Page 1

Book as passion & BalkanDownload

1


Book as passion & BalkanDownload

Helen Hart Posesivnost

2


Book as passion & BalkanDownload

Za moja dva božanstvena, naočita i talentovana sina Erika i Granta. Neka vas sreća uvek prati.

3


Book as passion & BalkanDownload

Prolog Džejd – Zdravo, Vendi – rekla sam u slušalicu. – Ovde ponovo Džejd Roberts iz Snou Krika. Težak uzdah se razlegao telefonskom linijom do mog uha. – Izvoli, Džejd? – Možete li da mi kažete nešto o vezi između Larija Vejda i Dafni Stil? Nekoliko trenutaka je vladala tišina, a onda je rekla: – Ne znam o čemu pričate. – Imam razloga da verujem da je Lari Vejd polubrat Dafni Stil. Ponovo tišina. – Slušajte, Vendi. Znam da nećete da se petljate u ovo, ali meni je stalo do Stilovih. – Vi samo obavljate prljav posao za Larija. – I da i ne. Istražujem o njima po njegovom nalogu iz poverljivih razloga, ali kao što znate, imam i svoje razloge. Ponovo je ćutala. – Zašto bi neko neovlašćeno menjao podatke na Dafninoj krštenici i izvodu iz knjige venčanih. Zašto bi neko promenio ime njenog oca?

4


Book as passion & BalkanDownload – Nisam sigurna ni šta želite da postignete, Džejd, i ne znam na šta mislite. – Slušajte, nisam glupa. Prezime na Dafninom izvodu venčanih je Vejd. U njenoj krštenici stoji da se njen otac zove Džonatan Konrad Voren. Još jedan težak uzdah. – Pa, vi ste advokat – rekla je. – Sklopite kockice. – Već jesam. Samo želim da znam zašto? – Bojim se da vam to ne mogu reći. – Zašto? – Zato što ni sama nisam sigurna u odgovor. Nisam joj poverovala, naravno. Mogla sam da zamislim kako kažiprstom prelazi preko obraza. Ali nisam bila spremna da se spakujem i odletim da ponovo razgovaram s njom ako nije voljna da sarađuje. – Dobro, Vendi. Razumem. Ako se predomislite, molim vas, javite se. Imate moj broj. Pozdravile smo se i prekinule vezu. Kako bih skrenula misli, usredsredila sam se na nekoliko slučajeva vožnje pod dejstvom nedozvoljenih sredstava. Morala sam da odem u sud na čitanje optužnice. Pored toga, morala sam da predahnem od Stilovih bar nekoliko sati. Koliko god volim Tajsona i ostale članove njegove porodice, bilo mi je potrebno da pobegnem od svega, makar na dva-tri sata. Ovo istraživanje uzima prevelik danak. Kada sam završila sa ovima što su vozili pod dejstvom opijata, otišla sam na internet da potražim neki atelje za tetovažu u Grand Džankšenu. Možda ću skoknuti do grada preko vikenda

5


Book as passion & BalkanDownload i svratiti do jednog od njih da vidim kakav je. Možda ću naći neku novu sliku. Neku koja neće previše uznemiriti Tajsona. Popila sam malo vode iz boce sa svog stola kad je Lari provirio u moju kancelariju. – Izlazim ranije, Džejd – rekao je. – Da li ti treba nešto pre nego što odem? Gurnula sam mu nekoliko dokumenta preko stola. – Samo da mi ovo potpišeš. – Naravno, nema problema. – Ušao je u moju kancelariju u šortsu, havajskoj košulji i japankama. – Ideš na plažu? – Osmehnula sam se. – Kamo sreće! Ne, imam zakazano popodne sa unučićima. Jesi li ti nešto planirala za vikend? – Možda ću skoknuti do grada. – Stvarno, zašto? – Razmišljala sam da se tetoviram. – Telefon mi je zazvonio. – Izvini. – Podigla sam slušalicu. – Da? – Traži te Ted Mors, Džejd – rekla je Mišel. Kolinov otac? Zašto li me on zove? – Dobro, prebaci mi vezu. – Okrenula sam se ka Lariju. – Završavam za minut. Klimnuo je glavom, uzeo dokumenta i seo u stolicu naspram mene pa počeo da ih pregleda. – Džejd ovde – rekla sam u slušalicu. – Džejd, Ted Mors ovde. Zahtevam objašnjenje. Hoću li se ikad rešiti ove porodice? – O čemu je reč? – Gde je, dođavola, moj sin, Džejd? Trebalo je da se vrati kući odmah nakon davanja izjave pred sudom. Niko ga nije video otkad je otišao odavde.

6


Book as passion & BalkanDownload Krv mi se zaledila u žilama. – Nije se pojavio u suđu. Poslednji put sam ga videla u subotu uveče. Nekoliko sekundi je vladala tišina a onda je rekao: – Bićemo na vezi – i završio razgovor. Gde li je Kolin? Jeza mi se popela uz kičmu do potiljka. Lari je piljio u mene. – Da li je sve u redu? – Da, da. Bio je to otac mog bivšeg verenika, traži ga. – Razumem. – Lari se potpisao i na poslednjem dokumentu. – Nego, pričali smo o tvojoj tetovaži. Mogu li da pitam gde ćeš da je uradiš? – Još ne znam. Možda negde u Grand Džankšenu. Nasmejao se. – Mislio sam na kom delu tela. – A, to! Naravno. U predelu krsta. – Dobar izbor. Da li ti je to prva? Klimnula sam. – Boli ko sam đavo. – Čula sam. Ali preživeću. Okrenuo se da ode a meni se puls ubrzao. Nemoj ga pustiti da ode. Moram da saznam, moram da saznam ono što jedino on može da mi kaže. A sad je i Kolin nestao. Ne verujem da Lari ima bilo kakve veze s tim, ali se plašim da bi Tajson mogao da bude umešan. Dođavola, želim odgovore. Za svoje dobro. – Lari? Okrenuo se. – Da? – Pre nego što odeš, moram da te pitam nešto u vezi sa istragom o Stilovima. – Pa, kao što sam ti rekao, veći deo u vezi s tim je poverljiv, ali reći ću ti koliko mogu.

7


Book as passion & BalkanDownload Polako sam uzdahnula prikupljajući hrabrost. – Želim da znam nešto o tvojoj sestri, Dafni Stil. Oči su mu potamnele. Obišao je sto i stao s moje strane. Pretrnula sam. Ali šta je mogao da uradi? Bili smo u kancelariji, na javnom mestu, a Mišel i Dejvid su odmah tu, iza vrata. Susrela sam njegov besan pogled i oborila glavu, koreći sebe što ne mogu da ga pogledam u oči. Jeftine japanke. Ali nešto nije bilo kako treba. Lari nije imao jedan prst - mali na levoj nozi.

8


Book as passion & BalkanDownload

1. Džejd – Šta si rekla? – U Larijevom glasu čulo se da je besan. Podigla sam pogled s njegovih stopala i zagledala se u prodorne, plave oči. – Rekla sam da želim da saznam nešto o Dafni Stil. – Sigurna si da nisi rekla još nešto? Srce samo što mi ne iskoči iz grudi. Može li da oseti koliko sam nervozna? Posmatrala sam te ledenoplave oči pune gneva, stisnute usne, groznu proćelavu glavu. Njegovo pravo lice. Lari Vejd je sociopata. Bojim se da sam upravo prešla na opasnu teritoriju. Progutala sam pljuvačku i klimnula glavom. Mrzim sebe jer se plašim tog nepoštenog gada. Ipak, stoji tik uz mene. Oko njega se širi ledeni bes od kojeg me podilaze žmarci. Iako su Dejvid i Mišel odmah iza vrata, ne mogu dalje da se raspitujem o Larijevim porodičnim vezama. Za to mi treba hrabrost koju trenutno nemam. I tako sam odlučila da spustim loptu, da pitam ponovo, ali da izostavim „sestru”, te da se osvrnem na tajanstvenih pet miliona dolara uplaćenih nepoznatom primaocu. – Da, želim da te pitam o Dafni Stil. Mislim da bi to pomoglo istrazi.

9


Book as passion & BalkanDownload – Učinilo mi se da si rekla nešto drugo. Pročistila sam grlo. – Ne. Verovatno me nisi razumeo. Podigao je obrvu. Bože, baš izgleda opako. Načas sam pomislila da neće ništa reći. Onda je kazao: – Dafni Stil je umrla pre gotovo dvadeset pet godina. Ugrizla sam se za usnu. – Znam. Nekako u to vreme pet miliona dolara prebačeno je s jednog od Stilovih računa nepoznatom primaocu. Lari se polako odmakao i panika je popustila, ali tek za mrvicu. Ako budem morala, preskočiću sto i potrčati ka vratima. Mada, u uskoj suknji i cipelama s visokim potpeticama to bi zaista bio podvig. – Zanimljivo – reče Lari. – Nisam o tome tako razmišljao. Nisam mu poverovala ni za trenutak. Vodim istragu o Stilovima po nalogu gradskog pravobranitelja, ali za Larija je to nešto lično. Mada, kada smo se upoznali rekao je da su Stilovi „dobri ljudi”. Zašto bi neko želeo da sakrije činjenicu da su on i Dafni Stil brat i sestra po ocu? Naravno, potpuno mi je jasno zašto Stilovi ne bi želeli da imaju ništa s njim. Lari je pravi ljigavac. Taj ne haje za moral, a njegov ledeni pogled uliva mi strah u kosti. – Rekao si mi da obratim pažnju na bilo šta što upada u oči. Mislim da ovo upada u oči. Klimnuo je glavom. – To je zaista čudno. Jesi li uspela da saznaš gde je novac završio? Odmahnula sam glavom. Zapravo, nisam stigla podrobnije da istražim transfer novca. Bila sam isuviše zaokupljena vezom

10


Book as passion & BalkanDownload između Larija i Dafni i zataškavanjem Tajsonovog heroizma. – Dobro su zavarali tragove. Nisam ništa uspela da saznam. Međutim, pretpostavljam da transfer novca nema nikakve veze s Dafni Stil. Sumnjam da ima veze s nečim što se dogodilo pre dvadeset pet godina i što Vendi Madigan ne želi da mi ispriča. – Iskreno – reče Lari – ne bih se više bavio sudbinom Dafni Stil. Sudeći po onome što znam o njoj, imala je mnogo problema. Istraga o mrtvoj ženi ne može dovesti do bitnih informacija. Možda ne za njega. Osim toga, nije mi rekao zašto vodi istragu o Stilovima, već samo da sumnja da su umešani u organizovani kriminal i pranje novca. Nisam mu poverovala ni na tren. Ipak, o Tajsonovom ocu znam vrlo malo. Možda je trebalo početi od Bredforda. Jasno je da Lari ne želi da saznam nešto više o Dafni. Nameravam da nastavim da radim prljavi posao za Larija, jer tako mogu da pomognem Tajsonu, Mardž i njihovoj braći. Istovremeno, rešila sam da tražim drugi posao. Ne želim da radim za tog gada ni minut više nego što je potrebno. Više se ne osećam bezbedno. – Naravno – rekoh – ako tako želiš. Neću se više raspitivati o Dafni. Uživaj u popodnevu s unucima. – Ponadala sam se da će to shvatiti kao znak da treba da ode. Međutim, on je piljio u mene ledenoplavim očima, ne trepnuvši nijednom. Vratila sam se papirima na stolu. Onda sam čula: – Džejd? Podigla sam pogled. Lari je i dalje zurio u mene. – Da? – Jeza me podilazi od same njegove blizine. Nešto s njim nije u redu, ali ne zato što mu nedostaje prst na nozi. Ako me instinkt

11


Book as passion & BalkanDownload ne vara, reč je o nečem mnogo gorem od nepoštovanja pravne etike. Iskrivio je usne u podrugljiv poluosmeh. – Lepo se provedi za vikend. – Okrenuo se i polako izašao. Trebalo mi je celih dvadeset minuta da skupim hrabrost da ustanem i izađem iz kancelarije.

12


Book as passion & BalkanDownload

2. Tajson Doktorka Karmajkl je ćutala nekoliko trenutaka, a onda rekla: – Dobro. Nisi se šalio kada si rekao da si preživeo nešto užasno. Pročistio sam grlo. – Nisam. – Tako sam i mislila. Pretpostavila sam da je nešto slično. Možeš li još nešto da mi kažeš o tome? Začudo, kada sam izgovorio tu reč - reč koju sam toliko dugo skrivao negde duboko u sebi - poželeo sam da pričam. Da joj ispričam sve što se dogodilo. Želim da mi pomogne. Nervozan sam, puls mi se ubrzao, ali želim - imam potrebu - da nastavim. – Mislim da mogu. – Dobro, nastavi. – Držali su me zaključanog više od mesec dana. Bezmalo dva meseca, zapravo, mada to tada nisam znao. Nije bilo razlike između dana i noći, nisam imao pojma koliko dugo sam bio tamo niti kada sam otišao. – Znači, bilo ih je trojica? Klimnuo sam glavom. – Malo toga se sećam u vezi s njima. Glavni je imao tetovažu feniksa na levoj podlaktici. Imao je

13


Book as passion & BalkanDownload tamnosmeđe oči. Toga sam se tek nedavno setio, dok sam bio pod hipnozom. – Izgleda da je tvoj gnev usmeren uglavnom ka njemu. – Nijedan od njih nije mi bio drag, verujte. – Zašto si onda usredsređen na njega? Sanjao si kako ga ubijaš. Zašto baš njega? Mrzim svu trojicu iz dubine duše. Ali onog s tetovažom - tom mitskom pticom koja je u mom životu dobila tako protivrečno značenje - njega prezirem. Do tog trenutka nisam znao da postoje različiti stepeni mržnje. Tako je, njega najviše mrzim. – Kao što sam rekao, mislim da je taj bio glavni. Makar se meni tako činilo. Pritom je imao najveći... Bože, želim li zaista da ulazim u to? – Najveći šta? Progutao sam knedlu. Već sam duboko zagazio. Nema povratka. – Bio je najobdareniji. Doktorka Karmajkl je sedela nepomično i jedva primetno stisnula usne. – Tajsone, znam da ti je veoma teško da pričaš o tome. Ako želiš da prestanemo, samo kaži. Nemam nikoga posle tebe, tako da možemo kasnije da nastavimo ako želiš. Što da ne? Voćnjak može da sačeka. Aksel je dobar radnik. Pobrinuće se za sve. – Ne znam koliko ću izdržati, doktorka, ali mogu da pokušam. – Razumem. Samo mi kaži ako želiš da prestanem. – U redu. Doktorka Karmajkl je pročistila grlo. – Pričaj mi o preostaloj dvojici.

14


Book as passion & BalkanDownload Zažmurio sam i progutao pljuvačku. – Oni mi nikada nisu bili toliko stvarni kao tip s tetovažom. Zapravo, u mislima sam počeo da ga zovem Tetovirani, a jednog od preostale dvojice Brundavi. Nije imao neprirodno dubok glas, ništa dublji nego moj danas. Možda je samo govorio glasnije, ali ja sam tada imao deset godina i činilo mi se da ima dubok glas. – Dobro. A treći? – Treći je uglavnom bio u pozadini. On mi je donosio hranu i praznio kofu u kojoj sam obavljao nuždu. – Hoćeš da kažeš da nije učestvovao? – A, ne. Učestvovao je. Ipak, činilo se da najčešće sluša onu dvojicu. Razumete? – Kako si se osećao zbog toga što ti je donosio hranu? Kako sam se osećao? Nije mi bilo jasno šta hoće da postigne tim pitanjem. – Mislite da je trebalo da osećam nekakvu naklonost prema njemu zato što me je hranio? Odmahnula je glavom. – Naravno da ne mislim. Ali on vas jeste hranio. Zažmurio sam i uzdahnuo. – Hranio me je pomijama, doktorka. Najčešće je to bila hrana koju ni svinje ne bijele. Ali skapavao sam od gladi, pa sam jeo. – Razumem. Zaista razume? Sve vreme je uzdržana. Lice joj je potpuno bezizrazno. Doduše, nikada nisam ni mogao da tumačim tuđe izraze lica. – Žao mi je što si... Skočio sam iz fotelje. – Nožni prst. – Molim?

15


Book as passion & BalkanDownload – Nedavno sam se setio nečega u vezi s trećim muškarcem, onim što mi je donosio hranu. Nema mali prst na levoj nozi. – Stvarno? Dakle, imamo muškarca sa istetoviranim feniksom na... Kojoj podlaktici? – Levoj. – Ponovo sam seo i protrljao slepoočnice. – Dobro. Znači, jedan ima tetovažu feniksa na levoj podlaktici i smeđe oči. Drugi ima dubok glas, tako ga bar ti pamtiš, a trećem nedostaje mali prst na levoj nozi, je li tako? Klimnuo sam glavom. – Tajsone, jesi li ikad razmišljao o tome da te ljude uhvatiš i privedeš pravdi? – Moja braća s vremena na vreme pričaju o tome. Ali, doktorka, ne želim nikada više da ih vidim. Uostalom, da prođu pored mene na ulici, ne bih ih ni prepoznao. Uvek su nosili maske. Iskreno, kada bismo i uspeli da ih nađemo, verujte da bih im smesta sam presudio. – To svakako razumem. Ipak, kada bi im sam presudio, završio bi na doživotnoj robiji. – To mi je jasno. Nisam idiot. – Nisam htela da kažem da si idiot. Ali znam da čoveka ponekad obuzme želja za osvetom. – Uostalom, nije ni bitno. Nikada ih nećemo uhvatiti. Ako imaju imalo pameti, davno su otišli daleko odavde. – Da, verovatno jesu. – Moj stariji brat, Džo, hteo bi da angažujemo nekoga da ih pronađe. Ali ja ga svaki put odbijem. – Zašto? – Zato što ne želim ponovo da otvaram tu ranu.

16


Book as passion & BalkanDownload – Zar to nije upravo ono što sada radimo? – Jeste, ali to radim da bih mogao da se izlečim, zar ne? – Upravo tako. Moraš da se izlečiš, bez obzira na to hoće li njih trojica biti uhvaćeni. O tome se radi. Uzdahnuo sam. – Mislim da nema nikakve šanse ih ikada pronađemo, doktorka. Harali su po kraju dvadeset pet godina, oteli su nas sedmoro, a ja sam se jedini izvukao živ. – Siguran si da su ista trojica muškaraca otela i ostalu decu? Jesam li siguran? Uvek sam pretpostavljao da je tako. – Postoji samo jedan način da budemo sigurni. – Tvoj prijatelj, Luk. Klimnuo sam glavom. – Rekao si da ga nikada nisu pronašli. – Nisu. Ali ja sam ga poslednji video. – Video si ga živog? – Ne. – Odmahnuo sam glavom, dok mi je srce divlje tuklo. – Već je bio mrtav. – Tajsone, moraš nešto da shvatiš. – Šta? – Ti ni za šta nisi kriv. – Znam da nisam. – Ipak, da li zaista znam? Tokom svih onih jezivih dana kada niko nije došao da me izbavi, sedeo sam na tom glupom, pohabanom ćebetu u tom glupom, sivom podrumu i mislio da sam bezvredan. Zato niko nije došao po mene, nema drugog razloga. – Zapravo, mislim da znam. Klimnula je glavom. – Objektivno znaš. Kao odrasla osoba, znaš da si otet igrom slučaja i da je to mogao da bude bilo koji drugi dečak iz kraja. Nisi zaslužio da ti se to dogodi, kao ni ostala

17


Book as passion & BalkanDownload deca. Naravno da to znaš. Međutim, u tebi još uvek živi taj užas koji je ostavio trag na ceo tvoj život. Živa istina. – Iako sve to znaš, iako si u stanju objektivno da sagledaš okolnosti i kažeš sebi „nisam kriv”, to iskustvo još uvek živi u tebi i utiče na način na koji posmatraš sebe. – Tu vi stupate na scenu, doktorka. Nasmešila se i pogledala me suznim očima. – Možda neće biti lako, ali obećavam da neću odustati dok te ne izlečim. – Doktorka? Dobro sam. Jedna suza joj se skotrljala niz obraz. – Znam da si dobro. Bićeš još bolje. – Zašto onda plačete? – Zato što sam zbog ovoga odlučila psihoterapeut, Tajsone. Zbog dana kao što je ovaj.

da

budem

– Zašto baš zbog ovakvog dana? Uzela je papirnu maramicu iz kutije na stočiću i obrisala oči. – Danas si ispričao šta ti se dogodilo. To je prvi pravi korak ka isceljenju. Još smo daleko od cilja. Možda i dalje neće biti lako, ali obećavam ti da će biti lakše nego pre.

18


Book as passion & BalkanDownload

3. Džejd Ne želim da budem sama, ali ne mogu da se nateram da odem do ranča. Petak je i Mardž je u gradu na času kuvanja. Uznemirena sam zbog Larija i zbog Kolinovog nestanka. Svakako nisam više zaljubljena u Kolina, ali ne želim da mu se nešto desi. Nekada sam ga volela i malo je nedostajalo da provedem ceo život s njim. Doduše, ispostavilo se da on nije čovek kakav sam mislila da jeste, ali daleko od toga da mu želim zlo. Kud li je nestao? Tajson svakako nema ništa s Kolinovim nestankom... Ipak, bojim se da možda ima. Tajson i njegova braća su dobri ljudi, ali čak je i dobroćudni Rajan bio uzdrman prilikom poslednjeg susreta s Kolinom. Moram da vidim Tajsona. Je li kod kuće? Ne znam. Da li želi da me vidi? Prošli put kad smo bili zajedno rekao mi je da mu se dogodilo nešto nezamislivo. Verovatno je pričao o nečemu što mu se desilo dok je bio u marincima. Mada... Rekla sam mu da ništa ne može promeniti moja osećanja prema njemu, ma šta se dogodilo. I to je živa istina.

19


Book as passion & BalkanDownload Napravila sam sebi topli sendvič sa čedrom i paradajzom i bacila se na futon da ga pojedem uz čašu crvenog vina. Volim Tajsona. Imam poverenja u njega. Rekla sam mu da se moja osećanja neće promeniti, ma kakve tajne krio. Šta sam drugo mogla da uradim? Mora da mi se poveri. Uveren je da nije vredan moje ljubavi. Ne mogu da dokučim zašto. Šta mu se to tako strašno dogodilo te se svim silama trudio da pogine dok je bio na ratištu? Bezmalo mi je priznao. Ne misli da je heroj, iako ga ceo svet smatra herojem - ili makar oni koji znaju šta se dogodilo. Vendi Madigan se veoma uspešno pobrinula da to sakrije od gotovo celog sveta. Petorica vojnika i jedna medicinska sestra - ljudi čije je živote spasao tog dana - šta li oni misle o njemu? Sigurno ga smatraju herojem. Ako budem imala vremena, potražiću ih sledeće nedelje. Možda će oni moći da mi kažu šta se tamo Tajsonu dogodilo. Pojela sam sendvič, popila vino i odnela sudove u kuhinju – tačnije, u drugi kraj sobe. Moja mala garsonjera je prijatna i udobna. Plata mi je pristojna i uskoro ću moći da uštedim za kaparu za automobil. Onda ću se preseliti u bolji stan. Zgrabila sam mobilni telefon koji je zazvonio. Zove me otac. Nismo se čuli neko vreme. Otac ne voli da telefonira, samo ponekad pošalje poruku. Žacnula sam se. Ako me zove, to verovatno znači da nešto nije kako treba. – Zdravo, tata – rekoh. – Šta ima? – Zdravo, dušo. – Dobro si? Otac je pročistio grlo. – Dobro sam, Džejd.

20


Book as passion & BalkanDownload – Zašto onda zoveš? – Zbog mame. Imala je udes. Srce je počelo da mi lupa. Majka i ja nismo u ljubavi. Videla sam je pre dve nedelje kada je bila u Grand Džankšenu s novim dečkom. Častila me je skupom večerom, priuštila mi malo plivanja u luksuznom bazenu svog hotela s pet zvezdica i to je bilo sve. Na rastanku me je ovlaš poljubila u obraz. – O, bože, kako je? – Ne znam još sve pojedinosti. Ali ne izgleda dobro, dušo. – Šta... Gde je? Vratila se u Ajovu s dečkom? – Ne, u Grand Džankšenu je. Mislio sam da ćeš želeti da je posetiš. Ja ću krenuti sutra ujutru. – Ne moraš da dolaziš, tata. Pobrinuću se za sve. Majka mi je. Nije više tvoja žena. Već dugo. Ne duguješ joj ništa. – Znam. Ni ti joj ništa ne duguješ, Džejd. Ipak, nekada sam je voleo i dala mi je najlepši poklon na svetu. Tebe. Hoću da budem uz tebe, dušo. Odahnula sam. Biće mi mnogo lakše ako moj jaki otac bude pored mene. – Dobro, tata – rekoh. – U kojoj je bolnici? Idem odmah. – U Valikrestu – rekao je. – Znam samo da je teško povređena i da je bila u operacionoj sali kada su me zvali pre nekoliko minuta. Voleo bih da večeras mogu da budem s tobom. – Ne brini, tata. Biću dobro. Volim te. – Prekinula sam vezu. Moja prva reakcija bila bi da pozovem Mardž. Mardž je moja najbolja prijateljica na celom svetu i kada mi neko treba, uvek se obraćam njoj. Ipak, sada ne želim Mardž. Želim njenog brata.

21


Book as passion & BalkanDownload Tajsona. To nije baš najbolji način da upozna moju majku, ali želim da bude uz mene. Ako ga zamolim, da li bi došao? Nema drugog načina da saznam. Pozvala sam ga. – Zdravo, plavooka. – Zdravo – odgovorila sam. – Šta ima? – Moramo da se vidimo. Molim te. Možeš li večeras sa mnom u Grand Džankšen? – Imao sam težak dan, plavooka. Zašto moraš u grad večeras? – Žao mi je što si imao težak dan. Zaista. Ali potreban si mi. Moja majka... Imala je udes. Odvezli su je u bolnicu Valikrest u Grand Džankšenu. U operacionoj sali je. Rekli su da nije dobro. To je sve što znam. – Dušo, mnogo mi je žao. Naravno da ću poći s tobom. Srce mi je preskočilo. – Mogu da dođem do ranča da te pokupim. – Ne, doći ću ja po tebe. Neću da voziš u takvom stanju. Stižem za pola sata. – A Rodžer? – pitala sam misleći na Tajsonovog slatkog, malog mešanca. – Mardž je večeras u gradu. – Poslaću poruku Raju da ga ujutru pusti napolje. Ne brini. Biće on dobro. – Tajsone, mnogo ti hvala. Hvala ti – Šapnula sam u telefon, sva obamrla.

22


Book as passion & BalkanDownload Šmrcnula sam. Bila sam na ivici suza, ali nisam mogla da zaplačem za majkom koju čak i ne volim, iako mi je bilo teško što je nastradala. – Dobro si, plavooka? Ponovo sam šmrcnula. – Jesam. – Sve će biti u redu. Drži se. Stižem dok trepneš. – Zaćutao je, a onda rekao: – Volim te. Srce mi je poraslo. – I ja tebe volim, Tajsone.

*** Nismo mnogo pričali dok smo se vozili ka gradu. Ušli smo na bolničko parkiralište i Tajson me je ostavio ispred ulaza. – Idi da vidiš šta se dešava. Samo da se parkiram, pa dolazim. Izletela sam iz kola i žustrim korakom ušla u bolnicu. Zaustavila sam se na prijavnici. – Tražim majku, Bruki Bejli. Zena je ukucala nešto u računar. – Nemam ništa ovde. – Imala je saobraćajnu nesreću. – Onda morate da vidite u hitnoj pomoći. – Ali ona je u operacionoj sali! Sigurno imate... – Žao mi je, gospođo. Morate proveriti u hitnoj pomoći. Niz hodnik desno. Kako je samo neprijatna. Naglo sam se okrenula i bezmalo potrčala niz hodnik. U hitnoj je bila gužva, naravno. Morala sam da čekam u jebenom redu. Ako su je primili, zašto bolnica nema podatak o tome? Tajson je stigao nakon deset minuta, kada sam napokon stigla na red da porazgovaram sa ženom na prijavnici.

23


Book as passion & BalkanDownload – Jesi li saznala nešto? – pitao je. Odmahnula sam glavom. – Još čekam. Osoba ispred mene je sela, a žena je klimnula glavom ka meni. – Izvolite, kako mogu da vam pomognem? – Tražim majku. Bruki Bejli. Imala je udes. – Bože, ne znam ni o kakvom udesu se radi. Pretpostavljam da je u pitanju sudar. Zena je ukucala nešto u računar. – Da, u operacionoj salije. – Šta se dogodilo? Hoće li biti dobro? – Bojim se da ne mogu više ništa da vam kažem. Moraćete da razgovarate s lekarom. Tajson se umešao. – Nečuveno. Došla je da vidi majku, zaboga. Možete li makar da joj kažete nešto da je umirite? Žena je pažljivo posmatrala Tajsona i njen nezainteresovan pogled je malo smekšao. – Volela bih da mogu, gospodine. Znam kako joj je. – Sigurno možete u kompjuteru da proverite kakva je operacija u pitanju, zar ne? Osmehnula se i načas sam pomislila... – Žao mi je, gospodine. Ne smem da dajem informacije o zdravstvenom stanju pacijenata. Moraćete da razgovarate s lekarom ili sestrom. Obavestiću glavnu sestru da ste ovde i ona će doći da razgovara s vama čim bude mogla. – Pogledala je u mene. – Kako se zovete, mlada damo? – Džejd. Džejd Roberts. Ja sam joj ćerka. Kucala je nešto po tastaturi. – Sedite. Sestra će vas uskoro pozvati. Tajson je uzdahnuo. – U redu. Hvala na pomoći.

24


Book as passion & BalkanDownload Uhvatio me je za nadlakticu i doveo do dve slobodne stolice. Svuda oko nas deca su plakala, odrasli kukali, ali to me nije doticalo. Srce mi je tuklo kao ludo. Stalo mi je do majke? Nisam znala. Grlo mi se steglo, u glavi i srcu buktao je pravi rat. Plače mi se zbog nje. Zašto? Tajson me je stegao za ruku. – Dobro si? Onda je krenulo. Nisam više mogla da zadržim suze. Tiho sam jecala trudeći se da ne ridam glasno. Tajson ni je pružio crvenu maramicu koju je izvadio iz džepa. Obrisala sam oči i izduvala nos. Šta mi je? Odgovor je jasan. Ona mi je majka. Podarila mi je život i moram joj biti zahvalna. Da nije nje, ne bih sedela tu sa čovekom koga volim. Tajson me je uhvatio za ruku i tako smo ćutke sedeli, dok se nije pojavila žena u zelenoj uniformi. – Gospođo Roberts? – Da. Džejd Roberts. – Došli ste zbog Bruki Bejli? – Tako je. Ja sam joj ćerka. Imate li neku informaciju? – Imala je čeoni sudar. Sedela je na suvozačkom mestu, vazdušni jastuk se nije otvorio. Plitko sam udahnula. – Ko je bio za volanom? – Njen prijatelj. On je lakše povređen. Vazdušni jastuk mu je isterao vazduh iz pluća, zadobio je nekoliko modrica i verovatno ima neko slomljeno rebro. Pustili smo ga. – A moja majka?

25


Book as passion & BalkanDownload – Ozbiljne posekotine, modrice i poderotine. Slomljeno koleno i rebra, povreda karlice. Moguće unutrašnje krvarenje i povrede mozga. Lekari upravo pokušavaju da je stabilizuju. Povrede mozga? – O, bože. Tajson me je stegao za ruku. – Srećom, bila je vezana sigurnosnim pojasom. Inače ne bi izvukla živu glavu. – Zašto se vazdušni jastuk nije... – ne mogu da shvatim. – Ne znamo, gospođo. Vazdušni jastuci mogu da zakažu. – Ko je bio s njom? – Jedan gospodin. Zove se Niko Kostas. Mislim da je gore u čekaonici ispred operacione sale. – To joj je dečko – rekla sam bez daha. – Na recepciji nisu imali nikakve podatke o njoj. – Trebalo bi da imaju. Mada, ponekad treba vremena da se baze podataka ažuriraju. Primljena je pre oko dva sata. Zvali smo osobu koja je u njenim dokumentima naznačena kao osoba za kontakt u slučaju nesreće. Nekog Brajana Robertsa. – To je moj otac. On će doći sutra. Živi u Denveru. – Možete da sačekate ispred operacione sale zajedno s njenim prijateljem. Dođite. Neko će vas odvesti gore. Tajson mi je pomogao da ustanem. Pošli smo za sestrom do bolničkog radnika. Mladić nas je odveo liftom, pa kroz hodnik do čekaonice. Niko je sedeo držeći se za glavu. Nosio je tamnoplavo odelo, oko vrata mu je još uvek stajala crnocrvena kravata. Na nogama je imao izglancane, crne kožne cipele. Prišla sam mu. – Zdravo, Niko.

26


Book as passion & BalkanDownload Podigao je pogled. – Brukina ćerka? – Tako je. Džejd. – Naravno. Džejd. Mozak mi ne radi kako treba. – Razumem. – Pogledala sam u Tajsona. – Ovo je moj... – Šta? Prijatelj? To bi bilo uvredljivo. Dečko? Nismo u srednjoj školi. Ljubavnik? – Tajson Stil. Niko se okrenuo i načas odmerio Tajsona, pre nego što je ispružio ruku. – Niko Kostas. – Rukovao se s Tajsonom, a zatim prošao prstima kroz kosu crnu kao ugalj. – Šta se dogodilo? – pitala sam. Niko je zavrteo glavom. – Sećam se kao kroz maglu. Posle večere vozili smo se Stetlerovom ulicom. Nije bilo saobraćaja, a onda se niotkuda pojavio kamion. Prešao je u našu traku i udario pravo u nas. Vozač kamiona je prošao bez povreda, kao i ja. Ne razumem šta se dogodilo s jastukom. Ja... – Zažmurio je čvrsto stisnuvši kapke i pustio suzu da mu sklizne niz obraz. – Nisi ti kriv – rekla sam nadajući se da je tako. Otvorio je oči. – Drago mi je što si tu. Ne mogu da ostanem. Moram da uhvatim let za De Mojn i već kasnim. – Nećeš da ostaneš? – Zar mu nimalo nije stalo do moje majke? – Voleo bih da mogu. Ali moram nešto da obavim. Bruki će razumeti. Možda bi Bruki razumela, ali ja nikako ne razumem. – U redu. Srećan put. – Sela sam. Tajson je seo pored mene, a Niko je izašao iz čekaonice. – Kakav tip, a? – rekoh Tajsonu.

27


Book as passion & BalkanDownload – Možda zaista ima neodložna posla – reče Tajson – mada... – Mada šta? Tajson je napućio usne. – Kada smo došli, činilo se da je van sebe od brige, a onda najednom mora da ide? – To sam i ja pomislila – rekoh. – Ali nemam sad vremena da brinem zbog toga što joj je dečko govnar. Moram da saznam kako mi je majka. – Već dugo je u sali. Neko će uskoro moći nešto da nam kaže. – Tajson se osmehnuo. Bože, kakav osmeh. Sada se češće smeši. Kad sam ga upoznala pre nekoliko meseci, jedva sam uspevala da mu izmamim osmeh. Tajson je ustao. – Idem da uzmem nešto za piće. Hoćeš li ti nešto? Nisam bila žedna, ali mi se piškilo. – Neću. Možeš li, molim te, da ostaneš ovde, u slučaju da neko izađe iz sale s nekim informacijama? Samo da odem do toaleta. Ponovo je seo. – Naravno. Poljubila sam ga u teme i otišla da pronađem toalet. Kada sam zašla za ugao i ušla u drugi hodnik, naglo sam se zaustavila. Na kraju hodnika stajao je Niko i pričao sa... Larijem? Začkiljila sam. Hodnik je dugačak, ali mogu da se zakunem da je to moj šef Lari Vejd. Šta će on tu? Muškarac koji liči na Larija se okrenuo, pogledao u mene, a zatim povukao Nika iza ugla. Pružila sam korak, zatim i potrčala, ali kada sam stigla do kraja hodnika, njih više nije bilo. Je li to bio Lari? Je li to uopšte bio Niko? Čula me varaju. Kolena mi klecaju. Šta se to događa?

28


Book as passion & BalkanDownload Naslonila sam se na zid dišući duboko. Kad sam se napokon pribrala, okrenula sam se i pronašla ženski toalet. Nedugo zatim vratila sam se u čekaonicu. Tajson je i dalje sedeo i listao sportski časopis. – Ima li nekih vesti? Odmahnuo je glavom. Sela sam pored njega i počela da se vrpoljim. – Nešto nije u redu? – pitao je. – Ne. Samo mi se učinilo da sam videla... – Koga? Maminog dečka kako razgovara s onim ljigavcem od mog šefa? Pa šta? – Šta si videla? – Ništa. Dobro sam. – Ne mogu da razmišljam o onome što sam videla ni šta bi to moglo da znači. Moram da razmišljam o majci. – Mogu li da te ostavim nakratko? Idem da pronađem nešto za piće. Jesi li se predomislila? Odmahnula sam glavom. Ubrzo se vratio s flašom kokakole i seo. Prebacio mi je ruku preko ramena, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame. I čekala. Sat kasnije prišla nam je žena u uniformi. – Gospođo Roberts? – Da? – Doktorka Rozenblum, ortopedski hirurg vaše majke. Doktor Melvin, traumatolog, još uvek je u operacionoj sali. – Kako je ona? – Drži se. Jaka je. – Kakvo joj je stanje?

29


Book as passion & BalkanDownload – Koleno joj je smrskano i ima tešku povredu karlice. Imala je sreće te karlica nije slomljena. Oporavak bi trajao šest meseci. Ima i nekoliko slomljenih rebara. Rekonstruisala sam koleno najbolje što sam mogla, ali postoji mogućnost da će joj trebati proteza, u slučaju da ovo što sam uradila ne zaraste kako treba. Međutim, u ovom trenutku kosti su najmanji problem. Imala je unutrašnje krvarenje. Doktor Melvin upravo završava s operacijom. Doći će kad završi. – Uspeo je da zaustavi krvarenje? – Mislim da jeste. Reći će vam nešto više kad bude izašao iz sale. – To je dobro, zar ne? Napućila je usne. Nije se pomerila. Nije klimnula glavom. Nije odmahnula. – Jeste, kad je u pitanju unutrašnje krvarenje, ali, gospođo Roberts, vaša majka je u komi. Možda ima povredu mozga. – Šta? – Kada je budemo stabilizovali, neurolog će je detaljno pregledati. – Kada je budete stabilizovali? Pregledajte je sada, zaboga. Tajson me je povukao za ruku. – Džejd... Izvukla sam ruku iz njegove. – Ne, Tajsone. – Gledala sam u doktorku. – Pregledajte je sada. Uradite sve što možete. – Gospođo Roberts, molim vas, verujte mi. Činimo sve što je u našoj moći. – Videla sam istinu u njenim očima. – Hoće li se moja majka izvući? – pitala sam. Nasmešila se. – Na osnovu onoga što sam videla, mislim da postoje dobri izgledi za to. Ali doktor Melvin će... Aha, evo ga.

30


Book as passion & BalkanDownload Prišao nam je krupan muškarac u zelenoj uniformi. Ispružio je ruku. – Gospođo Roberts? Klimnula sam glavom. – Džim Melvin. Vaša majka je zasad stabilno. Prebačena je na odeljenje za intenzivnu negu. Tamo će biti noćas. Ujutru ćemo je opet pregledati. Progutala sam knedlu. Treba nešto da ga pitam, ali ništa mi ne pada na pamet. – Ovde će imati najbolju moguću negu – rekla je doktorka Rozenblum tešeći me. – Ne mogu da vam kažem da se ne brinete, ali mogli biste makar malo da odspavate. – Hoću da je vidim. Doktor Melvin je klimnuo glavom. – Dobro. Ali samo na minut. Moram da vas upozorim da ima mnogo modrica i posekotina. Neće vam izgledati normalno. Lekari su me odveli do njenog kreveta na odeljenju za intenzivnu negu. Prenerazila sam se. Bila je priključena na bezbroj aparata, sva modra i podbula. Imala je posekotine na usnama, masnice na oba oka; jedno je bilo toliko naduveno da se kapak izvrnuo. – Kasnije će možda morati na plastičnu operaciju – reče doktorka Rozenblum. – Naravno, sada moramo da se pobrinemo da preživi. Iz srčanog monitora čuo se slab zvučni signal. – Zašto joj je puls toliko slab? – pitala sam. – Zbog anestezije – reče doktorka. – To je uobičajeno. Kako dejstvo lekova bude jenjavalo, puls će se vratiti u normalu. Dali smo joj dosta lekova protiv bolova... Začulo se zujanje od kojeg me je zaboleo mozak.

31


Book as passion & BalkanDownload – O bože – reče doktorka Rozenblum. – Kolica ovamo! Zujanje se pretvorilo u pištanje monitora na koje je majka priključena. Srce je počelo da mi tuče u istom ritmu. Oblio me je hladan znoj. – Moraćete da se sklonite odavde – reče doktorka i povede me ka izlazu. – Ali moja majka! – Učinićemo sve što budemo mogli. – Izgurala me je napolje.

32


Book as passion & BalkanDownload

4. Tajson Džejd je banula u čekaonicu sva ošamućena. Ustao sam i pohitao ka njoj. – Nešto nije u redu? – Mamino stanje se pogoršalo. Ili tako nešto. Nisu hteli da mi kažu. Monitori su zapištali. Ne znam. Čvrsto sam je zagrlio. Želim da je držim u naručju i zaštitim od svega lošeg na ovom surovom svetu. Nisam uspeo sebe da zaštitim, ali, tako mi boga, nju ću zaštititi od okrutnosti i zla koji se kriju svuda oko nas. Ali nemam moć da utičem na to što se događa njenoj majci. Nisam mogao da spasem svoju majku, a ne mogu ni njenu. Klonula je u mom naručju, te sam joj pomogao da sedne. Možemo samo da čekamo. Pola sata kasnije pojavila se doktorka. Džejd je ustala. – Kako je? – Stanje joj je stabilno – rekla je. – Zasad. – Hvala bogu. – Džejd se sručila u stolicu. – Morate da odspavate malo, gospođo Roberts. U takvom stanju nećete majci biti od pomoći. Idite kući. Obećavam da ću vas pozvati ako bude promene.

33


Book as passion & BalkanDownload – U pravu je – rekoh. – Ne – zavrtela je Džejd glavom. – Neću da idem. – Hajde onda makar da nađemo neki hotel u blizini da prenoćimo. Šmrcnula je. – Dobro. Ali da bude odmah pored bolnice. – Može, plavooka. – Okrenuo sam se ka doktorki. – Hvala na pomoći. Imate li naš kontakt telefon? – Samo ostavite podatke na prijavnici pre nego što izađete. Klimnuo sam glavom i otpratio Džejd do lifta. Biće to duga noć.

*** – Dajte nam dve sobe – rekao sam recepcioneru u Karltonu. Džejd me je držala pod ruku, zacakljenih očiju. Dao sam recepcioneru kreditnu karticu, potpisao račun i uzeo dve kartice za otključavanje vrata. Obe sobe su na petom spratu. Dobro je. – Hajdemo, plavooka. – Poveo sam je do lifta i pritisnuo dugme za peti sprat. Kad smo izašli, skrenuo sam desno do prve sobe. Stavio sam karticu u prorez i otvorio vrata. – Izvoli. Ovo je tvoja soba – rekoh. Okrenula se. – Kako to misliš, moja soba? Znao sam šta sledi. – Tvoja soba. Moja je niz hodnik. – A, ne. Ostaćeš ovde sa mnom. Potreban si mi večeras, Tajsone. – Dušo, znaš da ne mogu. Sećaš se šta se dogodilo kad sam poslednji put spavao s tobom? – Nikada neću zaboraviti kako

34


Book as passion & BalkanDownload sam se probudio s rukama oko Džejdinog vrata. Ne mogu da rizikujem da mi se to ponovo dogodi. Iako sam o tome razgovarao sa psihoterapeutom, nisam još spreman da spavam s njom. Ne smem rizikovati da je povredim. Žustro je odmahnula glavom. – Ne. Molim te. Nemoj. – Ja sam u sobi pored tvoje. Ako ti zatrebam, samo me pozovi. – Tajsone, molim te. To mi je mama. Nisam znala da mi toliko znači. Nisam očekivala da ću se toliko uplašiti. Odjednom očajnički želim da budem uz majku. Tata je krenuo. Stići će sutra u neko doba. – Pogledala je na ručni sat. – Dobro, danas u neko doba, ali kasnije. Treba da stigne kolima iz Denvera. Molim te. – Ne mogu, plavooka. Ne smem. Cimnula me je za nadlakticu i povukla u sobu. Vrata su se zatvorila. Zgrabila me je za obraze, povukla ka sebi i poljubila. Ljubila me je žestoko. Nije nam prvi put da se tako ljubimo, ne, ali ovaj poljubac je bio drugačiji. Džejd je... očajna. Obično sam ja očajan. Nisam navikao da nekome budem potreban. Naravno, moja braća i Mardž kažu da sam im potreban, ali mislim da im nisam zaista potreban. Nikada nikome nisam bio toliko potreban kao Džejd u tom trenutku. Držala me je čvrsto, kao da joj život od toga zavisi, a zatim se odmakla i plitko udahnula. – Molim te. Tajsone, ne ostavljaj me. Nikada ti više ništa više neću tražiti. Obećavam. Nešto u njenim očima nateralo me je da ostanem. Strah. Iskreno se uplašila da će izgubiti majku o kojoj nikada nije rekla

35


Book as passion & BalkanDownload nijednu lepu reč. Ipak, neka osećanja mogu biti toliko duboko skrivena da i ne znate da su tu. Ja to i te kako razumem. Klimnuo sam glavom jedva primetno. Ostaću, bar dok ne zaspi. Soba je dvokrevetna. Mogu da spavam u drugom krevetu ili da odem u svoju sobu. Tako je, moraću da odem u svoju sobu. Ali kasnije. – Molim te – zaplakala je. – Ne mogu noćas da budem sama. Jednostavno ne mogu. – Sšš – šapnuo sam joj u kosu. – Neću te ostaviti, dušo. Ovde sam. Šta god ti treba. Nikada nisam bio iskreniji. Ovde sam i učiniću sve za nju. Treba samo da kaže i ja ću biti tu. U dubini duše znam da je tako. Malo se odmakla i prodorno me pogledala plavim očima. – Želim da vodimo ljubav, Tajsone. Voli me. Pokaži mi šta ti je zaista važno. Nismo bili zajedno otkako sam je vezao. Tada sam se prilično uplašio. Ipak, ne smem sada da mislim na sebe. Moram da mislim na Džejd i stavim njene potrebe ispred svojih. Želim da stavim njene potrebe ispred svojih. To je novo osećanje za mene. Gotovo ceo život proveo sam u samosažaljevanju, te nisam ni razmišljao o tuđim potrebama. Naravno, radio sam na ranču, odslužio dug otadžbini na ratištu. Uvek sam radio ono što se od mene očekivalo, ali nikada nisam brinuo o tome da ugodim bilo kome osim sebi. Džejd je prošla kroz moj veo satkan od samosažaljenja, provukla se ispod mog zida. Međutim, je li se zaista provukla ispod njega? Možda je napravila pukotinu i prošla? Možda sam je sam pustio?

36


Book as passion & BalkanDownload Niko pre Džejd nije uspeo da ugrozi moj zid - ni moja braća ni sestra, niko. Ipak, Džejd je uspela da uđe. Želeo sam da prođe. Hoće li me i dalje voleti kada bude sve saznala? Rekla je da hoće. Poslednji put kada smo se videli, pokazala mi je koliko poverenja ima u mene. Niko mi nikada nije ukazao toliko poverenje, čak ni moji saborci. Oni su morali da mi veruju na reč. Život im je zavisio od tog poverenja. Iako nisu ni znali ko sam ja zapravo. Bili su primorani da mi veruju zato što sam bio njihov starešina. Ali Džejd... Nju niko ne tera da mi veruje. Poklonila mi je poverenje svojom voljom. Kakav je to dar. Neću dozvoliti da zažali zbog toga. Čvrsto sam je stegao, nadajući se da će je moj snažan zagrljaj zaštiti i utešiti. Od same njene blizine mi se digao, kao uvek. Malo sam se odmakao, dotakao joj bradu, podigao glavu i zagledao se u njene plave oči. – Sigurna si, dušo? U redu je ako samo hoćeš da legneš i plačeš. Grliću te. Možeš da plačeš celu noć ako želiš. Zavrtela je glavom. – Plakaću kasnije. Sada želim da vodimo ljubav. Molim te, Tajsone, pokaži mi da na svetu postoji lepota. Srce mi se ispunilo ljubavlju. – Ti si lepota ovog sveta, Džejd. Suza joj se skotrljala niz obraz. – Volela bih da verujem u to. Toliko toga se dešava. – Kako to misliš? Šta se dešava osim ovoga?

37


Book as passion & BalkanDownload Ponovo je zavrtela glavom. – Neću sada o tome, Tajsone. Molim te, samo me odvedi u krevet. Zanima me šta je to još muči osim majke, ali prepone mi pulsiraju u farmerkama i želim da ga stavim u njen topli, vlažni otvor. Poveo sam je do kreveta i polako svukao. Na sebi je imala farmerke i majicu kratkih rukava. Sigurno se presvukla po povratku s posla. Otkopčao sam joj grudnjak, pustio ga da padne na pod i oslobodio njene lepe, jedre grudi. Bradavice su joj se već ukrutile. Jedva se uzdržavam da ih ne uštinem onako kako znam da voli. Povukao sam čipkane gaćice s njenih uskih kukova i pustio ih da padnu niz njene lepo oblikovane, duge noge. Stajala je ispred mene naga. Ranjiva. Počela je da mi otkopčava košulju. Kad je stigla do struka, izvukla je košulju iz farmerki, skinula je s mojih ramena i pustila da padne na pod. Otkopčala mi je kaiš, otvorila šlic i povukla mi farmerke preko zadnjice i kukova. Ud mi je izleteo iz pantalona, tvrd kao nikada do tada. Klekla je i liznula ga. Jedva sam se obuzdao da ne eksplodiram odmah. Zatim je ustala, gurnula me na krevet i skinula mi čizme, čarape, farmerke i gaće. Onda mi je sela u krilo. – Želim da mi ljubiš bradavice, Tajsone. – Isprsila se. Bradavice su joj bile ružičastosmeđe i tvrde. Prešao sam jezikom preko jedne. Uzdahnula je - taj šapat od kojeg gubim glavu. Bio mi je tvrd i žudeo sam da joj ga što pre stavim. Umesto toga, obasuo sam poljupcima mali krug oko njene bradavice, dok sam prstima nežno prelazio preko druge. Ponovo je uzdahnula i izvila kukove, namestivši svoj vlažni otvor tačno na vrh mog uda.

38


Book as passion & BalkanDownload – Reci mi šta želiš, dušo – prostenjao sam, usana pri– ljubljenih uz njenu meku kožu. – Šta god želiš, plavooka. Samo kaži šta ti treba. Još malo je izvila kukove i nasadila se na moj ud, tvrd kao kamen. – Ti mi trebaš, Tajsone. Samo ti. Zastenjao sam ljubeći njene meke grudi. – Evo, dušo – rekoh. – Uzmi šta ti treba. Iako sam želeo da prodirem u nju, nisam se ni pomerio; pustio sam je da se kreće u sopstvenom ritmu. Zažmurila je i ponovo uzdahnula. Podigao sam pogled. Bože, koliko je lepa. Tamne trepavice kao tanki zastor preko sočne kože. Obrazi divne boje maline. Pramenovi raščupane zlatnosmeđe kose rasuti preko glatkih ramena. Grudi nabrekle i rumene, još uvek tvrdih bradavica koje preklinju da ih dodirnem. Nagnuo sam se, uzeo jednu u usta i počeo da je sisam, dok je ona i dalje kružila kukovima na meni. – Tajsone, pokaži mi. Pokaži mi lepotu. Ponovo sam rekao: – Ti si lepota, dušo. Samo ti. Spustila je ruku i počela da trlja klitoris. Stegao sam zube trudeći se da ne svršim pre vremena. Kad je posmatram dok se dodiruje, hoću da poludim. Toliko je lepa, toliko čulna. Ubrzala je ritam. Iako sam silno želeo da prodrem u nje i eksplodiram, čekao sam. Hteo sam da joj dam ono što joj treba, hteo sam da uzme od mene sve što želi. To mi je rekla kad smo prvi put vodili ljubav. Kad sad razmišljam o tome, mi jesmo vodili ljubav, mada to tada nisam znao. Podala mi se bezuslovno, rekla je da uzmem od nje sve što mi treba.

39


Book as passion & BalkanDownload Sada ja njoj nudim isto to. Želim da uzme od mene sve što joj treba. Još malo je ubrzala ritam. Jahala me je gubeći se. Moj ud je savršeno prianjao uz zidove njenog otvora. Prešao sam rukama preko njenih butina i slabina, a zatim je zgrabio za guzu. Nisam više mogao da izdržim. Počeo sam da se pomeram gore-dole, sve brže i brže... – O, da – reče ona. – To. To. Zgrčio sam se, nisam hteo da svršim pre nje. Mahnito je trljala klitoris, stenjući i kružeći, a onda sam se snažno zario u nju. – Hajde, dušo, svrši za mene. Svrši na meni. Nastavila je da me jaše a ja sam osećao svaki njen trzaj. Svršavala je dugo, sve dok više nisam mogao da se obuzdavam. Izdigao sam se i zario ga u nju žudeći da dodirnem onaj najskrovitiji deo, da je posedujem. Onda sam svršio u ženu koju volim. Klonula je na moje grudi, sva topla i znojava. Grlili smo se čvrsto, još uvek razmenjujući energiju, spojeni onako kako i treba da budemo. Bili smo zadihani, težak miris seksa osećao se u vazduhu. Nije se odmakla od mene, pa sam se posle nekoliko minuta opružio i povukao je za sobom. Tako smo ležali zajedno, još uvek spojeni. – Volim te – šapnuo sam, usana priljubljenih uz njeno čelo. Ne znam da li me je čula. Žmurila je i nije rekla ništa. Potreban joj je san. Držao sam je u naručju i uživao u njoj još oko pola sata, a zatim se odmakao. Nežno sam je podigao i pokrio

40


Book as passion & BalkanDownload čaršavom i ćebetom. Ovlaš sam je poljubio. – Laku noć, Ijubavi – rekao sam. Onda sam otišao na drugi kraj sobe. Legao sam na krevet. Želim Džejdino toplo telo pored svog, ali ne mogu da spavam s njom dok ne budem siguran da više neću pokušati da je povredim u snu. Ne želim ni da spavam u istoj prostoriji s njom, ali ne mogu da dozvolim da se probudi i ne nađe me. Ne večeras. Danas - tačnije juče - bio je važan dan za mene. Rekao sam nešto doktorki Karmajkl. Ispričao sam joj što nikad nikome nisam rekao, čak ni braći. Došlo je vreme da sve ispričam braći. I sestri. Džona je u pravu. Mardžori ima pravo da zna zašto nije zapamtila majku. Poslao sam poruke svima i rekao da u nedelju dođu na ranč da razgovaramo. Onda s poslao poruke samo Džoni i Rajanu. Vreme je da kažemo Mardž.

41


Book as passion & BalkanDownload

5. Džejd Prenula sam se iz sna i sela u krevetu. Nešto me je probudilo. Gde je Tajson? Sedela sam tako, zbunjena i pometena. Čula sam kako neko lupa na vrata. To me je probudilo? Iskobeljala sam se iz kreveta, gola kao od majke rođena. Srećom, u Karltonu u kupatilu imaju bademantile od mekog belog frotira. Ogrnula sam se bademantilom, otišla do vrata i provirila kroz špijunku. Tajson. Otvorila sam vrata. – Gde si bio? – Izvini. Izašao sam u hodnik da telefoniram. Nisam hteo da te budim. Zaboravio sam ključ. Puls mi se ubrzao. – Kako si mogao da me ostaviš samu? Znao si da si mi potreban. – Dušo, bio sam u krevetu do tebe. Bio sam budan celu noć. Izašao sam samo nakratko. – Koliko je sati? Tajson se nasmešio i ušao u sobu. Prišao je prozoru i razgrnuo zavesu. Jaka dnevna svetlost bezmalo me je oslepila. Već je jutro?

42


Book as passion & BalkanDownload – Džejd, jedan sat je po podne. Spavala si dvanaest sati. Srce samo što mi nije iskočilo iz grudi. – Molim? Nemoguće. – Da. Morao sam da pozovem recepciju da produžim boravak. Možemo da ostanemo do tri. Trčala sam po sobi skupljajući odeću. – Moram da idem da vidim majku! – Plavooka, majka ti je dobro. Jutros sam zvao bolnicu da pitam kako je. Još uvek je bez svesti, ali stanje joj je stabilno. Osetila sam olakšanje. – Ipak, moram da odem kod nje. – Hoćeš li da rezervišem sobu za večeras? – Otac stiže danas. Ne znam šta planira. – Brzo sam zgrabila telefon. Pa da, zatekla sam poruku od tate. Trebalo bi da stignem u bolnicu oko tri, dušo. Okrenula sam se ka Tajsonu. – Dolazi za dva sata. Naći ćemo se u bolnici. Odmahnuo je glavom. – Moram da se vratim na ranč, plavooka. Voleo bih da mogu da ostanem. Osetila sam grč u stomaku. – Molim te. Ne mogu da budem sama. – Nećeš biti sama, Džejd. Tvoj otac će stići uskoro. Ostaću dok ne dođe. Grlo mi se steglo. – Ne. Ti si mi potreban, Tajsone. Ti. Uzdahnuo je, privukao me k sebi i pogladio po kosi. – U redu, plavooka. Ako treba da ostanem, ostaću još malo. – Hvala ti. – Istuširaj se. Idem da donesem nešto za jelo, može? Zavrtela sam glavom. – Ne, moramo u bolnicu.

43


Book as passion & BalkanDownload – Rekao sam ti da je stanje nepromenjeno. Neće ni znati da si pored nje, dušo. Molim te, moraš i na sebe da misliš. U pravu je. Klimnula sam glavom, priljubljena uz njegovu košulju. – Dobro. Ali istuširaću se na brzinu. Hoću da si ovde za petnaest minuta. – Razumem, gospođo – tobože je salutirao. Nakon što je Tajson otišao, počela sam da drhtim od nervoze. Nemoj, Džejd, saberi se. Zbacila sam sa sebe debeli bademantil i na brzinu se istuširala, dok su mi se suze slivale niz obraze. Verovatno izgledam grozno tako uplakana, ali zar je to bitno? Tajson će me videti u najgorem izdanju. I ja sam njega videla u najgorem izdanju, pa ga i dalje volim najviše na svetu. Nisam ponela ništa od odeće, pa moram da obučem ono što sam juče imala na sebi. Gadno, ali nemam izbora. Obukla sam se, vratila u kupatilo i očešljala mokru kosu. Odlučila sam da je ne sušim fenom, već da je pustim da se sama osuši. Onda sam zgrabila tašnu i ovlaš namazala usne ružem. Samo to. Nemam snage ni za šta drugo. Tajson se vratio s hamburgerima i pomfritom. Imali su ukus piljevine, ali ja sam bila gladna. Iako sam žarko želela da ga zgrabim i odvedem nazad u krevet, da se izgubim i pobegnem od stvarnosti, obuzdala sam se. Moram da vidim majku. Međutim, kad smo stigli u bolnicu, shvatila sam da je Tajson u pravu. Stanje joj je bilo stabilno i nije bilo nikakve promene. Mogla sam samo da sedim pored nje neko vreme. Tajsona nisu pustili da uđe sa mnom, te sam sedela sama i držala je za ruku s meračem pulsa zakačenim za prst.

44


Book as passion & BalkanDownload Iako sam znala da ne može da me čuje, želela sam da joj kažem nešto, ali ništa nisam mogla da smislim. Nas dve nikada nismo bile bliske. Nikada me nije volela toliko da možemo da budemo bliske. Samo jednom se vratila, kada mi je bilo petnaest godina, zato što joj je drugi muž uzeo sav novac koji je zaradila dok je bila fotomodel. Vratila se ocu i meni praznih džepova, ali ni ja ni on nismo hteli da čujemo za nju. Nikada se nisam pokajala zbog toga. Nije bila pored mene dok sam odrastala, onda kada mi je bila potrebna. Karijera joj je bila važnija od mene i to me još uvek boli. Ipak, majka mi je i ne želim da umre. Odlučila sam da joj to i kažem. Udahnula sam duboko i stegla je za ruku. – Mama, žao mi je što ti se ovo dogodilo. Zaista. Ali ovde sam. I tata dolazi. Niko je morao da ode u De Mojn. Sigurna sam da će se brzo vratiti. – Nešto mi govori da to nije istina. Niko se neće vratiti. Iako je majka bez svesti, to ne mogu da joj kažem. – Znam da nikada nismo bile bliske, ali majka si mi. Volim te na svoj način. Utom je došla medicinska sestra da joj proveri vitalne funkcije. – Kako je? – pitala sam. – Kako se može očekivati. Čula sam vas kako pričate s njom. Mislim da je to dobro. Ugrizla sam se za usnu. – Ne čuje me i ne zna da sam ovde. Sestra mi se nasmešila. – Radim na intenzivnoj nezi već petnaest godina i viđala sam mnoge pacijente kao što je vaša majka. Najbolje se oporavljaju oni čiji rođaci sede pored njih, drže ih za ruku i razgovaraju s njima, upravo kao vi sada. Majka zna da ste ovde. Budite sigurni u to.

45


Book as passion & BalkanDownload Zna da sam ovde? Voli me? Pre dve nedelje pozvala me je na večeru s Nikom. Mislila sam daje to učinila reda radi. Ima li tu nečeg više? Možda želi da popravi odnos sa mnom, sada kada sam odrasla? Ali pitanje je jesam li spremna za to. Sva u modricama, izranjavljena i na ivici smrti, moja nekada zanosna majka ležala je u tišini. Sinulo mi je. Da. Želim da popravimo odnos, ako je to moguće. Sestra je završila s proverom vitalnih funkcija i prešla na sledećeg pacijenta. Žmurila sam i sedela u tišini, još uvek držeći majku za ruku. – Zdravo, dušo. Otvorila sam oči. Otac je stajao pored vrata. Pustila sam majčinu ruku, ustala i potrčala mu u zagrljaj. – Tata, toliko mi je drago što si došao. – I meni. Kako je? – Kažu da je stabilno, ali bez svesti je, polomila je koleno, rebra i ima povredu karlice. Pritom, naravno, izgleda grozno. Otac se zakikotao. – Jadna Bruki. Kada bi samo znala kako izgleda. Morala sam i ja da se nasmejem. Živa istina. Moja majka uvek mora da izgleda savršeno. – Znaš, mislim da Bruki nikada nije bila svesna svoje lepote – rekao je otac. – Zaista nam je bilo lepo nekada. Odmakla sam se i pogledala ga. Plave oči, mnogo tamnije od mojih, upale i tužne. Imao je i on veze posle razvoda, ali nije se ponovo ženio. Je li moguće da još uvek gaji osećanja prema majci? Dotrčao je da bude uz nju, ali ja sam mislila da je to zbog mene. Budući da me obožava, verovatno je tako. Ipak, da li je došao i zbog Bruki?

46


Book as passion & BalkanDownload – Nikada nisi mnogo pričao o njoj – primetila sam. Odmahnuo je glavom. – Nisam. Nisam mogao. Neko vreme je bolelo, a kasnije nisam hteo da pričam o njoj zbog tebe, dušo. Nisam hteo da ti još više nedostaje. – Ali tebi je nedostajala. Nisam to znala. – Morao sam da budem jak zbog tebe. Jednog dana kada budeš imala dete, razumećeš. Progutala sam pljuvačku. – Majka očigledno nije bila istog mišljenja. Tata me je uhvatio za ramena. – Slušaj, Džejd, ti si mi sve. Znam da ćeš i ti tako voleti svoju decu. Tvoja majka se trudila koliko je mogla. Jednostavno, nikada nije bila zadovoljna sobom. – Ostavila me je da bi bila fotomodel. Mogla je da bude i jedno i drugo. Zar nije to znala? – Mislim da nije. Malopre sam rekao da Bruki nikada nije shvatila koliko je lepa. Staviše, uvek je bila nezadovoljna. Želela je da bude Bruki Bejli, vrhunski fotomodel, umesto Bruki Bejli, supruga i majka. Nikada joj nije palo na pamet da može da bude i jedno i drugo, da je dovoljno sposobna da bude i jedno i drugo. Ni karijerom nije bila zadovoljna. Iako je bila prelepa, uvek je mislila da može da izgleda bolje. Setila sam se čuvenog postera iz vremena kad sam bila tinejdžerka, na kojem je majka u plavom kupaćem kostimu. Zavrtela sam glavom. – Neverovatno. Zaista je zanosna, dovraga. Otac je uzdahnuo. – Čak i u bolničkom krevetu, priključena na sve te monitore i s unakaženim licem, još uvek je Bruki Bejli. Božanstvena je.

47


Book as passion & BalkanDownload U tatinim očima prepoznala sam nešto više od tuge. Tako ja gledam Tajsona i on mene. Videla sam ljubav. Bože! Kako to ranije nisam primetila? Otac je još uvek zaljubljen u majku. Šmrcnula sam. – Čudi me da su te pustili. Rekli su mi da možemo da ulazimo samo jedno po jedno. – I meni su to rekli, ali sam ih preklinjao. Rekao sam da sam Brukin muž i da smo joj potrebni i ja i ćerka. Mala bela laž ne može da škodi. Tako je. Još je voli. – Zašto ne ostaneš ovde, tata? Mene neko čeka ispred. – Stvarno? Nisam nikoga video u čekaonici. – Verovatno je otišao po piće. Voli kokakolu. – Džejd, imaš... dečka? Ozbiljno pitanje. Shvatila sam da tati nikada nisam pomenula Tajsona. Pa šta, prvih mesec dana nisam rekla ni Mardž, najboljoj prijateljici i njegovoj sestri. Ne znam zašto, ali nije mi se pričalo o tome. – Zapravo imam. To je Mardžin brat. Otac je razrogačio oči. – Njena braća su dosta starija od tebe. Uh! To nisam očekivala. Mogao je dosta toga da mi zameri u vezi s Tajsonom, ali nije mi palo na pamet da bi to mogla da bude razlika u godinama. Ako mu to smeta, onda će zbog svega ostalog imati noćne more. – Zapravo, ranije sam upoznala samo Džonu i Rajana. Moj dečko je srednji brat, Tajson. Sećaš ga se? Bio je na ratištu dok smo Mardž i ja studirale.

48


Book as passion & BalkanDownload – Koliko ima godina, Džejd? Uzvrpoljila sam se i sklonila pogled. – Trideset pet. – Ti imaš dvadeset pet. – Da, znam, tata. Umem da računam. – To je velika razlika. – Ti si šest godina stariji od mame. Uzdahnuo je i seo pored nje. – Istina. I vidiš kako se završilo. – Rodila me je u osamnaestoj. Bila je suviše mlada. Želela je karijeru. Velika je razlika između osamnaestogodišnje devojke i dvadeset petogodišnje žene. Tata se nasmešio. Još uvek je veoma lep muškarac. Za razliku od mojih svetloplavih očiju koje sam nasledila od majke, njegove su tamnoplave. Ali kosa? Ima istu kosu kao ja, tek malo prošaranu sedim na slepoočnicama. Zlatnosmeđu i gustu. Visok je oko sto osamdeset centimetara, malo viši od majke. – Tako je. Razboritija si nego što je ona ikada bila. U to nema sumnje. Ipak, zar ne misliš da je to malo preuranjeno, posle svega onoga s Kolinom? Svega onoga s Kolinom. To se zaista loše završilo. – Znaš šta, tata? Mnogo mi je žao što si bacio sav taj novac na venčanje i učiniću sve da ti vratim svaku paru. – Ne brini za to. Nisi ti kriva. – Znam. Ali mislim da nikada nisam zaista volela Kolina. Posle nekog vremena ostala je samo navika. Mislim da se dogodilo ono što je trebalo da se dogodi. Volela bih samo da sam ranije to shvatila. – Pa, ako si sigurna da je trebalo tako da se završi...

49


Book as passion & BalkanDownload – Sigurna sam. Zato što sam upoznala neverovatnog muškarca. Uzdahnuo je. – Dobro. – Slušaj, ako se brineš zbog Tajsona, zašto ne dođeš u čekaonicu da ga upoznaš? Verovatno se do sada vratio. – Upoznaću ga kasnije, dušo. Hoću malo da sedim s Bruki. A ti se odmori malo. Okrepi se i pojedi nešto. Nikada nisam videla takav izraz na očevom licu – tuga, briga... Ljubav. Želi da bude tu i drži majku za ruku. – U redu. Ako ti zatrebam, samo mi pošalji poruku. Neću napuštati bolnicu, bar ne do sutra uveče. U ponedeljak ću morati u Snou Krik na posao. – Ne znam koliko ću ostati – reče otac. – Imamo nekoliko projekata, ali to sam ostavio radnicima. Rekao am im šta se dogodilo. Nasmešila sam se. – Bilo bi lepo da ostaneš malo duže. – Prekrila sam usta šakom. – Nisam htela da kažem la njoj treba mnogo vremena da se oporavi. Nisam to mislila... – Džejd, u redu je. Znam kakva je situacija. Hoću da budem ovde s tobom i Bruki. Klimnula sam glavom. – Pošalji mi poruku ako bude trebalo. – Izašla sam iz odeljenja za intenzivnu negu i uputila se ka čekaonici. Želela sam da se šćućurim uz Tajsona, da osetim njegovu toplinu – to je moj lek, to je ono što mi treba. Otac mora da drži majku za ruku. Meni treba Tajson. Međutim, Tajson nije bio u čekaonici.

50


Book as passion & BalkanDownload

6. Tajson Telefon se oglasio. Pre nego što sam pogledao, znao sam da to Džejd odgovara na moju poruku. Kako to misliš odlaziš? Rekao si da ćeš ostati. Uzdahnuo sam. Ako ćemo pravo, kukavica sam. To sam joj i rekao. Izvini, plavooka. Nisam još uvek spreman da upoznam tvog oca. Plašim se... Odgovorila je posle nekoliko trenutaka. Dobro. Kako god hoćeš. Razumela je, ili se ljuti? Prokleti SMS. Odlučio sam da ne pitam. Doći ću sutra uveče, ako ti zatreba prevoz do Snou Krika. Ponovo nekoliko minuta tišine. Zatim: Nema veze. Otac će me dovesti. U redu. Zastao sam. Razmišljao sam da li da otkucam te dve reči koje mi je uvek bilo toliko teško da izgovorim. Zašto mi je lakše da ih kažem nego da ih napišem? Naterao sam sebe da ih otkucam.

51


Book as passion & BalkanDownload Volim te. Čekao sam minut-dva, ali nije odgovorila. Ništa od „I ja tebe volim”. Ne mogu da joj zamerim. Ostavio sam je onda kada sam joj bio potreban. Moram da se vratim na ranč. Rekao sam momcima i Mardž da ćemo se sutra videti tamo i moram to da obavim. Ima istine u onome što sam joj rekao. Nisam spreman da upoznam njenog oca. Da, volim Džejd i želim da provedem ceo život s njom, ali moram da razrešim još mnogo toga pre nego što upoznam čoveka koji ju je odgajio u tako divnu osobu. Još uvek nisam dovoljno dobar za njegovu devojčicu. Prozreo bi me odmah. Sat kasnije stigao sam na ranč. Dobio sam poruku od Mardž. Primila sam poruku. Ostajem u Grand Džankšenu večeras. Hoću da odem do bolnice da vidim Džejd i njenu mamu. Kad se vidimo na ranču? Da bih znala da se vratim na vreme. Odgovorio sam. Recimo za ručak? Super. Vraćam se do podneva. Nemoj da očekuješ da ću nešto da kuvam. Ne brini. Reći ću Felisiji da ostavi nešto za nas. Onda sam napisao poruku momcima. Mardž će biti kod kuće sutra oko podne. Možete li da dođete oko jedanaest? Vreme je.

*** Često sam se budio, ali to nije ništa neobično. Poslao sam Džejd nekoliko poruka. Odgovarala je mehanički, bez „volim te”.

52


Book as passion & BalkanDownload Ne zameram joj. Kada budem sve pregurao, razumeće. Samo se nadam da neće pre toga dići ruke od mene. Džona i Rajan su stigli u jedanaest. Već sam sebi sipao čašu viskija. – Da nije malo rano za to, a, Tajse? – rekao je Rajan u šali. Teško sam uzdahnuo. – Nisam vas bez veze zvao da dođete ranije. Pre nego što kažemo Mardž, moram da vam ispričam šta se tačno dogodilo. Rajan se osmehnuo. – Ovde smo. Džona me je uhvatio za rame. – Tako je, ovde smo – rekao je. Otpio sam veliki gutljaj viskija koji mi je ožario grlo. – Neće mi biti lako da vam ovo ispričam, a bogami neće ni vama biti lako da slušate. Ipak, u petak sam napravio veliki pomak sa psihoterapeutom. I došlo je vreme da vam kažem. – Ako ti smatraš da treba – rekao je Rajan. Moj mlađi brat. Uvek me podržava. Nikada ne vrši pritisak na mene. Ja sam njegov heroj. Prvi put sam pomislio da je njegova vera u mene možda i opravdana. – Spreman sam. Dugujem vam ovo, momci. I sebi dugujem. Sipajte piće ako želite i pridružite mi se na tremu. Izašao sam kroz vrata koja vode iz kuhinje na divan trem od drveta sekvoje. Umesto da sednem za sto, smestio sam se u ležaljku pored djakuzija. Hteo sam da mi makar bude udobno. Načas sam se našao u zelenoj fotelji u ordinaciji doktorke Karmajkl. Drvene ručke ležaljke neće biti toliko prijatne na dodir kao nasloni od meke kože. Džona i Rajan su izašli na trem. Džona je nosio u ruci nešto nalik džintoniku, a Rajan konzervu gaziranog soka.

53


Book as passion & BalkanDownload – Izvini – reče Rajan kada je video da gledam u konzervu. – Ne mogu da pijem alkohol u jedanaest pre podne. Klimnuo sam glavom. Naposletku, ne treba on da ispriča priču, već ja. – Momci, hteo sam da dođete pre nego što Mardž stigne, zato što ne mogu da joj ispričam sve. Ono najgore svakako ću preskočiti. Možda ni vama neću reći sve, ali zaslužujete da znate šta se dogodilo. Zaslužujete da znate šta se dogodilo s Lukom. Džona je razrogačio oči. – Znaš šta se dogodilo s Lukom? – Znam. Luk Voker je nestao dve nedelje pre mene. Bio je mojih godina, žgoljav i sitan klinac sa zečjim zubima, tipičan bezveznjak. Nismo bili bliski, ali iz nekog razloga odlučio sam da ga spasem od školskih nasilnika koji su ga neprestano kinjili. Onda je, jednog dana, Luk nestao. Isprva sam pomislio da su ga ti napasnici nekud odveli, ali ispostavilo se da oni nemaju nikakve veze s tim. Džonin najbolji drug bio je Brajs Simpson, Lukov rođak, te smo nas trojica i Rajan odlučili da saznamo šta se dogodilo s Lukom. Pročistio sam grlo. – Video sam Luka onog dana kada su me oteli. – Živog? – upita Rajan. Uzdahnuo sam. – Ne, već je bio mrtav. – Malo sam zastao da se priberem. – Luk je bio u staroj kolibi s onom dvojicom. Ne znam šta su planirali s njim tako blizu kuće ni da li su zbog mene promenili planove. Već je bio mrtav, ali... – Ali šta? – pitao je Džona. Zažmurio sam, međutim, slika mi se okretala u glavi poput kaleidoskopa. – Raskomadali su ga sekirom. Naterali... Naterali

54


Book as passion & BalkanDownload su me da gledam, preteći da će me ubiti ako budem vrištao ili povraćao. Otvorio sam oči. Braća su me posmatrala bleda kao kreč. Ćutali su. Šta su mogli da kažu na to? – Ono što je ostalo od njega stavili su u ogromnu kesu za smeće. Ne znam šta su na kraju uradili s njom. Ubacili su je u prikolicu kamioneta, vezali mi ruke i noge i ugurali me na zadnje sedište. Mislim da sam bio polusvestan dok smo se vozili. Ne znam koliko dugo. Moja braća su i dalje ćutala. – Ne mogu da se setim svega. Mislim da je napolju bio mrak kada smo stigli na odredište, ma gde to bilo. Činilo mi se da smo se vozili satima. – Tajse – rekao je Džona isprekidanim glasom – ako ste se vozili satima, kako si uspeo da se vratiš kući kada si pobegao? Zavrteo sam glavom. – Nemam pojma. Sećam se kao kroz maglu. Kasnije ću vam ispričati kako sam pobegao. Sada moram da vam kažem ono što sam rekao doktorki Karmajkl. Klimnuli su glavom. – Izvukli su me iz kamioneta i odvezali mi noge. Odvukli su me u neku staru kuću i odveli u podrum. Upiškio sam se, ali to nije bilo bitno, jer su mi ionako svukli pantalone i gaće i odneli ih. Imao sam samo majicu i staro, pohabano sivo ćebe koje su mi oni dali. – Zaćutao sam i ponovo zažmurio. – Dobro je, Tajse – rekao je Rajan glasom tišim nego inače. Toliko se trudi da bude jak zbog mene. Moj mlađi brat. Međutim, nije bilo dobro. Otad pa nadalje ništa u mom životu nije bilo dobro. Ako hoću da budem dobro, moram ovo da preguram.

55


Book as passion & BalkanDownload – U kući je bio još jedan muškarac. I on je imao crnu masku za skijanje na glavi. Raje, sećaš se da su u Vokerovoj staroj kolibi bila samo dvojica? Rajan je klimnuo glavom. – U svakom slučaju, kada sam izašao iz podruma, saznao sam zašto su me doveli. Svi su me... – Progutao sam pljuvačku. – Svi su me... silovali. Moja braća su ćutala bezizraznih lica. Kao da nisu bili iznenađeni mojim priznanjem. Zašto bi bili? Zbog čega bi trojica izopačenih psihopata mesecima držala dečaka zatvorenog, ako ne zbog toga? Sigurno su znali ili makar nagađali. Kad sam se vratio, vodili su me kod pedijatra koji me je detaljno pregledao. To znači da su naši roditelji sigurno znali, mada im ja nikada ništa nisam rekao. – Kad su završili, povratio sam. Nisam mogao da se obuzdam. Ostavili su me da ležim na ćebetu. Otprilike dva sata kasnije jedan od njih doneo mi je čašu vode i sendvič. Doneo je i staru molersku kofu i rekao da u nju treba da se olakšavam. Pojeo sam sendvič i popio vodu. Ponekad su me mučili tako što su držali čistu čašu ledene vode van mog domašaja. Ponekad imam košmarne snove o tome. Još uvek imam noćne more zbog svega. Džona je pročistio grlo. – To je sasvim razumljivo. Naravno da jeste. Pogledao sam u starijeg brata. – Sad kad znaš sve gadne pojedinosti, još uvek bi voleo da su tebe oteli umesto mene? Znam da moje pitanje nije na mestu. Džona je uvek žalio što nije bio sa mnom da me zaštiti. Želim da budu srećni što su izbegli tu sudbinu. Takav užas ne bih poželeo nijednom od njih. Ne bih poželeo nikome, osim trojici psihopata koji su mi to

56


Book as passion & BalkanDownload uradili. Njima bih poželeo sve ono što se meni dogodilo i još da gore u paklu. Ako neko zna kako je u paklu, onda sam to ja. – Ne znam šta da ti kažem – rekao je Džo. – Samo kaži da ti je drago što se to nije tebi dogodilo. Odmahnuo je glavom. – Ne mogu. Uzdahnuo sam duboko. Znam da se moj stariji brat bori sa sopstvenim demonima. Voleo bih da mogu da mu pomognem, ali ne mogu ništa da učinim ni za koga dok ne pomognem samom sebi. – Kako si uspeo da pobegneš? – pitao je Rajan. – Ne sećam se najbolje. Ponekad bi ostavili otvorena vrata i čikali me da pobegnem. Naravno, kad god bih pokušao, uhvatili bi me i kaznili, te sam prestao da pokušavam. Jednog dana vrata su bila otvorena, a njih nije bilo. Možda su zaboravili da me zaključaju, ne znam. Potrčao sam uza stepenice samo u pohabanoj majici. Nisam imao pantalone na sebi. – Ali kad su te našli, bio si obučen – reče Rajan. – Toga ne mogu da se setim. Sećam se da sam se popeo uza stepenice, otvorio odškrinuta vrata, istrčao napolje i pojurio kroz divljinu. Sledeće čega se sećam jeste da sam se obreo u predgrađu Snou Krika, obučen. – Možda si izgubio pamćenje – rekao je Džona. – Možda, ali imao sam deset godina. Gde sam mogao da nađem odeću? Džona se počešao po bradi. – Možda si našao neku kuću, ušao i tražio odeću.

57


Book as passion & BalkanDownload Odmahnuo sam glavom. – Ne, to nema nikakvog smisla. Da me je neko našao i dao mi odeću, taj bi pozvao tatu. Ili makar policiju. – Slažem se – reče Rajan. – Želiš li još nešto da nam kažeš? – pitao je Džona. – Ne. Siguran sam da možete sami da zaključite. Mnogo puta su mi to radili. Prestao sam da brojim. Zašto bih pamtio taj broj? Malo toga pamtim, ali dobro se sećam šta su mi radili. Do tančina se sećam užasnog bola i poniženja. Nažalost, zato sam danas to što jesam. – Nisi u pravu, Tajse – rekao je Rajan. – Tih nekoliko meseci nije odredilo tvoj karakter. Dobar si čovek. Bio si heroj na ratištu i za mene si heroj. – Samo zato što sam te onog dana spasao. Samo da znaš, mnogo mi je drago što si pobegao, jebote. Naravno, mlađi brat mi nije odgovorio na to. Nijedan od njih ne može da prizna da mu je drago što se to nije dogodilo njemu. Ne razumem zašto, ali možda i ne treba da razumem. Svaki ima svoje probleme s kojima mora da se uhvati u koštac. Naročito Džona, kojeg izjeda snažan osećaj krivice zbog onoga što mi se tog dana dogodilo. Pokušao sam da ga oslobodim tog tereta, ali nisam uspeo. – Šta ćemo od svega ovoga reći Mardž? – pitao je Džo. Uzdahnuo sam. – Samo ono najosnovnije. Nikako da su raskomadali Luka. Ne želim da je bespotrebno opterećujemo. Žao mi je što sam i vas opteretio. Džo je odmahnuo glavom. – Ne, Tajse, trebalo je da saznamo.

58


Book as passion & BalkanDownload Tako je. Trebalo je da saznaju. Na neki način, i oni su prošli kroz sve to zajedno sa mnom. – Možda biste jednom pošli na terapiju sa mnom? ili bez mene? Siguran sam da bi doktorka Karmajkl volela da vas vidi. – Kako ti kažeš – rekao je Rajan. – Rajane, moraš prestati da očekuješ od mene da o svemu odlučujem. Napokon sam rešio da se uhvatim u koštac s ovim i uspeću, ne samo zbog vas i Džejd već i zbog sebe. Moraš i ti to da učiniš. Možda nisi prošao kroz ono kroz šta sam prošao ja, ali i ti imaš problem. Moraš sam da odlučiš hoćeš li potražiti pomoć, ne mogu ja da odlučim za tebe. Džona se nasmešio. – Vrlo mudro, Tajse. Mudro? Mora da se šali. Ja sam sve samo ne mudar. Zavrteo sam glavom. – Ne, saslušaj me. Dugo ti je trebalo, ali napokon si odlučio da potražiš pomoć. Nemaš čega da se stidiš i to ti je sada jasno. Ono što ti se dogodilo nije tvoja sramota. Treba da se stide oni koji su ti to uradili. Slušao sam Džonu i setio se onoga što mi je doktorka Karmajkl rekla nekoliko dana ranije. Rekla je da objektivno shvatam da nisam kriv za to što mi se dogodilo i u pravu je. Shvatam. Problem nije u mojoj svesti, već u podsvesti i na tome moram da radim. Utom se Mardž pojavila na tremu. – Zdravo, momci! – Zdravo. – Ustao sam. – Kako je Džejdina mama? Mardž je pogledala u moju praznu čašu od viskija. – Piješ u podne? – Da. Završio sam. Popio sam samo jednu čašu.

59


Book as passion & BalkanDownload Privukla je ležaljku i sela. – O čemu ste hteli da razgovaramo? Svi smo ćutali nekoliko trenutaka. Kada je Džona zaustio da nešto kaže, podigao sam ruku. – Nemoj, Džo. Ja ću. – Okrenuo sam se ka Mardž. – U pravu si što si sumnjičava. Zaista krijemo nešto od tebe. Ja sam odlučio da ti ne kažemo, budući da je reč o nečemu što se meni dogodilo. – O, bože. Dobro si? Pročistio sam grlo. – Jesam. Biću uskoro. Prebledela je. – Šta hoćeš da kažeš? Tajsone, nemoj da me plašiš. – Sećaš li se onih novinskih članaka koje si pronašla kod Džoa? O otmicama dece u ovom kraju pre dvadeset pet godina? Razrogačila je oči. – Još jedno dete je bilo oteto i o njemu nije pisalo u novinama. – Zažmurio sam da bih se smirio. – To dete sam bio ja.

60


Book as passion & BalkanDownload

7. Džejd Ostavila sam tatu nakratko i otišla do kafeterije da uzmem nešto za jelo. Dok sam se vraćala sa sendvičima, zazvonio mi je telefon. Nisam prepoznala broj. Bila sam toliko umorna i iscrpljena da sam razmišljala da se ne javim, ali radoznalost je ipak pobedila. – Halo? – Džejd? – Da. Ko je to? – Opet Ted Mors. – Odakle ti ovaj broj? – Našao sam ga u sinovljevim stvarima. Pretrnula sam. – Kolin se pojavio? – Nije – rekao je Ted optužujućim tonom. – Izgleda da si ti poslednja osoba s kojom se video. – Uveravam te da nemam pojma gde je, Tede. – Zabrinula sam se. Ne volim više Kolina. Dovraga, više mi nije ni preterano simpatičan. Ipak, ne bih volela da mu se nešto dogodi. – Pozvao sam policiju. Zvaće te da razgovaraju s tobom, budući da si ga poslednja videla živog.

61


Book as passion & BalkanDownload Živog? Zar misli da je Kolin mrtav? Srce je počelo mahnito da mi tuče. – To nije istina. Kada sam ga poslednji put videla, bilo nas je četvoro. – Hvala bogu te sam imala alibi. Tajson i njegova braća su nas videli. – Ko je to bio s tobom? – Tajson Stil i njegova braća, Džona i Rajan Stil. Kolin i ja smo izašli iz restorana, utom su braća Stil izašla iz bara prekoputa. Ted je frknuo u telefon. – Sigurno pijani. – Ne, nisu bili pijani. Osim toga, bila je subota uveče i bilo je toplo. Na ulici je bilo dosta prolaznika. – Tada si poslednji put videla mog sina? Ne dopada mi se njegov ton. Ted Mors je moćan čovek. Budući da sam advokat, znam da treba da pazim šta pričam, ali nisam pazila. – Tede, ako hoćeš da razgovaramo na tu temu, moraćeš da se javiš drugi put. U bolnici sam. Majka mi je imala udes i trenutno je na odeljenju za intenzivnu negu. Ćutao je nekoliko trenutaka. – Žao mi je. Uopšte ne zvuči kao da mu je žao. – Nadam se da razumeš zašto ne mogu više da razgovaram. Doviđenja, Tede. – Prekinula sam vezu. Mardž je otišla pre dva sata i obećala da će isprašiti Tajsona zato što me je ostavio. Očajnički sam želela da ga pozovem samo da mu čujem glas. Umesto toga, vratila sam se u čekaonicu, gde je još uvek sedeo otac. – Nije bilo nekog izbora. Donela sam dva sendviča sa šunkom i sirom. – Hvala, dušo. – Nema na čemu. – Otvorila sam sendvič i uzela zalogaj. – Nisam htela da razgovaram o Tedu i Kolinu, te sam rekla nešto

62


Book as passion & BalkanDownload drugo što me je mučilo. – Ne ide mi u glavu kako je mamin dečko mogao da ode. – To je zaista čudno – složio se tata. – Šta znaš o njemu? – Ne mnogo. Rekla mi je da je senator iz Ajove. Nisam nikada čula za njega. Mada, ne mogu da kažem da pratim ko sedi u Senatu u Ajovi. Iskreno, ne znam šta mama vidi u njemu. Dobro izgleda, taman ten, bujna kosa, lepo građen. Ipak, delovao mi je ljigavo, znaš šta hoću da kažem? Ne mogu tačno da odredim, ali nešto u vezi s njim mi je sumnjivo. – Nije ti se dopao? – Ne mogu da kažem. Bili smo na večeri i posle toga smo išli na bazen. Bio je vrlo ljubazan prema meni. Ima divnu tetovažu feniksa na podlaktici. Znaš da već dugo želim da se istetoviram, a ta slika mi se učinila baš pogodnom za ono što mi se trenutno događa u životu. Tata je zavrteo glavom. – Nikada neću moći da te odvratim od te tetovaže, zar ne? Osmehnula sam se. – Izvini, tata. Svakako ću se istetovirati. Doduše, ne znam kada. Planirala sam da za vikend pogledam šta rade u ateljeima ovde u gradu, ali mamin udes mi je osujetio planove. – Žao mije što je mama u bolnici i što pati, ali ako je ovo zbog nečega dobro, onda je to zato što si bila sprečena da se istetoviraš. – Nasmešio se. – Samo sam odložila, tata. Tajson je veoma burno reagovao na pomisao da se istetoviram. Slika ga je uznemirila – feniks. Šta li ima protiv feniksa?

63


Book as passion & BalkanDownload Ne mogu sada time da se bavim. Taman sam htela da uzmem još jedan zalogaj sendviča i vratim se na temu Nika Kostasa, kad se pojavila sestra iz nove smene. – Gospodine Roberts, gospođo Roberts, gospođa Bejli se probudila. Skočila sam na noge i prosula kafu. – Bože, izvinite. Sestra se nasmešila. – Ovde se to redovno dešava. Samo jedno od vas može da uđe zasad. Pogledala sam u oca. – Idi ti, Džejd. Majka ti je. Klimnula sam glavom i pošla za sestrom. Majka je još uvek priključena na sve one aparate, oči su joj i dalje gotovo zatvorene, mada su otoci malo splasnuli. Neverovatno je koliko toga može da se promeni za jedan dan. – Izgleda isto. – Budna je. Samo je pozdravite. Recite joj da ste tu. Uzela sam je za ruku. – Mama? Trepnula je jedva primetno. – Mama, ja sam, Džejd. Tu sam. Imala si udes, ali oporavićeš se. Ponovo je trepnula i pokušala nešto da kaže. Ništa je nisam razumela. – U redu je. Ne moraš da pričaš. Samo da znaš da sam tu. I tata je tu. Sve će biti u redu. Ponovo je zaustila nešto da kaže i jedva izgovorila promuklim glasom: – Niko.

64


Book as passion & BalkanDownload Nisam htela da prevrćem očima pred sestrom. Ćerka joj je tu, bivši muž takođe, ali ona želi da vidi tipa koji je otperjao iste večeri kad su je dovezli u bolnicu. – Niko će ubrzo stići, mama. – To verovatno nije istina, ali nisam htela da je uznemirim, dovraga. Zatvorila je oči. Stegla sam je za ruku, ali više nije reagovala. – Izgleda da je ponovo izgubila svest – rekla je sestra – ali ovo je odličan znak. Lekari su veoma zadovoljni njenim oporavkom. Odahnula sam. – Može li moj tata da uđe? – Može nakratko, ali vaša majka nije više u svesnom stanju. Vratila sam se kod tate i rekla mu šta se dogodilo. – Voleo bih da upoznam tog Nika – rekao je. – Sigurna sam da će se pojaviti pre ili kasnije – rekoh. – Baksuzi se uvek pojave.

*** Kada sam narednog jutra stigla na posao, bila sam iscrpljena. Tata me je odbacio do Snou Krika u devet prethodne večeri, a zatim se vratio u Grand Džankšen, gde je odseo u motelu. Na brzinu sam se javila Mišel i Dejvidu, te sela za radni sto da pogledam u kalendaru raspored za taj dan. Po podne sam imala sednicu gradskog veća, ali do tada sam bila slobodna. Pošto sam obavila nekoliko administrativnih poslića, nastavila sam istragu. Tek što sam otišla na internet, kad je Mišel provirila u kancelariju. – Džejd?

65


Book as passion & BalkanDownload – Molim? – Jesi li se danas čula s Larijem? Odmahnula sam glavom. – Ne. Nisam ga videla od petka. – Setila sam se Larijevog duha kako stoji u hodniku i razgovara s Nikom. Sigurna sam da je to bio on, iako nije bio u šortsu i japankama kao onda kada sam ga poslednji put videla u kancelariji. Naravno, kada sam ga videla u bolnici, bilo je blizu ponoći. – Ne javlja se, ne mogu da ga dobijem ni na mobilni telefon ni kod kuće. Treba da bude u sudu za deset minuta, Džejd. Možeš li da odeš umesto njega? – Šta? – Nešto me je preseklo u stomaku. – Samo kratak pregled slučajeva kao i svakog ponedeljka ujutru. Verovatno ćeš naći sve fascikle na Larijevom stolu. – Šališ se? Nisam spremna da... – Nije bitno, Džejd. Moraš da odeš. Trenutno nemamo izbora. Skočila sam u panici. – Dobro, dobro. Pronađi mi sve što treba na Larijevom stolu. Idem odmah u sud, a ti mi donesi podatke čim budeš mogla. Reći ću sudiji šta se dešava, da ne bih ispala potpuni idiot. Sudiju verovatno neće zanimati to što me je Lari ostavio na cedilu. Očekivaće da se pojavim. Pregled slučajeva ponedeljkom je obavezan i ako gradski pravobranilac nije u mogućnosti da prisustvuje, njegov zamenik će morati da dođe umesto njega. A to sam, nažalost, ja. Pogledala sam u svoje ležerne kaki pantalone i svilenu majicu bez rukava. Nije baš prikladna odeća za sudnicu. Da sam znala da ću ići u sud, obukla bih komplet. Srećom, na naslonu

66


Book as passion & BalkanDownload stolice našla sam crni džemper na zakopčavanje. Moraće da posluži. – Donesi mi podatke čim budeš mogla – ponovila sam Mišel. – Idem u sud. Ma, ko šljivi Larija.

*** Nakon nekoliko sati sve je bilo gotovo. Sudiju Gonzales me je dobro isprašila što sam došla nepripremljena. Uopšte je nije zanimalo to što je gradski pravobranilac nekud zbrisao. Takve su sudije. Obećala sam da ću se ubuduće bolje pripremiti. – Mišel – rekla sam kad sam se vratila u kancelariju – od sada hoću da budem obaveštena o svim slučajevima. O svemu što je zakazano u sudu. Bez obzira na to je li Lari na putu ili ne, hoću da mi sve bude ubeleženo u kalendar i da imam sve podatke o svakom slučaju. Molim te, dobavi mi te informacije. Ušla sam u kancelariju i zalupila vrata. Nisam imala nameru da budem neprijatna prema Mišel. Greška je moja koliko i njena. Ipak, nijedan advokat ne voli da ga sudija grdi. Sudija Gonzales je bila pravična u Tajsonovom slučaju i imala je puno pravo da očekuje da budem spremna da preuzmem dužnost gradskog pravobranioca. To se ne sme ponoviti. Tek što sam sela i podigla slušalicu s namerom da pozovem oca, kad mi je zazvonio mobilni telefon. Još jedan nepoznat broj. – Halo? – Tražim Džejd Roberts.

67


Book as passion & BalkanDownload – Našli ste je. Mogu li da znam ko zove? – Da, ovde istražitelj Džordž Santos iz denverske policije. Istražujem nestanak Kolina Morsa. Bestraga. Samo mi je još to trebalo. – Bojim se da ne znam ništa o tome. – Imamo informaciju da ste vi poslednja osoba koja je videla gospodina Morsa. – Nas četvoro smo ga videli te večeri. Sa mnom je bilo još troje ljudi, a tog petka uveče sve je vrvelo od prolaznika. – Razgovarali smo s policijom u Stoun Kriku. Sa sva tri službenika – rekao je podrugljivo. – Posetiće vas neko od njihovih vrlih policajaca, gospođo Roberts. – S nestrpljenjem ga očekujem – rekla sam sarkastično. Znam da ne smem da budem bezobrazna prema policajcu, ali imam preča posla. Ne želim da se Kolinu nešto dogodi, ali imam toliko drugih problema da e nisam preterano zabrinula. Hoću samo da proverim kako je majka, a zatim da se vidim s Tajsonom kad završim s poslom. Da li bi bilo neumesno da pozovem Mardž i zamolim je da mi nešto skuva večeras? Baš bi mi prijalo. Prijala bi mi i velika doza Tajsona. Još uvek sam ljuta jer me je u subotu ostavio u bolnici. Ipak, možda zaista još nije spreman da upozna mog oca. Možda me ne voli kao ja njega. To me boli, srce mi se cepa, ali takav je Tajson. Nešto ga izjeda. Iako očajnički želim da mu pomognem, ne mogu mu pomoći dok mi ne dopusti.

68


Book as passion & BalkanDownload Kada sam ponovo htela da podignem slušalicu da pozovem oca, neko je zakucao na vrata. Bože, hoće li se ovaj radni dan završiti? – Napred – rekla sam. U kancelariju je ušla Mišel u pratnji policajca koga sam prepoznala. – Džejd, policajac Dugan želi da priča s tobom. – Naravno. Uđite gospodine Dugan. – Pokazala sam rukom ka stolici. – Sedite. – Došao sam da... Podigla sam ruku. – Znam zašto ste došli. Malopre me je zvao istražitelj iz denverske policije. Slobodno pitajte. Mada ne znam mnogo. – U redu. Kada ste poslednji put videli gospodina Morsa? – Odveo me je na večeru u subotu pre dve nedelje. Izašli smo iz Enca u isto vreme kad su braća Stil izašla iz Marfija. Malo smo ćaskali, zatim je Kolin otišao svojim putem. „Ćaskali” nije prava reč za ono što se dogodilo, ali je veći deo onoga što sam rekla istina. Hvala bogu te se nisu potukli, iako su sva četvorica pretila. – Rekao je kuda ide? – Nije. Pretpostavljam da se vratio tamo gde je odseo u Grand Džankšenu, ma gde to bilo. Rekao je da će doći u sud u ponedeljak ujutru, ali nije se pojavio. – Je li bilo prepirke s Tajsonom Stilom? Budući da sam službenik suda, ne mogu da lažem službenika policije. Nema ni potrebe. Imamo mnogo svedoka. – Jeste. – Kako je tekao razgovor?

69


Book as passion & BalkanDownload – Tajsonu nije bilo drago što ga vidi, naravno. Ni njegovoj braći. Ne sećam se tačno svega što je rečeno. – Je li došlo do bilo kakvog fizičkog kontakta između njega i nekog od braće? Zažmurila sam i pokušala da se setim. Je li Tajson uhvatio Kolina? Nije. On i Džona su mahali rukama, ali ga nisu ni pipnuli. Hvala bogu. – Nije. – Dobro. – Videlo se da je Stivu laknulo. – Šta je Kolin rekao pre nego što je otišao? – Razumećete da ne mogu da ponovim tačno šta je rekao, ali svakako je potvrdio da ćemo se videti u sudu u ponedeljak. – I nije se pojavio. – Tako je. – Imate li još nešto da mi kažete u vezi s tim? Odmahnula sam glavom. – To je sve što znam, gospodine Dugan. – Možemo da pređemo na ti. Ja sam Stiv. – Nasmešio se. Uzvratila sam osmeh. – Važi. Ja sam Džejd. – Dobro, Džejd. – Usne su mu zadrhtale. Nervozan je? – Ovaj... Hoćemo li na piće posle posla?

70


Book as passion & BalkanDownload

8. Tajson – Juče smo rekli sestri šta mi se dogodilo. – Grozničavo sam stezao naslon sada već dobro poznate fotelje od zelene kože u ordinaciji doktorke Karmajkl. – Kako je prošlo? – pitala je. – Otprilike onako kako sam očekivao. Bila je ljuta i povređena jer smo do sada ćutali. Raspitivala se o svemu, htela je da zna neke pojedinosti koje ne želim da podelim s njom. – Kako si se snašao? – Nisam hteo da je lažem. Pre toga sam ponešto ispričao braći. Nisam hteo da opterećujem Mardžori svim tim užasima, te sam rekao da se ne sećam svega. Mislim da mi je poverovala. – Zašto si mislio da ne može da podnese neke pojedinosti? – Nisam mislio da ne može da ih podnese. Ona mi je mlađa sestra. Nisam hteo da ona to čuje, razumete? Doktorka Karmajkl je klimnula glavom. – Jasno. Je li bilo još neke reakcije? – Plakala je. Rekla je da joj je sada dosta toga jasno. Naravno, htela je da kaže... – Da kaže kome? – Htela je da kaže Džejd. Džejd joj je najbolja prijateljica.

71


Book as passion & BalkanDownload Doktorka Karmajkl je pročistila grlo. – Šta si ti rekao na to? – Rekao sam joj da mi obeća da neće reći Džejd. – Obećala je? – Jeste, ali pod jednim uslovom. – A to je? – Da ja kažem Džejd. Kad budem bio spreman. – Mislim da je to dobra ideja. Mislim da treba da ispričaš Džejd. Ali ne moraš da žuriš. – Kako možete to da mi kažete? Zaljubljen sam u tu devojku. Ona tvrdi da me voli. Svaki dan se iznova iznenadim kad pomislim da neko tako sjajan može mene da voli. – Upravo zato mogu da ti kažem, Tajsone. Moraš još dosta da radiš kako bi sve ovo pregurao. Moraš shvatiti da ti jesi vredan njene ljubavi, ali još uvek se nisi izborio s prošlošću. Doktorka Karmajkl je u pravu. Još se nisam izborio. – U pravu ste. Nisam. – Ima li nešto o čemu danas želiš da razgovaramo? Odakle da počnem? – Ne znam odakle bih počeo, doktorka. Toliko toga se dogodilo i toliko toga je uticalo na mene. – Prošli put si rekao da ti se činilo da je onaj s tetovažom feniksa glavni. – Možda odatle da počnem – rekoh. – Od feniksa. – Šta u vezi s feniksom? – Nedavno sam video sličnu sliku. – Stvarno? Gde? Duboko sam udahnuo i polako izdahnuo. – Džejd. Htela je da istetovira gotovo istovetnu sliku na donjem delu leđa. Doktorka Karmajkl je razrogačila oči. – Zaista? Kako to?

72


Book as passion & BalkanDownload Protrljao sam slepoočnice. Zabolela me je glava. – Pojma nemam. Rekla je da je sliku pronašla u jednom od kataloga lokalnog ateljea za tetovažu u Snou Kriku. Otišao sam tamo i mogu da se kladim da je ta slika bezmalo istovetna kao ona koje se sećam. – Baš čudno što je Džejd izabrala istu sliku. Klimnuo sam glavom. – Više nego čudno. Rekla je da je feniks za nju simbol. Budući da je bila ostavljena pred oltarom i ponižena, feniks koji se diže iz pepela za nju predstavlja novi, bolji život. – To ima smisla – reče doktorka Karmajkl. – Meni nije imalo smisla. – Nije? Ili si se toliko potresao kad si video tu sliku da ti nije palo na pamet da njeno objašnjenje možda ima nekog smisla? Bože, što mrzim kad je u pravu. – Ta slika... Teško mi je da... – Zatvorio sam oči, grčevito stežući naslon za ruke kožne fotelje.

*** Ponovo sam se usredsredio na šarenu pticu na njegovoj podlaktici – jedino na šta sam mogao da mislim kako ne bih vrisnuo ili povratio. Izgleda preteće, ali to mi je neka vrsta utočišta. Zurio sam u pticu. Naučio sam da im ne odgovaram. Mrzim to što mi rade. Mrzim iz dna duše. Ipak, radim ono što moram da bih preživeo. Prvih nekoliko puta kada sam vrisnuo „Ne, neću!”, dobio sam batine. Zašto se uopšte trudim da preživim? Najčešće želim da sam mrtav. Ipak, svaki put kada dođu, radim ono što moram da bih preživeo.

73


Book as passion & BalkanDownload Svaki put, dovraga.

*** Otvorio sam oči. – Otada je feniks deo mene. – Kako to? Progutao sam knedlu. – Verovao sam da sam se setio svakog groznog detalja. Ipak, doktorka, uvek se setim još nečega. Evo, na primer, to što sam se setio da jednom od njih nedostaje nožni prst. Kako sam to mogao da zaboravim? – Tajsone, tvoj um čini sve što može kako bi ti preživeo. Tada ti je bilo deset godina. Normalno je da nešto od toga potisneš. – Ipak, nešto tako bezazleno poput nožnih prstiju jednog od otmičara? Zašto bih to potiskivao, kada se sećam toliko drugih užasnih pojedinosti? – Ne znam, ali budi siguran da ćemo saznati. Setio si se feniksa. Istina. – Dugo je feniks bio jedino što sam pamtio. Osim zlostavljanja, naravno. Bojim se da mi je to uvek bilo urezano u pamćenje. Voleo bih da mogu da zaboravim. – Zaborav i potiskivanje imaju svojih loših strana – rekla je doktorka. – Kada je lečenje u pitanju, to što se sećaš zapravo ti ide u korist. – Siguran sam da znate o čemu pričate, ali reći ću vam da je sećanje na sve to pravo prokletstvo. – Prokletstvo je ono što ti se dogodilo. Sećanje će ti pomoći da preboliš.

74


Book as passion & BalkanDownload – Nadam se da ste u pravu. – Vratimo se feniksu. To je jedino što si upamtio u vezi s otmičarima. Šta misliš, zašto je to tako? Tek sam počeo da rešavam zagonetku feniksa. Tolike godine su prošle. Konju sam dao ime Feniks, zaboga. Na zidu sobe imao sam poster feniksa. Ipak, feniks je za mene simbol pakla. – Jedino je feniks bio uvek tu, doktorka. Jedino što pamtim u vezi s tim muškarcem. Dok su me... kinjili, nisam smeo da vičem, inače bih dobio batine. Nisam smeo da povraćam, opet bih dobio batine. Zapravo, dozvolili su mi samo jedno: da to podnesem kao muškarac, kako su voleli da kažu. Zato sam morao da pronađem nešto na šta bih se usredsredio, a to je bio feniks na njegovoj podlaktici. – Znači, na neki način, feniks ti je postao utočište. – Ne znam je li to baš pravi izraz? – Zašto da ne? – Zato što je feniks predstavljao onog koji je bio najgori prema meni, najopakiji, onog koji je bio glavni. Slika se nalazila na njegovom telu. – Pa ipak, feniks je predstavljao beg. – Možda. Imao sam na šta da se usredsredim. Onda, slušajte ovo. Pet godina kasnije, kada sam napunio petnaest godina, tata mi je kupio divnog konja. Crnog kao noć i glatkog poput pliša. Dao sam mu ime Feniks. Doktorka Karmajkl je vrtela pramen plave kose oko prsta. – Stvarno? Zašto Feniks? – Iskreno? Nisam o tome razmišljao sve donedavno. Jednostavno, činilo mi se da mu to ime pristaje.

75


Book as passion & BalkanDownload – Verovatno i jeste tako. Ali postoji još neki razlog što si konja nazvao po slici koja ti je mrska. Očigledno je da ti nije bila sasvim mrska. – Ne, zaista mi je bila mrska. – Ne kažem da nije. Za tebe je ona bila simbol pakla. Međutim, bila ti je i spas. Ima li boljeg imena za divnog, crnog konja koji trči poput vetra noseći te na svojim leđima u spas? Sinulo mi je. U pravu je. Negde duboko u sebi znam da je u pravu, mada... – Ne mogu da shvatim. – S vremenom ćeš shvatiti. Veruj mi. Sve se savršeno uklapa. – Dok sam noću ležao sam u mraku, prostor kao da se smanjivao. Zidovi su ponekad pričali. Znam da je sve to bilo u mojoj glavi, ali tada mi je izgledalo stvarno. Ponekad nisu samo zidovi pričali, već i feniks. Progonio me je. – To je bio feniks simbol pakla. Međutim, ime koje si nadenuo konju bio je feniks simbol spasa. – Razumem šta hoćete da kažete, doktorka. Zaista ima smisla. Ipak, ne shvatam kako to uopšte može da ima smisla. Kako za mene jedna slika može imati dva oprečna značenja? – Zato što je i tada imala dva oprečna značenja. To se veoma često dešava. Stegao sam vilicu. – Ako vi tako kažete. – To zaista ima smisla, Tajsone. Ima smisla to što si konja, kojeg si terao u galop i često na njemu bežao, nazvao po feniksu koji ti je bio jedini način da pobegneš od stvarnosti tokom zatočeništva, pa makar on za tebe imao i drugo, suprotno značenje.

76


Book as passion & BalkanDownload – Više bih voleo kada to ne bi imalo nikakvo značenje za mene. – I ja bih volela kada na ovom svetu ne bi bilo bola i kada niko ne bi prolazio kroz duševne patnje. Razume se, to bi značilo da za mene nema posla. – Osmehnula se. Uzvratio sam malodušnim osmehom: – Lepo rečeno. – Dakle, rekao si da Džejd želi da se istetovira i da je igrom slučaja izabrala isti crtež. – Da. Srećom, uradila je samo preslikavanje crteža na kožu. Rekao sam joj da nema šanse da uradi i tetovažu. – Kako je reagovala? – Loše. Ali tada sam imao većih problema. Pronašao sam majstora koji je napravio crtež iz kataloga. Međutim, otad je prošlo dvadeset pet godina, te nije mogao da se seti za koga ga je radio. Ipak, tvrdio je da je to njegov originalni crtež. – Možda je još neko uradio isti crtež ili tako nešto? – Možda. Ali tetovaža je rađena u Snou Kriku, a ja sam otet u Snou Kriku. – Dobro. Znači, razgovarao si sa čovekom koji je radio tetovažu? – Jesam. Kao što rekoh, nije mogao da se seti. Rekao je da je u to vreme uglavnom bio naduvan. – Je li vodio evidenciju mušterija? – Nemam pojma. Zamolio sam ga da proveri. Trebalo bi da mi se javi. Podsetiću ga. – Pa, i to je neki trag. Ostaješ pri tome da ne želiš da ih pronađete? Kao da se neprestano predomišljaš.

77


Book as passion & BalkanDownload Duboko sam uzdahnuo. – Verujte da ne znam, doktorka. Voleo bih da odgovaraju za ono što su mi uradili. Kao što sam već rekao, često sam zamišljao kako ću sam da im presudim. – Podigao sam ruku. – Da, da, znam. Neću to učiniti. Dovoljno vremena sam proveo u zatočeništvu. Ne želim da provedem ostatak života u zatvoru. – Pametno razmišljanje. – Moja braća bi volela da pokušam da ih pronađem. I oni bi želeli da ih vide iza rešetaka. – I ja bih – rekla je doktorka Karmajkl. – Možda bih mogao da angažujem nekoliko privatnih istražitelja. Hvala bogu te imam novca. – Zašto to ne uradiš? Dobro pitanje. Zašto to ne uradim? Još bolje, zašto to nisam već uradio? – Ne razumete. Tek sam nedavno rešio da se s tim uhvatim u koštac. – Razumem. Međutim, sada kada smo počeli da radimo na tome, možda je vreme da angažuješ privatne istražitelje. U pravu je. – Možda. – Naše vreme je isteklo, Tajsone – rekla je doktorka Karmajkl. Izvadio sam mobilni telefon iz džepa. Pre seanse sam isključio zvono. Zatekao sam poruku od Džejd. Moram da te vidim. Doći ću do tebe posle posla.

78


Book as passion & BalkanDownload

9. Džejd Mada mi Tajson nije odgovorio na poruku, odvezla sam se do ranča. Pokušala sam ljubazno da otkačim Stiva Dugana. Rekla sam da sam nekoliko meseci ranije imala buran raskid i da nisam još spremna da izlazim s muškarcima. Očajnički sam želela da mu kažem da imam nekoga, ali Tajson i ja još nismo obelodanili svoju vezu i ne znam šta on misli o tome. Mislim da bi bilo bolje da o tome popričamo. Mardž mi je otvorila vrata. Nešto nije bilo u redu. Izgledala je čudno. – Dobro si? – pitala sam. – Uđi – rekla je. Nije odgovorila na moje „dobro si?” – Mardž... Uzdahnula je. – Imala sam težak dan, to je sve. – Stvarno? Sve je u redu na ranču? Ugrizla se za donju usnu. – Jeste, ali... – Još jedan uzdah. – Težak dan. Događa se. Otkud ti ovde? – Došla sam da vidim Tajsona. – Još nije stigao. Sad će on. Hoćeš li da popiješ nešto? Meni baš treba piće. – Što da ne. Sipaj mi isto što i sebi.

79


Book as passion & BalkanDownload – Ja ću viski. To uopšte ne liči na nju. – Mardž, šta te muči, dovraga? Jesi li večerala? Odmahnula je glavom. – Felisija je upravo otišla. Večera je na šporetu. Slobodno se posluži. – Ti nećeš? – Nisam gladna. Nešto zaista nije u redu. – Hajde, reci, Mardž. – Rekla sam ti, dobro sam. Uhvatila sam je za ramena. – Najbolje prijateljice nemaju tajne, zar ne? Sipala je sebi viski. – Bože, Džejd, volela bih da mogu da ti kažem. – Možeš. Tajson je ušao na zadnja vrata. Rodžer mu je pritrčao dahćući. Kad me je video, razrogačio je oči. – Džejd. – Dobio si moju poruku? – Jesam. – Zašto si se onda toliko iznenadio? Mardž je vrtela čašu s viskijem. Kockice leda su zazvečale. – Idem. Večera je na šporetu. – Mardž, zaboga? – Dobro je ona – rekao je Tajson. – Ne, nije dobro. Ne jede. Pije viski. Izgleda grozno. Ne liči na sebe. – Veruj mi, plavooka. Biće dobro. Imali smo težak dan.

80


Book as passion & BalkanDownload – Da, to je i ona rekla. Zašto mi nisi odgovorio na poruku? – Bio sam na sastanku. Posle sam žurio da što pre stignem kući. – Nasmešio se malodušno. – Kako ti je mama? – Bolje. Hvala na pitanju. Probudila se iz kome. Volela bih da mogu više vremena da provedem s njom, ali drago mi je što je tata tamo. – Tako je mnogo lakše, znam. Klimnula sam glavom. – Moramo da razgovaramo, Tajsone. – Mardž ti je nešto rekla? – Nije. Ali krije nešto od mene. – Siguran sam da grešiš. – Oborio je pogled, otišao do frižidera i sipao ledeni čaj u čašu. – Hoćeš li ti nešto? – Može malo čaja. Nasuo mi je čašu ledenog čaja. – O čemu želiš da razgovaramo? Pročistila sam grlo. – Danas me je Stiv Dugan pitao da izađemo. Tajson je podigao obrve. – Šta? – Smiri se. Odbila sam. Zapravo, rekla sam mu da sam upravo prekinula dugu vezu i da nisam spremna da izlazim s drugim muškarcima. Međutim, želela sam da mu kažem za nas. Nisam bila sigurna mogu li. Možemo li... Da obelodanimo našu vezu? – O tome si htela da razgovaramo? – Da. Šta si ti mislio? Uzdahnuo je. – O tome kako sam te ono veče ostavio u Grand Džankšenu. Kako nisam hteo da upoznam tvog tatu.

81


Book as passion & BalkanDownload Nasmešila sam se jedva primetno. – Pa da, i to mi se nalazi na spisku za razgovor. Još jedan od razloga zbog kojeg nisam bila sigurna mogu li Stivu da kažem za nas. Hoću da kažem, šta tačno znači to što nisi spreman da upoznaš mog oca? Tajson je seo za sto i pokazao mi rukom da mu se pridružim. – Plavooka, možda mi nećeš verovati, ali nikada se nisam upoznavao s roditeljima. – Verujem da si upoznao mnoge očeve, Tajsone, a neki od njih su verovatno imali ćerke. Zavrteo je glavom. – Znaš šta hoću da kažem. – Dobro. Nikada nisi upoznao oca svoje devojke. – Nikada nisam imao devojku. Zanemela sam. Čaša s ledenim čajem orosila se kapljicama. Ne znam zašto sam se iznenadila. Rekao mi je još na početku da je koristio žene, uzeo ono što nude i otišao dalje. Nije nezamislivo da nikada nije bio u vezi. – Pa, moj tata je druželjubiv. Biće savršen za probijanje leda. – Nadam se i poslednji. Ne sviđa mi se pomisao da bi Tajson mogao da upozna oca još neke devojke, ikada. Želim da budem njegova prva i poslednja devojka do kraja života. Ipak, još nije vreme da to kažem. – Toliko toga moram da rešim, plavooka. – Zašto mi ne dozvoliš da ti pomognem? Hoću da ti pomognem. Volim te. Zažmurio je. – Neću da izlaziš sa Stivom Duganom. – Tajsone, ne želim da izlazim sa Stivom Duganom. Ali moram da znam kuda ovo vodi. Moram da znam da smo u pravoj vezi i da ti ovo što imamo nešto znači.

82


Book as passion & BalkanDownload Otvorio je tamne oči. – Kako možeš da pomisliš da mi ne znači? Rekao sam ti da te volim, zaboga. To nikada ranije nikom nisam rekao. – Shvatam. Zaista. Toliko mi je drago što me voliš. Mnogo mi znači. Ali šta smo mi jedno drugom? Do sada nisam nikome mogla da kažem da sam u vezi s tobom. Tebi je to u redu? Ako me Stiv Dugan ili bilo ko drugi bude pitao da izađemo, mogu li da kažem da sam u vezi s tobom? Otpio je gutljaj ledenog čaja, naizgled zamišljen. Ponovo je zažmurio. – Džejd, želim vezu s tobom više nego išta. Već sam ti rekao. Samo tebe želim. – Imaš me, Tajsone. Zašto onda osećam da ne mogu drugima da kažem za nas? – Teško mi je. Nikada nisam... – Nikada nisi šta? Bio u vezi? Već si rekao. Čemu tolika frka? Uzdahnuo je i otpio još jedan gutljaj. – Još toliko toga treba da rešim, Džejd. Mislim da nisam spreman da objavim da sam u vezi. – Šta onda da kažem Stivu Duganu ili nekom drugom ko me bude pozvao da izađemo? Tajsone, momci će mi se sigurno udvarati – to sam dodala zbog njega. Iskreno, nikada nisam bila tako popularna kao zanosne devojke poput Mardž, ali neka misli da jesam. – Ne želim da ti se udvaraju. – Kako planiraš da ih u tome sprečiš? Ovo je mali grad, a ja sam pridošlica. Ako ne želiš da priznaš da smo u vezi i ako muškarci ne znaju da sam zauzeta, kako misliš da ih sprečiš da mi se udvaraju?

83


Book as passion & BalkanDownload – Možeš jednostavno da ih odbiješ. Da im kažeš to što si rekla Duganu. Da si upravo prekinula dugu vezu i da praviš pauzu. To je donekle istina. – Ili – napravila sam dramsku pauzu – mogu jednostavno da izlazim s momcima koji me pozovu. Obrazi su mu se zarumeneli. – Šta? – Čuo si me. Stiv Dugan je naočit momak. Bio je ljubazan i iskren. Zašto da ne odem na piće s njim? Ustao je, zgrabio me za ramena i podigao sa stolice. – Nećeš ići na piće sa Stivom Duganom niti s bilo kojim drugim muškarcem, ni ovde ni bilo gde drugde. – Zabranjuješ mi? Kao što si mi zabranio da se istetoviram? Posmatrao me je zažarenim očima. – Dođavola, Džejd, zašto mi to radiš, jebote? – Đta ti to radim? Poljubio me je. Jezik mu je bio hladan od ledenog čaja, ali je ukus bio Tajsonov – slatka nana i cimet. Bio je to njegov sirovi poljubac, onaj koji znači da sam njegova i samo njegova. Kad bi samo hteo to i da kaže. Odmakla sam se od njega. – Tajsone, mi... Ponovo je pritisnuo usne na moje. Nema svrhe sada pričati s njim. Tajson hoće da me uveri u nešto u šta nema potrebe da me uverava, u nešto što vrlo dobro znam. Da sam njegova. Hoću da budem njegova, njegova ljubavnica, čak i životni partner, ako želi. Ali neću da mi govori šta smem da radim, a šta ne. Pokušala sam da se ponovo odmaknem od njega, ali držao me je suviše čvrsto. Bili smo prilepljeni jedno uz drugo. Popustila sam i dozvolila mu da me ljubi. Nije teško ljubiti Tajsona. Uživala sam u svakom trenutku. Jezici su nam se preplitali dok me je

84


Book as passion & BalkanDownload ljubio mahnito, strasno. Njegovi poljupci su kao droga, ušli su mi u krvotok i nisam mogla bez njih. Kad je napokon odvojio usne od mojih i duboko udahnuo, pokušala sam da se odmaknem, ali me je on brzo uhvatio. Grickao me je po vratu i došao do uveta. – Nećeš ni sa kim izlaziti. Razumeš? Pre nego što sam uspela da odgovorim, ponovo me je strasno poljubio. Iako sam želela da se prepirem i kažem da me ne poseduje, moje telo je preuzelo kontrolu i prepustilo se njegovim poljupcima. Usne su nam se dodirivale, jezici preplitali, mišići su mi se grčili, telo gorelo. Vrele strelice pogađale su me pravo u međunožje. Bradavice su mi se ukrutile i htele da izlete iz prslučeta. Čvrsto me je stezao i halapljivo ljubio. Moja si, govorio je poljubac. Moja i ničija više. Samo meni pripadaš. Poljubac ne greši. Ne želim nikog drugog. Njegov tvrd ud pulsirao je na mom stomaku. Oslobodila sam ruku ispod njegove nadlaktice i zgrabila ga. Zastenjao je. Prestao je da me ljubi. Pre nego što sam uspela bilo šta da izustim, uzeo me je u naručje i žurno izašao iz kuhinje. Nisam pitala kuda idemo. Nisam se opirala. Nosio me je u krevet. Iako sam besna što mi je „zabranio” da nešto uradim, iako toliko želim da obelodanimo vezu, uvek bih otišla u krevet s njim. Ne mora ni da me pita. Može da me otme, pošla bih s njim. Nikada ga ne bih odbila.

85


Book as passion & BalkanDownload To je živa istina. Kad smo ušli u njegov apartman, nogom je zatvorio vrata. Prošao je kroz dnevni boravak do spavaće sobe i bacio me na krevet nimalo nežno. – Svuci se – rekao je zažarenih očiju, sav znojav. Prošao je prstima kroz gustu kosu. Zavodljiv je tako raščupan. Nije mi palo na pamet da ne poslušam. Polako sam skinula majicu preko glave i bacila je na pod. Otkopčala sam prsluče pa se i njega otarasila. Uhvatila sam dojke kao da ih nudim, nežno dodirujući bradavice palčevima. Već su bile tvrde kao ribizle i žudele za njegovim poljupcima. Uštinula sam desnu, a zatim i levu. Tajson je kratko udahnuo. – O, bože, plavooka. Već sam bila napaljena. Samo tih nekoliko stisaka bilo je dovoljno da se još više napalim. Tajson je opet prošao prstima kroz tu božanstvenu kosu. – Rekao sam da se skineš, Džejd. Ugrizla sam se za usnu. Ponovo je plitko udahnuo. Legla sam na krevet, skinula pantalone i šutnula ih zajedno sa crnim salonkama. Ostala sam samo u čipkanim tangama. Okrenula sam glavu i pogledala u Tajsonove tamne oči. Prstima leve ruke stisla sam bradavicu, dok sam desnom prešla preko stomaka i Venerinog brega, pa je zavukla u gaćice. Bila sam vlažna. – Vlažna sam, Tajsone – rekla sam. – Skroz sam vlažna. – Bože... – Povukao me je do ivice kreveta, raširio mi noge i strgao gaćice, bacivši ih pocepane na pod. Pomirisao me je između nogu. – Bože, plavooka, tako dobro mirišeš. Spremna si za mene.

86


Book as passion & BalkanDownload Zažmurila sam i uzdahnula očekujući da jezikom pređe preko mojih vlažnih nabora. Međutim, uzalud sam čekala. Otvorila sam oči, malo podigla glavu i videla da me grozničavo posmatra smeđim očima. – Ovo je moje, Džejd. Čuješ li? Moje. Dobro, za korak je bliži tome da postanem njegova svojina. Možda ne želi da me poseduje celu, možda želi samo to što imam između nogu. – Tvoje je – odvratila sam. – Naravno da jeste, dovraga. Krv je već vrila u venama. Dovoljno je bilo samo jednom da me dodirne pa da se topim. – Tako si ukusna. Tako ukusna, jebote. Gurnuo mi je jezik unutra, a zatim prešao na klitoris, sisajući ga dok nisam pomislila da ću eksplodirati. Bila sam tako blizu. Stavio je prste u moj uski otvor. Trgla sam se, bezmalo spremna da svršim. – Voliš to, dušo? Još jače sam uštinula bradavice. Usne mi je prislonio na klitoris. Raspala sam se i odletela do neba i nazad. Bože, kako je ovo dobro. Kako je dobro, jebote. Kad sam se napokon vratila na Zemlju, prsti su mu još uvek bili u meni. Nije prestao da pomera šaku naprednazad. Nisam ni želela da prestane. Još uvek mi je tako dobro. Otvorila sam oči i videla njegov zamagljen pogled.

87


Book as passion & BalkanDownload Spustio je glavu i polizao me, ne vadeći prste iz mene. Mogla sam vrlo lako da svršim ponovo, ali htela sam da ga ljubim, da osetim svoje sokove na njegovim usnama. Uzdahnula sam i pustila da mi radi šta god želi. Može da mi radi šta god hoće. Njegova sam. – Bože, dušo. – Ustao je i skinuo bordo košulju. Pala je na pod i ostala da leži nalik barici boje vina. Volim njegove divne grudi, tamne malje preko crvenkastih bradavica, lepo izvajane stomačne mišiće i taj zanosni trag od tamnih dlaka koji vodi pravo u raj. Otkopčao farmerke i spustio ih preko uskih kukova, zajedno s Dksericama. Njegov savršen ud odmah je iskočio. – Raširi noge, Džejd. Hoću da te vidim. Rado sam poslušala. Nekoliko sekundi kasnije, Tajson je neumorno zariti svoj moćni ud u mene... – O, Džejd... Još jedan pokret i ponovo sam se vinula do zvezda. – Tako je, dušo. Svrši za mene. Samo za mene. Onda je i on svršio uz gromoglasan jecaj. Pokreti su nam bili toliko usklađeni da sam jasno osećala kako pulsira dok izbacuje spermu u mene. Sručio se na mene, a zatim se okrenuo na leđa. Na bi je još uvek imao farmerke i čizme. – Tajsone – rekla sam – bilo je sjajno. Okrenuo se ka meni zažarenih očiju. – Plavooka, tek no počeli.

88


Book as passion & BalkanDownload

10. Tajson Ponovo mi se digao gotovo istog trenutka. Neverovatno je kako mogu ponovo da je poželim tako brzo nakon što sam svršio. Kako je lepa dok leži raširenih nogu, sva mokra od znoja. Bradavice su joj rumene od sopstvenih dodira. Želim da ih sisam dok ne počne da vrišti. Kosa joj je rasuta po krevetu poput zlatnosmeđe zavese, srebrnoplave oči poluzatvorene, usta crvena i otečena od poljubaca. Liznula je donju usnu. Toliko je poželjna, jebote. Njeno međunožje boje crvenog vina... Hoću da vodimo ljubav i neću dozvoliti da mi bilo šta pokvari planove. Džejd pripada meni. Niko drugi ne može da je ima. Niko drugi ne može da izlazi s njom. Ako neko pokuša, imaće posla sa mnom. Samo ja mogu da je posedujem. Okrenuo sam se na bok i ponovo pogledao njeno telo. Ispružio sam ruku i pomilovao je po zategnutom stomaku i divnim, velikim grudima. Dodirnuo sam joj bradavicu, koja se ukrutila pod mojim prstima. Zažmurila je i uzdahnula. Taj zavodljiv uzdah koji dolazi samo sa Džejdinih usana.

89


Book as passion & BalkanDownload – Mmm – rekla je. – Lepo je. Hoću da joj bude lepo. Hoću da joj bude toliko lepo da zaboravi da je ikada bila s nekim drugim, da nikada ne poželi da bude s nekim drugim. Ja svakako ne želim da budem s nekim drugom, nikada više. Zašto se onda toliko plašim da obelodanim našu vezu? Zašto da ceo svet ne zna da je Džejd Roberts moja? Možda zato što bi to značilo da sam ja njen? Čak mi ni to ne smeta. Ne želim da budem s drugim ženama. Ipak, mogu li da je opteretim svojim zbrkanim životom? Ne još. Posmatrao sam kako diše, kako joj se lepe grudi polako dižu i spuštaju. Ona je sve - sve što sam ikada želeo i jedino što sam ikada želeo. Povrh svega, ma koliko mi se to čini neverovatnim, i ona mene želi. Želi da objavimo da smo u vezi. Želi da svi znaju za nas. Ponovo sam je poželeo. Ćušnuo sam je. – Dođi, mala. Sedi mi na lice i stavi ga u usta. Osmehnula se i poslušala. Kružila je kukovima. Kako sam se naložio, čoveče. Onda se nagnula napred i uzela moj ud u vlažna i topla usta. Što ga je više sisala, to sam je više želeo. Stenjala je dok ga je pušila. Osetio sam male vibracije koje su me dovodile do ludila. Podigao sam je da udahnem. Onda sam opet zario jezik u nju.

90


Book as passion & BalkanDownload Uhvatio sam obema rukama njene divne dojke. Pronašao sam bradavice i jako ih uštinuo. – Ah – zastenjala je. Nisam mogao da je se zasitim. Žudeo sam da se ceo utopim u njoj. Hteo sam da svrši još jednom, ali nisam mogao više da izdržim. Morao sam da joj ga stavim, da je celu osetim. Sklonio sam njena bedra s lica. – Okreni se i sedi na njega. Hoću da me jašeš. Poslušala je. Uvek me posluša. Bar u spavaćoj sobi. – Ispružio sam ruke, zgrabio obe bradavice i uštinuo ih. Jahala me je polako, toliko polako, dovraga, da sam pomislio da ću izgubiti razum. – Tajsone, kako je ovo dobro – Da – zastenjao sam. – Brže, ljubavi, brže. Počela je da kruži kukovima, da se izdiže i spušta, toliko brzo da sam eksplodirao. Grčevi su mi protresli celo telo. Zažmurio sam i uštinuo je za bradavice. Nešto sam rekao, ali ne znam šta. Video sam samo ekstazu, nirvanu, nas dvoje kako se vrtimo u kaleidoskopu požude i zadovoljstva. Orgazam je trajao i trajao. Trljala je klitoris i opet svršila u ekstazi, zajedno sa mnom. Nije prestajala da se kreće gore-dole, gore-dole. Hteo sam da izludim. Kada je napokon usporila, oboje smo bili bez daha, obliveni znojem, dok nam se kosa lepila za čela. Sišla je i legla na leđa pored mene. – Tajsone, ovo je bilo neverovatno.

91


Book as passion & BalkanDownload – Da znaš da jeste, dušo. – Tako mi je dobro s tobom – rekla je. – Toliko te volim. Podigao sam se na laktove i pogledao ka njoj. – I ja tebe volim. Sad mi reci da nećeš da se vidiš sa Stivom Duganom niti s bilo kim drugim. Naglo se podigla. – Zar ćemo zaista opet o tome? – Zašto da ne? Tako je sve počelo. Zavrtela je glavom. – Tajsone, nikada nećeš naučiti. – Šta to? – Da me ne poseduješ. Ne želim da izlazim ni sa kim drugim. Ali ako nećeš da se vezuješ, zašto da ne izađem s nekim? Mnogo dramiš. Kao i zbog one proklete tetovaže. – Koju nećeš uraditi – rekao sam. Ponovo je zavrtela glavom. – Čuješ li ti sebe? Ne možeš da me kontrolišeš? – Čini mi se da te ovde sasvim dobro kontrolišem. – Ovo je spavaća soba, Tajsone. Volim da mi naređuješ u krevetu. Oboje se ložimo na to. Ali neću da budem pokorna u vezi ni u jednom drugom smislu. Radim ono što želim. – Šta ako ja želim baš takvu vezu? Da budeš pokorna ne samo u krevetu već i u svakom drugom smislu? Sivoplave oči napunile su joj se suzama. U njima sam video bes i tugu. – Ako je to ono što zaista želiš, onda ja nisam žena za tebe. Pokupila je odeću, na brzinu se obukla i otišla. Nemoj da je pustiš, Tajsone. Nemoj da je pustiš da ode. Ona je sve što želim. Jedino što sam ikada želeo. Jesam li spreman? Jesam li spreman da zaista bude moja?

92


Book as passion & BalkanDownload

11. Džejd Znala sam da to nije kraj. Bar sam mislila da je tako. Ipak, Tajson mora da shvati da nisam njegova svojina, da imam pravo na sopstveni život. Ako želim tetovažu, uradiću je. Ako neće da se vezuje, imam pravo da... Bestraga. Koga ja to lažem? Ne želim da izlazim sa Stivom Duganom niti s bilo kim drugim. Želim samo Tajsona. Bojim se da ću želeti samo Tajsona do kraja života. Stigla sam do kuhinje i osetila kako me grle njegove tople ruke. Čula sam vreo šapat. – Nemoj da ideš. Okrenula sam se i Tajson me je zagrlio. Nisam ništa rekla, samo sam pustila da me drži u naručju. Stegao me je kao da se boji da ću nestati. – Molim te, nemoj da ideš – rekao je opet. Malo sam se odmakla. – Ne želim da idem, Tajsone. – Onda nemoj. – Ali tražiš od mene da budem nešto što nisam. – Okrenula sam ga, te smo polako pošli nazad ka njegovim sobama i ušli u dnevni boravak. Sela sam na sofu i pokazala mu rukom da sedne pored mene.

93


Book as passion & BalkanDownload – Volim da vodim ljubav s tobom, Tajsone. Volim da se povinujem tvojim željama. To želim u krevetu. Želim da uzmeš od mene ono što ti treba. Na taj način želim da ti pokažem svoju ljubav i poverenje. Ipak, i na drugi način ti pokazujem da te volim. Ne tražim od tebe da budeš nešto što nisi. Da, želim da objavimo da smo u vezi, ali ako nisi spreman, nećemo. – Nisi tako rekla, Džejd. Kazala si da ćeš, ako ne obelodanimo vezu, jednostavno izaći sa bilo kim ko te bude pitao. Zakikotala sam se. Ne mogu da ga krivim. – Tajsone, neću da izlazim ni sa kim. Ne želim to. – Zašto si onda to rekla? Odmahnula sam glavom. – Ne znam. Verovatno zato što mi je dosadilo da mi zabranjuješ da radim ovo ili ono. Biću pokorna u krevetu, ali neću da budem tvoj rob. – Nisam nikada tražio da budeš moj rob. – Nisi rekao, ali kad si mi zabranio da se istetoviram... Ustao je i počeo da hoda tamo-amo, vidno uzrujan. – Ta tetovaža... – Šta je s tom prokletom tetovažom, Tajsone? Zašto si toliko burno reagovao? Otrčao si u atelje i platio da mi ne urade tetovažu? – Jesi li sigurna? – Ma daj, za šta me ti smatraš? Zašto bi odbili dobar posao? Uzdahnuo je i seo. – Dobro. U pravu si. Pobrinuo sam se da ti ne urade tetovažu. – Shvataš da ne možeš da potplatiš svaki atelje u Koloradu, zar ne?

94


Book as passion & BalkanDownload – Džejd – uzeo me je za ruku – preklinjem te. Ako me voliš, nemoj da uradiš tu tetovažu. U očima sam mu videla da je ozbiljan. Videla sam tugu, odlučnost, gorčinu. – Ako ti to toliko znači, neću uraditi baš taj crtež. Možda mogu da nađem nekog drugog feniksa koji mi se dopada. Snažno mi je stegao ruku. – Molim te, Džejd, samo ne feniksa. Grlo mi se steglo. – Zašto? Možeš li da mi kažeš zašto? Odmahnuo je glavom. – Tajsone, znam da mnogo toga držiš u sebi i da nisam ni zagrebala po površini. Sve to znam, pa ipak te volim. Očigledno je da ti to nešto znači, da ti je važno na neki način koji je meni nejasan. Molim te, ako me voliš, molim te, reci mi zašto ne želiš da istetoviram feniksa. – Ne mogu. – To nema nikakvog smisla. Konj ti se zove Feniks, zaboga. – Postoji nešto. Nešto što sada ne mogu da ti objasnim. – Hoćeš li ikada moći? Okrenuo se ka meni, uozbiljio se i uzeo me za obe ruke. – Nadam se, plavooka. Iskreno se nadam da ću moći.

*** Narednog dana vratila sam se na posao, a od Larija ni traga ni glasa. Opet sam završila u sudu povodom slučaja nasilja u porodici o kojem nisam znala ama baš ništa. Žao mi je što sam ponovo bila gruba prema Mišel. Nije ona kriva što se Lari nije pojavio.

95


Book as passion & BalkanDownload Kad sam se vratila, imala sam vremena da pozovem tatu i raspitam se o Bruki. Došla je svesti još nekoliko puta, ali nakratko. Kako stvari stoje na poslu, budući da je Lari nestao, neću imati vremena da je posetim sve do vikenda. Pred kraj radnog vremena Mišel je došla do kancelarije i rekla da gradonačelnik hoće da me vidi. – Naravno, neka uđe. – Nemam pojma šta se događa, ali zamenik gradskog pravobranioca svakako nije u poziciji da odbije gradonačelnika. Pojavio se visok muškarac sede kose i plavih očiju, u farmerkama i polo majici. Čak se ni Lari ne oblači tako ležerno, osim petkom, kada bi se ponekad pojavio u šortsu i japankama. – Džejd – ispružio je ruku. – Tom Simpson. Setila sam se njegovog imena iz članka koji sam čitala o Tajsonovom povratku s ratišta i heroizmu. Ustala sam i rukovala se s njim. – Drago mi je. Šta mogu da učinim za vas? Pokazao mi je da sednem. – Molim vas, sedite. – Seo je naspram mene. – Jeste li se čuli s Larijem Vejdom? Odmahnula sam glavom. – Poslednji put sam ga videla u petak kad je otišao iz kancelarije. – Odlučila sam da mu ne kažem da mislim da sam ga možda videla kasnije te večeri u bolnici u Grand Džankšenu. Nisam sigurna da je to bio on, pa zašto onda da talasam? – Svi ga tražimo – reče Simpson. – Budući da niko ne zna kuda je nestao, ni bivša supruga, ni deca, niko, moram da napravim neke promene u kancelariji. Sranje, dobiću otkaz? Nije da baš uživam u poslu radeći za tog nepoštenog gada, ali zasad primam platu. – Razumem. Šta treba da uradim?

96


Book as passion & BalkanDownload Osmehnuo se. – Počev od sutra ujutru u osam, vi ste vršilac dužnosti gradskog pravobranioca, gospođo Roberts. Razrogačila sam oči. – Zaista? – Bio sam u sudu i razgovarao sa sudijom Gonzales. Obavestila me je da ste veoma dobro vodili Larijeve slučajeve, budući da ste upali gotovo bez ikakve pripreme. Zaista? Posle onog ribanja? – Hvala. Već sam sve organizovala kako bih bila obaveštena o svim gradskim procesima, u slučaju da se tako nešto ponovi. – Drago mi je što to čujem. To će vam malo olakšati prelazak na novu dužnost. – Hvala što imate poverenja u mene, gradonačelniče Simpson. Nasmešio se. – Molim vas, zovite me Tom. U ovako malom gradu kao što je Snou Krik nema potrebe da se držimo protokola. – Ustao je. – Ah da, uzgred, dobićete i povišicu od deset hiljada dolara. – Oh! Hvala vam. To je zaista lepo, mada nije neophodno. – Pa, voleli bismo da vam damo više, ali, kao što znate, Džejd, ovo je mali grad. Gradskog pravobranioca po pravilu biraju građani, međutim, Larija sam imenovao kada je prethodni pravobranilac otišao u penziju usred mandata. Ukoliko želite da se kandidujete kada istekne mandat, svakako možete to da učinite. Ako budete izabrani, bićete mnogo bolje plaćeni. U sebi sam napravila računicu. Novi automobil mi se smeši. Potajno sam se nadala da će Lari dugo odsustvovati. – Kada Lariju ističe mandat? – Sledeće godine. – Pa, sigurna sam da će se on uskoro pojaviti.

97


Book as passion & BalkanDownload – To neće uticati na vaš položaj, Džejd. Ako ne bude imao dobar razlog, želim da vidim njegovu ostavku kad se bude vratio. – Vi svakako znate, gradonač... ovaj... Tome, da sam ja tek nedavno postala advokat. – Znam, video sam vašu biografiju. Međutim, kao što sam rekao, sudija Gonzales je pohvalila vaš rad u toku ova dva dana. Vi znate da je ovo mali grad. Vrlo brzo ćete se uklopiti. – Osmehnuo se i ustao. – Ostaviću vas da radite. – Okrenuo se i izašao iz kancelarije. Zavalila sam se u stolici. Je li ovo dobro ili loše? Kada trezveno razmislim, dobro je. Mogla bih da postanem gradski pravobranilac. Mogla bih da doteram kancelariju u red. Kada bih bila šef, nepoštovanja pravne etike više ne bi bilo. Osim toga, plata je veća, a novac mi svakako treba. Što pre budem uštedela za kaparu za automobil, to ću pre moći da se preselim u bolji stan. Osim toga, uskoro moram početi da vraćam studentski kredit. Da, sve u svemu, dobro je. Zašto onda osećam teskobu?

98


Book as passion & BalkanDownload

12. Tajson Daću jadnom Akselu povišicu. Sjajno organizuje radnike u voćnjaku, a ja nisam od neke koristi u poslednje vreme, budući da često idem u Grand Džankšen na terapiju. I danas je tako, mada sam otišao ranije kako bih se našao s Robertom Prendergastom, poznatim i kao Bajker Bob, autorom ozloglašenog feniksa kojeg Džejd želi da istetovira na telu. Iako sam mu dao još nekoliko stotki, nije uspeo da pronađe podatak o tome koga je tetovirao pre oko dvadeset pet godina. Evo me sada u omraženoj zelenoj fotelji. Kao i obično, grčevito stežem kožne naslone za ruke. – Čudno je to – rekao sam doktorki Karmajkl. – Dolazim već... Koliko? Nekoliko nedelja? Videli smo se nebrojeno puta. Ipak, svaki put osećam zebnju. – Podigao sam pogled ka njoj. – Bez uvrede. Zakikotala se. – Naravno. Terapija nije laka, Tajsone. Sigurna sam da si do sada već naučio koliko ja naporna. Prirodno je da se plašiš kada dolaziš ovamo. Ipak, reci mi kako se osećaš posle dobre seanse? – Osećam se... – Kako se osećam? Zapravo, nikada nisam razmišljao o tome. Toliko dugo živim u magnovenju. Jedino kada sam sa Džejd mogu da kažem da sam bezmalo spokojan. Međutim, ako razmislim o tome kako se osećam, naročito nakon

99


Book as passion & BalkanDownload što sam priznao da su me silovali, mislim da mi je pao kamen sa srca. – Iskreno, ne mogu da kažem da se osećam baš dobro, ali recimo da sam donekle rasterećen. Ima li to nekog smisla? Nasmešila se. – Naravno da ima. Kako budemo napredovali, na kraju ćeš se osećati dobro kada budeš izlazio odavde. Obećavam. Nadam se da je u pravu. Voleo bih da mi je dobro. Jedino se sa Džejd osećam dobro, a ona neće zauvek biti tu. Ili hoće? – Doktorka? – Kaži. – Jesam li sposoban za pravu vezu? – Misliš sa Džejd? Klimnuo sam glavom. – To želim više od bilo čega na svetu. Samo nju želim. Međutim, ona hoće da obelodanimo vezu. – A ti ne želiš? Iskrivio sam usne. – Nije da ne želim. Ponekad želim da se popnem na krov i vičem da je moja, samo moja. Onda pomislim da to ne bi bilo pošteno prema njoj. Šta mogu da joj ponudim? – Sebe. Stekla sam utisak da ona zapravo samo to želi. – Ali vi znate kroz šta sam prošao. Skrhan sam. Ne znam hoću li ikada ponovo biti čitav. – Ko je od nas čitav? – reče doktorka. – Svi nosimo neki krst, Tajsone. Doduše, većina ne tako težak kao tvoj. Ima ona stara izreka: kada bi svako sakupio svoje probleme na gomilu, pobegli biste pred tim prizorom i brže-bolje se vratili svojima. Morao sam da se nasmejem. – Nisam siguran da bih se ja vratio svojima.

