Page 29

7. Тај­на кон­вен­ци­ја у до­ку­мен­ти­ма ита­ли­јан­ских ди­пло­ма­та

Н

  а­кон сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти, Ср­би­ја је мо­ра­ла да ис­п у­ни од­ред­ бе пот­пи­са­не кон­вен­ци­је Ан­дра­ши­ја и Ри­сти­ћа по­стиг­ну­те то­ком за­се­да­ња Бер­лин­ског кон­гре­са 8. ју­ла / 26. ју­на 1878. го­ди­не. Ка­ко је срп­ски кнез Ми­лан по­др­жао овај до­го­вор, би­ло је ви­ше не­го очи­глед­но да ће убу­д у­ће курс спољ­не по­ли­ти­ке Ср­би­је би­ти ау­стро­фил­ски ори­јен­ти­сан. Раз­о­ча­ре­ње Ср­би­је у Ру­си­ју на­кон срп­ско-тур­ског ра­та до­при­не­ло је да Ср­би­ ја са сво­јим до­та­да­шњим не­при­ја­те­љем, Ау­стро­у ­гар­ском, про­на­ђе mo­dus vi­ ven­di. Ка­би­нет Јо­ва­на Ри­сти­ћа под­нео је остав­ку 31. ок­то­бра 1880. Но­ва вла­да фор­ми­ра­на је 2. но­вем­бра 1880. го­ди­не, би­ла је са­ста­вље­на од мла­ђег сло­ја кон­зер­ва­ти­ва­ца оку­пље­них око ли­ста Ви­де­ло са из­у­зет­ком Ми­лој­ка Леш­ја­ ни­на и Че­до­ми­ља Ми­ја­то­ви­ћа ко­ји су у Вла­д у ушли по кне­же­вој же­љи.68 О про­ме­ни кур­са спољ­не по­ли­ти­ке из­ве­шта­вао је и ита­ли­јан­ски ам­ба­ са­дор из Бе­о­гра­да Тре­ге­ци, ко­ји на­во­ди да је у стал­ној пре­пи­сци са ита­ли­ јан­ским пред­став­ни­ком у Бе­ч у.69 На­пред­ња­ци су оста­ли ско­ро три го­ди­не на вла­сти и по­ста­ви­ли су те­ ме­ље но­вим прав­ци­ма спољ­не и уну­тра­шње по­ли­ти­ке. Ау­стро­фил­ска спољ­на по­ли­ти­ка на­пред­њач­ке вла­де из­ра­же­на је кроз два уго­во­ра ко­је су скло­пи­ли са Ау­стро­у ­гар­ском – тр­го­вин­ски уго­вор и тај­на кон­вен­ци­ја.70 У го­ди­на­ма по­сле Бер­лин­ског кон­гре­са, Ср­би­ја и Ита­ли­ја су се на­шле у су­ко­бу са сво­јим до­та­да­шњим са­ве­зни­ца­ма Ру­си­јом и Фран­цу­ском, што је до­ве­ло до фор­ми­ра­ња ау­стро­фил­ске по­ли­ти­ке на обе стра­не. Ср­би­ја је мо­ ра­ла да ис­п у­ни да­та обе­ћа­ња то­ком за­се­да­ња Бер­лин­ског кон­гре­са, та­ко да се уго­во­ри­ма ве­за­ла за Ау­стро­у ­гар­ску, на­кон че­га је у Ср­би­ји у вре­ме ди­на­ сти­је Обре­но­вић во­ђе­на ау­стро­фил­ска по­ли­ти­ка. Шта су за Ср­би­ју зна­чи­ли тр­го­вин­ски уго­вор и тај­на кон­вен­ци­ја са Ау­стро­ у­гар­ском? Ср­би­ја је има­ла оба­ве­зу да ис­по­шту­је да­та обе­ћа­ња, али је по­сле Бер­лин­ског кон­гре­са си­ту­а­ци­ја би­ла алар­мант­на у вре­ме вла­де Јо­ва­на Ри­сти­ ћа и по­сто­ја­ла је прет­ња ца­рин­ском су­ко­бу са Ау­стро­у ­гар­ском ко­ја се по­зи­ ва­ла на уго­вор са Тур­ском 1862. го­ди­не, а ко­ји Ри­стић ни­је хтео да при­зна. Сма­трао је да Ср­би­ја као не­за­ви­сна др­жа­ва тре­ба да пот­пи­ше тр­го­вин­ски 68

Ми­лош Ја­го­дић, Ми­ни­стар­ски са­вет 1880–1883, Вла­де Ср­би­је, 146; Ра ­дош Љу­шић, Срп­ска др­жав­ност 19. ве­ка, Бе­о­г рад, 2008, 200. 69 DD – Con­fi­den­zi­a ­le –LX-par­te V- 1880 – doc 4530. 70 Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, Вла­да Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа, II, Бе­о­г рад, 1990, 52.

27

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement