Issuu on Google+

Sela BrejĹĄn

Srce od meda

Naslov originala Sela Bration HEART SPEAKS FOR US


U velikoj prostoriji Centra za socijalni rad, pregrađenoj mnogobrojnim staklenim boksovima, vladala je uobičajena jutarnja atmosfera. Sve je bilo mirno, sa radija se čula tiha muzika, na šporetu u čajnoj kuhinji su vrili lončići sa vrelom vodom. Do početka radnog vremena preostalo je još petnaestak minuta, što su sluţbenici Centra koristili da bi popili katu i pročitali dnevne novine. To je bilo njihovo jedino slobodno vreme, pre nego bi otpočele posete prestupnika iz kazneno-popravnih domova. A sa njihovim ulaskom u Centar, sve se drastično remetilo. Spiker je najavio izveštaj vremenske prognoze, stoje nateralo Noru Grifin da ustane i pojača radio. „... Temperatura iznosi 15 stepeni, relativna vlaţnost vazduha 73 procenata, atmosferski pritisak 994 milibara. Za sutra se najavljuju padavine i dalji pad temperature...", čulo se sa radija. Kada su ponovo počeli sa emitovanjem muzike, Nora je smanjila ton. Uzela je solju sa vrelim čajem, sipala kašičicu šećera u njega i prišla prozoru. Odsutno je pogledala na ulicu. Jutarnja guţva na ulicama Njujorka se stišavala, a prava vreva je tek trebalo da se premesti u mnogobrojne oblakodere u kojima su bila smeštena sedišta raznih kompanija. Nora je volela što se Centar u kome je radila nalazio u prizemlju. Volela je da posmatra prolaznike, da osluškuje zvuke sa ulice, da bude neposredno uključena u njena dešavanja. Trgla se kada joj jeprišla Rozi Vajt, njena koleginica. - Nil je ponovo zaspao... - rekla je tiho, ispijajući kratke gutljaje tek skuvane kafe. Nora je sa puno simpatije pogledala u usnulo lice svoga šefa, koji je spavao opruţen na stolici. Nil Vitonje bio diplomirani psiholog, rukovodio je Centrom za socijalni rad i pritom je svakodnevno pomagao policiji u izradi psiholoških profila prekršioca zakona. Na taj način je sa puno uspeha učestvovao u njihovim hapšenjima ili raskrinkavanjima. - Sigurno je radio cele noći... - nadovezala se Rozi, odlaţući solju i vadeći karmin iz torbice da bi preraazala usne. Bila je to mlada, privlačna crnokosa ţena koja je veoma drţala do svog izgleda. Za razliku od nje, Nora Grifin se šminkala samo u retkim prilikama, a jedino tada bi i oblačila suknju ili neku elegantniju haljinu. U svakodnevnom ţivotu Nora je nosila pantalone sportskog kroja, široke dţempere ili komotne sakoe. Imala je kratku, smeđu kosu, tamne oči, lepe usne i gladak ten. Ne bi se moglo reći daje bila lepotica, ali je njeno lice


plenilo mušku paţnju. Sa svojih 29 godina izgledala je produhovljeno i privlačno na jedan ozbiljan, intelektualni način. Njeno lice je bilo odraz njene prirode. Nora je bila veoma promišljena osoba. Malo je govorila, ali je svaka reč koju bi izgovorila, imala svoju teţinu. Staloţena i racionalna, nikada nije padala u egzaltirana stanja, što joj je bilo od velike pomoći u poslu. Umela je odlično da procenjuje ljude i svakome je prilazila na odgovarajući način. U Centru za socijalni rad, Nora Grifin je vaţila za osobu koja moţe da reši svaki problem, koja moţe da pronađe najbolji pristup prestupnicima. Imala je izvrstan instinkt, prema svima se ophodila sa verom i poštovanjem i nikada nije odustajala. Nora je završila studije sociologije, ali joj nije bila strana ni psihologija ni kriminologija, kao ni pravo. Više od 10 godina ţivota uloţenih u visoko obrazovanje našlo je svoj odraz u vrhunskoj profesionalnosti, izraţenoj kroz rad sa otpuštenim zatvorenicima, koje je nadzirala tokom trajanja njihove uslovne kazne. Vrata male čajne kuhinje se naglo otvoriše i kroz njih prolete Dţeni Mejson, devojka koja je radila kao sekretarica Nila Vitona. Dotrčala je do njegove stolice i zastala zbunjeno, kad je shvatila da on spava. Podigla je papir koji je drţala u ruci i zbunjeno promucala: - Stigla je jedan hitna faks-poruka... - Pa probudi ga! - Rozi se namerno prodrala. Nil Viton je istog trenutka otvorio oči. Pogledao je u Dţeni i namrštio se. -O čemu se radi? - Stigao je jedan faks. Hitan... Viton je podigao papir, preleteo očima po ispisanom tekstu, a onda ga pročitao naglas. - Aron Ficdţerald sutra izlazi iz zatvora. Biće upućen u vaš centar... * Pred Norinim očima je zaigrala slika dostojanstvenog lica Arona Ficdţeralda. Setila se kako je zurila kao hipnotisana u novinsku hartiju, na kojoj je prvi put videla fotografiju tog privlačnog, harizmatičnog muškarca. Gotovo daje mogla da oseti snagu i prodornost pogleda njegovih izrazitih, crnih očiju, dok je netremice zurila u njegov lik. Bio je to sigurno najzgodniji muškarac koga je imala prilike da vidi. Visok, atletski građen, sa izraţenim ramenima i dugim, mišićavim nogama. Kosa mu je bila crna,


poput očiju i padala je sve do kragne njegovih košulja, gde se blago povijala. - Zašto dolazi u naš centar? - pobunila se Rozi, stoje nateralo Noru da se trgne iz razmišljanja. - Otkada je Kvins njegov kvart? Covek je rođen na Menhetnu, tamo je radio celog ţivota, tu je i uhapšen. Zašto ne bi išao kod njih? - Zato što je u pitanju jedan vrlo delikatan čovek. Eto zašto - odgovorio je Viton strpljivo. - U Ministarstvu pravde znaju rezultate koje naš centar postiţe u rehabilitovanju prestupnika i na ovaj način nam ukazuju poverenje. - Zbog njihovog poverenja mi imamo i previše posla... - nastavila je Rozi da brblja nezadovoljno. - Mogu misliti kako oni na Menhetnu uţivaju. Imaju za dve trećine manji broj slučajeva od nas. Viton je zevnuo pospano. - Gospodin Ficdţerald vise nema nikakvu imovinu, pokretnu ili nepokretnu, tako da mu je sasvim svejedno da li je prijavljen u Kvins ili na Menhetnu... -Ali nama nije svejedno! - Rozi, nemoj da se nerviraš - Viton je ustao i prišao Nori, koja je još uvek stajala kod prozora i polako ispijala svoj čaj. - Nora će preuzeti Arona Ficdţeralda. Samo na jedan trenutak, Nora je osetila kako joj je celim telom prošao laki drhtaj. Pet godina je prošlo od kada niko nije čuo ni video Arona Ficdţeralda, ali ga je ona odlično pamtila, odlično se sećala kako je reagovala kad god bi videla njegovu sliku u sredstvima javnog informisanja. Dok je trajalo suđenje, nije bilo dana da novine ne pišu o njemu, da na televiziji ne bude prikazan snimak sa samog suđenja ili sa ulaza u zgradu suda.voki Nora bi uvek osetila istinsko izbuđenje dok bi posmatrala njegovo gordo, dostojanstveno lice. U početku je mislila daje njen'interes profesionalne prirode, ali je vrlo brzo shvatila da reaguje kao ţena, da je Aron Ficdţerald privlači snagom svoje muţevnosti i magnetičnosti. Uzdahnula je duboko, ţeleći da se pribere. - Koliko meseci mu je preostalo do isteka uslovne kazne? - upitala je tiho svog šefa, pokazujući tako daje spremna da prihvati slučaj. Glas joj je kao i obično bio dubok, mek i neobično melodičan. Bio je to glas koji je oduvek privlačio muškarce. Nora nije svesno manipulisala svojim glasom. On je samo podraţavao njenu prirodu, staloţenu, harmoničnu i uravnoteţenu.


Nil Viton je podigao papir sa faks-porukom i pročitao je još jednom, od početka do kraja. - Šest meseci - obavestio je Noru. - Preţivećeš, zar ne...? Osmehnula se blago i kratko slegla ramenima. - Aron Ficdţerald dolazi tek sutra u Centar. Ne bi bilo loše da već danas razmisliš o njegovom zaposlenju i smeštaju - Viton je krenuo iz čajne kuhinje, a onda je zastao i sa puno poverenja pogledao u Noru. - Ne sumnjam da ćeš smisliti nešto voki pametno. Ako ti budu trebali neki podaci, dođi kod mene u kancelariju... - Kada dobijamo njegov dosije? - interesovala se. - Verovatno tek za nekoliko dana. Ti pristupi standardnoj proceduri, kao da se radi o bilo kom prestupniku. Kasnije ćemo imati prilike da modifikujemo njegov status. Viton je izašao, a Rozi je jednim teatralnim pokretom popravila frizuru. -Aron Ficdţerald je sve, samo ne „bilo ko"! Sećam se daje bio uţasno zgodan! Volela bih da ga vidim, kada sutra bude dolazio. Nora je znala da će već od tog trenutka morati da otpočne sa pripremama za taj susret. Već je imala neke ideje oko poslovnog angaţmana Arona Ficdţeralda, ali je više brinula mogućnost da se oseti nesigurnom pred tim licem granitne čvrstoće i izrazite upečatljivosti. Kratko je pozdravila Rozi, a onda otišla do svog odeljka. Nakon nekoliko minuta, već je bila krajnje poslovna i koncentrisana. Veče je odavno palo, kad je Nora pokucala na vrata kuće u kojoj je ţiveo njen brat, sa svojom ţenom i njihove dve ćerke. Na licu joj je lebdeo blagi smešak, zbog izvesnosti viđenja sa svojim bratanicama, koje je veoma volela. Minu i Eni, dve plavokose devojčice od tri i pet godina, potrčale Nori u susret kada je ona kročila u predvorje kućo, nakon što joj je Najdţel otvorio vrata. - Zdravo Najdţel - Nora je uspela kratko da pozdravi brata, pre nego što je klekla na koleno i dozvolila daje dve devojčice gotovo obore na pod. Snaţno ih je zagrlila, govoreći im koliko ih voli i koliko su joj nedostajale. Poljubila ih je neţno u rumene obraščiće i pomazila po svilenkastoj kosi. - Ponekad sam ljubomorna kada vidim koliko te vole - rekla je umesto pozdrava Medlin Nortam, Najdţelova supruga, pojavivši se na vratima kuhinje sa varjačom u ruci. Bila je to izuzetno lepa ţena, ţivog i vedrog izraza lica. Medlin je, za razliku od tihog i postojanog Najdţela, bila temperamentna i energična


osoba, što je davalo ravnoteţu njihovom braku. Ona i Nora su imale površan, ali korektan odnos i obe su se trudile da odrţe taj nivo. Znale su da je preveliko intimiziranje uvek opasno za rođačke odnose. - Zdravo Medlin - pozdravila je Nora i dalje se mazeći sa devojčicama. -Mislim da sam ti već objasnila zašto me devojčice vole. Ja se samo igram sa njima, a kada odem ti ćeš ih terati da jedu ono što ne vole, da peru zube što ih obično mrzi, i da preskoče gledanje televizije jer je vreme spavanju. Ja ih samo volim, a ti ih voliš i pritom vaspitavaš. Zato si „deţurni krivac" u njihovim očima. - To je slaba uteha za mene, moram ti reći - uzdahnula je Medlin umorno, a onda pljesnula rukama. - Deco sedajte za sto! Nora, da li si već večerala? - Jesam. Došla sam da razgovaram sa Najdţelom. Imaš li par minuta vremena? - okrenula se ka svom bratu. Najdţel je klimnuo glavom i krenuo sa Norom u dnevnu sobu, da bi se izolovali. Poput svoje sestre i Najdţel je retko govorio, pokreti su mu bili usporeni, a njegovo usko, duguljasto lice je odisalo spokojstvom. Bio je visok i vitak, sa smeđom, proređenom kosom i sitnim očima. Svi su se čudili njegovoj vezi sa Medlin, ţenom izrazite lepote i srdačnog ponašanja. Niko nije mogao da predvidi brak između to dvoje, potpuno drugačijih ljudi. Međutim, Nora je od prvog trenutka znala kako će se stvar završiti. Medlin je bila mudra ţena i odlično je znala šta dobija sa, ne baš atraktivnim, Najdţelom Nortamom. Znala je daje on odgovoran i razuman čovek, sa kojim će moći da ostvari potomstvo. - Da li se sećaš koje Aron Ficdţerald? - počela je Nora kada su se smestili u fotelje, spremni da otpočnu razgovor. - Da. Sećam se. To je onaj vlasnik velike građevinske firme, koji je optuţen na pet godina zatvora, zbog utaje poreza. Klimnula je glavom. - Sutra izlazi iz zatvora. Dobio je skraćenje kazne zbog dobrog vladanja i biće na uslovnoj slobodi narednih šest meseci. - Podseti me... nešto je bilo sumnjivo u njegovom slučaju. - Da. - Nora je uzdahnula. - Aron Ficdţerald je sa svojim advokatima uporno tvrdio da mu je podmetnuto, daje nepravedno optuţen. Tačnije, direktno je optuţio svog brata, Frenka, za besramnu izdaju i administrativnu mahinaciju, koja ga je koštala svega što ima u ţivotu. - Sećam se daje njegovu poziciju dodatno oteţao testament njihovog oca. -Tačno. Stari Herman Ficdţerald je ostavio klauzulu u testamentu koja reguliše posedovanje porodične imovine. Izgleda daje taj čovek veoma


drţao do poštenja, s obzirom daje uslovio zadrţavanje nasledstva moralnim ţivotom svojih sinova. Odnosno, prvi koji bi bio krivično gonjen i optuţen, ostajao bi bez svega. - Što se desilo starijem sinu, Aronu? - Aron je jedini sin Hermana Ficdţeralda. Frenk je usvojen, ali je u testamentu bio potpuno ravnopravan. Sada je on jedim vlasnik kompanije kojom je predsedavao Aron, vlasnik ogromne porodične kuće i svih nekretnina, kao i velikog broja akcija. Aronu su blokirani bankovni računi, oduzet mu je čak i automobil. Ostao je bez ičega. - Pretpostavljam da ćeš ti biti njegov socijalni radnik, dok je na uslovnoj slobodi? -Da. - Hoćeš da ga zaposlim kod mene, zar ne? Nora je saglasno klimnula glavom. - Ne mogu da ga zamislim da radi kao fizički radnik - Najdţel se blago osmehnuo. - Ima u njegovom izgledu nečeg autoritativnog, aristokratskog. - Nisam ni mislila da radi kao fizički radnik. Imenuj ga za svog pomoćnika. On ima ogromno iskustvo u građevinarstvu, a to je vrlo slično izradi montaţnih bungalova, čime se ti baviš. Ubaci ga u vatru, Najdţele. Sigurna sam da se nećeš pokajati. Najdţel je zbunjeno trljao bradu, a onda lagano skrenuo pogled na svoju sestru. - Zašto ti je toliko stalo, do njega? Nora je zastala trenutak, pre nego je odgovorila. - Da li se sećaš da sam ti pričala da smo Nil Viton i ja prisustvovali izricanju presude? - sačekala je da njen brat klimne glavom. - Tada sam videla Aron Ficdţeralda iz neposredne blizine. On je nevin, Najdţele... Oči su joj gorele grozničavim sjajem, a to je bilo dovoljno za njenog brata. - U redu, Nora. Pošalji ga kod mene. Imenovaću ga za svog pomoćnika, ali će biti pod mojim kompletnim nadzorom. Neće mu biti dozvoljen pristup u finansijsku konstrukciju projekta, niti će imati prava da potpisuje bilo šta, umesto mene. - Mislim daje to sasvim pošteno - Nora je odahnula sa olakšanjem. - Hvala ti, Najdţele.bd - Nadam se da ću uskoro moći da ti uzvratim zahvalnost. Tim i Vins, mladi prestupnici koje si poslala kod mene na ispomoć, odlično rade i nemam nikakvih problema sa njima. - Oni još uvek ţive u pomoćnoj zgradi, u krugu tvoje firme?


- Da, još uvek. - Da li postoji još jedna slobodna soba? Za Aron'a Ficdţeralda. Najdţel se zamislio. - Nema, ali ćemo isprazniti jednu prostoriju u kojoj drţim rezervni materijal. - Ako ti bude trebala posteljina i nešto tome slično, pošalji Tima ujutru kod mene. - Razgovaraću sa Medlin o tome, pa ću ti javiti. Nora je provela još neko vreme sa bratom i njegovom porodicom, a onda je otišla svojoj kući. Bila je veoma zadovoljna zbog dogovora kojeg je postigla sa svojim bratom. To joj je donelo miran i dubok san.

8 Tim, simpatični mladić od dvadesetak godina, koji je bio optuţen na dve godine zatvora zbog krađe automobila, zaista je došao sutradan kod Nore, da bi uzeo posteljinu. Nora se pripremala za posao i bilo joj je ţao što nije imala vremena da paţljivije odabere stvari, koje bi trebalo preneti u sobu Arona Ficdţeralda. Uzela je prvi komplet posteljine koji joj je pao pod ruku, nekoliko peškira i rezervnu jastučnicu. Odvezla je Tima do Najdţelove firme, a potom poţurila na posao. Devet sati je već prošlo i ona se nadala da nije zakasnila da prisustvuje najavljenom dolasku Arona Ficdţeralda. Parkirala je kola iza zgrade u kojoj je radila, a onda je poţurila ka ulazu. Kiša je pravo počinjala da pada, a ona je mrzela da koristi kišobran. Odahnula je kada je zatekla uobičajenu atmosferu među svojim kolegama. Pogledala se na kratko u ogledalu i otresla kapljice kiše sa kose. Na sebi je imala belu košulju muškog kroja, bordo sako i uzane crne pantalone koje su joj izvrsno pristajale, s obzirom daje imala izuzetno lepe noge i bokove. Nora nikada nije znala da istakne savršenu građu svoga tela. Bila je vitka i viţljasta, sa idealnim proporcijama, ali se sve to samo naziralo pod njenom neobaveznom i ponekad neţenstvenom garderobom. Preskočila je odlazak u čajnu kuhinju i ispijanje kafe sa Rozi, i otišla je pravo u svoj odeljak. Bila je to prostrana kancelarija, ograđena staklenim zidom sa sve četiri strane. U kancelariji se nalazio radni sto sa


kompjuterom, fotelja za stranke, orman sa dokumentacijom i veliki filodendron. Čulo se kratko kucanje, pre nego je ušao Nil Viton. - Da li si spremna za tvog današnjeg „štićenika"? - upitao je blago, sedajući na fotelju.. - Koliko se sećam, rekao si da ga tretiram kao bilo koga drugog - Nora je takođe sela na svoju stolicu i otključala fioku radnog stola. - Tačno, to uputstvo i dalje vaţi - Viton je pogledao značajno u Noru. -Znam da si pre pet godina tvrdila daje nepravedno optuţen. - Što se mene tiče, imaće tretman srazmeran optuţnici i kazni koju je dobio. Nije potrebno da mi to posebno naglašavaš. - Znam da nije potrebno... U tom trenutku, u Normu kancelariju je ušla sekretarica, Dţeni Mejson. - Gospodine Viton, u Centar je upravo stigao Aron Ficdţerald. Da li da ga sprovedem dovde? - Da - Viton je uzdahnuo. - Uvedi ga ovde, Dţeni... Nora je osetila kako joj je celo telo protratilo od nekog neobjašnjivog uzbuđenja. Činjenica da će se uskoro direktno suočiti sa Aronom Ficdţeraldom, muškarcem koji je pobuđivao u njoj čitav spektar različitih, nedefinisanih emocija, učinila je da joj srce ubrzano zakuca. Pre nego što je uspela da ga umiri, Dţeni Mejson je ušla u kancelariju, a za njom...

* Aron Ficdţerald... Nora nije uspela da sakrije iznenađeno širenje svojih tamnih očiju. Pa taj čovek je izgledao bolje nego ikad! Bio je pet godina stariji, ali "to nije ostavilo većeg traga na njegovom licu ili telu. Kosa mu je i dalje bila crna, telo snaţne konstitucije, muţevno i koščato. Ukrstili su poglede i Nora je znala da se nešto ipak promenilo kod Arona Ficdţeralda, Imao je pogled biča, pogled kojim je šibao sve oko sebe. Njegovo lice je imalo odraz pritajene opasnosti i nateralo je Noru da blago ustukne. Gorčina i prezir su ostavili traga na njemu, ali je to samo još više doprinosilo njegovoj harizmatičnoj pojavi.


Nora nije mogla da odvoji oči od njega. Nešto je snaţno privlačilo tom čoveku, i što se on više mrštio zbog njenog upornog pogleda ona je sve manje bila svesna svog napadnog zurenja. - Gospodine Ficdţerald, dozvolite mi da vam se predstavim. Ja sam Nil Viton i rukovodim radom ovog Centra - Nil se predstavio, nakon čega je pruţio Aromi ruku. - Verujem da ste već dobili sva potrebna uputstva i da znate da ćete biti upućeni na saradnju sa nama, sve do isteka vaše uslovne slobode. Aron se rukovao sa Nilom i kratko klimnuo glavom, u znak razumevanja. Nil je pokazao rukom na Noru. - Ovo je gospođa Nora Grifin, sa kojom ćete biti u neposrednom kontaktu. Nadam se da ćete uz njenu pomoć sa lakoćom započeti novi ţivot kao slobodan čovek - sačekao je da se i njih dvoje rukuju, a onda je pogledao u Noru i mahnuo joj kratko rukom. - Biću ceo dan odsutan. Znaš gde me moţeš pronaći, ako ti budem neophodno potreban. - Hvala ti, Nil - Nora se kratko pozdravila sa svojim šefom, a onda hrabro pogledala u Arona. Kosa mu je bila delimično mokra, a tragovi kiše su se videli i po njegovoj koţnoj jakni. - Pokisli ste - obratila mu se blago. - Da li ţelite da uključim jače grejanje? - Nije potrebno. - U tom slučaju, sedite, molim vas - pokazala mu je rukom na fotelju, a zatim se i sama spustila na koţnu fotelju iza svog radnog stola. Uzela je slušalicu u ruke i nečujno uzdahnula. U sebi je osećala neku vrstu nelagodnosti koja joj je oduzimala dah. Nije to mogla da razume i zato se nesvesno namrštila. - Da li ţelite čaj ili kafu? - upitala je Arona, dok je okretala brojeve telefona. - Kafu, bez šećera - zatraţio je, ne skidajući pogled sa njenog lica. - Dţeni, molim te donesi nam dve kafe bez šećera - naručila je Nora, a onda zadrţala slušalicu trenutak duţe, kao da je ţelela da odgodi trenutak suočavanja sa Aronom Ficdţeraldom. Nesvesno je protrljala resicu svog uha, pre nego što je pogledala u svog štićenika. Spustila je nadlanice na površinu stola i nevešto pokušala da se osmehne. - Kao što vam je poznato, gospodine Ficdţerald, do isteka uslovne kazne, ostalo vam je još šest meseci, počev od današnjeg dana. Za to vreme ne biste smeli da načinite nijedan prekršaj, koji bi podrazumevao sudsku presudu. Takođe vam se uskraćuje mogućnost napuštanja zemlje i ograničava kretanje na širu okolinu grada.


Pogledala ga je nesigurno, a onda nastavila. - Imaćete duţnost da se redovno javljate Centru. U početku će to biti dve posete u toku radne nedelje, a kasnije samo jedna. Ako se dogovorimo i ako budete poštovali sve ono što se od vas očekuje, moţemo da proredimo vaše posete i na dve nede-lje ili na javljanje telefonom. To će zavisiti od našeg internog dogovora. - Našeg? - Vašeg i mog - objasnila je. Dţeni Mejson je kratko pokucala na staklena vrata, pre nego je ušla u Norinu kancelariju i spustila kafu pred nju i Arona. Tiho se povukla nakon što je Nora pogledala sa zahvalnošću. - Sve što sam do sada rekla je. ono što bi vi, gospodine Ficdţerald, trebalo da činite, do konačnog isteka uslovne kazne - Nora je otpila gutljaj kafe, a onda se zavalila u svoju fotelju. - Što se ovog Centra tiče, mi smo u obavezi da vam pomognemo da se što lakše vratite normalnom ţivljenju. - Da li ste spremni na to? - Zavisi šta smatrate pod normalnim ţivljenjem - odgovorio je suvo, nakon čega je otpio gutljaj kafe. Nora gaje pogledala direktno. Daje na njegovom mestu sedeo bilo ko od njenih mnogobrojnih štićenika, rekla bi mu da ne mudruje jer ga to nikuda neće odvesti. Cesto je sretala ljude sa kojima nije mogla da uspostavi čak ni najjednostavniju komunikaciju. Mnogi bivši zatvorenici su pokazivali otvoreni otpor, odbijali su saradnju i bivali krajnje ironični, a često i agresivni. Međutim, Aron Ficdţerald nije pokazivao nikakvu emociju u svom glasu, koji je bio ravan, ujednačen. On svoje pitanje nije postavio iz namere da se inati sa njom. On je ţeleo da otkrije svoja prava i ograničenja, a izgledao je kao da odlično zna šta će da uradi sa tim. Nora je osećala da se nalazi pred svojevrsnim profesionalnim iskušenjem jer se po prvi put u karijeri nalazila pred osuđenikom koji bi, u realnim okolnostima, bio u mnogo čemu superiorniji od nje. - Normalan ţivot, koji bi zadovoljio ovaj Centar, podrazumeva vaše zaposlenje, stambeno osiguranje i mogućnost nadziranja vaših aktivnosti. Ali, pre svega, najpoţeljnije je uzdrţavanje od kriminalnih aktivnosti objasnila je staloţeno. - Centar ima prilično niske standarde, rekao bih.


