KNJIGA TOTA
obrtanja točka, ne mogu da ih vidim. Ali na vrhu se izgleda nalaze Jagnje i Barjak, kao što su prikazani na nekim hrišćanskim medaljama, a jedan od likova u dnu je vuk, dok je drugi gavran. Simbol Jagnjeta i Barjaka je mnogo sjajniji nego druga dva. Sve je sjajniji i sjajniji, dok naposletku ne postane sjajniji i od samog točka i ne zauzme više prostora od njega. "Jagnje govori: Ja sam najveći među obmanjivačima, jer moja čistota i bezazlenost će zavesti čiste i bezazlene, koji će jedino mene radi doći do središta točka. Vuk obmanjuje samo pohlepne i podmukle; gavran obmanjuje samo malodušne i nepoštene. No ja sam onaj o kome stoji zapisano: On će obmanuti najprobranije. "Jer na početku Sveopšti Otac pozva lažljive duhove da prema trima nečistim dušama proseju sve zemaljske stvorove kroz tri sita. I on izabra vuka za strast tela, a gavrana za strast uma; ali mene uze pre svega da izigravam čist duhovni podstrek. One koji postadoše plen vuka i gavrana nisam ni takao; ali one koji me odbaciše i odrekoše me se prepustio sam gnevu gavrana i vuka. I čeljusti jednog raskomadaše ih, a kljun drugog proždera lešinu. Moj barjak je beo jer ništa na zemlji ne ostavih u životu. Svetkovao sam u krvi svetaca, ali ljudi ne očekuju da sam im neprijatelj, jer mi je runo belo i toplo, a moji zubi nisu zubi onoga što kida meso; i oči su mi blage, i niko ne zna da sam ja poglavar lažljivim dusima koje Sveopšti Otac posla od sebe na početku. ("Njegova atribucija je so; vuk je živa, a gavran sumpor.") "I ja rekoh: "Rečju moći, dvostrukom u glasu Majstora; rečju koja je sedam i jedan u sedam; i veličanstvenom i užasnom rečju 210, molim te, o moj Gospode, podari mi viziju tvoje slave." I svi zraci s točka ustremiše se k meni i ja sam uništen i zaslepljen svetlošću. Uhvaćen sam u točak. Stopljen sam s točkom. Neizmerniji sam od točka. Posred mirijade munja stojim, i vidim njegov lik. (Svake sekunde me nešto pomamno baca na zemlju, tako da ne mogu potpuno da se usredsredim.) "Sve što se dobija je tečan plamen bledo zlatne boje. Ali njegova sjajna silina neprestano me vitla natrag. "I kažem: Rečju i voljom, pokorom i molitvom, dopusti mi da vidim tvoj lik. (Ovo ne umem da objasnim, nastaje zbrka ličnosti.) Ja koji ti
143