100


Book as passion & BalkanDownload – Možda ne bi, ali zapamti, sve kroz šta si prošao u životu čini te onim što danas jesi. Džejd se zaljubila u čoveka kakav si danas. Sedeo sam i razmišljao o onome što je rekla. Nikada nisam tako gledao na to. – Uvek sam mislio da bi se njena osećanja prema meni promenila kada bi znala ko sam. – To što joj nisi rekao sve o sebi ne znači da ona ne vidi kakav si zapravo. Džejd zna da u tebi ima nešto, nešto što moraš da savladaš. To vidi svako ko ti je blizak. Još nije pobegla, zar ne? Zavrteo sam glavom. – Nije. Čak ni kad sam je preklinjao. – Nikada ne možemo da znamo sve o osobi u koju se zaljubimo. Svi imamo tajne. To je normalno. – Ali kada uđemo u vezu koja bi trebalo da traje zauvek, zar ne treba da postanemo jedno? – Da, postajemo sjedinjeni u smislu partnerstva, ali dve osobe su i dalje posebne individue. To se nikada ne menja. Zapravo, kada to počne da se menja, brakovi se raspadaju, jer jedan pokušava da se prilagodi drugom. – Džejd da se prilagodi? Ne mogu to ni da zamislim. – Glasno sam se nasmejao. – Zapravo, nedavno samo imali prepirku na tu temu. – Hoćeš li da pričamo o tome? Nisam došao pričam o vezi sa Džejd. Ima drugih, važnijih tema za razgovor. Ali što da ne? – Ne voli kad joj nešto zabranjujem. Doktorka Karmajkl se nacerila. – Složila bih se s njom. – Ali, vi ne razumete. U krevetu... – Šta?

101


Book as passion & BalkanDownload – U krevetu radi šta god od nje tražim. Šta god naredim. – Mnoge žene vole da budu potčinjene u krevetu. Što ne mora da znači da vole da ih potčinjavaju u životu. – Upravo to mi je i ona kazala. – Kao što sam već rekla, čini mi se da je Džejd pametna žena. – Nesumnjivo. To je jedan od razloga što je toliko volim. Da se razumemo, izgleda savršeno. Zanosno, rekao bih. Ali um joj je podjednako zavodljiv. Doktorka Karmajkl se ponovo osmehnula. – Mnoge žene bi volele da upoznaju muškarca koji tako razmišlja. – Moram nešto da vas pitam, nešto lično. – Ne bi trebalo da razgovaramo o meni, ali ako će ti to pomoći, odgovoriću ako budem mogla. – Brat mi je rekao da vas je upoznao u Grand Džankšenu kada ste bili na seminaru o psihijatriji. On je u isto vreme bio na drugom seminaru. – Tako je, sećam se. – Međutim, kada sam završio u urgentnom pre nekoliko meseci, vi ste bili tamo, ali ste se ponašali kao da ga ne poznajete. Malo se zarumenela. – Stvarno? – Da, rukovali ste se s njim i rekli da vam je drago što ste se upoznali. Obrazi su joj se još više zarumeneli, ako je to uopšte moguće. – Verovatno sam... – O, bože. Sviđa vam se moj brat, zar ne? – Ne vidim kakve to veze ima s tobom.

102


Book as passion & BalkanDownload – Biću iskren. Mislim da se i vi njemu dopadate. To sam vam već rekao. – Zapravo, tog dana jednostavno nisam želela da tebi bude neprijatno, kao ni tvom bratu. – Znači, prepoznali ste ga? – Jesam. – Oteo joj se uzdah. Sklonila je dugu, plavu kosu s vrata. Da li se to meni čini ili je njoj stvarno vruće i nelagodno? – Ovaj deo našeg razgovora je završen, gospodine Stil. – Naravno. – Osmehnuo sam se sebi u bradu. Moram da nateram Džoa da dođe na terapiju. Ili da je odvede u krevet. Možda i jedno i drugo. – Ličiš na brata – rekla je doktorka Karmajkl. – Iste ste visine i građe. On ima malo više sedih i pravilniji nos. – Da, znate da su mi one siledžije slomile nos. – Imaš i mlađeg brata? – Da, Rajana. On važi za najzgodnijeg i najpitomijeg brata Stil. – Zgodniji je od vas dvojice? – Podigla je obrve. Nasmejao sam se. – Jeste. Mislio sam da smo završili s tom temom. Zavrtela je glavom, kao da želi da odagna misli. – Naravno. Izvini. Hajde da se vratimo tebi i Džejd. Dakle, ona hoće da objavite da ste u vezi, ali ti nećeš. Šta je ona navela kao razlog? – Vidite, jedan policajac, za koga sam mislio da mi je prijatelj, pozvao ju je na piće. – I zato više niste prijatelji? – Pozvao je moju devojku na piće.

103


Book as passion & BalkanDownload – Tajsone, čovek nema pojma da ti je ona devojka Verovatno zato Džejd i želi da obelodanite vezu. Naravno. Znam. – Zašto mi je to toliko teško? – Samo ti znaš odgovor. – Ali vi ste doktor za glavu. Nasmešila se. Uvek me oduševi to što joj ne smeta da je zovem doktor za glavu. – Mislim da si na to pitanje sam odgovorio. Plašiš se da te više neće voleti kada bude saznala kroz šta si sve prošao. – Tako je, ali to nije sve. – Nije? – Ponekad želim da ubijem ona tri nitkova, doktorka. Sanjam o tome. – Znam. – Kad sam otišao na ratište da ubijam neprijateljske vojnike, mislio sam da će me ta želja za krvlju proći. Ali nije. Ubijao sam bez osećanja. Činio sam to za svoju zemlju i ne kajem se, ali nisam se oslobodio demona kao što sam se nadao. – Nisi, jer to nisu bili ljudi koji su stvorili demone u tebi. – I oni su bili demoni. Pucali su na mene i moje saborce. – Shvatam. Ipak, ma koliko se trudio, ne možeš od njih napraviti krivce za nešto što nisu učinili. – Šta će biti ako nikada ne budem naučio da obuzdavam taj gnev u sebi? Ako nikada ne budem mogao da provedem noć sa Džejd? Ako ne budem mogao da obuzdam snove, te se opet probudim stežući je za vrat? – Već smo pričali o tome. Mislim da ćeš uspeti. – Voleo bih da mogu da budem samouveren kao vi.

104


Book as passion & BalkanDownload – Bićeš jednog dana i to mnogo ranije nego što misliš. – Nadam se da je tako. – U međuvremenu, Tajsone, zar ne misliš da bi bilo dobro da Džejd i ti objavite da ste u vezi? – Šta će biti ako me napusti kada bude saznala? – Kao prvo, mislim da te verovatno dovoljno voli da bi za tobom pošla i u vatru i vodu. Međutim, hajde da razmotrimo najgori scenario. Šta bi bilo da nije tako? Šta bi bilo da se nešto dogodi i da te ostavi? Kakve to veze ima s onim što se sada događa? Možete da objavite da ste u vezi, a ako raskinete, jednostavno ćete objaviti da ste raskinuli. Vrlo jednostavno. – Kad vi to kažete, čini mi se da ima smisla. – Ipak, ne mogu da podnesem pomisao da raskinem sa Džejd. – Slušaj, razumem kako se osećaš, zaista. Ali već si dosta napredovao. Naravno, još je dug put pred tobom i preći ćemo ga zajedno. Međutim, ako si srećan sa Džejd, ako si zadovoljan vašom vezom, zašto to ne objaviš na sva zvona? – Kao što rekoh, kad vi kažete zvuči suvislo. – Ne moraš odmah da odlučiš. Samo razmisli o tome. Razgovaraj sa Džejd. Reci joj šta te muči. – Možda me neće razumeti. – Istina je, možda i neće. Ipak, postoji mogućnost da te razume. – Šta da radim s tetovažom? – Mislim da moraš biti iskren prema njoj. Nećeš moći da joj zabraniš da se istetovira. Ona je nezavisna žena. Ako želi da se istetovira, treba to i da uradi. Ako joj kažeš zašto ti smeta baš ta tetovaža, sigurna sam da će razumeti.

105


Book as passion & BalkanDownload – Već smo pričali o svemu tome. Smeta mi, a i ne smeta mi. – Tako je. Za tebe nije baš poželjno da na ženi koju voliš gledaš istovetnu tetovažu koju je imao jedan od zlostavljača. Veruj da razumem, Tajsone, a sigurna sam da će i ona razumeti. – Nadam se da hoće, doktorka.

*** Kada sam stigao kući, Mardž je spremala svinjski but s kuminom i limetom. Osetio sam miris pečenja. – Primamljivo miriše. – Sagnuo sam se i pomilovao Rodžera. – Nazovi to terapijom – reče Mardž. – Pustila sam Felisiju da ide kući. Trebala mi je dobra, stara terapija kuvanjem. – Čuj, Mardž... – Nemoj. Grozno se osećam zbog onoga što ti se dogodilo, Tajsone. Neprestano o tome razmišljam. Znam da si krio od mene da bi me zaštitio. – Uzdahnula je. – Ponekad pomislim da je mnogo bolje kad ne znaš. – Žao ti je što smo ti rekli? Odmahnula je glavom. – Nikako. Morala sam da saznam. Sada mi je mnogo toga jasnije. – Zaćutala je. – Moraš da kažeš Džejd. Zavrteo sam glavom. – Nisam još spreman. – Voliš je? Iskreno je voliš? Ono, zauvek i to? Oteo mi se uzdah. – Mardž, moraš nešto da shvatiš. Želim jasno i glasno da kažem ,,da”. Zaista želim. Ali ne znam. Nikada nisam bio u vezi. – Tajsone...

106


Book as passion & BalkanDownload – Straćio sam trideset pet godina i nikada nisam bio u vezi sa ženom. Onda mi se dogodi da upoznam najdivniju ženu na svetu. – Tu si u pravu. Nema bolje od Džejd. – Problem je u tome što jednostavno ne znam je li ovo ljubav za sva vremena. – Imaš li osećaj da je to zauvek? – Imam – rekoh iskreno. – Ali, kao što sam rekao, nemam sa čim da uporedim... – Stani. Ako osećaš da je tako, onda je tako. Ako želiš da to s njom potraje, moraćeš da joj kažeš sve. Pomoći će ti. Neće te osuđivati. Veruj mi, pomogla je i meni kad mi je bilo teško. Ne želim da potcenjujem probleme koje je moja sestra možda imala tokom studija, ali siguran sam da ne mogu da se porede s onim kroz šta sam ja prošao. – Plašim se. – To je sasvim razumljivo. Međutim, veze ne mogu da opstanu bez iskrenosti. Bez poverenja. Poverenje. Džejd je pokazala da ima poverenja u mene. Bezuslovno mi je poklonila svoje poverenje, koje nisam zaslužio. Mogu li i ja njoj da uzvratim na isti način? – Reći ću joj, Mardž. Ali kad budem spreman i na svoj način. – Kako hoćeš. – Moja sestra se okrenula ka radnom pultu i počela da seče brokuli. Hoću li ikada ponovo videti njen osmeh? Prošlo je samo nekoliko dana otkako smo joj rekli istinu. Za nju je sve to još uvek veoma stvarno i novo. Preguraće. Dovraga, ako smo mi uspeli,

107


Book as passion & BalkanDownload uspeće i ona. Ali Mardžin osmeh – bezub, bezazlen osmeh moje sestrice onda kada sam se vratio iz pakla – taj osmeh mi je pomogao da donekle prebolim. – Trenutno moram da smislim kako da je sprečim da se istetovira. – Ni to mi nije jasno, Tajsone. Zašto ti toliko smeta ta tetovaža? – Ne razumeš. Tetovaža koju ona želi... Taj isti crtež... Mardž je prestala da secka. Okrenula se ka meni. – Šta? – Jedan od onih nitkova koji su me oteli imao je istovetnu tetovažu. Mardž je zinula u čudu i ispustila nož, koji je pao na pod uz gromoglasan zveket, tek nekoliko milimetara od njenog otkrivenog nožnog prsta. Brzo sam pokupio nož i vratio ga na pult. – Mardž, šta ti je? – Džejd ti je rekla gde je našla tu sliku? Klimnuo sam glavom. – Jeste, rekla je da ju je videla u katalogu kod Tobija. – Jeste, ali nije tamo prvi put videla tetovažu. Krv mi se sledila u žilama. – Nego gde? – Novi dečko njene mame ima istovetnu tetovažu. Na podlaktici.

108


Book as passion & BalkanDownload

13. Džejd Neko je pokucao na vrata dok sam se presvlačila. – Stižem – povikala sam. Bacila sam na krevet crvenu svilenu maramu, beli laneni pulover i crnu suknju i brzo navukla duksericu i sivi donji deo trenerke. Otišla sam do vrata. – Ko je? – Moraću da razgovaram sa Sarom o tome da mi se napravi špijunka. Znam da je Snou Krik mali grad, ali ja sam mlada žena koja živi sama. Moram da vidim ko je s druge strane vrata. – Ja sam. Tajson. Otvorila sam vrata. Cepteo je od besa. – Dečko tvoje majke. Kako se zove? – Niko. Niko Kostas. Zašto? Tajson je dotrčao do umivaonika i pustio vodu. – Bože, upoznao sam ga. Rukovali smo se. Para se dizala uvis dok je iz slavine tekla vruća voda. Tajson je uzeo malo sapuna iz bočice i počeo da trlja ruke koje su pocrvenele od toplote. Pohitala sam do umivaonika i zatvorila vodu. – Opeći ćeš se. Šta to radiš, dođavola? – Gde je sada dečko tvoje majke? – pitao je kroz zube.

109


Book as passion & BalkanDownload – Ovaj... Ne znam. Nisam ga videla od one večeri kad je mama imala udes. Rekao je da mora u De Mojn. Nije se vraćao. – Bestraga. – Tajson je prošao vlažnim prstima kroz razbarušenu kosu. – Bio je tu, jebote! – Tajsone, molim te. Reci mi šta se dešava. Okrenuo se ka meni i zgrabio me za ramena. – Kakve oči ima, Džejd? Taj Niko. Jesu li smeđe? – D-da, mislim da jesu. Nisam obratila pažnju. – Nisam ni ja, jebote. Kad bih samo... Dovraga! – Tajsone, plašiš me. Šta se događa, jebote? – Zašto mi nisi rekla? – Šta? – Gde si videla tu prokletu tetovažu feniksa! – Rekla sam ti. – Rekla si da si je videla u katalogu kod Tobija. – Tako je. Nisam... – Prvo si je videla na njemu! Na tom psihopati, jebote! Psihopata? Niko mi izgleda kao neki smutljivac, ali to verovatno znači da nije moj tip muškarca. – Tajsone, moja majka se ne bi zabavljala sa psihopatom. – Naravno, o majci znam tek ponešto. Možda i bi. Ipak, Niko psihopata? – E pa, zabavlja se. Zavrtela sam glavom da razbistrim misli. – Ne razumem. Molim te, samo mi reci šta... Zgrabio me je i snažno poljubio. Razjaren poljubac. Tajson me kažnjava, ali zašto ovoga puta? Zato što mu nisam rekla da sam tetovažu videla na Niku?

110


Book as passion & BalkanDownload Ipak sam mu se podala. Pustila sam ga da uzima od mene, da me kazni usnama i jezikom. Prestao je da me ljubi. Onda mi je pocepao majicu. – Na krevet – procedio je kroz zube. – Tajsone, ja... – Rekao sam na krevet! Nemoj da ponavljam. Usne su mi drhtale, ali poslušala sam. Bila sam uzbuđena koliko i uplašena. Sela sam na ivicu futona, golih grudi. Bradavice su mi bile tvrde i gladne njegovog dodira. Zgrabio me je za noge i svukao mi trenerku. Čipkane gaćice završile su na podu, pocepane na dva dela. – Na sve četiri – zapovedio je. Poslušala sam drhteći. Pljas! Pljesnuo me je po zadnjici. Usledile su još tri pljuske. Bol se pretvorio u zadovoljstvo. Zaječala sam. – Dovraga, Džejd! – Tajsone... – Zaveži, jebote! Stenjala sam glave zabijene u prekrivač, spremajući se za još jedan napad. Međutim, osetila sam dodir lak kao pero. Pošao je od zadnjice, preko leđa, pa se vratio do butina. – Lepa ti je ova crvena marama, plavooka. Moja crvena svilena marama. Jedan od poslednjih Kolinovih poklona. Uglavnom sam sve razdelila, ali žao mi je bilo da poklonim tako lepu maramu. Unosi malo svežine u moju inače bezličnu advokatsku garderobu.

111


Book as passion & BalkanDownload – Šta bismo mogli s njom? – pitao je Tajson. Progutala sam pljuvačku i ćutala. – Okreni se na leđa – rekao je. Poslušala sam. Guzovi su mi još brideli. Tajson je premetao maramu po rukama. – Mislim da će poslužiti kao povez za oči. – Mada okrutan i hladan, glas mu je bio pun požude. – Povezaću ti oči maramom, Džejd, a onda ću ti raditi šta god mi padne na pamet. Bradavice su mi se ukrutile. Adrenalin mi je krenuo kroz vene. Nemam pojma šta će mi raditi, ali nije me briga. – Hteo bih da ti vežem ruke, ali nemam za šta. – Naravno da nemaš. Ovo je futon. – Stoga ćeš morati da držiš ruke mirno. Budeš li ih pomerila, bićeš kažnjena. Sedi. Sela sam. Zavezao mi je maramu preko očiju. Osetila sam hladnu svilu na kapcima. Nisam videla ama baš ništa. – Lezi i raširi ruke, s dlanovima nadole. Poslušala sam. – Ne pomeraj ruke. Ako ih budeš pomerila, dobićeš po dupetu. Guzovi su mi verovatno bili crveni poput cvekle. Ipak, nije mi bila odbojna pomisao da bih mogla da dobijem još neku pljusku. Nekoliko trenutaka nije se događalo ništa. Čula sam Tajsona kako korača po stanu. Šta li radi? Nisam imala pojma, sve dok... Osetila sam nešto hladno na bradavici. Led.

112


Book as passion & BalkanDownload – Toliko si vrela, Džejd, da se odmah topi. – Po dojci mi se razlila voda, kao da se po meni topi sladoled na štapiću. Osetila sam led i na drugoj bradavici. Ledena voda potekla je niz drugu dojku. – Kako ti se čini? Osećaj je bio potpuno nov, ali prijatan. – Dobro je – rekoh. Kockom leda još jednom mi je prešao preko obe bradavice, a zatim počeo da kruži po mojim dojkama. Spustio ju je do stomaka, za tren zadržao na pupku, a zatim prešao preko međunožja i tu je ostavio. Nisam pomerila ruke. Čvrsto su prikovane za krevet. – Dobro – stenjao je. Cela sam zadrhtala. Stegla sam prekrivač trudeći se da ne pomeram ruke. Nedugo zatim, stegla sam čaršav i počela da svršavam tako snažno, tako neverovatno dobro da načas nisam znala gde se nalazim. – Tako je, dušo, svrši za mene. Verovatno sam otopila sav onaj led. Dok sam još svršavala, osetila sam kako Tajsonovi prsti ulaze u mene. Ponovo sam svršila. Struja mi je prošla kroz celo telo, kao da sam se vinula do zvezda. Butine mi još drhte od hladnoće. Ima li bolje od ovoga? Naizgled sama od sebe, ruka mi je krenula ka bradavici. Prsti su počeli da se igraju mojim tvrdim pupoljkom. Međutim, Tajson je primetio. Podsvesno sam znala da će primetiti.

113


Book as passion & BalkanDownload – Rekao sam da ne pomeraš ruke. – Brzo me je okrenuo na stomak i... Pljas! Drhtala sam i stenjala lica zagnjurenog u prekrivač. – Tajsone, molim te. Hoću da te osetim. Molim te. Čula sam kako otkopčava kaiš i otvara šlic. Onda... Ušao je u mene i ispunio me. – Ah, dušo, kako si dobra. Hoću da ponovo svršiš dušo. Da vidiš sve zvezde na nebu. Te reči su bile dovoljne. Vinula sam se u nirvanu, celo telo mi se treslo u erupciji. – Bože, Tajsone. O, bože. – Tako je, ljubavi. Zastenjao je još jednom i zario se u trenutku kad je moj orgazam počeo da jenjava. Osetila sam kako pulsira dok svršava i ponovo uletela u vrtlog. Svršavala sam i svršavala. Napokon ga je izvadio i klonuo na krevet pored mene. Ispružila sam se i okrenula na bok ka njemu. Sklonila sam maramu s očiju i zaplakala. Iz nekog razloga, to što se dogodilo potreslo me je do srži. – Tajsone... Otvorio je oči i okrenuo se ka meni. – Hej, nemoj da plačeš. – Ne brini. To su suze radosnice. – Nisam te povredio? Odmahnula sam glavom. – Ne, nisi me povredio. Nikada ne bi mogao da me povrediš. – Voleo bih da mogu da budem siguran u to. Kad sam došao, bio sam toliko ljut, jebote.

114


Book as passion & BalkanDownload – Izvini što ti nisam rekla gde sam videla tetovažu. Nisam znala da je toliko bitno. Uzdahnuo je, ponovo vidno uzrujan. – Nemaš pojma. – Pričaj sa mnom. Reci mi šta se događa. Reci mi ko je taj Niko Kostas. – On je sam đavo, jebote. – Zašto? – Ne mogu sada o tome. Sela sam. – Tajsone, moja majka se viđa s njim. Ako je đavo, kao što kažeš, moram da znam. Moram da mu kažem da se drži dalje od nje. – Mislio sam da ti nije mnogo stalo do majke. – Ipak mi je majka. Podarila mi je život. Kad sam je videla kako leži onako bespomoćna, potresla sam se. Želim da se oporavi. A kad se oporavi, ne želim da se druži s lošim ili opasnim ljudima. Tajson je zavrteo glavom. – Plavooka, nemaš pojma. – Onda mi reci. Molim te. Budi iskren, slobodno. Neću se potresti. Obećavam. – Voleo bih da mogu, Džejd. Jednostavno nisam još spreman. Ali, molim te, drži majku podalje od njega. – Do sada nisam morala da brinem o tome. Nakon što smo one noći došli u bolnicu, on je otišao. Kao što rekoh, kazao je da ide u De Mojn i otada ga nisam videla. Tajson je pročistio grlo. – Ne čudi me. – Zašto? – Ne mogu sada o tome. Ali pronaći ću ga, Džejd. Pronaći ću ga. Obećavam ti.

115


Book as passion & BalkanDownload

14. Tajson Nije više navaljivala da pričam o Nikovoj tetovaži i bio sam joj zahvalan na tome. Ipak, na lepom licu video sam izraz koji mi je govorio da neće odustati. Nisam to ni očekivao. Već je dovoljno dobro poznajem. Sela je u krevetu i zastenjala. – Dobro si? – pitao sam. Zakikotala se. – Da, guza mi malo bridi. – Izvini, plavooka. Moraš da mi kažeš ako preteram. Možda bi trebalo da se dogovorimo šta će nam biti sigurnosna šifra. – Šifra? – Da. Reč koja znači „zaustavi se”. – Zašto jednostavno ne bismo rekli „stani”? Nasmejao sam se. – Zato što ponekad partneri vole da igraju igru u kojoj jedan napada onog drugog, a povici „stani” deo su scenarija. – Uveravam te da nemam takvih fantazija. – Dobro onda. Neka tvoja šifra bude „stani”. – Može. – Zašto mi večeras nisi rekla da prestanem?

116


Book as passion & BalkanDownload – Zato. – Izbegavala je odgovor. – Tajsone, želim da ti udovoljim. Više nego išta na svetu. Videla sam da ti je ovo večeras trebalo. – Nemam potrebu da te povređujem, plavooka. – Znam. Da je došlo do toga da me ozbiljno zaboli, rekla bih ti da prestaneš. Ipak, prilično sam izdržljiva, Tajsone, i hoću da uzmeš od mene sve što želiš. Ima li divnije žene na svetu? Ako postoji žena rođena za mene, verujem da je to Džejd. Rešio sam da budem dostojan nje i njene ljubavi. Kao i njenog poverenja. – Hoću nešto da ti kažem, plavooka. Pomilovala me je po obrazu. – Šta? – Ne želim da misliš da sam slab. – Tajsone, ti si najjača osoba koju poznajem. – Kako možeš to da kažeš? Viđala si me mahnitog, besnog, gotovo bezumnog. – I svaki put bi se brzo smirio. Sačekao sam nekoliko trenutaka, a onda teško uzdahnuo. – Idem na terapiju. Nije ni trepnula. – Stvarno? – Da. Mnogo je toga na čemu moram da poradim. – Misliš na ono što se događalo na ratištu? Ili ima još nešto? Sigurno ima još nešto? Suviše dobro me poznaje. Većina misli da imam posttraumatski stresni poremećaj zbog svega što se događalo na ratištu. Zapravo, ono što mi se dogodilo u detinjstvu užasnije je od strahota koje sam doživeo na ratištu. – Da, ima još nešto. – Možeš li da mi ispričaš?

117


Book as passion & BalkanDownload – Ne još, plavooka. Ali ispričaću ti. Obećavam. Hvala bogu, nije navaljivala. Ipak, nastavila je da priča. – Mogu li sada da kažem svima da smo u vezi? Mislim, u neku ruku, od toga je sve počelo. Svim svojim bićem želeo sam da joj kažem da nisam spreman za to. Ipak, morao sam da se pokrenem s mrtve tačke. Morao sam da iskoračim iz svoje bezbedne čaure. To će biti dobar početak. – Možeš, plavooka. Bio bih ponosan i počastvovan kada bi svi znali da sam u vezi s tobom. Podarila mi je onaj divan osmeh. Popela se na mene i obasula me poljupcima. Ljubili smo se pohotno, sve dok mi se ponovo nije digao. Onda smo polako vodili ljubav. – Volim te, Tajsone – ponavljala je, lagano kružeći kukovima. – Toliko te volim. – I ja tebe volim, Džejd – rekao sam iz dubine srca, nadajući se da je to osetila. Zajedno smo dostigli vrhunac krećući se u savršenom skladu. Bili smo u harmoniji, poput dve strune na violini koje vibriraju stvarajući istu melodiju. Kad smo bili gotovi, kad smo ispunili jedno drugo, sklupčala se u mom naručju. – Tajsone? – Molim? – Moramo o nečemu da razgovaramo. – O čemu, plavooka? Uzdahnula je. – O Kolinu.

118


Book as passion & BalkanDownload Osetio sam kako me naglo obuzimaju napetost i razdražljivost. – Nakon što smo ovako divno vodili ljubav, ti hoćeš da pričaš o njemu? – Nije to što misliš, veruj mi. Samo... Njegov otac me je zvao nekoliko puta. Izgleda da je Kolin nestao. – Još bolje – rekoh. – Ozbiljno ti kažem. Nestao je, kao i Lari Vejd, moj Šef. – Pa, ne mogu baš da kažem da će mi njih dvojica nedostajati, ali ne znam ništa o tome. – Hoću samo da budeš obazriv – rekla je. – Nije tajna da se ti i Kolin ne mirišete. Ljudi će se raspitivati. Stiv Dugan je zato bio kod mene. – Do mene još nije stigao. – Stići će. Morala sam da mu kažem istinu, Tajsone. Rekla sam mu da sam Kolina poslednji put videla onog petka uveče kada smo sreli tebe i tvoju braću. Sećaš se? Nasmejao se i rekao da se vidimo u ponedeljak u sudu. Ali nije se pojavio. – Mislio sam da se jednostavno predomislio. – To sam i ja tada pomislila, ali kad malo bolje razmislim, samo mi je laknulo kad se nije pojavio. Ipak, to ne liči na njega. Rekao je da će nam zagorčati život, a Kolin obično ostvari ono što zamisli. – Dakle, misliš da mu se nešto dogodilo u periodu od petka, kada smo ga videli, do ponedeljka, kada je trebalo da dođe u sud? – Tako bih rekla. Očekivala sam da se pojavi u sudu. – Hoćeš li da se pozabavim time, plavooka?

119


Book as passion & BalkanDownload – Ne. Imaš ti dosta svojih briga i obaveza, ideš na terapiju i vodiš ranč. Saznaću šta se dogodilo. Ipak, drago mi je što nemaš ništa s tim. – Ne poričem da ga mrzim, ali poslednji put sam ga video kada i ti. – A tvoja braća? – Plavooka, moja braća imaju dovoljno pameti da se ne upliću ni u šta protivzakonito. Veruj mi, njih dvojica se obično brinu da ja nešto ne zabrljam. Obojica su vrlo razboriti. – Verujem da jesu, ali Kolin ih je prilično iznervirao. Čak je i Rajan na kraju bio uzrujan. – Istina. Nije lako iznervirati Raja. – Ali Kolin je u tome uspeo. Tako je. Kolin je iznervirao Rajana, a on bi učinio sve za mene. – Ako će ti biti lakše, razgovaraću s braćom. Ali kažem ti da sam gotovo sto posto siguran da njih dvojica nemaju ništa s njegovim nestankom. – Utoliko bolje, Tajsone. – Kako to da je i tvoj šef nestao? – Da. Vrlo čudno. U petak je izašao malo ranije da pokupi unuke. Kasnije sam bila gotovo sigurna da sam ga oko ponoći videla kako razgovara s Nikom u hodniku bolnice. Međutim, videla sam ih tek na nekoliko sekundi, pa sam možda pogrešila. Otada nisam videla ni jednog ni drugog. Ponovo sam se unervozio. Lari Vejd. O njemu znam vrlo malo. Samo to da je odnekud došao i da je postavljen za gradskog pravobranioca kada je prethodni otišao u penziju. Međutim, ako se druži s Nikom Kostasom... Krv mi se sledila u žilama.

120


Book as passion & BalkanDownload Džejd je i dalje pričala. – Elem, gradonačelnik je ljut jer niko ne može da ga nađe. Štaviše, postavio me je za vršioca dužnosti gradskog pravobranioca. – To je dobro, zar ne? Nasmejala se. – Naravno. Sad kad sam šef, nema više kršenja pravne etike. – Pa, Larijevo kršenje pravne etike izvuklo me je iz sranja s Kolinom. – To je tačno. Ali, Tajsone, on je gad... – Naglo je zaćutala, kao da je htela da kaže još nešto, ali se predomislila. – I? – pitao sam. – I... Šta? – Nema veze. Mada sam bio radoznao, odlučio sam da ne navaljujem, budući da ni ona mene nije terala da pričam o nečemu o čemu nisam spreman da govorim. Trgla se i sela u krevetu. – O, moj bože. – Šta? – Ne misliš valjda da Kolinov nestanak ima veze s Larijevim? – Ne vidim zašto bi imao veze. Kolin je nestao mnogo pre Larija. – Ipak... Nešto je zaista čudno u svemu ovome. Zašto bi Lari tek tako nestao s lica zemlje? Imao je dobar posao kao gradski pravobranilac. Ljigavac je, ali, koliko sam mogla da primetim, imao je lep odnos sa unucima. Zašto bi napustio sve to?

121


Book as passion & BalkanDownload – Ne znam, plavooka. Ali mogu da ti dam imena nekoliko zaista dobrih privatnih istražitelja, ako hoćeš da ispitaš slučaj. – U kancelariji pravobranioca imam sve na raspolaganju. Mogu sama da istražim slučaj. – Ponovo je legla i pripila se uz mene. – Tajsone, hoćeš li da ostaneš večeras sa mnom? Opet sam osetio teskobu. Tražila je ono jedino što nisam mogao da joj pružim. – Plavooka, ne mogu. A znaš i zašto.

*** Stomak mi se grčio dok sam se grozničavo držao za rukonaslon zelene fotelje. Ne mogu da prestanem da razmišljam o dečku Džejdine majke, Čoveku po imenu Niko Kostas. Kad sam se vratio kući, potražio sam ga na Guglu. Na internetu sam našao vrlo malo o njemu – začuđujuće malo, s obzirom na to da je navodno političar. – Danas si malo nervozniji nego inače – primetila je doktorka Karmajkl. Nisam znao odakle da počnem. – Sećate se tetovaže? Onog feniksa kojeg je Džejd htela da istetovira? Klimnula je glavom. – Sinoć sam nešto saznao. Crtež nije videla samo u katalogu. Videla ga je na nekome. Na nečijoj podlaktici. Doktorka Karmajkl me je začuđeno pogledala zelenim očima. – Na čijoj? – Na podlaktici dečka svoje majke. Zove se Niko Kostas i navodno je senator u Ajovi, ali to nije istina. Nisam mogao da nađem nijedan podatak o njemu. – Drhtao sam. – Upoznali smo se. Rukovao sam se s njim, dovraga.

122


Book as passion & BalkanDownload – Shvatam da ti je teško. Znaš, Tajsone, to što neko na podlaktici ima istu tetovažu koje se ti sećaš ne mora da znači da je to osoba koja te je otela i mučila. Znam. Objektivno znam da govori istinu. Ali nešto me kopka. Ima tu nečeg. Osećam duboko u sebi. – Doktorka, sve mi je to sablasno. To što ima istu tetovažu na istom delu tela, na levoj podlaktici. – Da, slažem da je veoma sablasno – rekla je. – Ipak, nemaš dokaza... – Dovraga! – Udario sam pesnicom po kožnoj fotelji. – Ne znam kako da vam objasnim. Jednostavno znam. Negde duboko u duši znam da je to taj tip. – Kažeš da si ga upoznao? – Jesam. Džejdina mama je doživela udes, a on je bio za volanom. Prošao je gotovo bez ogrebotine, ali vazdušni jastuk na suvozačkoj strani nije se otvorio, te je Džejdina majka teško povređena. – O bože, hoće li se oporaviti? – Lekari veruju da hoće. Uglavnom je bez svesti, ali prognoze nisu loše. – Pa, bar je to dobro. Da te pitam nešto, Tajsone. Kada si upoznao tog Kostasa, da li si imao bilo kakav osećaj da ga odnekud poznaješ? Odmahnuo sam glavom. – Nikoga od njih ne bih prepoznao na ulici. Uvek su nosili maske. Jedino čega se sećam u vezi s najgorim od njih jeste da je imao tetovažu na levoj podlaktici i smeđe oči. – Taj Kostas ima smeđe oči?

123


Book as passion & BalkanDownload Zažmurio sam. – Nisam obratio pažnju. Mislim da su smeđe. Džejd takođe misli da ima smeđe oči. Mediteranski tip muškarca, znate, taman ten, crna kosa. Rekao bih da verovatno ima smeđe oči. – Možda bi trebalo to da istražiš, Tajsone – rekla je doktorka Karmajkl. – Možda od toga nema ništa, ali nemaš šta da izgubiš. – Svakako ću istražiti. Međutim, izgleda da je tip nestao s lica zemlje. – Kao i Džejdin šef. Postoji li mogućnost da su njih dvojica povezani? – Pitam se... – Šta? – Upoznali ste se. Rekao si mu kako se zoveš, zar ne? – Ako nisam ja, rekla mu je Džejd. Ne mogu da se setim. – Hmm, ne znam, Tajsone. Možda je puka slučajnost to što je nestao nakon što te je upoznao, ali možda je upravo to razlog. Bože. Sve je to previše za mene. Je li zaista moguće da sam pronašao jednog od otmičara? Samo da bi nitkov opet nestao? Nisam bio spreman da razmišljam o tome, te sam uradio jedino što sam mogao u tom trenutku. Promenio sam temu. – Džejd me je sinoć zamolila da prespavam kod nje. – Stegao sam tu prokletu zelenu fotelju. – I? – pitala je doktorka Karmajkl. – I nisam mogao. Znate zašto. – Ali želeo si? – Naravno. Više nego bilo šta. – To je živa istina. Želim da budem s njom više nego išta. Ne bih je ispuštao iz vidokruga. Svim srcem i dušom želim da je zaštitim. Ipak, znam da još uvek

124


Book as passion & BalkanDownload nisam spreman za to. Pre nego što budem mogao da je zaštitim, moram da se izlečim. – Šta misliš, kada ćeš moći da provedeš noć s njom? – Ne znam. Šta ako nikada ne budem mogao? Doktorka Karmajkl se nasmešila. – Tajsone, moći ćeš. Radićemo zajedno na tome, ozdravićeš i jednog dana ćeš moći da provedeš noć s voljenom ženom. Svim srcem se nadam da je u pravu. – Volela bih da predložim jednu temu za danas – rekla je. To mi odgovara. Bar ne moram da smišljam o čemu ćemo razgovarati. – Naravno, o čemu biste da razgovaramo? Pružila mi je parče papira. – O ovome. Bila je to fotokopija novinskog članka iz Snou Krik hjHja. „Lokalni heroj se vraća kući”. Dođavola. Ipak, pre ili kasnije moraćemo o tome da razgovaramo. Preleteo sam pogledom preko članka, vidno uznemiren. Naš sugrađanin i dobitnik Ordena časti, Tajson Stil, vratio se protekle nedelje u rodni Snou Krik. Tajson se pridružio marincima kao potporučnik i uskoro stekao čin poručnika, a zatim i kapetana, zahvaljujući marljivom zalaganju i junaštvu. Prvo je bio raspoređen u Avganistan, a zatim u Irak. Dobio je Orden časti od guvernera Kolorada pošto je izveo šest rizičnih upada kako bi spasao šestoricu američkih vojnika. Iz vojske je otpušten s počastima. „Kapetan Stilje za sve nas heroj i uzor za sve građane Kolorada“, rekao je guverner. „Svi smo ponosni što se vratio kuči, u našu veliku državu.” Prestao sam da čitam, ali sam bacio pogled na poslednji red.

125


Book as passion & BalkanDownload Kapetan Stil je na to rekao samo: „Nisam to uradio da bih ispao heroj“. Uzdahnuo sam. – Dobro. Znao sam da ćete ovo naći. – Neverovatno. Zaista si heroj. Heroj. Opet ta reč. Ljudi vole da me nazivaju herojem, a naročito moj mlađi brat. Nisam nikakav heroj. Svakako se ne osećam tako, dovraga. – Kako se osećaš dok čitaš ovaj članak, Tajsone? Zašto da joj ne kažem istinu? – Osećam se kao prevarant, kao lažov. Nisam ja nikakav heroj. – Ne bih se složila s tim. Spasli ste šest saboraca. To je za mene herojstvo. Kao i za većinu ljudi. – Reći ću vam kakav sam heroj bio tog dana. – Stezao sam rukonaslon fotelje. – Vratio sam se na liniju vatre i sve ih spasao zato što sam se nadao da ću poginuti. Nije ni trepnula. – Zaista? Hajde malo da pričamo o tome. Zašto si želeo da umreš? – Zato što nisam mogao da se uhvatim u koštac sa životom. Zar vas to čudi? – Ne čudi me. Ipak, ako si tako žarko želeo da umreš, zašto se nisi ubio? O tome sam razmišljao mnogo puta. – Ne znam. Padalo mi je na pamet, ali nešto me je sprečavalo. – Zelja za preživljavanjem. Čovekov nagon da preživi je veoma jak. Zažmurio sam i razmišljao o onome što se događalo dok sam bio u zatočeništvu. Govorio sam te grozne reči koje su me

126


Book as passion & BalkanDownload terali da govorim, samo da me ne bi ubili. Želja za preživljavanjem... – O čemu razmišljaš? – pitala je. – Sve donedavno verovao sam da zapravo ne želim da živim. Držali su me zatočenog i pretili da će me ubiti ako ne uradim nešto... Nešto grozno. I uvek sam poslušao. Mrzeo sam sebe zbog toga. – Ali bio si poslušan da bi preživeo. Uhvatio sam se za bradu. Pod prstima sam osetio da sam neobrijan. – Deluje prilično neobjašnjivo. Dok sam bio tamo, uglavnom sam želeo da umrem. Zašto sam onda hteo da preživim? Zašto sam radio to što su me terali da radim samo da bih preživeo? – Šta su te terali da radiš? Mučno mi je da priznam. Ali rešio sam da se suočim s tim. – Često su me terali da im govorim da... – progutao sam pljuvačku da odagnam mučninu. – Da mi se sviđa to što mi rade. – Toliko sam stezao rukonaslon fotelje da su mi zglavci pobeleli. – Znam da ti je teško da izgovoriš, ali to je deo terapije. Ima li još nešto? – Pretili su da će me ubiti ako budem povraćao. Čak i taj prvi put, dok sam ih gledao kako... – Kako šta? – Moj drug, Luk Voker. Dečak koga smo Rajan i ja tražili tog prvog dana kada smo otišli... Kada sam otet. Već je bio mrtav, ali naterali su me da gledam kako... – Oblio me je hladan znoj, želudac mi se prevrtao i samo što nisam povratio. – Uredu je. Diši. Kad je teško, uvek je najbolje vratiti se osnovnim životnim radnjama. Disanju.

127


Book as passion & BalkanDownload Udisao sam i izdisao. Nisam uspeo da se opustim, ali bio sam na dobrom putu. – Rekli su da će me... Ako se ispovraćam ili uneredim... Da će me... Setio sam se tog užasa. Luka Vokera, već mrtvog, kako ga komadaju i seku. Čuo sam kako mu pucaju kosti. Video sam mozak i očne jabučice kad su mu smrskali glavu. – Diši, Tajsone.

*** – Da se nisi usudio da povraćaš, pičkice jedna. Gledaj. Ne zatvaraj oči. Gušio sam se i gutao pljuvačku, očajnički se trudeći da nekako odagnam mučninu. – Vidiš li ovo? Ovo se dešava kad završimo. Ovo će ti se dogoditi kad budemo završili s tobom. Kolena su mi popustila, ali nisam pao na pod zato što me je jedan od njih držao. Čvrsto me je stezao za ramena i nadlaktice da se ne bih mrdao, dok je drugi... Srećom, Luk ne vrišti. Već je mrtav. Niko ne treba da zna kako izgleda prosut mozak. Ali ja ću znati. Zapamtiću do kraja svog kratkog života... Zapamtiću do kraja svog kratkog života.

*** – Raskomadali su ga. – Progutao sam knedlu. – Smrskali su mu glavu.

128


Book as passion & BalkanDownload Doktorkine usne su zadrhtale. Gotovo neprimetno, ali meni to nije promaklo. Trudila se da ostane pribrana. Njena specijalnost su traume iz detinjstva, ali ovo je verovatno najgora priča koju je ikada čula. Nisam hteo ni daje pitam. – Žao mi je što si morao sve to da preživiš – rekla je i pročistila grlo. – Ponekad kad razmišljam o tome, pitam se, doktorka s obzirom na sve što mi se dogodilo, zašto sam se tako očajnički borio da preživim, zaboga?

129


Book as passion & BalkanDownload

15. Džejd Otac me je pozvao oko podneva. Majka je napokon došla svesti na više od nekoliko sekundi i htela je da me vidi. Bio je petak i budući da sam postala vršilac dužnosti gradskog pravobranioca, dala sam sebi ostatak popodneva slobodno. Pozdravila sam se s Mišel i Dejvidom i odvezla se u bolnicu Valikrest u Grand Džankšenu mustangom pozajmljenim od Stilovih. Otac me je čekao ispred odeljenja za intenzivnu negu. Načas me je zagrlio. – Izgleda bolje, Džejd. Ali još uvek to nije ona Bruki Bejli. – Nasmešio se. – Nismo joj dozvolili da se vidi u ogledalu. Morala sam da se nasmejem. – Da, to će je verovatno baciti u očaj. – Ipak, možda će sada naučiti da izgled nije najvažniji u životu. – Pitala je za tebe. Neprestano se raspituje i za onog Nika. Na pomen njegovog imena krv mi se sledila u žilama. Sudeći po Tajsonu, majka bi morala da se drži što dalje od Nika Kostasa. – Nije dolazio? – pitala sam radoznalo. Otac je odmahnuo glavom. – Nisam primetio. Doduše, ja i ne znam kako taj čovek izgleda.

130


Book as passion & BalkanDownload – Visok je i krupan, mediteranski tip. Dobro izgleda. – Verovatno joj kupuje lepe stvari – nasmešio se otac. Morala sam da mu uzvratim osmeh. – Da uđem? Otac je klimnuo glavom. – Znam da će biti srećna što te vidi. Stegla sam oca za ruku, ostavila ga u čekaonici i ušla u odeljenje za intenzivnu negu. Pored majke je stajala medicinska sestra i proveravala joj životne funkcije. – Izvinite što vas prekidam. Mogu da dođem malo kasnije. Majka je polako pomerila ispucale usne. – Ne, to mi je ćerka. Neka ostane. Sestra se osmehnula i završila posao. – Čuli ste pacijentkinju. Završila sam. Nemojte duže od nekoliko minuta – rekla mi je. – Gospođa Bejli se lako umara. – Naravno. – Sela sam u stolicu pored majčinog kreveta. – Kako si, majko? Uzdahnula je. – Ne baš najbolje, naravno – rekla je tiho. Zvučala je umorno. – Ali drago mi je što te vidim. – Izvini što nisam mogla da dođem da te posetim ove nedelje. – Ne brini. Tvoj otac mi je sve objasnio. Tvoj posao je važan, Džejd. Je li ovo moja majka? Moja majka koja uvek stavlja Bruki Bejli ispred svih? Kaže da je moj posao važan? – Ako hoćeš, mogu da ostanem za vikend. U ponedeljak moram da se vratim na posao. Trenutno sam vršilac dužnosti gradskog pravobranioca, te moram da budem u kancelariji. – Vršilac dužnosti gradskog pravobranioca? Otkad to?

131


Book as passion & BalkanDownload Odmahnula sam glavom. – Duga priča, mama. Objasniću ti kasnije, kad malo ojačaš. Uzdahnula je. – Dobro. Ako ti tako kažeš. Bila sam zatečena. Pričam li ja to s Bruki Bejli? Nikada je nije zanimalo šta mislim. Tuđe mišljenje nikada je nije zanimalo. – Znaš li šta ti se dogodilo? – Udes. Izgleda da se vazdušni jastuk nije aktivirao. – Tako je – rekoh. – Imala si sreće. – Da, i ja bih rekla. Moja karijera fotomodela je završena, mada već duže vreme uglavnom ne radim ništa. – Mnogo te boli? – Ne. Nakljukali su me lekovima. Ne smem ni da pomislim koliko će me koleno boleti. – Ovde ćeš imati dobru negu. Do sada su se lepo brinuli o tebi. Lekari su ti spasli život. – Znam. Ali nešto ne razumem. – Šta ne razumeš? – Gde je Niko? Da ne krijete vi nešto od mene? Nije valjda... Nije valjda poginuo? Tvoj otac nije hteo ništa da mi kaže. Progutala sam knedlu. Ne želim da lažem majku, ali ne bih da dovodim u opasnost njeno zdravlje. – Ne brini za Nika. Moraš da se oporaviš. Razrogačila je oči. – Džejd, tvoj otac... Uvek je bio slab na mene, bez obzira na sve. Čak i onda kada ti je bilo petnaest godina, kada sam se vratila i želela da budem s vama. Hteo je da mu se vratim, ali nije mi dozvolio zbog tebe. Zato što ti nisi želela. – Mama, nećemo sada o tome. Ne smeš da se uzrujavaš.

132


Book as passion & BalkanDownload – Džejd, molim te. Moram ovo da ti kažem. Uzdahnula sam. – Dobro, reci. – Tvoj otac se uvek trudi da me po svaku cenu poštedi. Međutim, znam da ću od tebe... Od tebe, Džejd, čuti istinu. Reci mi sada i nemoj da me lažeš. Šta se dogodilo s Nikom? Udahnula sam i polako izdahnula. – Sigurna si da želiš da sada pričamo o tome? Klimnula je glavom. – U redu. Niko je dobro. Njegov vazdušni jastuk se otvorio i prošao je gotovo bez ogrebotine. – Zašto onda nije ovde? – Ne znam. Videla sam ga nakratko one noći kada sam došla u bolnicu da te posetim. Onda je otišao. Rekao je da mora u De Mojn i otada ga nisam videla. – Laž. Videla sam ga kako razgovara s nekim za koga mi se učinilo da je Lari, ali nema potrebe da ulazim u to. – To ne liči na Nika. On me... Voli. – Naravno da te voli, majko. Sigurna sam da ima dobar razlog što se nije vratio. – To najverovatnije nije tačno, ali nisam želela još više da uzrujavam majku dok je u tako krhkom stanju. – Hoću još nešto da ti kažem, Džejd – nastavila je. – Šta? – Nadam se da ćeš me pustiti da opet budem deo tvog života, Džejd. Kada za dlaku izbegneš smrt u udesu, shvatiš šta ti je važno u životu. Istina je. Niko Kostas. Prvo je pričala o Niku, pa onda omeni. Ali, kao što rekoh, nisam želela da je uzrujavam. – Majko, možemo da razgovaramo kad se budeš oporavila.

133


Book as passion & BalkanDownload – Ne, Džejd, hoću da razgovaramo sada. Pogrešila sam. Mnogo sam pogrešila. Donela sam te na svet i trebalo je pre svega da budem majka. Umesto toga, rešila sam da budem Bruki Bejli, fotomodel. – Zakašljala se. – Hajde. Nemaš dovoljno snage da sada pričamo na tu temu. – Ne, molim te, saslušaj me. Već sam tvom ocu rekla koliko mi je žao. Bio mi je prva ljubav, znaš. Da, znam celu priču o majci i ocu. Nije ni čudo što se moj otac nije ponovo oženio. Majka je njegova jedina ljubav. Naočit je muškarac i sviđao se mnogim ženama. Ipak, život je posvetio poslu i meni. – Tata ti je davno oprostio. – To mi je i on rekao. Iskreno, Džejd, nisam to znala sve dosad. Najviše bih volela da mi ti oprostiš. Nisam znala šta da joj kažem. Majka je ležala u bolnici i oporavljala se od udesa u kome je lako mogla da pogine. Ne mogu da joj kažem ,,Ne, neću ti oprostiti”. Ipak, toliko dugo sam kivna na nju. Tajson ide na terapiju i pokušava da se izleči od prošlosti. Treba li i ja da učinim isto? Možda je vreme za to. Uzdahnula sam. – Dobro, majko, opraštam ti. – Zaista sam pokušala da zvučim iskreno. Zatvorila je oči. – Hvala ti. Volela bih da budem deo tvog života. Nadam se da ćeš mi dozvoliti. To je već nešto drugo. Ima li mesta u mom životu za ženu koja me je ostavila? Koja je stavila sebe ispred svog jedinog deteta? O tome bih morala dosta dugo i temeljno da razmislim. Trenutno mogu da joj ponudim samo oproštaj.

134


Book as passion & BalkanDownload – Majko, bićeš ovde neko vreme. Kada se oporaviš i ojačaš, pričaćemo o svemu, važi? Ponovo je zažmurila. – Dobro, Džejd. Ako tako želiš. Držim te za reč. Uzela sam je za ruku i stegla. – Obećavam da ćemo pričati o svemu. Kada budeš sposobna za to. U međuvremenu, tvoj jedini zadatak je da se usredsrediš na to da ozdraviš i ojačaš. Važi? Možeš li to? Klimnula je glavom jedva primetno, još uvek zatvorenih očiju. – Mogu. Za tebe – rekla je i zaspala. Stegla sam je za ruku, pa sam se vratila ocu koji je sedeo u čekaonici. – Spava – rekla sam. – To je najbolje za nju. – Rekla je da si joj oprostio. – Jesam. Zapravo, davno sam joj oprostio. – Znam da jesi, tata. Zašto mi nisi rekao da si hteo da joj pružiš još jednu priliku kada se vratila pre deset godina? Zavrteo je glavom. – Nisam mogao. Bila si toliko kivna i ogorčena. Imala si samo petnaest godina i morao sam prvenstveno da mislim na tebe, na svoju ćerku. – Da si mi rekao... – Ne. Ne zameram ti, Džejd. Kad je tvoja majka otišla, obećao sam sebi da ću brinuti o tebi, da ću ti biti i otac i majka i da ćeš mi biti najvažnija. Da ću tvoje potrebe staviti na prvo mesto. – Možda bi mi koristilo da sam imala majku kad mi je bilo petnaest.

135


Book as passion & BalkanDownload – Iako sam voleo Bruki, nije bila spremna da bude majka petnaestogodišnjoj devojčici. To bi samo pogoršalo situaciju. Ma šta pričala, nisam mogao da budem siguran da će ostati. Nisam smeo da rizikujem da te ponovo ostavi. – Da, možda bi ponovo otišla – rekoh. – Upravo tako. A to bi te još više povredilo. Ne, nisam mogao. Iako sam želeo da budem s Bruki, nisam mogao, Zagrlila sam tatu. – Žao mi je, tata. Toliko mi je žao što zbog mene nisi mogao da budeš sa ženom koju voliš. – Ne treba da ti bude žao. Ti si mi bila najvažnija, Džejd. Ti si mi bila i još uvek si sve na svetu. Ponekad mi toliko nedostaješ da ne mogu trezveno da razmišljam. – I ti meni nedostaješ. Zaboga, nisam toliko daleko. Uvek možeš da me pozoveš, da mi češće pošalješ poruku ili dođeš u posetu. – Znaš da ne volim da telefoniram. Možda bih mogao češće da dolazim. Odmakla sam se i nasmešila. – To bi bilo sjajno.

136


Book as passion & BalkanDownload

16. Tajson Čovekov nagon da preživi veoma je jak. Reči doktorke Karmajkl odzvanjale su mi u glavi.

*** Možda si mislio da želiš da umreš tih strašnih mesec dana koliko si bio u zatočeništvu, međutim, negde duboko u sebi imao si želju da preživiš; tamo gde se nalazi tvoj um, onaj deo ličnosti koji ne možeš da kontrolišeš, deo koji sadrži primitivne i nagonske porive. Želeo si da živiš. Zato si to govorio. Da bi preživeo. – Ali mrzeo sam sebe svaki put kada bih govorio te reci – protivio sam se. – Čovek obično radi ono što ne voli da bi preživeo. Nisi ni prvi ni jedini. Čak i u takvim uslovima negde duboko u sebi zapravo sam želeo da preživim? – Šta je s novinskim člankom? Vratio sam se da ih izbavim, potpuno svestan da postoji mogućnost da poginem.

137


Book as passion & BalkanDownload – Možda je to opet bio tvoj nagon, tvoj um. Mislio si da se vraćaš zato što želiš da pogineš, ali nagonski si izbegao vatru i izbavio saborce. Komandu je preuzelo ono što si naučio na vojnoj obuci. Nagonski. – Sad ispada da sam heroj, kao što svi misle – rekao sam podrugljivo. Doktorka Karmajkl je ustala iz fotelje. Ozbiljna i odlučna, stala je ispred mene i pogledala me prodornim zelenim očima. – Vreme je da nešto shvatiš. Ti jesi heroj. Tog dana spasao si petoricu vojnika i medicinsku sestru, a ti ljudi nisu mogli sami da se spasu. Staviše, spasao si i onog preplašenog desetogodišnjeg dečaka. Spasao si mu život, Tajsone. Kad ti se učini da ne možeš dalje, kad poželiš da se predaš, seti se toga. Seti se koliko si jak. Podseti sebe da zavređuješ sreću, zaslužuješ da budeš srećan.

*** Džejd mi je poslala poruku da ide u Grand Džankšen da poseti majku, koja se probudila. Posle terapije odvezao sam se do voćnjaka da vidim Aksela. Sve je bilo u redu, te sam otišao do kuće da se pripremim za uobičajenu Felisijinu gozbu petkom. Međutim, u kuhinji sam opet zatekao Mardž. – Mislio sam da večeras imaš čas kuvanja – rekoh. – Predomislila sam se. Nisam raspoložena. Jadna moja sestrica. Možda sam je suviše opteretio svojom pričom. Teško joj je. – Spremam pevca u vinu – rekla je. – Biće gotovo za otprilike pola sata. Prošao sam prstima kroz kosu. – Slušaj, Mardž. Stvarno mi je... žao.

138


Book as passion & BalkanDownload – Žao ti je? Tajsone, ne treba da ti bude žao. Osećam se loše zbog onog što ti se dogodilo. – Znam. Ali teško mi je da te gledam takvu. Ponekad pomislim da bi bilo bolje da ti nismo rekli. Obrisala je kapljicu sosa s pulta. – Molim te, nemoj tako. Samo... Razumem. Ne može da nađe reči. Od toga zazirem – od sažaljenja i gađenja zbog svega što mi se dogodilo. Viđao sam kod braće istu reakciju. Mrzim to, ali ne mogu da krivim sestru. – Kuvaš kad si uznemirena. – Nečim se zanimam, znaš već? Ipak... Ipak, moja priča ne prestaje da je muči. Razumem. Mardž i ne shvata koliko je razumem. Vreme je da promenim temu. – Dobro, Džejd je večeras u Grand Džankšenu kod majke. – Da – reče Mardž. – Poslala mi je poruku. Dobro je što se Bruki probudila. – Rekla ti je da ju je gradonačelnik imenovao za vršioca dužnosti gradskog pravobranioca? Mardž je klimnula glavom. – Jeste, šta li se tu dešava? Kako Lari Vejd može tek tako da nestane? – Nije samo on nestao. – Ko je još nestao? – Njen bivši, Kolin. Izgleda da ga niko nije video od onog petka kada je navalio da vodi Džejd na večeru. Mardž je zinula u čudu. – Zašto mi Džejd nije ništa rekla? – Nemam pojma. Stiv Dugan je bio kod Džejd da razgovara o tome. Još ju je i pozvao na piće, majmun.

139


Book as passion & BalkanDownload To joj je izmamilo osmeh. – Kladim se da ti se to nije dopalo. Ponekad se iznenadim koliko me Mardž zapravo poznaje. – Nimalo. Rekao sam joj da možemo da objavimo da smo u vezi. Mardž se nasmešila, bezmalo kao da je ona stara. – Stvarno? Pa to je sjajno. – Nadam se. Nadam se da ću moći da joj pružim sve ono što zaslužuje. Ponekad nisam siguran u to. – Tajsone, ma šta ti mislio, nisi bolestan. Ideš na terapiju. Džejd samo treba neko ko će je voleti najviše na svetu. Ako si to ti, onda upravo tebe zaslužuje. – Nadam se da je tako. – Tako je. Hm, to s Kolinom je baš čudno. – Znam – rekoh. – Nije baš dobro što smo ga Džejd, Džona, Rajan i ja poslednji videli. Ipak, te večeri sam otišao kod Džejd, pa oboje imamo alibi. Više se brinem za Džonu i Rajana. – Verovatno su otišli kući. – Da, ali to znači da ih kasnije niko nije video. – Tajsone, naša braća nemaju ništa s tim. – Znam. Ipak, doći će iz policije da ih ispituju, ako već nisu. – Da su ih ispitivali, valjda bismo već znali. Sigurno je u pravu. Svejedno, nešto mi ne da mira. – Ne znam zašto, Mardžori, ali osećam da će se nešto dogoditi. Nešto važno.

140


Book as passion & BalkanDownload

17. Džejd Ipak sam se vratila u Snou Krik. Planirala sam da ostanem ceo vikend u gradu kako bih bila što duže s majkom, međutim, učinilo mi se da otac želi da bude s njom, te nisam htela da im smetam. Mada, to nije glavni razlog zbog kojeg sam se vratila. Obuzela me je neodoljiva želja da budem s Tajsonom. Stigla sam na ranč oko osam. Pokucala sam na vrata i Tajson mi je otvorio, dok mu se Rodžer motao oko nogu. Iz kuhinje se širio primamljiv miris belog luka i majčine dušice. Udahnula sam duboko. – Mardž je napravila pevca u vinu – rekao je Tajson. – Ostalo je dosta ako si gladna. Nisam ništa jela i kad je to rekao, osetila sam da umirem od gladi. – Hvala. Uzeću malo. Pošao je sa mnom do kuhinje i izvadio tanjir iz kredenca. – Idi sedi. Sama ću se poslužiti. – Sipala sam u tanjir Mardžino umetničko delo, ugrejala ga u mikrotalasnoj pećnici i sipala sebi crno vino. – Hoćeš li čašu vina? – pitala sam Tajsona. Odmahnuo je glavom.

141


Book as passion & BalkanDownload Sela sam za sto i pokazala na stolicu pored sebe. – Sedi sa mnom dok jedem. Između zalogaja ispričala sam Tajsonu o čemu sam razgovarala s majkom. – Kako se osećaš zbog toga? – pitao je. Morala sam da se nasmešim. – Vidi se da ideš na terapiju, zar ne? – Šta hoćeš da kažeš? – Mislim da je ovo prvi put da me pitaš kako se osećam zbog nečega. Načas me je pogledao zabrinuto. – Džejd, bio sam sebičan. Progutala sam zalogaj ukusne piletine. – Kako to misliš? Otkud sad to? – Bio sam zaokupljen sopstvenim problemima i nisam video ništa oko sebe. I... Žao mi je zbog toga. – Želiš da mi kažeš zašto ideš na terapiju? Progutao je knedlu i odmahnuo glavom. – Još nisam spreman. Molim te, budi strpljiva. – Strpeću se koliko bude trebalo. Mnogo mi značiš, Tajsone. Kad god budeš bio spreman, znaj da ću biti tu. – Nemaš pojma koliko mi to znači. Nasmešila sam se. – Mislim da imam. Tajsonov pogled bio je ozbiljan. – Nisi mi odgovorila na pitanje. Dovršila sam ukusno francusko jelo i popila poslednji gutljaj vina. – Na koje pitanje? – Pitao sam kako se osećaš zbog razgovora s majkom.

142


Book as passion & BalkanDownload Osmehnula sam se. Zaista ga zanima. To je veliki napredak za njega. Nikada nisam pomislila da je sebičan, međutim, tačno je da živi u svom svetu, a ja još uvek ne znam šta se u tom svetu zapravo događa. Rekla sam da ću imati strpljenja. Iako bih veoma volela da znam šta se događa, čekaću dok ne bude spreman da mi sam ispriča. – Iskreno? Ne znam šta osećam. Kao da sam na nekakvom toboganu, kao da su mi osećanja bila rastegnuta do krajnjih granica, a zatim su se vratila na mesto. Ta žena me je doslovce napustila. Izabrala je karijeru i drugog muškarca, umesto svoje dete. Ipak, majka mi je. Drugu nemam. U neku ruku, zaista bih volela da je bolje upoznam. Međutim, osećam da ona to ne zaslužuje. – Plavooka, to zvuči kao da želiš da je kazniš. – Pa šta i ako je tako? Svakako je zaslužila. – Zaslužila je. Nije trebalo da ostavi dete. Ipak, koga bi povredila kad bi je kaznila? – Valjda nju. – Tako je. Ali i sebe. Lišila bi sebe majke. Morala sam da se nasmejem. – Terapija ti prija, Tajsone. Naučio si dosta toga. – Plavooka... – Ma, daj. Nemoj da se ljutiš. To je dobro. Kažem ti to kao kompliment. U pravu si. Kad bih kaznila majku, osećala bih se loše. Treba da joj pružim još jednu priliku. Samo se bojim da bi mogla ponovo da me ostavi. – Da. Možda bi te ostavila. Ali sada si odrasla žena, Džejd. Više ne može da te povredi na isti način kao ranije. Makar ćeš

143


Book as passion & BalkanDownload znati da si pokušala. Nećeš morati da se pitaš šta bi bilo da si joj pružila šansu. Uvek sam znala da je Tajson sjajan, ali njegova novostečena pronicljivost me je oborila s nogu. Ne znam ima li terapija uspeha, ali se nadam da mu pomaže koliko on upravo pomaže meni. – Znaš šta bih sada voleo, plavooka? – Šta? – Da te odvedem u krevet. Nemam ništa protiv. Ustala sam, isprala tanjir i čašu jj sudoperi i okrenula se ka njemu. Tamne, zažarene oči su me grozničavo posmatrale. Krenuo je ka meni polako, poput vuka koji se sprema da zaskoči plen. – Sećaš se kako sam ti prošli put stavio povez na oči? Klimnula sam glavom, sva uzdrhtala. – Dopalo ti se, plavooka? Još uvek usplahirena, ponovo sam klimnula glavom. – Onda imam za tebe veliko iznenađenje. – Zgrabio me je i podigao snažnim rukama. Poneo me je iz kuhinje, kroz predsoblje, do svoje sobe. Spustio me je i seo na krevet. – Skini se, plavooka. Nije to prvi put da mi traži da se skinem i volela bih da mu priredim predstavu. Međutim, kao i obično, na sebi imam bluzu koja se oblači preko glave. Zbog velikih grudi ne nosim bluze na kopčanje, ali bilo bi lepo kada bih sada mogla zavodljivo da otkopčavam dugme po dugme, otkrivajući postepeno deo po deo tela. Znam da bi od toga poludeo. Ipak, mogu samo da svučem bluzu preko glave. To sam i učinila što sam sporije i zavodljivije mogla, ali za nekoliko trenutaka bluza je već bila na podu. Stajala

144


Book as passion & BalkanDownload sam u prslučetu i uskoj, crnoj suknji. Na nogama imam obične cipele s visokom potpeticom, bez čarapa. Volela bih da na sebi imam prsluče koje se zakopčava napred, kako bih mogla brzo da ga otkopčam. Ali ne, crno prsluče broj trideset četiri, korpa dva de, zakopčava se pozadi, te skidanje nije bilo nimalo seksi. Ipak sam ga skinula i bacila na pod, ostavši da stojim golih grudi Odmerio me je pohotno. – Uh, Džejd, imaš najbolje sise na svetu. Osmehnula sam se. Moj striptiz je postigao željeni učinak, mada nije bio preterano zavodljiv. Nasmešila sam se i šutnula cipele u stranu. Svukla sam tesnu suknju preko uskih kukova i pustila da mi padne oko stopala. Nogom sam je gurnula ka cipelama. Htela sam da skinem tigraste tange, ali Tajson je polako zavrteo glavom. – Sačekaj malo, plavooka. Hoću da te gledam. Tako si poželjna. Tako lepa. Nikada nisam bila bogzna kako ponosna na svoje telo. Znam da imam dobre sise, ali one mi uglavnom predstavljaju problem, jer me ograničavaju u pogledu garderobe. Imam prilično širok struk, uske kukove i nemam neke noge. Uvek sam mislila da Mardž, tako vitka, visoka i tanana, ima savršeno telo, mada je visoka gotovo sto osamdeset centimetara. Ipak, dok me muškarac koga volim više od života posmatra tako požudno i čežnjivo, stojim tu bezmalo naga, golih grudi sa čvrstim, rumenkastosmeđim bradavicama, i osećam se kao najzanosnija žena na planeti. – Lezi na krevet, plavooka – reče Tajson. Kao sami od sebe, prsti su mi krenuli preko stomaka do okruglih, jedrih dojki. Uhvatila sam bradavice. Samo jedan lak

145


Book as passion & BalkanDownload dodir bio je dovoljan da se još više ukrute. Prvo sam nežno prešla prstima preko njih, a zatim sam uštinula jednu. Uzdahnula sam. – Tako – rekao je. – Baš tako. Kako si divna. Nemoj da prestaješ, Džejd. – Još uvek obučen, Tajson se nadvio nada mnom. – Otvori oči, ljubavi – rekao je, dok su mu ruke već kližile po mom telu. – Želim da te gledam u oči. Poslušala sam ga. – O, bože, Tajsone. Divno je, zar ne? Kapci su mu teški, oči zažarene. – Jeste, plavooka. Toliko si zanosna, jebote. Spremna sam za njega. – Vlažna sam, Tajsone. Želim da te osetim, celog? Molim te? Još uvek potpuno obučen, ispred mene je stajao taj božanstveni muškarac. – Ne još, plavooka. Ali mogu malo da ti pomognem. – Skinuo mi je tange i zavukao mi ruku između bedara, dok sam se ja izvijala pod njim. Vrhunac mi je protresao celo telo. – Tajsone! Tajsone! Bože, kako je dobro. Kada sam najzad otvorila oči, Tajson je stajao nada mnom. Ta bajna smeđa kosa, zacakljene crne oči i taman ten, ali dovraga, zašto je i dalje obučen? – Tajsone, molim te, skini se. Želim te. Iskrivio je usne. – Sve u svoje vreme, plavooka. Vratio se do police s fiokama i doneo još nešto. Jesu li to...? – Znaš li šta je ovo? Nisam to nikada videla kod njega, ali znam šta je. Lisice. Dva para.

146


Book as passion & BalkanDownload – Ovo nisu obične igračke. Prave su. Čelične. Policajci imaju takve. Ustreptala sam. Šta li će s njima? Jedva čekam da vidim. – Uhvati se za šipku uzglavlja, plavooka. Uvek ga poslušam bez pogovora. I ovoga puta sam bila poslušna i za tren oka me je vezao za krevet. A onda mi je stavio i povez preko očiju. Osetila sam njegovu toplotu pre nego što je ušao u mene. A onda je potpuno ispunio moju vrelu utrobu. – Bože – zastenjao je. – Kako je dobro, jebote. Sve se uskovitlalo u meni dok sam kružila kukovima, vodeći ljubav s muškarcem mog života. Stenjao je nada mnom, uzimao me, žigosao. Obeležavao je svaki deo mene. Bože, želim da me obeleži. Da budem njegova. Želim da mu pripadam u svakom smislu. – To sam ja, ljubavi – rekao je dubokim glasom koji je tekao kao pitko crno vino. – Uzimam te, posedujem te. Njegove reči me nose sve dalje i dalje. Želim da me poseduje. Da, želim da budem njegovo vlasništvo. Dok se zarivao u mene, znoj je kapao po mojim obrazima, sve do onog poslednjeg trzaja, toliko dubokog da sam pomislila da mi je dotakao dušu. Stenjao je dok je svršavao i, kada ga je napokon izvadio, oboje smo bili bez daha. Na kraju mi je skinuo povez s očiju. Najzad mogu da ga vidim, muškarca koga volim najviše na svetu. Božanstven je tako znojav, razbarušene kose zalepljene za

147


Book as passion & BalkanDownload lice. Pogledao me je zažarenim očima punim ljubavi koju do tada nisam videla. Tako opuštena i spokojna, zatvorila sam oči i zaspala.

*** Probudila sam se u mračnoj sobi. Tajsona nigde nije bilo. Naravno. Neće da spava sa mnom. Znam da me nikada ne bi povredio i očajnički želim da provedem noć u zagrljaju voljenog muškarca. Ipak, obećala sam da ću biti strpljiva. Zarekla sam se da neću navaljivati. Poveriće mi se kad bude bio spreman. Ustala sam i obukla se. Jedanaest sati. Bauljala sam po kući tražeći ga. Zatekla sam ga u radnoj sobi zagledanog u računar. Odlučila sam da ga ostavim da radi. Krenula sam kroz predsoblje do Mardžine sobe i videla svetlo ispod vrata, te sam znala da ne spava. Tiho sam pokucala. – Uđi. Otvorila sam vrata. – To sam samo ja. – Hej, zdravo. Nisam znala da si ovde. – Došla sam kod Tajsona. – Rekao je da si otišla u Grand Džankšen da posetiš mamu. – Bila sam. Probudila se. Lepo se oporavlja i prognoza je dobra. – Šta ćeš, onda, ovde? Nasmešila sam se. – Htela sam samo da ga vidim. Eno ga u radnoj sobi, ne želim da mu smetam. Kasno je i ne vozi mi se nazad u Snou Krik.

148


Book as passion & BalkanDownload – Spavaj u svojoj staroj sobi. Nema problema – rekla je tužno. Sela sam na krevet. – Mardž, hoćeš li mi reći šta se događa? – Već sam ti rekla da ne mogu, a volela bih. Uzdahnula sam. – Dobro. – Kako ti se dopada novi posao vršioca dužnosti gradskog pravobranioca? Ozbiljno pitanje. – Plata je malo bolja, što je dobro. Upravo sam dobila obaveštenje da će početi da mi stižu rate za studentski kredit. Banka će mi uzimati od plate svakog meseca, te će mi trebati malo više vremena da skupim novac za kaparu za automobil. – Možeš da voziš mustang koliko god želiš. – Znam i hvala vam na tome. Ipak, ne volim da se grebem od vas. Nasmejala se. Nisam je dugo čula da se smeje. – Zar nismo prošli tu fazu, Džejd? Imamo više nego što nam je potrebno i drago mi je što mogu nešto da podelim s tobom. – Znam. – Ozbiljno, kako se snalaziš? S poslom? – Zaćutala je načas. – S Tajsonom? – Mislim da s Tajsonom ide dobro. Rekao mi je da ide na terapiju. Mardž je razrogačila oči. – Zaista? – Jeste. Ako ćemo pravo, drago mi je što mi je rekao. – I meni – složila se Mardž.

149


Book as passion & BalkanDownload – Molio me je da budem strpljiva. Da ne navaljujem da mi kaže o čemu se radi. Mardž se ponovo nasmešila. Ovoga puta bio je to širok osmeh. – Moraću i ja da te zamolim da budeš strpljiva. Kad bih mogla da ti kažem, Džejd, rekla bih ti. – U redu. Shvatam. Uzgred, Tajson je rekao da možemo da objavimo da smo u vezi. – To je sjajno. – Kad je posao u pitanju, još uvek ne znam šta da mislim. Ne mogu da provalim zašto je Lari nestao. Nema ga već nedelju dana i niko ne zna gde je. U ponedeljak ću i sama malo da pronjuškam. Da vidim mogu li da saznam kuda je otišao. – Bila sam malo više uznemirena nego što sam htela da pokažem, ali nisam mogla dopustiti da Mardž primeti. Naposletku, Lari mi je rekao da istražim Stilove. I dalje nemam pojma kakve mu informacije trebaju. Bio je vrlo tajanstven povodom toga. – Možda ti znaš zašto bi Lari nestao? Mardž je odmahnula glavom. – Jedva ga poznajem. Hoću da kažem, čula sam da je svojevremeno, mada vrlo davno, imao neka posla s našom porodicom. – Iskreno, tip mi se ne dopada. – Uzdahnula sam. – Dobro, zaposlio me je, a posao mi je zaista bio potreban. Ipak, kao advokat, Lari je izrazito nepošten. Prošlog petka kad sam ga poslednji put videla... – Nisam htela da spominjem da mi se učinilo da sam ga tog petka kasno uveče videla kako razgovara s Nikom u bolnici. – ...Bio je u šortsu i havajki. Planirao je da nekuda vodi unuke. Izgledao je nekako zlokobno. Znaš... Kao neko koga ne bi smeo da ostaviš samog s decom?

150


Book as passion & BalkanDownload Mardž se stresla, ali lice joj je bilo bezizrazno. – Zašto tako misliš? – Ne znam. Naježila sam se od njega. Još nešto, mada nebitno: primetila sam da mu nedostaje prst na levoj nozi. Ipak, nisam se zbog toga naježila. Mardž je zinula od iznenađenja. – Ozbiljno? Na levoj nozi? Sigurna si? – Da. – Nisam joj rekla da sam spustila pogled da ne bih morala da ga gledam u oči, nakon što sam ga pitala da li mu je Dafni Stil sestra. To još nisam ispričala nikome od Stilovih. Mardž je skočila s kreveta i povukla me sa sobom. – O, bože.

151


Book as passion & BalkanDownload

18. Tajson Završio sam s računima i poslao detaljan imejl računovođi i finansijskom upravniku. Iako se bližila ponoć, rešio sam da vidim je li Rajan još budan. Imao sam želju da popijem piće s mlađim bratom. Poslao sam mu kratku poruku i on je odgovorio. Naravno, dođi do mene. Uvek sam dobrodošao kod svog mlađeg brata. Dočekao me je na vratima u donjem delu pidžame i majici kratkih rukava. – Šta radiš ovako kasno, Tajse? – To bih i ja tebe mogao da pitam. – Ništa posebno. Sređivao sam neke papire. Pošao sam za njim u dnevnu sobu. Otišao je iza šanka i izvadio nekoliko flaša. – Viski, pretpostavljam? – Može. Nasuo mi je dva prsta zlatnožute tečnosti i čašu vina sebi. Seo je pored mene na barsku stolicu. – Pa, šta ima? – Samo sam hteo da popijem piće s bratom. – Ne želiš da pričamo? O terapiji?

152


Book as passion & BalkanDownload Odmahnuo sam glavom. Nisam hteo ni da pitam je li Stiv Dugan dolazio da razgovara s njim ili Džoom. – Jedva čekam da dođe vreme kada nećemo pričati samo o meni. Večeras samo želim da pijem piće s bratom. Molim te, shvati to. Rajan je kucnuo čašu o moju. – Shvatam, brale. Razgovarali smo uglavnom o ranču. Utom se začulo mahnito kucanje na vratima. Rajan je ustao. – U ovo doba? Isprva sam pomislio da je možda Dugan. Koliko znam, još niko nije dolazio da razgovara s braćom o nestanku Kolina Morsa, ali zašto bi Stiv došao u petak posle ponoći? Rajan se vratio u sobu u pratnji naše sestre. – Tajsone – rekla je Mardž. – Hvala bogu što sam te našla. – Šta se događa? – Prvo, Džejd je još uvek tu. Noćas će spavati u svojoj staroj sobi. – Dobro. Lupala si na vrata da bi nam to rekla? Odmahnula je glavom. – Ne. Imam nešto mnogo važnije da ti kažem. Malopre sam razgovarala sa Džejd. Sećaš se njenog šefa, Larija Vejda? – Da, ne voli ga preterano. – Ne voli ga. Kaže da je nepošten i da je od njega podilaze žmarci. I pogodi šta još? – Šta? – rekosmo Rajan i ja uglas. – Džejd kaže da mu nedostaje mali prst na levoj nozi. Sačekao sam nekoliko sekundi. Lari Vejd? Jedan od mojih otmičara je možda dečko Džejdine majke, a drugi je njen šef?

153


Book as passion & BalkanDownload Kako su se, zaboga, toliko približili ženi koju volim? Nisam je zaštitio kako treba. Razbesneo sam se. Rajan je osetio koliko sam ljut. Stavio mi je ruku na podlakticu. – Tajsone, Lari Vejd svakako nije jedini čovek kojem nedostaje nožni prst. – Ovde u Snou Kriku? – ustao sam, sav uzrujan. – Suviše velika slučajnost, zar ne? – Bio sam na ivici nerava. Srce mi je divlje tuklo, telo se nagonski pripremalo za stresnu situaciju. Hteo sam da nađem Larija Vejda, da mu postavim milion pitanja i ubijem ga golim rukama. – Džejd je u svojoj sobi? Mardž je klimnula glavom. – Tajsone, nemoj da je uznemiravaš. Spava, a i to što se desilo s njenom mamom... Nisam je više slušao, žurno sam izašao i otišao do glavne zgrade. Ušao sam na zadnja vrata, protrčao kroz kuhinju, te niz hodnik do Džejdine sobe. – Džejd! – povikao sam. Naglo je sela u krevetu, snenih očiju. – Šta? Šta je bilo? – Ja sam – rekoh. – Moraš da se probudiš. Moraš da se probudiš smesta. – Tajsone, zaboga, nešto se dogodilo? – Moraš da mi kažeš sve što znaš o Lariju Vejdu. Zevnula je i protrljala oči. – Sada? Znaš šta mislim o njemu. Ljigavac je i nepošten. Šta tu još ima da se kaže? – Nema mali prst na levoj nozi, zar ne? Klimnula je glavom. – Otkud ti to znaš? – Mardž mi je malopre rekla. Hoću da znam zašto mi ti nisi rekla?

154


Book as passion & BalkanDownload Trepnula je nekoliko puta. – Zašto ti ja nisam rekla? Zašto bih? Šta tu ima da se priča? To nije neka tema za razgovor. Nema prst na nozi. Pa šta? Kakve to veze ima s tobom? – Recimo da ima. Taj mali detalj mi je važan. – Zašto? – Rekla si da ćeš biti strpljiva, Džejd. Sada te molim za malo strpljenja. Ne mogu da ti kažem zašto je to važno. Ali moraš da mi kažeš sve što znaš o svom šefu, odmah. Ponovo je zevnula, a zatim otpila gutljaj vode iz čaše na noćnom stočiću. – Tajsone, vidim da ti je ovo važno, pa hajde da pričamo. – Uključila je lampu na stočiću i začkiljila. – Ne znam mnogo o njemu, ali planiram da istražim njegov nestanak u ponedeljak, kad se budem vratila u kancelariju. U međuvremenu, reći ću ti ono što znam o njemu. Nije potvrđeno, ali sam gotovo sigurna da je Lari tvoj ujak.

155


Book as passion & BalkanDownload

19. Džejd Tajson je razrogačio oči. – Šta pričaš, jebote? Na brzinu sam mu ispričala priču o krštenicama njegove mame i Larija koje sam pronašla. Da je prezime na Dafninoj krštenici promenjeno iz Vejd u Voren. I da je neko morao da ima pristup državnim arhivama kako bi to izmenio. – To je nemoguće – reče Tajson. – Ako je tako... – Delovao je odsutno. U njegovim očima videla sam ujedno gnev i tugu. – Ako je tako, šta? – pitala sam. – Kažeš da te od njega podilaze žmarci, zar ne? – Da. Mada, možda je to zato što je tako nepošten advokat. – Nije, verujem tvojoj proceni, Džejd. Ako kažeš da je ljigavac, onda je ljigavac. – Kao što rekoh, ne znam mnogo o njemu. U ponedeljak planiram da saznam nešto više. – Dođavola. – Tajson je ustao, prošao prstima kroz raščupanu kosu pa se razdraženo ushodao tamo-amo po sobi. – Neka sve ide dođavola! – Tajsone, plašiš me. Šta se događa? Nije odgovorio, nastavio je da hoda po sobi, a zatim izašao. Budući da na ranču nemam svoju garderobu, na sebi sam imala

156


Book as passion & BalkanDownload bluzu i donji veš umesto pidžame. Nisam htela u tome da se šetkam po kući, te sam otišla do Mardžine sobe – ona nije bila tu – i zgrabila njenu kućnu haljinu. Pošla sam da potražim Tajsona. Zatekla sam ga u radnoj sobi za računarom. – Gde je Mardž? – pitala sam. – Video sam je kod Rajana. Zašto je Mardž kod Rajana, dovraga? Ali ništa nisam pitala. Tajson je očigledno imao nekakvog posla. Pogled mu je bio prikovan za ekran računara. – Šta to radiš? – pitala sam. – Saznaću ko je Lari Vejd, dođavola. – Zašto ne sačekaš do ponedeljka? Na poslu imam na raspolaganju sve državne baze podataka. Odavde ništa nećeš moći da saznaš, možeš da dođeš samo do nevažnih informacija na Guglu. – Nije istina. Imam ja svoje načine. – Tajsone, ponoć je. Bio je primetno uznemiren. Svaki čas je prolazio prstima kroz kosu. – Baš me briga. Znaš da ionako ne spavam mnogo. Moram da saznam što više o njemu i o tom dečku tvoje majke. – O Niku? – Da. Došao je da poseti tvoju mamu? Zavrtela sam glavom. Nije došao i nije mi jasno zašto. Majka se bori za život već dve nedelje, a njen dečko je nestao s lica zemlje. Ne razumem. – Hoćeš li da ti pomognem? – zevnula sam.

157


Book as passion & BalkanDownload Odmahnuo je glavom. – Ne, idi u krevet, dušo. Izvini što sam te probudio. Osmehnula sam se. Ne znam šta ga muči, ali mnogo mi znači što je rekao da mu je žao što me je probudio. Šta god sa se dešava u njegovoj glavi, terapija pomaže. Možda mu i ta opsednutost Larijem i Nikom na neki način koristi u terapeutske svrhe. Ništa ne znam, a Mardž ne želi da mi kaže. Moram verovati da će mi Tajson naposletku reći – kad bude bio spreman. Prišla sam mu dok je sedeo za stolom i poljubila ga u teme. – Važi. Idem u krevet. Volim te.

*** Prenula sam se iz dubokog sna. Na noćnom stočiću zvonio je mobilni telefon. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da se setim gde sam. Kroz prozor ulazi dnevna svetlost. Jutro je. Tačnije, sedam sati. Ko me zove u subotu u sedam? Zgrabila sam telefon – otac. Srce mi je preskočilo. Sigurno se nešto dogodilo s majkom. Oblio me je hladan znoj. – Tata? – Da, dušo, ja sam. – Dobro si? Mama je dobro? – Tvoja majka je dobro. Probudila se rano jutros i tražila da dođem. Vodili smo zanimljiv razgovor. – Stvarno? – Kakvo olakšanje, mama je dobro. Čudno. Nikada ranije nisam se brinula za njeno zdravlje. Strahujem da je ne izgubim tek nakon što sam je bezmalo izgubila. – O čemu? – O tom njenom dečku. Niku Kostasu.

158


Book as passion & BalkanDownload Naježila sam se. Tajson bi takođe hteo da sazna nešto više o Niku, mada ne znam zašto. – Došao je? – Ne. Nije dolazio. Tvoja majka je van sebe. – Žao mi je što se toliko uzrujala, tata. Iskreno, nešto mi govori da je najbolje da se taj čovek drži podalje od nje. – Moram da se složim s tobom, Džejd, a nisam ga ni upoznao. Mnogo sam se zabrinuo zbog nečega što mi je tvoja majka jutros rekla. – Zbog čega? – Pričali smo o njemu, o tom Niku, i spomenula je nešto o polisi životnog osiguranja. – Da? – Rekla je da bi Niko bio veoma bogat čovek da je poginula u udesu. Sledila sam se. Znam šta sledi. – O, bože... – Da. Izgleda da je tvoja majka nedavno osigurala život na milion dolara i da je u polisi navela Nika Kostasa kao korisnika. – Zašto bi to uradila? Koliko znam, ona nema novca. – Možda je zato Niko želeo da je se otarasi. Kao što oboje znamo, tvoja majka voli skupe stvari. Možda je Niku dosadilo da plaća račune. Možda mu je ona dosadila. – Zaboga, jesi li zvao policiju? – Jesam. Doći će da razgovaraju sa mnom i s njom. Voleo bih da i ti budeš ovde, ako možeš. – Naravno. Na ranču sam. Istuširaću se na brzinu, pa dolazim. – Odlično. Vidimo se uskoro. Prekinula sam vezu.

159


Book as passion & BalkanDownload Je li moguće da je Niko ubica? Stresla sam se. Zašto sam, zaboga, toliko želela tu tetovažu? Tajson se mnogo uzrujao kad ju je video. Zbog njegove reakcije već sam odlučila da neću istetovirati baš tu sliku. Sada nisam sigurna da li uopšte želim da istetoviram feniksa. Tetovaža bi me samo podsećala na čoveka koji je možda pokušao da ubije moju majku. Zašto se ranije nisam toga setila? Nikov vazdušni jastuk se otvorio i on se izvukao gotovo bez ogrebotine. Majčin se nije otvorio? Eno je, leži s polomljenim kostima, posekotinama po licu i telu i potresom mozga. Taj nitkov. Skinula sam bluzu i donji veš i uskočila u tuškabinu. Vruća voda prijala je mojim bolnim mišićima, ali nije uspela da odagna slike koje su mi se nizale u glavi poput filmskog trejlera. Uzdahnula sam i zabacila glavu kako bih pokvasila kosu. Uzela sam malo šampona, protrljala ga između dlanova i počela da perem kosu. – Treba li ti pomoć? Trgla sam se. Tajson je stajao u kupatilu, s druge strane zamagljenih vrata tuškabine. – Uplašio si me – rekoh. – Izvini. Osmehnula sam se. Možda bi mi dobro došlo malo lečenja Tajsonom? – Šta čekaš? Ponudio si se da pomogneš. Bio je bos, ali je na sebi još uvek imao farmerke i majicu. Brzo ih je skinuo i pridružio mi se u tuškabini. – Nisi uopšte spavao? – pitala sam.

160


Book as passion & BalkanDownload Klimnuo je glavom i počeo da mi pere kosu. Njegove snažne šake bile su kao melem. Masirao mi je glavu, te sam počela da se opuštam. – Prija – rekoh. – Saznao si nešto o Lariju? – Nešto malo. Uspeo sam da potvrdim da mi je taj gad ujak. Kučkin sin. – To što ti je ujak ne znači zapravo ništa. – Pst. Ne želim da mislim na tog kretena Vejda, kad ovde imam golu i božanstvenu ženu koja se privija uz mene. Zastenjala sam tiho. U pravu je. Nastavio je dami masira glavu, njegovi spretni prsti su me opustili i pomogli mi da zaboravim na muke koje su me snašle. Tako je, uskoro ću poći u Grand Džankšen, kako bih razgovarala s istražiteljima o mogućem pokušaju ubistva majke. Ali sada je Tajson ceo moj svet. – Zabaci glavu da ti isperem kosu. Poslušala sam, osetivši njegove snažne prste. Zamislila sam kako se mehurići kovitlaju i nestaju u slivniku. Žmureći, udahnula sam paru i sladak miris šampona od kokosa. Ponovo sam uzdahnula. Onda sam se trgla. Osetila sam njegove usne na bradavici. Otvorila sam oči i gladila sam ga po razbarušenoj, sad već gotovo mokroj kosi. – Hajde da zamenimo mesta, dušo – rekla sam. – Hajde da i ja tebi operem kosu. Zastenjao je u znak odobravanja. Izmakla sam se, a on je stao ispod mlaza kako bih mogla da mu utrljam šampon u kosu. – Siguran si da ti je udobno? – pitala sam. Klimnuo je glavom. Sledećeg trenutka me je podigao i nasadio na svoj ud, kao kamen tvrd.

161


Book as passion & BalkanDownload Spojili smo se tako mokri i klizavi od sapunice. Stavila sam usne na njegove. Strasno smo se ljubili, dok me je ritmično dizao i spuštao. Nije mi dugo trebalo da svršim. Bilo je to predivno olakšanje, upravo ono što mi je u tom trenutku trebulo. Zajedno smo se vinuli do neba, nakon što ga je moj orgazam doveo do vrhunca. Zadovoljena, skliznula sam s njega. Dodala sam mu peškir. Dok se brisao, rekla sam: – Bilo je divno, Tajsone. Nemaš pojma koliko mi je to trebalo. – Dušo, ti meni uvek trebaš – rekao je. – I ti meni. Ali jutros je drugačije. Upitno me je pogledao. – Tata me je maločas zvao. – O, bože, nije valjda tvoja majka. Kako joj je? – Dobro je. Ne brini. Samo... – Samo šta? – Mamin dečko, Niko Kostas. Tajson se uznemirio na moje oči, sav se zgrčio. – Šta s njim? – Izgleda da je majka neposredno pre udesa osigurala život na milion dolara. Pritom je korisnik polise Niko. Stajao je nepomično, zacakljenih očiju. – Tajsone? – Plavooka, taj čovek je zlo. Ozbiljno ti kažem. – Počinjem da verujem da si u pravu. Ah, da, Tajsone? Izvini zbog onog s tetovažom. Svidela mi se slika, ali veruj mi, sada nema šanse da istetoviram feniksa. Uvek bi me podsećao na tipa koji je možda pokušao da ubije moju majku.

162


Book as passion & BalkanDownload – Taj nitkov će goreti u paklu. – Tajson je prošao prstima kroz vlažnu kosu. Kipti od besa. Vidim po njegovom ponašanju, očima, držanju. Spreman je za napad. Ali zašto? Nije ni upoznao moju majku i zna da nismo bliske. – Pa, nismo još sigurni. Okačio je peškir. – Ja jesam, plavooka. Siguran sam.

163


Book as passion & BalkanDownload

20. Tajson Bio sam na ivici nerava dok sam vozio Džejd u Grand Džankšen da se vidi s ocem i razgovara s policajcima. Upoznaću njenog oca. Čoveka koji ju je odgajio. Osobu koju voli najviše na svetu. Pored mene, nadam se. Verovali ili ne, to me muči više nego cela ta priča s Nikom. Ako je Niko onaj koji mislim da jeste, nema nikakve sumnje da je onesposobio vazdušni jastuk i pokušao da ubije Džejdinu majku zbog novca. Ako je to on... Taj ne preza ni od čega zarad sopstvene zabave, a kamoli zbog finansijske koristi. Ako mene pitate, kriv je – ne samo da me je oteo i silovao, ubio Luka Vokera i ostalu decu, već je pokušao da ubije i Džejdinu majku. Samo treba to i da dokažem. Što je, naravno, mnogo lakše reći nego učiniti. Kako ljudi postanu tako zli? Prvi put sam se to zapitao. Nikada ranije o toj trojici nisam razmišljao kao o ljudskim bićima. Oni su za mene bili oličenje zla. Sada možda znam ko su dvojica od njih. To su samo ljudi. Obični ljudi. Muškarci koje bih uskoro mogao da premlatim i ubijem golim rukama. Obični ljudi.

164


Book as passion & BalkanDownload Kako ljudi postanu opaki demoni? Dok smo se vozili, Džejd je bila ćutljiva, a ni ja nisam bio raspoložen za razgovor. Već je naučila da nisam pričljiv i drago mi je što mogu da se prepustim mislima. Budan sam zahvaljujući Džejdinoj jakoj kafi. Budan i sam sa svojim mislima. Ostavio sam Džejd i malo se vozio ukrug tražeći mesto za parkiranje. Najzad sam odlučio da ostavim kola službi za parkiranje. Naposletku, subota je i nema sumnje da su mnogi došli u posetu. Upisao sam se na ulazu i pošao do čekaonice ispred odeljenja za intenzivnu negu. Unervozio sam se čim sam ušao. Video sam Džejd kako već razgovara s dvojicom policajaca. Pored nje je stajao muškarac visok oko sto osamdeset pet centimetara, zlatnosmeđe kose kakvu ima i devojka koju volim, privlačan i preplanuo, sa sitnim borama oko očiju. Džejd je rekla da se bavi građevinarstvom. Verovatno celog života radi na otvorenom. Izgleda iscrpljeno. Ne samo od teškog rada. Umoran je i zabrinut. Zabrinut zbog voljene osobe. Verovatno zbog Džejdine majke. Moraću da se upoznam s njenim ocem – s ocem žene koju volim. Imam trideset pet godina i nikada nisam upoznao oca svoje devojke. Džejd se nasmešila i pokazala mi da priđem. – Tu si. Tajsone, ovo je moj otac, Brajan Roberts. Tata, ovo je Tajson Stil. Džejdin tata je ispružio ruku. – Drago mi je. Dosta sam slušao o vama. Naježio sam se. Džejd me je viđala u lošim izdanjima, ali svakako nije o tome pričala ocu. – Drago mi je, gospodine – rekao sam.

165


Book as passion & BalkanDownload Jesam li dobro rekao? Ocu svoje devojke obraćam se sa „gospodine”? – Brajan, molim vas. – Dobro. – Pokušao sam da se osmehnem. – Kako ti je mama, Džejd? – Dobro je. Danas napokon izlazi iz odeljenja za intenzivnu negu. – To je sjajno, dušo. – Naglo sam se okrenuo ka Brajanu. Upravo sam njegovu ćerku nazvao „dušo”. Ipak, izgleda da mu to ne smeta. Hvala bogu. – Oh, izvinjavam se – reče Džejd. – Ovo su policajci Sejpli i Djuk. Tajson Stil, moj dečko. Dečko. Nikada mi nijedna reč nije toliko zagrejala dušu. Mada je, nažalost, netačna. Jer, ako sam Džejdin dečko, ona je moja devojka, a „devojka” nije pravi izraz za ono što mi Džejd znači. – Drago mi je, gospodine – rekao je onaj po imenu Šejpli. – Nisam hteo da prekidam. Mogu da sednem tamo dok ne završite razgovor – rekao sam Džejd. – Ne, volela bih da ostaneš. Nemate ništa protiv, a ni ti, tata? – Nemam, dušo – rekao je Brajan Roberts. – Ukoliko policajcima ne smeta. – U redu je – uključio se Šejpli. – Ovo je samo preliminarno ispitivanje. – Dakle, mislite da je ovo dovoljno da se pokrene istraga? – pitao je Brajan.

166


Book as passion & BalkanDownload Očigledno zadužen za pričanje, Šejpli je odgovorio: – Jeste. Svakako ćemo pregledati vozilo. Da vidimo možemo li da utvrdimo je li neko onesposobio vazdušni jastuk. Jedini problem je u tome što je vozilo već na popravci. Ipak, naši veštaci će ga pregledati. Džejd se snuždila. – Zašto je vozilo na popravci? – Gospođo Roberts – oglasio se Sejpli – nismo imali razloga za sumnju. Gospodin Kostas je odšlepao vozilo s mesta udesa i oterao ga na popravku. – Izgleda da je gospodin Kostas nestao. Sejpli je klimnuo glavom. – Tako je, i to nas brine. – On je senator, zaboga – rekla je Džejd. – Kako može tek tako da nestane? – Ne – tiho sam je ispravio. – Nije senator. Džejd se okrenula ka meni i pogledala me razrogačenim, plavim očima. – Molim? – Izvini. Zaboravio sam na to. Tražio sam neke podatke o njemu. Trebalo je da ti kažem. – Uzdahnuo sam. Kako da joj kažem da sam bio pometen zato što sam shvatio da znam ko je Niko Kostas? Ne mogu, ne pred svim tim ljudima. – Gospodin je u pravu, gospođo – reče Sejpli. – Nije senator Sjedinjenih Država niti Ajove. – Ali zašto bi majka rekla da...? – Džejd se ugrizla za usnu. – Verovatno joj nije palo na pamet da sumnja u njega. – Bruki svakome veruje, dokle god dobija pažnju i poklone – rekao je Brajan. – Veoma je lako proveriti – kazala je Džejd – ali majka se toga ne bi dosetila. Sklona je da bezrezervno veruje muškarcima.

167


Book as passion & BalkanDownload – Da budem iskren – reče Šejpli – moguće je da Niko Kostas i nije njegovo pravo ime. Ali svakako ćemo to istražiti. Odnosno, ako budemo našli dokaze da je vazdušni jastuk bio onesposobljen. – Morate ih naći, molim vas da ih nađete – preklinjala je Džejd. – Hoću da kažem, zašto bi inače nestao? Navodno voli moju majku, a kao da je u zemlju propao. Izgleda mi kao da je pobegao. – Tako je – rekao je Sejpli – to je zaista sumnjivo. Bićemo u kontaktu. Uzmite moju vizitkartu. – Šejpli nam je svima podelio vizitkarte. – Hvala vam što ste odvojili vreme za razgovor, gospodo – rekao je Brajan. Klimnuli su glavom i otišli. – Ne mogu da verujem – rekla je Džejd, Prebacio sam joj ruku preko ramena. – Šta? – Ta hulja ne samo da je lažov nego je pokušao da ubije moju majku. Verovatno će se izvući. Budući da je automobil popravljen, neće biti dokaza da je onesposobio vazdušni jastuk. – Ne znamo da li ga je onesposobio – rekao je Brajan. Ćutao sam. Naravno da jeste. Negde duboko u sebi znao sam da je tako. Kao što sam znao da me je moj uvaženi ujak, Lari Vejd, silovao kad sam bio dete. Zajedno s tim Nikom koji je pokušao da ubije Džejdinu majku. Nijedan od njih se neće izvući.

***

168


Book as passion & BalkanDownload Pod izgovorom da moram da obavim nekoliko poslovnih razgovora i da imam još neke obaveze, izašao sam iz čekaonice. Džejd je bila bezbedna s ocem i trebalo je da bude uz majku. Zaista sam obavio nekoliko razgovora, mada nisu imali nikakve veze s poslom. Deset minuta kasnije dobio sam ime limara kod kojeg je Niko Kostus ostavio automohil. Odvezao sam se tamo i tražio da razgovaram s majstorom zaduženim za popravku Nikovih kola. Rekli su mi da sačekam momka po imenu Sem. Listao sam Popular mekaniks od pre tri godine. – Gospodine Stil? Podigao sam pogled. Preda mnom je stajao visok i mršav mladić, prljavih noktiju i plave kose vezane u rep. – Ja sam Šem. Ustao sam i ispružio ruku. Odmahnuo je glavom. – Ne želim da vas umastim. Kako mogu da vam pomognem? – Zanima me automobil koji je doteran kod vas u radionicu pre otprilike dve nedelje. Vlasnik je Niko Kostas. – Tako je, gospodine, sećam se. Bio je smrskan. Imao je sreće što je izvukao živu glavu. – Da, vazdušni jastuci su čudo. Znate li da je imao suvozača? – O, da. Krvi je bilo svuda. Čuo sam da se vazdušni jastuk nije otvorio. – Tako je. – Pogledao sam unaokolo. – Automobil je još kod vas, zar ne?

169


Book as passion & BalkanDownload – Jeste, popravili smo ga. Bio je gotovo potpuno uništen. Spaslo ga je samo to što je veoma skup, pa ima dobru limariju. – Postoji mogućnost da je neko onesposobio vazdušni jastuk, pa da se zato nije otvorio. Voleo bih da pogledam automobil, ako nemate ništa protiv. – Vi ste iz policije? – Ne, samo porodični prijatelj žene koja je povređena. Imala je sreće što nije poginula. Šem je pljunuo na pod. – Bogami, istina. Kola su bila uništena. Još i bez vazdušnog jastuka? – Zviznuo je. – Baš je imala sreće, dovraga. – Automobil. Mogu li da ga vidim? – Gospodine, vozilo nije vaše. Mogu da ga predam samo vlasniku. – Vlasnik je došao da ga preuzme? – Ne, gospodine, nije dolazio. Vrlo čudno. Prošle nedelje smo ga zvali svaki dan po dva puta. Niko ne može da ga nađe. Baš sam se iznenadio. – Slušajte, isplatiće vam se ako me budete pustili da pogledam vozilo. Još više ako mi budete dozvolili da dovedem veštaka da ga pogleda. – Žao mi je, gospodine. Ne mogu bez policije ili sudskog naloga. Izvadio sam dve stotke iz novčanika. – Možete li sada? Strpao je novčanice u džep. – Dođite u sedam. Nemojte kasniti. Klimnuo sam glavom, zahvalio mu i otišao. Izgleda da ćemo noćas ostati u gradu. Makar ja.

170


Book as passion & BalkanDownload Kupio sam nešto za jelo u obližnjem restoranu i vratio se u bolnicu. Džejd i njen tata su se obradovali pravom obroku. – Voleo bih da vas odvedem na večeru – rekao je Brajan. – Da vas malo bolje upoznam. Podišli su me žmarci. Da me bolje upozna? Dođavola. Upravo toga sam se plašio. Izmislio sam neki izgovor, iskreno se nadajući da će me Džejd razumeti. – To bi bilo lepo, ali ne mogu. Nešto je iskrslo u voćnjaku, pa moram da se vratim na ranč. Dušo, ti ostani ovde. Vrati se kući taksijem. Ili ostani večeras s ocem, kako bi ujutru mogla ponovo da posetiš mamu. To je bio čist kukavičluk, ali nisam mogao da podnesem pomisao da narednih šest sati sedim u bolnici u neobaveznom razgovoru sa Džejdinim ocem. Ali morao sam da ostanem u gradu kako bih se u sedam sastao sa Semom u limarskoj radionici. Šta bih mogao da radim u međuvremenu? Mogu da se vratim na ranč i ponovo dođem uveče. Još bolje. Naći ću takozvanog veštaka da pogleda automobil i platiću mu da se vrati sa mnom tačno u sedam.

171


Book as passion & BalkanDownload

21. Džejd Pomogla sam majci da se smesti u običnu bolničku sobu i to me je oraspoložilo. Bilo mi je žao što Tajson nije mogao da ostane. Baš bi bilo lepo da se upoznaju. Ali možda je bolje što je otišao. Videla sam da je bio nervozan u očevom društvu. Ne znam zašto. Moj tata je najprijatniji čovek na svetu. Ipak, kao što je Tajson rekao, nikada ranije nije upoznao oca svoje devojke. Staviše, nikad nije ni imao devojku. Devojka. Ta reč zvuči tako nezrelo, ali zasad će poslužiti. Mama je živnula. Prelazak iz odeljenja za intenzivnu negu svakako joj prija. Želela sam da joj postavim nekoliko pitanja, ali nisam htela da se uzrujava. – Treba li ti nešto, mama? – Ne, ne. Samo mi je baš drago što nisam više u onom sterilnom okruženju. Nasmešila sam se. – Izgledaš mnogo bolje. Rane na licu ti lepo zarastaju. – Ali ostaće ožiljci. Neću da je lažem. Nije više u životnoj opasnosti. – Tako je, ostaće ti ožiljci. Ali, znaš šta? Nije to tako Btrašno, naprotiv.

172


Book as passion & BalkanDownload Ožiljci govore o tome da si preživela. Da si bila na ivici smrti i uspela da se vratiš. Ožiljci su koristan podsetnik. – Živela sam od svoje lepote, Džejd. Još uvek sam bila aktivan fotomodel. Naravno, nisam zarađivala kao kada sam bila mlada, ali plaćali su mi pristojno. Živela sam od plate do plate, ali sam makar nešto zarađivala. – Ko kaže da je s tim gotovo? – Dušo, pogledaj me. – Gledam te, mama. Vidim jaku i lepu ženu koja tek treba da živi. Dakle, prestani da pričaš kao da ti više nema života. – Ne. Sve sam uzimala zdravo za gotovo. Mislila sam da ću zauvek biti lepa, a onda sam počela da starim. Primetila sam bore oko očiju, poneku staračku fleku tu i tamo. Sve to moglo je da se popravi šminkom. Ali sada? Imam ožiljke po licu od svih tih posekotina. Ne znam hoće li mi oči ponovo izgledati kao ranije. – Mama... – Pusti me da završim. Uvek sam sve uzimala zdravo za gotovo. Ne samo svoj izgled već i ljude. Tvog oca, tebe, a sada i Nika. Para mi je izbila na uši. Zašto neprestano pominje tog idiota? Ne mogu da joj kažem da sumnjamo da je pokušao da je ubije zbog novca od osiguranja. Ipak, možda bih mogla da saznam zašto je uopšte osigurala život. – Mama, kad smo kod Nika, ispričaj mi o toj polisi osiguranja. – Misliš na polisu životnog osiguranja? – Da. Ako si htela da osiguraš život, zar nije razumno da korisnik polise bude neko ko ti je rod? – Misliš da je trebalo tebe da navedem kao korisnika?

173


Book as passion & BalkanDownload Sranje. Nisam htela da tako zvuči. – Ne, nisam to htela da kažem. Mislila sam... Da, to sam mislila, ali mene ne zanima tvoj novac. Ipak, zašto si navela svog dečka kao korisnika? Nisi se čak ni verila s njim. – Mislila sam da ćemo se venčati. – Nisam znala da nameravaš da se ponovo udaš. Uzdahnula je. – Dugo sam mislila da neću. Nakon što mi je onaj idiot Nil Harmon ukrao sav novac, a tvoj otac posle toga nije dozvolio da vam se vratim. Ali Niko je bio drugačiji. – Stvarno? Kako to drugačiji? – Nije ga zanimao moj novac. Doduše, nisam ni imala novca. Bar ne mnogo. – Tatu nikada nije zanimao novac. – Znam. Ali on me nije hteo. – To je bilo pre deset godina. Kako si zaključila da bi mogla da se udaš za Nika? – Bio je dobar prema meni. Kupovao mi je poklone, cveće. Osećala sam da sam mu važna. – Odlučila si da osiguraš život i navedeš njega kao korisnika polise zato što ti je kupovao cveće? – zavrtela sam glavom. – Zapravo, polisa je bila njegova zamisao. Kakvo iznenađenje. – Zašto bi to bila njegova zamisao? Ima li nešto što nećeš da mi kažeš? Da nisi bolesna? – Naravno da nisam, ludice. Da imam bolesno srce, ne bih ni mogla da uplatim životno osiguranje. Ne znam šta da joj kažem. Iskreno, postoji samo jedan razlog zbog kojeg bi Niko hteo da osigura majčin život, a to je da

174


Book as passion & BalkanDownload bi jednog dana mogao da naplati polisu. Kako to da joj objasnim? Budući da je toliko krhka, da li uopšte želim da joj objasnim? – Šta misliš, zašto je to predložio? Da se uzme polisa osiguranja i da on bude korisnik? – Pa, rekao je da bi bilo dobro da se osiguram jer starim i da treba uzeti polisu osiguranja sada, dok još uvek nemam zdravstvenih problema. – Dobro, to je razumno. Ali, mama, ti ne izdržavaš nikoga. Tata i ja se sami izdržavamo. Ako niko finansijski ne zavisi od tebe, nema razloga da osiguravaš život. – Pa, meni se učinilo da ima smisla. Mogla sam da kupim polisu, a neverovatno je koliko se jeftino može dobiti životno osiguranje kod nekih kompanija. – Dobro, odlučila si da kupiš polisu a on je hteo da navedeš njega kao korisnika? Odmahnula je glavom. – A, ne, to je bila moja ideja. Podigla sam obrve. Njena ideja? – Da. On je predložio da navedem tebe, Džejd. Ili tvog oca. – Zašto onda nisi izabrala nekog od nas dvoje? – Jesam. Izabrala sam tebe. Međutim, onda sam se setila da mi je Niko bio jedini oslonac u životu poslednjih nekoliko meseci. – Poslednjih nekoliko meseci? Navela si njega kao korisnika, a poznaješ ga tek nekoliko meseci? Ni godinu dana? – Pa, da. Kada sam izabrala tebe, Niko i ja smo razgovarali o budućnosti. Rekao je da me voli i da planira zajednički život sa mnom i da bi možda bilo pametnije, budući da ćemo se ionako venčati, da on bude korisnik. Tako ne bismo kasnije morali da menjamo polisu. – Aha. Znači, ipak je to bila njegova ideja.

175


Book as passion & BalkanDownload – Ne, ne. Sama sam odlučila. I tako je moju majku ponovo obmanuo muškarac. Nije bilo dovoljno to što joj je drugi muž uzeo svu ušteđevinu. Sada se pojavio taj lažljivi gad da joj oduzme i život, doslovce. Ipak, ne mogu sada o tome. Vidim da se umorila. – Dobro. Razumem. – Ne razumem, ali ne vidim zašto bih joj to rekla. ~ Dosta priče. Moraš da se odmaraš. Zatvorila je oči i uzdahnula. – Tako mi je žao, Džejd. Zbog svega. Kad se Niko bude vratio, sve će ti objasniti. Kad se Niko bude vratio. Jadna moja majka. Još uvek naivna kao novorođenče. – Sigurno. Ne brini ništa, mama. Sada treba samo da se odmaraš kako bi se lepo oporavila. Nakon što je zaspala, vratila sam se u čekaonicu kod oca i ispričala mu o čemu smo razgovarale. – Prepreden neki tip, taj Niko, a? – rekao je otac. – Izgleda. Volela bih da mama shvati kakav je zaista. – Kad bude shvatila da se neće vratiti, neće imati izbora. – Stvarno mi nije jasno. – Vidiš, tvoja majka ima dve mane. Prvo, veoma je sujetna. Nasmejala sam se. – Stvarno? Nisam primetila. – Drugo, ne ume da prozre ljude. Već je pogrešila s drugim mužem, a sada evo i s tim Nikom. Obojica su je zasipali pažnjom, komplimentima, poklonima i ona je u oba slučaja nasela. Zato ona i ja nismo uspeli. – Kako to misliš? – Pa, nema sumnje da je Bruki veoma lepa. Kad sam je upoznao, bila je prava lepotica, Džejd. Božanstvena. Ipak, ja sam

176


Book as passion & BalkanDownload video šta se krije ispod njene lepote. Video sam da nije savršena, a ipak sam je voleo. Nisam se libio da joj ukažem na mane. Međutim, ona nije želela da u mojim očima bude stvarno ljudsko biče. I hela je da bude princeza, zanosna lepotica bez mane. Htela je da u njoj vidim Bruki Bejli, vrhunski fotomodel. – Ali voleo si je. – Jesam. Voleo sam je. Uprkos manama. Međutim, nije mogla da prihvati to što sam video njene mane. – Žao mi je što nisi mogao da budeš sa ženom koju voliš, naročito zato što je htela da ti se vrati. – Već smo pričali o tome, srce. Tada si mi ti bila najvažnija. I sada si mi najvažnija. Shvataš? Tvoja majka nije znala šta joj je važno. Kao što vidiš, još uvek ne zna. – Rekla mi je da želi ponovo da pokuša sa mnom. Priznala je da je mnogo toga u životu uzimala zdravo za gotovo. Otac je klimnuo glavom. – To je svakako pomak. Kad se ljudi nađu oči u oči sa smrću, obično uvide nešto što ranije nisu mogli da primete. – Kad bi samo mogla da vidi Nikovo pravo lice. – Videće, dušo. Pre ili kasnije. Ali mora sama to da shvati. Ni ti ni ja je ne možemo ubediti. Uzdahnula sam. Kao i obično, otac je u pravu. Uvek zdravorazumski razmišlja. – Znaš, voleo bih da si poznavala majku kad je bila mlađa. Bila je puna života. Želela je ceo svet na dlanu i neko vreme je mislila da ga ima. Međutim, slava i bogatstvo su prolazni, Džejd. Važni su ljudi. Ljudi koji nas vole, kojima smo potrebni, koji bude osećanja u nama. To je važno u životu.

177


Book as passion & BalkanDownload Srce mi je poraslo. Otac nikada nije bio bogat, ali njegova mudrost je njegovo bogatstvo. Htela sam da ga potapšem po ruci, ali u tom trenutku telefon mi je zazvonio. – Izvini. – Zgrabila sam telefon iz tašne. Dođavola. Opet Ted Mors.

178


Book as passion & BalkanDownload

22. Tajson Evo me opet u ordinaciji doktorke Karmajkl, grčevito stežem rukonaslone zelene fotelje. Budući da ionako moram da ostanem u Grand Džankšenu do sedam uveče, kako bih se sastao sa Semom u limarskoj radionici, pomislio sam da bi bilo dobro da uradim nešto korisno. Doktorka Karmajkl je i ranije bila ljubazna da me primi vikendom, te sam je pozvao. Pristala je da dođem na neplanirani sastanak. – O čemu bi želeo danas da razgovaramo, Tajsone? Odmahnuo sam glavom. – Pojma nemam. – Jesi li razmišljao o onome o čemu smo pričali prošli put? Zašto si želeo da preživiš i kada si mislio da ne želiš više da živiš? – Nisam. Hoću da kažem, jasno je da sam hteo da preživim. Radio sam sve što su hteli samo da bih preživeo. Iako sam uglavnom želeo da umrem. – Velika je razlika između želje da umreš i istinske smrti. Znam da ti se čini da to nema nikakvog smisla, ali tvoja podsvest razume. Uzdahnuo sam. – Drago mi je. Ovaj... Drago mi je što nisam umro.

179


Book as passion & BalkanDownload Osmehnula se. – Znam da ti je drago. I meni je. Savladaćeš ti ovo. Već si dosta napredovao. Zaista sam impresionirana tvojim napretkom. Zaćutala je. Šta da kažem na to? Hvala? To mi je nekako otrcano. Nadam se da će nastaviti da priča. Nastavila je. – Preko telefona si rekao da misliš da si otkrio ko su dvojica otmičara. – Da. Nisam siguran, ali izgleda da se sve slaže. – Pritom su obojica nestala? – Da. Slušajte ovo. Jedan od njih mi je ujak. – Molim? – Podigla je obrve. – Da. Džejdin šef, ljigavi javni tužilac. Lari Vejd. Džejd je malo istraživala, a ja sam uspeo da potvrdim informaciju. Moja majka i on su brat i sestra po ocu. Sve je bilo zataškano pre mnogo godina, mada ne znam zašto. – Čudno. Zavrteo sam glavom. – Razbijao sam glavu, doktorka. Jedino što sam mogao da zaključim jeste da su moji roditelji rešili da prikriju da smo u rodu s Larijem zato što su znali kakav je. – Sasvim je moguće. – Ipak, ako su znali kakav je, možda su znali i... – Nisam mogao naterati sebe da izgovorim te reči. Jesu li moji otac i majka zapravo znali ko je jedan od otmičara? Pritom su ga pustili da se izvuče? Ne, to je nemoguće. – Hoćeš da kažeš da li je moguće da su znali da je on jedan od otmičara? – Ne znam. Zašto bi inače krili da smo u rodu s Larijem?

180


Book as passion & BalkanDownload – Možemo samo da nagađamo, Tajsone. Roditelji su ti umrli, te ne možemo da ih pitamo. Nažalost, moraćeš da prihvatiš činjenicu da na neka pitanja možda nikada nećeš naći odgovore. – Verovatno. Bestraga, ne izlazi mi to iz glave. Kako je neko ko mi je rod mogao... Hoću da kažem, ja sam mu sestrić. Doktorka Karmajkl se nagnula napred. – Ne smeš da se opterećuješ tim pitanjima. Nikada nećeš dobiti zadovoljavajuće odgovore. Vrlo je moguće da je taj čovek, taj Lari, zapravo nedužan. Ne možemo da znamo je li zaista jedan od krivaca. Ali šta ako jeste? To su psihopate. Nije važno da li si mu sestrić ili čak sin. On te nije posmatrao kao ljudsko biće. Njih trojica su u tebi videli igračku, zabavu. Nemoj ni da pokušavaš da razumeš. Zato što nema nikakvog smisla. – Samo želim da shvatim. – Upravo to ti govorim, ne možeš da razumeš. Psihopatu može da shvati samo drugi psihopata. Bolje je što ne možeš da shvatiš. Veruj mi. Ali moraš to da prihvatiš. Normalna osoba sa zdravom ličnošću nikada ne može da razume zašto poremećene osobe čine zlodela. I ne treba da razume. – Ali zašto baš ja? Doktorka Karmajkl je odmahnula glavom. – To je još jedno pitanje na koje možda nikada nećemo dobiti odgovor. Bio si na pravom mestu u pravo vreme. Tačnije, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. – Samo da nisam pošao da tražim Luka. – Ali pošao si. Snosio si posledice zbog toga. Ne vredi pitati se „šta bi bilo kad bi bilo”, Tajsone. Možeš samo da prihvatiš prošlost i kreneš dalje.

181


Book as passion & BalkanDownload Znam. Zaboga, to sam čuo mnogo putu. Ne samo od doktorke Karmajkl već i od braće. – Kažete da sam dosta napredovao. Zašto tako mislite? Ne osećam se drugačije. – Mora da se šališ? Mnogo si napredovao. Sada možeš da pričaš o tome, a da se ne onesvestiš ili odlutaš u prošlost. To je značajan napredak. Tačno. Kada sam prvi put došao kod doktorke Karmajkl, onesvestio sam se. U pravu je. – Otvorio si se. Rekao si Džejd da je voliš. Ispričao si sestri šta si doživeo. – I uspeo sam da se izvinim nekom. – To ti ranije nije išlo? Klimnuo sam glavom. – Bilo mi je krivo. Pritom sam znao kad treba da se izvinim. Jednostavno, na silu sam izgovarao te reči. – Sada ti je lakše? – Jeste. Ne znam zašto, ali lakše mi je. – Ja mislim da znam zašto. – Zašto? Pogledala me je pravo u oči. – Zato što si prestao da kriviš druge. Nisi više ogorčen zbog činjenice da se to dogodilo upravo tebi, a da su drugi pošteđeni. Pogledao sam u svoje ruke na naslonu fotelje. Bio sam ogorčen? Zaista? Zažmurio sam. – To su teške reči, doktorka. – Jesu. Pogledaj kako se suočavaš s tim. Grozničavo stežeš rukonaslone te fotelje, ali nisi pobegao. Ne vičeš na mene da nisam u pravu. To jeste napredak.

182


Book as passion & BalkanDownload – Nikada nisam ni pomislio... – Naravno da nisi. To je bilo podsvesno. Pogledaj, recimo, braću. Voliš ih i nikada ne bi ni pomislio da ih kriviš za bilo šta. Ipak, duboko u sebi bio si ogorčen što se to desilo baš tebi, što su se njih dvojica izvukli. – To nije tačno. Zaista mi je drago što se to nije dogodilo mojoj braći. Zaista to mislim. – Znam da to misliš. Nisam to htela da kažem. Nikome ne bi poželeo tako nešto. Zaista verujem da je tako. Ipak, negde u podsvesti si im zamerao. Bio si kivan jer se to desilo tebi. Zašto ne nekom drugom? Zašto ne nekom dečaku koga nisi ni poznavao? Možda si bio zahvalan što nisu oteli Rajana ili Džonu, ali podsvesno si se pitao zašto ne nekoga od njih. Zašto su oteli baš tebe? Je li moguće da je u pravu? – Mislite da zato nisam bio u stanju nikome da se izvinim, da kažem da mi je žao? – Mislim da je to veoma dobro objašnjenje, zar ne? Vrteo sam glavom, usne su mi podrhtavale. – Bože, nikada nisam hteo da... – Znam. Međutim, podsvest je veoma moćna. Dobro je što se oporavljaš. Sada si u stanju da se izviniš ljudima. Napreduješ. Izlečićeš se. – Nadam se. Toliko dugo nosim ovaj teret. Mislio sam da ga se nikada neću rešiti. Ne znam hoću li ikada moći potpuno da ga se oslobodim. – Nećeš, nikada nećeš moći potpuno da ga se oslobodiš. To će uvek biti deo tvog života, tvoje psihe, onoga što te čini Tajsonom Stilom. Ali možeš taj teret da ostaviš u prošlosti, da kreneš napred, da dopustiš sebi da voliš i budeš voljen. Već si

183


Book as passion & BalkanDownload daleko odmakao. Znam da ne vidiš veliki napredak, ali sada si u stanju da se izviniš nekom. A to je ogroman napredak. Zaista? Onda mi je sinulo, kao da mi se sijalica upalila iznad glave. Kako to nisam ranije primetio? – Pa da – rekoh glasno. – Šta? – Ne mogu da se setim kada sam poslednji put usred noći sišao u kuhinju i zurio u čašu vode.

*** Veštaci koje sam unajmio pre nego što sam otišao kod doktorke Karmajkl čekali su me u Semovoj radionici u sedam sati. Otišli smo iza radionice, a Sem nam je otključao kapiju. – Automobil je tamo – rekao je Sem. Odveo nas je do crnog bentlija. Jebeni bentli. Razumem se u dobre automobile, mada više volim svoj stari kamionet nego mercedes. – Šeme – rekao sam – hvala što ste nas pustili da ga pogledamo. Ovo su Bil Fridman i Klark Tajler. Oni će pregledati automobil i pokušati da utvrde da li je neko onesposobio vazdušni jastuk. – Samo napred – rekao je Sem. – Hvala. – Dao sam mu još nekoliko novčanica. – Za trud. – Biću tamo i gledaću svoja posla. – Polako se vratio u radionicu. Veštaci su pregledali automobil oko pola sata, a zatim su mi prišli.

184


Book as passion & BalkanDownload – Voleo bih da imam bolje vesti za vas, gospodine Stil – reče Fridman. – Budući da je vozilo potpuno rekonstruisano nakon udesa i da je ugrađen nov vazdušni jastuk, nema načina da utvrdimo da li je stari bio onesposobljen. Ima li Šem negde u radionici originalni jastuk? Onaj što se nije aktivirao? – Nemam pojma, pitaćemo ga. Mahnuo sam kroz prozor Šemu da dođe. Izašao je. – Da? – Momci nisu našli nikakav problem s jastukom. Ništa ne ukazuje na to da je bio onesposobljen. – Toga sam se i plašio. Hoću da kažem, mi smo samo obavili svoj posao. Nismo imali razloga da pretpostavimo da tu ima nečega sumnjivog, te ništa sumnjivo nismo ni tražili. – Imate li originalni vazdušni jastuk? Onaj što se nije otvorio? Pretpostavljam da ste ugradili nov i ispravan. – Naravno. Moraću da potražim. Ne znam da li je stari jastuk još uvek ovde. To je otpad, teško da bismo ga zadržali. – Jeste li možda primetili nešto čudno kada ste izvadili jastuk? – pitao je Fridman. – Ne sećam se, ali, kao što rekoh, ništa sumnjivo nismo ni tražili. – Možda je senzor bio neispravan ili je jastuk bio star i probušen – rekao je Tajler. – Ili je bilo neke slične nepravilnosti ili kvara? Šem je ponovo odmahnuo glavom. – Voleo bih da vam pomognem, momci, ali, kao što sam rekao, nismo ništa tražili. – Da je sam jastuk bio loš, verovatno biste primetili – reče Fridman. – Pretpostavljam da je možda senzor bio neispravan. Sada je ugrađen nov, te nemamo načina da dokažemo da je stari

185


Book as passion & BalkanDownload bio neispravan. Čak i da je senzor bio neispravan, ne mora da znači da ga je neko namerno onesposobio ili čak ugradio neispravan. To je mašina. Ponekad delovi otkažu sami od sebe. Uzdahnuo sam. – Znaju li laici kako se ugrađuju senzori za vazdušne jastuke? Šem se nasmejao. – Šalite se? Dolaze nam lekari i advokati koji nemaju pojma. Pre nego što sam počeo da radim limariju, bio sam automehaničar. Neverovatno je kako veoma obrazovani ljudi ne znaju ništa o automobilima. – To znači da vlasnik automobila verovatno nije mogao sam da onesposobi senzor – naglas sam razmišljao. Moraću da saznam ko je radio servis tog automobila. Okrenuo sam se ka Fridmanu i Tajleru. – Gospodo, hvala vam na uloženom trudu i vremenu. Najlepše vam hvala. – Obojici sam dao po jedan koverat pun novca. – Hvala vama, gospodine Stil – rekao je Fridman. – Voleo bih da smo mogli da vam pomognemo. – Ionako je bilo vrlo malo izgleda za to. Hvala vam i što ste pristali da dođete u subotu uveče. Oprostio sam se od sve trojice i ušao u automobil. Moram nekako da saznam ko je ranije radio servis tog automobila. Ako je Niko Kostas taj na koga sumnjam, ako je uradio to što mislim da jeste, onda će biti bezmalo nemoguće ući mu u trag.

186


Book as passion & BalkanDownload

23. Džejd – Halo, Tede. – Džejd, kako ti je majka? Sigurna sam da ga nimalo nije briga za moju majku. – Dobro je. Izvukla se. – Lepo, lepo. Drago mi je. Pretpostavljam da su istražitelji već razgovarali s tobom? – Sigurna sam da znaš da su dolazili. Verujem da si dobio izveštaj. Ted je pročistio grlo. – Jesam, naravno. – Šta onda želiš od mene? – Informacije, Džejd. Ti i oni razbojnici Stilovi... – Molim? Ponovo je pročistio grlo. – Braća Stil. Ti i braća Stil poslednji ste videli mog sina. Zacnula sam se. Gde bi Kolin mogao da bude? – To ne znači da neko od nas zna gde je. Ćutao je nekoliko trenutaka, a zatim rekao: – Koliko čujem, sada se zabavljaš s Tajsonom StlJom, onim što je napao mog sina.

187


Book as passion & BalkanDownload Dobre vesti daleko se čuju. Ja sam želela da obelodanimo vezu. Sama sam to tražila. Ali imućni Jed Alors je ionako mogao da unajmi privatnog istražitelja i da sazna. – Da, zabavljam se s Tajsonom. – Zanimljivo... – Ne vidim zašto bi to tebi bilo zanimljivo. – Smatram da je zanimljivo što su bivša verenica mog sina i momak koji ga je napao, a koji se sada zabavlja s dotičnom bivšom verenicom, poslednji koji su ga videli živog. – Nema razloga da misliš da Kolin nije živ, Tede. – Ipak, ovo jeste zanimljiva slučajnost, zar ne? Kakav bezobrazluk! Taj čovek me poznaje sedam godina. Ali znam da ne smem više ništa da kažem. – Završili smo razgovor. – Prekinula sam vezu. Naježila sam se. Nemam pojma gde je Kolin niti me preterano zanima, ali zaista se nadam da je dobro. Ipak, taj drski čovek indirektno je optužio Tajsona i mene za nestanak svog sina. Advokat u meni govori mi da budem oprezna. Završila sam razgovor s Tedom Morsom. Neću mu se više javljati na telefon. Hoće da razgovara sa mnom? Neka pošalje policiju da me uhapse i ispitaju. Neću reći ni reč bez advokata. Onaj O’Kif je prilično dobro branio Tajsona. Naravno, ja sam mu nabacila posao, ali koliko znam, nema boljeg u Snou Kriku. U ponedeljak ću ga pozvati i objasniti mu šta se dogodilo. Za svaki slučaj, pozvaću i Šeri Maloun iz Denvera. Bila sam njen pripravnik, a Šeri je najbolja među najboljima. Samo mi je još to trebalo.

188


Book as passion & BalkanDownload Gde li je Kolin, dođavola? Ne razumem. Ipak, ne bi me čudilo da je nestao jer mu je tako dunulo. Verovatno je otišao u Kankun da troši tatin novac na piće i kurve. Hvala bogu te me je ostavio pred oltarom. Kako bi izgledao moj život da sam se udala za njega? Stresla sam se od same pomisli na to. – Je li sve u redu, dušo? – upitao me je tata. Klimnula sam glavom. Neću da ga opterećujem tim glupostima dokje još zabrinut za majku. – Ponovo Kolinov otac, još ga traži. – Čudno je što je samo tako nestao. – Pričaj mi nešto o tome. – Kamo sreće da Tajson i ja nismo poslednje osobe koje su ga videle. To neće na dobro da izađe. Moram da promenim temu. Dosta mi je Kolina za ceo život. Pogledala sam na sat. – Pola osam je. Jesi li gladan? Otac se nasmešio. – Jesam. Izgleda da nisam mogao ništa da jedem dok je život tvoje majke visio o koncu. Sada kada znamo da će se oporaviti, umirem od gladi. – Znam da ti se smučila bolnička hrana. Hajde da odemo nekuda na večeru. Ne poznajem dobro Grand Džankšen, ali sigurno ćemo naći neki dobar restoran. Upravo sam dobila platu. – Zar ne štediš za kaparu za kola? – Štedim, ali postala sam vršilac dužnosti gradskog pravobranioca. Dobila sam malu povišicu. Dovoljno da mogu da častim tatu dobrom večerom. – Dušo, rado ću platiti. – Šališ se? Jedva sam čekala dan kada ću moći ja tebe da častim. Biće mi zadovoljstvo. Šta ti se jede? Potražiću na Guglu šta ima od restorana u blizini.

189


Book as passion & BalkanDownload – Ma, znaš mene. Zadovoljan sam hamburgerom i pomfritom. – I ja. Izgleda da nisam nasledila majčinu sklonost ka skupim stvarima. – Ili je skroman očev kućni budžet umnogome uticao na formiranje tvog ukusa. Nasmejala sam se i pogledala u telefon. – Evo jednog italijanskog restorana tu blizu. Doduše, jela im sigurno nisu ni izdaleka tako dobra kao Mardžina ili Felisijina. – Ko je Felisija? – Kuvarica i domaćica kod Stilovih. Bože, kako ta žena kuva. – Italijanska hrana mi zvuči primamljivo, dušo. Idemo.

*** Nisam pojela ni pola teleće šnicle, kad mi je zazvonio telefon na stolu. Uzela sam gutljaj kjantija – koji se nije mogao uporediti s Rajanovim italijanskim vinom – i rekla ocu: – Ne smeta ti da se javim? – Slobodno. – Strpao je još jedan zalogaj špageta sa ćuftama u usta. Tipično za mog tatu – pored velikog izbora vrhunskih italijanskih specijaliteta, uzeoje špagete sa ćuftama. Zato ga volim. Nasmešila sam se i uzela telefon... Srce samo što mi nije stalo. Kolinov broj. – Halo? Koline? Tišina. – Koline? Reci nešto. Svi su se zabrinuli. Gde si? Opet tišina, a zatim se veza prekinula.

190


Book as passion & BalkanDownload

24. Tajson Poslao sam poruku Džejd da sam još uvek u gradu. Rekao sam joj da imam neka posla. Nisam je slagao. Bio sam na terapiji, a potom sam se sastao s momcima u vezi s Kostasovim automobilom. Odgovorila je da je s ocem u italijanskom restoranu blizu bolnice i pozvala me da im se pridružim. Tako sam se obreo u restoranu Milano. Pronašao sam Džejd i njenog tatu i seo za njihov sto. Otac ju je posmatrao iznenađeno. – To je bio Kolin – rekla je. Zacnuo sam se. – Molim? – Malopre ju je zvao – reče Brajan. – Sigurna si da je to bio njegov broj? – Jesam. Osim ako ga nije promenio. Ali zašto bi me neko zvao s njegovog starog broja? Sjajno. To znači da je verovatno živ. – Zavrtela je glavom. – Hvala bogu. Da je bar hteo nešto da kaže. – Nije ništa rekao? – pitao sam. – Nije. Postoji li mogućnost da se uđe u trag pozivu? – Ne znam – odvratio je Brajan – ali postoji još nešto o čemu nisi razmišljala. – Šta to? – Džejd je grozničavo stezala dršku vinske čaše.

191


Book as passion & BalkanDownload – Možda s druge strane nije bio Kolin. Znamo samo da je neko zvao s njegovog telefona. Konobarica nas je prekinula. Njih dvoje su već bili pri kraju s jelom, te sam naručio piletinu u marsalasosu i čašu kjantija. – Zaista moraš da pozoveš policiju – rekao sam nakon što je konobarica otišla. – Hoću – odgovorila je Džejd – ali imam samo vizitkartu Stiva Dugana s njegovim brojem u kancelariji. – Nema problema – odgovorio sam joj. – Stiv i ja igramo poker. Imam broj njegovog mobilnog telefona. Pozvaću ga. Džejd se ugrizla za usnu. – Devet je sati, Tajsone, subota veče. – Pa šta? Stiv istražuje Kolinovog nestanak, a mi smo upravo nešto saznali. Hajde da mu javimo. – Brzo sam našao Stivov broj. – Halo? – Zdravo, Stive. Tajson Stil ovde. – Zdravo, Tajse, šta ima? – Džejd je malopre dobila poziv s telefona Kolina Morsa. – Molim? – Samo što mi uvo nije otpalo. – Da. Evo nas u Grand Džankšenu, njena mama je ovde u bolnici. Pre otprilike sat vremena neko ju je zvao s Kolinovog broja. Nije ništa rekao, a onda se veza prekinula. Ima li načina da se uđe u trag pozivu? – Naravno, dovraga. Treba mi samo Džejdin broj i vreme poziva. Verovatno ćemo moći nešto da saznamo. Brzo sam mu dao informacije. – Javiću ako nešto saznam.

192


Book as passion & BalkanDownload – U redu, hvala ti. Bar znamo da je to bio njegov broj. Naravno, mogao je da pozove bilo ko s njegovog telefona. – Tako je – reče Stiv. – Istražiću pa ti javljam šta sam saznao. – Sjajno. Hvala, Stiv. Dok sam telefonirao, stigla je piletina u marsalasosu. Nije bila tako dobra kao Felisijina ili Mardžorina, ali nije bila ni loša. Doduše, bio sam mrtav gladan jer ceo dan ništa nisam jeo. Dvoumio sam se da li da kažem Džejd šta sam pokušao da saznam te večeri, ali sam odlučio da to zasad prećutim. Nema potrebe da se uzrujavaju. Bilo mi je malo nelagodno da sedim pored Džejdinog oca. Međutim, njih dvoje su gotovo sve vreme razgovarali, tako da je dovoljno bilo da uz jelo prozborim poneku. Kad sam napokon završio, hteo sam da platim račun, mada se Džejd usprotivila. Naposletku sam ipak pobedio. Džejd je u restoran došla s ocem, njegovim kolima, te sam je upitao: – Hoćeš li da uzmeš sobu u hotelu? Ili da te vratim na ranč? – Budući da je mama dobro, mislim da ću večeras da se vratim u svoj stan. Neću na ranč. Nemam tamo odeću. Grlo mi se steglo. – Dobro. – Okrenuo sam se ka njenom ocu i rukovao se s njim. – Drago mi je što smo se upoznali, Brajane. – I meni, Tajsone. Nismo mnogo pričali dok sam je vozio kući. Video sam da je iscrpljena, a i ja sam bio umoran. Prethodne noći nisam uopšte spavao jer sam krstario internetom u potrazi za informacijama o onim nitkovima.

193


Book as passion & BalkanDownload Na kraju sam ostavio Džejd u stanu i poljubio je za laku noć. Iako sam želeo da vodimo ljubav, bio sam premoren, te sam je samo strastveno poljubio na rastanku i odvezao se kući.

*** U ponedeljak ujutru ponovo sam otišao kod doktorke Karmajkl. – Kažem vam, doktorka, žarko želim da saznam nešto o trećem muškarcu. O onom s dubokim glasom. Mislim da više nema sumnje u to ko su preostala dvojica, onaj s tetovažom i onaj bez malog prsta na nozi. Naravno, obojica su nestali. Pre ili kasnije, pronaći ću svu trojicu. – Čvrsto si odlučio da ih pronađeš i to je dobro. Ipak, nemoj zaboraviti da pre nekoliko nedelja nisi bio siguran da li uopšte i da pokušavaš da im uđeš u trag. Nemoj da te želja za osvetom spreči u postizanju cilja, a to je izlečenje. – Kada bih počinioce video iza rešetaka, to bi mi pomoglo da se izlečim, zar ne? – To ne bi usporilo izlečenje, ali ne bi ni pomoglo toliko koliko misliš. Međutim, ako se prepustiš tome i zanemariš lečenje, to svakako može da te uspori. – Kako možete to da kažete? – Pokušaću da ti objasnim. Recimo da si majka kojoj su ubili dete. Ili otac, svejedno. Počinilac je uhvaćen i osuđen na doživotnu robiju. Hoćeš li se zbog toga osećati bolje? – Mislim da hoću. – Dete će ti se vratiti iz mrtvih? – Ne, naravno da neće.

194


Book as passion & BalkanDownload – Ne zaboravi zašto si ovde. Kada bi tražio pravdu i strpao otmičare iza rešetaka, to ne bi promenilo ono što su ti uradili, Tajsone. Da, i ja bih volela da ih vidim u zatvoru. Volela bih da odgovaraju za ono što su uradili tebi i ostaloj deci. Takođe, želim da znam da su iza rešetaka i da ne mogu više nikoga da povrede. Ipak, ono što si preživeo ne može se izbrisati. – Zaboga, doktorka. – Molim te, nemoj pogrešno da me shvatiš. Ni u kom slučaju ne želim da omalovažavam tvoju potrebu da pravda bude zadovoljena. I sama to želim. Međutim, da li su počinioci uhvaćeni ili nisu, neće promeniti ono što ti se dogodilo i neće imati gotovo nikakvog uticaja na tvoje ozdravljenje. – Cini mi se da je to nemoguće. – Sada to ne možeš da uvidiš, jer su njih trojica još uvek na slobodi. Ali, molim te da mi veruješ. Imala sam mnogo pacijenata koji su mislili da će se osećati mnogo bolje kada se neko ko ih je povredio nađe iza rešetaka. Međutim, nije im bilo bolje. To ne ide tako. Veruj mi, volela bih da je tako jednostavno. Naravno, u tom slučaju bih ostala bez posla. – Nasmešila se. Zamislio sam se nad onim što mi je rekla. Šta bi bilo kada bi stradao neko koga volim? Moja braća ili sestra? Ili... O, boze.„ Džejd? Da li bih se osećao bolje kada bih znao da je počinilac iza rešetaka? To ne bi Džejd vratilo iz mrtvih. – Dobro, doktorka, vidim šta želite da kažete. – Ne kažem da nema svrhe da ih tražiš i privedeš pravdi. Samo nemoj misliti da je to deo procesa ozdravljenja. – Jasno mi je. – Dakle, važno ti je da se setiš nečega o trećem muškarcu, onom koga si nazvao Brundavi?

195


Book as passion & BalkanDownload Klimnuo sam glavom. – Kroz život me je neprestano pratila jedino ta tetovaža feniksa. Međutim, nedavno sam se setio da jedan od preostale dvojice nema mali prst na levom stopalu. Čini mi se da postoji mogućnost da se setim još nečega o trećem muškarcu. – Mogućnost svakako postoji. Ali tetovaža feniksa i nedostatak nožnog prsta upečatljiva su obeležja koja većina ljudi nema. Šta će biti ako treći muškarac nema nikakvo upečatljivo obeležje? – Sigurno postoji nešto u vezi s njim čega bih mogao da se setim. Naposletku, sećam se da je imao dubok glas. – Ipak, sam si rekao da se toga sećaš kao desetogodišnji dečak koji još nije mutirao. Dakle, znamo samo da je imao dublji glas nego preostala dvojica. – Doktorka, nemojte pokušavati da me odvratite. Osmehnula se. – Tajsone, nikada ne bih pokušala da te odvratim ni od čega. Samo hoću da shvatiš da je sasvim moguće da nema ničeg posebnog u vezi s trećim muškarcem. Kakvi su izgledi da sva trojica imaju neko karakteristično obeležje? – Moram da pokušam. Jednostavno moram. – Dobro. Hoćeš li da te ponovo uvedem u hipnozu? Moram da te upozorim, Tajsone, da neće biti kao prošli put. Prošli put smo se vratili u san koji si nedavno sanjao. Ovoga puta moraću da te vratim u vreme kada si imao deset godina, kako bi ponovo video sve one užase koji su se dogodili. Jesi li spreman za to? Zažmurio sam i udahnuo duboko. Polako sam izdahnuo i na jedvite jade uspeo da pustim rukonaslon fotelje. Nema mi druge. Možda se neću izlečiti kad ih budem pronašao, ali ću makar znati da su dobili ono što su zaslužili. Otvorio sam oči i

196


Book as passion & BalkanDownload pogledao u doktorku Karmajkl što sam prodornije mogao. – Jesam. Počnimo, doktorka.

*** Ponekad sanjam plažu. Ne idemo često na more, ali bio sam nekoliko puta na Floridi i u Kaliforniji. Video sam oba okeana. Nema ništa bolje od talasa. Džo, Rajan i ja volimo da se igramo u plićaku. Punimo kamiončiće peskom i vraćamo se po još. Majka dovikuje „Rajane, nemoj daleko u vodu!” Mlađi brat ne voli da zaostaje za nama. Svuda me prati. Kao što ja pratim Džoa. Super je na plaži. Zvuk talasa, miris peska, kokosovo ulje za sunčanje, ribe. Ponekad se sam šetam plažom i tražim školjke. Džoa i Rajana ne zanimaju školjke, naročito Džoa. Stariji brat voli more i sve vreme bi bio u vodi. Rajan ne voli vodu toliko koliko Džoy a ne zanima ga ni skupljanje školjki, pa me ne dira kad ja krenem u potragu za njima. Volim da budem sam. Mlađi brat mi uglavnom ide na živce. Ponekad mokar ležim na peškiru i samo se sunčam. Kao sada. Upijam sunčeve zrake i njihovu toplotu. Jesam li ikada bio ovako opušten? Možda kad jašem konja. Samo tada. Ponekad poželim da ne živimo u Koloradu. Planine su lepe i volim ih, ali plaža... Neko me je podigao s peškira za plažu. „Hoćemo li malo akcije, mali?“ rekao je onaj s dubokim glasom. „Gladan sam.“ zacvileo sam. „Nahranili smo te zar ne, mali?”

197


Book as passion & BalkanDownload Ne mogu da se setim kad sam poslednji put jeo. Izgubio sam osećaj za vreme. Onaj treći, koji kao da radi ono što mu preostala dvojica kažu, onaj bez nožnog prsta, ponekad mi donese i tri obroka dnevno. A ponekad uopšte ne dođe. Čak i kada donese hranu, često povratim to što sam pojeo. „Samo budi dobar i donećemo ti šniclu za večeru.“ Brundavi mi se rugao na uvo. „Voleo bi to, mali? Veliku, sočnu šniclu?” Zažmurio sam. „Pripremi ga za mene“ rekao je drugi zlokoban glas. Tetovirani. Njegov glas je najpodliji, najzlobniji, najužasniji. Da ima boju, bio bi crn sa crvenim mrljama. Tu boju zamišljam kad čujem njegov glas, kao da samo zlo govori. Tako je. Samo zlo govori. Prestao sam o njima da razmišljam kao o ljudskim bićima. Ljudska bića ne rade to što oni rade. Čekao sam. Kada ću im dosaditi? Kada će me ubiti i raskomadati kao Luka? Nadam se uskoro. Počeo sam da se tresem. Ne želim da drhtim, ali telo mi drhti samo od sebe. Već znam šta mi sleduje. Neće biti kao prvi put kada su me iznenadili, kada sam prestao da verujem da na ovom svetu postoji nešto dobro. – Namesti se, kurvo – reče Brundavi. Namesti se. Te reči od kojih mi se diže kosa naglavi. To znači da treba da se namestim na sve četiri. Spremio sam se za bol. Za neizbežan bol.

198


Book as passion & BalkanDownload Ipak, nisam ga odmah osetio. Isprva sam osetio njegov vreo dah na vratu. Taj hroptavi dah koji traje i traje dok čekam oštar bol koji će uskoro uslediti. Odlutao sam. Kao i uvek. Uvek se vraćam onoj ptici. Šarenoj ptici koja mi pomaže da izdržim bol i poniženje. Naučio sam da vidim pticu na svačijoj podlaktici. To mi pomaze. Usredsredio sam se na pticu i naterao um da napusti telo, poput feniksa koji se uzdiže iz pepela. To je jedini način da preguram. lako sam izvan tela, čujem sebe kako zapomažem. Ipak, dao bih sve da mogu da ne zapomažem, da im uskratim to zadovoljstvo.

*** Vratio sam se u ordinaciju doktorke Karmajkl. Grozničavo stežem rukonaslon fotelje, dok mi se znoj sliva niz čelo i obraze. Ili su to suze? – Polako, Tajsone – rekla je umirujućim glasom. – Ne moramo dalje ako ne želiš. – Bože. Bio sam tamo. Bio sam tamo, jebote. – Jesi. Napredovali smo. – Zašto smo prekinuli? – Sam si prekinuo. Inače bih te ja polako vratila. Sećaš li se šta sam ti rekla pred prvu hipnozu? Da ćeš moći da se vratiš u bilo kom trenutku ako poželiš? Upravo to se dogodilo. Sada znaš da možeš da se vratiš. Dahtao sam poput psa, dovraga. Bio sam tamo kao da je juče bilo. Taj nitkov s dubokim glasom koga ne mogu da se setim.

199


Book as passion & BalkanDownload Bio je tu nada mnom, a ja sam se usredsredio na njegovu podlakticu, njegovu podlakticu bez tetovaže. Ništa. Ništa nisam primetio. Bur ne još. Moram nazad. Ne želim, ali moram. – Moram ponovo da se vratim na to, doktorka. – Siguran si? Klimnuo sam glavom. – Moram. Sigurno ću se setiti nečega.

*** Ovoga puta ništa od plaže. Vratio sam se u taj memljivi podrum. Brundavi je nada mnom. Još uvek sam van tela, posmatram pticu na njegovoj podlaktici bez tetovaže... Pogledaj unaokolo, kaže mi unutrašnji glas. Pogledaj unaokolo i vidi šta tu ima. Na levoj podlaktici nema ničega. Obučen je u crno. Crna majica s kratkim rukavima, kao i uvek. Uvek u crnom sa crnim maskama. Samo onaj treći, onaj što slepo sluša, on ponekad nosi nešto drugo. Ostalu dvojicu uvek viđam samo u crnom. Ponekad su to majice kratkih rukava, ponekad potkošulje. Danas je majica. Naterao sam sebe da odvojim pogled od nevidljive vatrene ptice na njegovoj podlaktici. Ne vidim mnogo. On je iznad mene, te mi je vidno polje smanjeno. Njegove šake. Nokti, začudo, veoma uredni i čisti. Dugački, tanki prsti, ali ništa neobično. Pogledao sam u drugu ruku zdesna.

200


Book as passion & BalkanDownload Obuzima me nagon na povraćanje, ali progutao sam pljuvačku. Ne želim da dobijem batine. I onako ću povratiti. Uvek povraćam. Mada obično uspem da se suzdržim dok ne odu. Desna šaka izgleda isto kao leva. Dugački prsti, uredni nokti. Ni na desnoj podlaktici nema tetovaže. Pogled mi je odlutao ka nadlaktici. Nije više u majici kratkih rukava. Sada ima crnu potkošulju. Kako to? Ludim. Odlepio sam. Ne znam više šta je java, a šta san. Noću, zidovi se približavaju, a ona ptica me proganja. Sve mi to izgleda stvarno. Čini mi se da je savršeno normalno to što se majica pretvorila u potkošulju. Njegova nadlaktica mi je u visini očiju. Onda sam je ugledao. Tamnu mrlju na kozi. Beleg na unutrašnjoj strani nadlaktice, vrlo blizu pazuha. U nekom poznatom obliku. Čudan oblik. Gde li sam ga već video? Otišao je. Taj oblik... Gde li sam video taj oblik? Gde sam ga video? Utom je bol nestao. Kao da ga nikada nije bilo. Ponovo sam na mekom peškiru za plažu na kalifornijskom suncu. Moja braća se smeju i prskaju u daljini. Otvorio sam oči i video majku kako sedi pored mene i čita knjigu. Dugu, smeđu kosu vezala je u rep, na glavi ima šešir sa širokim obodom, a na nosu naočare za sunce. Kako je lepa moja majka. Božanstvena je. Okrenuo sam se na drugu stranu i video svog krupnog, jakog oca. On ne čita. Posmatra braću. Otac nas nikada ne pušta iz vidokruga.

201


Book as passion & BalkanDownload Ako bismo nešto zabrljaju ma koliko se trudili da budemo oprezni, on bi znao. Neprestano nas posmatra. Baš je dosadan, ali znam koliko nas voli. Voleli su nas. Voleli su me. Ponovo sam zažmurio i prepustio se suncu.

*** Otvorio sam oči i obreo se ponovo u fotelji doktorke Karmajkl. Začudo, ne držim se grčevito za naslon. Pogledao sam je u oči. – Setio sam se nečega.

202


Book as passion & BalkanDownload

25. Džejd Nakon što sam završila s jutarnjim obavezama u sudu, odlučila sam da se malo posvetim istrazi. Ipak, neću da istražujem Stilove kao što mi je Lari naložio. Naposletku, Lari više ne radi u kancelariji gradskog pravobranioca. Nestao je, baš kao Niko Kostas i Kolin. Izgleda da Lari i Niko nemaju nikakve veze s Kolinovim nestankom. Stiv Dugan mi još nije javio da lije uspeo nešto da sazna o onom telefonskom pozivu. Ako me ne bude zvao do kraja dana, potražiću ja njega. U međuvremenu sam odlučila da saznam nešto više o Niku Kostasu. Samo što sam počela, zaustavila sam se. Toliko mi je smetalo što Lari nije poštovao pravila i pravnu etiku dok je bio gradski pravobranilac, a šta ja sad radim? Vršilac dužnosti gradskog pravobranioca istražuje nešto što nema nikakve veze s poslom. E pa, ja neću biti takav pravobranilac. Ako moram baviću se istragom u kancelariji, ali posle radnog vremena. Niko neće ništa posumnjati ako budem ostala duže da bih radila na slučajevima. Sad sam vršilac dužnog gradskog pravobranioca i tako ću se i ponašati.

203


Book as passion & BalkanDownload Dva sata kasnije, kada sam završila sve što sam imala taj dan, vratila sam se poslednjem zaduženju koje mi Lari dao. Da saznam nešto više o Stilovima. Za početak, dao mi je gomile fascikli prepunih rama. Jedino što mi je zapalo za oko bio je transfer od pet miliona dolara pre otprilike dvadeset pet godina. Naučila sam nešto o Stilovima – ne prezaju od toga da plate ne bi li dobili ono što žele. Tih pet miliona uplaćeno je nekome, a saznaću i kome. Tajson mi je jednom rekao da mu se dogodilo nešto strašno. Nemam pojma šta bi to moglo biti, ali imam osećaj da je to bilo pre tačno dvadeset pet godina. Šta li se dogodilo, kada su Stilovi odlučili da plate pet miliona dolara ne bi li to zataškali? Nemam pojma, ali pokušaću da saznam kome je uplaćeno pet miliona. Mada znam da ne želi da razgovara sa mnom, odlučila sam da pozovem Vendi Madigan, bivšu dopisnicu Nacionalne mreže vesti. Vendi mi je pre petnaestak dana pomogla da saznam ponešto o Stilovima. Pronašla sam njen broj i podigla slušalicu. – Gospođo Roberts. Morala sam da se nasmešim. – Hvala vam što ste se javili na telefon, Vendi. Čudi me, budući da ste znali da sam ja. Čula sam uzdah. – Zaista bih volela da mogu da vam pomognem. Zapravo, volela bih da mogu da vratim vreme i mnogo toga uradim drugačije. – Kada to kažete, mislite i na ljubavnu aferu s Bredfbrdom Stilom? Još jednom je uzdahnula. – Ne, lako mi je bilo teško da budem druga žena, Bred i ja smo... Pa, imali smo vezu kakvu

204


Book as passion & BalkanDownload malo ko doživi. Kao da se naša priča odvijala u drugom životu ili tako nešto. Duše su nam bile povezane. – Opet je uzdahnula. – Ne želim da zvučim zagonetno. Zapravo, vrlo sam trezvena i objektivna. – Zakikotala se. – Znam. Već smo razgovarale, a bili ste i novinar. Da biste se bavili tim poslom, morate biti objektivni. – Drago mi je što vidite tu moju stranu. Iskreno bih volela da mogu da vam pomognem. Volela bih da pomognem tim momcima i njihovoj sestri. Nisam volela njihovu majku, ali njihovog oca sam obožavala. Bio mi je sve na svetu. Ti momci... Bože, sva trojica toliko liče na njega. – Čula sam. Mardžori mi kaže da samo ona pomalo liči na majku. I to samo oblik lica i usne. Inače izgleda kao ženska verzija svoje braće. – Da ste poznavali Breda, bilo bi vam potpuno jasno zašto su njegovi geni toliko nadmoćni. Takav je i on bio. Nadmoćan. Strog, ali brižan. – Opet je uzdahnula. – Zašto vam ovo uopšte govorim? Ne znam ni ja, ali samo neka nastavi. Vrlo mi je važno da čujem šta ima da kaže. – Ako vam je lakše, slobodno pričajte. Možete imati poverenja u mene. Zaista samo želim da pomognem Stilovima. – Iskreno, imam dobar osećaj kada ste vi u pitanju, Džejd. Znam da ste Mardžorina najbolja prijateljica i da joj ne biste naudili. Ne znam zašto vaš šef želi informacije o Stilovima. Bilo je nečeg u njenom glasu – kao da možda ipak zna zašto moj šef želi informacije o Stilovima. – Možete li mi reći nešto više o Bredfordu Stilu? Mardžori ne priča mnogo o njemu, a majke se naravno, uopšte ne seća.

205


Book as passion & BalkanDownload – Mogu samo da vam kažem da nikada, ni pre njega ni posle njega, nisam upoznala takvog muškaraca. Sama njegova pojava, držanje, snaga; bio je pravi muškarac. Ne umem bolje to da objasnim i verovatno me ne razumete. Razumem vrlo dobro. Tajson je očigledno dosta toga nasledio od oca. A koliko vidim i njegova braća, i to ne samo kad je izgled u pitanju. – Jeste li ikada bili zaljubljeni, Džejd? Jeste li bili spremni sve da uradite za nekoga? Jeste li bili spremni da mu poklonite ceo život? Tako je bilo s Bredom i sa mnom. Mogu mirne duše da kažem da su ta osećanja bila obostrana. Da Dafni nije zatrudnela s najstarijim sinom, mislim da se ona i Bred ne bi venčali. Ah, da, sve mi je to i te kako poznato. Možda je vreme da budem iskrena prema Vendi, budući da je i ona iskrena prema meni. Osim toga, Tajson je rekao da mogu da kažem da smo u vezi. – Zapravo, tačno znam kako se osećate, Vendi. Zaista. Znam zato što... – Pročistila sam grlo i duboko udahnula. Mislim da treba da joj kažem. – Rekla sam da možete imati poverenja u mene. Nadam se da i ja mogu imati poverenja u vas. – Naravno – potvrdila je. – Razumem vas zato što sam i ja zaljubljena. U Tajsona Stila. S druge strane je zavladao tajac. – Verovatno ste se iznenadili – rekla sam. – Ne, nije to. Samo... – Samo šta? – Tajson ima... Problema. Blago rečeno. – Znam. Ide na terapiju.

206


Book as passion & BalkanDownload – Rekao vam je? Mislim, rekao vam je zašto ide na terapiju? Palo mi je na pamet da kažem da mi je rekao. Onda bi mi Vendi možda ispričala nešto što misli da već znam. Ipak, nisam mogla to da uradim Tajsonu. Obećala sam da neću navaljivati, da ću ga pustiti da mi sam kaže ono što želi da mi kaže. Rešila sam da ne budem đavolji advokat. – Ne, nije mi rekao. Još nije spreman. Obećala sam da neću vršiti pritisak. – Rekla bih vam da mogu. – Verujem da biste mi rekli. Ali nemojte. Zbog Tajsona. Želim da ima poverenja u mene. Da bi imao poverenja u mene kao što ja imam u njega, mora znati da ne pokušavam da saznam nešto iza njegovih leđa. – Izgleda da Tajson ima sreće što vas je našao, Džejd. – Ne znam. Mogu samo da vam kažem da to što se događa između Tajsona i mene umnogome podseća na ono što se zbivalo između vas i njegovog oca. Tajson ima stav, snagu i nadmoć. Vendi se nasmejala. – Pritom je u krevetu prilično zabavno, zar ne? Obrazi su mi se zažarili. Nisam očekivala da će potegnuti tu krajnje intimnu temu. – Pa, ne bih da zalazim u detalje, ali svakako mogu da se složim s vama. – Kakav otac, takav sin. Mogu da je zamislim kako se osmehuje s druge strane. Mada je razgovor krenuo u veoma zanimljivom pravcu, previše smo se udaljile od onoga zbog čega sam zapravo pozvala Vendi. – Verujem da će mi Tajson sve ispričati kad bude bio spreman. U međuvremenu, neću pokušavati da saznam ništa što još nije spreman da mi kaže. Ipak, brinem se. Iz nekog razloga, šef me je zadužio da prikupim informacije o Stilovima. Biću iskrena

207


Book as passion & BalkanDownload prema vama. Nisam sigurna šta se krije iza tog zahteva. Rekao je samo da je strogo poverljivo. Da postoji mogućnost da su umešani u organizovani kriminal i pranje novca. Vendi je plitko udahnula. – To je glupost. – Iskreno, Vendi, mislim da Stilovi nemaju nikakve veze s organizovanim kriminalom. Nisam videla ništa što bi ukazivalo na to da su umešani u nešto nezakonito. – Mogu odmah da vam kažem da nisu. Ni Bred ni njegov otac ne bi nikada uradili nešto protivzakonito niti bi radili s prljavim novcem. Bili su prava gospoda. Poštenje im je bilo na prvom mestu. – Verujem vam. – Zaista joj verujem. – Međutim, Lari je iz nekog razloga hteo da pokrenemo istragu. Znate li zašto? Ponovo je zaćutala. – Vendi? Još ste tu? – Jesam – rekla je tiho. – Pa, imate li neku ideju? – Imam, ali ne mogu da vam kažem, a da ne otkrijem tajne za koje sam se zarekla da ih nikada neću otkriti. Tajne o Tajsonu? Ako nije to u pitanju, ne razumem zašto ne može da mi otkrije. Ipak, ovoga puta je bila veoma predusretljiva. Neću da navaljujem. – Možete li makar da mi kažete gde da tražim? – Tajson će vam se poveriti kad bude bio spreman. Kada budete čuli njegovu priču, pozovite me ponovo.

208


Book as passion & BalkanDownload

26. Tajson – Opusti se načas. Ni o čemu nemoj da razmišljaš. Upravo si prošao kroz pravi pakao. Diši duboko, Tajsone. Poslušao sam doktorku Karmajkl i disao duboko. – Sada mi kaži. Čega si se setio? – Onaj s dubokim glasom. Ima beleg. Ne crveni beleg, nego fleku, malo tamniju od prirodnog tena. Klimnula je glavom. – Gde ima beleg? – Na nadlaktici. Čudno. U početku je na sebi imao crnu majicu s kratkim rukavima. Nisam ništa mogao da vidim. Onda se majica pretvorila u crnu potkošulju. Znate, kao one kamiondžijske. Kako se to dogodilo? – Navodila sam te. Rekao si mi šta ima na sebi, a ja sam pitala nose li nekada nešto drugo. Rekao si da ponekad nosi crnu kamiondžijsku potkošulju. Stoga smo promenili sliku. – Neverovatno. – Hipnoza je veoma moćno sredstvo, naročito kod onih koji zaista žele da im se pomogne. To je dobar znak, Tajsone. – Beleg je imao neki naročit oblik. Ne mogu da ga opišem. Imao je neravne ivice. Međutim, podsećao je na nešto. – Prepoznali biste ga da ga ponovo vidite?

209


Book as passion & BalkanDownload – Mislim da bih. – Osvrnuo sam se po sobi, lupajući glavu, dok na radnom stolu nisam ugledao globus. Skočio sam na noge. Zgrabio sam globus i doneo ga pokazujući prstom na Severnu Ameriku. – Teksas. Beleg je bio u obliku Teksasa. – Imao je baš isti oblik kao Teksas? – Naravno da nije potpuno isti. Ali podsetio me je na Teksas. Dok sam bio tamo, neprestano sam razmišljao o tome kako sam već video taj oblik ili nešto slično. – Ponovo sam pokazao prstom na globus. – To je taj oblik. – Dobro. Šta si rekao, gde je tačno bio taj beleg? – Na njegovoj nadlaktici, s unutrašnje strane, veoma blizu pazuha. – Odložio sam globus na stočić ispred nas. – Zašto nisam to zapamtio? – Tajsone, mnogo toga si potisnuo. Tek nedavno si se setio da jedan od njih nema mali prst na levom stopalu. To je potpuno normalno. – Ali, ako sam to potisnuo, zašto nisam mogao da potisnem ono najgore? Zašto se sećam svakog njihovog dolaska i mučenja kojem su me podvrgavali? Zar ne bi bilo logično da sam sve to potisnuo? – Naš um je jedinstven, Tajsone. Ne mogu ti reći zašto se nekih stvari sećaš, a drugih ne. Mogu samo da ti kažem da su te zlostavljali. Zlostavljala su te trojica poremećenih, maskiranih muškaraca. Imao si u to vreme deset godina. Razmišljao si samo o bolu. Nisi imao motiva da primetiš bilo šta drugo. Možda je u pravu. Ne znam. Osim toga, kako da uđem u trag tipu s belegom u obliku Teksusa? Dobro, pronašao sam onog s tetovažom feniksa i onog bez nožnog prsta. Iako postoji velika mogućnost da grešim, nešto mi govori da su to oni.

210


Book as passion & BalkanDownload Naročito sada kada su obojica nestala. – Kako da pronađem trećeg muškarca? – Volela bih da znam. Volela bih da mogu da ti garantujem da će svaki kriminalac koji je počinio svirepo zlodelo nad detetom biti priveden pravdi. Nažalost, ne živimo u savršenom svetu. Mnogi se izvuku čak i kad ih uhvate, a mnogi nikada ne budu uhvaćeni. Vrlo dobro znam da je to istina. – Mogu makar da potražim preostalu dvojicu. – Možeš. Ako će ti to doneti spokoj, svakako treba da pokušaš. Samo nemoj dopustiti da to utiče na proces lečenja. Hoće li oni biti uhvaćeni ili ne, nema nikakve veze s tvojim izlečenjem. To nemoj da zaboraviš. Već smo razgovarali na tu temu. – Voleo bih da verujem u to, doktorka. Ipak, kada bih imao priliku da ubijem boga u njima, mislim da bih se osećao prilično dobro, dovraga. – Onda bi ostatak života proveo u zatvoru. To želiš? Odmahnuo sam glavom. Ceo život mi je bio zatvor, sve do sada. Još da završim u stvarnom zatvoru? Posle svega što sam preživeo? A, ne. – Ne. Želim da živim. Hoću da izgradim normalan život. Hoću život sa Džejd. – Onda mislim da je vreme da razgovaramo o nečem drugom. – O čemu? – Jesi li razmišljao o tome da ispričaš Džejd? Da joj ispričaš šta ti se dogodilo? Prošao sam prstima kroz kosu. Dovraga, jesam, razmišljao sam o tome da kažem Džejd. Ipak, jedva sam i Mardžori ispričao.

211


Book as passion & BalkanDownload Teško bi mi bilo da gledam koliko i nju to muči. – Ne znam. Braća i ja smo tek nedavno rekli sestri i nije prošlo baš najbolje. – Kako to misliš? – Mislim na njenu reakciju. – Hoćeš li da kažem da te nije razumela? – Ne, nije o tome reč. Jednostavno, muči je to. O tome se radi. Danima je utučena. Vrzma se oko mene kao da ne zna šta bi mi rekla ili kako bi trebalo da se ponaša. Upravo toga sam se plašio. – To je normalna reakcija. Biće ona dobro. Samo joj treba malo vremena. – Ne mogu dopustiti da se isto dogodi sa Džejd. Da me sažaljeva... Bože, doktorka, ne bih to podneo. – Ko kaže da bi reagovala na isti način? – Upravo ste rekli da je to normalna reakcija. – Jeste. Ali Džejd nije tvoja mlađa sestra. Nije odrasla ugledajući se na tebe, nisi bio njen zaštitnik. U Mardžorinim očima, veliki stariji brat naprasno je postao... – Nemojte. Nemojte mi reći „predmet sažaljevanja“. – Ne, naravno da nije o tome reč. Hoću da kažem da si u njenim očima postao još jači. Ne može da podnese pomisao da patiš. – Zašto bi Džejd reagovala drugačije? – Džejd će imati sličan problem. Teško će podneti pomisao da patiš, zato što te voli. Međutim, vas dvoje ste ravnopravni. Ti nisi njen stariji brat. Vaš odnos je drugačiji. – Samo ne želim da me sažaljeva.

212


Book as passion & BalkanDownload – Onda joj to i kaži. Džejd te voli. Ne želi da te povredi. Ako bi te njeno sažaljenje povredilo, sigurno te neće sažaljevati. – Doktorka, da li me vi... sažaljevate? – Teško pitanje. – Uzdahnula je. – Žao mi je što si tako nešto doživeo. Ali ovo je moj posao, Tajsone. Nisi prvi pacijent koji nosi traume iz detinjstva. Ako će ti biti lakše, nisi ni najteži slučaj koji sam imala. Začudo, nije mi lakše. Loše mi je kad pomislim da je bilo nevine dece koja su preživela nešto još gore od onoga što je mene zadesilo. – Taj ili ti koji su preživeli nešto još gore od ovoga što je mene snašlo, jesu li se izlečili? Jesu li uspeli da prebrode? – Dvoje ih je uspelo. Sada vode veoma uspešan život. Ali jedna nije. Ne sviđaju mi se slutnje koje su me na te reči obuzele, no ipak sam pitao. – Šta joj se dogodilo? Oči doktorke Karmajkl su se zamaglile. – Nije imala snage. Ubila se. – Bože. Žao mi je, doktorka. – Za psihoterapeuta je otrežnjujuće kada shvati da nekim ljudima nema pomoći, ma koliko se trudili. Da sam savršeno radila svoj posao, možda sam mogla da joj pomognem. A možda joj nijedan psihoterapeut na svetu ne bi mogao. Nikada neću saznati. – Žao mi je. Šmrcnula je. – To je deo posla. Ne možemo uvek biti uspešni. Lekari gube pacijente. Poslovni ljudi ne uspevaju uvek da dobiju poslove koje žele. Advokati gube slučajeve. Tako i ja. Psihoterapeut ne može svakome da pomogne. – Ipak...

213


Book as passion & BalkanDownload – U redu je, Tajsone. Pomirila sam se s tim. Koliko toliko. Imam više uspešnih slučajeva nego onih neuspešnih. – Kako ćc se moj slučaj završiti, šta mislite? – Mislim da ćeš biti dobro. Zaista. Već si postigao veliki napredak. Protrljao sam slepoočnicu. – Prošli smo ceo krug. Vreme je da ispričam Džejd. – Da, mislim da jeste. – Šta ako ne bude mogla da se izbori s tim? Sta ako me ostavi? – Mislim da neće. Ali, ako baš hoćeš da se igramo ,,šta bi bilo kad bi bilo”, nešto ću te pitati. Pa šta i ako te ostavi? To će ti samo reći da ona nije onakva kakvom si je smatrao. A bolje je da to na vreme saznaš, pre nego što se još više vežeš za nju. – Rekla mi je da je ništa neće pokolebati, šta god da je u pitanju. Da će me uvek voleti. – Onda treba da veruješ u to. Ako želiš da izgradiš uspešnu vezu s njom, moraćeš da joj otvoriš dušu.

214


Book as passion & BalkanDownload

27. Džejd Tajson me je pozvao da u petak dođem na ranč, na večeru. Mada sam planirala da odem u grad da posetim mamu, otac me je uveravao daje sve u redu i poželeo mi da se lepo provedem s Tajsonom. Osim toga, Mardž bi tada trebalo da bude u gradu na kulinarskom kursu, te je obećala da će posetiti majku i detaljno me izvesti o svemu. I tako sam popustila. Cele nedelje nisam ni trenutka bila nasamo s Tajsonom, a žudim za njim. Na ranč sam stigla nadajući se da sam donela ispravnu odluku. Čvrsto sam odlučila da neću vršiti pritisak na njega. Ipak, kad bi samo hteo da mi se poveri, mogla bih ponovo da pozovem Vendi Madigan i saznam šta se zaista događa. Na vratima su me dočekali Tajson i Rodžer. Tajsona sam poljubila, a Rodžera počešala iza ušiju. – Miriše sjajno. – Osetila sam beli luk i majčinu dušicu. – Kao u francuskom bistrou. – Felisija nam je pripremila šatobrijan za dve osobe, s boranijom i zapečenim krompirom. – Zvuči primamljivo.

215


Book as passion & BalkanDownload Nasmešio se. – Nemoj da kažeš Rajanu, ali večeras pijemo pravo francusko vino. Šato lakomb, veoma dobra berba. Zakikotala sam se. – Ove usne će ostati neme. Podigao je obrvu. – Te usne planiram lepo da iskoristim kasnije. Osetila sam napetost i uzbuđenje duboko u sebi. Već dugo se nismo videli na duže od nekoliko minuta. – Dođi. – Poveo me je u kuhinju. – Sipaću ti čašu vina. Pošla sam za njim. – Hoćemo li ponovo da večeramo u tvojoj sobi? Odmahnuo je glavom. – Ne, prošli put nije prošlo baš najbolje. Večeras neću da baksuziram. Večeraćemo na tremu. Veče je divno. Na tremu pirka povetarac. Neko – Tajson ili verovatno Felisija – postavio je dražestan mali sto za dvoje s platnenim servijetama, srebrnim priborom za jelo i otmenim posuđem od finog porcelana. – Ah, božanstveno – rekoh. – Ovo je porcelan s venčanja moje majke. Kažu mi daje veoma skup, ne razumem se. Retko ga koristimo, ali hteo sam da večeras bude posebno. – Svako veče s tobom je posebno. – Podigla sam čašu i otpila gutljaj. – Kakvo je vino? Pustila sam da mi tečnost klizi preko jezika i niz grlo. Tako je pitko. – Nemoj reći Rajanu, ali božanstveno je. – Verovatno zato što je ova flaša stara gotovo koliko i Rajan – nasmejao se Tajson. – Stari bordo. Mislim da nikada nisam probala ništa slično.

216


Book as passion & BalkanDownload – Drži se mene, plavooka, i imaćeš sve najbolje. – Privukao me je k sebi i zagrlio. Nije pokušao da me poljubi. Nekoliko beskrajnih trenutaka samo smo stajali tako zagrljeni. Njegova toplota širi se svuda oko mene. Tu mi je suđeno da budem. S tim muškarcem. Pored njega. Da budem njegov životni partner. Osećam to duboko u duši. Mada znam da me Tajson voli, još uvek nisam sigurna da li oseća isto što i ja. Još toliko toga treba da prebrodi kako bismo najzad mogli zaista da budemo zajedno. Ali večeras neću da razmišljam o tome. Ne želim da upropastim veče brinući o tome kuda naša veza vodi ili šta se možda nikada neće dogoditi. Večeras želim da uživam u divnoj večeri s voljenim muškarcem. Onda želim da me odvede u sobu i vodi ljubav sa mnom dok ne poludim. Tajson mi je rekao da sednem. Potom je uzeo tanjire i otišao u kuhinju. Ubrzo se vratio s dva tanjira iz kojih se pušilo božanstveno francusko jelo. Pokazao mi je da sačekam još malo, a zatim doneo dve salate, divan francuski hleb i evropski puter. Sipao je sebi vino, mada znam da više voli burbon. Podigao je čašu. – Za nas, plavooka. I ja sam podigla čašu, pa smo se kucnuli. – Za nas. Otpila sam još jedan gutljaj pitkog skupog vina. Da, mogla bih da se naviknem na ovakav život. – Navali, dušo. Ima dovoljno. Nakon napornog dana u sudu nisam imala vremena za ručak, i bila sam gladna kao vuk. Odsekla sam zalogaj mesa i umočila ga u sos. O bože, kako je dobro.

217


Book as passion & BalkanDownload – Nadam se da znaš da je ovo meso od goveda na našem ranču – rekao je Tajson i namignuo. – Naravno. Najbolje je, zar ne? – Uzela sam još jedan zalogaj. Tako je sočno. Tako ukusno. – To je meso goveda koja su pasla travu, plavooka. – Nisam znala da gajite i stoku koja samo pase. – Naša posebna linija. Džona bi mogao da ti ispriča mnogo više o tome. Budući da imamo veliku proizvodnju, ne možemo da gajimo samo goveda koja pasu, ali njihovo meso je zdravije i mislim da je ukusnije. Mada, sva naša govedina je sjajna. – Sve što sam probala bilo je odlično. – Večeras sam hteo samo ono najbolje. Specijalitet od najboljih namirnica za moju devojku. – Kaži mi, kad stižu one vaše čuvene jabuke i breskve sa Zapadnih obronaka? – Drago mi je što si to pomenula, plavooka. Sve se odvija po planu. Felisija ti je spremila iznenađenje za desert. – O, bože. Šta je napravila? Nasmešio se. – Moraćeš da sačekaš. Iznenađenje je bio kolač s Tajsonovim savršenim breskvama. Nikada nisam jela ništa bolje. Uz kolač je poslužio lako desertno vino koje savršeno ide uz slatke breskve. – Kako sam mogla i pomisliti da znam šta su breskve pre nego što sam ove probala? – rekla sam uživajući u poslednjem zalogaju. – Nema ništa ukusnije od mojih breskvi, osim jedne stvari, plavooka. – Je li? A šta je to?

218


Book as passion & BalkanDownload – Ti. Najednom mi je postalo vruće. Odeća na meni topila se od njegovog užarenog pogleda. Te tamne oči prepune strasti i obećanja. Niko me nikada nije gledao kao Tajson. Ustao je. – Pođi sa mnom, plavooka. – Ali nisi pojeo kolač. – Hoću da probam nešto ukusnije od kolača. – Prišao je, povukao me iz stolice i podigao snažnim rukama. Onda je sišao s trema. – Zar nećemo kod tebe u sobu? – pitala sam. – Mislio sam da počnemo ovde. Veče je tako bajno. – Kad smo sišli na travnjak, ugledala sam nešto što je bilo skriveno iza ograde. Dušek na naduvavanje prekriven mekim ćebetom. Namestio nam je krevet. To je nešto najslađe, najuzbudljivije što sam ikada videla. Uzdahnula sam, istopivši se od milja. – Tajsone, pa to je divno. – Sve za tebe, plavooka. Pored malog kreveta stajala je još jedna flaša vina i dve čaše, kao i korpa za piknik. Nisam mogla ni da zamislim šta bi moglo da bude u korpi. Toliko sam se najela da više nisam mogla ni zalogaj da stavim u usta. Osim ako taj zalogaj nije moj sočni Tajson. Uzeo me je za ruku i poveo ka krevetu. – Hoću da te svučem, plavooka. Da skinem i poslednji sloj odeće s tebe i da te gledam kako stojiš tu preda mnom naga i nudiš mi se. – Ali na otvorenom smo, neko može da nas vidi. – Ovo je moj ranč. Niko nas ne vidi. – A Rajan? Tamo u kući za goste?

219


Book as passion & BalkanDownload – Prvo, to je gotovo kilometar odavde. Drugo, rekao sam Rajanu da mu slučajno ne padne na pamet da večeras prilazi kući, inače ću ga umlatiti. Morala sam da se nasmešim. Stavio mi je ruku na obraz i pomilovao me palcem. – Tako si lepa, Džejd. Polako ću te skidati. Uživaću u svakom centimetru tvoje kože koji mi se bude otkrivao. Uzdahnula sam u njegov dlan. Došla sam pravo s posla te sam na sebi imala usku haljinu od materijala s likrom. Ali Tajson se nije dao iznenaditi. Smaknuo ju je s ramena i povukao nadole niz ruke, preko bujnih grudi, stomaka i kukova. Svetlozelena haljina ostala je da leži zgužvana pored mojih nogu. Stajala sam pred njim samo u ružičastom donjem vešu i smeđim sandalama s platformom. Zažalila sam što nisam obula crne, lakovane cipele s visokim potpeticama. Mnogo su izazovnije. Naravno, u njima ne bih mogla ceo dan da hodam. Odmerio me je pogledom punim požude. – Tako si lepa – rekao je ponovo. Otkopčao mi je prsluče, skinuo ga i bacio na travu. Bradavice su mi se već ukrutile od uzbuđenja. Tajson je oblizao usne. Celo telo mi je gorelo. Povukao je ružičaste gaćice preko mojih kukova i spustio ih sve do gležnjeva. – Lezi, plavooka. Poslušala sam ga. Otkopčao mi je i izuo sandale. Na noktima sam imala diskretan crvenkastosmeđi lak. – Nikada ti nisam rekao da imaš prelepa stopala, dušo.

220


Book as passion & BalkanDownload Mislila sam da su moja stopala sasvim obična. Ne mogu da kažem da mi je to bila jača strana. Ipak, taj božanstveni muškarac sad ih je milovao. Masirao ih je nežno, pa onda sve jače. Uzdahnula sam. Kako je dobro. Ljubio mi je jedan po jedan prst. Onda je prešao na listove i butine, masirajući moje umorne mišiće. – Okreni se, dušo. Poslušala sam ga, a on je nastavio da mi masira listove i butine, unutrašnju stranu kolena, guzu. Tako sam ja njega masirala onda kada je poludeo i izbacio me iz kuće. Kad sam... O, bože. A onda je rekao da mu se dogodilo nešto strašno. Da ga nisu... napastvovali? Pre dvadeset pet godina? Bože, tada je imao samo deset godina. Oči su mi se napunile suzama. Tajson me je i dalje masirao, tepao mi, govorio koliko sam lepa. Moram ga pustiti da vodi ljubav sa mnom kako on želi, tu napolju. Ne smem dozvoliti da ovo veče pokvari moja bojazan da mu se nešto možda dogodilo u prošlosti. Reći će mi kad bude bio spreman. Nastavio je da mi masira leđa, a kad je stigao do ramena, morala sam da zastenjem. Sedim za stolom po ceo dan, bilo u kancelariji ili u sudu, i ramena mi zbog toga stradaju. Moram više da se krećem i vežbam. Iako mi celo telo pulsira i gori zbog njegove blizine, osetila sam više ljubav i utehu nego strast i želju. Pazi me, vida mi rane. O, bože, koliko ga volim zbog toga.

221


Book as passion & BalkanDownload Ležim licem nadole, te ne može da mi dira bradavice. Hoćemo li uopšte voditi ljubav večeras? Učinilo mi se da mu je to namera. Rekao je da želi da proba nešto ukusnije od kolača s breskvama. Kad je završio s ramenima, izmasirao mi je vrat, Zatim je spustio glavu, te sam osetila kako me gusta, talasasta kosa miluje po vratu i obrazu.

*** – Mislim da ne umem da ti objasnim koliko mi značiš, plavooka – šapnuo mi je u kosu. – Ponekad se probudim i ne mogu da verujem da na svetu postoji neko kao ti. To mi uliva nadu, znaš? Ne znam šta da kažem na to. Ja sam obična devojka – obična devojka kakvu srećete svaki dan. Nema ničeg posebnog u vezi sa mnom. Kao da mi je pročitao misli, nastavio je: – Ti jesi posebna, plavooka. Promenila si me. Pomogla si mi da sagledam život iz drugog ugla. Zbog tebe želim da budem bolji čovek. Zbog tebe želim da živim. Da živi? Zar je želeo da umre? Irak... U Iraku je želeo da pogine... Sve mi se pobrkalo u glavi, ništa mi više nije jasno. Ne mogu da razmišljam u tom blaženom stanju opuštenosti. – Biću muškarac kakvog zaslužuješ, Džejd. Obećavam. – Lako mi je prešao usnama preko vrata. – Obećavam ti. Utom sam se okrenula i pogledala ga pravo u oči. – Nikada ti nisam tražila da budeš nešto što nisi, Tajsone. Ti si mi sve. – Živa istina.

222


Book as passion & BalkanDownload – Želim da vodimo ljubav, dušo. Želim da vodimo ljubav ovde na otvorenom, u ovoj lepoti. Da vodimo ljubav u sumrak, dok se u daljini vide Stenovite planine. A onda, kad padne noć i kad se pojave zvezde, moram da razgovaram s tobom. – Ja... – zaustila sam, ali sam čvrsto stisla usne. – Molim? Odmahnula sam glavom. – Ništa. – Zaustila sam da kažem da možemo odmah da razgovaramo. Ali neka bude po njegovom. Mora da bude opušten. Možda mora da bude sa mnom, možda mora da se rastereti, možda samo mora da oseti ljubav između nas. Šta god da mu treba, neću ga odbiti. Pogledala sam u te tople, smeđe oči. – Molim te. Molim te, Tajsone. Vodi ljubav sa mnom.

223


Book as passion & BalkanDownload

28. Tajson Toliko je lepa dok leži tu i netremice me gleda plavim očima punim poverenja. Kasnije ću uzdrmati ceo njen svet, ali sada želim da vodimo ljubav polako i nežno, što obično ne radimo, ali i to ima dobrih strana. Volim da vodim glavnu reč u krevetu, a ona voli da se povinuje mojim željama. Ipak, večeras neće biti tako. Večeras ćemo biti jednaki, spojićemo se i predati ljubavi koja nas prožima. Dok sam se polako svlačio posmatrala me je tim sivoplavim očima. Kad sam bacio košulju na meku travu, kratko je udahnula. Osmehnuo sam se. Drago mi je što joj se dopadam, što voli moje telo. – Božanstven si, Tajsone – rekla je. Više mi nije neprijatno kad to čujem. Zadovoljstvo mi je što mogu da je usrećim. Izuo sam čizme, skinuo čarape, otkopčao farmerke i skinuo ih zajedno s boksericama. Kad sam ostao nag, seo sam na dušek. Ležala je na leđima, blago rastavljenih nogu, vlažna i ružičasta. Osetio sam miris njenog međunožja i udahnuo. Bože, bolje je od kolača s breskvama. Legao sam preko nje i skliznuo unutra. Tiho je uzdahnula. Zatvorio sam oči i uživao.

224


Book as passion & BalkanDownload Nismo se ljubili. Nisam joj dodirivao bradavice. Samo sam je izmasirao, ali oboje smo bili spremni. Nekoliko trenutaka ležao sam mirno, ceo uronio u njenu toplotu. Tu se osećam najbolje, tu mi je najudobnije. S njom sam ispunjen. Uvek sam znao da mi nešto nedostaje zbog moje prošlosti. Nikada nisam slutio da ću biti potpun. Međutim, sa Džejd je upravo tako. S njom želim da budem potpun. Polako sam ga izvadio i vratio. Uzdahnula je ispod mene. – Lepo ti je, dušo? – O, da – uzdahnula je. – Tako je dobro. Kako volim kad si u meni. Ponovo sam ga polako izvadio i vratio, spajajući naša tela. Vodila nas je ljubav, ne strast ni požuda. Lagano sam se kretao dok smo se gledali u oči. Nijednom nije odvratila pogled. Nasmešila se i ja sam načas zažmurio. Osećanje najdublje moguće ljubavi ispunjavalo mi je sve pore. Uživao sam, napokon kompletan, ispunjen. Otvorio sam oči, napravio još jedan pokret i svršio. Svršila je zajedno sa mnom. Dahtali smo, stenjali, voleli jedno drugo. Kad sam se najzad smirio, okrenuo sam se na leđa. Sklupčala se pored mene i šćućurila u mom naručju. – Mnogo te volim, Tajsone – rekla je. Ležao sam žmureći, zadovoljen i ispunjen. – I ja tebe volim, plavooka. Ostali smo tako neko vreme, dok se oko nas smrkavalo. Nebo je postalo ružičasto, zatim narandžasto, crvenkasto, pa sivoplavo. Napokon je zasjala i prva zveda.

225


Book as passion & BalkanDownload Tako je lako biti sa Džejd. Samo postojati. Ne moramo da pričamo, ne moramo da vodimo ljubav, ne moramo ništa da radimo. Možemo samo da budemo zajedno - jednostavno da postojimo. Sve je onako kako treba da bude. Međutim, vreme je. Ako želim da budem sa Džejd do kraja, moram da joj otkrijem sve tajne. Nije mi pravo što ću je opteretiti time, ali ovo moram da uradim. – Da malo sednemo u džakuzi? – pitao sam. Zevnula je. – Zvuči bajno, ali zaspaću. – U pravu si – rekoh. – Ostaćemo ovde. Hoćeš li nešto da popiješ? – Možda još jednu čašu vina. Ili samo vodu s ledom. – Važi. – Doneću joj i jedno i drugo. Go kao od majke rođen otišao sam do kuhinje po dve čaše vode s ledom. Kad sam se vratio, nasuo sam dve čaše vina i izvadio tanjir s jagodama iz korpe pored dušeka. – Ti si pravi dragulj – rekla je. Otpila je veliki gutljaj vode i malo vina. – Jagoda? – Prineo sam jagodu njenim ustima. Uzela je zalogaj oblizujući se. – Mmm. – Džejd? – Da? Uspaničio sam se. Ne moraš to sada Tajsone. Možeš da odložiš za kasnije. Ne mogu. Moram. Već sam dosta pregurao. Pročistio sam grlo. – Sećaš se da sam ti rekao da mi se nešto dogodilo kad sam bio mlađi? Nešto strašno?

226


Book as passion & BalkanDownload Spustila je čašu na poslužavnik, privila se uz mene i stavila mi glavu na rame. – Slušaću šta god imaš da mi kažeš, Tajsone. Ako si spreman, reci mi. Ali u jedno moraš da veruješ. – O čemu je reč? – Ono što osećam prema tebi nikada se neće promeniti. Uvek ću te voleti. Verujem joj. – Dogodilo se to pre dvadeset pet godina. Bio sam desetogodišnjak.

*** Ćutala je dok sam pričao. Nije me prekidala. Nije ništa pitala. Pustila me je da kažem šta imam. Iako je šmrcala, iako sam osetio kako mi njene suze cure niz rame, ćutala je, a ja sam i dalje pričao. Reči sam izgovarao automatski, ravnodušno. Zapravo, trudio sam se da budem ravnodušan. Da sam se prepustio osećanjima, ne bih uspeo da završim. Kada sam napokon ispričao šta sam imao, odmakla se od mene i sela. Video sam ono od čega najviše zazirem. Sažaljenje u njenim sivoplavim očima. Razbesneo sam se. – Džejd, nisam ti ovo ispričao da bi me sažaljevala. – Zar to misliš? – Ugrizla se za usnu. – Znam taj pogled. Viđao sam ga i ranije. U očima svakoga ko zna istinu o meni. – Tajsone, sedi. Sedi i pogledaj me. Poslušao sam. Seo sam na dušek i okrenuo se ka njoj.

227


Book as passion & BalkanDownload Zavrtela je glavom. – Ne, dovraga. Pogledaj me. Zaista me pogledaj. Ne znam šta hoće. – Gledam te. Lepa si. Ali žao mi je što sam te rasplakao. Zgrabila me je za ramena, što nikada ranije nije uradila. Stavila je dlanove na moje obraze i nuslonila čelo na moje. – Dovraga, Tajsone. Ovo što vidiš u mojim očima nije sažaljenje. Ove suze nisu suze sažaljenja. Ove suze su za desetogodišnjeg dečaka koji je prošao kroz pakao i vratio se. Tužna sam zbog onoga što je taj dečak preživeo i radosna zbog muškarca u kojeg je porastao, muškarca koga volim najviše na svetu. – Toliko sam se plašio da ti kažem. – Zašto? – Mislio sam da bi... – Progutao sam knedlu u grlu. – Mislio sam da bi mi okrenula leđa. Malo se odmakla. – Kako si mogao da pomisliš tako nešto? Zar si stvarno mislio da sam takva? Zar ne veruješ u moju ljubav? Oteo mi se uzdah. – Možda u početku nisam. Ali sada verujem, Džejd. Verujem u tvoju ljubav prema meni. Verujem u svoju ljubav prema tebi. Zbog tebe sam... – Šta? Udahnuo sam i polako izdahnuo, pripremajući se za reči koje treba da izgovorim. – Ti, Džejd. Ti znaš da sam činio sve da poginem kada sam bio u Iraku? – Znam. – Kad sam te upoznao, kad sam video da na svetu postoji neko kao ti, bilo mi je zaista drago što nisam poginuo. Hteo sam da živim. Zbog tebe. Zbog Džoa, Rajana i Mardž. A najviše, plavooka, zbog sebe. Pomogla si mi da uvidim da moj život još

228


Book as passion & BalkanDownload uvek nešto vredi, da treba da pokušam da prebrodim sva ta sranja kroz koja sam prošao. Zato zaslužuješ najbolje. Zaslužuješ muškarca koji nije osakaćen i ponižen. Plavooka, izlečiću se, makar se lečio do kraja života. Izlečiću se da bih mogao da budem muškarac kakvog zaslužuješ.

229


Book as passion & BalkanDownload

29. Džejd Srce mi se cepa. Tajsonu ne treba moje sažaljenje. To je i rekao. Sve što je ikada izgovorio, sve što je ikada uradio otkako smo se upoznali, sada ima smisla. Moj božanstveni muškarac. Žao mi je dečaka čiju su nevinost oteli na tako nasilan i užasan način. Ipak, evo ga tu. Pritom je moj. Dođavola, pomoći ću mu da to pregura. – O čemu razmišljaš, plavooka? – Biću iskrena. Imam mnogo pitanja. Ne samo o onome što si preživeo već i o tvom životu, o terapiji. Ali ne želim da navaljujem. Hoću da mi kažeš kad budeš bio spreman. – Sve sam ti rekao. Sve čega se sećam. Na terapiji se uvek setim nečeg novog. Ipak, čudi me da me nisi pitala nešto. – Šta? – Tetovaža feniksa. Mali prst na nozi. Kratko sam udahnula. Bila sam toliko potresena Tajsonovom pričom da još nisam sabrala dva i dva. Nije ni čudo što želi da sazna više o Niku Kostasu i Lariju Vejdu. Misli da su oni otmičari. – O, bože, Tajsone. Izvini.

230


Book as passion & BalkanDownload – Zašto? – Zamalo da istetoviram feniksa. – Briznula sam u plač. – O, bože, šta bi bilo da me Mardžori nije pozvala te večeri? Šta bi bilo da sam uradila trajnu tetovažu? O, bože. O, bože moj. Suze su mi tekle niz obraze, iz nosa mi je curilo kao iz česme i ubrzo sam bila sva zapušena. Tresla sam se od plača. Bacila sam se na dušek prekriven ćebetom i ridala. Šta sam mogla Tajsonu da uradim! Šta sam mogla da mu uradim! Snažne ruke nisu me pomilovale. Tajson se nije ponudio da me uteši. Nisam to ni očekivala u takvom trenutku. Previše sam sebi dopustila. Moram da se saberem. Ne radi se o meni, već o Tajsonu. Ne radi se o tetovaži koju, hvala bogu, nisam uradila. Jesam li zaista toliko sebična? Prestala sam da plačem i sela. – Izvini, Tajsone. Ne znam šta me je spopalo. – U redu je, plavooka. Možeš da plačeš zbog mene. Dugo sam mislio da ne treba plakati. Mislio sam da to znači da sam slab. Međutim, otada sam dosta plakao, na terapiji i sam. – Rekao si da ne želiš da te sažaljevam. – Ne želim. Ali, ako plačeš zato što me voliš, kako mogu da prezirem tvoje suze? Volim te i žao mi je što patiš zbog nečega što mi se dogodilo. – Ah, Tajsone, nema razloga da ti bude žao. Meni je žao. Hvala bogu te nisam uradila onu tetovažu. – Razmišljao sam, plavooka. Možda bi trebalo da se istetoviraš. Možda bih i ja mogao. Možda bismo mogli zajedno nešto da izaberemo.

231


Book as passion & BalkanDownload Šmrcnula sam. – To bi bilo lepo, Tajsone. Ali znam da ne voliš tetovaže. – Ali volim tebe, plavooka. Tebi je važna tetovaža. Ne mogu da dozvolim da ono što mi se dogodilo utiče na moj život. Tetovaža bi možda bila dobar način da dokažem sebi da nije tako. – Nećemo da brzamo, važi? – rekla sam. – Imamo vremena. Nije važno hoćemo li se istetovirati sutra ili za deset godina ili nikad. Važno je da si tu i da se lečiš, da sam tu i da te volim i želim da budem s tobom više nego bilo šta na svetu. Tajson se okrenuo ka meni i pogledao me tamnim, zamagljenim očima. Videla sam da pokušava da zadrži suze. Obrisala sam jednu s njegovog obraza. – Dobro je, Tajsone. Sve će biti dobro. Snažan, božanstven, neverovatan muškarac kome su prerano oteli nevinost, a koji je ipak za mnoge heroj, utom je zaplakao u mom naručju.

*** Kasnije sam ležala budna u svojoj sobi u kući na ranču. Silno sam želela da spavam s Tajsonom u njegovom krevetu, ali nisam pitala. Nije još bio spreman za to. Mada duboko u srcu osećam da me nikada ne bi povredio, znam da nije siguran u sebe, te ne želim da navaljujem. Srce mi se još uvek slama. Ne mogu ni da zamislim šta se zapravo događalo. Znam da je dosta toga ublažio zbog mene. Htela sam da mu kažem da ne mora to da radi, da sam dovoljno jaka da čujem sve, ali odlučila satu da ga ne prekidam, da ga pustim da ispriča to što treba da ispriča, onako kako on želi.

232


Book as passion & BalkanDownload Izgleda da sam ipak zaspala. Samo znam da sam otvorila oči i videla svetlost kako se probija kroz prozor. Razbudila sam se i uskočila pod tuš da se cela okupam. Obrisala sam se i ušunjala u Mardžinu sobu da ponovo „ukradem” kućnu haljinu. Mardž je još uvek bila u gradu, na kulinarskom kursu. Otišla sam do kuhinje, uključila aparat za kafu, a zatim na vrhovima prstiju pošla niz predsoblje do drugog dela kuće gde se nalazi Tajsonova soba. Otvorila sam vrata polako i tiho. Prošla sam kroz dnevni boravak i ušla u spavaću sobu. Spavao je u uobičajenom položaju, na leđima, s rukom preko čela. Rodžer mu je ležao kod nogu. Podigao je glavu kad sam ušla. – Zdravo, kuco – šapnula sam. Rodžer je počeo da dahće. Nisam htela da budim Tajsona. Sigurno je emotivno iscrpljen. Odlučila sam da se iskradem. – Hajde, kuco – rekla sam Rodžeru. – Hoćeš napolje? Mali pas je skočio s kreveta i pošao za mnom. Izašla sam iz spavaće sobe. Samo što sam ušla u dnevni boravak, čula sam glas. – Plavooka? Okrenula sam se. Tajsonove tamne oči su me posmatrale. – Izvini, nisam htela da te probudim. Setila sam se da pustim psa napolje. – Dobro. Pusti ga. Onda se vrati. Hoću da te grlim. Osmehnula sam se. To mi odgovara. Pustila sam Rodžera na zadnja vrata, napunila mu činiju s vodom i ostavila je na tremu. Onda sam se vratila Tajsonu. – Imaš previše odeće na sebi – rekao je pospano.

233


Book as passion & BalkanDownload – Ovo je Mardžina stara kućna haljina. Nemam ovde nikakvu odeću, zaboravio si? Nisam htela da oblačim zelenu haljinu od sinoć. – Izgledaš veoma izazovno u toj haljini. Obrazi su mi se zažarili. – Drago mi je da ti se sviđa. – Više mi se sviđaš bez haljine. Ovoga puta osetila sam kako mi je vruće svuda po telu. – Dođi i sedi pored mene. Prišla sam krevetu i sela. Uzeo me je za ruku. – Jesam li ispravno postupio? – pitao je. – Što sam ti rekao? Klimnula sam glavom. – Bolje je da znam. Znam da ti je bilo teško da mi kažeš. Meni je bilo teško da slušam. Ipak, sada te razumem mnogo bolje. Volim te, Tajsone. Želim da te razumem. – Sigurna si da ti nisam odbojan? – Bože, zašto bi mi bio odbojan? Nisi ti kriv ni za šta. Da se to meni dogodilo, promenio bi mišljenje o meni? Odmahnuo je glavom. – Naravno da ne bih. Ali drugačije je kad se to dogodi dečaku. – Drugačije je samo utoliko što se ređe dešava. To ne znači da je za dečaka manje traumatično, zapravo, verovatno je još gore. – Svakako ne bih to poželeo nikome, ni najvećem neprijatelju. Osim možda onoj trojici nitkova koji su to meni uradili. – Razumem kako se osećaš. – Pogladila sam ga po ruci. – Možda ćemo ih naći. Ipak, Tajsone, to što Niko Kostas ima istu tetovažu, a Lari Vejd nema mali prst na levom stopalu, ne znači da si pronašao dvojicu počinitelja.

234


Book as passion & BalkanDownload Namrgodio se. Jebiga. Nije trebalo to da kažem. – Ali nećemo sad o tome – dodala sam. – Da napravim nešto za doručak? Kajganu. I tost. To je sve što znam. – Nisam gladan, plavooka. Verovatno sam ga pogledala zabrinuto, jer je dodao: – Dobro sam. Samo sam umoran. Pusti me da odspavam još satdva, važi? Pomazila sam ga po obrazu. – Volela bih da se šćućurim pored tebe. – Znam, dušo. Jednog dana, obećavam. Nagnula sam se i ovlaš ga poljubila u usta. – Volim te, Tajsone. – I ja tebe volim, plavooka. Izašla sam iz sobe i tiho zatvorila vrata. Vratila sam se u kuhinju, pustila Rodžera unutra i napravila mu doručak od granula i presnog jajeta. Sipala sam sebi kafu, a zatim spremila kajganu i tost. Kad sam sela da jedem, shvatila sam da zapravo nisam gladna. Uzela sam zalogaj tosta i prebirala viljuškom po tanjiru. Popila sam kafu i sipala još jednu. Da li bi Vendi Madigan imala nešto protiv da je pozovem u subotu ujutru? Izgleda da joj je zaista stalo do Stilovih. Osim toga, rekla je da je pozovem kad mi Tajson bude sve ispričao. Tada nisam znala šta je to ,,sve”, ali sada znam i imam mnogo pitanja za nju. Odložila sam sudove u sudoperu, sipala još jednu kafu i otišla u svoju sobu. Mobilni telefon punio se na noćnom stočiću. Deset je sati, to zaista nije rano. Ma, pozvaću je. Gorim od nestrpljenja da čujem šta još ima da mi kaže. Srce mi je divlje tuklo dok sam ukucavala broj.

235


Book as passion & BalkanDownload – Zdravo, Džejd – čula sam Vendin glas. – Zdravo, Vendi. Nadam se da mi nećete zameriti što vas zovem u subotu. Uzdahnula je. – Očekivala sam vaš poziv. Ne čudi me što ne zovete u radno vreme. Nisam shvatila šta hoće da kaže, ali nisam htela da zapitkujem. Ima toliko toga važnijeg što želim da pitam. – Sinoć sam dugo razgovarala s Tajsonom. Sve mi je rekao. – Na šta tačno mislite kad kažete „sve”? Zaista treba da joj nacrtam? Bilo mi je toliko mučno da slušam dok je Tajson pričao da ne znam mogu li to da izgovorim. – Vendi... – Moram da znam, Džejd, pre nego što vam bilo šta kažem. – Dobro. – Uzdahnula sam. – Ispričao mi je šta mu se dogodilo kada je imao deset godina. Da su ga otela dvojica maskiranih muškaraca, a zatim su ga trojica njih držala u zatočeništvu bezmalo dva meseca. Rekao mi je šta su mu radili. – Osetila sam mučninu. – I da je na kraju pobegao. – Da. – Ćutala je minut-dva, a meni se činilo kao da prolaze sati. – Vendi? – Ovde sam. Nisam o ovome pričala... Pa, dvadeset pet godina. – Tajson ide na terapiju, Vendi. Lepo napreduje, ali mislim da bi mu koristilo kada bi znao ko su otmičari. Kada bi znao da će odgovarati za to što su mu uradili. Znate li ko su ti ljudi? – Ne znam ko su sva trojica.

236


Book as passion & BalkanDownload Zaboga. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi. To znači da zna ko je makar jedan od njih. Možda će mi reći. Možda ću moći da kažem Tajsonu. Možda ćemo ga pronaći i pobrinuti se da bude osuđen na doživottiu rohiju. – O, bože. Ko su ti ljudi? – Pre nego što vam bilo šta kažem – rekla je – morate nešto da shvatite. – Slušam. – Bili ste u pravu za Larija Vejda i Dafni Stil. Njih dvoje su brat i sestra po ocu. Lari je pet godina stariji od Dafni. Nisu odrasli zajedno. Lari je živeo s majkom, ali poznavali su se. – Zašto su Stilovi hteli to da zataškaju? – Zato što je Lari bio bolestan. On je jedan od Tajsonovih otmičara. Srce mi je stalo, stomak mi se zgrčio. Pripala mi je muka. Oduvek sam znala da je primitivan i nemoralan, ali ovo... O, bože. Tajson je u pravu. – Džejd? Pročistila sam grlo. – Da. Dobro sam. – Sigurno ste šokirani. – Ne toliko koliko bih mogla da budem. Tajson je već ubeđen da je Lari jedan od otmičara. Bilo bi dobro da mu kažem da je u pravu. – Džejd... – Vendi, ne shvatam zašto ga nisu uhapsili pre dvadeset pet godina. Njemu je mesto u zatvoru.

237


Book as passion & BalkanDownload – Duga je to priča. Mogu da vam kažem skraćenu verziju. Možemo da se vidimo da bih vam sve ispričala. Možda biste mogli i Tajsona da dovedete. – Ne. Recite mi sve sada. Obećali ste. – Sve ću vam reći. Sada mogu da vam kažem samo ono osnovno. Davno sam obećala da neću nikome reći osim Tajsonu, kad za to dođe vreme. – Šta to znači, dovraga? Kad za to dođe vreme? Jadnik je prošao kroz pakao. Potiskivao je to u sebi dvadeset pet godina i tek sada je potražio pomoć koja mu je prek0 potrebna. – Tajson je morao sam da odluči kada će potražiti pomoć. – Gluposti! Trebalo je neko da mu pomogne. Njegovi roditelji, zaboga! – Smirite se, Džejd. Slažem se s vama. Iako sam volela Breda, nisam odobravala sve što je radio. Ali imao je razloga. Kao prvo, imao je umno poremećenu suprugu. – Molim? Hoćete da kažete da je Tajsonova mama bila zvanično luda? – Nikada nije dobila dijagnozu, ali na osnovu mog iskustva s njom, rekla bih da je imala bipolarni poremećaj, kao i granični poremećaj ličnosti. Ne razumem se u psihologiju, ali znam da dvostruka dijagnoza ne može biti ništa dobro. – Zašto se nije lečila? Možda se onda ne bi ubila? – Bred je pokušao. Nije htela da se leči. Imala je mnogo problema, Džejd. Ipak, obožavala je sinove. Zaista mislim da ih je volela. Mada, čini mi se da se nikada nije istinski vezala za ćerku. Naposletku, ubila se kad je Mardžori napunila dve godine.

238


Book as passion & BalkanDownload – Možda je ubedila sebe da Mardžori neće preživeti, budući da je prerano rođena. A kasnije nije mogla da se suoči s tim da je preživela. – Lupetala sam nasumice. Nisam imala pojma šta pričam. – Možda ste u pravu – reče Vendi. – Zaista ne znam i ne mogu da nagađam. Dafni Stil je bila... Pa, reći ću vam. Bila je u potpunom duševnom rastrojstvu. – Dobro, ali to ne objašnjava zašto Larija nisu prijavili policiji. – Donekle zato što je bio Dafnin brat. Njen otac ih je preklinjao da ne prijave Larija. Rekao je da je Lari bolestan, da mora da se leči i da će u zatvoru umreti. Bred nije hteo ni da čuje, ali Dafni... Ona i Lari nisu bili bliski. Kao što sam već rekla, nisu odrasli zajedno. Međutim, Dafni je bila bliska s ocem. Dafni Stil je bila prava tatina devojčica. Razmislila je o svemu. Naposletku se složila s Bredom da Lari mora biti uhapšen. – Zašto onda nije bio uhapšen? – Narednog dana, pre nego što su stigli da ga uhapse, Lari je završio u bolnici. Gadno su ga pretukli. Najverovatnije preostala dvojica otmičara. Lari je bezmalo podlegao povredama, ali nikada nije otkrio ko su. – Zašto bi ga pretukli? – Zato, Džejd, što je Lari pomogao Tajsonu da pobegne.

239


Book as passion & BalkanDownload

30. Tajson Ponovo sam ružno sanjao. Hodao sam ka malom ranču Vokerovih, ali nije me Rajan držao za ruku. Ne. Bila je to Džejd. Džejd me je posmatrala nevinim, sivoplavim očima punim poverenja. Utom su se pojavili maskirani ljudi i zgrabili je, a ja nisam mogao da ih sprečim. Odvukli su je. Sve vreme je vrištala: – Tajsone, upomoć! Upomoć! Upomoć! – dok nije nestala u oronuloj kolibi. Potrčao sam ka kolibi, ali sam se zaglavio u mulju. Počeo sam da tonem u živo blato. Svuda oko mene izranjale su odsečene ruke i noge, rugajući mi se. – Upomoć! Upomoć! – zapomagao sam. – Tonem! Tonem! Iz dubine ambisa, odsečena glava plutala je ka meni cereći se. – Nisi mi pomogao, Tajsone. Ubili su me. Nisi stigao na vreme. Sada ćeš i ti umreti. Zurio sam u mrtve oči Luka Vokera. – Ne! Onda sam potonuo.

240


Book as passion & BalkanDownload Zadržao sam dah koliko god sam mogao, ali ubrzo sam morao da udahnem. Blato, zemlja i mulj prodrli su mi u usta i nos... To je kraj... Kraj...

*** Prenuo sam se iz sna i seo u krevetu. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi. Šta ovo bi, jebote? Još jedan san? Moram da razgovaram s doktorkom Karmajkl. Dala mi je svoj broj telefona, ali nikada je nisam zvao osim da zakažem dolazak. Odmah mi je rekla da broj mobilnog telefona daje samo u retkim slučajevima. Pretpostavljam da sam ja jedan od takvih. Mnogo sam postigao. Ispričao sam sve Džejd a ona mi nije okrenula leđa. Moram da istrajem. Neću uspeti ako i dalje budem imao užasne košmarne snove. Pogledao sam ka mobilnom telefonu. Pola jedanaest. Nije suviše rano. Ukucao sam broj doktorke Karmajkl. – Melani ovde. – Dobar dan. Ovde... Tajson. Tajson Stil. – Znam, Tajsone, prepoznala sam broj. Hoćeš li da zakažemo sesiju za danas? – Ne. Zapravo, hteo sam da pitam možemo li sada da pričamo. – Naravno. Dobro si? – Jesam. U stvari, nisam, ali jesam. Ne želim da se ubijem. Neću uraditi ništa nepromišljeno. Ipak, malo sam se uplašio. – Reci mi šta se događa.

241


Book as passion & BalkanDownload – Sinoć sam sve ispričao Džejd. – Dobro. Kako je prošlo? – Bilo je... Teško. Mislim, znao sam da će tako biti. Pa ipak, bilo mi je teško. – Kako je reagovala? – Ridala je. I ja sam ridao. Ali pregurali smo. – Ništa se nije promenilo, zar ne? Uzdahnuo sam. – Nije. – O tome si hteo da razgovaramo? – Ne. Upravo sam sanjao nešto strašno. – Žmarci su me podilazili dok sam prepričavao san doktorki Karmajkl. – Nisam ranije sanjao tako nešto. Ne razumem zašto bih to sanjao sada, neposredno nakon što sam sve ispričao Džejd. – Vidiš, Tajsone, uvek si bio u stanju svakoga da zaštitiš. Svakoga osim sebe. Sada napokon imaš pored sebe nekog ko ti znači najviše na svetu i plašiš se da nećeš moći da je zaštitiš. – Ne mogu da verujem da je toliko jednostavno. – Snovi nikada nisu jednostavni. Ali to je prvo što mi pada na pamet. Možeš da dođeš da te uvedem u stanje hipnoze. Tako ćemo možda saznati nešto više. – Ne, ne želim to. Bar ne danas. Pretpostavljam da sam samo bio zatečen. Hoću da kažem, probudio sam se obliven hladnim znojem. – Razumljivo. Kroz snove se obično manifestuju strahovi. Pritom su to ponekad strahovi kojih nismo ni svesni, a tvoj strah je stvaran. – Ali, doktorka, Džejd ima poverenja u mene. Veruje mi, dovraga.

242


Book as passion & BalkanDownload – Naravno da ima poverenja u tebe. I to s pravom. Ti si pouzdan čovek. – Ali šta ako ne budem mogao da je zaštitim? – U životu ništa nije sigurno, Tajsone. Volela bih da jeste. Ali ti ćeš nju zaštititi. Zaštitio si je od bivšeg verenika, zar ne? Mada joj od njega nije pretila opasnost. Ako se bude našla u pravoj opasnosti, učinićeš sve što budeš mogao da je zaštitiš. Nećeš upasti u živo blato. To je bio samo san. Najednom sam se osetio glupavo. – Hoće li ti košmari ikada prestati? – Možda nikada neće sasvim prestati. Ipak, sigurna sam da neće biti tako česti. Videćeš, kako vreme bude prolazilo, snovi će te sve manje mučiti. Cak i sada sam uspela da te smirim za samo nekoliko minuta. Pre tri meseca to ne bi bilo moguće. Morao sam da se složim s njom. – Dobro. Mislim da mi je sada bolje. Hvala vam što ste razgovarali sa mnom, doktorka. – Uvek ću biti tu za tebe, Tajsone. Dokle god ti budem potrebna. Znam da će biti tu. Kao i Džejd. Taman sam se oprostio od nje i prekinuo vezu, kad je Džejd utrčala u sobu s Rodžerom za petama. – Tajsone, hvala bogu budan si. Moraš da ustaneš. – Šta se događa, plavooka? – Malopre sam razgovarala telefonom s Vendi Madigan. Vendi Madigan? Otkud sad ona? Kako Džejd zna za Vendi? – Vendi? – Da.

243


Book as passion & BalkanDownload – Ali kako? – Pronašla sam njeno ime u lokalnim novinama. ispod onog članka o tvom heroizmu kad si se vratio s ratištu. Dobro. Ipak, i dalje ne razumem zašto je Džejd razgovarala s njom. – Sve ću ti objasniti kasnije, ali sada moramo brzo da reagujemo. Bio si u pravu, Tajsone. Lari Vejd je jedan od trojice otmičara.

244


Book as passion & BalkanDownload

31. Džejd Razrogačio je oči. Nije ništa rekao. Zapravo, nekoliko trenutaka izgledalo je kao da se isključio. Već sam se bila zabrinula, kad je napokon trepnuo. – Molim? Sela sam na krevet pored njega i uzela ga za drhtavu ruku. – Već neko vreme razgovaram s Vendi. Kad sam videla da je pisala članak o tebi, pomislila sam da ima neke informacije i ona mi je to potvrdila. Danas je odlučila da mi kaže šta zna. Progutao je pljuvačku. – Zašto baš danas? – Osećala je obavezu prema tebi i tvojoj porodici. Nije htela ništa da otkrije dok mi ti ne ispričaš celu priču. – Rekla ti je da mi se nešto dogodilo? Klimnula sam glavom. – Tajsone, nemoj da se ljutiš na nju. Sam si mi rekao da ti se nešto dogodilo, sećaš se? Tajson je piljio ispred sebe i ćutao. – Tajsone? Shvataš li šta to znači? Možemo da ga prijavimo. Jedan od otmičara biće priveden pravdi. Zavrteo je glavom i zatreptao, kao da želi da sredi misli. – Ne znamo gde je.

245


Book as passion & BalkanDownload – Vendi mi je rekla da ima posed u Montani. Počećemo odatle. Mada, bio bi zaista glup da sc tamo krije. – Šta ako nije tamo? – Prijavićemo ga policiji. Unajmićemo najbolje privatne istražitelje. Zar ti nije drago što ti novac ne predstavlja problem? Ponovo ćutanje. Šta mu je? – Dušo, to su sjajne vesti. Kad pronađemo Larija, prisilićemo ga da kaže ko su preostala dvojica. Hajdemo. Hajde da kažemo Džoni, Rajanu i Mardž i da krenemo. Ne samo da imaš dovoljno novca za sveobuhvatnu istragu već si u vezi sa ženom koja je slučajno gradski pravobranilac Snou Krika. Imam pristup svim bazama podataka. Naći ćemo ga, Tajsone. Znam da hoćemo. Još uvek je zurio ispred sebe. – U čemu je problem? Ne razumem. Vrteo je glavom polako i zamišljeno. – Jednostavno ne mogu da verujem. Mislim, želeo sam da verujem da sam pronašao dvojicu otmičara, ali duboko u sebi, u onom delu mozga koji nas spušta na zemlju, znao sam da su šanse za to veoma male. – Bezizrazno me je pogledao. – Jesam li zaista nadomak razrešenja? Uzela sam njegovu šaku i palcem ga pogladila po dlanu. – Ništa neće moći da izbriše to što si preživeo, ali možemo makar da pronađemo jednog od njih i privedemo ga pravdi. I dalje je ćutao. – Trebalo bi da budeš van sebe od sreće. Šta te muči? Tišina.

246


Book as passion & BalkanDownload Onda je rekao: – Samo... – Prošao je prstima kroz neurednu kosu. – Ne znam kako ovo da ti kažem. Ne znam hoćeš li razumeti. Nastavila sam da gladim njegov dlan palcem, želeći da ga utešim. Nisam znala šta ga muči, ali trebalo je da zna da sam uz njega. Da ga neću ostaviti. Nikada. – Možeš sve da mi kažeš. Znaš da ću razumeti. Udahnuo je duboko. – Živeo sam s tim užasom sve ove godine. Donedavno nisam ni pomislio da pokušam da se lečim. Sada sam našao tebe i napokon imam razlog da živim. Uz tebe sam pronašao i druge razloge za život. Počeo sam da živim zbog braće, sestre, ranča, čak i zbog sebe. Napredujem. – Tako je, sjajno napreduješ. U čemu je onda problem? – Ne znam. Ne znam mogu li to da opišem. Ali, ako nađemo jednog od njih i ako napokon zatvorim jedno poglavlje... Biće gotovo. Taj deo mog života biće završen. – To nije dobro? Odmahnuo je glavom. – Rekao sam ti da nećeš razumeti. – Pokušaj da mi objasniš, Tajsone. – Bilo je užasno. Nijednom detetu... Dođavola, nikom živom tako nešto ne sme da se dogodi. Ipak, meni se dogodilo. Bilo je to nešto moje. Bilo je odvratno, gnusno, užasno. Ali bilo je moje. Stegla sam mu ruku. Želim da ga držim u naručju i tešim, ali ne znam da li mu baš to u ovom trenutku treba. – Zašto oklevaš, Tajsone? – Ne oklevam. Bar tako mislim. Rekao sam ti da nije lako objasniti. Taj deo mene postoji veoma dugo.

247


Book as passion & BalkanDownload – I uvek će postojati. To je deo tebe zbog kojeg si, između ostalog, postao ono što si sada. Sjajan čovek. – Trudim se, plavooka. Zaista se trudim. – Znam. Morao si da živiš s tim. Dugo si na tom putu bio sam. Ali više nisi sam, Tajsone. Imaš mene. Imaš braću. Imaš Mardžori. Šestoro saboraca koje si spasao u Iraku, imaš sve njih. Stotine zaposlenih na ranču koji žive od toga i zavise od tebe, imaš i njih. Imaš mnogo ljudi oko sebe, ljudi koji bi učinili sve za tebe. – Je li moguće da će ovome zaista, ali zaista, doći kraj? Da će se zaista završiti? Moj neodoljivi, divni Tajson. Toliko dugo je nosio taj krst. – Završilo se pre dvadeset pet godina. Otada si slobodan. Mada nisi to znao. Krajnje je vreme da uzmemo stvari u svoje ruke i počinioce privedemo pravdi. Sada to možemo. Dakle, ljubavi, vreme je. Okrenuo se ka meni, pogledao me zamagljenim očima i klimnuo glavom. – Vreme je da sve to ostavim za sobom.

*** Kao što smo očekivali, Lari nije bio u Montani. Međutim, zahvaljujući novcu porodice Stil, timu privatnih istražitelja, kao i lokalnoj i državnoj policiji, Larija su uhapsili tri dana kasnije u južnom Novom Meksiku. Radio je pod lažnim imenom na jednoj plantaži paprika i štedeo novac kako bi prešao granicu. Šta su kod njega pronašli? Kolinov novčanik i telefon. Taj umobolnik me je zvao s Kolinovog telefona.

248


Book as passion & BalkanDownload Doveli su ga u Grand Džankšen i zasad se nalazi u okružnom zatvoru. Sedela sam ispred staklene pregrade u sobi za posetioce i čekala. Rekla sam Tajsonu da ću ići i ponudila mu da pođe sa mnom, ali on nije hteo. Možda je tako i bolje. Ne znam da li bi mogao da se obuzda. Morala sam bezmalo da ga vežem, kao i Džonu i Rajana, kako bih ga sprečila da ode i sam ga uhvati. Ne znam šta da kažem Lariju. Šta reći takvoj osobi? Verovatno je ubio Kolina, mada, teško je dokazati ubistvo bez tela. S Larijem neću moći trezveno da razgovaram. Ne može se trezveno razgovarati sa psihopatom. Ipak, moram da pokušam. Tužilac mu je ponudio nagodbu ako otkrije ko su preostala dvojica. Došla sam da ga ubedim da je prihvati. Kad ga je čuvar uveo, ruke i noge bile su mu u lisicama. Na sebi je imao narandžastu uniformu, ono malo kose bilo mu je raščupano i izgledao je umorno. Seo je i uzeo slušalicu. – Džejd – rekao je. – Došla si da me zastupaš? Razrogačila sam oči, zapanjena. Jesam li ga dobro čula? – Lari, sada sam vršilac dužnosti gradskog pravobranioca. Ne mogu da te zastupam sve i da hoću. Ne verujem da bi se gradonačelniku dopalo kada bi čuo da radim sa strane kao advokat bivšeg šefa koji je pritom zlostavljač dece. Uzdahnuo je. – Iznenadila bi se kada bi znala šta je sve gradonačelnik sposoban da uradi. – Ne bi trebalo da me čudi to što si ti sposoban da uradiš, Lari. Hoću da kažem, s obzirom na tvoju sumnjivu pravnu etiku. Ipak, nikada ne bih pomislila da si izopačeni kriminalac. – Zato što nisam izopačeni kriminalac, Džejd. Grohotom sam se nasmejala. Nisam mogla da se uzdržim. – Sigurna sam da znaš da imamo dosta dokaza protiv tebe.

249


Book as passion & BalkanDownload – Nemam ništa s nestankom onog momka. Nemam pojma kako su se njegov telefon i novčanik našli među mojim stvarima. Kad je u pitanju ono drugo – na to sam bio primoran. Ispričao sam sve policajcima. Nude mi nagodbu ako otkrijem ko su preostala dvojica. – Kao prvo, nisu te primorali. Ti si umobolni pedofil, Lari. Da su te zaista primorali, ne bi učestvovao u tome zajedno s njima. – Kažem ti, naterali su me. – Naterali su te da ti se digne na dečaka? Važi. – Moraću da privedem razgovor kraju. – Slušaj, nisam došla da se prepirem s tobom. Znam tačno šta si uradio. Tajson mi je sve ispričao. Došla sam da te zamolim da prihvatiš nagodbu. Hoću da i preostala dvojica odgovaraju. Lari je odmahnuo glavom. – Ne mogu. – Zašto ne možeš? Ionako ideš u zatvor. Bojiš ih se i u zatvoru? – Neću da ih odrukam. Ne bi ni oni mene izdali. – Misliš? Misliš da ne bi? Zar nisi malopre rekao da su te primorali? Zar nisu ubili boga u tebi kad si pomogao Tajsonu da pobegne? Oči su mu se zacaklile. – U pravu si. Pomogao sam mu da pobegne. Zar zbog toga ne zaslužujem malo sažaljenja? – Gospode. Tajson nije bio tek neki tamo dečak. Nema sumnje da si počinio gnusno zlodelo, ali on ti je sestrić, zaboga. Lariju su zadrhtale usne. – Nije trebalo da bude tamo. Kad su ga ona dvojica dovela, preklinjao sam ih da ga puste. – Hoćeš da kažeš da onog dana nisi bio u kolibi s Lukom Vokerom?

250


Book as passion & BalkanDownload Odmahnuo je glavom. – Nisam. Njih dvojica su bila tamo. Kad su ga doveli i kad sam ga prepoznao, rekao sam im da moraju da ga puste. Da su Stilovi ugledna porodica. – Lari – procedila sam kroz zube – reci mi ko su ti ljudi, jebote. – Ne mogu. Ubiće me. – Jedan od njih je Niko Kostas, zar ne? Larijevo lice bilo je bezizrazno. Nisam mogla da otkrijem šta se krije iza tog staklastog pogleda, iako obično umem da prozrem ljude. Neće popustiti. – Ovo je gubljenje vremena. – Taman sam htela da odložim slušalicu, kad je Lari podigao ruku. – Džejd, čekaj. Vratila sam slušalicu na uvo. – Šta sad? – Držali su ga malo manje od dva meseca. Kad sam video da će umreti, počeo sam da mu donosim više hrane. Moj zadatak je bio da ga hranim. Bio sam samo sluga, Džejd. Sluga. – Sluga koji je seksualno zlostavljao dečaka. Nevinog, malog dečaka. Svog sestrića. – Kajem se, Džejd. Kajem se zbog svega. – Tvoje pokajanje treba nešto da mi znači? Tajsonu takođe? Njegovim roditeljima, Bog da im dušu prosti? – Bred i Dafni su mi oprostili. Nisu me prijavili. Ako su oni bili voljni da me puste da... – Bred i Dafni su mrtvi. Dafni se ubila jer nije mogla da podnese to što si uradio njenom sinu. Ostavila je decu bez majke. Jedno od njih je i ne pamti. Tajsonu je trebala majka, Lari. Zbog tebe nije imao majku.

251


Book as passion & BalkanDownload – Hoćeš li mi, molim te, dozvoliti da ti objasnim? – Kako možeš da objasniš? Kako objašnjavaš svoj izopačeni um? – Nije trebalo da otmemo Tajsona. – A, onda se njegova otmica ne važi, je li? A šta je s ostalo šestoro dece? – Nemam nikakve veze s tim. – Treba da ti poverujem? Niko ti neće poverovati, Lari. – Džejd, pustio sam Tajsona da pobegne. Da nije bilo mene, bio bi mrtav. – Završili smo razgovor. Ponovo je ustao i pokazao mi rukom da sačekam. – Zar ti to ništa ne znači? To što je živ zahvaljujući meni? Sve ostale su ubili. Raskomadali su ih kao drva za potpalu. Bolesno, kažem ti. Bolesno. – Znam. Jedno telo je pronađeno. Znam šta su uradili ostalima, Tajson mi je ispričao. Naterali su ga da gleda kako komadaju Luka Vokera. Naterali su desetogodišnjeg dečaka da gleda tu grozotu. – Nemam... Nemam ništa s tim. – Izvini. Ne verujem ti. Bio si u tome koliko i ostali. Učini sebi uslugu i kaži mi ko su. Zavrteo je glavom. – Ubiće me. Teško da me je to pogodilo. – Moram nešto da ti kažem, Lari. Imaš sreće što si u zatvoru. Da nisi, Tajson i njegova braća bi ti presudili po kratkom postupku. – Stilovi. Misle da poseduju ceo grad.

252


Book as passion & BalkanDownload – Čuješ li ti sebe ponekad? Hoćeš da ti se smiluju, a tako pričaš o njima? – Izvini... Ali... Zaista je živ samo zahvaljujući meni, Džejd. Stavio sam mu nešto u hranu i pustio ga da se iskrade. Kad je izgubio svest, obukao sam ga i usred noći odvezao na pola sata hoda od ranča. Znao sam da će ga neko pronaći kad se bude probudio. I našli su ga. Živ je. Dobio je priliku da odraste. Zahvaljujući meni. – Lari, zbog tebe je odrastao potiskujući ono što mu se dogodilo. Sve je zataškano zato što ti nisi hteo da kažeš ko su ostali i zato što su Bred i Dafni odlučili da te ne prijave. – Nisu me prijavili zato što sam im spasao sina. Morao sam da napustim državu. Pet miliona dolara. Naravno. – Platili su ti, zar ne? Dali su ti nekoliko miliona da nestaneš iz Kolorada, što dalje od njihove dece? – Ne, ne, nisu. Nisu mi ništa dali, ali jesu me oterali. Rekli su da će me prijaviti ako ne odem daleko. Lažov. Moraću još malo da ispitam Vendi o tom transferu od pet miliona dolara. Naravno da su platili Lariju. Kome drugom? – Ne verujem ti. – Otišao sam. Vratio sam se tek kad je Bred umro. Bio sam bez prebijene pare. Zena me je bila ostavila. Trebao mi je posao, te me je gradonačelnik postavio za gradskog pravobranioca. Bio sam dobar pravobranilac, Džejd. Ne mogu čak ni da mu odgovorim. Čovek je lud. – Molim te, Džejd. Bred i Dafni su odlučili da me puste.

253


Book as passion & BalkanDownload – Mislim da Tajson neće biti tako blag kao njegovi roditelji. A neću ni ja biti. Dakle, ako mi ne kažeš ko su preostala dvojica, odlazim i vidimo se na suđenju. Lari se počešao po čelu. – Voleo bih da mogu. Ne mogu. Spustila sam slušalicu, okrenula se i otišla.

254


Book as passion & BalkanDownload

32. Tajson – Idemo dalje. – Džona je podigao čašu sa crnim vinom. Sedim za stolom na našem lepom tremu sa četvoro ljudi koje volim najviše na svetu. Stariji brat, uvek tako nepokolebljiv i jak, uvek prvi kada treba preuzeti krivicu na sebe, rešen da nas sve zaštiti. Još uvek ga proganja to što onog dana nije uspeo da me zaštiti, iako sam ga preklinjao da ne krivi sebe. Idemo dalje. Možda njegova zdravica znači da će napokon i sam ostaviti to iza sebe. Mlađi brat, koji me je uvek pratio u stopu dok smo bili deca. Bio je prava napast, ali je uvek želeo da stavi ručicu u moju i pođe sa mnom bilo kuda. Toliko sam srećan što je onog dana uspeo da pobegne. Zaštitio sam ga, rekao sam mu da beži i tako zauvek postao njegov heroj. Uvek će mi biti podrška, ali i on mora da ostavi prošlost iza sebe, baš kao Džona i ja. Moja sestrica, koja me je spasla na svoj način. Kad sam se vratio, ona je upravo bila izašla iz bolnice. Svi su mislili da će umreti jer se rodila prerano, međutim, mala Mardžori je jaka. Jaka kao bik. Tako lepa i nevina, porcelanska lutkica ukrala mi je sree čim sam je video, Tada mi je bila jedini dokaz da na svetu još uvek postoji dobro, Sve bih učinio za nju, i onda i sada.

255


Book as passion & BalkanDownload Naposletku, Džejd. Moja božanstvena Džejd s majkom koja se oporavlja i s kojom tek treba da se pomiri. Bori se sa sopstvenim demonima. Ipak, tu je za mene od prvog dana otkako je stigla u Snou Krik. U početku sam se trudio da je odgurnem od sebe, ali nisam imao snage da je ostavim. Čak i da jesam, brzo bi se vratila u moj život. Zato što me ne bi pustila. Zbog Džejd sam najzad shvatio da želim da živim. Ne samo da postojim, već da živim - da se radujem životu, da se vežem za nekoga. Nikada mi neće biti lako, ali sa Džejd ću istrajati. Budem li počeo da se davim, ona će me izvući. Ljubav mog života. Lepo je napokon želeti da nešto traje večno. Podigao sam čašu zajedno s ostalima. – Idemo dalje – rekli smo svi uglas. Mardžori i Felisija su spremile svečanu gozbu. Biftek sa sosom od breskvi iz našeg voćnjaka, brokuli, pire od krompira s belim lukom i korijanderom i varivo od divljih pečuraka. Sto krase tri vaze s tri raznobojna buketa ruža koje je Mardž kupila u cvećari u gradu. Svi su nasmejani. Džejd sedi pored mene. Kad se ućutim, povremeno mi stegne butinu, tek da mi stavi do znanja da je tu. Da će uvek biti tu. Nismo razgovarali o Lariju Vejdu ni o tome što je odbio da oda drugu dvojicu. Nismo razgovarali ni o čemu zapravo. Samo smo se smejali zajedno, pustili poneku suzu zajedno i odlučili da ostavimo to iza sebe. Kad je razgovor utihnuo, okrenuo sam se ka Džejd. – Plavooka? – Molim?

256


Book as passion & BalkanDownload – Hoću da se vratiš na ranč. Molim te. Ugrizla se za usnu. – Molim te, Džejd, molim te – ponovila je Mardžori. Njene divne usne razvukle su se u osmeh koji sam toliko zavoleo, osmeh koji može da mi ulepša dan, da mi ulepša život. – Dobro. Volela bih da se vratim. Oduvek sam to želela. Međutim, nije bilo vreme za to. Ponovo smo podigli čaše. Felisija je poslužila vruć kolač od breskvi sa sladoledom od vanile. Postoji reč koja dočarava moja osećanja, reč koju godinama nisam izgovorio da bih opisao sebe. Srećan sam.

*** Kasnije sam odveo svoju divnu Džejd u krevet i pustio je da me svuče. – Večeras želim da ti udovoljim – rekla je. Nasmešio sam se. – Samo ako se skineš. Zakikotala se jednostavno neodoljivo. – Ako su to tvoji uslovi, prihvatam. Skinula se brže nego što sam želeo, ali šta mari? – Lezi, dušo. Na leđa. Hoću da se nagledam tvog božanstvenog tela. – Nasmešila se. Mogu odmah da je uzmem i da vrlo brzo budem spreman za još. – Prvo sedi na mene – rekao sam. – Želim da te osetim. Nestašno je zavrtela glavom. – A, ne, nećemo tako. Uvek je po tvome. Večeras će biti po mome.

257


Book as passion & BalkanDownload Malo sam se unervozio. Ne volim da budem podređen. Džejd to zna. Zgrabio sam je, povukao na sebe i strasno poljubio, tek da je podsetim ko vodi glavnu reč u krevetu. Od poljupca smo oboje ostali bez daha, ali nije se dala pokolebati. – Molim te, Tajsone. Pusti me da te zadovoljim. Ne mogu da je odbijem. Iako mi je neprijatno, popustio sam. Kad je počela da me ljubi po vratu mekim usnama, opustio sam mišiće i prepustio se. Ljubila me je po ramenu, nastavila preko nadlaktice i podlaktice. Onda je svojim slatkim jezikom prešla preko mojih grudi i liznula mi bradavicu koja se ukrutila od njenog dodira. Spustila se i ljubila me po stomaku. Bio sam na ivici, hteo sam da poludim. Stezao sam prekrivač da je ne bih zgrabio, okrenuo i zario se u nju. Masirala mi je i ljubila butine, zatim unutrašnju stanju, obasipajući me poljupcima, od kojih samo što nisam eksplodirao. Naposletku ga je stavila u usta. – Prepusti se. Oseti kako je dobro – rekla je. Podigao sam glavu kako bih mogao da je gledam, da znam da je to ona. Moram da znam da je ona. Posmatrao sam je. Zurila je u mene sivoplavim očima i nežno me milovala. Onda sam počeo da se opuštam. Počeo sam da osećam zadovoljstvo. – Tako – rekla je. – To sam ja. Uvek ja. Niko drugi. Volim te. Toliko te volim. Zadržao sam dah, zabacio glavu i zažmurio.

258


Book as passion & BalkanDownload Njene ruke i usne su se smenjivale, pružajući mi beskrajno zadovoljstvo. O, bože. Kako je dobro. Kad sam pomislio da ću eksplodirati, kad sam osetio lake trzaje kako nadolaze, zastenjao sam: – Svršiću, ljubavi. – A onda sam, napokon, napokon bio... Slobodan.

*** Narednog jutra probudili smo se zajedno. Sunce se probijalo kroz prozor, Rodžer je spavao sklupčan kraj njenih nogu. Pomazio sam je po mekom obrazu. – Dobro si? – pitala je. – Više nego dobro. Ovo je prva noć koju smo proveli zajedno posle toliko vremena. Nasmešila se. – I ništa se nije dogodilo. Ovlaš sam je poljubio. – Od sada spavamo zajedno u mom krevetu, našem krevetu, svaku noć. – To bih najviše volela. – Zatvorila je oči i uzdahnula. Na noćnom stočiću stajala je vaza s jednim od buketa koje je Mardž donela prethodnog dana. Zgrabio sam crvenu ružu i laticama polako prešao preko njenih obraza i usana. – Mmm – Džejd je otvorila oči – baš mi prija. Volim ruže. Čak i one noći kad si me izbacio iz kuće, znala sam da ću se jednog dana vratiti. Znala sam da me voliš. Zbog ruže koju si ostavio na mom jastuku. Trgao sam se i pustio ružu da padne na krevet pored Džejd. Srce je počelo brže da mi kuca. – Molim?

259


Book as passion & BalkanDownload Sela je u krevetu. – Šta je bilo? – O čemu pričaš, plavooka? – Onog jutra nakon što si mi rekao da napustim kuću. Ostavio si ružu na mom jastuku. Progutao sam knedlu. Srce mi je tuklo kao ludo. – Ljubavi, znaš da te volim. Ali tog jutra nisam ostavio ružu na tvom jastuku.

260


Book as passion & BalkanDownload

EPILOG Džona Budući da Brajsa Simpsona nisam video nekoliko godina, iznenadio sam se kad me je pozvao. Upoznao je neku ženu i posle petnaestak godina oženio se njome u Las Vegasu. Istih smo godina, trideset osam, i bio je neženja, kao i ja. Rekao je da dolazi u Snou Krik da poseti roditelje – gradonačelnika i njegovu suprugu. Ne samo to već ima i prinovu, devetomesečnog dečaka. Sedeo sam u kafeu kod Rite i pio kafu, kad je ušao sa sinčićem u naručju. Ustao sam. – Brajse, čoveče, drago mi je što te vidim. – Zagrlili smo se kao muškarci. – Ko je ovaj mali lepotan? Dečak je presladak, plavokos, plavih očiju. Brajsova plava kosa je posedela. – Pa, gde ti je gospođa? – Razveli smo se. – Stvarno? Žao mi je. – Ipak, nisam se iznenadio. Uvek sam smatrao da Brajs nije toliko površan da ceo život provede sa ženom koju bezmalo i ne poznaje. – Da, pogrešio sam. Ali dobio sam Henrija. Nije htela starateljstvo nad detetom. Zapravo, gotovo nikad i ne traži da ga vidi.

261


Book as passion & BalkanDownload – Sad si samohrani tata? – Nisam to planirao. Zapravo, nisam ni mislio da ću imati decu. Ipak, sad kad imam ovog mališana, ne znam kako sam uopšte živeo bez njega. Razmišljaš li nekada o tome da se skrasiš? Teško pitanje. Dugo nikoga nisam hteo da opterećujem svojim životom, budući da me je izjedao osećaj krivice. Međutim, moj brat Tajson se oporavlja nakon što je bio otet pre dvadeset pet godina, kada mu je bilo deset. Taj događaj je ostavio traga i na meni i na našem mlađem bratu, Rajanu. Tajson ima devojku i verovatno će se uskoro oženiti. Ako on može da krene dalje, da zasnuje porodicu, možda je došlo vreme da i ja to učinim. Posmatrao sam Brajsa i njegovog sinčića i osetio do tada nepoznatu žudnju. – Iskreno, ne razmišljam. Već dugo. Ali nikad se ne zna. Možda ću upoznati neku finu ženu koja će hteti starog rančera kao što sam ja. – Bogatog rančera? Rekao bih da će se naći mnogo njih. – Brajs se grohotom nasmejao. Ne želim nekoga ko će biti sa mnom zbog novca. Imao sam dosta takvih. Kada bih našao ženu s kojom bih imao vezu kakvu imaju Tajson i Džejd, sigurno joj ne bih okrenuo leđa. – Misliš da bi mi dozvolio da ga uzmem u naručje? – pitao sam Brajsa i pokazao glavom ka Henriju. – Naravno. Klinac je veoma dobroćudan. – Dao mi je bebu u ruke. I Henri je gugutao. Stavio sam ga da sedne na sto licem ka meni i držao ga da ne padne. Malena ustašca razvukla su se u širok osmeh. Dečak izgleda mnogo liči na oca. Primetio sam da ima beleg na sićušnoj nadlaktici.

262


Book as passion & BalkanDownload – Ne sećam se da imaš beleg. To mu je od majke? Brajs je odmahnuo glavom. – Verovatno od mog tate. On ima baš takav, samo tamniji. Podseća na Teksas.

263

Helen hart 3 posesivnost  
Helen hart 3 posesivnost  
Advertisement