Nora je zaţmurila i progunđala nešto, veoma tiho sebi u bradu. Nije imala nijednu primedbu na ono što je Aron Ficdţerald izgovorio, ali poslednje što bi smela da uradi, bilo je da mu to potvrdi. Tačnije, ne bi trebalo da mu daje nikakve privilegije, iako je bila stoprocentno ubeđena daje nepravedno osuđen. Ali, ako Aron Ficdţerald bude otkrio njeno uverenje, moći će da manipuliše sa tim. A to je trebalo izbeći po svaku cenu. Zato je rekla krajnje grubim glasom - Izgleda da ste u kaznenopopravnom domu navikli na visoke standarde, gospodine Ficdţerald, pa vam ovi naši pogledi na ţivot izgledaju smešni. Istog bd trenutka je osetila tupi bol u sebi jer je duboko ţalila zbog onoga stoje izgovorila. Nije ţelela da ga povredi, nije ţelela da ga svrsta u istu kategoriju sa ostalim osuđenicima. Na njeno iznenađenje Aron se podsmehnuo poluironično. Nije izgledao nimalo uvređen. - Kazneno-popravni dom? Kakva jeftina lirika... Vidite, gospođo Grifin, zatvor moţete zvati i rajska bašta, on će i dalje biti zatvor. - Samo sam Mela da budem taktična... - Ako mislite da mi pomognete, budite iskreni i otvoreni. Meni nisu potrebne iluzije - zatraţio je ozbiljnim glasom. Nora je saglasno klimnula glavom, zadivljena njegovim odgovorom. Dobro, moţemo da budemo i otvoreni. U tom slučaju, recite mi da li osećate neke posledice vašeg petogodišnjeg boravka u zatvoru? - Zašto to pitate? - Prvenstveno me interesuje da odredim da li vam je potrebna stručna pomoć, kao i... - Mislite, psihijatrijska pomoć? - presekao je. -Da. - Nije mi potrebna. Nora je protrljala vrat. - Svi tako misle. Znala je da Aron Ficdţerald ne spada u to „svi", ali je odlučila da se profesionalno drţi pravca kojim je pošla. - Vidite, - počela je blagim glasom - boravak u zatvoru je jedan od najteţih oblika stresa. Najveći procenat zatvorenika veoma teško podnosi svoj status. Oduzimanje slobode ostavlja dugotrajne i karakteristične posledice i ja sam samo ţelela da znam da li imate potrebu da razgovarate sa nekim stručnim licem. Aron je ćutao i netremice gledao u Noru.


Ona se osećala sve nesigurnije, ali je odlučno potisnula sve utiske, koje je u njoj izazivalo prisustvo tog intrigantnog muškarca. Nastavila je, trudeći se da zvuči hladnokrvno. - Gospodine Ficdţerald, gotovo sa sigurnošću mogu da tvrdim da vaša psihička stabilnost nije ugroţena dugogodišnjim boravkom u zatvoru. Ali... - Na osnovu čega moţete to da tvrdite? - ponovo je presekao. Nervozno je ukrstila prste na rukama. - Iz iskustva znam da iz zatvora sa najmanje posledica izlaze ljudi izraţenog dostojanstva i samouverenosti. U Aronovim očima se pojavio bes. - Ja sam najobičniji kriminalac i neprijatelj ove drţave. Šta se desilo sa tom kvalifikacijom? Kako je moguće da zadrţim dostojanstvo, ako sam prekršio zakon? Nora se ugrizla za usnu. Očekivala je teţak razgovor sa Aronom Ficdţeraldom, ali je ovo bilo teţe nego je ona zamišljala. Protrljala je bradu, ţeleći da dobije na vremenu. - Gospodine Ficdţerald, molim vas da mi ne odmaţete. Ja nisam član porote koja vas je osudila, i imam prava na svoj lični stav. To ne znači da osporavam opravdanost kazne koju ste dobili. Jednostavno se trudim da otkrijem kako ste sve to podneli. Moja procena je vrlo vaţna zbog vašeg integrisanja u društveni ţivot. - Ako sa „sigurnošću tvrdite da moja psihička stabilnost nije ugroţena", zašto mi nudite razgovor sa psihijatrom? - Kada sam vam nudila razgovor sa stručnim licem, ţelela sam da proverite stepen motivacije, koja je neophodna za sve ono što vas čeka u narednih šest meseci. Vrlo je bitno da znam da li ste izgubili ambicije, radni polet, profesionalni interes. Da li patite od gubitka koncentracije, od nesanice i slično. Suzio je pogled. - Spreman sam da radim šta god mi ponudite - lako je uzdah nuo. - Što se ostalog tiče, kao što ste i sami predvideli, nemam nikakvog problema. Ostao sam potpuno isti, kao i pre odlaska u zatvor pogledao je provokativno i promeškoljio se u fotelji. - Moţda to smatrate problematičnim?

* Noru je delio samo jedan korak od toga da prizna svoju nemoć, koju je osećala pred tim muškarcem. Nesvesno se osmehnula, setivši se okorelih kriminalaca sa kojima je razgovarala, od kojih joj je nekolicina otvoreno


pretila, a jedan joj je čak mahao pištoljem pred nosom. Sada joj se oni učiniše bezazlenim kao deca. -Šta je smešno, gospođo Grifin? Ako smem da pitam? Ili mi je i to uskraćeno? Nora je otvorila fioku svog radnog stola. - Kao što sam rekla, ja sam najmanje kriva za sve čega ste uskraćeni - izvadila je vizit-kartu svog brata, kao i nekoliko reklamnih prospekata. - Da li vam odgovara da se zaposlite kao pomoćnik direktora u firmi koja se bavi izgradnjom montaţnih bungalova? Skupio je obrve. - Ne razumem... Nudite mi posao pomoćnika direktora? - Tačno. U pitanju je sasvim mala firma, koja ima tek dvadesetak zaposlenih ljudi. Uposleni su preko cele godine, zahvaljujući činjenici da svoj posao obavljaju kvalitetno i korektno. Pretpostavljam da ćete se odlično snaći, zahvaljujući vašem ogromnom iskustvu, koje ste stekli baveći se građevinskim poslovima. Na ţalost, još uvek ne moţemo da vam ponudimo posao u kompaniji koja bi bila dostojna vašeg renomea. Znate i sami da je u vaš dosije upisan podatak o krivičnom prekršaju, što vam zatvara vrata mnogih uspešnih firmi. - A šta mi je otvorilo vrata firme na koju me upućujete? Nora nije ţelela da kalkuliše. - Vlasnik i direktor firme, Najdţel Nortam, je moj brat - zastala je na trenutak. - Zahvaljujući mojoj preporuci, kod njega već rade dva mladića, koji se takođe nalaze na uslovnoj slobodi. - Čime sam zasluţio da me preporučite bratu? Zar se ne bojite da ću ga opljačkati? - u glasu mu se osetila jedva primetna doza ironije. - Ne bojim se. To je zato što... - blago se nakašljala - to je zato što... ponovo je zatala, potpuno savladana svojim intimnim osećajem daje Aron Ficdţerald nepravedno optuţen i daje već dosta propatio zbog toga. Nastavila je da ćuti i gleda u sto, ne znajući kako da završi započetu rečenicu. - Hoćete da kaţete da će svaki moj potez biti nadgledan i da će mi biti onemogućena, manipulacija novcem i hartijama od vrednosti? Progutala je knedlu. Kada je digla glavu i pogledala u Arona, oči su joj sijale. - Da. To sam htela da kaţem... - izustila je tiho. Gledao je začuđeno i sa blago primaknutim obrvama.

*


- Dakle... - Nora se naglo trgla. - Da li ste zainteresovani da učestvujete u izradi montaţnih bungalova? -Jesam - slegao je ramenima. Ustala je i prišla njegovoj fotelji. Sa svakim korakom kojim mu se pribliţavala, osećala je sve veću ustreptalost u svom telu. - Izvclite ovu vizit-karticu. Tu se nalazi adresa, ne bi bilo loše da odete tamo već danas. U taksiju moţete pogledati i ovaj reklamni materijal, da biste imali potpuni uvid u proizvodni program. Aron je stavio vizit-kartu u dţep, a onda bacio nekoliko brzih pogleda na katalog. - Da li imate novca za taksi? - upitala je Nora blago. - Ako nemate, zamolite Najdţela da isplati taksistu. Iznos bi mogao da vam oduzme od zarade - namerno je rekla, znajući da ljudi poput Arona Ficdţeralda teško primaju milostinju. - Imam nešto novca kod sebe - odgovorio je odsutno. - Gde ćete da ţivite? Da li imate neko rešenje? Aron je blago stisnuo usne. - Oduzeta mi je sva pokretna i nepokretna imovina. Još uvek ne znam gde ću da ţivim. Nora je zadrhtala od načina na koji je Aron to izgovorio. Bilo je u tim rečima toliko pritajene gorčine i besa, daje Nora nesvesno spustila ruku na vrat. Osetila se kao daje u klopci, kao daje ona sama jedan od razloga za bes Arona Ficdţeralda. - Moj brat će vam ponuditi smeštaj - rekla je brzo, pokušavajući da se pribere. - U pitanju je soba, kupatilo biste delili sa još dvojicom mladića. U svakom slučaju, ako vam smeštaj ne bude odgovarao, moţete sami da pronađete nešto povoljnije. Ako se odlučite za tu varijantu, obavezno mi dostavite adresu. - Da li je to sve? - upitao je, diţući pogled ka njoj, s obzirom da je Nora još uvek stajala nedaleko od njegove fotelje. -Jeste - uzdahnula je, sa jedva zauzdanim olakšanjem. - Dozvolite mi da vam ponudim da se posluţite telefonom. Sigurno ste nestrpljivi da javite rođacima i prijateljima da ste ponovo na slobodi. - Hvala na ponudi, ali ne ţelim nikome da se javljam - rekao je ustajući. Pruţio je Nori ruku i zagledao joj se u lice. - Hvala vam, gospođo Grifin kratko je izustio, a onda krenuo ka izlazu iz kancelarije. - Samo trenutak! - Nora je otrčala do stola i uzela rokovnik u ruke da bi pogledala kada ima slobodan termin za novu posetu Arona Ficdţeralda.


Okretala je nervozno listove, a onda ukočeno zastala. Jasno je osetila Aronov pogled na svojim nogama, na svojim bokovima, leđima i vratu. Znala je da je odmerava sa priličnom paţnjom, ali kada se okrenula ka njemu, pogled mu je bio prazan, bezizraţajan. Nora se mogla zakleti daje osetila nešto poput ţaljenja. Nikada nije ţudela za muškom paţnjom, ali je sada porazila potpuna ravnodušnost u očima Arona Ficdţeralda. - Dođite u petak, u podne - uspela je da se oglasi krajnje poslovnim glasom. - Recite mom bratu da je sastanak neodloţan. Uostalom, on zna za to pravilo, zahvaljujući dvojici mladića koji već rade kod njega i imaju isti status, kao i vi. - Zar su i oni pomoćnici direktora? - upitao je neobično blago. - Ne, naravno da nisu. Oni su fizički radnici. Htela sam da kaţem da su i oni na uslovnoj slobodi i da su u kontaktu sa Centrom. - Razumeo sam. Do viđenja, gospođo Grifin - klimnuo je glavom i izašao iz Norine kancelarije. Kao nikada ranije u svojoj karijeri, Nora se osetila potpuno iscrpljenom nakon upravo okončanog razgovora sa Aronom Ficdţeraldom. Vratila se do svoje fotelje i sa treskom se sručila u nju. Naslonila je glavu na naslon i čvrsto zatvorila oči. U glavi joj je vladala prava zbrka i ona oseti kako će joj stvari sasvim sigurno izmaći kontroli, ako ne bude nešto drastično promenila u svom stavu prema Aromi Ficdţeraldu. Osmehnula se gorko, samoj sebi. Znala je šta bi prvo trebalo da uradi. Trebalo bi da zaboravi da je on izuzetno zgodan muškarac i da njegova pojava neverovatno utiče na nju. Ali, kako to da zaboravi? Kako da ignoriše sve ono što oseća u njegovom prisustvu, kako da ignoriše činjenicu da joj nijedan muškarac pre njega nije bio tako uzbudljiv. Nora je tada, nakon dugo vremena pomislila na svog bivšeg muţa, Vesa Grifina, sa kojim je bila u braku dve godine i od koga se razvela tog leta. Ves je bio sušta suprotnost autoritativnom i nepokolebljivom Aronu Ficdţeraldu. Kao umetnik, odlikovao se nestalnom prirodom, čestim promenama raspoloţenja i egocentričnošću. Bio je emotivno nepredvidiv, njegova raspoloţenja su se kretala od neobuzdane egzaltiranosti, do potpune ravnodušnosti. Kada je shvatila da više nema volje da se prilagođava „stvaralačkim fazama" u ţivotu Vesa Grifina, Nora je odlučila da se razvede. Ves je ubrzo


otputovao u Evropu, u Pariz, gde je trebalo da do kraja ispolji svoj talenat, a Nora je shvatila da ga je gotovo odmah zaboravila. Bila je toliko poštena prema sebi da prizna da nikada nije istinski volela svog muţa. On je privukao kao neobična ličnost, kao umetnik, pun neobuzdane energije. Međutim, ono što joj se u početku dopalo, kasnije je postalo razlog zbog kojeg je ţelela da se razvede.byvoki Kada je ostala sama, potpuno se posvetila poslu i donekle zanemarenom obrazovanju. Nije očekivala da će je privući bilo koji muškarac. Tako je mislila, sve dok se nije suočila sa Aronom Ficdţeraldom. Nora je duboko uzdahnula i uključila kompjuter, da bi unela podatke iz upravo završenog razgovora sa novim štićenikom. Paţljivo je birala reči, znajući da će sve što piše upotpuniti dosije Arona Ficdţeralda. Bezbroj puta je počinjala rečenice i isto toliko puta ih brisala. Nije joj trebalo dugo da shvati koliko će joj posao biti oteţan, ako svog novog štićenika bude tretirala drugačije od ostalih, pouzdano krivih i pravedno osuđenih prestupnika.byvoki Odlučila je da izađe na ulicu i prošeta, bez obzira na kišu, koja je nemilice sipila. Verovala je da će joj šetnja pomoći da razbistri svoje nepovezane misli. Trebala joj je hladna i trezvena glava, trebalo joj je da bude krajnje profesionalna. Kada se vratila u kancelariju, uspela je da završi izveštaj, ali ne i da potpuno povrati svoju standardnu uravnoteţenost. Na završetku dana, pitala se da li će to više ikada moći.

III Rozi Vajt je upala u čajnu kuhinju i iz sve snage tresnula torbu o sto. Nora se trgla, a nekoliko kolega joj je uputilo začuđene poglede. - Majler Knajt me je maločas presreo na ulici! Taj prepredeni klinac je traţio da ga pustim da se zaposli kao noćni čuvar u apoteci! Kakva ironija! Pitala sam ga ko će da čuva apoteku od njega! - Stvarno su neumorni. Prosto je neverovatno kakve im sve budalaštine ne padaju na pamet - rekao je Pit Koltridţ, pre nego je zevnuo i posvetio se sportskim izveštajima iz novina koje je čitao.


-Volela bih da mogu da primenim tvoje metode preusmeravanja na normalan ţivot, Pit - Rozi je halapljivo otpila gutljaj kafe iz šolje koju joj je Nora pruţila. - Ponekad pomislim da je tim balavcima samo to i potrebno. - Na šta misliš? - Pit je digao glavu sa novina. - Na čvrstu ruku! Eto na šta mislim! Što je čovek sa njima bolji, oni su sve gori i zahtevniji! Treba im lupiti šakom o sto, kao što ti ponekad činiš i pripretiti im ponovnim vraćanjem u zatvor! - Najgore od svega je što to uopšte nisu balavci. Svi su punoletni, samo što uporno odbijaju da odrastu i prihvate sa ozbiljnošću svoj ţivot - zaključio je Pit, vraćajući se svom štivu. Nora je odsutno mešala šećer u čaju, uporno gledajući na ulicu. Kiša je ponovo počela da pada, gotovo u isto vreme kao i prethodnog dana. Uzdahnula je, setivši se kako su se kapljice vode presijavale na potpuno crnoj kosi Arona Ficdţeralda. Kao da je mogla da joj pročita misli, Rozi je upitala: - Kako je prošao tvoj jučerašnji susret sa „delikatnim čovekom" Aronom Ficdţeraldom? - nije izdrţala da ne prokomentariše sa ironijom komentar Nila Vitona. - Videla sam ga na kratko kroz zid svoje kancelarije. Moţda i nije delikatan, ali je svakako zgodan. Svi su pogledali u Noru, očekujući da čuju od nje odgovor. Znali su da se slučaj koji joj je dodeljen razlikuje od onoga što je bilo njihova svakodnevna praksa i zato su sa najvećom paţnjom očekivali da čuju ishod susreta. Nora je kratko prešla pogledom po licima svojih kolega. - Nije mi bilo nimalo jednostavno, moram da priznam -počela je tiho. - Aron Ficdţerald je inteligentan i pronicljiv čovek i ne poseduje nijednu osobinu klasičnog kriminalca. Zahteva poseban tretman, ali je vrlo opasno davati mu neke dodatne privilegije. To je ujedno i moj najveći problem. Ne mogu da ga svedem na istu meni kao i ostale bivše zatvorenike. Neprestano mije u glavi njegov potencijal, postignut uspeh... - Utajen porez... - ubacio se jedan mlađi kolega. Pit Koltridţ ga je prijateljski pljusnuo skupljenim novinama po licu. - Nemaš pravo glasa, bar dok ne navršiš pet godina rada! Vi mladi sve vidite crno ili belo, a u ţivotu je sve relativno! - okrenuo se ka Nori. - Da li je pred tobom ponovio priču iz sudnice, ono, daje nevin? - Nije - Nora je zavrtela glavom. - Međutim, određena doza gorčine u njegovom glasu i izrazu lica, jasno govore o tome da se još uvek nije pomirio sa presudom.


- Ni meni ne izgleda kao da je zaista uradio ono, za šta ga tereti optuţnica - Rozi je uzela učešće u raspravi. - Izgleda dostojanstveno, kao čovek koji ne bi sebi dozvolio da bude upleten u neku finansijsku aferu - stresla se na trenutak. - Što se ne bi moglo reći za njegovog brata, Frenka. Pre neki dan sam ponovo videla njegovu sliku iz novina, kada je prisustvovao otvaranju svog novog gradilišta. Jeziv čovek, jednom rečju. Nora je morala da se sloţi sa Rozi. Frenk Ficdţerald je bio oličenje ciničnog i nadmenog čoveka, čoveka koji je bio na sve spreman. Setila se njegovog trijumfalnog izraza lica nakon izricanja presude i jeza joj je obuzela celo telo. Iznova se začudila tome. Nije mogla da veruje da neko likuje nad zlom sudbinom čoveka sa kojim je odrastao i proveo dobar deo ţivota u zrelom dobu. Osetila je veliku blagonaklonost prema Aronu. Još ranije je znala da mu je majka umrla kada je imao deset godina, da mu je otac preminuo nakon fatalnog srčanog udara, neposredno pre otkrivanja njegove afere sa porezom. I na kraju je doţiveo da mu Frenk, čovek koga je smatrao bratom i sa kojim je tada ţivei u porodičnoj kući, priredi verovatno najveće ţivotno razočarenje. Nora je osetila potrebu da bude sama i zato se povukla u svoj boks. Sela je za sto, a onda spustila lice na raširene dlanove. Sa nelagodnošću je shvatila da joj se dešava ono što bi trebalo da spreči po svaku cenu, svoj emotivni angaţman u odnosu sa štićenikom Centra. Ona bi svakom bivšem zatvoreniku trebalo da prilazi na krajnje racionalan način, hladne glave i nepristrasnog ponašanja. Trebalo bi da ih prihvati kao ljude koji su nekada prekršili zakon, i sada pokušavaju da to izbrišu iz svoje prošlosti. Znala je da to neće uspeti sa Aronom Ficdţeraldom. Osećala je da se on neće smiriti dok stvari ne istera na čistac, dok ne ospori svoju krivicu. Stresla se od te mogućnosti. To je poslednje što bi Aron trebalo da uradi. Ako bude počeo da traţi pravdu dok je na uslovnoj slobodi, mogao bi vrlo lako biti vraćen u zatvor. Nora je odlučila da mu skrene paţnju na tu mogućnost. Nije sumnjala da će joj za to biti potrebna sva diskretnost ovog sveta. U pitanju je bila posredna optuţba na pripremanje osvete. Njena sluţbena duţnost je nalagala nagoveštaj moguće osvetoljubivosti u izveštaju o štićeniku Centra. Jer, ako bi došlo do ponovnog hapšenja kaţnjenika na uslovnoj slobodi, podrobno se proučavao izveštaj i stručno mišljenje socijalnog radnika. U slučaju mimoilaţenja i neslaganja pisanog


sa realno izvedenim, socijalni radnik je bivao degradiran i premeštan na lošije radno mesto. Međutim, Nora je odlučila da pre kompletiranja izveštaja razgovara sa Aronom. Odlučila je da ga već u petak, kada bude dolazio u Centar, upozori na sve posledice isterivanja pravde. * U četvrtak uveče, Nora je odlučila da poseti brata i njegovu porodicu. Zelela je da vidi svoje bratanice, ali i da se raspita o Aronu. . Dugo se zadrţala u dečijoj sobi, gde je igrom zamorila devojčice, pa su lako zaspale, bez posebnog uspavljivanja. Poljubila ih je u čelo i obraze, nakon čega je sišla u prizemlje. - Nemoj mi reći da već spavaju? - Medlin je iznenađeno pogledala u Noru i još više razrogačila svoje lepe, plave oči, kada joj je ona potvrdno klimnula glavom. - Koliko traţiš novca da dolaziš ovde svako veče i uspavljuješ ih igrom? Ne pitam za cenu, samo prihvati posao. - Razmisliću o tom predlogu. Za sada me ponudi pićem. Imaš li nešto hladno? Belo vino, na primer. - Mislim da je ostala jedna čaša od ručka, taman za tebe - Medlin je sipala vino u čašu i pruţila je Nori. - Hoćeš li da sedneš? - Gde je Najdţel?. Htela sam da razgovaram sa njim. -Verovatno je otišao do podruma. Ali, evo ga! - uzviknula je, ugledavši svog supruga na vratima kuhinje. - Da li deca već spavaju? - upitao je Najdţel briţno, skidajući jaknu. 20 - Nora ih je prešla, pa su zaspale, nakon što su se dobro iskakale. Hoćete li da pređemo u dnevnu sobu? Ili ja ne mogu da prisustvujem vašem razgovoru? - Gluposti, Medlin - Nora je blago dodirnula po ramenu. - Skini tu kecelju, otvori jedno pivo i pridruţi nam se u dnevnoj sobi. Nora je sela u fotelju i odsutno pogledala na televizijski ekran, na kojem su se velikom brzinom smenjivale scene muzičkog špota. Uzdahnula je duboko i otpila gutljaj vina. Sačekala je da i njen brat zauzme mesto na kauču, pre nego gaje upitala: - Da li si zadovoljan Aronom Ficdţeraldom? Kako se uklopio u posao? - Ne znam, Nora. Sve to sa Aronom mi je jako čudno - Najdţel je gledao u neku tačku na stolu. - Odmah mi je postalo jasno da je vrhunski stručnjak


iz oblasti građevinarstva, da ima nemerljivo iskustvo i daje rođen za uspeh. Ima bezbroj ideja, a svaka je, veruj mi, zlata vredna. O, da verujem ti, prošlo je Nori kroz glavu, ali je ipak ćutala. - Pritom je vrlo diskretan čovek. Nije napadan, retko govori, isključivo o poslu, naravno. Verujem daje do sada otkrio mnogo grešaka koje pravim tokom rada, ali mi ih otkrije tek kada ga direktno upitam za mišljenje. Za ova tri dana, koliko radi kod mene, učinio je više nego moj najbolji projektant za godinu dana. - Da li mu veruješ? Najdţel je zbunjeno slegao ramenima. - Ne mogu da prihvatim da je bio uključen u bilo kakve novčane malverzacije. Rado bih mu poverio neke ozbiljnije zadatke, ali je za sada bolje da budem oprezan. Šta ti misliš o tome? - Šta misli o čemu? - upitala je Medlin, koja se pridruţila svom muţu na kauču. Bez kecelje, sa raščešljanom kosom i osmehom na usnama, izgledala je prelepo. Izgleda daje Najdţel to isto pomislio jer je istog trenutka zagrlio i privio sebi. Sa zahvalnošću je prihvatio pivo koje mu je donela. - Pričali smo o Aronu.Ficdţeraldu - objasnila je Nora. Medlin je zakolutala očima. - Kako je zgodan! Danas sam svraćala kod Najdţela u kancelariju i zatekla ga tamo. Umalo se nisam srušila, kada me je pogledao. - Pravicu se da ovo nisam čuo - Najdţel je blagonaklono ćušnuo svoju ţenu. - Čovek izgleda moćno! To niko ne moţe da porekne. Da li se slaţeš sa mnom, Nora? - Kao što si rekla, Medlin, to niko ne moţe da porekne, pa ni ja. Tačnije, sumnjam da postoji ţena koja bi ostala ravnodušna pored njega. - Da li ti je poznato nešto, mislim, o njegovom ljubavnom ţivotu? interesovala se dalje Medlin. - Koliko se sećam natpisa iz novina, imao je verenicu, pre nego je osuđen i poslat na izdrţavanje kazne. - Kakva šteta! - Medlin je sočno coknula svojim usnama. – Onakav muškarac da provede pet godina u zatvoru. To je zločin, usmeren protiv nas, ţena. Nora je morala glasilo da se nasmeje ovoj primedbi svoje snahe. Otpila je gutljaj vina i odlučila dapronieni temu, pre nego kaţe nešto što ne bi bilo primereno. - Da li je gospodin Ficdţerald prihvatio smestaj u pomoćnoj


zgradi? -Jeste. Nije imao nikakvih primedbi i nikakvih zahteva - objasnio je Najdţel. - Zaista čudan Čovek. Nora je još jednom pomislila kako se sve neće završiti na degradirajućem radnom mestu sa pomnim nadzorom, i na smeštaju u pomoćnoj zgradi. Još jednom je pomislila kako će Aron Ficdţerald učiniti sve što bude mogao da povrati svoje stare pozicije. Ostala je još neko vreme sa Medlin i Najdţelom, a onda je otišla svojoj kući. Sutradan je čekao naporan dan i ona je odlučila da ga započne odmorna i naspavana.

