Page 32

8. Ита­ли­јан­ска ди­пло­ма­ти­ја о про­гла­ше­њу Кра­ље­ви­не Ср­би­је

П

  о­вољ­ни усло­ви за про­гла­ше­ње Кра­ље­ви­не Ср­би­је сте­кли су се тек 1882. го­ди­не. Ка­ко је Ср­би­ја уз­диг­ну­та на ранг кра­ље­ви­не? Било је ви­ше чи­ни­ла­ца ко­ји су до­ве­ли до про­гла­ше­ња кра­ље­ви­не. Пр­во, Ср­би­ја је сте­кла не­за­ви­сност, па је са­мим тим ле­ги­тим­но мо­гла да се при­кљу­ чи европ­ској по­ро­ди­ци кра­љев­ства и цар­ства. С дру­ге стра­не, док се Ср­би­ји оспо­ра­ва­ло пра­во да се уз­диг­не на ранг кра­ље­ви­не, Ру­му­ни­ја је 1881. го­ди­не ус­пе­ла у тој на­ме­ри, што је до­дат­но под­ста­кло срп­ски по­ли­тич­ки врх да се из­бо­ри за исто. Бу­ду­ћи да је го­ди­ну да­на ра­ни­је Ср­би­ја пот­пи­са­ла тај­ну кон­ вен­ци­ју са Ау­стро­у ­гар­ском, ко­јом јој је би­ла за­га­ран­то­ва­на ње­на по­др­шка у по­ди­за­њу др­жа­ве на ранг кра­љев­ства, истим уго­во­ром Ау­стро­у ­гар­ска се оба­ ве­за­ла и да ће ди­пло­мат­ским пу­тем де­ло­ва­ти на оста­ле си­ле да та­кво ста­ње при­хва­те. Ова­кав став Ау­ст­ро­у­гар­ске ни­је остао не­по­знат Ро­би­ла­ну који је у сво­јој де­пе­ши на­пи­сао: „Вла­да у Бе­чу је на­шла на­чин да за се­бе ве­же Ср­би­ју ка­ко на по­ли­тич­ком по­љу, та­ко и на еко­ном­ском и тр­го­вин­ском. Ус­пе­ла је да је ста­ви у за­ви­сан по­ло­жај за ду­ги низ го­ди­на. Због све­га то­га, не би би­ло за­ чу­ђу­ју­ће да се по­ка­же за­хвал­ност пре­ма та­квим уступ­ци­ма и до­зво­ли се уз­ди­ за­ње Ср­би­је на ранг кра­ље­ви­не”. Ка­ко је на­вео Ро­би­лан, про­гла­ше­њу Ср­би­је кра­ље­ви­ном не­ће се про­ти­ви­ти ни Не­мач­ка ни Ру­си­ја, што је по­твр­ђе­но де­ пе­ша­ма из Пе­тро­гра­да и Бе­о­гра­да бу­д у­ћи да је кнез Ми­лан по­сле бо­рав­ка у Бе­ч у оти­шао за Ру­си­ју да про­ве­ри њен став по том пи­та­њу.76 Вла­да је сво­је на­ме­ре о про­гла­ше­њу кра­ље­ви­не др­жа­ла у тај­но­сти, та­ко да је оно би­ло ве­ли­ ко из­не­на­ђе­ње за гра­ђа­не, али се у ди­пло­мат­ским кру­го­ви­ма зна­ло да ће до то­га до­ћи. У ди­пло­мат­ској пре­пи­сци ита­ли­јан­ски пред­став­ник у Бе­о­гра­д у, То­си, на­пи­сао је да су при­пре­ме за про­гла­ше­ње у то­ку и да не­ма от­по­ра из Ау­стро­у­гар­ске и Ру­си­је. Био је ми­шље­ња да: „Све што мо­же да до­при­не­се ста­ бил­но­сти у зе­мља­ма ко­је су Бер­лин­ским кон­гре­сом сте­к ле не­за­ви­сност, без сум­ње од­го­ва­ра ин­те­ре­си­ма Ита­ли­је на Бал­ка­ну”.77 Исто­вре­ме­но, Ми­н и­с тар­с тво спољ­н их по­сло­в а Ита ­л и­је по­сла ­ло је де­пе­ш у у Беч јер су хте­ли да зна­ју ка­кав ће би­ти став Ау­стри­је по пи­та­њу про­гла­ше­ња кра­ље­ви­не. За­што је Ита­ли­ји би­ло бит­но да зна ка­кав ће би­ти став Ау­стри­је? Ита­ли­ју је у то вре­ме по­тре­са­ла Ту­ни­жан­ска кри­за, био је то 76 77

30

Con­fi­den­zi­a ­le – DD – XXII – Ser­bia 1881-1890, doc. 162, 163, 164, 166, 167. Con­fi­den­zi­a ­le – DD- XXII – Ser­bia 1881-1890, doc. 168, 169.

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement