Page 1

DĹžoan Hol

Na tronu savrĹĄenstva


b y vo k i

Stejsi je trebalo da bude prezadovoljna svojim novim zadatkom. Ali, nije bila. Naprotiv, smatrala ga je dosadnim. Još jedan članak o napornom ţivotu prosečne američke domaćice! Paţljivo slaţući stvari u kofer, namrši se. Da li je nešto zaboravila? Na brzinu se preslišala i napokon zatvorila kofer. Pred njom je posao i, dopadalo joj se ili ne, obaviće ga. - Strejsi, večera se nalazi na stolu! Strejsi se namršti. Bilo je trenutaka kada je ţelela da čuje makar jednu gramatički nepravilnu rečenicu iz usta svoje majke. Ali, to se nije moglo desiti. Virdţinija Ernšo nije glumila ulogu profesorke engleskog, ona je tako ţivela iz dana u dan. - Dolazim. - Osvrnuvši se po sobi, Strejsi poţuri u trpezariju. Majka je bila prezadovoljna njenim novim zadatkom. Stejsi nije imala snage da se raspravlja sa njom. - Da li je sve spremno, dušo? - pitala je majka. Kad bi odgovorila „ništa nije spremno", majka bi pomislila da je sišla sa uma. U briţljivo sređenom ţivotu Virdţinije Ernšo sve je moralo biti u redu. -Jeste, ako je to moguće! - odgovori zato Stejsi, sedajući za sto. Pokušala sam da predvidim sve okolnosti, ali... -Stejsi bespomoćno sleţe ramenima. - Pošto ćeš tamo provesti svega nekoliko dana mislim da je dovoljno da poneseš čizme, farmerke, nekoliko bluza i toplu jaknu - reče Virdzinija poznata po svojoj praktičnosti. - Uostalom, ideš u tu zabit da radiš, zar ne? Stejsi jedva zadrţi smeh. Zar njena majka misli da je to negde na kraju sveta? Skrivajući osmeh samo kratko reče. - Da! - A šta ako se moji domaćini doteraju za večeru? - upita Stejsi ironično. Ali već sledećeg trenutka se zamisli. Da nije moţda snobovski s njene strane to što misli tako o farmerima? Ali, sada je kasno da bilo šta uradi. Kofer je već zaključan. Virdţinija je naravno ozbiljno shvatila njeno pitanje.

2


b y vo k i

- Mislim da nema razloga za brigu. -Virdţinijin snishodljiv ton samo još poveća Strejsinu nervozu, ona zaista ne ţeli ovaj zadatak! - Ranč je ranč, na kraju krajeva - pametovala je dalje Virdţinija. Kakva dubokoumnost, pomislila je Stejsi. Nervoza koju su majčini komentari izazivali u njoj sve se češće javljala. Zašto je tako nezadovoljna svim što je okruţuje? Pošto nije našla odgovor, navalila je na reš pečene krompiriće koji su se još pušili. - Ne jedi tako halapljivo, dušo! Stejsi stisnu usne. Već joj je dvadeset i pet godina, a Virdzinija joj se i dalje obraća kao dvanaestogodišnjoj devojčici. Uvek je takva, osim kada ne očekuje da budem ozbiljna kao da mi je pedeset! Ponovo se koncentrisala na Virdţinijinu priču. - ... Ne bi trebalo da traje duţe od nekoliko dana. Pretpostavljala je da Virdzinija govori o svom putu u Montanu. Pokazalo se da je bila u pravu. - Napunila sam friţider, tako da ćeš imati hrane dok se ne vratim. Virdţinija je sijala od zadovoljstva. - Zaista se radujem tom putovanju. A da ne govorimo o čoveku s kojim ideš, mislila je Stejsi umorno. Koliko je već muškaraca prošlo kroz majčin ţivot od kada joj je pre pet godina umro otac? trenutno je "bila sa nekim Dţemsom Malorijem. Taj simpatični bledunjavi profesor knjiţevnosti bio je pravi partner za Virdţiniju, ako takav uopšte postoji. - Stejsi - reče Virdţinija oštro. - Pitala sam te nešto. Stejsi se trţe. - Izvini, mama. Malo sam se zamislila. - Zaista? - namrštila se Virdţinija. -Da nisi moţda bolesna? Čudno se ponašaš u poslednje vreme. - Nisam bolesna - pokuša da je ubedi Stejsi. - Šta si me pitala? - Pitala sam te da li si nešto isplanirala za večeras? - Nisam - Stejsi odmahnu glavom. -Zašto? - Zato što dolazi Dţems. Stejsi je slutila da to nije sve. Pogodila je. - I njegov nećak je tu. - Nastade kratka pauza. - Dţems će ga dovesti da se upoznate. Stejsi se smrači. Divno! To je upravo ono što joj je u ovom trenutku treba! Zašto li se majka iznenada trudi da joj nađe momka? 3


b y vo k i

- Nameravala sam ranije da legnem -pobunila se Strejsi. - Avion mi poleće u sedam sati. - To mi je poznato. A i Dţemsu. - Virdţinija poče brzo da rasprema sto. - Neće dugo ostati. Dţems je samo ţeleo da upoznaš njegovog nećaka. Zastala je pored vrata, prekorno gledajući kćer. - Zove sa Bredli. Mislim da će ti se dopasti. Vrlo je simpatičan. Znojnih dlanova Stejsi je ukočeno sedela na svom sedištu, pokušavajući da potisne mučninu koju je osećala. Bez obzira što je bila svesna da je to krajnje de-tinjasto, prilikom svakog putovanja avionom obuzimao je neverovatan strah. Pokušala je da se smiri, razmišljajući o protekloj večeri i Bredliju Maloriju. Začudo, Virdţinija je bila u pravu. Stejsi se Bredli veoma dopao. Zaista je bio vrlo simpatičan, učtiv i paţljiv... I čak vrlo zgodan! Bio je visok, svetlosmeđe talasaste kose, pravilnih crta lica i plavih nemirnih očiju, koje su odavale dobro raspoloţenje. Ali, Stejsi je ostala hladna. Tiho uzdahnuvši, promeškoljila se na sedištu. Bredli joj je zaista simpatičan, ali je nimalo ne privlači. Već sledećeg trenutka se razljutila. U poslednja tri meseca Bredli je već treći mladić sa kojim je majka upoznala. Šta to Virdţinija pokušava? Da joj nađe princa iz bajke? Kiselo se nasmešila. Kakva ironija! Nekad joj Virdţinija nije dozvoljavala ni da čita bajke, već je vaspitavala u pravom feminističkom duhu. Učila je da bude samostalna i otresita i po njenom nagovoru se, kad je diplomirala, javila na konkurs za reportera pripravnika u jednom malom časopisu za ţene. Pokušavajući udobnije da se smesti, prisećala se razgovora s urednicom tog časopisa. „Znala bih da ste Virdţinijina kćerka čak i da se niste predstavili", rekla je pruţajući joj ruku. „Razgovarala sam sa Virdţinijom pre petnaest minuta. Vaši rezultati na studijama su zaista izvanredni. Dobili ste posao... Ako ga ţelite." Stejsi je prihvatila posao. Ipak, znala je da je sve što je u poslu postigla, postigla zahvaljujući svojim sposobnostima. Počela je u dvadeset drugoj godini sa beznačajnim intervjuima, a sada, u dvadeset petoj, već su je smatrali

4


b y vo k i

jednom od najboljih. Uz svu skromnost znala je da moţe biti ponosna na svoj rad. Opet je osetila bol u stomaku. Ovaj put mučninu nije izazvao strah od letenja. Ovu specifičnu mučninu je u poslednje vreme često osećala. Počela je pre dva meseca kao blago peckanje u ţelucu, a sada je već preraslo u pravu vatru. Pritisak. Stres. Nervoza. Mislila je da su to uzroci. Uveravajući sebe da će sve prestati kad se dobro odmori, nije otišla lekaru. Međutim, napadi su bili sve češći. Ravnomerno je disala dok se avion polako spuštao na Čikaški aerodrom. Kad se avion zaustavio i stjuardesa objavila da će pauza trajati sat vremena, Stejsi je poţurila ka aerodromskoj zgradi u potrazi za osveţenjem. Pošto je popila čašu mleka skupila je hrabrost za nastavak leta. Progutala je dve tablete i odlučno krenula ka terminalu. Pred njom je posao i ona će ga završiti bez obzira na bol u stomaku ili bilo šta drugo! Ušla je u avion među poslednjima i uputivši se ka svom mestu primetila je da je avion sada poluprazan. Kad se srne-stila videla je da ima novog saputnika. Krajičkom oka posmatrala je njegove snaţne noge u pantalonama od finog vunenog štofa, pa nije ni osetila kako prolazi vreme. Kad je avion polako počeo da rula velika akt-tašna delimično je sakrila predmet njenog posmatranja. Buka motora bivala je sve jača. Sledećeg trenutka jedna ruka finih dugih prstiju otvorila je tašnu i počela da pretura po njoj. Izvukla je jednu plavu omotnicu, a zatim čvrstim pokretom zatvorila tašnu. Istog momenta avion se odvojio od piste. Dugi prsti, plava omotnica, nestali su iz Stejsinih misli. Zatvorila je oči. Pokušavala je da zaspi. Nije uspela. Trudila se da razmišlja o bilo čemu samo da ne misli na hiljade metara koji je odvajaju od čvrstog tla. Montana. Posao. Montana je bila poslednje mesto koje bi ona odabrala. Zar se tamo išta događa? Okolnosti vezane za ovaj intervju još uvek su je čudile i zbunjivale. „Kako ste uopšte pronašli tu Sendi Kejs?" pitala je Toni urednicu. „Zahvaljujući neverovatnom spletu okolnosti." Toni se vragolasto smejuljila. „Pre dve nedelje primila sam jedno veoma oštro pismo od 5


b y vo k i

neke ţene iz okoline Bilingsa, u Montani. Bilo je očigledno đa je dama bila razjarena zbog predrasuda na koje je naišla u našem listu." „Predrasuda?" upitala je Stejsi. „Ah" Toni klimnu glavom. Potom izvuče iz fioke list papira. Bilo je to pismo dotične čitateljke. „Vaš list je pun predrasuda! Svaki članak govori o zaposlenoj ţeni i namenjen je isključivo njoj. Da li znate da u ovoj zemlji postoje i ţene koje su se opredelile da budu domaćice?" Toni je prevrnula očima. „Ima još mnogo toga" reče. „A završava iznoseći primer svoje prijateljice Sendi Kejs, koja je profesionalna domaćica... I uzor svima. Lično sam nazvala telefonom ovu našu čitateljku i pitala je da li moţe da nam ugovori intervju sa svojom prijateljicom." „I?" prekide je Sendi. „Iznenađenje! Ne samo da je razgovarala sa svojom prijateljicom, nego je uspela i da je ubedi da pristane na intervju." „Baš sam srećna", uzdahnula je Stejsi. Srećna! Evo je sada ovde, s mučninom u ţelucu, na putu u tu zabit. Zašto sam se uopšte upustila u sve to? Ta misao je tako trgla da je nehotice gurnula svog saputnika. Promrmljala je izvinjenje i ponovo zatvorila oči, jedva obrativši paţnju na njegovo: - Sve je u redu. Zašto se opterećuje time, pitala se. Ona voli svoj posao... Zar ne? Ponovo je osetila bol u ţelucu. Osećala se uţasno. Hoće li se ovo putovanje ikad okončati? Ali, čak ni tada neće doći kraj njenim mukama. Promeškoljila se na sedištu, traţeći udobniji poloţaj. Zašto je u poslednje vreme ispunjena nezadovoljstvom? Trebalo bi da bude prezadovoljna. Stekla je ugled na poslu, a samim tim i vrlo dobru platu što joj je omogućavalo lagodan ţivot. Zdrava je, bar je to donedavno bila, prilično zgodna i slobodna. Pa, zašto onda nije srećna? Slobodna. Da li je u tome problem? Moţda joj je potreban neko, neki muškarac koga će voleti? Ili ţudi da bude voljena. Uzdahnula je pitajući se da li je dovoljno u ţivotu samo voleti i biti voljen.

6


b y vo k i

Pošto nikad nije bila zaljubljena, Stejsi nije nalazila odgovor. Verovaala je da snaţna, duboka romantična osećanja postoje samo u knjigama. Da zaista postoje, sigurno bi ih do sada već upoznala. U ţelucu joj je ţarilo. Za trenutak je otvorila oči. Avion je sletio. Ponovo je zaţmurila. Konačno avion se sasvim umirio i ona odahnu. Morala je da poţuri i stigne u avion koji će je odneti u Bilings. Toliko je ţurila da nije imala vremena više da se nervira, ako je to uopšte bilo moguće. Sada joj se već činilo kao da je celog ţivota u vazduhu. Opet je utonula u misli. Za trenutak otvori oči i nešto joj privuče pogled. Nisu li to one iste noge koje je već po smatrala? Jesu! Mladić s dugim nogama je očigledno išao do istog odredišta. Zatim ponovo zatvori oči. Ljubav! Po njenom mišljenju ljubav je samo drugi naziv za najobičniju pohotu, a brak samo preduslov za rađanje potomstva. Stejsi je shvatila da do sada nije videla pravu, istinsku ljubav. Svi, koje je ona poznavala, bili su već u drugom ili trećem braku, sa drugim ili trećim ljubavnikom, uključujući i njenu majku. Zar je to ljubav? Ako jeste, onda je ona ne ţeli. Zapravo, nikad je nije ni imala. U svojoj dvadeset petoj godina, Stejsi nije bila devica. Ipak, problem je postojao. Nju je svaki muškarac ostavljao hladnom. Postoji li čovek od čijeg bi se pogleda topila, od čijeg bi poljupca gorela? Odavno je već izgubila nadu da će takvog ikad sresti. Sva ova razmišljanja nisu dala odgovor na pitanje da li je ţeljna ljubavi. Jeste, priznala je sebi gorko. U tom momentu avion je snaţno zadrhtao. Grlo joj se steglo i čvrsto se uhvatila za sedište. Boţe, neće se valjda avion srušiti, razmišljala je dok je oblivao hladan znoj. - Smirite se. Glas mu je bio mek i umirujući, kao i dodir njegovih dugih prstiju. Bio je to, naravno, njen dugonogi saputnik. - Da... da li ćemo se srušiti? - Ni slučajno - njegov duboki glas joj je donekle vratio samopouzdanje. - Samo je malo vetrovito. Opustite se, uskoro ćemo sleteti.

7


b y vo k i

Stejsi podiţe pogled i oseti kako počinje da se topi. Njegovo lice nije bilo ništa posebno. Naprotiv, bilo je prilično oštrih crta i pomalo grubo. Oči su mu bile tamnosmeđe, ali inteligentne i prodorne, i u tim trenucima pune saosećanja. Usne su mu delovale oštro, čak okrutno, ali je sada na njima poigravao neţan osmeh. - Eto, prošlo je! - Ponovo je začula njegov duboki glas. I dalje zbunjena, Stejsi samo promrmlja - Izvinite, molim vas, ali taj strah je jači od mene... - Ne treba da se izvinjavate. Mnogi se plaše letenja. - Ja... znam - reče. - Ali, nije mi drago što sam i ja jedna od tih. Avion se zaustavio. Stejsi brzo odveza pojas i ustade. Još jednom je pogledala tamnokosog saputnika. - Hvala vam - promrmljala je, ţureći ka izlazu iz aviona.

II - Nema na čemu! - Rojk Larson nije izgovorio ove reči naglas. Osmeh mu je nestajao sa usana dok je s leđa posmatrao tu mladu ţenu koja se udaljavala. Pogled mu je klizio od duge, kovrdţave smeđe kose do skupocenih, ovde sasvim neupotrebljivih, visokih koţnih čizama. Jednako skupi ţućkasti kofer od meke koţe koji je nosila bio je preteţak. Rojkovo lice ponovo ozari osmeh... Moţda je to njegova šansa. Lepotica. Prava lepotica divnog lica i skladne figure. Ko je ona? Razmišljao je paţljivo ustajući sa sedišta. Ispravivši se konačno u punoj visini, uzeo je mantil i akt-tašnu i dugim korakom se uputio ka izlazu. Tu je stajala zanosna plavokosa stjuardesa. Silazeći, osećao je na sebi njen zainteresovani pogled, i to mu je naravno godilo. Međutim, čim je ušao u aerodromsku zgradu potpuno je zaboravio na nju. Ali ne i na svoju lepu saputnicu.

8


b y vo k i

Ko je ona? Namrštio se. Verovatno je više nikad neće videti. Zašto se uopšte zamara razmišljajući o njoj? Ima on i vaţnijih briga. Dve nedelje je bio odsutan i s nestrpljenjem je priţeljkivao da stigne na svoj ranč. Guţva oko pokretne trake bila je velika. Mnoštvo sveta se tiskalo, čekajući na prtljag koji nikako da se pojavi. Rojk se zagledao u gomilu, traţeći jedno neţno lice. Neţno? Da, učinila mu se tako neţnom, i to ne samo zbog svog velikog straha od letenja. Dok je pogledom pretraţivao gomilu, u mislima je jasno video njen lik. Prvi put je ugledao kada je u Cikagu ušla u avion. Delovala je vrlo hladno i uobraţeno. Nije ga ni pogledala, a kamoli da je obratila paţnju na njega. Ali, zato je on nju odmerio... Od glave do pete! Od trenutka kada je sela pokraj njega on je s vremena na vreme posmatrao. Primetio je kako se njena pribranost pretvara u s mukom prikriven strah. Sa simpatijama je posmatrao njene čvrsto stisnute šake, čelo orošeno znojem i pokušaje da utone u san i pobegne od stvarnosti. Istog trenutka kada je avion sleteo, ona je ponovo postala odlučna i samouverena mlada ţena. Ipak, i u tim trenucima on je na neki neobjašnjiv način osećao da je vrlo ranjiva...Odmahnuo je glavom. Znao je mnogo lepih i zanimljivih ţena. Šta je to u ovoj neznanki što je probudilo u njemu toliko interesovanje? Pošto u toj guţvi nije uspeo da je pronađe, pogledao je prema pokretnoj traci. Prtljaga još uvek nije bilo. Osetio je kako nervoza u njemu raste. - Rojk? Okrenuo se, čuvši dobro poznati glas. - Zdravo, Sendi! - iznenadio se. - Šta ti radiš ovde? - Čekam - nasmeja se Sendi - onu novinarku iz Filadelfije. Sećaš li se? Rojk napravi grimasu. Naravno da se seća, pomislio je. Nije li proveo čitavo jedno veče pokušavajući da odvrati Sendi od tog intervjua? Ali, nije uspeo. Ono što bi započela, Sendi je uvek dovodila do kraja. On je cenio tu njenu osobinu, ali ovog puta bio je ubeđen da greši. Sendi je vodila naporan, ali ispunjen ţivot. Najmanje joj je trebala neka drska novinarka nekog glupog feminističkog časopisa koja će je ubeđivati da je takav način ţivota pogrešan. 9


b y vo k i

Prokletstvo! Gledajući Sendino ţivahno lice njegove usne se ponovo razvukoše u osmeh. Da nije udata on bi je zagrlio, odveo kući i sakrio od te nasrtljive novinarke! Zašto Majk Kejsi nije ništa preduzeo? Rojk uzdahnu. - Znači, nisi odustala? - upitao konačno. - Ali, Rojk - prekori ga Sendi - vrlo dobro si znao da neću odusatati. - Jesam - uzdahnu on ponovo. - Ipak... Nadao sam se da ćeš se moţda predomisliti. - Ništa ne brini - uveravala ga je Sendi. - Sve će biti u redu. Videćeš. Upravo sam se upoznala s njom. Ona je zaista vrlo draţesna i simpatična mlada ţena. Rojk se zamislio i jedva čuo šta mu Sendi govori. Voleo je kao sestru, ali je osećao da bi se, da nije tako srećna u braku sa Majkom Kejsom, vrlo lako zaljubio u nju. Uzdahnuo je. Ona je bila jedina ţena u koju se skoro zaljubio. Šta je ona rekla? Da je ta novinarka draţesna? Kako da ne. Kao zvečarka. - Je li? - u njegovom glasu se jasno osećala neverica. Sendi to nije moglo da promakne. - Slušaj, Rojk - reče glasom koji je u isto vreme i naređivao i molio. - Moraš biti ljubazan s njom. Jesi li razumeo? - Jesam - gunđao je Rojk. - Ali ne mogu ništa da obećam. Sendi kratko pogleda gomilu, a zatim se okrete Rojku. - Da li te je neko sačekao? - Nije. Došao sam nekoliko dana ranije tako da me na rancu još ne očekuju. Iznajmio sam kola - Rojk se namršti. -Naravno, ako se moj prtljag ikad pojavi. - Baš si lud! - uzviknu Sendi. - Odmah otkazi ta kola. Mi ćemo te povesti do kuće. Rojk se nasmeja, otkrivajući niz sne-ţnobelih zuba. - Nadao sam se da ćeš to reći. Zaista se nadao da će ga Sendi pozvati. Osećao je neodoljivu potrebu daje zaštiti od te uţasne novinarke. - Spremna sam, Sendi - začu on nečiji mek, pomalo promukao glas.

10


b y vo k i

Okrenuo se i ostao bez daha. Grom i pakao! To nije moguće! Ali... naravno, bilo je moguće. Sva ozarena, Sendi dovede smeđokosu lepoticu pred njega. - Stejsi, dozvoli da ti predstavim našeg najbliţeg suseda i vrlo dragog prijatelja Rojka Larsona. Rojk - Sendi ga preteći pogleda - ovo je Stejsi Ernšo, novinarka koja će provesti kod nas izvesno vreme. - Drago mi je - drţeći njenu sitnu, krhku ruku, Rojk je besneo u sebi. Čim se susrela s njegovim tamnim očima Stejsi je osetila zbunjenost. Prvo što joj je proletelo kroz glavu bilo je da je viši nego što je mislila. Čudila se koliko se ovaj osorni čovek razlikuje od onog koji je samo pre pola sata umirivao u avionu. -I meni je drago - pruţila je ruku i zagledala se u njega. Izgledao je tako krupan i na momente neprijateljski raspoloţen prema njoj. Zašto? Čak je i ne poznaje! Njegov čvrst stisak prenuo je iz razmišljanja. Zaboga! Zar hoće da joj polomi prste? Razbesnela se. - Da li ste završili s mojom rukom? -upita ga podiţući obrvu. - Svakako - reče on suvo, a zatim se, okrenuvši joj drsko leđa, obrati Sendi. -Šta ima novo? Kako su Majk i deca? Iz nekog nerazumljivog razloga Stejsi se osetila uvređenom kao nikada do tada. Obrazi su joj goreli i ona ljutito pođe ka pokretnoj traci. Čitava gomila se stuštila prema prtljagu. Stejsi im se priključila. Uzela je svoje stvari i počela da se probija kroz nepreglednu masu. - O, izvinite molim vas... - zagrcnula se kada je ugledala tamne oči Rojka Larsona i ponovo je osetila kao da će se istopiti. -Ja... ja... zbunjeno je mucala. - Nemojte se naprezati, gospođice Ernšo. - Njegov ton je razbesneo. - Molio bih vas da se sklonite sa prolaza! - reče i pomeri je u stranu, što je potpuno izvelo iz takta. - Šta misli ovaj rančer? Neotesanko -procedila je kroz zube, a zatim se probila do Sendi koja je strpljivo čekala. - Jesi li se iznervirala? - upitala je Sendi puna razumevanja. - Sve je u redu! - Stejsi se jedva nasmešila. - Samo sam malo iscrpljena posle ovolikogputa. Znaš, u stvari, strašno se plašim letenja. - Šališ se! - smejala se Sendi. - I ja. Potrebna su mi bar tri dupla viskija pre nego što uđem u avion. 11


b y vo k i

Smejale su se kao da se već godinama poznaju kada ih Rojkov glas preseče. - Ovo nije baš najbolje mesto za zabavu - reče on suvo. - Rojk - neţno mu je prebacivala Sendi - uopšte nisi zabavan kad si umoran. -Zaverenički se okrenula prema Stejsi. -Bilo bi bolje da ovog mrzovoljnog tipa što pre odvedemo kući. Stejsi se trţe. Nije ni slutila da će taj rančer ići s njima. To saznanje joj pokvari raspoloţenje. Sledećeg trenutka on joj prosto ote kofer iz ruke. - Ja mogu sama da nosim svoj kofer! - Stejsi se protivila. - Siguran sam u to - reče on oteţući. - Moţda bi vam muškarci u Filadelfiji to i dopustili. Ali, sada niste u Filadelfiji nego u Montani. A ovde i dalje muškarci to rade. Kad su stigli do kola, starog, prašnjavog karavana, Rojk uze ključeve iz Sendine ruke. - Ako nemaš ništa protiv, dušo, ja ću voziti. - Rojkov ton je pokazivao odlučnost. Sendi samo poslušno klimnu glavom. Stejsi se jedva uzdrţala da ne reaguje zbog njegovog prepotentnog glasa. Prisilila je sebe da samo dostojanstveno uđe u kola, zarekavši se da će naučiti Sendi šta je to ravnopravnost među polovima. Sela je na sedište iza Rojka. Sendi se okrete prema njoj. - Moraćeš da mi oprostiš što su mi kola u ovakvom stanju. Mnogo ljudi se vozi u njima. Čim skupimo dovoljno novca oslobodićemo se ovog krša. Do tada... -Sleţe ona ramenima. - Naš mrzovoljni vozač će ti potvrditi da su na rancu kola stvarno neophodna. - Skrenuvši pogled na retrovizor Rojk je netremice gledao Stejsi i ona je počela da se oseća vrlo neugodno. - Da, kola su na rancu stvarno neophodna - ponavljao je Sendine reči, vraćajući pogled opet na drum. Stejsi je gledala njegov potiljak, pitajući se zašto mu je iznenada postala tako antipatična. U avionu je pokazivao toliko razumevanja. Istog trenutka kada ih je Sendi upoznala osetila je njegovo neprijateljstvo, iako je znala da ga nije ničim isprovocirala. Moţda on uvek tako lako menja raspoloţenje. U tom trenutku Sendi upita. - Kako ti se sviđa naš kraj? 12


b y vo k i

Stejsi tek tada shvati da u stvari ništa nije videla iako je neprestano gledala kroz prozor. - Lepo je - promrmljala je zbunjeno, gledajući tamne planine i sunce koje je polako klizilo ka zapadu. Okrenuvši se ka Sendi, Stejsi je u retrovizoru videla kako je Rojkove tanine oči podsmešljivo gledaju. Prozreo je njenu laţ. - Hoćemo li uskoro stići? - upitala je sa prividnim mirom. - Sada smo na Rojkovoj zemlji - reče Sendi osmehujući se.. - Naše imanje je istočno od njegovog. Prilično je malo i bez pomoći ovog mrzovoljnog gospodina teško bismo sastavljali kraj s krajem -dodade Sendi snuţdeno. - Ne preteruj, Sendi - odvrati Rojk. -Majk je sposoban rančer i znaš i sama da bi se uspešno snašao i bez moje pomoći. Sendino lice se ozari već na sam pomen njenog muţa. Stejsi je to primetila. Primetila je i još nešto. Rojk je zaljubljen u Sendi! Ima li nečega među njima? Zašto bi se ona time zamarala? Prebacivala je sebi, osećajući neku čudnu gorčinu u ustima. To se nju uopšte ne tiče. Ipak, sebe nije ubedila u to. - Stigli smo, Stejsi. Trgla se na Sendine reči. - Izvini, nisam ni primetila. - Posmatrala je imanje. Prilično se iznenadila kad je ugledala oronulu četvrtastu zgradu koja je bila dom Kejsovih. - Nije baš palata - nasmejala se Sendi, ne stideći se svog doma. - Majk je polako preuređuje - objašnjavala je. Pošto se veče nečujno spustilo, napolju je postalo sveţe i Stejsi poţeli da uđe u toplo. To je upravo i osetila kad je kročila u kuću, neizmernu toplinu. Dočekale su je svetle boje i vedra lica. Jedan muškarac, troje dece i dva psa, svi veseli, stajali su na vratima. Muškarac, za koga je odmah znala da je Majk Kejsi, delovao je pomalo rezervisano. Deca, dečak od oko sedam godina, de-vojčica od oko pet godina i jedan dečak od tri godine bila su divna kombinacija Sendi i Majka. Sve troje su se privijali uz majku dok je ona predstavljala Stejsi. - Smirite se! - vikala je Sendi. - Šta će gospođica Ernšo pomisliti, vi, mali nevaljalci? - tu je njena strogost nestala i ona sa puno ljubavi reče. 13


b y vo k i

- Stejsi, ove galamdţije su sav moj ponos i moja sreća. - Zatim je upoznala sa Majkom. - Drago mi je - reče ljubazno Majk, pruţajući svoju veliku koščatu ruku. Stisak njegove ruke ispuni Stejsi nekim čudnim emocijama. Za trenutak oseti iskru zavisti prema Sendi. Zavist? Zar prema ţeni koja ţivi u ovoj divljini? - Ovo je mali Majk - prenuo je Sendin glas. - Majk, pruţi Sendi ruku. Krupne smeđe okice se zagledaše u Stejsi i istog momenta osvojiše njeno srce. - Drago mije - reče mališan, oponašajući svog oca. -I meni je jako drago - nasmejala se Stejsi. - A ovo je Laura - reče Sendi smešeći se devojčici - naša lepotica. Gledajući krupnooku devojčicu, Stejsi pomisli da će to biti prava lepotica kad odraste. - Zdravo - smejala se devojčica, privi-jajući se uz majku. - Zdravo, dušo - Stejsi je pomilova po glavi. - Konačno - reče Sendi dramatičnim glasom. - Ovaj nestaško ovde je Dejvid Rojk. Ime je dobio po svom kumu - reče steţući dečačića u naručju. - Pozdravi tetu, dušo. Mališan se samo još čvršće pribio uz majku, a zatim oduševljeno vrisnu. -Rojk! - Zdravo, momčino! - Stejsi začu iza sebe Rojkov duboki glas. Trudila se da ne pokaţe uznemirenost koju je njegova blizina u njoj izazivala. To joj je jedva polazilo za rukom, jer je stajao tako blizu daje osećala njegov topli dah na potiljku. - Kako bi bilo da uđemo u sobu - predloţi Rojk. - Sabili ste me tu između vrata i gospođice Ernšo, pa ne mogu ni da mrdnem.

14


b y vo k i

III Nekoliko trenutaka je vladala tišina. - Izvolite! - uzviknu Sendi uvodeći ih u dnevnu sobu dok su im se deca i psi motali oko nogu. Stejsi oseti da joj se toplina, ţivost, pa čak i nered koji su vladali u ovoj kući sve više sviđaju. Ona je čitavog ţivota bila okruţena savršenim redom i verovala je da i drugi ljudi tako ţive. - Hodi, Stejsi! Pokazaću ti tvoju sobu. Dok se ti osveţiš ja ću spremiti piće - čula je Sendin veseo i uzbuđen glas. Idući sa Sendi, Stejsi vide da je kuća prostranija nego što je mislila. Imala je oblik slova L, što joj je promaklo dok su bili napolju. - Izvini, ali moraćeš da deliš kupatilo sa decom - reče Sendi izvinjavajući se dok joj je pokazivala kupatilo. Išle su dugačkim hodnikom dok se Sendi pred jednim vratima ne zaustavi. - Nije ništa naročito - reče otvarajući vrata sobe - ali nadam se da će ti biti udobno. Mi ovu sobu vrlo retko koristimo. Soba, iako mala, bila je funkcionalno nameštena. Bio je tu samo jedan jednostavan leţaj, stara komoda sa fiokama, stolica na ljuljanje i jedan niski stočić na kome je stajala vaza puna narcisa, za dobrodošlicu. Izlazeći iz sobe Sendi dobaci. - Nemoj se sad raspakivati! Uradićemo to zajedno, posle večere. Sad mi reci šta ćeš popiti. - Čašu belog vina. - Dobro. S osmehom koji joj je igrao u uglovima usana, Stejsi baci torbu na krevet, skide jaknu, a zatim se uputi u kupatilo. Desetak minuta kasnije gledala je svoje sveţe umiveno lice u ogledalu iznad umivaonika. Staje to na njenom licu izazivalo takvu antipatiju kod Rojka? Namrštila se. Čista i meka koţa, pravilan nos, visoko čelo, oči... Bila je svesna da su te duboke, plave oči uokvirene dugim trepavicama najlepši ukras njenog lica. U celini, bilo je to prilično lepo lice. Pa šta je onda to što Rojku Larsonu toliko smeta?

15


b y vo k i

Ne zanima je. Uopšte je ne zanima šta taj rančer misli o njoj, uveravala je sebe, nanoseći na lice diskretnu šminku. Ostaće ovde samo nekoliko dana i verovatno ga više nikada neće sresti. Kome je uopšte stalo do njega i njegovog mišljenja? Stalo je njoj! Zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Da! Njoj je stalo! Pitanje je samo: zašto? On je za nju stranac, i to će po svemu sudeći i ostati. Izletela je iz kupatila. Resila je. Biće ljubazna s njim, ali ne sme sebi dozvoliti da se zbliţe. Pošto je obukla finu svilenu bluzu, iščetkala je svoje nemirne kovrdţe i još jednom kritički pogledala u ogledalo, pa se uputila u dnevnu sobu. Čula je ţagor i smeh koji je dopirao iz dnevne sobe. Dok je oklevala na vratima osetila je uzbuđenje, ovaj put čisto erotsko čiji je uzrok bio u toj sobi. On tako prokleto dobro izgleda! Srce joj je sve jače tuklo i ponestajalo joj je daha dok je posmatrala tog visokog muškarca kako stoji okrenut leđima. U pantalonama, beloj košulji i vunenom dţemperu izgledao je istovremeno elegantno, muţevno i strašno seksi! Stajao je opušteno, a na usnama mu je titrao blag osmeh dok je sa puno ljubavi posmatrao Sendi. Sve bih dala da osetim taj pogled na sebi, pomisli Stejsi. Potom okrete glavu, uveravajući sebe da je to što je osećala samo reakcija ţene. Ništa više! Iako je nije video, Rojk je bio svestan njenog prisustva od prvog trenutka. Kratkim pogledom odmerio je od glave do pete i osetio kako mu se usta suše. Sve ga je na njoj privlačilo, sve. Ţeleo j§ da zaroni u to more kovrdţa koje su uokvirivale njeno lepo lice. Ţeleo je da ljubi njene meke, pune usne. Telo mu je drhtalo od ţelje za njenim. Nikad ni jednu ţenu nije toliko ţeleo. Znao je da iz predostroţnosti mora stvoriti barijeru između sebe i nje. I dalje stojeći na vratima, Stejsi još čvršće reši da se drţi podalje od Rojka Larsona. Podsvesno je osećala da je on moţe povrediti i potpuno izmeniti.

16


b y vo k i

Rešena da se kući vrati kakva je i bila, ona duboko udahnu, uđe u sobu i uputi se ka Sendi, uspešno prikrivajući nervozu. - Tu si! - Sendi se ljubazno osmehivala. - Vino te čeka. Večera će biti gotova za koji minut. Sigurno si gladna. - Kao vuk - priznade Stejsi. Od jutros ništa nije stavila u usta. Pijuckajući vino ona upita. - Gde su deca? - Gledaju televiziju u svojoj sobi - odgovori Sendi - pošto ih je ovaj simpatični gospodin nahranio pre nego što smo mi došli - reče Sendi pokazujući na Majka. - Sada ćemo moći na miru da večeramo. - Zaboravila si da kaţeš da je taj simpatični gospodin i večeru spremio! - šalio se Majk. - Najbolja domaćica u drţavi - dobaci Rojk. Majk i Sendi se nasmejaše. Zar taj čovek nema dom? Zar ga niko ne čeka? Moţda neka ţena, razmišljala je Stejsi. Iz razmišljanja je prekinuo nastavak razgovora. - Da, a ti si ljubomoran na moje kulinarske sposobnosti - Majk je prihvatio šalu. - Moţda sam staromodan, ali više volim da vidim ţenu u kuhinji nastavi Rojk uz osmeh. Stejsi se jedva uzdrţala da ne skoči sa stolice. Kakav bezobraznik! Staromodni muškarci! Ţenu u kuhinju! Zašto ne ode kući i ne ostavi nju i Sendi da se bolje upoznaju, besnela je u sebi. On hoće daje zaštiti, iznenada je sinulo Stejsi. Istog trenutka osetila je neopisiv bes. Podigla je glavu i srela se s njegovim pogledom. Na usnama mu je igrao podrugljiv osmeh. - Ja bih ipak voleo da sednem i pojedem večeru koju sam sam spremio, dok još moţe da se jede - reče Majk, prekidajući razgovor. - Idemo - poţurivao gaje Rojk, dok su mu se usne razvukle u širok osmeh. - Ja ću povesti vašu gošću do stola. - Ispravio se i ponudio Stejsi ruku, parodirajući dvorske manire. - Gospođice Ernšo, dozvolite! Stejsi za trenutak zastade šokirana, ali ne zbog Rojkove drskosti, nego zbog besa koji je sve više obuzimao. Prvi put u ţivotu je osetila potrebu da nekog udari. Rojk je tačno znao šta se u njoj zbiva i podrugljivo je posmatrao.

17


b y vo k i

Pošto je odbila ponuđenu ruku, on je namerno uhvatio za ruku. Njegov čvrsti stisak zapali iskre u njenom telu. Niz kičmu su joj prolazili ţmarci. Rojk je bio suviše, suviše blizu i ona je sva gorela od te blizine. Bezuspešno je pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. - Ne volim tipove kao što ste vi! - dahtala je. - Kad bi bilo više ovakvih tipova - gunđao je on - bilo bi mnogo manje ovakvih kao što ste vi... lutko. - Ovakvih! Kakvih!! - besnela je. - Šta hoćete time da kaţete? I ne zovite me lutko! - Znate vi jako dobro šta hoću da kaţem - mrmljao je Rojk dok je gurao u pravcu kuhinje. - Ne znam! I prestanite da me gurate! Rojk za trenutak zastade, a zatim, ispuštajući joj ruku, mirno reče. - Čujte, ovde smo oboje gosti. Sendi i Majk nas čekaju i potrudite se da prikrijete svoje neprijateljstvo prema meni, bar dok traje večera. Stejsi se zagleda u njega. Kako se usuđuje! Drhteći od besa ona otvori usta da nešto kaţe, ali reči su joj zastale u grlu kad je videla njegov samozadovoljni osmeh. Shvativši da on manipuliše njome, njen bes se najednom pretvori u hladnokrvnost. Osmehnula mu se. Prihvatam igru, pomislila je. - Prekinite vatru - on je nastavio daje vređa. - I savetujem vam da je ne počinjete dok ste ovde. Stigli su do kuhinje. Na Stejsino ogromno iznenađenje njegovo ponašanje se istog trenutka sasvim promenilo. Zbunjena, Stejsi ga je bez reči sledila do stola. - Vas dvoje se upoznajete? - primeti Sendi uz zagonetan osmeh. - Da - Rojk joj uzvati osmehom. - Bas mi je zanimljivo. A vama, Stejsi? Osmeh mu iščeze sa usana dok joj se obraćao. - Jako zanimljivo - sloţila se Stejsi, prihvatajući izazov. Ne obraćajući paţnju na vatru koju je videla u njegovim očima, odmakla se od njega. - Da li treba nešto da ti pomognem? - upitala je Sendi. - Ne treba, hvala - odvrati Sendi veselo, nesvesna tenzije koja je postojala između njenih gostiju. - Sve je spremno. Moţemo da večeramo čim se Majk pojavi. 18


b y vo k i

- Evo me. Umirem od gladi, dušo. Dušo, srce, lutko. Zar su ovde svi muškarci licemeri, pitala se Stejsi. Kako bi zvučalo kada bi joj Rojk svojim dubokim glasom šaputao neţnosti? Na trenutak je gotovo čula njegov mek dubok glas kako joj neţno šapuće na uho reči ljubavi... Stejsi Ernšo! Zar si sasvim poludela? Saberi se! Poslednja stvar koja ti je potrebna jeste paţnja ovakvog muškarca! Pogledala je Rojka i istog trenutka se pokajala. Uporno je gledao, dok mu je u očima plamtela poţuda. - Sasvim si poludeo, drugar! - rekao je Rojk sebi dok je Kejsovim karavanom krivudao prema svom rancu. Ranč. Ranije ga je svaki pogled na imanje ispunjavao zadovoljstvom. Noćas je, međutim, osećao samo neku čudnu prazninu. Stajao je sasvim mirno, zagledan u nebo posuto treperavim zvezdama. Shvatio je da ono što oseća prema Sendi ne moţe da se poredi sa snaţnim, razdirućim emocijama kojima ga je ispunjavala Stejsi Ernšo. - Prokletstvo! - promrmljao je i polako krenuo prema svojoj lepoj, prostranoj kući. Primetio je svetio najednom prozoru. Znao je da ga je čula Kesi, njihova stara sluţavka. - Rojk - počela je da ga prekoreva čim je kročio u kuću - zašto nisi javio da dolaziš? Deluješ strašno umorno. Kad si krenuo iz Kalgarija? - Rano jutros - odgovori on kratko. Kesi je razrogačila oči. - Zar ti je tako dugo trebalo da stigneš od Kalgarija do Montane? - čudila se. - Nije - odmahnu Rojk glavom, otvarajući pivo koje je uzeo iz friţidera. - Avion je sleteo kasno poslepodne. Na aerodromu sam naleteo na Sendi Kejs, pa sam otišao s njima do ranca i zadrţao se na večeri. Znaš i sama kako to ide. Nijednog trenutka mu nije smetalo što se on, vlasnik ranca, pravda svojoj sluţavki. Za njega je Kesi bila i baka koju nikad nije upoznao, i majka koja se preudala i ostavila ga kad mu je bilo deset godina. - S njima? - čudila se Kesi. - Molim? - zbunjeno upita Rojk. - Kaţeš da si otišao s njima. Zar je cela porodica bila na aerodromu?

19


b y vo k i

- Ma ne! - lenjo se svalio u stolicu i ispruţio noge. - Sendi je na aerodromu čekala onu novinarku iz Filadelfije. - A, tako. Pa, kakva je? - upka Kesi, donoseći mu još jedno pivo. Kakva je? Kao što sam i očekivao... I kao niko koga sam do sada upoznao. - Mlađa je nego što sam mislio - odgovori konačno. - Vrlo privlačna... Ne, nije privlačna. Stejsi je lepa ţena. - Jasno mi je - reče Kesi sa čudnim sjajem u očima. - Ne, Kesi, nije ti jasno. Rekao sam da je lepa spolja. Na prvi pogled odiše ţenstvenošću. Prva reakcija... Muška reakcija jeste ţelja da je zaštitiš. Ali njoj zapravo ne treba zaštita. Ona je tvrd orah. - Rojk! - Mrtav sam umoran - reče Rojk ljubeći je. - Spavaću nedelju dana šalio se - ili bar do šest ujutru. Laku noć! - Laku noć - automatski odgovori Kesi, a zatim doviknu. -I dobro došao kući! - Hvala. Kesi je zabrinuto stajala. Ovaj njen dečko pati... I ona zajedno s njim. Umorno se svalila u stolicu i zagledala u prošlost, Rojkovu prošlost. Od prvog dana je bio njeno mezimče. Kad se on rodio Kesi je već dvadeset godina radila u kući Larso-novih. Preuzela je domaćinstvo još dok je Dţeni Larson, Rojkova baka, bila ţiva. Pošto su Dţeni, a pet godina kasnije i Brendon Larson umrli, čitavo imanje je nasledio njihov sin, dvadeset četvorogodišnji Brendon Larson, mlađi. Usamljen, on je mnogo vremena provodio daleko od ranča. Kad se mladi Brendon konačno zaljubio, doveo je mladu lepoticu iz Bostona. Klarisa Larson, rođena Belmon, bila je svojeglava i razmaţena i mrzela je ranč od prvog dana. Tako je bilo i kad je rodila svoje prvo i jedino dete. Okrenula je glavu od bebe i lekar je mališana predao u briţne ruke Kesi Flanagan. A sada on pati. Osetila je bol u grudima sećajući se njegovog odrastanja. I ona i Mat Parker, upravnik imanja, trudili su se da dete ne oseti majčinu nezainteresovanost. Klarisa mu je uskraćivala ljubav, a to je bolelo. Otac ga je voleo, ali je bio suviše zaokupljen sopstvenim nevoljama. Bio je zaljubljen u Klarisu. 20


b y vo k i

Iako je Brendon bio slomljen kad ga je Klarisa napustila, Kesi je odahnula. Konačno, mislila je dok je suznih očiju posmatrala zbunjenog dečaka, konačno će Brendon obratiti paţnju na sina. Naţalost, stvari su krenule drugačijim tokom. Brendon se potpuno posvetio poslu i sricanju novca. Umro je kad je Rojk postao punoletan. Sinu je ostavio ogromno bogatstvo. Vraćajući se u stvarnost, Kesi izađa iz kuhinje. Bila je zabrinuta. Ona je dobro znala da je pored visoke, snaţne figure Rojk od svojih predaka nasledio i sposobnost da duboko i nesebično voli. Do sada je mislila daje Rojk svoje srce poklonio Sendi Kejs i na taj način osudio sebe na ţivot kakav je imao i njegov otac. Sada je, međutim, imala drugu brigu. Kakva li je ta novinarka iz Filadelfije? Moţe li se Rojk zaljubiti u nju? Dok je Kesi razmišljala o prošlosti, Stejsi je mučila sadašnjost. Zavukla se u krevet i dobro ušuškala, ali san joj nikako nije dolazio na oči. Mislila je na Rojka Larsona. Nemirno se vrtela u krevetu. Zašto je Rojk gleda sa tolikim prezirom? Bila je ljuta na sebe, ali bilo joj je vaţno šta on misli o njoj. Kakav je njen ţivot? Prazan i besmislen? Shvatila je da joj je ţivot dosadan. To je razlog nezadovoljstva koje je od nedavno ispunjava. Do vraga! Radi posao koji je više ne privlači. Druţi se sa prijateljima koje više ne ceni. Sluša majku koju više ne poštuje. Na neki neobjašnjiv način Rojk Larson joj je pokazao da je njen ţivot jedan veliki kompromis. U nevolji si, Stejsi, reče sebi svesna da Rojk za nju predstavlja veliku opasnost. Na brzinu završi taj intervju i nestani odavde! Zagnjurila je glavu u meki jastuk, pokušavajući da pobegne u san. Na sreću, bila je iscrpljena putovanjem i ubrzo je zaspala. Sledećeg jutra deca su je probudila pre nego što je planirala. Ali, čim je otvorila oči na usnama joj je zaigrao osmeh dok je slušala prigušene glasove mališana koji su se iz sve snage trudili da budu tihi i ne probude je. Kakvo prijatno buđenje, pomislila je listajući iz kreveta.

21


b y vo k i

Još jedan, za nju neobičan zvuk, ulazio je u sobu. Cvrkut ptica. Moţda je to čitava ptičija porodica, razmišljala je. Koliko malo poznaješ prirodu i njene simpatične stanovnike, prebacivala je sebi. Deca su se i dalje prepirala u hodniku.by voki Kako li je to buditi se svakog jutra uz dečiji ţagor? Verovatno ima dana kad Sendi poţeli sve to da ostavi i pobegne, zaključila je dok je išla prema dnevnoj sobi. Ali, svako ima takvih dana u ţivotu. Ušavši u kuhinju ispunjenu dnevnom svetlošću zatekla je Sendi kako uţiva pijuckajući kafu. - Čuješ li? - upita Sendi tiho. - Šta? - Stejsi nije ništa čula. - Tišinu - uzdahnu Sendi. - Zar to nije divno? Mogu pola sata da uţivam u njoj dok se ne pojave moje male galamdţije. Da li je to prigušeni glas nezadovoljstva, pitala se Stejsi razočarano. Prihvatila je solju kafe koju joj je Sendi ponudila. Zašto li je razočarana? Zar nije to i očekivala? To je potisnuto nezadovoljstvo. Ali, mislila je da će ga mnogo teţe otkriti, razmišljala je dalje Stejsi. - Šta ţeliš za doručak? - Sendino pitanje je prenulo iz razmišljanja. - Tost i sok od pomorandţe - odgovori Stejsi pospano. - Bilo šta. - Nisi baš ranoranilac - šalila se Sendi. - Nisam - odvrati Stejsi smejući se. - A ja sam ustala još pre dva sata -reče Sendi pruţajući joj čašu. - Ipak, nikad se ne bih menjala s devojkama koje ţive u gradu. - Zaista? - upita Stejsi. Sendi ipak nije bila nezadovoljna svojom sudbinom. - Zar nikad ne poţeliš da ostaviš sve i odeš? - zapita Stejsi. i Intervju je počeo. Obe su toga bile sve-sne. - Sačekaj da završim doručak, pa ću doneti magnetofon i notes da mi nešto ne promakne - šalila se Stejsi. - Vaţi - Sendi sleţe ramenima. - Ali, moraćeš da ideš za mnom dok ja obavljam kućne poslove! - Dobro - Stejsi klimnu glavom. - Samo se ti drţi svog uobičajenog rasporeda. Posle doručka Stejsi je donela magnetofon i notes iz svoje sobe. Sendi je raspremala kuhinju. Time je počeo pravi maraton koji je Stejsi dobro upamtila. Sendi je spremno i bez okolišenja odgovarala na sva pitanja, 22


b y vo k i

ne prekidajući posao ni za jedan trenutak. Tek što je spremila kuhinju dotrčao je mali Dejvid i umilnim glasom zatraţio doručak. Stejsi je pijuckala kafu i postavljala pitanja dok je Sendi pripremala doručak svom sinčiću. Stalno ga je motrila dok je jeo, a zatim opet sve raspremila. Maraton se nastavio. Dok je Sendi poslovala po kući, Stejsi je u korak pratila sa svojim magnetofonom. - Gde si rođena? - Ovde, u Montani. - Na nekom ovakvom rancu? - Ne - odgovori Sendi, nameštajući krevet u spavaćoj sobi. - U stvari, ja sam gradsko dete kao i ti. Rođena sam i odrasla u Bilingsu. - Znači, nisi mnogo znala o rančerskom ţivotu pre nego što si se udala za Majka? - Skoro ništa. Radila sam u jednom osiguravajućem zavodu odgovarala je Sendi sada već na dvorištu hraneći ţivinu. - Bila sam čak odlična sekretarica - reče bez laţne skromnosti. - S Majkom su me upoznali moji prijatelji - reče pre nego što je Stejsi stigla i da je pita. - Uskoro treba sejati - promrmljala je za sebe. - Sejati? Šta? - iznenadi se Stejsi. - Povrće - nasmeja se Sendi. - Ja gajim skoro sve vrste povrća koje jedemo. Leti u baš ti radim u kupaćem kostimu tako da u isto vreme i pocrnim - reče uputivši se prema kući. - Uvek mi je bilo strašno dosadno da leţim pored bazena i ništa ne radim. Obe se nasmejaše. Zatim je Stejsi pratila Sendi dok je prostirala veš. - Koliko dugo ste se ti i Majk poznavali pre braka? - pitala je Stejsi. - Dve nedelje - odgovori Sendi iskreno. - Dve nedelje? - Stejsi nije mogla da veruje. - Dve nedelje - začuo se muški glas. Okrenuvši se, Stejsi ugleda visokog muškarca koji je stajao nehajno oslonjen na vrata. Bio je to Rojk Larson. U tesno pripijenim farmerkama, jakni i čizmama i sa velikim kaubojskim šeširom na glavi izgledao je prilično grubo, ali i veoma privlačno.

23


b y vo k i

IV - Ja znam. Majk mi je dve nedelje punio uši pričama o ţeni njegovih snova. Kako su moje dame danas? - upitao je i pre nego što su one išta odgovorile primetio. - Vidim, zaokupljene ste intervjuom. - Tačno - reče Sendi smešeći se. - I, hvala na pitanju, dobro smo. Nisam te očekivala danas - nakrivila je glavu. - Čemu moţemo da zahvalimo za ovu posetu? Stejsi je osećala kako je podilaze ţmarci dok je gledala Rojka. Zračio je snagom i muţevnošću. Oborila je pogled da se ne bi susrela s podsmehom u njegovim očima. - Dovezao sam vaš karavan - njegov duboki glas je uzbuđivao. Stejsi mu ipak pogleda u oči. Činilo joj se da u njima čita šta on misli o njoj i da je smatra suvišnom. - Hoćeš li ostati na ručku? - upita Sendi, osmehujući mu se široko. Ne, protestovala je Stejsi u sebi. - Hoću - reče on ljubazno. - Baš fino - dodala je Sendi, nestajući u kuhinji. Stejsi je i dalje stajala kao ukopana, gledajući čoveka za koga je osećala da joj nije prijatelj. - Nimalo vam se ne dopadam, zar nije tako? - promrmljao je Rojk, smešeći se prezrivo. - Ja vas ne poznajem - odvrati Stejsi izazvana njegovom drskošću. - A ni vi mene. Ali osećam da se ni ja vama ne dopadam. - Ne baš - priznade on upola glasa. -I što je još vaţnije, nemam poverenja u vas. Lepo sam vas upozorio. Ako svojim glupim člankom naudite Sendi, meni ćete odgovarati. A ja umem da budem jako opasan kad se razljutim. - Hej, vas dvoje! - prekinuo ih je Sendin glas. - Ručak je na stolu. - Dolazimo! - doviknuo je Rojk ljubaznim glasom, a zatim, nagnuvši se ka Stejsi, procedi. - Da li ste me razumeli, gospođice Ernšo? Stejsi zadrhta, ali joj nije bilo ni na kraj pameti da se preda. - Ne plašim vas se nimalo. Šta biste vi mogli meni da uradite?

24


b y vo k i

Kad je videla njegov osmeh ostala je bez daha. Istog trenutka on je snaţno privuče k sebi i vatreno poljubi. Bila je potpuno paralisana u njegovom zagrljaju, osećajući da sva gori. - Šta radite vas dvoje? - vikala je Sendi iz kuhinje. - Sve će se ohladiti. Rojk polako oslobodi Stejsi iz svog zagrljaja. Na usnama mu je poigravao osmeh. Iako mu Stejsi nije uzvratila poljubac, sasvim sigurno je osetio kako je drhtala od ţelje za njim. - Šta si ono pitala? - rugao se on. -A da. Šta bih ja mogao tebi da uradim? - Odmeravajući je od glave do pete, reče podsmešljivim tonom. - Mnogo, mnogo toga, gospođice Ernšo, što bi mene zabavilo, a tebe sasvim sigurno ponizilo. - Lice mu se smrklo. - Kao što sam te upozorio, ne smeš joj nauditi - okrenuo se i nehajno odšetao do kuhinje. Stejsi je drhtala. Osećala je onaj već dobro poznati bol u ţelucu. U tom trenutku priţeljkivala je samo jednu stvar - da se sakrije dok je Rojk ovde. Trgla se. Zar ona? Slobodna, moderna ţena da se sakriva? Ne! Ona je sposobna sve da podnese i da mu desetostruko vrati. Povrativši samopouzdanje ona uđe u kuhinju, osmehujući se na silu. - Gde si do sada? - upita Stejsi. - Ja... posmatrala sam oblake. Opasno sc pribliţavaju. Odmaknuvši se od friţidera, Sendi pogleda kroz prozor. - Biće kiše reče kratko. - Moţda će i sneg - reče Rojk. - Prolećne mećave nisu retkost u ovim krajevima. - Mećave? - upita Stejsi zaprepašćeno. - Mogli bismo ostati odsečeni od sveta i nedelju dana - nastavi Rojk, očekujući njenu reakciju. Stejsi se trgla. Odsečeni od sveta danima. Pa, to je strašno! Poludeće ako se to desi. Zabrinuto je gledala u nebo. - Moţda bi bilo najpametnije da što pre završiš intervju i stigneš na prvi sledeći avion koji leti za Filadelfiju - začula je Rojkov glas iza sebe. - Rojk! - Sendi je uzviknula. - Prestani da izazivaš Stejsi. - Zatim se okrenula ka Stejsi. - Ništa ne brini. Meteorološka sluţba nije javila da će biti mećave. Seli su za sto. 25


b y vo k i

Bezobraznik! Hteo je da je se što pre otarasi. Zašto mu je toliko stalo do toga? Zašto se plaši da će ona pokvariti njegovu voljenu Sendi? Kiptela je od besa. Kakav je njihov odnos? To pitanje je mučilo, ali se ipak trudila da obrati paţnju na razgovor. Pošto je Rojk svu paţnju poklanjao Sendi, Stejsi je mogla nesmetano da proučava njegovo lice. Činilo joj se da zna šta on oseća prema Sendi, i to je ispunilo osećanjem neke čudne praznine. Pred očima su joj se redale slike. Zamišljala je Rojka i Sendi kako se grle i ljube. To je smešno, prekorevala je sebe. Ti ne veruješ u romantičnu ljubav, a kamoli u divlju, razdiruću strast. Ali, čime onda objašnjava svoju reakciju i na samu pomisao o vezi između Rojka i Sendi. Priznala je sebi, Rojk Larson je muškarac kakvog ţeli! Ţudi za njim iako joj se ne dopada. To je ludo. Sendi ustade da raspremi sto i Stejsi pođe da joj pomogne. - Ućutala si se, Stejsi! Nisi valjda zabrinuta zbog vremena? - upitala je Sendi briţno. - Pomalo. Pozvaću sluţbu za rezervacije na aerodromu da čujem da li ima slobodnih mesta u sutrašnjem avionu. Sendi pokuša da se protivi, ali je Stejsi prekide. - Ne smem da rizikujem. Naravno, ţelim da završimo intervju - reče uz osmeh. Pogledala je Rojka i istog trenutka gorko zaţalila. Po njemu je-sasvim jasno videla koliko ţeli da se ona što pre izgubi. Sendina reakcija je bila sasvim suprotna. - Ali, Stejsi! - uzviknula je. - Rekla si da ćeš ostati ovde tri-četiri dana. Baš se lepo slaţemo. Molim te, razmisli... - Gospođica Ernšo očigledno ţeli da ode odavde, Sendi - prekinuo je Rojk. Sendi je bila strašno razočarana dok je Stejsi kiptela od besa. On pokušava da uveri Sendi kako ona odlazi sa ranca zato što joj je dosadno! A njoj stvarno nije bilo dosadno sa Sendi i njenom porodicom. U stvari, da nema Rojka istinski bi uţivala. Ipak, nije se trudila da mu pro-tivreči. Neka misle šta im je drago.

26


b y vo k i

- Ţao mi je, Sendi, ali jako sam zauzeta i kad bih ostala samo jedan dan duţe nego što sam planirala, to bi poremetilo sve moje planove. - Prišla je Sendi ne obraćajući paţnju na Rojkov podrugljiv osmeh. - Zaista bih volela da se još bolje upoznamo, ali nikako ne mogu da ostanem. Hoćeš li mi pomoći da završimo taj članak? - Naravo da hoću - osmehnu se Sendi. - Zar ti nećeš otići da pomogneš Majku? - obrati se tada Rojkti. - Stejsi i ja imamo još dosta posla. - Idem, idem! - neţno joj se osmehivao. - Ali, pripazi šta govoriš. Siguran sam da će gospođica Ernšo zabeleţiti svaku reč - oštro je odmerio Stejsi. Jedva se uzdrţala da mu oštro ne odgovori. U ţelji da pobegne od njega otišla je da stavi malog Dejvida u krevet. Dok je išla hodnikom noseći u naručju već usnulog dečaka, čula je kako Sendi poziva Rojka na večeru. Radoznalo je zastala da čuje njegov odgovor. - Kako bih to mogao da odbijem? Hoćeš samo, molim te, javiti Kesi da neću večerati kod kuće? Ko je Kesi, do vraga, pitala se Stejsi. Ţena? Ljubavnica? Sluţavka? Paţljivo je smestila malog Dejvida u krevet. Posmatrala je ljupko lice usnulog dečaka. Prvi put u ţivotu pitala se kakav je to osećaj kad brineš o malom, nejakom stvorenju koje je tvoja krv. Trgla se. Šta se to sa njom dešava? Kakve su to misli? Privlačnost koju je osećala prema Rojku još je mogla da razume. Ali, zamišljati kako bi izgledalo imati dete? Stvarno je vreme da ode odavde! Vrativši se u kuhinju, zatekla je Sendi kako pere sudove. Uzela je krpu i počela da ih briše, nastavljajući istovremeno intervju sa Sendi. Razgovor su prekinula deca koja su dojurila iz škole. Međutim, čim su završili ručak razišli su se po svojim sobama i one nastaviš e razgovor. Nekoliko puta Stejsi uhvati sebe kako ţeli da pita nešto o Rojku. A šta bi uopšte mogla da pita? Sigurno ne to da li je Rojk Sendin ljubavnik. A upravo je to ţelela da sazna. Veče se neprimetno spustilo. Rojk i Majk su stigli kući. Večera je bila spremna i svi su bili na okupu.

27


b y vo k i

Na Stejsinu radost i deca su večerala s njima. Njihovo prisustvo ni jednog trenutka nije. ometalo razgovor odraslih. Zapravo, večera je prošla u vrlo prijatnom raspoloţenju. Rojk i Majk su bili tako ljubazni da se ponude da okupaju decu dok one raspremaju kuhinju. Stejsi je stajala u čudu. - Nisam mogla da zamislim Rojka u ulozi dadilje - priznade iskreno, okrećući se prema Sendi. - Što da ne! - uzvinu ona. - Rojk oboţava decu. On će biti divan otac... namrštila se - ako se nađe ţena koja će ga odvući pred matičara. - Znači on nije oţenjen? - reče Stejsi. - Naravno da nije! - Sendi je ispitivački pogleda. - Zar bi tako često provodio večeri kod nas da je oţenjen? - Ja znam dosta oţenjenih muškaraca koji retko večeri provode kod kuće. - To mi se uopšte ne sviđa - reče Sendi, spuštajući sudove u sudoper. Stejsi nastavi svoj intervju sa „profesionalnom domaćicom". - Zbog čega? - Smatram da muţ i ţena treba da provode što više vremena zajedno. Zašto se onda venčavati ako ti to ne odgovara? - Ali ti ljudi skoro sve vikende i praznike provode zajedno - odvratila je Stejsi. - Uglavnom - dodade tiho prisećajući se parova koji uvek odvojeno provode odmor. - Sjajno! - uzviknu Sendi. - Vikend--brak! Mora da to i njihovoj deci savršeno odgovara! - Ali, Sendi, ne shvataš. Ti ljudi su prezauzeti. Svi oni ţele da stvore uspešne, karijere i zarade novac - nastavi Stejsi da ih brani. - Kao Majk i ja - podseti je Sendi. -Za Majka je karijera ranč, za mene porodica. Iskreno govoreći ne bih se menjala ni sa jednom ţenom. Za mene nema le-pšeg posla od brige za Majka i našu decu. To je karijera kakvu ja ţelim - reče Sendi sa osmehom. Stejsi nije sumnjala u Sendinu iskrenost. Ona jeste profesionalna domaćica, ali i mnogo više od toga. - Šta si se zamislila? - Razmišljam o onom što si rekla - reče Stejsi, odlaţući tanjire. - I? - zainteresovala se Sendi. 28


b y vo k i

- Mislim da si ti stvarno nešto posebno - reče Stejsi iskreno. - O boţe, znala sam! - šalila se Sendi iako joj je kompliment očigledno prijao. Iznenada se uozbiljila. - Znaš, od trenutka kad smo se upoznale osetila sam da smo... Da nas nešto vezuje - Sendi je traţila reči. Razumeš šta hoću da kaţem? - Srodne duše? - Tačno! - uzviknu Sendi. - Upravo to!

V Rojk je osećao rieku čudnu uznemirenost dok je leţao u svom prostranom krevetu. Već je bilo prošlo jedanaest sati kad je napustio Kejsove i njihovu gošću. Zagledan u tamu pokušavao je da sredi svoja osećanja. Stejsi ujutro odlazi, i to mu je drago. Ali, u isto vreme ţeleo bi i da ona ostane. Nije mogao da shvati tako oprečna osećanja koja su ga ispunjavala. Rojk je stvorio svoju sliku o Stejsi čim mu je Sendi rekla za intervju. Tada ga nije zanimalo kako ona izgleda nego kakva je osoba. Ubedio je sebe da je prava guja. Prevrćući se nemirno po krevetu oseti ţelju da je čvrsto zagrli, isto kao i juče u avionu, ali sada iz drugih razloga. Prokletstvo! Zbacio je sa sebe pokrivač. Znoj mu je orosio čelo. Osećao je vatru u čitavom telu. Tu, u tami, shvatio je da ţudi za Stejsi Ernšo. Štaviše, ţeleo je da i ona njega ţeli istom ţestinom. Ali, sudeći po njenom ponašanju ta mu se ţelja nikad neće ispuniti.. Grom i pakao, besneo je u sebi. Iz tih misli prenulo ga je ravnomerno dobovanje kiše. Kiša! Ledena kiša! Bilo mu je jasno da Stejsi sada neće moći da otputuje.

29


b y vo k i

Radost i potištenost su se mešali u njemu. To ga je razdiralo. Sedeći na krevetu Stejsi je takođe čula kako se kiša sliva niz staklo, ali nije obraćala paţnju na to. Svu njenu paţnju u tim trenucima zaokupljao je Rojk. Prisećala se sinoćnih događaja. Udobno su sedeli pokraj vatre koja je veselo pucketala. Razgovor je ugodno tekao. Stejsi se osećala kao da je među starim prijateljima. Pokušavala je da im u kratkim crtama oslika prednosti i mane gradskog ţivota. - Priznaćeš da ţena u gradu nije bezbedna kad se uveče sama nađe na ulici - izazivao je Rojk. - Svakako! - klimnula je glavom Stejsi, a zatim dodala. - Ali mislim da to nije karakteristično samo za grad. Potom su uloge izmenjene. Njih troje su joj pričali o svom ţivotu. Stejsi je uţivala slušajući njihovu priču i posmatrajući Rojka u isto vreme. Njegov visok stas, široka ramena, uski bokovi, tamne sjajne oči... Upijala je svaki detalj. U neko doba Rojk ustade i priđe Stejsi, pruţajući joj ruku. - Dakle, odlaziš ujutro? - ispitivački je gledao. - Da, rano ujutro. Njegovi dugi prsti obavili su se oko njene sitne šake. - Onda laku noć i zbogom. - Laku noć, Rojk - osećala je ţmarce po čitavom telu. - I ne plaši se letenja - promrmlja Rojk, nagnuvši se prema njoj. - Potrudiću se - ona bespomoćno sleţe ramenima. - Srećan put! Jedva čekam da pročitam tvoj članak - reče on s osmehom još uvek ne ispuštajući njenu ruku. Sada, satima posle toga, Stejsi je sedela drhteći na svom krevetu zaokupljena mislima o Rojku. Da li da njegove reči shvati kao upozorenje ih kao puku radoznalost, pitala se u nedoumici. Tiho uzdahnuvši uvalila se u meku postelju i navukla pokrivač do brade. Gusta tama obavijala je čitavu sobu. Ona je i dalje bila na mukama. Upozorenje. Naravno daje to bilo upozorenje. Pa, on brine šta će ona napisati o Sendi.

30


b y vo k i

Sendi i Rojk. Uveravala je sebe da među njima nema ničega. Sendi je zaljubljena u Majka, to se odmah vidi. Rojk joj je samo izuzetno drag prijatelj. A on, sigurno pati zbog neuzvraćane ljubavi. Stejsi je shvatila da se zaljubljuje u Rojka iako je njen razum odbijao svaku pomisao na ljubav. Zatresla je glavom i naglo se uspravila u krevetu. Idi kući i nemoj obmanjivati sebe, čula je glas razuma. Rojk te privlači zato što predstavlja iskušenje za tebe i tvoj dosadašnji način ţivota. U suštini, više se plašiš same sebe nego njega. Stejsi je osećala da mora da pobegne. To je jedini izlaz. S tom mišlju je utonula u san. Ujutro je probudila neobična tišina. To joj je bilo Čudno. Pomislila je da je još uvek rano i da ostali još spavaju. Pogledala je na sat. Nije bilo jako rano. Polako je ustala iz kreveta i obukavši se sišla pravo u kuhinju. Nije gledala kroz prozor. U kuhinji je zatekla Sendi. Miris kafe ispunjavao je celu prostoriju. - Dobro jutro! - pozdravi je Sendi pospano. - Zašto si tako rano ustala? - Dobro jutro! Mislim da me je probudila ova tišina. Gde su ostali? - Majk je otišao čim je svanulo, a deca još spavaju - odgovori Sendi. - Jesi li pogledala kroz prozor? Stejsi odmahnu glavom. - Čini mi se da danas nećeš leteti avionom - prognozirala je Sendi. Stejsi priđe velikom kuhinjskom prozoru i razmače zavesu. Zanemela je od onog što je napolju videla. Led! Sve je bilo prekriveno glatkim prozirnim slojem leda. -O, ne! - jedva čujno prozbori, ali Sendi to nije promaklo. - Šta je tu je - Sendi samo bespomoćno sleţe ramenima. - Zato nisam budila decu. Škola je zatvorena - dodala je tihim glasom. - Moţeš pozvati aerodrom da proveriš, ali ja sam sigurna da su svi letovi otkazani. Stejsi ode do telefona. Proverila je. Sendi je bila u pravu, svi letovi su otkazani. - Čak nemaju pojma kad će saobraćaj ponovo biti uspostavljen - reče Stejsi očajno. 31


b y vo k i

Spustila se na stolicu naspram Sendi. - Kaţu da mogu da dođem na aerodrom i čekam! Boţe, šta da radim? uzdisala je Stejsi. - Pa, ostani ovde - predloţi Sendi, sipajući joj kafu. - I tako si planirala da provedeš ovde nekoliko dana... Kartu uvek moţeš da zameniš. Ostani! Morala je sebi da prizna da zapravo ţeli da ostane i da ţeli ponovo da vidi Rojka, bar još jednom. Što da ne? Dan-dva i nije tako dugo. - Ostaću - rešila je. - Ali, pazi. Iskoristiću to vreme da ti postavim još bezbroj pitanja - šalila se sada već bolje raspoloţena. - Samo izvoli! - nasmejala se Sendi. Deca su se igrala u svojim sobama. Majk se nije pojavljivao. - Gde je Majk? Šta radi po ovom vremenu? - upita radoznalo. - Skuplja stoku. Ne srne ostati napolju po ovakvom vremenu, jer bi se smrzla -objašnjavala je Sendi. - Pre nego što su nam se rodila deca zajedno smo to radili - nastavi ona. - Sad je Rojk s njim, pomaţe mu... - Zar on ne mora da pazi na svoju stoku? - upita Stejsi mršteći se. - Naravno da mora. Ali, on ima radnike koji vode računa o svemu. Ipak, nemoj misliti da Rojk ništa ne radi. On je izuzetno vredan i sposoban rančer. - Da li je često odsutan? - interesovala se Stejsi. - S vremena na vreme. Osim o rancu, on vodi brigu i o ostalim poslovima koje mu je otac ostavio u nasledstvo. Znači, Rojk je i poslovan čovek, a ne samo rančer, mislila je Stejsi. Posle ručka Majk i Laura su otišli u svoje sobe, a mali Dejvid na spavanje, dok su one raspremale kuhinju. Potpuno zaboravivši na intervju, ćaskale su o svemu i svačemu kao stare prijateljice. Teme su se smenjivale jedna za drugom. Odeća, pozorište, filmovi i još hiljadu drugih stvari. Kako je vreme odmicalo Stejsi je osećala sve veću bliskost sa Sendi. Čak joj je i ispričala o svom nezadovoljstvu poslom, majkom i ţivotom koji vodi. - Ja sam zapravo kukavica. Ţelim promene, ali ih se i plašim - jadala se Stejsi, dok se Sendi trudila da joj objasni kako je to problem većine ljudi. Nešto kasnije mali Majk prekide njihov razgovor. - Mama, gledaj! Sneg! - radovao se mališan. - Ni sutra neću ići u školu! Veje sneg! 32


b y vo k i

Ispravljajući se polako, Rojk se zagleda u lake, lepršave pahuljice. Ako dovoljno naveje ona će morati da ostane još nekoliko dana. Ta misao ga ispuni zadovoljstvom i zebnjom u isto vreme. - Hvala na pomoći, Rojk - prenu ga Majk. - Pozivam te kod nas na ručak! -reče otresajući sneg sa šešira. - Nemam vremena - reče Rojk kratko. - Moram da proverim u kakvom je stanju moje stado pre nego što padne mrak. -Zagledao se u olovnosivo nebo. - Ništa od posla sutra - reče umorno. - Izgleda! - dobaci Majk mašući mu rukom. Put je bio prekriven ledom. Iako se svojski trudio da se koncentriše na voţnju Rojkove misli su odlutale Stejsi. Dţip se odjednom zaneo i Rojk tiho progunđa. Ipak, pre nego što se potpuno usredsre-dio na voţnju obećao je sebi bar još jedan poljubac Stejsi Ernšo. Trećeg jutra svoje posete Stejsi je pravo iz kreveta poletela ka prozoru. Razmaknula je zavese i imala šta da vidi. Napolju je sve bilo prekriveno sneţnim pokrivačem, a nebo su prekrili teški sivi oblaci. Svesna da se odavde skoro neće izvući Stejsi obuče farmerke i debeli vuneni dţemper i pevušeći izađe iz sobe i uputi se prema kuhinji. Kuhinja je bila prazna. Sendi nije bila tu. Stejsi otvori friţider i nasu sebi čašu sveţeg soka od pomorandţe. Sendi joj se uskoro pridruţila. - Znaš šta? Ja zapravo volim što je pao sneg i sprečio te da odeš. Baš mi je lepo u tvom društvu! - rekla je veselo. - Majk jeste moj najbolji prijatelj, ali ipak ima stvari koje moţeš reći samo prijateljici. Posle doručka Stejsi je resila da se pridruţi deci koja su u dvorištu uţivala praveći Sneška. Otišla je u sobu, uzela svoj koţni kaput i pošla napolje. - Đeco, spremna sam! - doviknula im je. - Ne moţeš u tom kaputu na sneg! Uništićeš ga! - viknula je Sendi kada je ugledala. - Ništa mu neće biti! - odvrati Stejsi. - Osim toga, nemam šta drugo da obučem. - Navlačeći koţne rukavice, Stejsi poţuri prema vratima. - Ne mrdaj odatle! - naredi Sendi i nestade iza jednih vrata. Vratila se noseći veliku kariranu jaknu i tople rukavice.

33


b y vo k i

- Nećeš se valjati po snegu u tom sku-pocenom kaputu. Evo, obuci ovo - reče pruţajući joj stvari. Napolju je sneg i dalje padao iako slabije nego jutros. Duboko dišući Stejsi je razgledala imanje. U daljini se nazirala kućica koju je izgradio još Maj kov deda. Iz razgovora sa Sendi saznala je da u njoj sada ţivi jedan čovek, udovac, i njegov sin, obojica zaposleni na imanju. „Prilično su nedruštveni" rekla joj je Sendi još prvog dana. „I Dţekova devojka odnedavno ţivi s njima. Ona im vodi domaćinstvo i kuva." „Zar ona nikad ne svrati do tebe?" pitala je Stejsi iznenađeno. „Vrlo retko. Zima je bila oštra, pa nije nigde izlazila. Osim toga, mislim da čeka bebu." „Zaboga!" iznenadila se Stejsi. „Tako odvojeno od sveta! Šta ako joj se nešto desi?" „Pa, ja sam tu!" nasmeja se Sendi prekorno. Sada, dok su joj veseli dečiji glasovi odzvanjali u ušima, Stejsi se sa divljenjem zagledala u kućicu. Ima li ona dovoljno hrabrosti i istrajnosti kao ove ţene? Da li bi i ona ovakav ţivot prihvatila mirno, čak s veseljem, kao Sendi? Znala je da je navikla na udobnost i bogatstvo koje omogućava dobra plata u velikom gradu. Da li bi ona mogla da se navikne na ovakav način ţivota i čak da ga zavoli? Tiho uzdahnuvši okrenula se deci koja su je pozivala da im se pridruţi u igri. Jutro je proletelo ispunjeno dečijim glasovima i smehom. Svaki čas su ulazili u kuću da se za trenutak ogreju kraj peći i okrepe toplom čokoladom, a zatim su ponovo jurili napolje. Posle nekog vremena društvo se smanjilo, jer ih je Dejvid ostavio i otišao u svoju sobu. Bilo mu je dosta smrzavanja. Posle ukusnog ručka tokom kojeg su mami prepričavali šta im se sve desilo, mališani su izašli na grudvanje, a i Stejsi s njima iako je već bila prilično umorna. Obula je čizme i poţurila napolje. Čim je zakoračila u dvorište prema njoj je poletelo bezbroj grudvi. Ali, ni ona nije ostajala duţna. Nasmejani, zajapureni i veseli uţivali su u igri. - Ulazite unutra! - prekinuo ih je Sen-din glas. - Zar ne vidite da se sprema nevreme? 34


b y vo k i

Majk i Laura gunđajući uđoše u kuću, dok je Stejsi ostala zadivljeno po smatrajući pribliţavanje nepogode. Oblaci su zaklonili planine, vetar je brisao kovitlajući sneg. Stresla se od hladnoće, ali je i dalje stajala na istom me-stu. U daljini je primetila da se nešto kreće. Napregnuvši oči shvatila je da su to obrisi traktora koji se polako probijao kroz sneg. Kad se zaustavio prepoznala je u njemu Majka i Rojka. - Pokušavaš da pocrniš? - zadirkivao je Majk, hitajući u toplu kuću. - Ili da zaradiš upalu pluća, Stejsi? -Rojk se zaustavio neposredno ispred nje. Pogledom je klizio preko njenih obraza rumenih od hladnoće. - Znaš, to nije baš jako pametno - reče skidajući svoje rukavice postavljene krznom. Gurnuvši rukavice u dţep ispruţio je ruke i počeo da joj zakopčava jaknu. Polako. Dugme po dugme. Lagano je privukavši sebi reče. - Trebalo bi da uđeš u kuću. - Gledao je pravo u oči. - Znam - jedva je prozborila, bez snage da se oslobodi njegovih ruku. Sledećeg trenutka on spusti glavu prema njenom licu. Uspela je samo tiho da uzdahne. - Ovo sam obećao sebi - promrmljao je pre nego što su im se usne dotakle. Nikad ovako nešto nije osetila. Neţno, meko, ali vrlo vesto, njegove usne su se spojile sa njenim u strasnom poljupcu. Polako joj je razdvojio usne, očekujući da će mu ona uzvratiti. Stejsi je mislila da će eksplodirati od topline i strasti koje su je ispunile. Osećala gaje svakim delićem svoga tela. Više nije mogla da se obuzda. Uzvraćala mu je poljupce sa velikim uţivanjem. Polako joj je otkopčao jaknu, obavio joj ruke oko struka i snaţno je privukao na svoja čvrsta, široka ramena. Usne im se nisu razdvajale. U zanosu, dok joj je krv jurila ţilama sklopila mu je ruke oko vrata i privila se uz njega. Ne osećajući ni hladnću, ni vlaţni sneg koji je padao po njima, ljubili su se gladno i vatreno. Osetila je kako mu se telo napinje od ţelje i strasti. Ţeleći ga, ţudeći za njim još se čvršće priljubila uz njega. Poţelela je da je spusti na postelju od snega i uzme je tu, u srcu oluje.

35


b y vo k i

Od silne ţudnje Stejsi zadrhta. Rojk je to osetio, podigao glavu i odmaknuo se korak nazad. - Mora da sam poludeo - mrmljao je za sebe. - Pa ti si se smrzla! Ako te odmah ne uvedem u kuću zaista ćeš zaraditi upalu pluća. - Čvrsto je zagrlivši poveo je prema kući. Majk i Sendi su sedeli u kuhinji. - Pobogu, šta radite napolju po ovakvom vremenu? - uz viknu Sendi, gledajući ih onako promrzle. - Uţivamo u zalasku sunca - odvrati Rojk skidajući jaknu. Osećajući kako joj obrazi gore, Stejsi je skidajući sa sebe mokru odeću izbegavala Sendin pogled. - Uţivali ste u zalasku sunca! Kako da ne! - gunđala je Sendi sipajući im toplu kafu. - Hajde, popijte ovo - naredila im je. - To će vas povratiti. - Meni treba nešto bolje - reče Rojk, spuštajući se lenjo na stolicu pored Stejsi. - Od jutros nisam ništa jeo. - Imam dobru večeru. Hoćeš li i ti, Stejsi? - reče Sendi, stavljajući činiju na sto. - Kafa mi je dovoljna - Stejsi odmahnu glavom, udišući prijatan miris crnog napitka. Nije prestajala da razmišlja o onome što se maločas zbilo, dok je on izgledao potpuno ravnodušan. Moţda on tome ne pridaje nikakvu vaţnost, mislila je. Zar je za njega to bilo samo opuštanje posle napornog posla? Ili je, pitala se ojađeno, ona moţda bila samo zamena za ţenu koju je on zaista ţeleo da ljubi? Traţeći objašnjenje za Rojkov iznenadni izliv neţnosti, jedva je obraćala paţnju na razgovor. Majk i Rojk su nešto pričali sa Sendi, ali nije bila sigurna šta. Trgla se tek kad su njih dvojica ustali i krenuli da se presvuku u suvu odeću.by voki - Meni prvo treba jedna topla kupka -izjavi Majk. - Hoćeš li i ti, Rojk? - Ne - Rojk odmahnu glavom. - Stejsi sva drhti. Neka se prvo ona okupa. - Ne! - protivila se ona. - Samo vi idite, ja ću ostati da pomognem Sendi. Stejsi je zaista i dalje drhtala, ali ne toliko od hladnoće koliko od sopstvenih razmišljanja. 36


b y vo k i

Rojk je za trenutak oklevao, a zatim se uputio za Majkom. - Šta ste vas dvoje radili napolju tako dugo? - upita Sendi čim su njih dvojica izašli. - Ništa... Gledali smo kako pada sneg - Stejsi neubedljivo slaga. - Ma šta mi reče! - uzvrati Sendi sme-jući se. Nije joj promaklo Stejsino iznenadno rumenilo. Stejsi je brisala poslednji tanjir kada je do nje dopro Rojkov glas. - Sad si ti na redu, Stejs. Stejs. Niko je do sada nije tako zvao. Dopadalo joj se to ime. Kada je ušla u kupatilo duboko je udahnula. Prostorija je bila ispunjena njegovim mirisom, i to u njoj probudi sećanje na njegove poljupce. Pustila je vrelu vodu. Kada je kada bila skoro do vrha puna vode svukla je svoju mokru odeću, ušla u vodu i istog trena osetila kako joj se svaki mišić opušta. Utonula je u razmišljanje. Leţala je tako ne osećajući vreme sve dok je hladnoća nije prenula. Izašla je iz kade, umotala se u veliki mekani peškir i otišla u svoju sobu. Obukla je finu zlatnoţutu suknju i meku vunenu rolku boje čokolade, što je stvaralo vrlo lep kontrast. Diskretno se našminkala i oštrim pokretom četke prošla kroz meku kosu. Stala je pred ogledalo i kritički se odmerila. Nije loše, pomisli bez laţne skromnosti. Kada je izašla iz sobe iznenadila je tišina koja je vladala u kući. Do malopre su se deca glasno igrala u dnevnoj sobi. Naravno, najveću galamu je i ovaj put stvarao mali Dejvid. U dnevnoj sobi je zatekla Majka i Rojka koji su tiho razgovarali. Odmah joj je bilo jasno da pričaju o poslovima. Od Sendi i dece, međutim, nije bilo ni traga. Kao daje osetio njenu blizinu, Rojk se okrenuo i ugledao je kako ulazi u sobu i seda na kauč. - Deca su legla - reče Rojk kao da joj je čitao misli - a Sendi šije neke stvari. - Rojkov osmeh je uzdrmao. - Ubeđivao sam je da ćeš moći sama da se zabaviš neko vreme - upitno je pogledao. Stejsi samo klimnu glavom. - Takođe sam je ubedio da ćeš s uţivanjem skuvati kafu za Majka i mene - dodade oklevajući. -Hoćeš li uspeti? Da skuvaš kafu, mislim?

37


b y vo k i

Stejsi se osećala kao učenica pred ispit. Prikrivajući zbunjenost samo se nasmešila i ustala, nameštajući kosu svojim vlaţnim dlanovima. Ušla je u kuhinju, stavila vodu za kafu i zagledala se kroz prozor dok je čekala da voda provri. Sneg je i dalje vejao. Nije čula Rojka kad je ušao za njom. - Divan prizor - iznenada je začula iza sebe Rojkov duboki glas. Sva je pretr-nula. Zagledana kroz prozor nije bila svesna da Rojk posmatra nju, a ne sneg. - Da - promrmljala je. -I uzbudljiv - dođade on tiho. - Uzbudljiv? Moţda. Ali to nije prava reč. - Hm! - promrmljala je odsutno suviše svesna njegove blizine i topline koja je zračila iz njegovog tela, ne obraćajući više paţnju na sneg. Već samo njegovo prisustvo, njegov meki glas bili su dovoljni da je ispune zadovoljstvom. - Sendi mi je rekla da si nezadovoljna - on ponovo progovori - svojim poslom, kućom... zapravo načinom ţivota u celini. Stejsi se trţe. Sendi mu je to rekla? Osetila je to kao izdaju. Bila je povređena. Ipak, odmah se okrenula prema Rojku. - Sendi nema pravo da ti priča bilo šta o meni! - odlučno reče. - Ona je zabrinuta za tebe - odvrati Rojk. - Ţeli da ti pomogne, ali ni sama ne zna kako. - To nije opravdanje... - Ali, zato ja znam - prekide je on. Stejsi mu se zagledala u lice. Njen bes se odjednom pretvorio u zbunjenost. - Molim? - Ja znam kako da ti pomognem - reče on mirno. Stejsi mu se ponovo zagleda u Hce. Na njemu nije bilo ni traga podsmešljivosti. Govorio je sasvim ozbiljno, čak previše ozbiljno. To je probudilo njenu radoznalost. - Kako? - upitala ga je. - Znam da si novinar - reče Rojk. - A da li si i hroničar? - Hroničar? O čemu to govoriš? - uzviknu Stejsi nestrpljivo.

38


b y vo k i

- Vaţno mi je da znam da li umeš hronološki da središ činjenice objasni Rojk. - Naravno da umem! - prasnu ona. -Ali, zašto je to uopšte bitno? -Bitno je za ono što ću ti predloţiti -odgovori on mirno. - Mogu li da čujem tvoj predlog, molim te - reče ona ledeno. - Ništa nezakonito niti amoralno! -uveravao je dok mu je na usnama igrao zagonetan osmeh. - Predlaţem ti brak. -Ne obraćajući paţnju na njen zaprepašćen izraz lica, produţio je. - Brak iz računa, tako da kaţem. - Ti si poludeo! - Stejsi je bila ljuta. Htela je da pobegne od njega, ali joj on prepreci put. - Duhovito - procedila je ironično. -Molim te, pusti me da prođem. - Neću! - potpuno joj je zagradio prolaz. Osećala se kao u klopci. - Ja se ne igram, Stejsi. DozvoH da ti objasnim. - To bi ti bilo najpametnije, gospodine Larson - reče ona ledeno. - Jedva čekam da čujem to objašnjenje. Rojk se trudio da ostane miran. - Dobro! Čuj moj plan. Imam gomilu dnevnika, zapisa i beleţaka koje su vodili moji preci, počevši od prvih Larsonovih koji su se nastanili u Montani. Ţelim da se oni uobliče u porodičnu hroniku. - Rojk za trenutak zastade, a zatim još brţe nastavi. - Taj posao će biti dug i naporan. Ako pristaješ na... nagodbu, posao je tvoj. Imaćeš na raspolaganju ne samo moju radnu sobu, nego čitavu kuću - Rojk napravi kratku pauzu - kao i moje ime. Stejsi razrogači oči od iznenađenja. Nije mogla da veruje sopstvenim ušima. - Dakle? - konačno prozbori Rojk. - Zar ti ne bi bilo mnogo jednostavnije da platiš nekoga ko bi ti to uradio? - upita ona još uvek zbunjena. - Ne bi. - Zašto? - Zato što mislim da je došlo vreme da se oţenim - reče on mirno. - Ţelim da dobijem sina koji će naslediti čitav moj imetak i mislim da to ne treba dalje odlagati. Ispitivački je pogledao. - Da li si zainteresovana? - Ti si stvarno lud - prošaputala je ona.

39


b y vo k i

- Moţda - reče on. - Ipak, mislim da sam sve ovo vrlo inteligentno zamislio. - Onda se naši pojmovi o inteligenciji jako razlikuju! - napala ga je Stejsi šokirana njegovom drskošću. Iako je bio uzbuđen, ton mu je ostao nepromenjen. - To je zato što se ti rukovodiš emocijama, a ne logikom - reče on s ironijom u glasu. - Tvoje viđenje braka je romantično, a moje realističko. - Realističko? Šta to znači? - ţustro upita Stejsi. - Ti si vrlo lepa - reče on zbunjujući je svojom otvorenošću - a ni ja nisam neprivlačan, zar ne? - Vrlo dobro znaš da nisi - prekide ga ona. - Oboje smo prilično inteligentni - nastavi on suvo. - Znači, stvorićemo jedno lepo i inteligentno dete. - Pre nego što je uspela bilo šta da mu odgovori, on dodade. - To je jednostavna računica. - Zar je računica dovoljna za brak? -Taj čovek nije normalan, mislila je. - Moţe da bude. Vlaţeći suve usne, Stejsi odlučno reče. - Ovaj razgovor je potpuno besmislen. -Pokušavala je da u to uveri i sebe i njega. - Nisam ni sanjala... - Razmisli - insistirao je Rojk, čvrsto sklopivši svoje duge prste oko njene ruke. - Ali... - Nije uspela da završi misao. - Stejsi! - Rojk duboko uzdahnu. - Jedino što traţim od tebe jeste da o tome dobro i trezveno razmisliš. To je častan predlog. Nećemo ništa izgubiti. Naprotiv, udruţujući snage moţemo samo dobiti. Molim te, razmisli. Svesna da je Rojk neće ostaviti na miru dok mu ne obeća da će razmisliti, ona klimnu glavom. - U redu, Rojk, razmisliću. - Kad je videla osmeh na njegovim usnama, prasnula je. - Ali već znam kako će moj odgovor glasiti. Rojk se odmače od nje, a ona pođe prema štednjaku. - Zapamti, Stejsi, razmisli dobro - ponovio je. Stejsi je drhtala od uzbuđenja. Jedva je uspela da sipa kalu u šolje. - Koliko vremena imam za razmišljanje? - hladno ga je upitala.

40


b y vo k i

- Koliko hoćeš - dobaci on preko ramena, uputivši se prema dnevnoj sobi. Posle dvadesetak minuta pojavila se Sendi. - Šta radiš tu sama? - upita Stejsi koja je sedela zagledana u jednu tačku. - Razmišljam - odgovori Stejsi odsutno. - O čoveku koji je spreman da se oţeni sa ţenom koju ne voli pošto ne moţe da ima onu koju voli. - Moraću da te prekinem - reče Sendi uz osmeh. - Zamisli, ova dvojica su opet gladni! - Šta ćemo im spremiti? - upita Stejsi, trudeći se da deluje pribrano. Dok su jeli ukusne sendviče i ispijali pivo - Majk upita. - Zar ne ideš kući, Rojk? - Ne! - odgovori Rojk. - Neću moći da se probijem kroz sneg. Ujutro ću odjahati do svog ranca. Stejsi je pro klin jala svoju lošu sreću. Bila je na strašnim mukama. Na trenutak je padala u iskušenje da prihvati tu glupu ponudu. Toliko ga je ţelela. To veče beše pravo mučenje za nju. Osetila je veliko olakšanje kada su se već oko deset sati razišli po svojim sobama. Sledeće jutro Stejsi se probudi sa bolom u ţelucu, prvi put otkako je na ranču. Moţda joj je to od piva? Ne, nije! Dobro je znala šta je pravi uzrok. Nekoliko trenutaka je preturala po koferu dok nije našla tablete protiv kiseline. Odmah je jednu progutala. Provela je pola noći razmišljajući o Ro-jkovoj uvredljivoj ponudi, i što je najgore, uhvatila je sebe kako sve više prihvata njegove argumente! Mora daje poludela! Ustala je iz kreveta, obukla farmerke i poslednju čistu košulju koju je imala i pogledala kroz prozor. Sunce! Odskočilo je već visoko na nebu i svojim blistavim zracima uvuklo se u njenu sobu. Moţda će avioni uskoro poleteti, ponadala se. Ali, ona nije ţelela da ode. Nije ni morala da ode. Dovoljno je samo da prihvati Rojkovu ponudu i onda će ostati ovđe. Pa, ti si potpuno sišla s uma, rekla je sebi. Ne dolazi u obzir, pomisli izlazeći iz sobe.

41


b y vo k i

Razmišljala je o poslovima koji je čekaju kod kuće. Prvo će napisati članak o Sendi Kejs, a zatim će se potruditi da nešto promeni u svom načinu ţivota. Preseliće se u novi stan, naći novi posao i nove prijatelje. Znala je da sve to neće ići nimalo lako. Kad je sišla u kuhinju zatekla je Sendi sa decom. - Dobro jutro! Posluţi se - reče Sendi s osmehom na licu, hraneći malog Dej-vida. - Dobro jutro! - otpozdravi Stejsi. - Kakvo divno jutro! Posmatrajući Sendi kako se bavi decom, Stejsi oseti iskru zavisti. Sendin ţivot je tako ispunjen, a njen tako prazan, pomislila je s gorčinom. Ali i njen ţivot bi mogao biti ovakav. Dovoljno je samo da kaţe da. Ti ne ţeliš da odeš - čula je glas iz dubine duše. Kaţi da! Udaj se! Ne mogu! Slušala je glas razuma. Ustala je i otišla do telefona. - Jesi li rezervisala kartu za avion? -upita Sendi zabrinuto. - Da! Rezervisala sam kartu za večerašnji let. Naravno, ako uspem da se probijem do aerodroma. - Zar zaista moraš da ideš? - upita Sendi. - Zaista moram - odgovori Stejsi kratko. - Onda ćeš sigurno uspeti da se probiješ do aerodroma - reče Sendi tuţno, a zatim promeni temu razgovora. Sati su se nizali jedan za drugim i najzad je došlo vreme da počne da se pakuje. Otišla je u sobu i otvorila kofer. Tek što je počela da slaţe stvari u sobu uđe Sendi. - Dobila si telegram - reče pruţajući joj komad papira. Stejsi pogledom preleti tekst, a zatim ga još jedanput paţljivo pročita. „Dţems i ja smo se jutros venčali. Proslavićemo kad se vratimo kući. Mama." Tako znači, pomisli Stejsi umorno. Ništa je više neće zadrţati pod istim krovom s njima. Nije da ne voli Dţemsa, ali ovo je pravi trenutak da se odvoji i počne novi ţivot. Iz razmišljanja je trţe kucanje na vratima. Očekivala je svoju prijateljicu, ali se na vratima pojavio Rojk. - Sendi mi je upravo rekla da odlaziš - reče on suvo. 42


b y vo k i

- Da! - Stejsi nije imala snage da mu objašnjava. - Znači, tvoj odgovor je ne. - Namrštio se. - Odbacuješ pravo rešenje za svoje probleme. Stejsi brzo ustade i priđe prozoru. - To ionako ne bi uspelo, Rojk - uzdahnula je. - Znam mnogo njih koji su brzopleto uleteli u brak, ali su se ubrzo gorko pokajali. - Zaćutala je za momenat. - Mi se čak i ne poznajemo. Kako bi to uopštc moglo...? - Odmah ću ti reći kako - prekide je Rojk tiho. - Uspeće zato što svako od nas tačno zna šta dobija. Uspećemo, jer neće biti razočaranja i izneverenih očekivanja. Duboko uzdahnuvši Stejsi zausti da nešto kaţe, ali se već sledećeg trenutka predomislila. Znala je da je bitku izgubila. - Dakle? - Rojkov glas je i dalje bio vrlo ljubazan. - Da ili ne? -Da! Teško je reći ko je od njih dvoje bio više iznenađen ovakvim odgovorom. , Iako je znala da je majčin telegram u mnogome doprineo ovakvoj njenoj odluci, to nije bio jedini razlog. Resila je da prihvati sve što joj nudi, sve dok to podrazumeva i njega samog. Posle trenutnog iznenađenja, Rojk se pribrao i polako joj priđe. Neţno je uhvatio za ruku. - Mislim da nećeš zaţaliti -promrmlja on. Već sam zaţalila, mislila je Stejsi dobro znajući šta sve taj pristanak nosi. Kao da joj je čitao misli Rojk iznenada postade vrlo poslovan. - Imam ideju - reče puštajući joj ruke. - Organizovaćemo sve kao da si pobegla kod mene. - Ali... to je besmisleno... - uzviknu Stejsi. - Ni najmanje - prekide je on. - Zapravo, to se savršeno uklapa u naš plan. U našem slučaju veridba bi bila potpuno besmislena. Tebe očekuju kod kuće u Fila-delfiji, zar ne? - Da - Stejsi samo klimnu glavom. - U tom slučaju ljubav je najbolji izgovor. Reći ćemo da je to bila ljubav na prvi pogled i da nismo mogli da čekamo. To je već bilo previše za Stejsi. Zar je potpuno izgubila razum kad je sebi dozvolila da se upusti u ovu farsu? Posle izvesnog vremena stojeći nasred sobe u luksuznom hotelu Stejsi je polako film događaja vraćala unazad. 43


b y vo k i

Rojk je sa neverovatnom lakoćom i spretnošću incenirao njihovo „bekstvo". Sendi i Majku je saopštio da će je on odvesti na aerodrom. Ali, to jebilo samo donekle tačno. On je odvezao na aerodrom, ali uraesto u avion za Filadelfiju ukrcali su se u avion za Las Vegas. Kad su stigli Rojk je odveo u neku crkvicu gde su se, u prisustvu najmljenog svedoka, venčali. Ceremonija je bila vrlo kratka i obična. Stejsi se osvrtala po luksuzno nameštenoj sobi. Zapravo je sve ovo što se dešava toliko nestvarno! Bila je na ivici histerije. Njegova hladna poslovna ponuda, brzina kojom je sve to organizovao, ova soba koja joj se nimalo nije dopadala, jasno su govorili kakva osećanja on gaji prema njoj. U šta se to upustila, mislila je ljutito. Zašto je pristala na ovu lakrdiju? Rojk uopšte ne ţeli nju! On ţeli Sendi! Ona je tu samo kao zamena! Jedva je zadrţala jecanje. Pred očima joj se ukazalo uvek vedro i nasmejano Sendino lice. Nevolja je u tome što Stejsi prema njoj nije mogla da oseća mrţnju, čak ni ljubomoru. Naprotiv, za ovih nekoliko dana iskreno je zavolela. Stisnuvši usne u očajanju, začula je korake koji su se pribliţavali hodnikom. Bio je to Rojk. - Izvini što je soba ovakva. Siguran sam da ti se nimalo ne dopada, ali nisam mogao ništa da učinim. Hotel je popunjen do poslednjeg mesta. Priznajem da ovo nije baš pravi ambijent za prvu bračnu noć. Stejsi se stresla zbog njegovih poslednjih reči. - Mogli bismo otvoriti ovaj šampanjac - nastavio je on. - Kuća časti. Zagledana u prostrani bračni krevet Stejsi pomisli da će joj koji gutljaj šampanjca dobro doći da lakše podnese sledećih nekoliko sati. Rojk veštim pokretom otvori šampanjac i nasu ga u čaše. - Za uspešno ostvarenje naše pogodbe! - nazdravio je. Uvređena ovakvom zdravicom, Stejsi na brzinu ispi svoju čašu. Pošto još od ručka ništa nije jela, vino joj je odmah udarilo u glavu. I pored toga poţelela je još jednu čašu. Rojk joj nasu još penušavog vina, ne komentarišući ništa. - Verujem da ste nervozni, gospođo Larson - zadirkivao je. - Ja... - Stejsi zamuca, vlaţeći svoja suva usta. - Nikada do sada nisam bila udata - konačno je uspela da izusti i nasmejala se. 44


b y vo k i

Spustivši na sto svoju dopola ispijenu čašu Rojk joj polako priđe. Netremice je posmatrao svojim tamnim očima. Divio se njenoj skladnoj figuri. Uţivao je u njenoj lepoti. - Ni ja... - reče on neţno, uzimajući čašu iz njene hladne ruke. - Moraćemo zajedno da se privikavamo na to. To je najviše i mučilo. Zagledala se u njega. Pitala se šta on misli o svemu tome. Rojk je neţno uhvatio za ruke i poveo prema prostranom, ovalnom krevetu koji je bio prekriven ruţičastim satenskim pokrivačem. - Hodi, Stejsi - mrmljao je nerazgo-vetno. Strast je zračila iz njega.. Pustio je njene ruke i počeo mirno, polako da se svlači, gledajući ispod oka u nju dok je nepomično stajala pokraj kreveta. Zaista, ona je bila zbunjena. Jakna, pulover, košulja, pantalone. Stvari su leţale po podu nemarno razbacane. Ostao je nag. Stejsi ga je posmatrala razrogačenih očiju, diveći se njegovoj nagosti i lepoti. Nije mogla da skine pogled s njegovog divno isklesanog tela. Ostala je bez daha. Uţivajući u tom veličanstvenom prizoru, pogledom je ispitivala svaki milimetar njegovog tela. Osećala je kako je obuzima strast. Toplina joj se širila telom. Mislila je da će izgoreti. Ţudela je za njim kao ni za jednim muškarcem pre njega. - Sada je moj red - prošaputa on promuklo. - Skini se, Stejsi! - Pošto je ona i dalje nepomično stajala, on podiţe ruku i dugim, veštim prstima poče da joj otkopčava haljinu. Kada je otkopčao i poslednje dugme, Stejsi uzdahnu. - Dozvoli mi - prošaputao je on glasom punim ţudnje. Dok joj je srce poigravalo ispunjeno iščekivanjem, drhtala je osećajući kako Rojk neţnim, usporenim pokretima skida deo po deo njene odeće. Nije imala više ništa na sebi. - Prelepa si - mrmljao je, posmatrajući je zadivljeno. Njegov vreli pogled klizio je preko njenih oblina. - Lepša si nego... - Nije završio misao. Spustio joj je na vrat svoj strasni poljubac. Neţno je milujući i utiskujući poljupce u njenu meku koţu zaboravio je da postoji išta drugo na ovom svetu. Ona je, međutim, iako zahvaćena plimom strasti, razmišljala... Da li je hteo da kaţe daje lepša nego Sendi, pitala se dok je polako spuštao na 45


b y vo k i

krevet. I sama pomisao daje moţda u pravu nanosila joj je ogroman bol. Stare sumnje su je ponovo obuzele i vatrena ţudnja koju je nekoliko trenutaka ranije osećala počela je postepeno da iščezava. Ona nije ništa drugo nego zamena za ţenu koju njegovo srce voli. Ta misao joj je brujala u glavi i nikako nije mogla da je se oslobodi. - Izvini. Leţeći na leđima pored Rojka, Stejsi zatvori oči da bi sakrila suze koje su joj iznenada zamaglile vid. Početak njihovog braka bio je pravi fijasko, a krivica leţi isključivo na njoj. Optuţivala je sebe. Rojk je bio vrlo neţan, paţljiv, iskusan. Njeno telo je ţudelo da mu se poda, ali njen razum je to odbijao, podsećajući je na njenu novu prijateljicu. Time* je bol koji je osećala bio još jači. U očajanju je pokušala da se izmakne, ali Rojk više nije mogao da se zaustavi. Sada ga je jedva nazirala kroz suze koje su joj se polako kotrljale niz lice. Rojk se zagledao u nju. - Ne treba da se izvinjavaš - on duboko uzdahnu. - Ja sam taj koji duguje izvinjenje. Povredio sam te i stvarno mi je ţao. - U očima mu se videlo da zaista tako i oseća. Odmakao se od nje. Ustao je iz kreveta i počeo da šeta po sobi. - Ali, do vraga, Stejsi! - Zaustavio se pored prostranog kreveta. - Zašto mi nisi rekla da nisi spremna za vođenje ljubavi? - upitao je nervozno. Njegov ton je pogodio. Obrisala je suze i uspravivŠi se u krevetu zagledala se u njega. - A zašto si mislio da jesam? - upita ona ojađeno. - Pa, mi smo u braku, sećaš se - reče on s ironijom u glasu. - Sudeći po tvom ponašanju i stavovima mislio sam... - Pogrešno si mislio! - preseče ga Stejsi ljutito. - Tačno, i sada se toga jako stidim -uzvrati on. Nervozno je šetao po sobi. Ličio je na uznemirenu ţivotinju u kavezu. Išao je s jednog na drugi kraj sobe ubrzano dišući. Konačno je seo na ivicu kreveta pokraj nje. Neţno je gledao. U očima mu se videlo ţaljenje i molba. Ispruţio je ruku i pomilovao je po obrazu. Koţa joj je bila meka i vlaţna od suza. - Neću te prisiljavati. Kada osetiš da je došao trenutak, sama dođi u moju sobu. U njegovu sobu, mislila je Stejsi, zbunjeno se osvrćući po sobi. 46


b y vo k i

- Kada budemo kod kuće, naravno - nasmejao se njenoj zbunjenosti. - Dok smo ovde moraćemo da delimo ovu sobu i ovaj krevet. - Koliko ćemo se zadrţati ovde u Las Vegasu? - Ostaćemo bar još jednu noć - reče on dok su mu usne poigravale od zadovoljstva. - Odavno nisam bio u Las Vegasu - produţio je. - Ako nemaš ništa protiv sišao bih malo do kockarnice. - Za trenutak je zaćutao, a zatim reče mršteći se. - Moţda ću tamo biti bolje sreće. Sreća ga je zaista sluţila. Hrpa ţetona pred njim bivala je sve veća. Rulet se vrteo i... njegov broj je ponovo dobio! Iznenada se našao u centru paţnje... uglavnom ţena! Nasmejavši se preko ramena jednoj devojci koja je stajala iza njega i po smatrala ga, nastavio je igru. Međutim, Stejsi, jedina ţena s kojom je ţeleo da podeli svoju radost, nije bila nigde u blizini. Verovatno joj je sve ovo dosadno, mislio je. Uzvik oduševljenja trgao ga je iz razmišljanja. Prosto neverovatno! Njegov broj je ponovo dobio! Dao je znak da izlazi iz igre. Pokupio je ţetone i ustajući od stola nehotice gurnuo jednu mladu ţenu koja je upravo u tom trenutku prolazila tuda. - Oprostite, molim vas - promrmljao je iako je bio siguran da krivica nije njegova. - Oprostite vi meni! - par smaragdno-zelenih očiju gledao je u njegovom pravcu. - Ja sam kriva! Znam, pomislio je Rojk u sebi. Njegova slučajna poznanica u stopu ga je pratila dok se probijao kroz guţvu. Pogledao je ispod oka dok inu je na licu igrao zadovoljan osmeh. Bila je vrlo lepa, negovana i doterana. Prava profesionalka. Gde je Stejsi, do vraga, nervirao se. Ponovo je pogledao prema zelenookoj. - Jeste li za piće? Ja častim, večeras me je sluţila sreća - rekao je unapred znajući kakav će odgovor dobiti. - Prijalo bi mi. Hvala! - reče ona uz osmeh koji je otkrivao niz pravilnih belih zuba.

47


b y vo k i

Ono što bi tebi najviše prijalo, jesu ove šuškave novčanice, mislio je Rojk umorno dok su pogledom traţili gde će šesti. Seli su u najbliţi separe. Sve vreme nije prestajala da brblja, ali Rojk je bio suviše obuzet svojim mislima da bi obraćao paţnju na njenu priču. Uostalom, mogao je i pretpostaviti da mu verovatno priča svoju izmišljenu biografiju. Razmišljao je o svemu što se desilo otkako se venčao sa Stejsi. Vraćao je u sećanje sliku po sliku. Ipak, povremeno bi klimnuo glavom i ubacivao neke svoje opaske, trudeći se da ne zanemari u potpunosti svoju novu poznanicu. Kakva je on budala, prebacivao je sebi. Povredio je Stejsi, a ona je jedina ţena koja mu nešto znači. S vremena na vreme i dalje se osmehi-vao svojoj sagovornici iako je i dalje razmišljao o svojim problemima. Ţeleo je Stejsi. On je bio zaljubljen u nju iako je taj brak bio samo nagodba. I dalje je sedeo zadubljen u svoje misli. Skoro je potpuno zaboravio na ţenu koja je sedela prekoputa njega. Niti je gledao u nju, niti je slušao njeno brbljanje. - Gospodine? - iznenada ga trţe njen glas. - Hm? - promrmljao je zbunjeno. Bio je ljut što ga je prekinula u razmišljanju. - Poznajete li ovu damu? - upita ona, pokazujući rukom iza njegovih leđa. byvoki Primetio je da su joj ruke meke, a nokti dugi i negovani. Okrenuvši se, Rojk pogleda preko ramena i srete Stejsine plave oči. Do vraga, samo mu je još to trebalo! Da ga vidi sa drugom ţenom! Odjednom je bio ljut i na nju, i na sebe, i na čitavu situaciju u kojoj su se našli. - Da - odgovori najzad. Rojk ustade i ponudi Stejsi stolicu. -Pridruţi nam se, Stejsi. Upravo slavimo moju kockarsku sreću. - Hvala, hoću! - hladno mu se osmehnula, gledajući na ponuđenu stolicu. -Šteta što ova mlada dama upravo odlazi. - Izvinite! - procedi ona ustajući. Brzo se udaljila. - To nije bilo lepo s tvoje strane - zadirkivao je Rojk Stejsi zadovoljan njenim postupkom i lakoćom s kojom je to izvela. 48


b y vo k i

- Ali je bilo neophodno - nasmeja se Stejsi ironično. - Kao tvoja supruga osećam obavezu da zaštitim tvoje tek stečeno bogatstvo. - Kao prava ţena - nije mogao a da ne bude sarkastičan. - Moţda hoćeš da ti ga predam na čuvanje? Ako je mislio da će je raskraviti ovakvim šalama, prevario se. Ona s gnušanjem okrete glavu i zagleda se u posetio-ce. Gomila sveta tiskala se oko stolova. Sve je bilo šareno, bleštavo i raskošno. Na svakom koraku osećao se miris novca. Rojk se nervirao uprkos nastojanju da se opusti. Bili su tu već tri dana, ali su se vrlo malo viđali. Njena uzdrţanost ga je iritirala. Njegov povređeni ponos terao ga je često da bude sarkastičan i grub. Međutim, ona ni na to nije reagovala. Izlazila je iz sobe samo za obroke. Ostalo vreme je provodila preslušavajući trake, čitajući beleške i završavajući članak o Sendi. Pošto ga je završila poslala ga je poštom svojoj urednici. Međutim, pre toga je dala Rojku da ga pročita i da da svoju saglasnost. Tek danas pristala je da siđe s njim u kazino, ali se izgubila čim je on seo za sto i počeo da igra. Otišla je da se zabavi igrajući na automatu. Ubacila je ţeton i s uzbuđenjem gledala kako se znakovi slaţu. Ţetoni su nestajali, a dobitka nije bilo. Ona danas nije imala sreće. Gledajući je sada preko čaše Rojk je potišteno uzdisao. Kajao se što je tako prenaglio. Da je nije poţurivao na brak moţda bi ona vremenom i svojevoljno pristala? Moţda bi tada vreme provodili zajedno, uţivajući jedno u drugom, a ne kao sada. Ali, sada je bilo prekasno razmišljati o tome. Ispraznio je čašu do dna i spustio je na sto. - Hajdemo odavde! odlučno je rekao. Videvši Stejsin iznenađen pogled dodade. - Iz Las Vegasa, mislim. Vreme je da odemo kući. Njihov brak traje samo nekoliko dana, a već je očigledno daje potpun promašaj, mislila je Stejsi sa gorčinom dok su malim avionom leteH prema Bilingsu. Novi problemi su je toliko pritiskali da je potpuno zaboravila na svoj strah od letenja. Nije ni primetila kad su uzleteli i kad su stigli. Bar neka korist od svega toga, mislila je posle s ironijom.

49


b y vo k i

Razmišljala je kako će Sendi reagovati na sve ovo što se desilo, na njihovo „bekstvo" i venčanje. Opet je uzdahnula. Otvorila je oči i zagledala se u njegov profil. Ono što je videla izazvalo je pravu plimu osećanja u njenom telu. Kako je ţelela da zaboravi na sve brige i dileme u njegovom zagrljaju! „Dođi u moju sobu." Te reči su joj već tri dana odjekivale u ušima. Da li će ikad skupiti dovoljno hrabrosti da to učini? Ona ga voli. Svaki njegov dodir za nju je uţivanje. Ali pomisao da predstavlja samo zamenu za drugu ţenu, ţenu koju on voli, proganjala je i mučila. To će je uništiti, osećala je. - Šta ćeš uraditi sa svojim stvarima? Rojkovo neočekivano pitanje trglo je iz razmišljanja. - Kojim stvarima? - zbunjeno upita. - Svojim stvarima - ponovio je on razdraţeno. - Stvarima koje su ti ostale kod kuće, u Filadelfiji. - A, s tim stvarima?! - osvestila se. -Nijednog trenutka do sada nije pomislila na to! - Mislim da bih mogla javiti mami da mi ih pošalje. - Kada će se ona vratiti sa putovanja? - Krajem nedelje. Zašto te to toliko brine? - upita Stejsi nervozno. - Moţeš je zamoliti da ti pošalje stvari kada je budeš zvala da joj saopštiš srećnu vest - reče Rojk ironično. Srećnu vest! Zaista je srećna, mislila je Stejsi ogorčeno. Ipak, uzdrţala se od bilo kakvog komentara i samo kratko upitala: - Šta će biti s mojim kolima? - Moţe da ih zaključa u garaţu ili da ih proda. Kako ţeli nezainteresovano je slegnuo ramenima. - Na rancu ima nekoliko kola koja ćeš moći da voziš. - Ali, nijedna od tih kola nisu moja! -protestovala je ona tvrdoglavo. - Dobro, kupicu jedna samo za tebe -reče Rojk, streljajući je pogledom. - Samo nemoj od sitnice praviti veliki problem, molim te. Njegov glas je zvučao odlučno i upozoravajuće i ona se prisilila da mu ništa ne odgovori. Pa, mislila je ojađeno, kao da nisi znala ko će biti gazda u ćelom ovom poduhvatu! U mislima je videla svoju majku koja je sve muškarce sa kojima je ţivela vukla za nos. Stejsi, bar u tom pogledu, nije bila ni nalik na nju! Zaţalila je zbog toga. Ali, iskreno 50


b y vo k i

govoreći nije mogla da zamisli bilo koju ţenu koja bi Rojka uspela da vuče za nos. Na Stejsino zaprepašćenje, posle kratkotrajnog prilagođavanja sasvim se lepo uklopila u ţivot na rancu. Prijalo joj je to prostranstvo, obični ljudi i sveţ vazduh. Kao i većina pre nje i ona je od srca zavolela Kesi Flanagan čim je upoznala. Na njenu veliku sreću Kesi joj je uzvraćala istom merom. Kad su saznali za njihovo venčanje Sendi i Majk su biH zapanjeni, ali jako radosni. Stejsina majka je bila prosto šokirana i jedva je poverovala u ono što je čula. - Kako to misliš, udala si se? - osula je ona paljbu preko telefona. - Ko je taj Rojk Larson? Šta uopšte znaš o njemu? I šta ja da kaţem Bredliju? zasula je pitanjima. Da, to je njoj najvaţnije. Šta će da kaţe Bredliju, mislila je Stejsi ogorčeno. Kad je konačno spustila slušalicu osetila je da je iscrpljena, ali zadovoljna. Uspela je da ubedi Virdţiniju da joj pošalje njene stvari. Prvu sedmicu na rancu Stejsi je provela privikavajući se na svoj novi dom i upoznajući se sa svim redom, počevši od Kesi i Mata Parkera preko svih ostalih radnika zaposlenih na imanju, do Rojkove sekretarice koja je bila supruga jednog od kauboja. Ona je imala svoju kancelariju koja se nalazila odmah do kuhinje. Krajem nedelje Rojk je odveo da joj pokaţe svoju radnu sobu. - Ovde ćeš raditi - rekao je hladno, prilazeći starinskom ormaru od tamnog masivnog drveta da bi iz donje fioke izvukao nekoliko debelih knjiga. - To su dnevnici i zapisi mojih predaka o kojima sam ti govorio okrenuvši se prema njoj predao joj je glomazne knjige u ruke. - To je kompletna istorija familije Larson. - Na licu mu se pojavi vragolast osmeh. - Svih Larsona, osim mene. Ja sam suviše lenj da bih se bavio vođenjem dnevnika i sličnih stvari. Rojk lenj! Naravno, nije mu poverovala. Za ovih nekoliko dana ona je od svih ljudi koje je sretala na ovom imanju slušala samo priče o tome kako je Rojk sposoban i vredan. Setila se da joj je to i Sendi neprestano ponavljala tokom njenog boravka na njihovom rancu. Bio je očigledno veoma omiljen i cenjen među ovim ljudima. 51


b y vo k i

- Misliš li da će sređivanje ovog materijala u jednu porodičnu hroniku moći dovoljno da zaokupi tvoju paţnju i da zadovolji tvoje prohteve? izazivao je Rojk. Još uvek ne znajući kako da se odnosi prema svom suprugu koji se tako lako od potpunog stranca pretvarao u divnog prijatelja, Stejsi se još uvek drţala na distanci. - Hoće - odvratila mu je hladno. - Sigurna sam da neće biti većih poteškoća s tim poslom. - Dok je to govorila njegovo lice se ponovo smrklo. Zato, prihvatajući knjige iz njegovih ruku ona kratko reče: - Odmah ću ih prelistati, ako nemaš ništa protiv. - Ne sačekavši njegov odgovor, Stejsi se uputi u svoju sobu. Svoju sobu. I dalje čvrsto drţeći knjige u naručju stajala je nasred prostrane spavaće sobe i tuţno se osvrtala oko sebe. Bila je to lepa soba, prostrana, lepo nameštena i svetla, i bila je samo njena. To je upravo ono što je mrzela. Svake noći leţala je sama na velikom, mekom, udobnom krevetu, utonula u perje i razmišljala. To je takođe mrzela. Posle deset dana braka i isto toliko usamljenih noći, često probdevenih u suzama, osećala je potrebu da vrišti od muke i bola. Naravno, nije to učinila. Štaviše, govorila je sve manje i sve tiše. Gušila je svoja osećanja i patila u samoći. Svake noći Stejsi je leţala u krevetu svakim delićem svoga bića ţeleći da izađe iz tog kaveza i ode u Rojkovu sobu, u njegovo naručje. Znala je da bi tamo mogla da nađe smirenje. I svake noći uskraćivala je sebi to zadovoljstvo. Rojk je ne voli. Ona mora da spava sama. Te misli su je gušile. Briţljivo vođene beleške Rojkovih predaka pune zanimljivih i neobičnih podataka zaokupile su Stejsinu paţnju od prvog trenutka. S velikim uţivanjem ih je proučavala, bolje rečeno gutala. Već je bila pri kraju drugog toma kada se u njenoj glavi rodila jedna zanimljiva ideja. Isprva je odbacila kao neostvarljivu, ali što je dalje odmicala sa čitanjem, ta ideja joj se sve češće i sve više nametala. S podacima koji su bili skriveni na stranicama dnevnika mogao bi se napisati divan istorijski roman. Posebno je bio zanimljiv dnevnik koji je vodila Rojkova prababa Elizabeta, ţena kojoj je pošlo za rukom da ukroti prvog Rojka Larsona, Rojkovog pradedu, graničara. Elizabetini zapisi su jedna zaista predivna priča. U stvari, oni se već nalaze u jednoj objavljenoj knjizi. 52


b y vo k i

Dok je cunjala po svojoj novoj radnoj sobi Stejsi je slučajno uzela u ruke jednu debelu knjigu koja je leţala na Rojkovom pisaćem stolu. Videvši ko je autor dela njeno lice zasija od oduševljenja. Te večeri je bila nestrpljiva čekajući Rojka da se vrati kući. Čim je kročio unutra prišla mu je. - Da li mogu da odnesem ovu knjigu u svoju sobu? Ţelela bih da je pročitam. Mislim daje vrlo interesantna - pitala je pruţajući mu je. - Knjigu profesorke Danam? Naravno da moţeš - Rojk joj se sada prvi put u poslednjih nekoliko dana nasmešio. - Zapravo i sam sam nameravao da ti je preporučim pošto se u njoj nalazi čitavo jedno poglavlje posvećeno mojoj prababi - reče on. - Jesi li već znala za to? - Nisam - Stejsi odmahnu glavom. -Ali poznajem Dţesiku Danam. Intervjuisala sam je upravo u vreme kada je radila na toj knjizi. Ona je izuzetna ţena briljantne inteligencije i bogatog obrazovanja. - Znam. Provela je ovde nekoliko dana dok je prikupljala materijal za svoju knjigu - reče Rojk polako, odmeravajući je drsko od glave do pete. - Profesorka Danam je jedna od retkih ţena koja je uspela da razvije svoje intelektualne sposobnosti, izrazi svoju individualnost, a u isto vreme i da sačuva ţenstvenost. Iako izazvana i revoltirana njegovim recima, Stejsi nije stigla ništa da kaţe pošto je Rojk odmah produţio. - Dve ema-ncipovane ţene, tako slične u mnogim pogledima, ali ipak jako različite u nekim bitnim stvarima. - Šta pokušavaš da kaţeš? - upitala je Stejsi ljutito. - Smatram da je Dţesika Danam briljantna, lepa i prijatna, sa urođenim razumevanjem za ljude i njihove potrebe. Ti si, međutim, do sada pokazala da si samo briljantna i lepa. - Rekavši time sve što je ţeleo, Rojk se okrete i dugim, odlučnim koracima izađe iz sobe. Iz nekog neobjašnjivog razloga koji nije ni pokušavala da razume, Rojkova uvreda na račun njene ţenstvenosti podstakla je Stejsi da se i sama okuša u pisanju. Čim je počela, posao je u potpunosti zaokupio i nije obraćala paţnju na druge stvari. Nije bila sposobna da proceni koliko je ono što piše dobro ili loše, ali uprkos tome ţurila je krupnim koracima dalje. Koristeći porodične zapise, naravno s izmenjenim imenima, Stejsi je paţljivo 53


b y vo k i

gradila priču o porodici koja se još u vreme nastajanja Amerike nastanila u ovim divljim predelima neizmerne lepote. Dok su joj lepi prolećni dani prosto leteli, Stejsi je sve više vremena provodila zatvorena u Rojkovoj radnoj sobi za pisaćim stolom, okruţena gomilom papira. Rojk je sve više vremena provodio van kuće. Iako već iscrpljena napornim radom, Stejsi nije mogla sebe da prisili da ustane od stola i odmori se bar na kratko. Sredinom leta završila je prvu verziju teksta i, osećajući da će to biti pun pogodak, nastavila je da radi s nesmanjenim ţarom. Radila je vrlo naporno, deset do osamnaest sati dnevno, i nastojala da se ne obazire na okolinu koja je smatrala da je to njen način borbe protiv usamljenosti koju je osećala u svom novom domu. Kesi je iz dana u dan gunđala i dobronamerno je grdila. Sendi joj je uporno telefonirala i pozivala je u posetu. Rojk, međutim, jedina osoba koja je mogla da joj se pribliţi, svakim danom bivao je sve dalji i uzdrţaniji i ponašao se kao da je ne primećuje. Dva dana nakon praznika rada, sva ustreptala od uzbuđenja i zadovoljstva, Stejsi je poslala svoj rukopis uredniku jedne od najvećih izdavačkih kuća u Njujorku. Iako je bila svesna mogućnosti da im se njen rad ne dopadne, bila je sigurna da će ga makar pročitati. Razočaranje je stiglo istog trenutka kada je svoj rukopis ubacila u poštansko sanduče. Iznenada je bila slobodna, suviše slobodna i nije znala šta će sa sobom. Nije bilo ničega što bi zaokupilo njenu paţnju tako da joj je suviše vremena ostajalo za naporna i mučna razmišljanja. Počela je da strepi od Rojkove reakcije kada otkrije da ona sve ovo vreme nije provela sređujući porodičnu istoriju Larsonovih nego radeći nešto sasvim drugo. Ţeleći da pobegne od svojih strepnji odjednom je postala vrlo aktivna na svim poljima. Išla je nekoliko puta u grad u kupovinu, druţila se s ljudima, pisala opširna pisma majci i svojim starim prijateljicama i čak vrlo često pomagala Kesi u kućnim poslovima i velikom spremanju. Jednom takvom prilikom Kesi joj je ispričala čitavu priču o Rojkovom detinjstvu, njegovoj usamljenosti i potrebi za roditeljskom ljubavlju. Bila je to prilično tuţna priča.

54


b y vo k i

- Iza maske koju on nosi krije se izuzetno neţna i osetljiva priroda rekla joj je Kesi setno. Sve do tada Stejsi je ţivela u uverenju da Kesi ne zna šta se zbiva između nje i Rojka. Međutim, Kesine reci su pokazale da je bila u zabludi. - Ja ne znam tačno šta se među vama dešava i kakvi su vaši odnosi. Svesna sam da me se to zapravo i ne tiče, ali Rojka volim kao rođenog sina i sigurna sam da od ţivota zasluţuje nešto bolje. - Rekavši ovo, Kesi stade prekrštenih ruku i zagleda joj se pravo u oči. - Bolje od mene, hoćete da kaţete? -upita Stejsi. - Nisam to rekla - prekori je Kesi. -A nisam to ni mislila. Ono što tvrdim jeste da neko od vas dvoje mora da napravi prvi korak. - Kesi se smešila. - I, sloţila se ti ili ne, mislim da ćeš morati da budeš baš ti. - Ali, zašto? - protestovala je Stejsi. - Kesi, ne shvatate u kakvoj se situaciji mi nalazimo. - Posle kratke pauze produţila je. - Više nisam sigurna ni da ja shvatam. Ali, verujte mi, nema nikakvog razloga da ja preduzmem bilo kakve korake - zastala je. - Moţda bi trebalo da se vratim u Filadelfiju - dodala je tiho. - Kome su potrebni razlozi? - insistirala je stara sluţavka. - Moţda sam stara, ali još uvek mogu sa sigurnošću da prepoznam zaljubljenu ţenu. Stejsi je imala neprijatan osećaj da ova ţena svojim pronicljivim očima prodire u najskrovitije kutove duše. Sa setnim osmehom na usnama Kesi nastavi: - Iako je mladima teško da prihvate tu činjenicu, još uvek ţivimo u svetu muškaraca. Stejsi zausti da nešto kaţe, ali Kesi nepopustljivo produţi. - Ja ne kaţem daje to pravedno, ali tako je. Budućnost donosi promene i svaki pametan čovek je svestan toga. Ali, šta on onda radi? Brani svoje pozicije— u očima joj se videlo razumevanje za sve probleme ovog sveta. - Ali... ali... - Stejsi odmahnu glavom. - Ja ne shvatam šta hoćete da kaţete. - Kako ne shvataš? To je vrlo jednostavno, dušo. Ti predstavljaš dah budućnosti, a on tradiciju i kao tipičan staromodni muškarac ţeli da ti njemu priđeš. - Ali zašto bih? - Stejsi se ţustro protivila. 55


b y vo k i

- Zato što ga voliš.

VI „Zato što ga voliš". Noćima su joj u glavi odjekivale te reči. Stejsi je sebi još davno priznala daje zaljubljena u Rojka, ali je tek sada počela da shvata kolika je dubina te ljubavi. Moţda je Kesi u pravu. Moţda Rojk zaista ţeli da ona njemu priđe. „Neću te prisiljavati, Stejsi. Kada osetiš da je došao trenutak sama dođi u moju sobu". Prve bračne noći mislila je da njegove reči nemaju dublje značenje. Sada se, međutim, pitala da li je on zaista mislio više nego što je rekao. Čak iako je njen brak potpuni promašaj postojala je jedna stvar zbog koje nije poţalila što je ostala u Montani. Čitajući porodične dnevnike Larsonovih i rad profesorke Đanam, došla je do vrednih spoznaja o sebi samoj i ţenama uopšte. Naučila je da je uvek bilo ţena koje su cenile svoju nezavisnost i individuahiost, samo što su takve uvek stajale u pozadini. Ţena prvog Rojka Larsona bila je rame uz rame s njim dok su od divljine u kojoj su se naselili stvarali dom. U poređenju s teškim i mučeničkim ţivotom koji je vodila Elizabeta Larson Stejsin je izgledao kao prijatna, neobavezna avantura. Stejsi je konačno shvatila daje predstava koju je ona imala o slobodnoj, emancipovanoj ţeni bila u potpunosti zasnovana na primeru njene majke. Sada je, međutim, uvidela da njena majka zapravo uopšte nije slobodna ţena nego, naprotiv, ţena sputana sopstvenim strahom i nezadovoljstvom. Odjednom joj je postalo kristalno jasno da njena majka i pored svoje samouverenosti i odlučnosti, i pored svih ljubavnika koje je osvajala, a zatim odbacivala, nikad neće biti istinski

56


b y vo k i

slobodna. Samo je Virdţinija Ernšo mogla đa oslobodi stega Virdţiniju Ernšo. Na kraju, Stejsi je došla do zaključka da je od svih ţena koje poznaje Sendi Kejs verovatno najslobodnija. Na kraju krajeva, Sendi je pred sobom imala više mogućnosti i sama se opredelila za ovakav način ţivota. Setila se da je o njoj njena urednica Toni govorila sa puno prezira kao o profesionalnoj domaćici. Nije ni čudo što Majk tako otvoreno oboţava Sendi, jer ona je zaista ţena u punom smislu te reči. Nije čudo ni što je Rojk toliko voli. Upravo ova poslednja misao često je i bolno oţivljavala u Stejsinoj glavi i sprečavala je da načini prvi korak, da priđe Rojku, iako je u dubini duše to ţelela. Zato je Stejsi svoje sate i dane ispunjavala obavljajući raznorazne poslove. Išla je u kupovinu, posećivala poznanike, pomagala Kesi i svim silama se trudila da što više izbegava susrete sa svojim suprugom. Prošlo je mesec dana otkako je svoj rukopis poslala izdavaču u Njujorku. Čitav dan je provela u gradu idući sa Sendi iz jedne prodavnice u drugu. Kad je stigla kući, pola sata pre večere, ule-tela je u kuhinju i zadihano upitala. -Imam li vremena da se na brzinu istu-širam? - Ne moraš ţuriti - mirno odgovori Kesi koja je nešto radila oko štednjaka. -Rojk ionako još nije stigao kući. Kada je on uopšte kod kuće, mislila je Stejsi dok je ţurila hodnikom. Uspela je da čuje Kesi koja je doviknula iz kuhinje. - Poštu sam ti stavila na pisaći sto. - Hvala! - odvrati Stejsi. - Pregledaću je pre nego što odem u kupatilo. Uletevši kao bez duše u Rojkovu radnu sobu nestrpljivo je prebirala po gomili pošte koja je leţala na sredini stola. Bilo je tu računa, nekoliko reklamnih listića, pismo od majke, pismo od Toni i poslednji broj njenog časopisa. Tek kad je uzela novine u ruke Stejsi primeti i poruku ispisanu Kesinim čitkim rukopisom. Poruka je glasila da je telefonirala Marsa Del i zamolila Stejsi da joj se javi. Dok je čitala poruku ruke počeše da joj se tresu. Pročitala je još jednom. Nije bilo dileme. Marsa Del je bila urednik u izdavačkoj kući kojoj je Stejsi poslala rukopis! Trenutak kasnije, ispunjena strepnjom i 57


b y vo k i

nadom, Stejsi vlaţnom rukom uze telefon i okrete broj koji je bio zapisan na papiru. Razgovor je trajao više od pola sata. Izdavač hoće da kupi njenu knjigu! Uslovi koje joj je Marsa ponudila zaprepastili su Stejsi. Nije to očekivala ni u najluđim snovima. Naravno, Marsa je upozorila, postoje neki delovi koje bi još trebalo doterati, ako Stejsi nema ništa protiv. Naravno da nije imala ništa protiv! Marsa je bila zadovoljna. Za nekoliko nedelja poslaće joj ugovor. U euforičnom raspoloţenju, nesposobna da poveruje u ono što se upravo desilo, Stejsi je i dalje zurila u telefon sve dok je Rojkov duboki glas nije vratio u stvarnost. - Sa kim si to razgovarala? - upitao je. Stejsi se okrete i ugleda ga kako stoji na vratima sa svojim velikim šeširom navučenim do očiju, u pamučnoj košulji i farmerkama prašnjavim od posla. Izgledao je umoran, nervozan i nekako opasan. - To... bio je to urednik - pokuša Stejsi da objasni. - Jedan urednik iz Njujorka - dodala je neuverljivo. - Tvoj prijatelj? - Pa, ne baš prijatelj - odugovlačila je Stejsi. - Pa, ko je onda on? - Rojk je postajao nestrpljiv. - Rojk, dugujem ti jedno objašnjenje - prozbori Stejsi dok su joj reči zapinjala u grlu. - Prihvatila si novi posao? - reče on suvo. - Posao? Koji posao? - zbunjeno je ţmirkala Stejsi. - O čemu ti to govoriš? - Pitam, da li si prihvatila posao reportera u Njujorku? - reče Rojk na ivici strpljenja ulazeći u sobu. - Ne! Naravno da nisam. Ja... O, do vraga! Urednik s kojim sam razgovarala radi u jednoj izdavačkoj kući. Zainteresovali su se za moju knjigu i ţele da je kupe. -Gotovo je. Rekla mu je. Sada joj samo preostaje da sačeka eksploziju. Ali, do eksplozije nije došlo, bar ne u tom trenutku. - Knjigu? - namrštio se Rojk. - Kakvu knjigu? - Sada je on bio zbunjen.

58


b y vo k i

Stejsi je stegla zube, duboko uzdahnula, a zatim progovorila. Istorijski roman koji sam napisala, koristeći podatke iz vaših porodičnih dnevnika kao podlogu. Nastupila je potpuna, zastrašujuća tišina, a zatim se začu ţestoka eksplozija. - Ti si... šta? - vikao je Rojk. - Rojk, dobiću za taj rukopis mnogo novca - rekla mu je fantastičnu sumu, pokušavajući da ga bar malo smiri. Nije joj uspelo. Zapravo to ga je još više razjarilo. - Hoćeš reći da si sve ovo vreme provela pišući svoj roman na osnovu beleţa-ka o mojoj porodici, koje su ti bile na raspolaganju? - upitao je tiho. - Da! - Stejsi duboko udahnu i glasno i jasno reče. - Da, Rojk, upravo tako... - Jasno mi je. Sve mi je jasno. Stejsi se pitala šta mu je to jasno. - Pozovi ponovo tog urednika i reci da si se predomislila i da nećeš da prodaš rukopis - naredi on hladno. - Taj urednik je ţena - izusti ona, još uvek ne uspevajući da se pribere. - Šta? - Urednik, do đavola! - viknula je Stejsi. - Urednik je ţena i budi siguran da je neću ponovo pozvati - odvratila je Stejsi i sama iznenađena svojom odlučnošću. Uputila se prema vratima. - Istuširaću se pre večere - hladno ga je odmerila. - Predlaţem ti da i ti to uradiš. - Rekavši to ona izlete iz radne sobe i potrča hodnikom. Ali nije bila dovoljno brza. Rojk je sustigao, uleteo u njenu sobu i zalupio vrata za sobom. - Šta to radiš? - viknula je Stejsi, dok joj se on brzim korakom primicao. - Nismo još završili razgovor - procedi on kroz zube. - Završili smo! - ljutito podigavši glavu srela je njegov pogled. Netremice je po-smatrao dok mu je u očima plamteo bes. - Ničim me ne moţeš naterati da je ponovo pozovem - rekla je odlučno. - Misliš?

59


b y vo k i

Od njegovog tona je za trenutak pretrnula. Mrzeći sebe zbog toga lagano i dostojanstveno se okrenula od njega i pošla. Rojk je jurnuo za njom i svojim dugim koracima posle nekoliko sekundi je sustigao. - Ne budi tako sigurna - rekao je promuklim šapatom od koga se ona sledila. - Rojk? - ostala je bez daha i reči su joj zastajale u grlu. Širom otvorenih očiju po-smatrala je njegovo lice koje se polako spuštalo sve bliţe i bliţe njenom. Tamne, smeđe oči, pravilan nos, usne oštrih linija. Sve je to uzbuđivalo. Sledećeg trenutka osetila je njegove snaţne ruke i duge prste kako se obavijaju oko njenih ramena. Skamenjena, netremice je gledala u njegove oči koje su sevale od ljutine. Bila je svesna topline njegovog tela, zračenja njegovih čudesnih očiju, umora koji gaje izgleda savladao. Osećala ga je čitavim bićem. Ţelela je da ga dotakne, da svojim neţnim prstima odagna umor i brige. Ţelela je da oseti njegovu blizinu, njegov topli dah. Ţelela je da ga ima za sebe. Strepela je da će moţda biti grub, da će je povrediti. Ali nije joj učinio ništa od onoga čega se plašila. Učinio je nešto što je još mnogo snaţnije uzdrmalo, nešto od čega je jedva ostala na nogama. Poljubio je. Ako je taj poljubac trebalo da bude kazna koju joj je namenio, onda nije imao pravog efekta. Njegove usne su prvih nekoliko trenutaka neţno, lako dodirivale njene, potom je zastenjao i snaţno je stegnuvši u naručju počeo neobuzdano daje ljubi. Poljupci su sustizali jedan drugog, svaki snaţniji, vreliji i slađi. Nije mogao da se obuzda. Tokom dugih letnjih dana Stejsi je neprestano izjedao crv sumnje: Rojk verovatno traţi zabavu i zadovoljstvo na drugoj strani, sa ţenama sličnim onoj sa kojom ga je zatekla one večeri u Las Vegasu. To je razdiralo. Međutim, ţelja i glad za ljubavlju kakvu je sada pokazivao, u jednom trenutku su uklonili svaku sumnju iz njenog srca. Njegovo ponašanje je jasno govorilo o nepodnošljivoj i neizmernoj ţudnji koja se taloţila danima i noćima i koju više nikako nije mogao da prikrije. Stejsi je osećala da obasuta njegovim poljupcima nestaje u nestvarni, čarobni svet čula. Njegove uzavrele usne igrale su igru ţestoko uranjajući u njene i upijajući svu slast koju je mogla da mu pruţi. Njegove snaţne ruke klizile su po njenom telu, spuštale se od vrata 60


b y vo k i

preko ramena i leđa do njenih oblih bokova i niţe. Čvrsto je stegao u zagrljaj, privijao na svoje snaţne grudi, dok mu se telo napinjalo od uzbuđenja i ţelje. Specifičan, snaţan miris njegove kolonjske vode ispunjavao joj je nosnice i budio čula. Suviše je napornog rada, suviše usamljenih probdevenih noći, suviše patnje i .očajanja je bilo za njom. Sada, u njegovim rukama, zaboravljala je na sve. Znala je, ovog puta neće pokušati da se povuče. Istinski ga je ţelela. Sva ustreptala od snaţnih emocija koje su se uzburkale u njoj, svila je ruke oko njegovog vrata i uzvraćala mu poljupce, jednako strasne, jednako vatrene i poţudne. Osećala je neutoljivu glad za njim. Zaboravila je na sve. Jedino Što je u tim trenucima ţelela bilo je da umre u njegovom zagrljaju. Izvijajući se u njegovom naručju, Stejsi mu je uzvraćala divljom strašću. Milovala ga je po čitavom telu i dovodila ga do vrhunca uzbuđenja koje će se pretvoriti u pravu eksploziju zadovoljstva. S jednakom veštinom njegove tople usne i neţni vesti prsti pruţali su joj toliko zadovoljstva... Ta igra je bila suviše vatrena i ţestoka da bi dugo trajala. Ali njen sjaj je bio divan i prodirao je u najskrivenije dubine njihovih bića. Drhtaj. Uzdah. Potpuno opuštanje. Posle vrhunca zadovoljstva koje su osetili nastupilo je potpuno opuštanje, smirenje. Iscrpljeni, ali ispunjeni oboje su bili savladani slatkim dremeţom. Kad se Stejsi probudila jutro je već odavno svanulo. Telefon je uporno zvonio i ona najzad podiţe još teške kapke. Bila je sama u krevetu. Rojka nije bilo kraj nje. Nedostajala joj je njegova blizina, miris njegovog tela, njegovo ravnomerno disanje. Još uvek pod snaţnim utiskom prethodnih događaja, iscrpljena ali zadovoljna, Stejsi se proteţe u krevetu, uzdahnu, a zatim je posegnula za telefonom. Lenjo je podigla slušalicu i promrmljala. - Halo! Shvatila je da do nje dopire Rojkov duboki glas. Njegov odsečan ton je uzdrmao... Istog trenutka se sasvim razbudila. -Jesi li dobro? - pitao je.

61


b y vo k i

Bila sam do ovog trenutka, pomisli ona u sebi. Ne znajući ni sama zašto, iznenada je bila sigurna da Rojkov poziv nosi loše vesti. Strepela je. I dalje pod utiskom protekle noći i beskrajne sreće koju joj je pruţio ona mu, ipak, promuklim glasom odgovori. - Da, odlično sam. - Samo je toliko uspela da prozbori. Pre nego što je stigla da glasno izgovori pitanje koje je mučilo, njegov ozbiljan i strog glas pobudio je u njoj još veći nemir i crne slutnje. - Stejsi, izvini. Opet sam te iskoristio, iako na to nisam imao pravo. Začula je tihi uzdah iz daljine. - Takođe ti se izvi-njavam i zbog svog ponašanja juče u radnoj sobi. Bio sam nervozan i umoran i nisam mogao da se kontrolišem. U afektu sam rekao ono što ne mislim. Ja sam ti stavio te dnevnike na raspolaganje i tvoje je neograničeno pravo bilo da ih iskoristiš kako si mislila daje najbolje. - Njegov hladan ton i neveseo smeh i potištenost koja je izbijala iz njegovih reči, zaboleli su je.byvoki - Upravo su mi rekli da se ponašam kao pravi oholi sin ove divljine dodao je on. - Ko ti je to rekao? - upita Stejsi iako je u dubini duše osećala da zapravo ne ţeli da čuje odgovor. - Gde se nalaziš, Rojk? - dodala je posle kratke pauze. - Kod Kejsovih na rancu - začuo se njegov odgovor. Stejsi zatvori oči. Osetila je iznenadan, oštar bol u slepoočnicama. Činilo joj se kao da joj hiljadu čekića udara u glavi. Stresla se. Stare slutnje opet su oţivele u njenim mislima. Već sledeće sekunde trgao je Rojkov glas. - Znaš, Sendi je jedina osoba koja mi je rekla da konačno moram da odrastem. -Njegov smeh je sada zvonko odjekivao. Sendi! Stejsi je opet bila na mukama. - Ona je jedina koja se usudila da mi kaţe tako nešto - ponovo se oglasio Rojk. Da li očekuje njenu reakciju? Da li očekuje nekakav odgovor na sve to, pitala se Stejsi umorno. Očigledno ne, jer joj nije ni dao vremena da bilo šta kaţe. Nastavio je da govori neobično hladnim glasom. - Imam jedan sastanak u Bilingsu danas prepodne. Ne znam koliko će potrajati. Verovato ću se kasno vratiti kući - zastao je oklevajući. Ta pauza je bila 62


b y vo k i

kratka, ali se Stejsi činilo kao daje trajala čitavu večnost Opet joj je bezbroj crnih misli proletelo kroz glavu. - Moramo da razgovaramo, Stejsi. Bio bih ti zahvalan kad bi me sačekala. Moramo da razgovaramo, odzvanjalo je u njenim ušima. Te reči su je ispunjavale mračnim slutnjama i strepnjom. Oblio je neprijatan hladan znoj. Bol u slepoočnicama postajao je sve jači. Mislila je da će joj glava pući. Moraju da razgovaraju! Znajući unapred o čemu će razgovarati Stejsi je od muke tako snaţno stiskala slušalicu telefona da su joj prsti utrnuli. Jedva ih je osećala. - Stejsi? - Iznenada je trgao Rojkov oštri glas. - Molim? - reče jedva čujno. - Hoćeš li me čekati? - upita on nestrpljivo. - Hoću - njen šapat je jedva dopro do njega. Osećala se potpuno slomljenom. Jedva je smogla snage da ponovi. - Da, Rojk, čekaću te. - Jesi li sigurna da se dobro osećaš? -ponovo upita Rojk. Sada se u njegovom glasu naslućivala zabrinutost. Ilije to moţda osećanje krivice, pitala se Stejsi. - Da. Sasvim se dobro osećam - uveravala ga je neubedljivo. Sasvim dobro. Sjajno. Fantastično. Razmišljala je u sebi i dalje čvrsto drţeći slušalicu iz koje je sada dopiralo samo ravnomerno pištanje. Razgovor su još odavno završili. Konačno spustivši slušalicu, Stejsi se ponovo spusti na izguţvanu postelju. Kakav uţasan početak novog dana. Po jutru se dan poznaje, kaţe narodna poslovica. Znači, mogu da očekujem još jedan uţasan dan, mislila je Stejsi u očajanju. Znala je da će taj razgovor sa Rojkom koji joj predstoji biti najteţa stvar sa kojom je do sada morala da se suoči. Osetila je strah. Već sledećeg trenutka prekorela je sebe zbog toga. Na kraju krajeva, zašto bi se zamarala svim ovim? Naterala je sebe da misli o nečem lepšem i prijatnijem. Prijatno osećanje koje je imala nakon buđenja je nestalo. Jutro je sve promenilo. Iako se probudio pored svoje ţene, Rojk je ostavio njihov bračni krevet i otišao kod jedine osobe koja se usudila da mu kaţe da

63


b y vo k i

konačno treba da odraste, Sendi, tuđe ţene, ţene njegovog najboljeg prijatelja, ţene koju je oduvek voleo svim srcem. Zagnjurila je glavu u meki jastuk. Više nije mogla da uguši plač. Bila je slomljena i očajna. Čitavo telo joj je podrhtavalo dok je gorko jecala. Nikada se nije osećala toliko povređenom i poniţenom. Dozvolila je sebi da je vatra i strast toliko obuzmu i prisile je da prihvati ulogu zamene, zamene za ţenu koju on voli, ali ne moţe da je ima. Ona ga voli. Zaljubljena je u svog muţa. Ta misao kao da je otreznila. Trgla se. Odjednom je osećala da gori od besa. Ne moţe više da ostane ovde! Neće mu pruţiti priliku i zadovoljstvo da je sam otera! Ne pada joj na pamet da ga čeka! U magnovenju je odlučila: odmah odlazi! Naglo je ustala iz kreveta. Brzim korakom prišla je ormaru, otvorila ga i izvukla kofer. Spustila ga je na krevet. Lju-tito je pokupila svoje stvari i stavila ih unutra, ne trudeći se da ih slaţe i ne misleći da li će se izguţvati. Ko još mari za njih? Vaţno joj je samo da što pre nestane sa ovog prokletog mesta. Posle nekoliko minuta kofer je bio natrpan do vrha. Krenula je da ga zatvori, a onda se iznenada zaustavila. Ruka joj je zastala u vazduhu. Za trenutak je zamišljeno nabrala čelo. Da li bi i Elizabeta Larson pobegla od ovog Rojka da se našla u sličnoj situaciji? Ne bi. Bila je više nego sigurna u to. Elizabeta Larson, Stejsi je to znala, bila je čvrsta i borbena. Ona nikada nije priznavala poraz i polagala oruţje nego se ţestoko borila za ono do čega joj je stalo. A Stejsi je stalo do Rojka. Jako joj je stalo. Više nego do bilo čega i bilo koga drugog na svetu. Neodlučno stojeći pokraj kreveta Stejsi se zagledala u jednu tačku na zidu. Šta da radi? Konačno je ispustila skupocenu kašmirsku haljinu koju je drţala u rukama. Ona meko, bešumno kliznu na pod. Donela je odluku. Ostaee. Okrećući se od nabacane gomile odeće nesigurnim koracima uputila se prema kupatilu. Na brzinu se svukla i stala pod tuš. Osećala je kako joj hladna voda teče po koţi. Opuštala se. by voki Nekoliko minuta kasnije ponovo je ušla u sobu. Korak joj je sada bio mnogo sigurniji i brţi, mada još uvek ne sasvim lak. Osveţena hladnom 64


b y vo k i

vodom skupila je snage i opet se bacila na posao. Ali, sada je raspakivala kofer i u besu nabacane stvari polako vraćala nazad u ormar i fioke. Kad je sišla u kuhinju videla je da je prazna. Čak ni Kesi nije bila tu. Stejsi se osvrnula oko sebe. Primetila je da je stara sluţavka na stolu ostavila neku poruku. Brzim koracima prišla je stolu. Uzela je papir u ruke i počela da čita. Kesi je očigledno naprasno odlučila da otputuje sa Rojkom u Bilings i poseti svoju dragu prijateljicu koja leţi bolesna. Najveći deo dana Stejsi je provela šetajući po kući, ulazeći iz jedne prostorije u drugu. Nikako nije mogla da se smiri najednom mestu. Bila je potpuno rastrojena. Nije se čak setila ni da ruča. U dnevnoj sobi pogled joj je privukao stari masivni nameštaj od tamnog drveta koji je još Elizabeta Larson donela sa sobom. S divljenjem je posmatrala svaki komad ponaosob i ponovo razmišljala o toj čudesnoj ţeni. U prostranoj trpezariji zaustavila se pokraj velikog stola ovalnog oblika. Rukom je meko prelazila preko njegove sjajne glatke površine. Bio je izrađen od najfinijeg trešnjinog drveta. Posmatrajući sve te divne stvari osećala je da pripadaju njoj i ona njima. U maloj svetloj čajnoj kuhinjici u kojoj je obično doručkovala zaustavila se pored velikog dvokrilnog prozora. Uzdisala je za trenucima bliskosti i spokojstva koji su moţda bili mogući i dostiţni. Utučena i slomljena penjala se stepenicama. Prošla je pored svoje spavaće sobe, ali nije ušla u nju. Nije ţelela da probudi gorko-slatka sećanja koja su vezana za tu prostoriju. Nije htela da ponovo oţivi slike sinoćnih događaja. Umesto toga ušla je u radnu sobu. Tu se još uvek najbolje osećala. Okruţena tišinom, prigušenim svetlom i mirisom starih knjiga uvezanih u koţu odabrala je jednu od njih i sela u naslonjaču. Okrećući listove pokušavala je da se izgubi iz stvarnost. Međutim, čak ni majstorstvo stila, ni zanimljiva sadrţina profesorke Danam nisu mogli duţe da zaokupe njenu paţnju. Bila je suviše uznemirena da bi se udubila u bilo šta. Ma gde da se nađe, njene misli su stalno bili s njom i nemoguće je bilo osloboditi ih se.

65


b y vo k i

Kasno poslepodne, dok je sunce polako klizilo prema zapadu, Stejsi je, umorna i očajna, oklevajući stajala pred vratima Rojkove sobe. U braku su već skoro pola godine, a ona se još nijedanput nije usudila da uđe u to njegovo carstvo. Osećala se kao da je to zabranjena zona. Konačno, polako, dok joj je srce udaralo u grudima, pritisnula je kvaku i širom otvorila vrata. Pred njom se ukazala ne preterano velika, prava soba u kojoj stanuje muškarac, jednostavna, sa malo nameštaja. Bio je tu jedan udoban, prostran leţaj, veliki plakar, pisaći sto i dve stolice sa velikim naslonom. Čitava soba bila je u zagasitim tonovima koji su jasno odraţavali Rojkovu ličnost. Stejsin pogled je klizio preko nameštaja u boji mahagonija i iznenada se zaustavio na prašnjavim čizmama uredno ostavljenim uza zid pored plakara. Za trenutak je zastala, a zatim polako prišla plakaru. Osetila je neodoljivu potrebu da ga otvori. To je, nakon kratkotrajnog oklevanja, i učinila, a zatim sa velikim interesovanjem počela da pregleda njegovu radnu odeću koja je visila unutra. Pantalone, košulje, jakne i veliki kaubojski šešir. Stajala je tako neko vreme sasvim zaokupljena ovom aktivnošću. Kad je konačno sve pregledala i zadovoljila znatiţelju, udaljila se od plakara. Na zidu nasuprot vratima opazila je veliki trokrilni prozor. Veličanstvena slika sunca koja je polako nestajala iza plavičastih vrhova planina kupajući ih svojim narandţastim sjajem opčinila je potpuno. Zadivljeno je gledala kroz prozor. Ovakvi prizori su mogući samo u ovoj gotovo netaknutoj divljini. Stojeći kraj prozora zagledana u daljinu Stejsi je uzdrhtala prisetivši se svojih razmišljanja prvih dana njihovog poznanstva, razmišljanja o njemu. Zar on nema nikoga? Zar njega niko ne čeka kod kuće? Ţena? Ljubavnica? Pitala se tada, na rancu Kejsovih, priţeljkujući da što pre nestane, da ga više nikad ne vidi. Na usnama joj za trenutak zaigra lak osmejak. Sada neko sedi kod kuće i čeka ga, njegova ţena. Tama je već odavno prekrila planine i uvukla se u kuću kada se Stejsi konačno probudila iz letargije i začula glas za kojim je toliko čeznula i koga se toliko plašila u isto vreme. Nešto joj je zaigralo u grudima. 66


b y vo k i

- Hvala ti što si me sačekala. Sklopila je oči i osetila ogromno olakšanje kad je začula njegov meki, duboki glas. Čekala bih te čitavu večnost, Stejsi je pomislila s tuţnim osmehom na licu. - Malo je falilo da te ne sačekam - priznala je iskreno. - Zapravo, već sam počela da pakujem stvari u nameri da napustim ovu kuću i tebe. U poslednjem trenutku sam odustala. Napreţući oči Stejsi se trudila da što bolje vidi Rojka u mračnoj sobi. Iznenadni snop svetlosti je zaslepeo kad je on pritisnuo prekidač na zidu i ona zatrepta. - Šta te je zadrţalo? - upita Rojk. - Elizabeta me je zadrţala - odvrati ona, iako je odmah shvatila koliko je njen odgovor glup. Osećala je zadovoljstvo, posmatrajući njegovu zbunjenost. - Koja Elizabeta? - Tvoja Elizabeta... moja Elizabeta... -Osetivši odjednom daje potpuno iscrpljena, Stejsi samo sleţe ramenima i kratko reče. - Tvoja prababa. - Stejsi, da U se dobro osećaš? - upita Rojk, pribliţavajući joj se polako. Osećala je daje na izmaku snage. Nije više mogla da izdrţi taj pritisak. - Ne! - viknula je. - Ne osećam se dobro! Osećam se grozno! Osećam se bedno i preplašeno, i... O, boţe, zašto nisam pobegla kad mi se ukazala prilika? Rojk je razrogačio oči od iznenađenja. Zaustavivši se na korak ispred nje, zgrabio je za mišice i snaţno prodrmusao. - Ste... - počeo je ali nije uspeo da završi. Prekinuo ga je njen glas. - Ne! - vikala je kroz suze, ne uspevajući da se zaustavi. Bila je na ivici histerije. - Ţao mi je, Rojk. Jako mi je ţao zbog svega što si morao da uradiš zbog mene. Svim silama ću se truditi da ti budem dobra ţena. Ali ne mogu da ti pruţim više od toga. - Nikad nisam ni traţio nešto više -ubaci Rojk dok se ona borila sa jecanjem. - Ali, na šta misliš kada kaţeš da ti je ţao zbog svega što sam morao da uradim zbog tebe? - upita on promuklo, gledajući pravo u njene plave oči još vlaţne od suza. Stejsi je oklevala, zatim duboko udahnula vazduh i zapita bez ikakvog okolišanja. - Da li voliš Sendi? 67


b y vo k i

- Naravno da je volim - namrštio se. - Ali, kakve to, dovraga, veze ima s nama? Nije mogla da veruje u ono što je čula. Stajala je, gledajući ga otvorenih usta. - Kakve to veze ima...? - glas je izdao. - Otvoreno priznaješ da si zaljubljen u drugu ţenu i još pitaš kakve to veze ima s nama? Ti si potpuno lud! - uzviknula je Stejsi. Nastupio je trenutak tišine. - Zaljubljen! - Rojk je stajao kao gromom pogođen. Nije mogao ni da se pomori. - Zaljubljen? - ponavljao je, ne veru-jući sopstvenim ušima. Stejsi se trţe od bola kad su je njegovi snaţni prsti dohvatili za ramena. - Ja nisam zaljubljen u Sendi, ludo jedna! Ja Sendi volim kao sestru koju nikad nisam imao! - zaćutao je. Posle nekoliko trenutaka je nastavio. - Zaljubljen sam u tebe, kako to ne shvataš? - Lice mu se iskrivilo u bolnu grimasu. - Ali, više od svega na svetu bih voleo da nije tako. - Zašto? - upita Stejsi drhtavim glasom. Iznenada je ustreptala od nade koja se ponovo rađala u njenom srcu. Zaljubljen je u nju! - Zašto? - ponovio je Rojk ošamućen. - Zato što nisam mazohista, eto zašto. Reci mi da nećeš prihvatiti novac koji ti nudi ta velika izdavačka kuća i nestati odavde bez traga. Jako mi je vaţno da to čujem. - Zar si zbog toga juče bio toliko uznemiren? - sinulo je Stejsi. - Verovao si da ću to učiniti? Ispunjena sve većom nadom, Stejsi je oţivela. Kako se u trenutku sve promenilo! Zar je sve ovo moguće? - Naravno - reče on kratko. - Nisi valjda pomislila da mi zaista smeta to što si koristila porodične zapise i dnevnike mojih predaka? - Pre nego što je uspela bilo šta da kaţe on nastavi, ali sada mnogo neţnijim glasom. - Ti ne moţeš ni da pretpostaviš koliko sam ja ponosan zbog tebe i zbog činjenice da ti je kao inspiracija posluţila istorija moje porodice. Čitavo leto si provela vredno radeći na tome. Potpuno si se predala poslu i izolovala od okoline. - Moj rad nije bio jedini razlog što sam se izolovala, Rojk - Stejsi priznade otvoreno. 68


b y vo k i

- Da, znam. - Rojkov osmeh pokazivao je da je svestan prave istine. - Svim silama si se trudila da pobegneš od mene. Je li tako? - Nije - Stejsi je s paţnjom posmatrala izraz njegovog lica. Videlo se da je iznenađen. Posle nekoliko trenutaka ćutanja ona se opet oglasi u ţelji da konačno otvoreno progovori o svemu, da sruši barijeru koja je od prvog dana postojala među njima. - Izolovala sam se od okoline zato što sam ţelela da ugušim svoju beskrajnu čeţnju za tobom. Mislila sam da je rad najbolji način za to. Pokazalo se, međutim, da je to samo donekle tačno. - Stejsi - polako je izgovorio njeno ime. - Bilo bi mi mnogo lakše kada bih znao šta sada ţeliš i šta nameravaš da učiniš - reče on dok mu je glas neobično podrhtavao. - Reći ću ti šta nameravam, u stvari, šta ne nameravam - reče ona sledećeg trenutka. - Ne nameravam da uzmem novac od romana i zauvek odem odavde bez traga. Ako ţeliš, daću ti punomoć na taj novac - objasnila mu je. - Sve što zauzvrat ţelim jeste da mi ponovo kaţeš da me voliš. Osetila je kako čvrsti stisak njegovih prstiju popušta. Gledao je svojim tamnim očima sa neizmernom neţnošću. Glas mu je bio mek. - Reći ću ti, ali hoću da ti meni prva kaţeš. - Volim te, Rojk - reče Stejsi polako, naglašavajući svaku reč. - Volela sam te i onog dana kad si se pojavio sa svojim ludim pređlogom. Iznenada Rojk je prasnuo u smeh. - Šta je tu toliko smešno? - Ništa, draga. - Spustio je usne na njene. Poljubac je bio dug, neţan, pun ţudnje koja se već toliko dugo skupljala u njima. - Smešno je... opet je zastao i Stejsi gaje zbunjeno gledala. - Hoću da kaţem da sam i ja već bio zaljubljen u tebe kad sam ti predloţio tu glupu nagodbu objasnio je. - Rojk - Stejsi se nasmejala od olakšanja, od sreće i od uţivanja u tom trenutku. - Mogla bih te ubiti zbog toga - dodala je sa vragolastim osmehom. - Ja tebe mogu samo da volim. Odmah letimo u Las Vegas da ponovimo našu prvu bračnu noć.

69


b y vo k i

Privukavši je k sebi, čvrsto joj je obavio ruke oko ramena. Stajala je nepokretna u njegovom zagrljaju dok je svojim mekim, toplim usnama ljubio po licu i vratu. - Hajdemo u krevet da ti pokaţem koliko mnogo mogu da te volim.

VII Kad su stigli u hotel, Rojk je stajao pred watima i razgovarao s portirom. Stejsi je u daljini čula njihove glasove, ali nije obraćala paţnju na to. Zamišljeno se osvrtala oko sebe, pogledom prelazila po sobi, sećajući se do detalja kako je ranije izgledala. Sada više nije ni nalik na onu sobu u kojoj je nekad provela svoju prvu bračnu noć. Nameštaj je bio nov, tapete nove, ali stil je i dalje ostao isti. Stajala je pored kreveta i posmatrala. Zaključila je da je ova soba sad još raskošnija. Ni ovog puta joj se nije dopala. Kada bih pisala članak o njoj, razmišljala je, opisala bije kao neukusnu, pretrpanu sobu s previše upadljivih boja. Naravno, Stejsi sada nije pisala nikakav članak. Zapravo, već dugo vremena nije ništa napisala. Vrata su se nečujno zatvorila. Rojk je polako došao do nje i svojom snaţnom rukom obgrlio je oko struka. Privijajući se uz njegovo snaţno mišićavo telo, Stejsi zatvori oči u dišući njegov uzbuđujući miris, koji je prosto opijao. - Ova soba je prosto uţasna, zar ne? - prošaputao joj je Rojk na uho. Ţmarci su je podišli kada je na koţi osetila njegov vlaţni, vreli dah. - Uţasno skupa! - Stejsi od uzbuđenja više nije mogla ni da diše, a kamoli da govori. - Ne brini za to, dušo - reče Rojk tiho se smejući. - Moja ţena je vrlo uspešan i dobro plaćeni pisac. Stejsi se još jače privila uz njega, sklopila mu ruke oko vrata i širom otvorenih očiju zagledala mu se pravo u oči. Vragolasto ga je upitala. Šta će biti ako ona sazna za nas?

70


b y vo k i

- Ništa ne brini - šaputao joj je u pove-renju. - Moja ţena upravo sada uţurbano privodi kraju svoj novi roman, a kada piše, obično ne primećuje šta se zbiva oko nje. Stejsi podiţe obrve nabirajući čelo. -Rojk, ţao mije ako... - Njegov dugi prst se spustio na njene meke usne i prekinuo je. Zaćutala je. - Samo sam se šalio, dušo - prekorevao je neţnim glasom. - Mi smo pobegli, zar se ne sećaš? Pobegli da bismo mogli udovoljiti svojim ţeljama - nasmejao se izazivajući je - i utoliti svoju glad. Uţivaćemo čitavu nedelju. Ruke su mu polako klizile niz njena leđa, na usnama mu je treperio senzualan osmeh, u očima se videla vatra. Stejsi zadrhta celim telom. - Hoćemo li za početak popiti malo hladnog penušavog šampanjca koji nas čeka na stolu? - prošaputa on. Gledajući preko njegovih širokih ramena, još uvek zarobljena u njegovom čvrstom zagrljaju, Stejsi je razrogačila oči od iznenađenja kada je u srebrnoj posudi napunjenoj svetlucavim kristalima leda ugledala bocu najfinijeg francuskog šampanjca. - Kad udovoljavaš svojim ţeljama ti to radiš sa puno stila i ne pitaš za cenu, zar ne? - Poluzatvorenih očiju izazovno ga je gledala. - Da li si moţda razmišljao o tome da proliješ to skupoceno vino po mom telu, a zatim ga poljupcima popij eš? - Pa, ti si poludela! - Rojk je glumio zaprepašćenost. - To vino je vrednije od suvog zlata - namrštio se toboţe preteći. - Gospođo, ovo vino ćemo popiti polako, iz finih kristalnih čaša. - To je za mene uvreda! Izmigoljivši se iz njegovog zagrljaja Stejsi se uputi prema stočiću na kome je bio šampanjac, izazovno uvijajući kukovima. Rojk je ţudno posmatrao svaki njen pokret. - Pa, kad bolje razmislim - Rojkov glas je bio pomalo promukao mogla bi me ubediti da se predomislim. - Zakasnio si, kauboju - odrečno je odmahnula glavom dok su joj meke kovrdţe lako poigravale. - Prokockao si svoju ţivotnu šansu. Naspi vino - trudila se da deluje oholo. - U čaše, molim! - Boţe moj! Tek što je osetila šta znači uspeh, a već se ponaša kao velika zvezda! - negodovao je Rojk za sebe, otvarajući flašu sa skupocenom penušavom tečnošću. 71


b y vo k i

- A ti beskrajno uţivaš u tome -zadirkivala ga je Stejsi samozadovoljno, prihvatajući čašu koju joj je pruţio. - Kao i u svakom deliću tvog tela -promrmljao je Rojk kad su im se čaše kucnule. - Ispi ovu čašu, jer ţelim tvoje telo... bilo ono okupano vinom ili ne. Pijuckajući hladnu tečnost Stejsi je ponovo posmatrala njihovu sobu, uočavajući šta se sve promenilo za ove tri godine od kako su ona i Rojk prvi put bili u njoj. Pogled joj pade na krevet i istog trenutka telom joj prođe lagani drhtaj iščekivanja. Krevet je i dalje bio ovalnog oblika, veoma prostran, ali sada još i uzdignut na neku vrstu platforme, prekriven tankom prozračnom tkaninom. Kao iz bajke „Hiljadu i jedna noć". Rojk se tiho nasmejao. Njegov pogled je sledio njen. - Jedino još nedostaju slatki crveni grozdovi i obnaţeni udovi, zar ne? - primeti on. - Zar imamo i groţđe? - zatrepta Stejsi zanosno. - Kome još, do vraga, treba groţđe? -Uzeo joj je čašu iz ruke i spustio na sto pokraj svoje. - Ili šampanjac? - stenjao je steţući je u naručju i noseći je prema krevetu. - Dovoljni su nam samo obnaţeni udovi. Vodili su ljubav ţestoko, vatreno i na trenutke divlje. Stejsi je uţivala u svakom dodiru njegovih vrelih usana, svakom snaţnom, strasnom zagrljaju, svakoj eksploziji strasti u kojoj su se sjedinjavali. Dvanaestak sati kasnije Stejsi se zadovoljno promeškoljila i proteglila na mekom krevetu. Zguţvani čaršavi ostali su kao dokaz beskrajne ljubavi i strasti. Glava joj je počivala na njegovoj snaţnoj mišici. Protegnula se uz zadovoljan uzdah, osećajući kako joj se zateţe svaki mišić na telu. - Nastaviš U ovako dušo, imaćeš velikih problema - rekao je. Provokativno podigavši ruku iznad glave okrenula se prema svom muţu, posmatrajući ga zaljubljeno. Dah joj je zastajao dok je gledala divne konture njegovog lica, dok je na sebi osećala njegov topli neţni pogled. - Zaista ne bi trebalo da budem ovde - reče ona odsutno dok joj je pogled lutao po oštrim, ali lepim crtama njegovog lica. Pogled joj se zamaglio kad se Rojk iznenada uspravio i seo u krevetu.

72


b y vo k i

- Mislio sam da smo tu raspravu okončali pre nego što smo krenuli ovamo -mrmljao je, naginjući se neţno iznad nje. - Do vraga, Stejsi, dobro znaš da je i tebi i meni bilo neophodno da provedemo ovo vreme zajedno. - Znam... ali... - Ugrizla se za usnu. Ipak, ubrzo je nastavila započetu misao. - O, Rojk - uzdisala je. - Već mi jako nedostaje. - Znam, ljubavi - naginjući se sve bliţe njoj neţno je spustio usne na njene. - Ali, seti se da si u poslednje dve godine skoro svaki trenutak provodila s njim. Kad se samo setim! Drţala si njegovu kolevku u radnoj sobi pokraj svog pisaćeg stola dok si čitala i pisala, drţala njegov krevetić pored naše postelje sve dok nije napunio osam meseci! Jedva si ga ispuštala iz vida iako si u isto vreme radila i završila hroniku porodice Larson, kao i svoj drugi istorijski roman. - Rojk zatrese glavom čudeći se. - Zaradila si veliki novac, a nisi potrošna skoro ni cent. - Nisam imala potrebe - prekinula ga je Stejsi zadovoljno - ti mi pruţaš sve što poţelim. - Nije u tome stvar! - prekorevao je Rojk. - Jednostavno, tebi je potreban odmor. Zato smo ovde - iskra ţudnje upalila je plamen u njegovim tamnim očima. - A meni si bila potrebna ti... bez ostatka. - Do sada nisi bio ni tako loš - reče Stejsi izazivajući ga. Izvukla je jednu ruku ispod glave i neţno, lagano pogladila svoj još uvek jedva vidljivi stomak. Rojk je pogledom pratio kretanje njene ruke. Usne mu se razvukoše u blag osmeh. - Bilo bi dobro da bude devojčica -rekao je, posmatrajući svoju ţenu sa neskrivenom ljubavlju. - Oboţavam našeg sina, tog malog vragolana koji toliko liči na svoju majku, ali ovog puta ţelim devojčicu - dodao je šaleći se. - Hajde da telefoniramo kući i popričamo s malim, Rojk - molila ga je Stejsi. - Zar u pola četiri ujutro? - Rojk iznenađeno podiţe obrve. - Siguran sam da bi Sendi bila oduševljena takvim gestom - dodao je s osmehom na usnama.

73


b y vo k i

Ipak, čim je čuo Stejsin uzdah popustio je. - Stejsi, ljubavi, znaš i sama da se on divno provodi kod Sendi i Majka na ranču i da prosto oboţava njihovu decu. Siguran sam da su već uspeli da ga razmaze. Ali, ako će te to smiriti, pozvaćemo ih ujutro... u pristojno vreme. - Toliko si divan prema meni! - privijajući se čvrsto uz njegovo mišićavo telo Stejsi spusti poljubac na njegove grudi. - Kako da ti se oduţim? - mrmljala je dok ga je milovala i zadovoljno se smešila dok je on uzdisao od zadovoljstva.

- kraj –

Naslov originala Joan Holh SOMEONE WAITING

74

260919267 na tronu savršenstva  
260919267 na tronu savršenstva  
Advertisement