IV Pre nego je svratila u Centar, Nora je otišla do komande obliţnje policijske stanice u kojoj je čekao Nil Viton. Trebalo je da mu pomogne u istrazi povodom pljačke, koju su izveli nekadašnji štićenici Centra. Iako je celo jutro bila pod utiskom skorog viđena sa Aronom Ficdţeraldom, Nora je umalo zakasnila u Centar, na zakazani sastanak sa njim. Uletela je kao furija u zgradu u kojoj je radila. Odmah gaje spazila. Sedeo je nepomično na stolici u predvorju, sa još nekolicinom ljudi, koji su čekali svoje socijalne radnike. Nora je bila zadihana od trčanja, ali joj je muţevna pojava Arona Ficdţeralda dodatno oduzimala dah. Prišla mu je sa blagim smeškom. - Da li me dugo čekate? - rekla je umesto. pozdrava i pruţila mu ruku. Kada joj je Aron uzvratio stisak, toplina sa njegovog dlana se munjevito prenela po ćelom njenom telu. I ugrejalo ga.. - Nekoliko minuta - rekao je spokojno, gledajući u njeno lice. - Molim vas izvinite, imala sam neodloţan sastanak u Bruklinu - lako ga je dodirnula po ramenu, pre nego je krenula ispred njega. - Nadam se da nemate ništa protiv da se upoznate sa jednom koleginicom, koja bi vas mogla primiti, kada ja nisam tu. U poslednje vreme, imam sve više obaveza van Centra.


Išao je lakim, leţernim korakom za Norom, a ona je osećala njegov pogled na svom potiljku. Kucnula je na vrata Rozine kancelarije. - Moţemo li da uđemo? Rozi je ustala od svog stola i krenula im u susret. - Naravno, samo izvolite. - Gospodine Ficdţerald, upoznajte Rozi Vajt. Njoj se uvek moţete obratiti, ako vam nešto zatreba kada ja nisam tu. Rozi se nasmešila koketno i ţenstveno izvila jedno rame. - Drago mije što sam vas upoznala, gospodine Ficdţerald - pozdravila gaje srdačno. Aron se rukovao sa njom, klimnuo učtivo glavom i nezainteresovano pogledao po kancelariji. - U slučaju da sam ja odsutna iz Centra, Rozi će registrovati vaš dolazak objasnila je Nora. - Tada se naš sastanak odlaţe za naredni dan. Kratko su se pozdravili sa Rozi i otišli u Normu kancelariju. - Molim vas, sedite - tekla je Nora, pokazujući Aromi na fotelju. Spustila je tašnu na sto, a onda otišla do čiviluka, da bi okačila mantil. Dok se skidala, krišom je pratila kako Aron Ficdţerald seda u fotelju. Udobno se zavalio i ispruţio svoje duge, snaţne, mišićave noge. Nora je morala da zaţnniri. Prošla je rukom kroz kosu i popravila revere svoje tople, zimske košulje. - Kako ste, gospodine Ficdţerald? - upitala je jednostavno, dok je sedala na svoje mesto. - Dobro sam. Dohvatila je slušalicu i pogledala ga kratko, dok je okretala brojeve. -Koliko se sećam, pijete kafu bez šećera, zar ne? -Da. Nora je pomislila: biće ovo još jedan dugačak i mučan susret. - Dţeni, molim te donesi u moju kancelariju dve kafe bez šećera - naručila je kafu, a onda se i ona udobnije zavalila u fotelju. - Kada sam pitala kako ste, nisam ţelela da udovoljim konvenciji. Ţelela sam da čujem kako se zaista osećate. - Osećam se dobro. - Podsetite me, gospodine Ficdţerald, čiji je zahtev bio da uspostavimo iskren i otvoren odnos? - Zašto mislite da nisam iskren, kada kaţem da sam dobro? - Dozvolite da objasnim: neretko se dešava da bivši zatvorenici, kada izađu na slobodu nakon dugogodišnjeg boravka u zatvoru, postanu potpuno emocionalno ispraţnjeni. Postaju ravodušni, potiskuju osećanja,


bivaju neosetljivi za sve što se dešava drugima, pa i njima samima. Drugim rečima, nastavljaju da vegetiraju, umesto da iz sve snage zgrabe ţivot u svoje ruke. Pogledala ga je upitno. Aron je samo ćutao, ali se videlo daje pomno slušao ono što je Nora govorila. Za trenutak je nastala napeta, zavercnička tišina, koju je iznenada, svojim ulaskom, prekinula Dţeni. Spustila je kafu pred njih i brzo izašla. Noraje uzela solju u ruke i dugo je okretala među svojini prstima. - Vidite, gospodine Ficdţerald, nisam imala prilike da vas upoznam, pre vašeg odlas ka u zatvor. Ne znam kakav ste tada čovek bili i zato mi morate otvoreno reći:by voki da li je taj gubitak spontanosti, koji osećam kod vas, posledica boravka u zatvoru, reakcija na dugo čekanu slobodu ili jednostavno odlika vaše ličnosti? ~ Zašto me to pitate? Zar sve to ulazi u moj dosije? - Zar ste pomislili da sam lično zainteresovana? - brzo je upitala, a onda otpila gutljaj tople kafe. - Znam mnoge novinare koji bi platili gomilu novca, za takve informacije...

* Nora se osetila toliko uvređenom, daje to iznenadilo. Preţivela je psovanja od strane štićenika, pretnje. učene i lascivne komentare, ali je ništa nije tako porazilo, kao pitanje Arona Ficdţeralda. Namerno je ćutala duţe vreme, sve dok nije postala sigurna daje potisnula u sebi osećaj poraţenosti i daje u stanju da govori kao i do tada. - Sve što budete izgovorili u ovoj kancelariji, biće uneto u vaš dosije. On će ostati zatvoren, sve dok ne načinite novi prekršaj. Tada će se vrlo podrobno razmatrati o vašem psihičkom stanju, nakon izlaska iz zatvora. Znate i sami da je to odlučujuće, prilikom izricanja novih kazni. Što se tiče novinara, ţao mi je što do sada niste shvatili da ţelim da vam pomognem. - Izgleda da sam stvarno postao neosetljiv - rekao je grubo i ironično i drsko pogledao u Noru. Nora je hrabro trpela taj pogled, pokušavajući da pronikne u suštinu tih crnih očiju. Nešto je sprečavalo da prihvati sebično i bezobzirno ponaftanje


Arona Ficdţeralda. Nešto joj je govorilo daje on samo iskušava, đi i li da odredi koliko moţe da joj veruje. -Kako vam je na poslu, gospodine Ficdţerald? - najednom je odltlfiila da promeni temu. - Zašto ste odustali od ispitivanja mog psihičkog stanja? - Zato što ne ţelim da se upecam na vašu udicu. Suzio je pogled. Izgleda daje bio iznenađen njenim odgovorom. ,ali samo za trenutak. Ubrzo je njegovo lice potpuno smekšalo. Otpio je gutljaj kafe. -Još uvek sam zbunjen. Ne mogu da odredim kako se osećam- rekao je polako. - Ne verujem vam. Sigurna sam datačno znate kako se osećate. Ali Nora je osetila blagu nervozu u sebi - laţljivost je još jedna od posledica kojima sam vam već govorila. - Mislite da laţem? - Mislim da svesno manipulišete svojim odgovorima! – prodrala se nekontrolisano i primetila da je nekoliko kolega iz okolnih boksova iznenađeno pogledalo u nju. Stakleni boksovi nisu imali krov, tako da se samo malo jači zvuk lako razlegao ogromnom prostorijom. Nora je protrljala čelo. - Molim vas, izvinite –otvorila je rokovnik i počela da lista svoj radni kalendar. - Dođite ponovo u utorak, najbolje posle ručka. Upisala je vreme i datum, a onda je ustala u nameri da isprati Arona iz kancelarije. Iznenađeno je shvatila da on još uvek nepomično sedi na svojoj fotelji. Gledao je vrlo paţljivo, kao da intenzivno razmišlja o njoj. Međutim, njegovo lice je i dalje bilo nedostupno, nedokučivo, i Nora nije mogla da pročita ništa sa njega, -Izvinite, uskoro me očekuje novi sastanak - rekla je hladnim glasom, krećući ka vratima. Aron se polako podigao, prošao pored Nore bez reči i izašao iz njene kancelarije. Gledala je u njegova široka ramena, dok se kretao ka izlazu Iz Centra. Tada je bila sasvim sigurna da će taj čovek veoma brzo započeti svoju bitku za pravdu. Zaţalila je što je izgubila prisebnost i što mu nije skrenula paţnju na opasnost jednog takvog poduhvata. Vratila se za svoj sto i duboko uzdahnula. Osećala se iscrpljenom, a to je značilo samo jedno: bila je previše emotivno uključena u slučaj Arona Ficdţeralda.


V Nora je provela prilično naporan vikend. Šta god je pokušavala da uradi, uvek bije progonio lik Arona Ficdţeralda. Neprestano je preispitivala sebe, svoju stručnost, svoju moć da uspostavi onaj pravi odnos sa njim, mino?, kojim bi oboje bili zadovoljni. U ponedeljak ujutru, uspela je malo da potisne te misli u stranu, s obzirom daje imala mnoštvo susreta sa štićenicima Centra. Krajem radnog vremena u njenu kancelariju je ušao Nil Viton. Bacio je fasciklu ispred Nore i svom teţinom se sničio u fotelju, namenjenu gostima..-To je Ficdţeraldov dosije. Upravo mi gaje dostavio zatvorski kurir. - Da li si ga pročitao? - upitala je, nestrpljivo otvarajući korice. - Jesam. Videćeš i sama, svi dokazi koji su izloţeni sudu, dokazuju njegovu krivicu. Ima nekoliko stvari koje su interesantne i koje je odbrana pokušala da iskoristi, ali bez uspeha. Dokazi su bili neoborivi. Nora je paţljivo čitala optuţnicu. - Koje su to stvari? - podigla je pogled jer nije mogla da dočeka da čuje Vitonov odgovor. - Na primer, zašto je prijavljena utaja poreza u godini kada je porodična kompanija ostvarila najveći profit. Izgleda kao da je neko čekao da iskoristi taj momenat. - Neko? Misliš Frenk Ficdţerald? - Ne ţelim ništa da kaţem. Taj momak je imao pristup finasijama i moţda je zaista mogao da skrene sredstva na drugi račun, kao što je Aron tvrdio. - Čekaj, rekao si „da skrene sredstva"? -Da. - To znači da su sredstva za plaćanje poreza bila upućena na pravi račun. Predsednik kompanije sigurno ima nalog, koji je potpisao, pre nego je neko uopšte menjao stanje na njihovom računu. - Upravo je o tome reč. Međutim, Aromi je bila uskraćena mogućnost bra njenja sa slobode, tako da nije bio u prilici da pribavi materijal, kojim bi dokazao da je neduţan. - Zašto nije platio kauciju? - Nemoj da zaboraviš klauzulu u testamentu njegovog oca. Onog trenutka kada je Aron uhapšen i kada je potpisana optuţnica, njemu su bila oduzeta sva sredstva. Bio je praktično bez ijednog dolara.


- Zar nije imao ličnog novca, pored porodičnog? - Jeste, ali kao što ćeš videti, sve je uloţio u nove poslove. Aron Ficdţerald je poznat po tome da se ne luksuzira previše u privatnom ţivotu. Bar ne u meri koja bi ugroţavala njegove poslove. Noraje haotično pregledala listove dosijea. - Ne mogu da verujem da Frenk nije ţeleo da uplati kauciju za svog brata. - Pravdao se da bi time osporio ţelju njihovog oca. Uostalom, pročitaćeš zapisnik sa suđenja. Nil je zevnuo, što je bio znak da je umoran preko svake mere. - Idem da spavam - rekao je listajući. - Nadam se da me niko neće zvati tokom noći. - Laku noć, Nile - pozdravila gaje Nora neţno, a onda je upalila lampu na svom radnom stolu. Počela jevrlo paţljivo da čita dosije. Paţnju su joj privukli lični podaci Arona Ficdţeralda. Imao je 39 godina, rođenje u Njujorku, diplomirao je građevinarstvo na „Kolumbija univerzitetu" i to sa najvišim ocenama. Punih deset godina je radio u „Herden" kompaniji, koju je osnovao njegov otac. Uhapšen je u svojoj 34. godini, pod optuţbom utaje poreza. Nora je vrlo paţljivo čitala dosije, a kada je završila, iznenadila se shvativši koliko je sati. Brzo je izašla iz Centra i odvezla se kući. Dugo nije mogla da zaspi jer su joj rečenice, koje je pročitala u dosijeu, stalno igrale pred očima. Uporno je pokušavala da navode optuţnice poveţe sa likom Arona Ficdţeralda, ali joj to nije polazilo za rukom. On je za nju oduvek bio nepravedno osuđen, oduvek je sumnjala daje sposoban za kriminal bilo koje vrste. Zaspala je sa listovima dosijea rasutim po krevetu. Pored njenog jastuka je leţao list na koji je bila prikačena Aronova fotografija.

* Nora je pogledala na sat. Za desetak minuta se očekivao dolazak Arona Ficdţeralda, a ona još uvek nije mogla da odredi koji stav bi bilo najdelotvornije da zauzme. Još uvek su razum i srce vodili bitku, a pobednik se nije nazirao. Kada je Aron najpre pokucao, a zatim i ušao u njenu kancelariju, Nora je shvatila da joj je, svojim znatno ublaţenim izrazom lica, još više oteţao posao. Nije to bila neka drastična promena, ali je Nora ipak primetila da su mu mišići lica nešto opušteniji, a pokreti manje usiljeni.


Ustala je, da bi se rukovala sa njim. - Dobar dan,gospođo Grifin - rekao je kratko, pruţajući joj ruku. - Gospodine Ficdţerald - klimnula je glavom i pokazala mu na fotelju. -Molim vas, sedite. Da li ste umorni? - Nisam - odgovorio je sedajući. Nora je primetila da ima na sebi nove pantalone i košulju, ali je i dalje nosio svoju crnu, koţnu jaknu, koja mu je izvrsno stajala. - Znači li to da vas moj brat ne zamara previše? - nasmešila se blago. - Pet godina sam proveo ne radeći ništa. Ţeljan sam posla i odgovara mi što sam puno angaţovan. Nora je pomislila: ovo je prvi normalan odgovor, koji sam dobila od njega. Odlučila je da to iskoristi. - Mislila sam da svi zatvorenici imaju neka zaduţenja, kojim mogu da se bave tokom dana. - Verovatno znate da sam boravio u „Vajathed" zatvoru. U njega šalju intelektualce i političke zatvorenike. Većina njih dobija da čisti prostorije ili se bavi ostalim poslovima, poput povrtarstva, stolarije ili obrade metala. Ja sam uradio nekoliko projekata za kuće upravnika zatvora i njegovih čuvara. Zato sam dobio skraćenje kazne. - A van toga? Šta ste radili van toga? - Čitao sam knjige. Stručne, uglavnom, ali i one koje sam oduvek ţeleo da pročitam, a nisam imao vremena. Nora je ţelela da čuje o kojim knjigama je reč, ali je znala da bi to značilo prekoračenje njenih sluţbenih ovlašćenja. Zato je odlučila da promeni temu. - Da li ste zadovoljni smeštajem? Nešto u njegovim očima je zasijalo. - Veoma sam zadovoljan smeštajem, hvala... I dalje je gledao neobično neţno i Nora je zbunjeno skrenula pogled. Nije znala šta ga je, u njenom pitanju, isprovociralo da je gleda na taj način. Izvadila je parče papira iz fioke, neko vreme se pravila da isprobava ispravnost olovke, a onda je ponovo ukrstila svoj pogled sa Aronovim. Odahnula je, shvativši da mu je lice prepoznatljivo kruto i odbojno. Sa tim je već mogla da se izbori. - Gospodine Ficdţerald, - počela je oprezno - moraću da vam postavim jedno neprijatno pitanje... - Nakon svih ovih koja su bila prijatna? - upitao je, ne bez ironije. - Kako god ih doţivljavali, morala su biti postavljena - objasnila je blagih glasom i pritom pokajnički slegla ramenima.


Aron je ćutao, a Nora je pomislila kako će vrlo brzo uprskati stvari, zbog onoga što je trebalo da ga pita. Ponovo je počela da manevriše sa priborom za pisanje po stolu, ţeleći da dobije na vremenu. Upisala je nešto pri vrhu lista papira, a onda počela, ne diţući pogled: Morate da mi kaţete šta mislite o... hm, odnosno, - prokašljala se - kako se sada odnosite prema... prema vašem... krivičnom delu? - sa poslednjom reči, podigla je pogled i pogledala direktno u Aronove oči. One su se nasmešile, ali je to potrajalo samo jedan tren. Ubrzo je bio jednako mrk i nedokučiv, kao i do tada. - Moj odnos, prema mom krivičnom delu je isti kao i pre odlaska na odsluţenje kazne. Nora je klimnula glavom. Odlično je razumela šta znači taj diplomatski odgovor. Aron Ficdţerald je i dalje tvrdio daje nevin. Odloţila je papir i olovku na stranu, ukrstila prste na rukama i počela krajnje ozbiljnim glasom. - Gospodine Ficdţerald, mislim daje ovo odličan trenutak da porazgovaramo o onome što ste upravo izjavili. Posmatrajući stvari sa vaše pozicije, čini mi se da mogu da razumem vaše ogorčenje. Međutim, ono mora biti potisnuto, i nikako ne bi smelo da se... Tog trenutka, prostorijom se razlegla glasna psovka i zvuk razbijanja više čaša o pod. Nora je pogledala u boks do svoga i videla kako Pit Koltridţ skače sa svoje stolice i unosi se u lice jednog mladića. Prepoznala je u tom tamnoputom momku svog nekadašnjeg štićenika, koga je Nil Viton, zbog grubosti, naknadno dodelio Pitu Koltridţu. Nastala je neopisiva buka, koja se sastojala od niza psovki, pretnji i učena. Svi sluţbenici su prekinuli rad i gledali preko staklenih zidova ono što se dešavalo u Pitovom boksu. U jednom trenutku, tamnoputi mladić je pogledao direktno u Noru, a onda se prodrao na sav glas: - Ti si kriva! Sve je tvoja krivica! Tada je potrčao iz boksa ka vratima, ali je prethodno srušio fotelju za sobom, preko koje se Pit prostro svom duţinom. Nora je shvatila da trči pravo prema njenom boksu i blago je ustuknula. Pogledala je oko sebe, očekujući da vidi da li je neko od kolega u stanju da stigne tog izuzetno brzog mladića. Nekoliko njih je, zajedno sa Rozi, krenulo sda zaustavi mladića, ali je on ipak prvi stigao do njenog boksa. Naglo je otvorio vrata i krenuo da nasrne na Noru. Međutim, Aron je reagovao munjevito. Uhvatio je momka za oko vratnik jakne, grubo ga gurnuo na sto, a potom, mu je obe ruke savio na leđima,


čvrsto mu drţeći zglobove među svojim prstima. Momak je počeo da se otima, a sa svakim njegovim trzajem Aron gaje sve snaţnije drţao prikovanog za površinu stola. Kada je video da ne moţe da se oslobodi, momak je, lica priljubljenog uz sto, počeo sa sočnim psovkama upućenim Nori, sa pretnjaina i komentarima koji su imali seksualne aluzije. Aron gaje tada odigao od stola, a zatim ponovo sa treskom spustio, u ţelji da ga učinka. - Molim vas, ne činite to! - povikala je Nora, ustajući brzo. - Hajde, ličini to još jednom! - prkosio je momak. - Onda ćeš ponovo daše vratiš u zatvor i to zajedno sa mnom! - Molim vas... - Nora je očima dala znak Aromi i on je odmah postavio momka na noge, ali ga je i dalje čvrsto drţao. Tada su počeli da pristiţu i ostali sluţbenici. Nil Viton je izvadio lisice i stavio ih mladiću na ruku. On je ponovo počeo da viče na sav glas. - Ovaj visoki me je napao! Svi ste to videli! Hoću da ga tuţim! Hoću da ga vratim u zatvor! - Ništa mi nismo videli. - Nora se takođe prodrala i pogledala po licima svojih kolega.Oni su saglasno klimnuli glavama, nakon čega su počeli da se vraćaju na svoja radna mesta. Kada su ostali sami, Nora se tromo spustila u svoju fotelju. Sačekala je da i Aron to isto učini, a onda ga je pogledala sa zahvalnošću. - Da li vam je jasno zašto sam onako reagovala? - Da, jasno mije - odgovorio je kratko, a njegova mirnoća je bila savršena. - Ovaj momak bi zaista mogao da vas tuţi za fizički napad. Krajnje je poniţavajuće što znate da bi vas i jedna tako svrsishodna reakcija koštala slobode, ali takav je zakon. Mi to ne moţemo da promenimo. - Učinio bih to opet, "makar morao ponovo u zatvor. Nora je osetila kako joj je jeza prošla celim telom nakon Aronovih reči. Nije mogla da obuzda taj osećaj, čak i kada je upozorila sebe da bi on najverovat-nije zaštitio bilo koju ţenu, a ne samo nju. Za trenutak je dozvolila sebi da zamisli kakav bi bio osećaj imati stalno uz sebe takvog zaštitnika. Stresla se celim telom od prijatnosti tog imaginarnog osećaja. Aronu to nije promaklo. - Da li ste još uvek uplašeni? - upitao je, a u glasu mu še mogla nazreti briţnost. - Ne, nisam - kasno je shvatila da je odgovorila brzopleto i da će morati da objasni reakciju svoga tela. - Naravno,, ovakve situacije nisu nimalo prijatne, ali, već sam navikla na njih.


- Hoćete da kaţete da ste već bili u ovakvim situacijama? - Da. Tačnije, bio je svako od nas. Zato i radimo u staklenim boksovima, da bi mogli da nadziremo jedni druge. - Ali, to nije nikakva zaštita - izgledao je iskreno iznenađen. - Ovaj momak je mogao da bude naoruţan. Kako se branite u takvim slučajevima? - Recima. Mi smo istrenirani za takve situacije. Do sada mi je uspevalo da ih zaustavim navreme. Aron je izgledao vrlo nezadovoljno. - Koliko sam uspeo da procenim bes ovog momka, on bi bio u stanju da vas presretne na ulici. - Tačno. Presreću me na ulici i dolaze mi na kućna vrata. Gledao je zapanjeno. - Ne mogu da verujem. Pa. vi ste neprestano izloţeni opasnosti! - Nije sve tako .dramatično, kako izgleda na prvi pogled. Uostalom, u spavaćoj sobi drţim pištolj malog.kalihra. To mi daje osećaj sigurnosti. Nil Viton-je kratko pokucao, a zatim ušao u kancelariju. - Nora, trebalo bi da kreneš sa mnom u stanicu, da bi svedočila i potpisala izveštaj. Dovezao sam automobil pred ulaz. - Odmah ću - klimnula mu je glavom i Viton je izašao. - Izvinite, gospodine Ficdţerald - Nora je spakovala nekoliko sitnica u torbu, a potom krenula po mantil. - Dođite u petak, takođe nakon ručka. Da lije to u redu? - Jeste - odgovorio je, krećući ka vratima. Otvorio ih je, a onda zastao, kada je osetio lak dodir Norinih prstiju na svojoj mišici. Okrenuo se ka njoj. Stajali'su veoma blizu jedno drugom i nešto je prostrajalo među njima, nešto ih je povezalo kao muškarca i ţenu. Nije bilo sumnje da su oboje to osetili jer su se dugo i netremice posmatrali. Nora je obavila jedan hitan nemi monolog sa samom sobom, što je imalo za rezultat uspostavljanje izgubljene kontrole. - Hvala vam što ste me zaštitili danas. Ja se juipčim, ali ne znam šta bi bilo da se vi niste zatekli u kancelariji i da niste bilronako prisebni. - Voleo bih da povedete više računa o svojoj bezbednosti - okrenuo se i krenuo prema izlazu iz kancelarije. Nora je pomislila: volela bih da budem stalno sa tobom. Tada bih pouzdano bila bezbedna.


VI U četvrtak ujutru, Nora je sedela sa svojim kolegama u čajnoj kuhinji, svesna činjenice da je potpuno odsutna duhom i da nikako ne uspeva da se uključi u njihovu ţivu konverzaciju. Kao i tokom prethodna dva dana i tog jutra je mislila o Aronu, iznova vrteći u glavi sve ono što se u utorak desilo u njenoj kancelariji. Sudeći po onome stoje osećala tokom tih razmišljanja, zvona za uzbunu su već počinjala da se oglašavaju. Krenula je da opere svoju solju, kada je neko pokucao na vrata čajne kuhinje. - Slobodno! - Rozi se prodrala iz sve snage. Vrata su se otvorila i u kuhinju je ušla visoka plavuša, izrazito lepog lica. Nora je istog trenutka osetila daje ta ţena došla kod nje i daje njena poseta u najuţoj vezi sa Aronom. Nije mogla da protumači odakle joj taj osećaj, ali se potvrdio kao ispravan, kada je ţena konačno progovorila. - Dobro jutro. Izvinite, traţim Noru Grifin - samo šjo je to izgovorila, plavuša je direktno pogledala u Noru, iako su u čajnoj kuhinji bile još dve ţene. Nije bilo sumnje daje instinkt proradio i kod nepoznate ţene. - Ja sam - rekla je Nora blago. - Kako vam mogu pomoći? - Da li postoji mogućnost da razgovaramo nasamo? - Naravno. Izvolite u moju kancelariju. Ubrzo su sedela jedna nasuprot druge u Norinoj kancelariji. Plavuša je izvadila cigarete iz svoje skupocene torbe, a onda naglo zastala. - Izvinite, nisam vas pitala da li je cvcje dozvoljeno pušenje? - Nije dozvoljeno, ali ćemo vama učiniti ustupak - Nora se protegla i sa obliţnje police uzela pepeljaru, a potom je dodala plavuši. - Dozvolite mi da se predstavim. Ja sam Šeron Tvid. Verenica Arona Ficdţeralda. Samo zahvaljujući nejasnoj sumnji koja je već tinjala u njoj, Nora je. uspela da uguši u sebi reakciju bilo koje vrste; Paţljivije je odmerila ţenu pred sobom. Nije mogla da porekne njenu lepotu. Šeron Tvid se ozbiljno primakla četrdesetoj godini, ali je to njenom licu dala notu zrelosti i profinjenosti. Bila je jake građe, sa izraţenim grudima i Nora nije sumnjala da se ispod napadne bunde koju je nosila, krije telo za kojim bi poludeli svi muškarci.


- Kako ste otkrili da sam ja zaduţena za njegov nadzor, dok je na uslovnoj slobodi? To baš nisu informacije koje moţete pronaći u lokalnim novinama - Nora se trudila da joj glas zvuči hladno i uspela je u tome. - Imam neke svoje veze - objasnila je Šeron, izbacujući dim. Drţala je dugu, elegantnu cigaretu među svojim negovanim prstima i poigravala se njom. Nora je primetila daje nervozna. - I dalje ne znam šta očekujete od mene. - Poveţite me sa Aronom. Dajte mi njegovu adresu ili broj telefona, svejedno. - Zar vam vaša „veza" nije pribavila i tu informaciju? - Nora nije izdrţala da se ne oglasi sarkastično. - Nije. Mogu li je dobiti od vas? - Šeron Tvid je upitala nestrpljivo. - Ne moţete. Prosto je neverovatno da ste došli ovde sa takvim zahtevom. Ja čak ni ne znam da ste vi njegova verenica. Tu ulogu moţe da odigra bilo koja ţena. Šeron se nasmejala pomalo histerično. - Da znate Arona, znali biste da tu ulogu moţe da odigra samo mali broj ţena. - Molim vas da ne ulazimo u te verbalne igre. Suština je da od mene nećete dobiti ono što očekujete. - Mogu li da znam zbog čega? -Vrlo je prosto. Štićenici ovog centra su posebna struktura ljudi. Mnogi od njih imaju brojne neprijatelje, koji bi ţeleli da se obračunaju sa njima, nakon izlaska iz zatvora. Štiteći njihovu privatnost, mi im omogućavamo da započnu novi ţivot. Šeron Tvid se nasmejala podrugljivo. - Aronu od mene ne preti nikakva opasnost. - Ţao mi je, gospođice Tvid. Zaista vam ne mogu pomoći. Nora je ustala, dajući na taj način do znanja Šeron daje razgovor završen. Ona je još malo oklevala, nervozno cupkajući nogom, a onda je ugasila cigaretu i ustala. - Kao što sam već rekla, moja veza će mi sasvim sigurno dostaviti tu informaciju. Pronaći ću ga pre ili kasnije. - Do viđena, gospođice Tvid - Nora je otvorila vrata, sačekala da gorda plavuša izađe, a onda ih polako zatvorila za njom. Vratila se za svoj sto, najednom se osetivši neobično potišteno. Teško je uzdahnula, spuštajući se u fotelju. Pokušala je da analizira osećaj koji je


obuzeo, da mu nađene ime. Jedna reč joj je odmah prevladala mislima: ljubomora. Nora se nasmejala samoironično. Nije moguće daje bila ljubomorna, uveravala je sebe, jer bi to značilo da je zaljubljena u Arona Ficdţeralda. Nije moguće daje to razlog, zbog kojeg je osećala veliku netrpeljivost prema Aronovoj verenici, uporno je ponavljala u sebi. Zagledala se u jednu tačku, a vrelina je počela da joj obliva obraze. Moguće je, shvatila je u trenutku. Ona je zaista bila zaljubljena u Arona, u muškarca koji je pobuđivao njen kompletan interes, koji je osvojio već na prvi pogled. Stavila je ruku preko usana. Bila je iskreno uplašena onim stoje donosila ljubav prema tom čoveku: patnju, tihu čeţnju, neostvarene snove. Kao socijalni radnik, biće opterećena pristrasnošću, biće primorana da zauzdava svoje emocije, da se bori sa iskušenjima. Nije joj dugo trebalo da zaključi kako će imati strahovito puno problema. Moţda bi mogla da zamoli Nila da neko drugi preuzme Arona. U tom slučaju, neće biti u prilici da ga viđa, da razgovara sa njim, da mu pomogne. Iznenada je osetila neopisivo jaku ţelju da ode kod Arona, da mu gleda lice, da oseti prodornost njegovog tamnog, dubokog pogleda, koji je tako snaţno delovao na nju. Znala je da je njihov sastanak zakazan za sutradan, ali ona jednostavno nije mogla da čeka do tada. Nazvala je Najdţela i pod izgovorom da joj treba neki deo za kuću, najavila svoju posetu u njegovu firmu. Brzo je spakovala stvari u torbu, javila se Rozi da će biti odsutna nekoliko sati, a onda brzo izašla iz zgrade Centra.

* Tek kada je izašla iz automobila i krenula prema nevelikoj, prizemnoj zgradi u kojoj se nalazilo sedište firme njenog brata, Nora je pomislila kako uopšte nije proverila svoj izgled. Ispod dugačkog i širokog tamnosivog kaputa od lakog mohera, nosila je jednostavnu košulju muškog kroja i crne pantalone. Čizme su joj bile sa ravnim potpeticama, a torba sportska. Ne razmišljajući previše otvorila je torbu i potraţila karmin za usne. Na licu nije imala ništa od šminke, šiške su joj padale na čelo, sve do očiju i Nora je pomislila da svoj izgled bar malo popravi karminom.


Premazalajc usne jednim brzim potezom, a onda je naglo zastala. Zašto ovo radim, upitala se, besneći na samu sebe. Šta će to promeniti u njenom odnosu sa Aronom Ficdţeraldom? Izvadila je papirnu maramicu i obrisala i poslednji trag crvenog karmina sa svojih punih, lepo oblikovanih usana. Nervoznim pokretom je prošla prstima kroz kosu, a onda krenula ka upravnoj zgradi. - Dobar dan, gospođo Karter - pozdravila je simpatičnu, sredovečnn ţenu, koja je bila dugogodišnja Najdţelova sekretarica. - Kako ste? - Dobro sam, hvala na pitanju. Drago mi je da vas vidim, Nora. Nadam se da ste i vi dobro? U svakom slučaju, lepo izgledate. - Hvala. Dobro sam, osim što mi nedostaje sunce. Ne mogu da kaţem da mi sasvim odgovara kišno i oblačno vreme - krenula je ka kancelariji svoga brata. - Da li je Najdţel tu? - Izašao je na kratko, ali je rekao da će se brzo vratiti. Uđite slobodno, unutra jc gospodrn Ficdţerald. Nora je sva piotrnula od izvesnosti susreta sa Aronom. Nasmešila se smušeno, ţeleći da prikrije svoju uznemirenost. - Upravo sam skrivala kafu gospodinu Ficdţeraldu. Da li ţelite i vi jednu solju? - ponudila je srdačno gospođa Karter. - Ne, hvala. Već sam popila kafu u Centru. Zastala je jedan trenutak, a onda pokucala na vrata. - Slobodno -čula je Aronov glas i još jednom osetilakako je jeza protresla njeno telo. Hrabro je otvorila vrata i zakoračila u kancelariju. Aronje podigao pogled sa kompjuterskog ekrana i pogledao u Noru. Izgleda da nije znao da je naja vila posetu, s obzirom da mu je licem preletelo iznenađenje. Nori se učinilo daje to iznenađenje za njega bilo neprijatno jer se blago namrštio, a lice mu je dobilo tvrđi izraz. Duboko je zaţalila zbog reakcije koju je izazvala kod njega. Htela je odmah da izađe, ali je znala da bi se time otkrila. Umesto toga, zatvorila je vrata za sobom i zastala nedaleko od njih. Dobar dan, gospodine Ficdţerald - rekla je jedva Čujno, a u glasu joj se prepoznavao blagi očaj. - Gospođo Grifin - klimnuo je kratko glavom. Videlo se da nema nameru da ustane i pozdravi se sa njom. Gledali su se neko vreme ćuteći. Aron je po prvi put bio bez jakne na sebi. Nosio je tanku, belu košulju, koja je jasno ocrtavala njegova široka, koščata


ramena i moćne grudne mišiće. Kosa mu je bila čista i padala je nemirno svuda oko njegovog lica, sve do kragne. Njegov magnetizam je bio gotovo opipljiv, toliko, daje Nora pomislila da ga moţe dotaći. Vazduh u kancelariji je postao ustalasan. - Gospođa Karter je rekla daje Najdţel izašao. Da li znate kada se vraća? - Za desetak minuta - odgovorio je kratko, a među njima je tada zavladala osetna doza zategnutosti. - Moraću da ga sačekam - rekla je Nora razočarano i spustila se na si olicu, koja je stajala ispred Najdţelovog stola. Nije joj ništa odgovorio, a Nora je primetila da je laktom zaklonio knjigu koju je čitao i daje odmah sa nekoliko komandi na tastaturi izašao iz pio grama nakome je radio. Izvadio je disketu iz kućišta i spustio je u dţep svoje košulje. Naizgled nemarnim pokretom je zatvorio knjigu, ali je Nora uspela da prepozna korice. Bio je to najnoviji zakon o finansijskom poslovanju. Nora je znala da njegov obim posla, koji mu je Najdţel poverio, ne podrazumeva upletanje u finansijsku konstrukciju projekata. Odmah je shvatila razlog Aronovog interesovanja za zakonske klauzule. Istovremeno se i obradovala zbog tog saznanja. Ono je bilo razlog Aronove netrpeljivosti, koju je pokazao kada je ugledao u svojoj kancelariji. Neprijatnost nije bila upućena njoj lično, već mogućnosti da ona otkrije ono na čemu je radio. Pre nego je mogla bilo šta da mu kaţe, Aron je ustao da bi odloţio knjigu na policu. Nora nije odolela i krišom je odmerila njegovu snaţnu, visoku pojavu. Savladala je u sebi duboki uzdah, koji je pretio da joj izleti iz grudi. - Gospodine Ficdţerald, - počela je tiho, oborenog pogleda - šta god ţelite da uradite, sačekajte da vam istekne uslovna kazna. Pogledao je oštro. I dalje je bio uspravan i Nora je imala osećaj daje njegova pojava i ono što je zračilo iz njega, ispunilo celu sobu. Gotovo je zaustavila disanje.by voki S obzirom da je Aron ćutao, Nora je nastavila. - Ovaj razgovor je nezvaničau, sve što budemo izgovorili, ostaće samo između nas dvoje. - Nemam šta da vam kaţem - rekao je grubo i vratio se na stolicu. Privukao je sebi neke papire i počeo da ih proučava. - Već sam shvatila da se nikada nećete pomiriti sa svojim sadašnjim statusom. Međutim, treba da znate sledeće - bila je uporna da mu objasni sve posledice, koje ga čekaju na njegovom putu ka isterivanju pravde. - U slučaju da nešto krene naopako, snosićete daleko manje posledica kao


slobodan čovek. Prekršaj u vreme trajanja uslovne kazne, automatski povlači vraćanje u zavor i to na više godina, bez obzira na teţinu novog krivičnog dela. Aron je neumoljivo ćutao, ali je Nora, po napetom izrazu njegovog lica, znala daje vrlo paţljivo sluša. - Gospodine Ficdţerald... - pozvala ga je tiho. Ošinuo je pogledom. - Ne znam o čemu govorite, bilo to zvanično ili nezvanično. Klimnula je glavom i odlučila da mu više to ne pominje. Znala je da bi bilo uzaludno. Nastupila je duga, teška i neprijatna tišina. Nora je snaţne osećala Aronovo prisustvo, gotovo daje čula svaki njegov udisaj i izdisaj, gotovo daje mogla da oseti pulsiranje njegovog tela. Da, volela gaje, mirno je zaključila, gledajući u njegovu pognutu glavu. Nakon mnogo, mnogo vremena, osećala se kao ţena, osećala je u sebi svu lepotu ljubavi, ali i bol koju je ona nosila sa sobom-. - Šeron Tvid je danas bila kod mene - obavestila gaje kratko, gušeći uzdah u grlu. Na trenutak se ukočio. - Nadam se da joj niste rekli gde me moţe pronaći? - Ne, nisam joj rekla. - Da li ste mi time učinili ustupak ili...? - Gospođica Tvid se predstavila kao vaša verenica. Da ste ţeleli da joj se javite, pretpostavljam da biste to već učinili. - Ona nije moja verenica - rekao je suvo i ponovo se posvetio papirima. Nora je progutala knedlu. Nije znala šta to menja u njenom ţivotu, ali, osetila je izvesno olakšanje. Nastavili su da ćute. Aron je listao papire, a Nora je sedela na stolici i gledala u vrhove svojih čizama.

* Oboje su se trgli kada je Najdţel naglo ušao u kancelariju. - Nora! Toliko sam se namučio, traţeći ovaj deo u magacinu - pruţio joj je magnet koji je drţao vrata ormana. - Hoćeš li umeti sama da ga zameniš? - To sam radila već jednom. Hvala ti, Najdţele. - Nora je spustila magnet u dţep svog kaputa, osetivši pritom krivicu što je namučila svog brata. On


nije mogao da zna da joj taj magnet apsolutno nije bio potreban. Ona je došla u njegovu kancelariju jer je ţudela da vidi Arona. Ustala je sa stolice, ali je Najdţel gurnuo nazad. - Medlin samo što nije došla sa hranom iz kineskog restorana. Predvideli smo i tebe, ništa ne brini. - Nisam gladna. Tačnije, moram da se vratim u centar... Tog trenutka, Medlin je upala u kancelariju, sa rukama punim kesa iz restorana. Nora je priskočila i preuzela deo kesa od nje. - Pazi da ne isprljaš tvoj predivni kaput - upozorila je Medlin, spuštajući kese na mali, pomoćni sto. - Uzela sam salatu od morskih račića za tebe, Nora. Interesantno, i Aron je to isto naručio. Nora i Aron su razmenili kratke poglede, ali bez ikakvog značenja u njima. - Ne znam da li mogu da se zadrţim - Nora je zabrinuto pogledala na svoj ručni sat. - Naravno da moţeš - Medlin joj je već gurala kutiju sa račićima pod nos, a onda podelila i ostalima njihove porcije. Nora je štapićima uzela jedan zalogaj. - Hvala ti, Medlin. Mislim da su izvrsno spremljeni. Reci mi, sa kim su deca? - Sa mojom majkom. A znaš šta to znači? Stroga disciplina, obilne porcije i obavezno podnevno spavanje - Medlin je sa uţivanjem jela pohovaiui piletinu. - Mirni i Eni je to povremeno potrebno. Da bi shvatile da ja ipak nisam baba-roga. Medlin je nastavila da priča o svojim ćerkama, a Nora je krišom pogledala u Arona. Bio je leţerno nalegnut na stolicu, jeo je račiće vrlo polako i dugo ih ţvakao. Razgovarao je o poslu sa Najdţelom i Nora je primetila kako je njen brat veoma otvoren prema Aronu. Izgleda da je on uţivao njegovo veliko poverenje i da su njih dvojica na putu da ostvare odličnu poslovnu saradnju. Odloţila je tek načetu porciju račića na sto i ustala, stavljajući torbu na rame. - Zaista moram da idem. Hvala na ručku, Medlin, poljubi devojčice za mene - već je bila okrenuta vratima, ali je osećala Aronov pogled na svojim leđima. - Oh, one neprestano pitaju za tebe. Kada ćeš ponovo doći kod nas? Nora je zastala, drţeći kvaku u ruci. - Verovatno tokom vikenda. Sutra ću biti veoma zauzeta.


- Dođi u nedelju na večeru. Spremiću one visokokalorične šnicle- Medlin joj je namignula a onda naglo poskočila na stolici. - Hej. Zašto i ti Arone ne bi došao? Da li si slobodan u nedelju? -Jesam, uslovno. Svt su zaplitali i zgledali se međusobno, a kada se Aion flasmešio samoirohično, Medlin i Najdţel su prasnuli u glasan smeli. Umesto da se pridruţi opštem smehu, Nora je, krajnje ozbiljnog lica, zuri la u Aronove nasmešene oči. Bilo je to prvi put da ga vidi kako so smejn ili bar to pokušava da izvede. Nije joj promaklo ni da primeti koliku je prisan sa Medlin, s obzirom da su se oslovljavali imenima. Kada ja pričao sa Najdţelom,glas mu je bio prijatan, a pogled otvoren. Samo je prema njoj pokazivao krajnju uzdrţanost i videlo sa da po svaku centi ţeli da odrţi distancu među njima. Medlin i Najdţel su prestali da se smeju i obratili paţnju na Noru i Arona, koji su se gledali netremice. Okretali su glave od jednog ka drugorti, a onda su se i njih dvoje uzajamno zgledali. - Rado ću doći na večeru, Medlin-Aron se prvi oglasio. Već sam probao nešto od tvojih specijaliteta i nema sumnje da će to biti ukusna vei eia - Divno! - Medlin je pljesnula rukama. - Znači, biće nas četvoro! - Kako četvoro? - Aron se začudio. - A gospodin Grifin? Nora je osetila kako joj srce lupa iz sve snage. Jedva je obuzdala libi Ban nadimanje svojih grudi. - Oh, gospodin Grifin je trenutno u Parizu - Medlin je objasnila veselo. -A i da je u Njujoiku, ne bi bio pozvan na večeru. Znaš, Arone, Nora je srećno razvedena od njega već nekoliko meseci. Način na koji je Aron pogledao, nakon reči koje je Medlin izgovorila, ubrzao je Norin krvotok. Nije mogla da sagleda staje sve ,taj koncentrisani pogled sadrţavao. Bilo je tu blagog šoka, iznenadne topline, ali i neke odlučnosti, koja je uplašila. Lice mu se potpuno ukočilo, telo napelo, a kutija koju je drţao u ruci se potpuno iskrivila, od njegovog nekontrolisanog stiskanja. Nije bilo sumnje da je informacija koju je upravo čuo bila za njega veoma značajna. Ophrvana dejstvom Aronovog zagonetnog pogleda, Nora je osetila potpunu slabost u nogama. - Do viđenja - rekla je kratko i izašla iz Najdţelove kancelarije. Kada je sela u automobil, shvatila je da podrhtava celim telom.


VII Nora je provela veoma konfuzan radni dan. Na njegovom kraju, priznala je sebi da još uvek oseća razorno dejstvo Aronovog pogleda. Otišla je kući, napunila kadu toplom vodom i spustila se u penušavu sapunicu. Trebalo joj je opuštanje jer je osećala napetost u svakom mišiću svoga tela. Spustila je glavu na ivicu kade i pokušala da ne razmišlja ni o čemu. Međutim, veoma brzo je shvatila da joj to neće poći za rukom. Aron joj nije izlazio iz misli i Nora je sa strahom zaključila kako je on postao centralni interes u njenom ţivotu. Kao nikada u ţivotu predala se ljubavnim sanjarenjima. U njima je Aron uvek bio nasmejan, neţan i blagonaklon. Nije bilo ni traga onoj odbojnosti, uzdrţanosti i krutosti. Nora je mogla samo delimično da razume zastoje Aron bio rezervisan pred njom. Ona je predstavljala poslednju prepreku ka njegovoj slobodi, bila je produţena nika zakona, nešto nezaobilazno, nametnuto. A čovek poput njega sigurno nije lako podnosio situacije u kojima nije mogao potpuno da raspolaţe svojom voljom, svojim planovima. Sigurno je prezirao, prođe joj glavom, kao što je prezirao ljude koji su ga nepravedno osudili. Sigurno je verovao da ih ona podrţava, da ga tretira na potpuno isti način. U tom slučaju je njegovo ponašanje bilo razumljivo, njegova krajnja uzdrţanost prihvatljiva. A opet, način na koji je zaštitio od agresivnog mladića, mogao je da joj stavi do znanja da joj ipak ne ţeli zlo, da ne ţeli da je vidi povređenu. Prisetila se njegove munjevite reakcije, koja je potpuno odudarala od privida koje je stvaralo njegovo naizgled mirno lice. To nije bilo prvi put daje Nora pomislila, kako se iza njegove hladne rezervisanosti krije oprez, koji gaje u rekordno kratkom vremenu činio spremnim na akciju. Iako je sedela u toploj vodi, Nora se stresla zbog te ideje. Unapred je ţalila Aronovog brata, ako se ikada suoči sa njim. Ţalila je njegovog brata, ali i sve koji mu se ikada budu suprotstavili. Osećala je da nema svrhe odupirati se onome što on odluči da uradi. Bilo da je u pitanju osveta, ili posao, ili strast prema nekoj ţeni.


Znala je da zalazi u opasne vode. Da bi prekinula tok kojim su krenule njene misli, hitro je izašla iz kade. Kada je legla u krevet, slike su se pojavile same od sebe.

*

Bio je petak, poslednji radni dan u nedelji, kada se obim posla povećavao, a da niko nije mogao da otkrije logiku te zakonitosti. Nora je došla u Centar čitav sat pre početka radnog vremena, da bi nesmetano razgovarala sa Nilom Vitonom o nedoumicama, koje je imala u vezi pojedinih slučajeva. Predahnula je dok je pila kafu. Tada je zaţalila što je Aronu zakazala sastanak za taj dan. Znala je da će moći da mu posveti veoma malo vremena. Radovala je jedino činjenica da će se videti u nedelju, kod Medlin i Najdţela na večeri. Nekoliko minuta pre podneva, Pit Koltridţ je pozvao Noru u svoju kancelariju, radi konsultacije o jednom štićeniku, za koga su oboje bili zaduţeni. Taj čovek se nije pojavio na dva zakazana sastanka u centru, što je odmah trebalo prijaviti policiji. Nora je stajala pored Pitovog stola i zajedno sa njim čitala dosije odbeglog čoveka, kada je Dţeni Mejson provirila u njegovu kancelariju. - Nora, stigao je gospodin Ficdţerald. Osetila je poznato treperenje u sebi. - Odmah ću doći - kratko je uzdahnula. - Zamoli ga da me sačeka u mojoj kancelariji. I, molim te, Dţeni, ponudi ga kafom. Nije ţelela da prekine konsultacije sa Pitom jer je znala da u situacijama, poput one koje je toga dana bila aktuelna, treba reagovati munjevito. Dok je Pit rovario po svojoj fioci, Nora je iznenada osetila daje neko posmatra. Na tren je zastala, čudeći se tom osećaju, a onda je shvatila da Aron sedi u njenoj kancelariji i verovatno je posmatra kroz stakleni zid. Nije se previše dvoumila oko te mogućnosti. Samo je njegov pogled imao tako prepoznatljivo dejstvo na nju, makar bio upućen i preko neprobojnog staklenog zida. Unervozila se i objasnila Pitu da će mu se brzo pridruţiti, pošto odrţi kratak sastanak sa strankom. Pokupila je rasute listove dosijea i nemirnim prstima ih sloţila u fasciklu. Na putu do kancelarije, morala je da zastane jer je Rozi upitala za savet. Zadrţala se nepotrebno dugo s obzirom daje već tada osećala odsustvo koncentracije. Teško je razumela Rozinu molbu,


a još teţe je odgovorila na nju. Već je kompletno bila pod utiskom skorog susreta sa Aronom. Zastala je pred vratima svoje kancelarije, u pokušaju da uspostavi prise ban izraz lica. Duboko je uzdahnula, pre nego je otvorila vrata. - Dobar dah, gospodine Ficdţerald - uspela je da zvuči sasvim pribrano i meko. Prošla je lakim korakom pored njega i sela za svoj sto. Pogledala, ga je, izvlačeći krajnje rezerve snage da bi zadrţala hladan i poslovan izraz lica. - Molim vas, izvinite na ovom čekanju. Bojim se da.se vaš dolazak ppklo pio sa vanrednom situacijom u Centru. - Mogu da čekam - rekao je mirno, a pogled mu je bio usmeren na neku neodređenu tačku. Nora je pomislila kako je ne gleda na uobičajeni način, koji je podrazumevao podrobno proučavanje njenog lica. Toga dćuia, Aron je bio potpuno zatvoren i odsutan. Tačnije, bio je dalji nego ikad. Osetila je kompletno razočaranje. Više nije znala kako da se ponaša, kako da se postavi, kalio da mu se pribliţi. Ţelela je da to učini zbog sebe, zbog njega, zbog svega. Bila je umorna i za trenutak je zatvorila oči i primirila se. Međutim, već sledećeg trenutka, u kancelariju je provirio Pit Koltridţ. - Nora, preuzmi vezu sa linije broj dva. Zove te detektiv Mekfirson. - Izvinite - promrsila je kratko, pre nego je podigla slušalicu i pritiska dugme za vezu. - Halo, Brajane? - oglasila se bezbojnim glasom. Slušala je paţljivo štajoj detektiv govori. Jednom rukom je drţala slušalicu na uhu, a drugom je uključila kompjuter. Brzo je ušla u ţeljeni fajl, a onda preletela pogledom po ispisanim podacima. - Nemam nijedan podatak koji bi ti bio od koristi. Imamo zabeleţene incidente u Nebraski, ali ne znam da li mu je tamo neka pouzdana baza. Dţeni je ušla i spustila solju sa kafom pred Arona. Htela je da se povuče, ali je Nora zadrţala. - Dţeni, sačekaj trenutak molim te. Otvorila je dosije, izvadila jednu fotografiju i pruţila je sekretarici. - Pošalji je poručniku Mekfirsonu - rukom joj je dala znak da moţe da ide. - Da li je to sve, Brajane? - ponovo se obratila sagovorniku. - Bićemo u vezi, naravno. Spustila je slušalicu, otkucala par reči na kompjuter i tek tada pogledala u Arona. Izgledao je kao stranac, koji se prvi put našao u toj kancelariji, u kojoj mu uopšte nije bilo mesto.


Nora je ulegla u svoju fotelju i pogledala ga direktno. - Potrebna mi je vaša pomoć, gospodine Ficdţerald. Podigao je pogled ka njoj, ali nije ništa rekao. - Prošle su otprilike dve nedelje, od vašeg izlaska iz zatvora. To je period nakon kojeg socijalni radnik treba da upiše u dosije prve utiske o štićeniku Centra. - Pa? - Pomozite mi. Šta da napišem o vama? - Napišite šta god mislite da treba. - Bila bih vam zahvalna da sami sročite nekoliko rečenica. Tako će izveštaj izgledati verodostojno. - Koja je svrha toga? Da me detektiv Mekfirson ne bi izlupao prutićem po prstima? Komentar, koji je Aron upravo izgovorio, jasiio je pokazao da bez obzira na njegov odsutan izraz lica, odlično registruje sve' što se dešava u kancelariji. Ironija, kojom su njegove reči bile obojene, bile su znak otvorenog negodovanja zbog tog dešavanja. Nora nije mogla da shvati šta mu je smetalo u svemu tome, s obzirom da nije bio neposredna tema razgovora. -Vi ste kompleksna ličnost, gospodine Ficdţerald - Nora je zauzela pomirljivu poziciju. - Vaš dosije ne bi bio potpun kada bih napisala: ponuđeni posao i odlično se snašao na njemu. S obzirom da niste osoba koja lako pokazuje osećanja, bilo bi poţeljno da mi ih izrazite recima. Aron je ponovo gledao samo u nju, ali se iz njegovog dubokog, prodornog pogleda, nije moglo ništa naslutiti. - Gospodine Ficdţerald, znam da vas zatvor nije slomio. Znam da biste podjednako dobro podneli i dvostruko duţe zatočeništvo. Znam da ljudi poput vas takve situacije mogu odlično da iskoriste, kao svojevrsnu ţivotnu školu. Prkoseći sudbini, u stanju su da od svoje nevolje načine izazov i izađu kao pobednici. Pričajte mi o tome, pričajte mi o srećnoj okolnosti vašeg boravka u zatvoru. - Čudna teorija, gospođo Grifin - počeo je polako. - Reći ću vam šta da napišete u dosijeu. Aron Ficdţerald je postao krotko i pitomo jagnje koje se zaklinje da više nikada neće pokušati da utaji porez. Shvatio je svoju grešku i izvinjava se drţavi zbog toga. U budućnosti će se svima sklanjati sa puta i neće dozvoliti da nikoga boli glava zbog njega.


Potpuno poraţena Aronovim recima, Nora je nemoćno oborila glavu. Razumela je deo njegove odbojnosti prema njoj, ali je upravo shvatila da će njihov odnos biti sve gori i gori, kako vreme bude prolazilo. U narednim danima je predviđala njegov dolazak jednom nedeljno, što će doneti potpuni gubitak kontinuiteta razgovora, a samim tim i sve hladnije odnose. Kada bude isteklo šest meseci, rastače se kao neprijatelji, kao osuđenik i njegov tuţilac, kao progonjeni i njegov gonič. Usporenim pokretom je otvorila rokovnik, upisala datum u njega, a zatim ga zatvorila i odloţila na stranu. - Dođite narednog četvrtka. Do viđenja, gospodine Ficdţerald - rekla je tiho i dalje drţeći oboren pogled. - Ne vidim da ste upisali moju izjavu u dosije. Zašto ste uopšte insistirali na tome, ako ste odlučili dt. je zanemarite? - Šta ţelite da upišem, gospodine Ficdţerald? - upitala je Nora, umornim glasom, diţući pogled ka njemu. - Da ste krotko jagnje? Moţda jeste jagnje, ali u tigrovoj koţi, jagnje koje glumi pitomost, da bi zavaralo svoje neprijatelje. Daleko ste vi od krotkosti, daleko od odluke da se svima sklanjate sa puta. U vama se krije masa usijane lave koja non-stop ključa. Vi ste vesto zauzdavani vulkan koji čeka trenutak da se aktivira. A kada dođe do erupcije, mnoge ljude će zaboleti glava. Tišina, koja je nastupila, bila je potpuna. Nije se čuo nijedan zvuk, nije se mogao naslutiti nijedan pokret. Nora i Aron su gotovo zaustavili disanje, dok su nepomično sedeli na svojim foteljama. Jedino što je Nora osećala bila je predaja, konačna predaja, koja se samo pravim čudom mogla preobratiti u pobedu. U ruci nije više imala nijedan adut, u telu više nije imala snage. Patnja je izvesno bila pred njom, kao ţenom. Poraz je bio iza nje, kao socijalnog radnika. S obzirom daje Aron ćutao, Nora se još jednom oglasila tupim, otegnutim glasom. - Međutim, kada bih.to upisala u vaš dosije, detektiv Mekfirson bi vam pripretio prutićem, a sve njegove pretnje se redovno ostvaruju. Odgurnula je fotelju od stola, oduprla se rukama o njene ručke i ustala. Uzela je fasciklu sa stola, prošla pored Arona koji je i dalje nepomično sedeo i izašla iz kancelarije. Ušla je kod Pita Koltridţa i sela na stolicu do njegove, nadnoseći se nad tekst, koji joj je pokazivao. Nije uspela da pročita nijedno slovo. Oči su joj bile zamućene suzama.


VIII - Zovem samo da proverim da li sigurno dolaziš na večeru - Medlin je raspoloţeno cvrkutala u slušalicu. - Mirni i Eni celo jutro skaču oko mene, pitajući koliko je sati preostalo do tvog dolaska. Nora nije znala šta bi rekla svojoj snahi. Pitanje koje joj je postavila, bilo je upravo ono kojim se i sama mučila tokom tog, ali i tokom prethodnog dana.« Njena prvobitna namera da ostane kod kuće i izbegne odlazak na večeru nije se moglo, smatrati kukavičlukom. Bio je to jedini mogući način da zaštiti sebe od dodatnih razočarenja, da sačuva snagu za Aronove redovne posete Centru. - Nora... - Medlin je tiho pozvala. - Reci mi, da li osećaš nešto prema Aronu? - Da - priznala je kratko, znajući da nema razloga da laţe Medlin. - Tako sam i mislila - reči koje je Medlin izgovorila, gotovo su se utopile u njen uzdali. - Bilo je nečega među vama, onoga dana, kada sam vas zatekla u kancelariji. Nešto je prosto mirisalo u vazduhu. On je fantastičan, potpuno te razumem zbog onoga što osećaš. - Znam da bi trebalo da ti ponudim pomoć za spremanje večere, ali bojim se da nisam najpribranija - Nora je namerno skrenula temu. Zašto bi pričala o svojoj ljubavi? Medlin se kratko zasmejala. - Već sam postajala ljubomorna ua tvoju pribranost, promišljenost i staloţenost. Bio je red da i ti izgubiš deo svoje uobičajene sigurnosti. Bila je to prijateljska opaska i Nora je prihvatila kao takvu. Obećala je da će doći na večeru, a onda je završila razgovor sa Medlin. Sačekala je da se spusti veče, a onda se istuširala i obukla pantaloue i dţemper. Nijednog trenutka nije pomislila kako bi trebalo da se dotera, kako bi trebalo da izgleda lepo. Elegantna garderoba, namontirana frizura i napadna šminka ništa ne bi promenilo u njenom i Aronovom odnosu. Oni su i dalje bili na suprotnim stranama, oni su i dalje bili u nemilosti okoluosti koje su nalagale da i dalje sarađuju. Nije mogla da objasni mirnoću koja je vladala u njoj, kada je pozvonila na vrata Najdţelove kuće. To nije bilo prvi put da Nora tako reaguje na stvari


koje su bile neminovne i ona bi se uvek, u takvim situacijama, pitala da li je mirnoća rezultat njene racionalnosti ili pak njene slabosti. Najdţel je otvorio vrata i pozdravio je, a već sledećeg trenutka niz stepenište, koje je vodilo na sprat, trčale su Mirni i Eni. Baciie su se Nori u zagrljaj, nakon čega su počeli.da pljušte poljupci. Nastala je opšta cika i vriska od dečijili glasova, s obzirom da su obe devojčice ţelele nešto vaţno da saopšte svojoj tetki. Medlin je istrčala iz kuhinje i povukla ih za ručice. - Hajde, razlaz, pustite Noru da skine kaput. - Sačekajte me u vašoj sobi, odmah dolazim - Nora ih je neţno pogurala ka stepeništu. Kao po komancii, devojčice su poţurile uz stepenište. Prepuna ljubavi, Nora je gledala kako mlađa devojčica svojim kratkim, punačkim noţicama, pokušava da savlada visoke stepenice. Bila je potpuno razneţeua tim prizorom, toliko, da su joj zasuzile oči. Okrenula se ka Najdţelu, da bi sa njim podelila lepotu ljubavi koju su oboje osećali prema devojčicama. Zastala je iznenađeno, ugledavši Arona, koji je sedeo leţerno zavaljen na kauču u dnevnoj sobi. U jednoj ruci je drţao čašu sa pićem, a drugu je nemarno prebacio preko naslona kauča. Pomno je gledao u nju. - Dobro veče - kratko ga je pozdravila, a onda je skinula kaput i dodala ga svom bratu. Provirila je na vrata kuhinje u kojoj je Medlin još uvek nešto kuvala. -Hoćeš li da ti pomognem oko serviranja stola? - Ako budeš ukrotila ona dva plavokosa čudovišta, tvoj doprinos ovoj večeri biće nemerljiv dobacila joj je Medlin preko ramena jer je sve vreme mešala neki sos. - Da li su devojčice večerale? - Jesu, neka se malo izlude sa tobom, pa ih smesti u krevet. Krenula je na sprat. - Hoćeš li da popiješ nešto pre večere? - upitao je Najdţel, koji je stajao pored otvorenog bifea. - Da. Sipaj mi vermut, sa kockicom leda. Sići ću malo kasnije da ga popijem. Nora je ušla u sobu kod svojih sestričina, ali je sve vreme imala pred očima Aronovo telo, zavaljeno na kauču u dnevnoj sobi. Sve vreme je osećala dubinu njegovog pogleda, koji je uvek puno govorio, ali nije ništa otkrivao do kraja.


Čitav sat se zadrţala u sobi kod Mirni i Eni. Ni sama nije znala da lije imalo svrhe odlagati neminovno, ali nije ţurila da sedne blizu Arona i da oseti hladnoću i odbojnost kod njega. Mislila je kako bi lakše podnela mogućnost da ga nikada više ne vidi, pre, nego tu beznadeţnu, ničim izazvanu netrpeljivost. Smestila je devojčice u krevet, poljubila ih pre spavanja, a onda sišla u prizemlje. Prvo je spazila Arona, iako su već i Medlin i Najdţel sedeli u dnevnoj sobi i ispijali aperitiv, pre večere. Nije se usudila da ga pogleda, dok je sedala u fotelju i prihvatala čašu sa vermutom koju joj je brat pruţio. - Da li su deca zaspala? - Najdţel je briţno upitao. - Verujem da jesu. Ali se ne bih iznenadila da nam se ubrzo pridruţe, sa sve spavaćicama i noćnim kapicama - Nora se blago nasmešila. -Neverovatno kako imaju lak san - rekla je Medlin iznervirano i pruţila svom muţu čašu, da bi joj dosuo još viskija. - Mislim da su samo radoznale - Nora ih je uzela u zaštitu. - Sasvim je normalno da ih zanima šta se ovde dešava, s obzirom da njihovi mama i tata nisu sami. - E, pa ovde će samo da se večera! - Medlin je dovršila piće i ustala. -Hajdemo za sto! Bojim se da onaj sos neće ništa vredeti, ako ga budemo jeli hladnog. Medlin i Najdţel su zauzeli mesta na uzduţnim krajevima stola, a Nora i Aron na poprečnim. Sva jela su se već nalazila na stolu, tako da nije bilo potrebe da neko ustaje i prinosi posluţavnike. Od prvog trenutka, Nora je jedino mogla da bude svesna činjenice da sedi veoma blizu Aromi, daje njeno mesto nasuprot njegovog i daje dovoljno da samo malo skrene pogled i suoči se sa njegovim tamnim očima. Dugo je oklevala da to učini, a kada je ipak skupila hrabrosti, shvatila je da Aron izgleda kao daje uopšte ne primećuje. Sipala je nešto hrane u svoj tanjir. Već nakon prvog zalogaja bilo joj je jasno da neće uspeti da pojede ni trećinu od te količine. Osim što nije imala apetit, osećala je da joj se grlo potpuno steglo. Sipala je punu čašu vode, a onda je svaki dugo ţvakani zalogaj zahvala sa vodom, ne bi li ga lakše progutala. Nora je bila srećna što je Medlin u odličnoj formi za razgovor i što je njen brat pričljiviji nego ikad. Aron je takođe aktivno učestvovao u razgovoru, ali je bio veoma kratak u izjavama.


Ponašao se kao da Nora nije tu, nijednom joj se nije obratio, nijednom je nije pogledao. Kada bi to učinio, pogled mu je bio prazan i izgledalo je kao da gleda kroz nju. Večera je, što se Nore ticalo, bilo više nego mučna. Borila se sa hranom, pijuckajući usput vodu u malim gutljajima; borila se da učestvuje u razgovoru, na kojem je Medlin veoma insistirala; borila se da Aron ne primeti koliko ţali zbog njegove uzdrţanosti. Odbila je da proba desert. Pod izgovorom da mora u kupatilo, brzo je ustala od stola. Dugo je gledala svoje tuţno lice u ogledalu. Pomislila je na svoju budućnost i zabrinula se nad tom pomisli. Staje čekalo sem slomljenog srca, staje mogla da dobije, sem dugih dana ispunjenih čeţnjom? Umila se, pokvasila vrat i još neko vreme provela u kupatilu. Čim je otvorila vrata, začula je glasan smeh, koji je dopirao iz trpezarije. Odahnula je zbog toga. Bar neće osećati krivicu što prerano napušta večeru. Krenula je pravo po svoj kaput, obukla ga, a onda na kratko ušla u trpezariju. - Medlin, hrana je bila veoma ukusna. Hvala ti - brzo je prešla pogledom po licima Arona i Najdţela, a onda se ponovo zagledala u Medlin. -Moraću da se oprostim od vas, s obzirom daje sutra ponedeljak i početak radne nedelje. Najdţel je uvek poštovao stav svoje sestre i nije insistirao da ona ostane, a Medlin je ţenskim instinktom ocenila staje pravi razlog Norinog odlaska. Izvinila se Aronu i ustala od stola, da bi ispratila Noru do vrata. Izašle su napolje i zastale na tremu. Istovremeno su krenule jedna ka drugoj i zagrlile se bez reči. Nora je bila na ivici suţavali ih je ipak progutala u sebi. Odvojila se od Medlin i ušla u svoj automobil. Do kuće je već savladala sav bol koji je obuzeo te večeri.


IX Čim je stigla kući, Nora je napunila kadu toplom vodom, penom za kupanje i mirišljavim solima. Iza nje je bio teţak dan i ţelela je da ga zaboravi, a nadala se da će joj u tome pomoći topla, mirisna kupka. Uronila je potpuno u vodu, čak je smočila i kosu, iako joj je bila čista. Učinila je to nekoliko puta što joj je često pomagalo u situacijama'kada je osećala veliku napetost.' Onda je obrisala lice peškirom, stavila ga na ivicu kade i naslonila glavu na njega. Zaţmurila je i pokušala da predoči sebi staje bilo najpametnije da učini. Nora nije bila osoba koja se lako predavala očajanju. Nije bila ni toliko hrabra da bi šugerisala sebi kako je sutra novi dan i kako će joj on doneti novu sreću. Ali, nešto je trebalo učiniti, nekako se trebalo izboriti za nastavak normalnog ţivljenja, bez obzira na nesrećnu i neuzvraćenu ljubav. Pokušala je da prizove sve stvari koje su činile njen ţivot lepim. Zamislila je kako će sutra ići metroom na posao, umesto kolima, jer je volela šetnje po njujorškim ulicama, koje su bile mokre od kiše. Zamislila je umirujući pogled sa prozora čajne kuhinje i veseli glas njene koleginice Rozi, koja je uvek bila tako vedra i puna ţivota. Zamislila je... Uplašeno je odslušala zvuk zvona na svojim vratima, koje je preteče odjeknulo kroz potpunu tišinu njene kuće. Bliţila se ponoć, a ona nikoga nije očekivala. Zvono se oglasilo i drugi, a ubrzo i treći put. Nora je ustala iz kade, obukla mantil za kupanje i uzela peškir, da bi pokupila vodu, koja se cedila sa njene kose. Srce joj je uznemireno kucalo i izgledalo je kao da će joj iskočiti iz grudi. Izašla je iz kupatila, prošla kroz spavaću sobu i hodnik, a onda usporila hod i gotovo na prstima prešla razdaljinu do ulaznih vrata. Pogledala je kroz špijunku i gotovo se srušila od iznenađenja. Pred vratima je stajao Aron! Spustila je ruku na vrat jer je srce počelo još snaţnije da poskakuje u njenim grudima. Stegla je kaiš od mantila oko struka, a onda polako otključala vrata.


Zadrhtala je, suočivši se sa Aronovim licem. Bilo je napeto, smerno i odlučno. Od uzbuđenja, ali i od šoka što ga vidi pred svojim vratima, Nora uopšte nije stigla da se zapita zašto je on došao kod nje. - Mogu li da uđem? - oglasio se Aron nakon što su se neko vreme samo posmatrali. - Naravno - sklonila se sa vrata. - Kako... kako ste saznali za moju adresu? - upitala je glupo, kao daje to bilo najvaţnija stvar na svetu. Aron je zatvorio vrata i naslonio se na njih. - Nora, moraćeš da pođeš sa mnom na jedno mesto - po prvi put joj se obratio imenom, bez persiranja. Još više je razrogačila svoje lepe, kestenjaste oči. - Kako to mislite „moraću"? Znači li to da nemam izbora? - mucala je. Gledao je bezizraţajno, ali sa očiglednom neumoljivošću. - Naoruţan sam. Ne ţelim da pokazujem pištolj pred tobom. Molim te, samo uradi ono što traţim od tebe. Idi se obuci. Nora je stajala kao paralisana i izgledalo je kao da nema snage da se pomeri. Bila je bosa; a voda se u kapljicama slivala sa njene kose. Zatreptala je kratko i zaţmurila da bi se pribrala. Razmišljala je grozničavo o neočekivanoj situaciji u kojoj se našla, pokušavajući da sve sagleda sa distance. Potraţila je odgovor koji joj je nedostajao u Aronovim očima i već sledećeg trenutka, njeno srce je preplavilo poverenje koje je osećala prema njemu. Šta god se desilo, kuda god je vodio, znala jeda je neće povrediti. Okrenula se i pošla u spavaću sobu. Primetila je da je Aron sledi, ali joj to nije srne talo. Prišla je ormanu i krenula da ga otvori, ali joj je ruka zastala u vazduhu. - Nemoj da otvaraš taj orman. Jednom si mi rekla da imaš pištolj u spavaćoj sobi. Aron je video dţemper i pantalone koje je nosila kod Najdţela i koje su bile odloţene na bračni krevet. Podigao je odeću i pruţio joj je. - Obuci ovo -kratko je naloţio. Nora je privila stvari uz sebe, a onda pogledala u fioku noćne komode. -Treba mi veš - obavestila gaje, ne pomerajući se. Znala je da Aron neće dozvoliti da ona sama otvori fioku, iz bojazni da u njoj ne krije oruţje. Obišao je krevet, prišao komodi i otvorio fioku. Pred njegovim očima se ukazaše Norme uredno sloţene gaćice od pamuka, finog satena i čipke. Gledao je u taj prizor trenutak duţe, a onda je mahinalno podigao jedne


gaćice i pruţio joj. Pogledi su im se sreli, pre nego je Aron ponovo zaobišao krevet i stao kod vrata. - Pretpostavljam da ne mogu u kupatilo? - upitala je tiho, dok je stajala okrenuta mu leđima. - Ne moţeš - sačekao je nepokolebljiv odgovor. Nora je uzdahnula, a onda razvezala široki mantil za kupanje. Pod njegovom zaštitom je obukla gaćice i pantalone. Sela je na ivicu kreveta i pustila da joj mantil spadne sa ramena. Bila je naga do pojasa, njena ogoljena leđa i ramena bili su izloţeni Aronovom pogledu, ali se Nora nije osećala neprijatno, već prirodno i spokojno. Osećala se kao da se već bezbroj puta skidala pred Aronom, kao daje on već imao kompletan uvid u to kako njeno telo izgleda. Navukla je dţemper preko glave na golu koţu, a onda ustala i okrenula se ka Aronu. - Spremna sam - mirno gaje izvestila. Tračak neţnosti je začas izmenio njegovo lice. - Osuši kosu. Napolju je veoma hladno. Krenula je u kupatilo i ostavila otvorena vrata za sobom. Krišom se nasmešila. Ako je Aron bio kidnaper, onda je pouzdano bio jedini kidnaper koji je brinuo za svog taoca. Brzo je osušila kosu i prstima oblikovala frizuru. Pošla je ispred Arona u predsoblje i tamo obula čarape i duboke cipele. Uzela je koţnu jaknu, sličnu onoj koju je i Aron nosio i zastala pred vratima. . On ih je otvorio, uzeo je za ruku i poveo napolje. Lako je stezao njen članak dok je zaključavao vrata, ali Nora ni najmanje nije sumnjala da bi se to promenilo, ako bi pokušala da beţi. Spustio je ključ u dţep jakne, a onda je poveo prema parkiranim kolima. Bio je to mrki „mustang" za koga je Nora pomislila daje iznajmljen. Kada je sela na sedište i pogledala u bezličnu unutrašnjost automobila, to je mogla sa sigurnošću da zaključi. Aron je sa spoljašnje strane zaključao njena vrata, a onda brzo zaobišao automobil i seo na vozačko mesto. Upalio je motor i krenuo niz pustu ulicu.

*


Stigli su na Menhetn kroz desetak minuta. Kada je Aron počeo da vozi prema ogromnoj, podzemnoj garaţi, Nora je shvatila gde je Aron krenuo. Išao je pravo u svoju firmu! Išao je da potraţi papire koje bi dokazali njegovu nevinost! Išao je ka opasnosti, da bi povratio dostojanstvo i porodičnu imovinu! Uznemirila se, ali ne zbog brige za svoju sigurnost, već zbog straha da Aronov plan ne uspe, zbog mogućnosti da ga neko spreči u tome. Kada je Aron zaustavio kola, Nora se osvrnula oko sebe. Garaţa je bila gotovo potpuno prazna. Bila je nedelja uveče i dolazak sluţbenika brojnih kompanija, koje su bile smeštene u srcu Menhetna, očekivao se tek u jutarnjim časovima. Aron je izašao iz kola, zaključao svoja vrata, a onda došao do vrata sa Norine strane. Otključao ih je i širom otvorio. Nora je izašla, a kako je Aron stajao veoma blizu, gotovo je udarila u njega. Drţao je jednu ruku na vratima, a drugu je spustio na krov automobila, zagrađujući tako svojim telom prostor oko nje. - Nemoj da beţiš opomenuo je bez daha. - Stigao bih te za nekoliko koraka. Klimnula je glavom u znak razumevanja, dok joj je srce ponovo kao ludo poskakivalo u grudima. Nije znala staje više doprinosilo toj pojavi: Aronova blizina, neizvesnost u koju je on išao ili njena nezavidna pozicija. Aron je sve vreme izgledao kao kip, bio je hladan i potencijalno opasan, ali mu je glas vidno zatreperio kada je izgovorio: - Moraću da ti veţem usta... Izvadio je iz svog dţepa čistu, belu tkaninu i prislonio ih uz Norine usne. Zavezao je krajeve čvora na njenom potiljku i za trenutak zadrţao svoje dlanove na njenom licu. Pogled mu je bio mutan, nedefinisan, ali u njemu nije bilo mesta za milost. - Da li moţeš da dišeš? - Ponovo je mogla samo da klimne glavom. Da Nora ne bi svojim rukama strgla tkaninu, Aron joj je kanapom vezao ruke na leđima. Onda je uhvatio oko mišice i poveo uz sebe. Išli su neko vreme, drţeći se zida garaţe, a Aron je sve vreme osluškivao zvuke, koji su povremeno dopirali sa ulice. Prošli su ispod neke rampe i ušli u široki i mračni prolaz. Nora je shvatila da Aron odlično zna kuda ide, kada je zastao pred jednim podrumskim prozorom. Prozor je bio širok i klimav i Aron gaje lako otvorio.


- Spusti se do ivice - rekao je tiho Nori i pomogao joj da sedne na ivicu prozora, tako da su joj noge visile u prazno. Ubrzo je i sam seo do nje, a onda se odupro rukama i skočio na pod. U podrumu je vladao potpuni mrak, ali je Nora po zvuku koje je proizvelo Aronovo telo, shvatila da je visina od prozora do poda oko dva metra. Nije videla kada je Aron ispruţio ruke i obuhvatio njen struk. Odigao je o'd poda na kojem je sedela, a onda je svojim snaţnim rukama povukao na dole i prislonio uz sebe, ublaţujući svojim telom inerciju njenog. Lako je dodirnu la zemlju. Zagrlio je oko struka i blago privukao uz sebe, da bi uporedo koračali, s obzirom da je bio potpuni mrak. Zaustavili su se nakon nekoliko metara. Aron je,izvadio iz dţepa malu, noćnu lampu i upalio je. Pred njihovim očima se ukazaše jaka, čelična vrata, a pored vrata je bio šifrovani alarm. Potpuno mimo. kao da to radi svakoga dana, Aron je otkucao šifru. Bez obzira na lakoću kojom je to uradio, Nora je primetila graške znoja na njegovom licu, koje su govorile da mu nije svejedno. Sačekao je trenutak, a onda polako otvorio vrata. Neko vreme je drţao ruku kao zamrznutu na kvači, a kada je prošlo vreme za koje se alarm obično oglašavao, vidno je odahnuo. Otvorio je vrata, u širini njegovog tela. Provirio je u hodnik iz koga je dopirala veoma slaba svetlost, a onda je povukao Noru za sobom. Ponovo su išli kroz neke hodnike, ali su oni već izgledali kao da sačinjavaju unutrašnjost zgrade. Kako su više napredovali kroz hodnik, svetio je bilo sve slabije, da bi na kraju ponovo ušli u potpuni mrak. Počeli su da se penju stepeništem, najpre sa spoljne strane zgrade, a nakon nekoliko zaobiđenih ćoškova, i sa unutrašnje strane. Aron je brzo hodao i još brţe se peo uz stepenice, ali bi uvek zastao, kada bi shvatio da Nora gubi korak. Drţao je neprestano uz sebe, a posebno je vodio računa kada bi prolazili pored metalnih pepeljara, koje su stajale uz zidove. Bilo bi dovoljno da samo jednu zakači nogom i sruši je niz stepenice, pa da napravi neopisivu buku. Zastao je pred jednim vratima i pritisnuo kvaku, u ţelji da ih otvori. S obzirom daje brava bila zaključana, Aron je izvadio nekoliko metalnih štapića, koji su očigledno sluţili za nasilno otvaranje vrata. Ubacio je štapić u ključaonicu i vesto otključao vrata. Hodnik u koji su ušli bio je različit od svih kojim su do tada prolazili. Nora je osetila da je tu bilo sedište Aronove firme i čula joj se dodatno


izoštriše. Upinjala se da nasluti šta se krilo u mraku ispred njih, i povremeno se nesvesno okretala unazad, kao da je ţelela da vidi da li ih neko prati. Ponovo su krenuli da se penju stepeništem. Debeli tepih pod njihovim nogama, ublaţavao je zvuk njihovih koraka. Popeli su se na poslednji sprat i zastali. Nora je disala samo na nos i zato joj je bilo teţe da povrati dah. Aron joj je ostavio vreme da uspostavi normalno disanje, a onda je ponovo poveo pored sebe. Ušli su u kancelariju koja se nalazila na kraju hodnika, a kada su hteli da otvore vrata koja su iz te, vodila u drugu kancelariju, ponovo su zastali jer su bila zaključana. Aron je još jednom posegao za svojim priborom i začas otvorio vrata. Brzo je ušao u kancelariju i uveo Noru unutra. Nije joj trebalo mnogo da shvati daje to nekadašnja Aronova kancelarija. S obzirom da su se prozori protezah ćelom duţiom bočnog zida, i kroz njih dolazila slaba svetlost uličnog osvetljenja, moglo se nazreti kako je kancelarija nameštena. Sve je odisalo luksuzom i visokom elegancijom i zaista je ceo prostor ličio na mesto na kojem radi predsednik jedne jake kompanije. U kancelariji je dominirao ogroman, drveni sto, velika koţna fotelja i nekoliko prizemnih ormana. Po podu je bio prostrt mekani tepih tamnocrvene boje, a pored prozora su visile draperije nešto svetlije boje.by voki Aron je počeo da se osvrće oko sebe, a Nora je odahnula, srećna zbog činjenice da su neopaţeni stigli do njegove kancelarije. Spazio je jednu stolicu i postavio je nedaleko od vrata. Doveo je Noru do nje i naveo je da sedne. Krajeve kanapa koji je visio s njenih članaka je vezao za nogare stolice, tako da joj je bilo onemogućeno da ustane. Preko usana joj je i dalje bila privezana bela tkanina. Aron je onda krenuo da otvara jedan orman za drugim. Vadio je klasere i fascikle i paţljivo čitao njihove sadrţaje. Povremeno je palio lampu, ali je svetlost sa ulice uglavnom dozvoljavala uvid u dokumenta. Činio je to laganim, nimalo uţurbanim pokretima. Čak i kada je prošao čitav sat, nije pokazivao znake nervoze. Imao je još dosta časova do jutra i on nije ţeleo da odustane, dok ne pronađe ono što ţeli.

*


U jednom trenutku, Noraje pomislila da je Aron pronašao ono što je traţio. Gledala je iskosa u njegovo lice i shvatila da se potpuno smračilo i da je stiskao vilice od besa, dok je čitao tekst sa papira, kojeg je drţao u ruci. S obzirom daje do tada sedeo na podu, ustao je i. lagano odšetao do aparata za slanje faks-poruka. Izvadio je iz zadnjeg dţepa somotskih pantalona jedan papirić, očigledno sa brojem faksa i još jedan, nešto veći list papira. Namestio je taj papir, otkucao broj, sačekao signal, a onda pustio faks. Ubrzo potom, kroz faks je propustio i dokument koji je pronašao u ormanu. Kada je to učinio, Noraje primetila da se zgrčio, da se povio napred i bila je sigurna da se osećao kao da je skinuo veliki teret sa sebe. Spustio je dokument na sredinu stola, a onda teškim korakom otišao do prozora. Neko vreme je samo zurio napolje, a onda se oglasio prigušenim glasom. - Moraćemo da ostanemo ovde do jutra. Upravo sam poslao dokaz o mojoj nevinosti javnom tuţiocu, sa porukom da će ga original čekati na stolu u ovoj kancelariji, kako bi se uverio da nije u pitanju falsifikat, da dokaz nisam naknadno pribavio. Okrenuo se ka Nori i pogledao u nju. - Zato si mi ti bila potrebna. Da svedočiš kako je dokazni materijal uzet iz Frenkove kancelarije. To sam već shvatila do sada, pomisli Nora, ne pomerajući se ni za milimetar. Sedela je pored vrata kancelarije obavijena polutamom, nečujna i neprimetna. Nijednim trzajem nije negodovala, nijednim gestom nije odmogla Aronu u njegovom pohodu ka pravdi. Aron je spustio ruke na dovratak prozora i Noraje gotovo mogla da vidi kako napetost i nervoza izlaze iz njega. Nakon mnogo godina, ponovo je mogao da bude svoj. Znala je koliko mu to znači. Prepuna divljenja i poštovanja, pratila je kako mu se mišići ruku grče, kako mu sa lakim trzajima odlaze godine u kojima je morao da zaboravi na sebe. Odupirao se dlanovima o dovratak prozora i drţao oborenu glavu, a onda je pritisak popustio. Grudi su mu se nekoliko puta napele i opustile. Nakon toga je počeo polako da diţe glavu. Aronovo lice je bilo u senci, ali je Nora znala da gleda pravo u nju. Osetila je to vrlo dobro, nešto je povezalo njihove ţenice, iako ih je zaklanjala tama. Odjednom se nešto pokrenulo u njoj, predosetila je promenu. Dlanovi su joj se oznojili pri pomisli na ono što bi moglo da usledi. Raširila je oči, očekujući da se nešto desi.


I desilo se. Aron je počeo polako da joj prilazi. Išao je prema njoj, a njegova pojava u toj tami joj se učini zastrašujućom. Moćna silueta mu se jasno ocrtavala na osvetljenoj pozadini. Nije mu videla lice, sve dok nije stao sasvim pred nju. Srce joj je zakucalo jako kada je uhvatila njegov pogled i instinktivno osetila njegovo značenje. Telom su joj prostrujali talasi topline, jeza se širila od korena kičme celom njenom duţinom. Aron je dugo gledao u Norine oči, a onda je lako, sa dva prsta, uhvatio kraj tkanine kojom su bila vezana njena usta. Počeo je da vuče tkaninu nadole sasvim polako, milimetar po milimetar oslobađajući, njene usne. Prvo se pojavila oblina gornje usne, pa donje i na kraju je tkanina skliznula i preko brade i ostala da stoji olabavljena oko vrata. Nora je mogla da vrisne, da dozove čuvara, koji je sigurno sedeo negde u prizemlju zgrade, ali je umesto toga rastvorila usne i podigla glavu. Aron se nagnuo nad nju i svojim usnama zarobio njene, neţno ih mrveći svojima, ţeljnim, znalačkim poljupcima. Oboje su zaječali u istom trenutku, a Nora je osetila kako će vrlo brzo biti van sebe. Sva se unela u poljubac koji je postojao sve dublji, sve gladniji, sve zahtevniji. I dalje je bila vezana, telesni kontakt među njima je bio sveden isključivo na usne i. zato je poljubac bio intenzivan, toliko, da ih je ostavljao bez daha. Ne prekidajući poljubac, Aron je počeo da odvezuje Norine ruke. Izborio se sa kanapima, zategnutih preko njenih članaka i ona je konačno bila u stanju da slobodno pokreće ruke. Mogla je da ga udari, da ga odgurne i pokuša da pobegne, ali je umesto toga savila ruke oko Aronovog vrata i privila se uz njega. Neţno je zagrlio, i dalje je ljubeći predano, ţeljno. Noraje drţala Aronovu glavu među svojim dlanovima, povremeno mu je vrhovima prstiju prolazila kroz kosu i beskrajno je uţivala u poljupcima koje je razmenjivala sa voljenim čovekom. Nije se ustručavala da pokaţe koliko joj je lepo. Ispuštalaje iz sebe kratke, strašću ispunjene uzdahe i sve više se privijala uz Arona. Zudela je da oseti njegovo uzbuđeno telo sasvim uz svoje, da oseti kolika je snaga njegove ţelje, da ga svojim ţenstvenim kretnjama navede da je ţeli još više. Skinuo joj je jaknu, a ona nije mogla da odvoji ruke od njega. Nestrpljivo je smakla jaknu sa njegovih ramena, ţeljna da oseti čvrstinu njegovih grudnih i leđnih mišića pod svojim prstima. Obgrlila je njegova ramena, a


onda je osetila Aronove tople prste na svojoj goloj koţi. Povukao joj je dţemper naviše i sa puno ţara obuhvatio njene grudi koje su se budile u njegovim šakama, nudeći mu svu lepotu koju su mogle da donesu jednom muškarcu. Jeknuo je prigušeno i spustio je na mekani tepih. Noraje odmah povukla dţemper preko glave, i krenula u susret Aronu, ali je on već spuštao glavu ka ruţičastim vrhovima njenih grudi. Trzaj je potresao njeno telo kada su njegove usne obuhvatile najslađi deo na njenim grudima. Nije znala kako muške usne mogu da izlude ţenu, dok se naslađuju njihovim glavnim atributima, dok uzimaju i pruţaju zadovoljstvo u isto vreme. Nora se sva grčila, izvijala, bila je u kompletnoj ekstazi. Aron je morao potpuno sam da je oslobodi odeće, najpre nju, a potom i sebe. Kada su ostali bez odeće na sebi,krenuo je da usnama i rukama istraţuje njeno telo. Vrlo brzo, nije bilo mesta na njenom lolu, koje je predstavljalo tajnu za njega. Trenutak kompletnog sjedinjena oboje su propratili prigušenim krikom. Neslućena strast je zagospodarila njihovim telima. vodeći ih kroz ljubavnu igru svom snagom njihove ţelje. Norino telo se treslo od neprekidnih naleta strasti, od ţestine ljubavnog zanosa. Ljubili su se neumorno, dok su im bokovi bili čvrsto spojeni. Rukama su se privlačili sve bliţe, njihovi prsti su bili u funkciji njihovih zadovoljstva, dodirima su pothranjivali ionako nezasitu ţelju. Nora je iznenadila sebe kada je shvatila da jeca u trenutku konačnog, vrhunskog zadovoljstva, koje je u snaţnom naletu, preplavilo njeno telo. Jecala je od strasti, iz njenog grla su izlazili Čisti izlivi sreće, ushićenja, neslućenog uţivanja. Aron je bio podjednako zanesen, podjednako predan strasti koju su zajednički podelili. Neţno je privio Noru uz sebe i posednički je zagrlio, ne dajući da se ugasi toplina koju su proizvela njihova usijana, oznojena tela.

*

Sve što je potom usledilo, ličilo je fta visoko estetizovani ljubavni film, sa mnoštvom slobodnih erotskih scena. Nora nikada nije doţivela ništa slično tome, shvatila je daje njena seksualnost bila probuđena tek te noći, u strasnom zagrljaju muškarca koga je oboţavala. Bila je potpuno posvećena


njihovoj ljubavnoj igri, prepunoj neumornih milovanja i sladostrasnih ritmova. Aron je posedovao neiscrpnu mušku snagu, njegova ţudnja za njenim telom je bila neutoljiva. Malo se odmarao između dve ljubavne igre, a onda bi iznova počinjao sa upornim osvajanjem njenog tela, njene duše. Nora se u jednom trenutku upitala šta je razlog njegovom neumornom vođenju ljubavi. Nije se ustručavala da prihvati mogućnost da je to posledica njegovog petogodišnjeg boravka u zatvoru, u kojem je bio uskraćen za ţensko društvo. Čak i to bilo istina, Nora nije stizala da ţali zbog toga. Ţelela je da iskoristi noć u kojoj je gorela, u kojoj je njeno telo potpuno pripadalo Aronu. Sredinom noći, Aron je podigao od poda, preneo u svom naručju do stola, a onda je neţno spustio na njegovu površinu. Nora je osetila pod svojim leđima papir, na kojem je bio dokaz Aronove nevinosti. Prošlo joj je glavom da je to način na koji Aron iskazuje trijumf nad okolnostima koje su bile iza njega, i one koje su tek trebalo da se dogode. Bio je to njegov nekadašnji sto, koji mu je besramno oduzet, bio je to papir koji će mu doneti sigurnu pobedu, a na papiru je leţala ţena koja je predstavljala njegovu poslednju prepreku do slobode, ţena koju je već osvojio i koja će raditi samo ono što on bude traţio. Pobunila se blago i pokušala da se pridigne, ali je Aron svojim telom prikovao za sto, a već sledećeg trenutka je njena ţelja ponovo bila vrela, ponovo je traţila zadovoljenje. Malo posle toga je seo na svoju nekadašnju koţnu, udobnu fotelju, smestio je u svoje krilo i počeo a oblikuje njeno telo prema svojim potrebama. Nora je ponovo pomislila a je to bio još jedan način da Aron iskaţe svoj trijumf nad situacijom, ali ga je, bez obzira na tu tešku misao, zagrlila oko vrata i krenula da ga izaziva povremenim dodirima svojih grudi sa njegovim, pre nego bi se potpuno spojili, pre nego bi ulegla u njega. Tokom te duge noći, u kojoj nisu št'edeli energiju, nisu razmenili nijednu reč. Bez obzira na to, njihova tela su ostvarila savršenu komunikaciju. Kada je osvanulo rano jutro bili su iscrpljeni, ali ne i zasićeni.


X Nekoliko minuta nakon osam časova, Aron se obukao, a onda pomogao Nori da i ona to učini. - Moraću ponovo da te veţem - rekao je neţno, ljubeći je u obraz. -Razumeš zašto to moram da uradim, zar ne? Klimnula je glavom i sama otišla do stolice za koju je već bila vezana tog jutra. Znala je da Aron ne ţeli da je kompromituje, da ne ţeli da dozvoli da neko manipuliše sa njenom pozicijom u toj priči. Ona je trebalo do kraja da zadrţi ulogu taoca i da nikako ne dozvoli da je proglase za saučesnika. Aron je vezao njene ruke, ponovo joj stavio maramu preko usta, a onda je poljubio u čelo, razmakao joj šiške i čučnuo na kratko pred nju. Gledali su se pravo u oči, koje su govorile same za sebe i po prvi put od kada ga je Nora upoznala, Aron joj se nasmešio beskrajno neţno. Uputila mu je pogled prepun ljubavi i ohrabrenja. Čula su se komešanja po hodnicima, i Aron je prišao prozoru i zagledao se kroz njega. Ubrzo su Menhetnom odjeknule sirene policijskih kola, koja su se sve više pribliţavala zgradi u kojoj su se nalazili. Bio je to znak da je javni tuţilac pročitao faks i da je krenuo na lice mesta. Aron je bio beskrajno miran kada su naoruţani policajci uz neopisivu viku upali u kancelariju. Naredili su mu da podigne ruke i pretresli su ga. S obzirom da nisu pronašli oruţje kod njega, Nora je tek tada shvatila da Aron uopšte nije imao pištolj kod sebe i da je pretnja koju je njoj upućivao bila blef. Stavili su mu lisice na ruke, a jedan mladoliki detektiv je odmah krenuo da odvezuje Noru. - Da li ste povređeni gospođice? - upitao je, pošto je skinuo tkaninu sa njenih usta. - Nisam - rekla je kratko, ali ubedljivo. - Moţete li da stojite? Koliko dugo ste vezani? Nekoliko minuta, prođe Nori kroz glavu, ali je umesto toga rekla. - Nekoliko sati. Mogu da stojim - slagala je, s obzirom da su joj kolena i dalje podrhtavala, što je bila posledica strasne noći koja je bila iza nje. Osećala je neopisivu ţeđ, ali je odlučila da ne popije vodu, sve dok ne ostane sama.


U kancelariji je poslednji ušao krupni, prosedi čovek, u dugačkom kišnom mantilu. - Ponovo se srećemo, gospodine Ficdţerald - obratio se Aronu, a onda je pogledao u Noru, koja je glumila da masira članke na rukama. - Ko je ova ţena? - upitao je detektiva, koji je stajao pored Nore, - Zatekli smo je vezanu za stolicu, gospodine Furlong - objasnio je detektiv. - Da li ste bili kidnapovani? - Furlong je strogo pogledao u Noru. -Jesam potvrdila je. - Da li ţelite da podnesete tuţbu protiv gospodina Ficdţeralda? -Ne ţelim. Furlong je skupio pogled i sumnjičavo pogledao u Noru. - U kakvom, ste svojstvu sa gospodinom Ficdţeraldom? Zašto je baš vas odabrao da mu budete talac? - Ja sam socijalni radnik, koji je bio zaduţen za njegov nadzor, na uslovnoj slobodi - objasnila je. - E pa upravo je prekršio tu uslovnu slobodu! Hajde, da vidimo, gde je onaj dokument? Pogledao je na sto, ugledao, papir na njemu, podigao ga i počeo da čita. Izgledalo je kao da su svi u kancelariji zaustavili disanje. Apsolutna tišina je potrajala još neko vreme, a onda su se svi iznenađeno trgli kada je u kancelariju utrčao vitak, visok, čovek u tamnobraon poslovnom odelu. Nora je ustuknula, prepoznavši u tom izbezumljenom čoveku Frenka Ficdţeralda. - Ti!? - povikao je, ugledavši Arona. - Ţelim da se moj brat pod hitno uhapsi! - počeo je da viče na sav glas, gledajući redom sve policajce. - Ţelim da ga tuţim za neovlašćen ulaz u ovu zgradu, za uzurpaciju moje kancelarije, za nedozvoljeno preturanje po jposlovnim papirima! - zastao je, sav zadihan, a onda se prodrao još jače: - Ţelim da se ovaj čovek ponovo smesti u zatvor!!! Pokazao je prstom na Arona, koji je izgledao savršeno miran. Bez ijedne emocije na svom licu, gledao je čoveka koga je nekada smatrao za brata. Frenk je tada skrenuo svoj mrţnjom zamućen pogled sa Arona na Noru. Potpuno neočekivano, nasrnuo je na nju. vičući: - Ti! Znam ko si ti! Ti si mu pomogla! Do tada potpuno miran, Aron je instinktivno pokušao da se otrgne iz stiska dvojice snaţnih policajaca, koji su ga čvrsto drţali ispod ruku.


Međutim, pre njega je reagovao detektiv i zaštitio Noru svojim telom. Savladao je potpuno razgoropađenog Frenka i grubo ga gurnuo na zid. Nora je iznenađeno posmatrala razvoj događaja sa Aronovim bratom. Nikako nije mogla da razume kako je Frenk nju povezao sa celim slučajem, zbog čega je izjavio da zna koje ona. Trenutak kasnije, doselila se koja je osoba mogla da ga izvesti o svemu: Šeron Tvid. Jedino je ona pokušala da stupi u kontakt sa Aronom i jedino se ona obratila direktno Centru, a samim tim i njoj. - Polako, gospodine Ficdţerald - rekao je Furlong, gledajući u Frenka. -Ne rasipajte snagu. Po onome što vidim na ovom dokumentu, moraćete dobro da se potrudite da mi objasnite neke stvari. Pogledao je u mladog detektiva, a onda mahnuo papirom. - Vodite ih. Braći pročitajte prava, a gospođicu zamolite da krene u stanicu i potpiše izveštaj. Aron i Frenk su krenuli ka prizemlju sa lisicama na rukama i uz policijsku pratnju, a Nora je išla dosta iza njih, uporedo sa mladolikim detektivom. Prolazili su usred špaiira sluţbenika, koji su stajali sa obe strane hodnika i ćutke posmatrali čudnu povorku ljudi. Kada su sišli u prizemlje, zastala je zapanjeno. Ispred ulaza u zgradu bila je okupljena gomila novinara i foto-reportera, koji su svojim tajnim kanalima, saznali šta se dešćivalo u „Herdenu" i odlučili da dođu na lice mesta, ne bi li dobili izjavu. Čitav policijski odred je morao da ih zaštiti, dok su od izlaza iz zgrade koračali ka parkiranim policijskim kolima, spremnim za polazak. Sve troje su ušli u različita kola, koja su ih ubrzo odvezla do stanice u 42. ulici.

*

Nora više nije viđela Arona. On je odveden u pritvor, a ona je zadrţana tek toliko da da izjavu i potpiše zapisnik. Obezbedili su joj prevoz do kuće, ali su samo prošli pored nje, kada su ugledali nekoliko novinara, kako je čekaju pred ulazom. Začudila je njihova informisanost i ekspeditivnost. Pomislila je na Arona i upitala se čiju će stranu mediji drţati. Zamolila je policajca da je odveze do Najdţelove kuće.


Izgleda daje ceo događaj bio emitovan na televiziji, s obzirom da su i Medlin i Najdţel imali smrtno zabrinuta lica. Kada su je ugledali na svojim vratima, vidno su odahnuli i počeli naizmenično da je grle. Ispričala im je ukratko šta se dogodilo, a onda ih zamolila daje ostave malo samu. Nalazila se na ivici izdrţljivosti, bila je umorna i pospana. Dala je Medlin ključ od svoje kuće i zamolila.je da ode tamo i donese joj nešto garderobe. Potom je otišla u slobodnu sobu na spratu, okupala se i legla na krevet Pomislila je kako je dobro što su devojčice u vrtiću, a već sledećeg trenutka je utonula u duboki san. Probudila se kasno tog popodneva, kada je začula tiho kucanje na vratima. - Da? - javila se sanjivo. Medlin je provirila u sobu. - Morala sam da vidim da li si dobro. Spavaš već dosta dugo. - Dobro sam - uspravila se na jastuku i povukla pokrivač do brade. - Kako su deca? -Još uvek im nisam rekla da si ovde. Znaš i sama da bi odmah uletele u sobu i probudile te. - Medlin je privukla stolicu do kreveta i spustila se umorno na nju. Izvadila je cigarete iz kutije, upalila jednu i ţeljno povukla dim. - Neće ti smetati, nadam se? - Neće - Nora je odmahnula glavom i zagledala se u tavanicu. Aron... Šta li se dešava sa njim? Srce joj se steglo pri pomisli da bi nešto moglo da krene suprotno od njegovih očekivanja. Suze su joj pokvasile oči. - Nora, - Medlin je počela taktički - šta se zaista dogodilo u onoj zgradi? Nora je progutala suze. - Celu noć smo vodili ljubav... - Celu? Celu noć? - Medlin se prokašljala i popravila frizuru jednim nervoznim pokretom. - A ja sam se jutros tako uplašila za tebe... - Zašto, Medlin? Mislila sam da i ti i Najdţel verujete Aronu. - Verujemo, ali trebalo je da čuješ jutarnje vesti: bivši zatvorenik na uslovnoj slobodi, taj i taj, kidnapovao je sinoć tu i tu, i drţi je kao svog taoca u zgradi kompanije „Herden", koja je vlasništvo njegovog brata. - Nijednog trenutka se nisam osetila kao talac. Sve je izgledalo kao otmica, ali sam sve dobrovoljno radila. - O, da , verujem ti... - Medlin je povukla još jedan snaţan dim u sebe. -Njemu je teško odoleti. Da li je rekao da te voli? - Ništa mi nije rekao... - Kako to misliš, ništa?


- Nijednu reč. Nisam sigurna da je naše vođenje ljubavi bilo rezultat onoga što on oseća prema meni. - A šta bi moglo da ga... da ga... inspiriše cele noći, ako ne ljubav? - Ne znam. Prilično sam zbunjena, Medlin - Nora je ponovo osetila kako joj suze naviru na oči. - Nisam sigurna da li će Aron ikada više poţeleti da me vidi... Medlin joj je stegla šaku i pogledala je sa razumevanjem. Tada se čulo diskretno kucanje o vrata. Sledećeg trenutka, Najdţel je stidljivo provirio u sobu. - Mogu li da uđem? - Uđi, molim te - Nora je instinktivno pruţila ruke ka svom bratu i on je prišao njenom krevetu i zagrlio je. - Sa kim su deca? - Medlin je briţno upitala. - Tvoja majka je upravo došla - objasnio je Najdţel i ispravio se. Seo je na ivicu kreveta. - Kako si spavala? - Dobro, hvala ti. - Upravo dolazim iz policijske stanice... Nora se pridigla u krevetu i zagledala se u Najdţela. - Sreo sam se sa Aronom. Ponudio sam da platim kauciju za njega, ali je on odbio, ne ţeleći da me uvlači u rizik. Rekao je da je izdrţao pet godina i da će izdrţati još malo, a nakon toga će zauvek biti slobodan. Pitao je za tebe, Nora... Spustila je lice na raširene prste i zajecala glasno. Neizvesnost koju je osećala u sebi, povodom Aronove sudbine, iscrpla je i poslednju kap snage iz nje. Bacila se na jastuk i predala se grčevitom plaču. Najdţel je zbunjeno pogledao u Medlin, a ona mu je dala znak očima da će mu sve objasniti. Izašli su polako iz sobe, ţeleći da ostave Noru da se primiri i sabere. Nisu ni slutili koliko će joj to biti teško.


XI Nora je provela nekoliko dana u Najdţelovoj kući jer su njenu i dalje opsedali novinari i foto-reporteri. Čitava stvar nije gubila na aktuelnosti, s obzirom da je javni tuţilac insistirao da ponovnom pokretanju procesa i to za neobično kratko vreme. Novinari su opsedali čak i Centar za socijalni rad u Kvinsu, iako je Nora od Nila Vitona dobila nekoliko slobodnih dana, tokom kojih se nije pojavljivala na svom radnom mestu. Najdţel je svakodnevno obilazio Arona. Od njega je saznao da je Frenk u pritvoru, pod optuţbom za zloupotrebu sluţbenog poloţaja, podmetanja laţnih dokaza i opstrukciju rada tuţilaštva. Očekivao se čitav niz hapšenja ljudi koji su pomogli Frenku pri usmeravanju sredstava koja je Aron odredio za plaćanje poreza. Nora je takođe ţelela da poseti Arona, ali je znala da bi mu time samo odmogla u predstojećoj istrazi irkojoj je ona trebalo da odglumi nepristrasnog svedoka. Ako bi ga posetila, to bi bio nedvosmisleni znak njene naklonosti, što bi ugrozilo Aronom poziciju. Suđenje je otpočelo u sredu, deset dana nakon incidenta u zgradi. Frenk Ficdţerald se okruţio nekolicinom najboljih advokata, koji su se u tom trenutku mogli angaţovati, na teritoriji Sjedinjenih Američkih prţava. Još uvek je bio jedini koji je raspolagao porodičnim bogatstvom i mogao je da obeća svojim advokatima bogatu nagradu za izvojevanu pobedu. Sa druge strane, Arouu su se javili njegovi stari advokati, koji su odlučili da ga dobrovoljno brane, s obzirom da su imali jak adut u rukama, u vidu dokumenta koji je Aron uzeo iz kancelarije i prosledio tuţiocu. Nora se nije iznenadila kada je dobila poziv da svedoči na suđenju. Međutim, iznenadila je činjenica što jc dobila dva poziva: jedan od odbrane ijedan od tuţioca. To je značilo da je i jedna i druga strana smatraju za svedoka čije bi svedočenje išlo njima u prilog. Uplašila se te nelogičnosti, shvativši da će od onoga što bude rekla na sudu umnogome zavisiti ishod novootvorenog procesa.

*


Došla je u sud u društvu Medlin i Najdţela. Na glavi je imala maramu i tamne naočare, da bi zaštitila svoj identitet i prošla neopaţeno do sudnice. Nakon mnogo vremena, obukla je uzanu crnu suknju do kolena, svilene čarape i cipele sa visokim potpeticama. Gornji deo kostima je predstavljao odlično skrojen uzani blejzer, ispod kojeg je obukla belu bluzu. Našminkala se blago i gelom oblikovala kosu. Upravo su ulazili u sudnicu, kada je neko lako dodirnuo po ruci. - Gospođo Grifin? Nora je pogledala u mladog, zgodnog muškarca, koji je gledao prijateljski. - Da? - osećala je da treba da mu se javi. -Ja sam Stjuart Etkins, Aronov advokat. Da li bih mogao da razgovaram sa vama? - Naravno. Objasnila je Medlin i Najdţelu da će im se uskoro pridruţiti u sudnici, a onda pošla za advokatom, koji joj se susretljivo smešio. Zastali su iza jednog od mnogobrojnih stubova. Nora je skinula naočare i upitno pogledala u advokata. - Aron bi me ubio kada bi znao da sada razgovaram sa vama. Od početka sam ţeleo da stupim u kontakt sa vama, ali mi je on striktno naredio da vas ne uznemiravam i da nikako ne utičem na vas. - O čemu ste ţeleli da razgovaramo? - O mnogo čemu. Naravno, sada za to nemam vremena. Hoću da vam kaţem da se desio strašan gaf i da ćete prvo biti prozvani kao svedok optuţbe. Drugim rečima, Frenkovi advokati će pokušati da iskoriste vaše svedočenje i ospore verodostojnost spornog dokumenta. Ţelim samo da vas upozorim da budete veoma oprezni. Biće krajnje laskavi i zavodljivi i... - Nema potrebe za tim objašnjenjima, gospodine Etkins. Savršeno mi je jasno šta me očekuje u sudnici. Imam nameru da govorim samo istinu, a sa istinom niko ne moţe da manipuliše. Stjuart Etkins je pogledao Noru sa mešavinom divljenja i straha, ali iz njenog odgovora nije mogao da nasluti kome će ona biti naklonjena. Još neko vreme je gledao u Noru koja je odmicala hodnikom ka sudnici, a zatim je i on polako pošao za njom. Nori je zastao dah kada je otvorila vrata sudnice. Po prvi put se našla u jednoj sudnici u svojstvu učesnika procesa. Vratar na ulazu je zatraţio njen poziv, pročitao sa njega ime, a onda je uputio na sedište sa desne strane, na kojoj se nalazila Frenkova klupa,


njegovi advokati i prijatelji. Mislila je da se pobuni, a onda se setila reči Stjuarta Etkinsa, koji joj je objasnio grešku načinjenu u protokolu. Sela je na prvo sedište do prolaza, kao daje ţelela da bude što bliţe klupama koje su se nalazile iza one na kojoj je trebalo da sedi Aron. Potraţila je pogledom Medlin i Najdţela i nasmešila im se. Već sledećeg trenutka, osmeh joj se zaledio na usnama. Na prvoj klupi iza ograde koja je delila učesnike u procesu i publiku, ugledala je Šeron Tvid! Srce joj je bolno poskočilo u grudima. Na trenutak je obuzela prava panika. Da li je Aron pozvao da bude tu, uz njega, dok traje suđenje, zapitala se. Da li je ona bila njegova tajna ljubav, koja više nije imala razloga da se skriva? Skinula je maramu sa glave i popravila kosu. Trudila se da zadrţi prisebnost, znajući koliko joj je ona potrebna. Trudila se da ignoriše prisustvo atraktivne plavuše u sudnici, ali se njen pogled neprestano zaustavljao baš na toj ţeni. Nora je shvatila da bi joj veza između Šeron Tvid i Arona donela ogromnu bol. Zar je moguće da će otići baš sa njom, da će sa svojom bivšom verenicom započeti novi ţivot? Sve je bilo otvoreno, sve je bilo moguće. Zašto bi bilo toliko neverovatno da se Aron venča sa ţenom koju je nekada voleo, toliko, da je odlučio da ţivi sa njom? Aron će pouzdano ţeleti da iznova pridobije sve što je nekada bilo u njegovom posedu, uključujući i ţenu, kojoj je poklonio verenički prsten. Nora ga nije poznavala dovoljno, da bi predvidela njegove ţivotne poteze. Sve stoje znala o Aronu, dopiralo je pravo iz njenog srca: ono ga je proglasilo nevinim, ono gaje zavolelo, ono mu je pruţilo poverenje. Njeno srce je čak i tada, dok je sedela pognute glave u sudnici, predosetilo Aronov dolazak. Pre nego su se ijedna vrata otvorila, Nora je znala kroz koja će Aron proći. Ubrzo ga je ugledala. Ušao je u sudnicu sa lisicama na rukama i u pratnji dvojice straţara. Jedan mu je otključao lisice i Aron se rukovao sa svojim advokatima, a potom im se pridruţio za stolom, da bi obavili poslednje konsultacije. Nora nije bila svesna da joj je lice nasmešeno. Nije bila svesna da se u njeno telo uselio kompletan mir, savršena harmonija i optimizam. Sve je to u njoj izazvalo Aronovo prisustvo i Nora je mislila: kada je on tu, sve će biti dobro. Prepuna ljubavi, gledala je u njegovu crnu kosu. Aron je bio u beloj košulji i elegantnom, crnom odelu i izgledao je neverovatno privlačno.


Uhvatila je na čas njegov profil i prepoznala u izrazu njegovog lica jednu novu snagu, jednu novu uverenost. To je dodatno motivisalo i ona se spokojno naslonila na svoje sedište. Suđenje je trajalo već dva časa. Za to vreme, ispitivani su Frenkovi saučesnici, koji su svi od reda odbijali da priznaju umešanost u navode optuţnice. Istovremeno su svojim iskazima zastupali Frenka, tvrdeći da je dokument, kojim je odbrana neprestano mahala, samo dobro urađen falsifikat. Sudija je prekinuo niz iskaza Frenkovih saučesnika, insistirajući da se što pre ustanovi poreklo spornog dokumenta. - Potpuno ste u pravu, poštovani sudijo - licemerno se sloţio Vernon Prajs, Freiikov advokat. - Pozivamo na svedočenje gospođu Noru Grifin. Nora je ustala sa svog sedišta i leţernim, elegantnim koracima došla do mesta sa kojeg su govorili svedoci. Odslušala je uputstvo sluţbenika suda, potvrdila da će govoriti istinu, a onda je sela na stolicu i hladnokrvno pogledala u Prajsa. Osećala je Aronov pogled na sebi, ali je uspela da mu ga ne uzvrati. Osećala je Frenkov pogled, pun mrţnje i besa, ah je uspela da ga otrpi. Prajs je prišao njenom boksu, teatralno pljesnuo rukama i nasmešio joj se šarmantno. - Budite ljubazni, mlada damo, i predstavite se. Recite nam svoje ime i gde radite. - Zovem se Nora Grifin. Radim u centru za socijalni rad, koji se nalazi u Kvinsu. - Lep kraj, ako mene pitate - Prajs se još jednom iskezio. - Otkrijte nam, kada ste prvi put upoznali gospodina Arona Ficdţeralda. - Gospodin Ficdţerald se prijavio Centru 11. novembra. -I? Bio je dodeljen vama? -Ja sam bila socijalni radnik, zaduţen za njegov nadzor, u vreme trajanju uslovne slobode. - Opišite nam ponašanje gospodina Ficdţeralda, za to kratko vreme, koje je proveo pod vašim nadzorom. - Prigovor! - Stjuart Etkins je skočio sa svoje stolice. - Mislimo da to nije bitno za ovaj slučaj. - Naprotiv! - Prajs je visoko podigao ruku u kojoj je drţao olovku. - Po našim izvorima, gospodin Aron Ficdţerald je izazvao jedan incident u prostorijama Centra. Ispričajte nam o tome, gospođo Grifin.


Nora je pogledala u sudiju Ralfa Pitersona. - Odgovorite na pitanje sugerisao joj je blago. - Ponašanje gospodina Ficdţeralda je bilo besprekorno. Prihvatio je sve instrukcije i striktno ih se pridrţavao. Što se tiče incidenta, bojim se da ćete detalje morati da saznate od vašeg izvora... - Gospođo Grifin - Prajs je prosto otpevušio njeno ime. - Nemojte da da ste pod zakletvom... - pljesnuo je rukama. - Dobro, idemo, dalje. Dakle, opišite nam šta se desilo u noći 27. novembra. - Gospodin Ficdţerald me je pod pretnjom oruţjem odveo protiv volje u zgradu u kojoj je radio, tačnije, u njegovu kancelariju... - Da li ste pokušali da pruţite otpor? - prekinuo je Prajs. - Ne. Nisam. - Zašto? - Kao što sam rekla, bilo mi je zaprećeno oruţjem... Prajs je podigao jedan papir visoko u vazduh. - Ovo je zvanični policijski izveštaj. U njemu piše daje gospodin Ficdţerald bio nenaoruţan. Kako to objašnjavate, gospođo Grifin? - Bila sam uverena da je naoruţan, ali da ne ţeli da poteţe pištolj na jednu ţenu. - Zašto mislite da je krio oruţje? - Prigovor! - skočio je Stjuart Etkins. - Svedok je već odgovorio. - Neka odgovori još jednom - utišao gaje sudija Piterson. - Drugim rečima, gospodin Ficdţerald je dţentlmen - pojasnila je Nora svoj prethodno izrečeni stav. - Njegovi dţentlmenski nadzori mu nisu dozvolili da uperi cev u mene. - Ho, ho, ho - Prajs se podrugljivo iscerio. - Dţentlmeni kupuju ruţe i sitne poklone svojim partnerkama, a ne otimaju ih i ne vezuju za stolice. - Ja nisam partnerka gospodina Ficdţeralda - Nora je osetila zamku i brzo se izvukla iz nje. Primetila je da je Etkins zadovoljno klimnuo glavom. - Moţda sam se pogrešno izrazio. Vi ste njegova ljubavnica! Nora je ćutala, nepromenjenog izraza lica. - Odgovorite, gospođo Grifin - nastavio je Prajs. - Da li ste vi ljubavnica Arona Ficdţeralda? - Prigovor! - Stjuart Etkins je skočio na noge. - Ne vidimo zašto je to bitno za slučaj!


- Poštovani sudijo, namera mije da dokaţem da je gospođa Grifin dobrovoljno učestvovala u ovoj prevari. Na taj način se automatski dovodi pod sumnju verodostojnost dokumenta. - Preformulišite pitanje - naloţio je sudija. Prajs je stao pred Noru i široko se nasmešio. Prekrstio je ruke preko stomaka i klatio se na stopalima. - Gospođo Grifin, niko vam ne bi mogao zameriti na vezi sa gospodinom Ficdţeraldom, iako se to najstroţe kosi sa etikom koju podrazumeva vaše radno mesto. Više je nego očigledno da je on jedan vrlo markantan muškarac. Čak je i moja ţena insistirala da budem blag prema njemu. Nora nije izdrţala i zvonko se nasmejala na Prajsovu primedbu. Onda je pokajnički stavila ruku na grudi i okrenula se ka sudiji. - Izvinite, molim vas. Međutim, Medlin je u publici reagovala na isti način kao i Nora, što je iniciralo opštu buru smeha. Sudija je lupio čekićem po drvenom postolju i ponovo je zavladala tišina. Prajs je stao pred Noru i lupio dlanovima o ivicu boksa za kojim je sedela. Pogledao je besno. - Ako negirate da ste u vezi sa optuţenim onda nam bar objasnite zbog čega niste podneli tuţbu posle kidnapovanja, pretnje oruţjem i maltretiranja vezivanjem?! - otišao je do svog stola i ponovo podigao policijski izveštaj. - Ovde je vaša izjava, potpisana neposredno posle oslobađanja, kojim se odričete mogućnosti da tuţite svog kidnapera! Zašto niste podneli tuţbu?! Ja ću vam reći zašto! Zato što ste sve unapred isplanirali! - Prigovor - Etkins se oglasio sa klupe. - Gospodin Prajs nameće odgovor svedoku. - Prigovor se usvaja! - oglasio se sudija Piterson. Prajs je pomirljivo podigao ruku. - U redu. Zašto niste podneli tuţbu? ponovo je gledao u Noru. - Zato što mi ni u jednom trenutku nije pretila realna opasnost. - Nemam više pitanja - Prajs je, očigledno iznerviran, otišao do svog mesta i umorno se sručio u stolicu. - Da li odbrana ima pitanja za ovog svedoka? - sudija Piterson je pogledao u Stjuarta Etkinsa. - Ima - uzvratio je mladi advokat i došao do Nore. - Gospođo Grifin, recite nam, kako je gospodin Ficdţerald došao do dokumenta, koga je potom preko faks-mašine poslao javnom tuţiocu?


- Gospodin Ficdţerald je dokument pronašao u jednom od klasera, smeštenih u ormanu, koji se nalazio u kancelariji. -Nemam više pitanja - Stjuart Etkins je kratko klimnuo glavom Nori i otišao na svoje mesto. -Moţete istupiti - sudija Piterson se blago obratio Nori, nakon čega je ona izašla iz boksa, namenjenog svedocima i otišla do klupe, na kojoj su već sedeli Medlin i Najdţel. Čula je da joj oni nešto govore, videlaje kako je Frenk gleda sa pretnjom, uhvatila je čak i pogled Šeron Tvid, ali ona nije bila sposobna da reaguje na sve to. Jer, tek kada je istupila iz boksa i sela na svoje mesto, doţivela je zakasnelu reakciju stresa, tek je tada osetila paniku. Pomislila je šta bi se dogodilo da je Prajs insistirao na tome da otkrije da li su oni ljubavnici, šta bi bilo daje ona pocrvenela ili se zbunila, šta bi bilo da je pogledala u Arona? Otkrila bi se sva njena ljubav... A ona je tako ţelela da mu vidi lice. Grlo joj se naprasno osušilo i ona je izašla iz sudnice. Otišla je do kupatila, popila malo vode i osveţila vrat. Naslonila se na pločice i neko vreme ostala u tom poloţaju dišući duboko. Iako je osećala da će se sve dobro završiti, bila je potpuno iscrpljena. Pomislila je daje pred Aronom još nekoliko neizvesnih dana, što je nateralo da stisne zube i zaboravi na sebe. Odlučila je da bude hrabra i ne prepušta se pesimizmu. Nije mogla da razgovara sa Aronom, i lično mu poţeli da istraje, ali je verovala da on moţe da oseti deo njenih ţelja. Nadala se da će mu one uliti bar malo potrebne snage.

XII Dva dana nakon njenog svedočenja, u petak, Nora je sedela u trpezariji Najdţelove kuće i odsutno čitala novine. Medlin i Najdţel su bili u sudu, devojčice u vrtiću, a dna je mogla samo da skuva ručak i nestrpljivo iščekuje povratak svog brata i njegove ţene. Sve troje su zaključili da bi bilo pametnije da ona ne prisustvuje suđenju, što je Nora veoma tešno podnosila. Ţelela je da bude na licu mesta, da vidi kako se stvari odvijaju. Kraj suđenja je bio predviđen za sledeću nedelju, do kada je trebalo da se ispita još nekoliko svedoka.


Upravo je isključivala šporet i ţelela da se ponovo posveti novinama, kada je primetila kroz prozor Najdţelov automobil. Pogledala je na sat i začudila se njihovom brzom povratku. Bilo je tek podne, a oni su izašli iz kuće pre samo dva sata. Pošla je da im otvori vrata. Medlin je grunula u predsoblje i gotovo se bacila na Noru. - Pogodi šta ima novo? - Šta? - Nora je upitala, prepuna nade. - Frenk je sve priznao! - Ka... kako... - zamucala je, nema od sreće. - Još uvek ne znamo, ali pretpostavljamo daje to uradio pod pritiskom svog advokata, koji je mudro prozreo šta će se desiti do kraja! Verovatno je sugerisao Frenku da prizna krivicu, kako bi dobio blaţu kaznu! Nora i Medlin su pale jedna drugoj u zagrljaj, a uskoro im se priključio i Najdţel. Svi su vikali uglas i svi su na sebi svojstvene načine izraţavali zadovoljstvo zbog srećnog ishoda događaja. Kada su se konačno pustili iz zagrljaja, Nora je nestrpljivo upitala: - Znaci li to da je Aron slobodan? -Jeste. Razgovarali smo kratko s njim, po izlasku iz sudnice. Rekao je da ga čeka veliki posao i da će nam se svakako uskoro javiti - objasnio je Najdţel i nastavio da prepričava interesantne detalje, ali ga Nora nije slušala. Pomislila je kako joj se Aron nije javio, kako joj ništa nije poručio ili došao daje vidi, i ona se najiskrenije zapitala hoće li ga ikada više videti. Pogledala je u Medlin i shvatila da i ona oseća njenu dilemu. Prišla joj je i saučesnički je uhvatila za ruku. Najdţel je naglo zaćutao, osetivši promenu opšte atmosfere. Uhvatio je pogled koji su Nora i Medlin razmenjale, a onda je odlučio da se povuče, ţeleći da im omogući da nesmetano razgovaraju. -To što ti se nije odmah javio ne dokazuje baš ništa - Medlin je poţurila da uteši Noru. Nora se osmehnula sa gorčinom. - Vrlo dobro znaš da ja nisam osoba koja se lako zavarava. Ne očekujem bilo kakav znak naklonosti od Arona. Uostalom, kada sam poslednji put razgovarala sa njim još uvek sam mu persirala i oslovljavala ga sa „gospodine Ficdţerald". - Sigurno ćeš ga, posle one noći, oslovljavati imenom - Medlin se šeretski osmehnula.


- Zar ne razumeš šta hoću da kaţem? Zašto bih očekivala nešto od Arona? Sigurno je mnoge noći proveo sa različitim ţenama, ali se ni za jednu nije vezao. - S obzirom na njegovu formu, - Medlin je zvučno uzdahnula - ne sumnjam da je mnoge noći proveo sa mnogim ţenama. Nora je oborila glavu, a kada je ponovo pogledala u Medlin, oči su joj sijale od suza. - Srećna sam zbog njega. Srećna sam što je konačno slobodan i što se vraća svom starom ţivotu. - Ili nekom novom - Medlin se zagonetno nadovezala. - Reci mi, da lije bio ogorčen nakon oslobađajuće presude? Da li je najavio tuţbu zbog toliko godina bezrazloţno provedenih u zatvoru? - To smo ga i mi pitali, ali je on rekao da samo ţeli da sve, što ga podseća na dane u zatvoru, što pre zaboravi. Uključujući i mene, Nora je tuţno pomislila. Još neko vreme je provela sa Medlin, a onda je otišla u sobu da se spakuje. Pretpostavila je da ispred kuće više nema nikoga. Suđenje je bilo završeno. Aron je bio na slobodi, pravi krivac u zatvoru. Novinari su mogli da se prebace na druge teme. Ţelela je da bude sama, ţelela je da pruţi sebi šansu da što lakše zaboravi Arona. Celog tog dana i nastupajućeg vikenda, Nora se osećala veoma čudno. U njoj su se mešale naizmenično sreća i tuga, sreća, zbog Aronove slobode, i tuga, zbog toga što je zaboravio. Uspevalo joj je da pribrano i trezveno misli, i da zaključi kako jedna noć, ma kako čarobna bila, ne moţe da bude dokaz neke duboke naklonosti. Aron je bio iskusan muškarac i sigurno je mnogo puta u ţivotu dočekao zoru vodeći ljubav sa nekom ţenom. Njemu je to bilo samo jedna avantura više, a ona, samo još jedan, u nizu osvojenih ţena. Nora čak nije ni znala da li je sa tom noći nestala i ona netrpeljivost, koju je Aron osećao prenia njoj. Nije znala odgovore na mnoga pitanja koja su je mučila, ali je znala da više neće doći u situaciju da ih postavi Aronu. Iznova je pokušavala da zamisli svoj ţivot u budućnosti: vratiće se na posao, šetače Njujorkom, gledaće Mirni i Eni kako rastu. Nikada više neće moći da voli jednog muškarca, kao što sad voli Arona. Nikome više neće verovati, kao što njemu veruje. Nikoga neće ţeleti, kap što njega ţeli. Nora je bila svesna da su suze, koje je isplakala tih dana, ništa drugo do izraz sebičnosti. Tim suzama, ona je stavljala svoj bol, ispred Aronove sreće.


Grdila je sebe dok je trčala u kupatilo, umivala se, a onda pokušavala da se osmehne svom odrazu u ogledalu. Grdila je sebe, ali je prekor nije umirivao. Njene suze bivale su sve krupnije.

* Nora je provela nekoliko dugih i teških dana na poslu. Ulagala je ogroman napor da nadoknadi sve propuštene sastanke sa svojim štićenicima. Obavila je bezbroj razgovora, što lično, što telefonom, napisala nekoliko izveštaja, pripremila plan rada za naredni mesec, a sve vreme je mislila na Arona, sve vreme je on bio primaran u njenim mislima. Kao stoje i očekivala, Rozi, Nil Viton i ostale kolege, bili su krajnje diskretni povodom celog slučaja. Odslušali su njenu priču u ponedeljak ujutru u čajnoj kuhinji i više se nisu vraćali na tu temu. Novine su redovno objavljivale tekstove o Aronu. Pisali su o tome kako se ponovo uselio u svoju porodičnu kuću, kako je preuzeo funkciju predsednika „Herden" kompanije, kako je otpustio veliki broj ljudi. Istovremeno je započeo sklapanje novih ugovora, raspisao je konkurse za nova radna mesta, a za to vreme, cene akcija njegove firme su nezadrţivo skakale na berzi. Nora je delimično savladala svoj bol u sebi i mogla je punog srca da se raduje Aronovim uspesima. Međutim, svaka pomisao na njega budila je setu i čeţnju, a ljubav je bivala sve jača. U petak uveče, Nora je sedela na kauču u svojoj sobi, a ispred nje, na malom stolu, nalazila se gomila dosijea i dokumenata iz Centra. Bio je to posao koji nije stigla da odradi u kancelariji i koji nije mogao da čeka odlaganje. Pustila je tihu muziku u nadi da će joj ona pomoći da se bar malo opusti i sa više volje odradi posao. Skuvala je čaj i upravo je sipala šećer u šolju, kada je odjeknulo zvono na vratima. Nora je mahinalno pogledala na sat. Bilo je prilično kasno, a njoj se niko nije najavio u poseti. Ustala je sa kauča, prišla vratima i pogledala kroz špijunku. Jedva je uspela da se odrţi na nogama. Pred vratima je stajao Aron...


Dala je sebi par dugih sekundi da se pribere, s obzirom da je srce počelo nezadrţivo da joj poskakuje u grudima. Celo telo joj je snaţno reagovalo na činjenicu da je Aron tu, da će ga uskoro videti, da će razgovarati. Polako je otvorila vrata i gotovo ustuknula. Aron jeste bio tu, ali je njegovo lice bilo krajnje ozbiljno, čak preteče ozbiljno. Ponovo je bio u svojoj koţnoj jakni, ponovo je njegova, pojava bila impozantna. Nora je po prvi put osetila neku nelagodnost pred njim. Nesvesno se odmakla jedan korak unazad. - Mogu li da uđem? - upitao je čvrstim glasom. Bezreči gaje propustila unutra. Gledala gaje širom otvorenih očiju, osećajući da nešto nije u redu. - Moraćeš da pođeš sa mnom - rekao je Aron, a u glasu mu se osećala neumoljivost. -Ne razumem... - promucala je, vidno iznenađena. Aron je dohvatio Norinu jaknu sa čiviluka i grubo je ugurao u njene ruke. - Samo uradi ono što traţim od tebe... Osetila je neku teţinu u grudima. - Ja... Arone... molim te... - Da li se plašiš? - Zbunjena sam i... - U tom slučaju, izađi iz kuće. Kola nas čekaju ispred ulaza. Izašla je polako iz kuće i kratkim, nesigurnim koracima krenula prema luksuznom crnom „mercedesu". Aron je ugasio svetčo u njenoj kući, zaključao vrata, ali umesto da ključ preda Nori, spustio ga je u dţep svoje jakne. Pomogao joj je da sedne, a onda se i sam spustio na vozačko mesto. Upalio je motor i krenuo niz ulicu. Nora je bila u nekoj vrsti bunila. Ništa joj nije bilo jasno, ništa nije mogla da predvidi, ništa nije mogla da razume. U glavi joj se smenjivalo bezbroj misli, uzburkanih i nepovezanih, jedino je u srcu osećala mir, iako je ono sve vreme jako kucalo. Vozili su se dvadesetak minuta u potpunoj tišini, napetoj, uznemirujućoj tišini. U toku voţnje, Nora se samo jednom usudila da iskosa pogleda u Aronov profil. Već sledećeg trenutka, okrenula je glavu ka prozoru, poraţena strogoćom i neumoljivošću njegovog lica. Skrenuli su na put koji je vodio ka Nju Dţersiju. Bio je to periferni deo Njujorka, deo u kojem je ţivela bogata elita, u raskošnim kućama visokog stila. Aron je usporio, a onda je blago prikočio ispred gvozdene kapije.


Otvorio je kapiju daljinskim upravljačem iz kola. Put kojim su dalje krenuli vodio je do ogromne kuće, čiji su se obrisi samo nazirali u potpunom mraku koji je vladao te noći. Nebo je bilo oblačno i mesec je slao slabu svetlost na zemlju. Aron je zaustavio automobil tik uz ulazna vrata kuće. Ugasio je motor, izašao napolje i krenuo da Nori otvori vrata. - Pođi sa mnom - kratko je rekao. Prešli su nekoliko koraka i zastali pred ogromnim, drvenim vratima. Aron ih je otključao i propustio je u unutrašnjost kuće. S obzirom da je unutra vladao potpuni mrak, instinktivno se povukla unazad i udarila u Arona, koji je išao odmah iza nje. Stresla se od tog neočekivanog dodira njihovih tela. Aron je obuhvatio njena ramena i blago ili stegao. - Ne boj se... - tiho je prošaputao, tik uz njeno uho. Osetila je nepodnošljivu napetost u sebi. Snaţno se iskobeljala i udaljila se nekoliko koraka od Arona. Pogledala je u njegovom pravcu, ali i dalje nije mogla da mu vidi lice. Mrak u kući je bio potpun, a njeno uzbuđenje je raslo vrtoglavom brzinom. - Šta se dešava, do đavola?! Šta ţeliš od mene?! - Prvi put te čujem da psuješ - mirno je uzvratio, a Nora je po zvuku njegovog glasa osetila da se smeši. - Ne znaš ti ništa o meni! - prodrala se, izgubivši kontrolu. Nije uspevala da savlada u sebi sve ono što je osećala. Nešto se nadvilo nad njima dvoma u toj kući, nešto što je gušilo, stoje činilo izbezumljenom. - Znam sve što mi treba - čulo se iz pravca gde je Aron stajao. Glas mu je bio neobično mek i hrapav i obojen mnoštvom emocija. Nora je mislila da će iskočiti iz koţe. Pomislila je kako ne moţe više ni sekund da ostane u toj kući i munjevito je potrčala prema vratima. Snaţno je pritisla bravu, međutim, pre nego je uspela da otvori vrata, Aron je obuhvatio njen članak svojim prstima i naterao je da ispusti bravu iz ruke. Onda je neumoljivo, ali krajnje senzualno, pritisnuo Noru uz vrata, ne dozvoljavajući joj da se pomeri. Nora je osetila toplinu Aronovog tela na svojim leđima, osećala je njegove prste na svom članku i njegov vreli dah na svom vratu. - Šta ţeliš od mene? - kriknula je prigušeno i nemoćno. - Ţelim mnogo toga... tačnije, ţelim sve... - Aron je šaputao tik uz njeno uho, a levom rukom je neţno obuhvatio oko struka.


- Pusti me, molim te, pusti me... - zatraţila je molećivo, osećajući kako nema više ni tračak snage da učestvuje u neobičnoj igri koju je Aron izvodio. - Nećeš ti nikuda... - jednim veštim pokretom je okrenuo sebi i ponovo je pritisnuo uz vrata. Čak i u tom mraku, Nora je osetila kako mu oči sijaju najsnaţnijim sjajem. Stajali su jedno nasuprot drugog, tela su im se potpuno dodirivala, a lica su im bila blizu. Dahovi su im se mešali, Norin ubrzan, Aronov ujednačen, ali vreo. - Mislio sam da ćeš biti poslušna, ali vidim da ću ipak morati da te veţem... - mrmljao je, a Nora je shvatila da se jedva uzdrţava daje poljubi. -Da me veţeš? - ponovila je zbunjeno, drhteći celim telom. - Da, zauvek... Aron je spustio ruku u dţep svoje jakne i izvadio nešto što je blesnulo u tami. Uhvatio je Norinu ruku i provukao prsten kroz njen domali prst. -Zauvek ćeš biti moja. Zauvek ćeš biti vezana za mene. Zauvek ćeš mi pripadati... - rekao je glasom, ophrvanim emocijama. Odvojio se od nje i Nora je prinela licu ruku na kojoj je blještao prsten. Dugo je zurila u njega, nesposobna da prihvati sreću koju je taj prsten donosio. Aron joj je ponovo prišao i obuhvatio njeno lice svojim toplim dlanovima. - Volim te... mislio sam da to znaš... -Ne, nisam znala... - promucala je i nasmejala se pomalo histerično. Pogledala je u Arona i sva se stresla od onoga što je videla na njegovom licu. U njegovim očima, u osmehu, svuda je videla nedvosmislen dokaz njegove ljubavi. Bacila mu se u zagrljaj. Aron je obuhvatio njeno telo i grčevito ga stegao. Prislonio je svoje usne uz Norinu glavu i počeo neumorno da je ljubi po kosi, dugim, neţnim poljupcima. Savladani svim onim što su nosili u sebi, nisu uspevali da progovore. Nora je toiiko toga ţelela da kaţe Aronu i zato se blago odmakla od njega - Volim te, kako te volim... - Znam, ljubavi, znam... - promrmljao je, spuštajući svoje usne na njene. Poljubili su se strasno, strasnije nego ikada. Nora se odmakla od Arona jer je ţelja već opasno harala njenim telom. Znala je da je pred njima duga noć i zbog toga je ţelela prvo da razgovaraju.


- Hoćeš li da upališ svetio? - zatraţila je, nestrpljiva da vidi prsten na punoj svetio sti. Aron je pruţio ruku i jaka svetlost se razlegla velikim ulaznim holom u kojem su stajali. Nora je počela da ţmirka, u pokušaju da se privikne na iznenadnu svetlost, na šta se Aron nasmešio. - Izgleda da nam oboma više odgovara mrak - naglo se uozbiljio, a aluzivan ton njegovog glasa je jasno ukazivao da misli na noć koju su proveli u njegovoj kancelariji. - Bila je to najlepša noć u mom ţivotu - rekla je Nora zaneto, a onda je spustila pogled na prsten. Bio je veličanstven, dijamantski, i odlično je pristajao njenoj ţenstvenoj ruci. - Predivan je... Hvala ti, Arone... Nisam ni pomišljala da me... da si... - Nisi znala da te volim? - Ne nisam... Mislila sam da me mrziš, zbog odnosa koji smo imali u Centru. - Dođi ovamo... - Aron je uhvatio za ruku i poveo u ogromnu prostoriju, u kojoj je bilo samo nekoliko komada nameštaja. Doveo je do sofe i pokazao joj da se dne. - Što se mene tiče, ja bih jedan viski. A ti? Hoćeš li vermut? - Ne. Još uvek mi ništa nije jasno. Ako budem pila alkohol, bojim se da ćeš morati stvari da mi tumačiš vrlo paţljivo. Aron je ipak sipao sasvim malo vermuta u čašu i dodao joj. - Moramo da nazdravimo, a ako se budeš napila, vrlo paţljivo ću iskoristiti tvoje stanje... Nasmejala se i prihvatila čašu. Aron je prislonio čašu o njenu i čuo se zvuk dodira tankog stakla. - Za nas! - nazdravio je, nakon čega su oboje otpili dobar gutljaj pića. Aron je seo do nje na kauč i osvrnuo se oko sebe. - Nisam ţeleo da kupujem nameštaj bez tebe. Izbacio sam sve stvari koje je Frenk koristio. Zadrţao sam samo nekoliko komoda, koje su vekovima pripadale našoj porodici. Nora još uvek nije mogla potpuno da prihvati činjenicu da će to biti njena kuća, da će u njoj ţiveti sa Aronom, da će je uređivati po svom ukusu. Zbunjeno se okretala oko sebe. - A što se tiče našeg odnosa u Centru... - Aron je duboko uzdahnuo, odloţio čašu na pod pored svojih nogu i zabacio glavu unazad, spuštajući je na naslon kauča. - Ne moţeš ni da zamisliš kako sam se osećao. Bio sam


u kompletnom haosu, a u jednom trenutku sam pomislio da sam ipak nešto zabrljao, kada sam osuđen da trpim te muke. - Kakve muke? Pogledao je iskosa. - Sećam se našeg prvog susreta. Bila si tako draga i mila, bila si tako drugačija od svih ţena. Istovremeno si pokazala brigu za mene, ali i pravu meru strogoće. Nakon nekoliko reci koje smo razmenili, shvatio sam da ne veruješ u moju krivicu. A kada sam otišao u sobu koju mi je Najdţel dodelio... Zastao je i zavrteo glavom. - Spustio sam glavu na jastuk i znaš šta sam osetio? Tvoj miris. Boţe, tog trenutka sam pomislio da se ceo svet zaverio protiv mene. Nora se nasmešila srećno. - Meni nije bilo ni najmanje smešno. Sutradan sam isprovocirao Najdţela i on mi je rekao da si ti ponudila posteljinu za moju sobu. Istog trenutka sam zamislio tebe na toj posteljini, toplu i neţnu, a onda mi se vizija raspršila u hiljadu komadića - pogledao je naglo. - Ja sam mislio da si ti udata, Nora. - A kada si shvatio da nisam? - provocirala gaje, umiljavajući se. Progutao je knedlu. - Tek tada sam pomislio da će sve ipak doći na svoje mesto, da ću dobiti iskupljenje za sve što sam preţiveo. Zagledao joj se u lice. - Oprosti mi za onu otmicu... Nisam imao izbora... Jedino sam na tebe mogao da računam... - Znam. Sve vreme sam znala zašto to radiš, sve vreme sam osećala da će se to neminovno dogoditi... Samo nije mi bilo jasno zašto si me u startu vezao? Da si mi objasnio, pošla bih svakako sa tobom. - Niko mi nije verovao, bio sam prinuđen na krajnji oprez. -Ja sam ti verovala, Najdţel i Medlin takođe... - Imaš divnu porodicu, Nora. Ne mogu da opišem koliko ste,mi vas troje značili poslednjih nekoliko dana. Kada sam bio osuđen pre pet godina, svi su mi okrenuli leđa, tačnije, priklonili su se Frenku. On je imao novac, on je imao moć. - Ne mogu da verujem... - pomazila ga je po obrazu. - Kako je neko mogao tebe da napusti? Podsmehnuo se sa gorčinom. - Vrlo lako, to ti je moj odgovor. U početku su dolazili da me posećuju u zatvor, a onda sve ređe i ređe. Na kraju su svi prestali da dolaze. Bio sam potpuno sam, sve dok nisam upoznao tebe i tvog brata.


- Nikada nećeš biti sam... Nikada više... - Nora je prislonila svoju glavu uz Aronovu. On je stegao i privukao sebi još više. - One noći... došla si na večeru... tvoje bratanice su potrčale prema tebi... - Aron je zvučno izbacio vazduh iz sebe. - kako sam tada ţeleo da sve bude u redu, da se sve okonča što pre. Zato sam i odlučio da pronađem dokument još iste noći. - Ne razumem... - Kako ne razumeš? Zamislio sam našu decu, tvoju i moju... Video sam tvoje oči i znao sam da ćeš ih voleti, da ćeš biti divna majka... - Aron je zagrlio toliko jako, da je Nora morala da se pobuni. - Koliko sam ţudeo da ti kaţem da te volim... Koliko sam čekao ovaj trenutak... - pronašao je njene usne i poljubio je neţno. - Volim te... volim te... - mrmljao je, sav zanesen. - Veoma si me usrećio, Arone. I ja ţelim da imamo decu... - Kada ćemo se venčati? Sutra? - Hej, zar smemo da objavimo našu vezu? Mislim zbog mog iskaza na sudu? Aron je prešao vrhom kaţiprsta po ivici njenih usana. - Bio sam tako ponosan na tebe dok sam te gledao kako svedočiš... Kada si sišla sa mesta za svedoke, znao sam da će sve biti u redu... A što se tiče objavljivanja naše veze, moţemo da objavimo šta ţelimo. Frenk je sve priznao, sa mene su skinute sumnje... - Tako sam bila srećna kada su mi Medlin i Najdţel javili da si oslobođen. Pozvaćemo i njih na venčanje, zar ne? - Naravno. Oni će biti naši počasni gosti. - I Mirni i Eni. One će biti moje deveruše - Nora se nasmejala srećno. - Obavezno. Da li ti je Najdţel rekao da smo izvršili integraciju njegove i moje firme? - Ne, nije mi rekao - pogledala gaje začuđeno. - Da. To sam prvo uradio kada sam ponovo preuzeo funkciju predsednika „Herdena" - Aron se grleno nasmejao. - Pozvao sam Najdţela i uz dosta izvinjavanja mu rekao da podnosim otkaz na mesto njegovog pomoćnika. Trebalo je da mu vidiš lice... Nora je takođe prasnula u smeh, kada je zamislila lice svog brata. - Onda sam nastavio da se izvinjavam. Rekao sam: Najdţele, znam da si bio direktor u svojoj firmi, ali, da li bi pristao da budeš zamenik direktora u „Herdenu" - Aron nije prestajao da se smeje. - Najdţel je bio toliko zbunjen da je rekao: razmisliću. Rukovali smo se i on je krenuo ka vratima, a onda


se naglo okrenuo i ponovo prišao mom stolu, vičući na sav glas: gluposti, naravno da prihvatam da budem tvoj zamenik! Nora je nastavila da se smeje, a onda se naglo uozbiljila. - Zašto mi se nisi javio, odmah nakon okončanja suđenja? - Kao što sam rekao, ludeo sam od ţelje da te vidim i da ti kaţem šta osećam prema tebi. Međutim, ţeleo sam da pripremim sve za naš nesmetani ţivot, ţeleo sam da ponovo povratim sve što je bilo moje, da bi, zajedno sa tobom, to moglo da postane naše. - Samo si mi ti vaţan, Arone. Samo ti... - Znam, Nora. Ti si jedina ţena koja me je zavolela onda kada nisam imao ni gde da spavam. - A Šeron Tvjd? Zar te ona nije volela? -Jeste, ali dok sam imao milione dolara u banci. Međutim, kao što sam rekao, nakon mog odlaska u zatvor i Šeron se priklonila Frenku - objasnio je Aron, bez ikakvog traga nostalgije u glasu. - Hoćeš da kaţeš da je ţivela sa Frenkom? - Nora nije mogla da veruje. - Upravo tako. - Zašto je onda insistirala da te vidi, kada si izašao iz zatvora? - Vidiš, Nora, nisi samo ti mudro predosetila da se ja neću zadrţati na krevetu u iznajmljenoj sobi, ma kako u njoj lepo mirisalo - nasmešili su se jedno drugom. - Šeron me je takođe odlično, poznavala i očekivala je moj skori povratak na stare pozicije. Napustila je Frenka i odlučila da se prikloni bratu koji će biti bogatiji. - Šta osećaš prema Frenku? - Da li ti je poznato da on nije moj pravi brat? -Jeste. Čitala sam o tome u novinama. - Majka ga je pokupila sa ulice, neposredno pre svoje smrti. Frenk je tada imao pet godina i bio je na smrt preplašen. Svi smo osetili neverovatnu blagonaklonost prema njemu. Da bi ga zaštitila, majka je obavezala mog oca da ga prisvoji i tretira ga ravnopravno sa mnom. Na ţalost, Frenk je zloupotrebio našu dobru volju i izdao je i mene i moje roditelje. Poslednjih nekoliko godina smo i otac i ja počeli da sumnjamo u njega, u njegov karakter i osećaj za moralnost. Zato je otac i napisao onaj nesrećni testament. Hteo je mene da zaštiti, a eto šta je na kraju ispalo. - Strašno... - Nora je bila iskreno potresena pričom koju je čula. Primakla se Aronu i naslonila glavu na njegove grudi. - Toliko si propatio... Toliko si izgubio...


Uhvatio je blago za ramena i odvojio je od sebe, da bi joj gledao lice. - Da li se sećaš kada si me upitala koja je srećna okolnost mog boravka u zatvoru? - Sećam se... - To si ti, Nora. Ti si moja srećna okolnost boravka u zatvoru. Da nisam bio u zatvoru, nikada te ne bih sreo. Ceo ţivot bi proveo bez ove sreće, koju sada osećam... Nora je pomislila kako joj nikada niko u ţivotu nije rekao nešto tako lepo. Aron je osetio njen zanos i pogledao je ozbiljno. - Za sve sam nagrađen, ti si moje iskupljenje za preţivljene muke... pričao je muklo, steţući joj mišice. - Kada sam shvatio da ćemo biti zajedno, prestao sam da mislim o zatvoru, prestao sam da mislim o Frenku, prestao sam da budem besan i ogorčen... Jedino što me je delilo od kompletne sreće bio je taj dokument i morao sam da dođem do njega - opustio je stisak i podigao ruke, da bi joj dlanovima obuhvatio lice. - Kada sam video sa koliko poverenja si krenula sa mnom u neizvesnost, bio sam lud od sreće... - Verovala sam ti od prvog trenutka, Arone... Aron je potpuno privio uz sebe. - Prosto je neverovatno daje sve ispalo tako... Kako si znala da moţeš da mi veruješ? - Reklo mi je srce... - Nora je podigla usne, iščekujući poljubac. - Srce mi je reklo da mogu da ti verujem... Ono je najbolje videlo da mogu da te volim... Poljubili su se strasno, znajući da od tog trenutka počinje njihov zajednički ţivot, ţivot koji će provesti slušajući samo ono što im njihova srca budu govorila.

KRAJ


Sela brejšn srce vidi najbolje