Page 1


Zvončica

ZLATNA VATRA U PUSTINJI

1 Bocca


Zvončica

1. poglavlje

Vankuver, Kanada - Šeik Zajed Fejc je ovde? Gde, ovde? U Vankuveru? - dr Sofija Tornel drhtavom ruko skide naočare. To što je drhtala moglo je da bude samo zbog iscrpljenosti. Nikakvo čudo posle sedmonedeljne turneje. Naravno, to nije imalo nikakve veze sa šeikom Zajedom Fejcom, mlađim bratom kralja Šarifa Fejca, mada je on jedini čovek kome je uspelo nju da ponizi i uvredi. Dženi, Sofijina asistentkinja, dođe do stola, zabrinuta i namrštena. - Da... ovde je. - Šta podrazumevate pod tim ovde? - Sofijin, inače hladan, glas lako je zadrhtao. - Pa... ovde, u hotelu! - Molim?! - Sofija ponovo stavi naočare i užasnuto pogleda u Dženi. Ona je inače nosila kontaktna sočiva, a samo ponekad naočare. - Zašto? - Ni u Portlandu ni u Sijetlu nisu imali vremena za njega, zato je sad ovde objasni Dženi pipkajući nervozno svoju bluzu. - Iskreno, ne verujem da bi on dozvolio da ga odbiju... izgleda da mu je hitno. Navodno, radi se o životu i smrti. O životu i smrti... Baš tako je i njen otac preterao u sličnoj situaciji. Obojica su bili od istog materijala skrojeni mada s jednom finom razlikom: Sofijinom ocu se to više nije dopadalo. - Sada ne mogu... - mucala je Sofija. - Ali u ovom momentu to je baš povoljno... - Ali neću! - Hm... Poznajete li ga lično? - upita dvadesettrogodišnja Dženi. - Površno - uzdržano uzvrati Sofija koja nije želela da spominje detalje tog bolnog i uvredljivog susreta od pre tri godine. - On fantastično izgleda! - Dženi je bila oduševljena, oči su joj sijale, a obrazi

2 Bocca


Zvončica

pocrveneli. - Moguće - Sofija sleže ramenima. - Ali to ne znači da je on dobar čovek. Jesi li s njim razgovarala? - Hm, da... On je... u predsoblju. - Šta?! U mom apartmanu? Pojačalo se crvenilo na Dženinim obrazima. - Znate, pomislila sam da ćete odvojiti nekoliko minuta za njega. Medijski konsultant dolazi za pola sata - čim je videla Sofijin izraz lica, žurno je dodala: Izgleda da mu je hitno. Sofija je osetila da je hvata panika. Zajed je ovde, u predsoblju njenog apartmana? - Da li sam učinila nešto pogrešno? - uplašeno upita Dženi. - Ne, ne - Sofiji su se ruke znojile a srce je počelo brže da udara. Dženine oči bile su pune suza pa je Sofiji bilo žao te fine devojke koja je marljivo radila. Nije je mogla kriviti jer ju je Zajedov izgled zasenio. Uostalom, Zajed je i nju, Sofiju, začarao. - Pomislila sam... da... bar pet minuta... - mucala je Dženi. Sofija se naslonila rukama na ivicu stola pokušavajući da zaustavi drhtanje. Vreme nije bilo problem. Problem je bio Zajed Fejc. Nije želela da ga vidi. Ni pet sekundi. - Koliko dugo čeka? - upitala je na kraju. - Pola sata. Jedva primetno Sofija sleže ramenima. - Zašto mi to tek sada kažete? - Ja.. - Dženi podiže jedno rame. - Mislila sam... - U redu - Sofija se prekrsti i zabaci srebrnastoplavu kosu preko ramena. Priberite se. Samo pet minuta - glas joj je ponovo postao čvrst. - Pobrinite se da on to poštuje. Zajed je bio u predsoblju apartmana čekajući da ga Sofija Tornel, autor bestselera i traženi predavač na kongresima, psihoterapeut i profesionalni

3 Bocca


Zvončica

provodadžija s ugledom iz najviše klase, primi na razgovor. Provodadžija! On zadovoljno iskrivi usne. Kome bi na um pala ideja da će mršava i nesigurna Sofija Tornel moći da shvati prirodu seksualne privlačnosti ili romantičnih veza? Zar Sofija Tornel, to najograničenije žensko biće koje mu je ikada prišlo? Nikada joj se on ne bi obratio da Šarif nije tvrdio da je upravo ona posvećena tom poslu i veoma efikasna. I, Zajed danas sigurno ne bi dobrovoljno bio ovde... Ali desilo se nešto nezamislivo: nestao je avion kraljevske porodice, s kraljem u njemu. Potresen od bola, Zajed je zatvorio oči. Prvu vest o tome saznao je pre pet dana i odmah je odleteo u Sark da bi se sa svojim mladim bratom Halidom konsultovao u vezi sa daljini koracima. Šarifova supruga Jeslin bila je toliko šokirana da se onesvestila. Četvoro dece ostalo je bez oca. Atmosfera u palati bila je turobna, svuda žalost, strah, tuga i bol. Niko nije mogao da prihvati to što se dogodilo. Avion je nestao s radara i više se nije pojavio. Od nestanka letelice sutra će biti nedelju dana i, u skladu sa zakonom, četrnaestog dana mora biti imenovan naslednik. A to je mogao da bude samo Zajed. Ali on nije pripadao Sarku, odavno je okrenuo leda pustinji. Nije mu prijalo jako sunce, više je voleo kišu. Nije mu prijalo da stanuje u palati, radije je boravio u hotelskim apartmanima. Ali odgovornost nije mogao da izbegne. - Trebaš mi - prošaputao je Halid dok su se grlili na rastanku. Trebaš nam, vrati se kući. Halid nikad pre ni za šta nije molio Zajeda, niti bilo ko iz familije. Šarif je za sve bio odgovoran, on je bio glava porodice, uz čiju su se pomoć ostali razvijali. I sad... Šarif a više nema, a dotadašnji svet raspao se po šavovima. Ništa više ne može biti kao ranije. Otvoriše se vrata dnevne sobe i u njima se pojavi simpatična, bucmasta asistentkinja. - Doktorka Tornel će vas primiti - njeni okrugli obrazi se zacrveneše. - Ali,

4 Bocca


Zvončica

nažalost, može da odvoji samo nekoliko minuta. - Nema problema - uzvrati on. Tipično za Sofiju Tornel, pomisli. Pogledao ju je čim je ušao u dnevnu sobu. S naočarima na nosu sedela je za stolom i kao da je nešto radila na laptopu. Duga plava kosa bila joj je začešljana iza ušiju. Uglađena i tanana Sofija Tornel delovala je intelektualno i istovremeno kruto i hladno. Ali u svojoj oblasti bila je vraški uspešna i zato mu je sada bila potrebna. Asistentkinja se povuče. - Dobar dan, šeiče Fejc - pozdravi ga Sofija pošto se vrata zatvoriše. Nažalost, u velikom sam poslu, ali Dženi mi reče da sam vam hitno potrebna. Njen ton bio je leden, kao i inače. On je stisnuo usne. Ledeni breg, korigovao je sebe u mislima. Izgleda da ona nije umela drugačije. - Tako je to, doktorko Tornel. Okamenjenog izraza lica, ona se zavali u naslon stolice i spusti ruke u krilo. - I, kako mogu da vam pomognem? Sofija je bila ljuta na sebe jer je njeno srce počelo brže da udara. Tu ništa nije mogla. A ovog čoveka primila je isključivo zbog Šarifa. - Kada smo se poslednji put videli? - upita ga ona dok joj je prilazio. - Pre dve godine? - Tri - Sofija je osetila nešto kao strujni udar kada joj je Zajed prišao. Bio je još atraktivniji nego u njenom sećanju. Pored toga, zaboravila je kako je on delovao na nju. Visok stas, besprekorno građeno telo, u garderobi koja zadivljuje svakim detaljem. Njen otac, velika filmska zvezda svog vremena, bio je na sličan način harizmatičan. Zajed je, međutim, bio šeik i plejboj, čovek koji je nagomilao milijarde bez mnogo truda. Sofija je stisnula usne. Bila je još uvek besna jer ju je onda povredio. Nije smela dozvoliti da taj čovek primeti kolika je njegova moć nad njom. Bilo je to bolno i ponižavajuće iskustvo u vreme kada je objavljen njen drugi bestseler. - Tako dugo? - začudi se on. - Čini mi se kao da je juče bilo. - Pipa je već dvaput postala majka - Sofijin pogled je mirovao mada je osećala bol u stomaku. Bože, kako joj je bio odvratan! Nije mogla da ga podnese.

5 Bocca


Zvončica

- Već? O, bila je veoma vredna. Odjednom se Sofija u mislima vratila u Vinčester, na venčanje svoje klijentkinje ledi Pipe Kolins. Zajed je predstavljao svog starijeg brata Šarifa koji je bio sprečen da prisustvuje venčanju. Kada bi Sofija bila sasvim iskrena, morala bi da prizna da je od prvog njegovog pogleda bila sasvim izgubljena. Oči kao tamno zlato, kosa crna kao ugalj, energična, glatko izbrijana brada, lepo oblikovan nos, visoke jagodične kosti... Čovek čija lepota oduzima dah. Ali duboko u sebi prema njemu je bila vrlo nepoverljiva iako je Šarifov brat. Izrazito lepim ljudima u principu se ne može verovati. - Bez Sofijine ljubavi ne bismo danas bili ovde - objavila je Pipa tapšući Sofijinu ruku. - Samo njoj mogu zahvaliti to što sam danas s mojim Henrijem. - Kakva srećna okolnost! - sarkastično je primetio Zajed, ali taj podrugljivi ton dopro je do njenih ušiju. Sofija se istog momenta ukočila, što je Pipa odmah primetila. Međutim, Pipa je bila presrećna i nije to shvatila kao zlu nameru, ali je šeika prostrelila pogledom. - Mislite? Dr Sofija Tornel je istinski talentovana, ja sam njena stota nevesta, možete li to da zamislite? - Pipa se potom okrenu prema Sofiji: - Da li je to tačno, Sofija? U tom momentu Pipin novopečeni muž zagrlio je svoju euforičnu suprugu, a Sofija je nakratko ostala sama sa šeikom. U nekoliko sekundi ona je osetila da među njima vlada nelagodnost a odmah zatim i netrpeljivost. Zajed ju je potom zamolio da sedne za njegov sto, pa su ostatak večeri neočekivano proveli zajedno. Trudili su se da ćaskaju, čak su i plesali, a do kraja večeri su u malom hotelskom baru popili piće. Sofija se sećala svake pojedinosti te večeri, čak i čaše sa oranž-likerom u svojoj ruci. Uživala je u Zajedovim primedbama, naizgled su jedno drugom bili interesantni, čak se smejala njegovim šalama na račun svoje stidljivosti. Prošla je večnost otkad nijednom muškarcu nije pošlo za rukom da je izvede, čak ni čoveku čiji izgled oduzima dah, kakav je Zajed Fejc, čoveku koji je uspeo da pokrene njena osećanja, da se ona oseti lepom i poželjnom. Zaljubila se u njega do ušiju i bila je ubeđena da joj on uzvraća osećanja.

6 Bocca


Zvončica

Posle te večeri očekivala je njegov poziv, ali nije ga bilo. Njegovo pravo mišljenje o njoj nikada ne bi saznala da joj Šarif nije greškom poslao jedan imejl, koji je zapravo bio namenjen Zajedu, a to je bio odgovor na Zajedovu poruku. Šarif ju je preklinjao da taj imejl izbriše pre no što ga pročita. Ali Sofija je, kao i svako žensko, bila radoznala. A poruka je bila takva da je mogla izazvati infarkt: „Nasmrt sam se dosađivao te večeri s njom. Jedina mi je uteha bila da radim dobru stvar, kao i tebi uslugu, što sam inače jedva preživeo. Najgore u svemu jeste to što sam se ja njoj dopao. Ne bi trebalo da budem pod stresom zato što osećanja nisu uzajamna. Ona je na mene delovala kao najobičnija lutka iz izloga." - Znači, još uvek se bavite posredovanjem u sklapanju brakova - reče Zajed dok se spuštao u stolicu naspram nje. "Bavim se time kao lutka iz izloga", pomisli Sofija. "Obrazi su joj goreli. Nasmrt sam se dosađivao". Podrhtavale su ruke u njenom krilu. - Da - reče ona bezizražajnim tonom. Nije volela kada joj neko dira stare rane. Srećom, on nije znao za grešku u slanju imejla. - I, šta mogu da učinim za vas, šeiče Fejc? - Da li preslušavate svoju govornu poštu? Poslao sam vam bar tuce poruka a poslao sam vam nedavno i imejl. Posmatrala ga je nekoliko dugih sekundi. Na njemu je bilo skupo odelo, skrojeno po meri. Košulja bela kao sneg, bez kravate. Njegova crna kosa bila je nešto kraća. Pogledala ga je očima napola zatvorenim. - Mogu li konačno da saznam šta vas dovodi meni? - Želeo bih da se oženim, tražim ženu. Ovo bi mogla da bude šala. Zbunjeno ga je gledala ne znajući u čemu je trik. Zato se nasmejala. Međutim, izraz njegovog lica nije se promenio. - Kako mislite da mogu da vam pomognem, šeiče? - Tako što ćete izvući vašu dokumentaciju, a onda možemo da počnemo. Prezime mi je Fejc, F-e-j-c, ime Zajed. Treba li i to da vam spelujem?

7 Bocca


Zvončica

- Ne - stisnula je zube. Nije to uradila samo zbog njegovog tona, već i zbog njegovog glasa. Bio je isti onakav kakav joj je ostao u sećanju: tih i promukao, gotovo nežan. Nikakvo čudo što su žene za njim ludele. Nikakvo čudo što se i ona onda zaljubila u njega. - Zašto toliko žurite? - upitala ga je oštrije nego što je trebalo. - Pored toga, mislim da se sećam da ste rekli da vam brak ništa ne znači. - Vremena se menjaju - glas mu je bio dublji. - Nemam izbora, zakon je zakon. Kralj mora da bude oženjen. - Kralj? - pogledala ga je u oči. - Tako je zapisano. Zapisano? Ko? Kakav kralj? U Sarku je Šarif kralj. Ali možda je u pitanju druga zemlja ili neko beduinsko pleme, ili nešto slično. Sofija je znala da su joj potrebne prave informacije, ali nije imala volje da ga ispituje. Što manje zna o njemu, to bolje. - Kao i uvek, sigurna sam u to da vama nije nikakav problem da sebi nađete odgovarajuću suprugu - odbrusila mu je. - Ali stvar je hitna! - Razumem - podrugljivo reče ona mada baš ništa nije shvatala. Znala je da ga mrzi i da želi što pre da ga se reši. O čemu je razmišljao u svojoj glavi kada se kod nje pojavio tek tako, nenajavljen? I došao je nju da moli za pomoć! - Onda, jeste li spremni? - upita Zajed. - Nisam, ni najmanje - odgovori mu ona odlučno i pritom se uopšte nije osećala loše. Tačnije, uživala je u svojoj nadmoći. - Određenom partneru naći odgovarajuću partnerku nije posao od nekoliko minuta. Za to je potrebno vreme. To je posao koji se mora pažljivo i planski uraditi. Osim toga, vi niste pogodan kandidat za moju agenciju. To, naravno, ne znači da ću vas svrstati u beznadežne slučajeve. Naprotiv, ubeđena sam u to da ćemo vaš problem brzo rešiti. Njegov osmeh sevnuo je kao pogled grabljivice. - Potrebni ste mi, doktorko Tornel. Mogao sam sve ovo poveriti svojoj majci, ali tražim inteligentnu i emancipovanu suprugu, koja je meni ravna i koja će mi

8 Bocca


Zvončica

potpuno odgovarati, shvatate? Vi imate iskustvo i dobro se razumete u odgovarajuće veze, zato sam siguran da mi možete pomoći. - To je zabluda - usprotivi mu se ona odlučno. - Žao mi je - mada joj nimalo nije bilo žao. Ona ne bi mogla udovoljiti njegovom zahtevu jer čoveku kakav je on nijedna žena na ovom svetu ne bi odgovarala. Iznenada je pomislila na svoju majku koja je bila poznati engleski model, i svojevremeno joj je ceo svet zavideo istovremeno joj se diveći. Uprkos svemu navedenom, nije uspela da usreći svog muža. Čulo se kucanje po vratima i Dženi je promolila glavu pokazujući svoj ručni sat. Šeikovo vreme je isteklo. Za petnaest minuta stići će medijski konsultanti, a Sofija pre toga mora da se presvuče. Ustala je od stola. - Nažalost, moram vas zamoliti da odete, šeiče Fejc, jer moj sledeći termin... - Da li je u pitanju Angela Mos? Sofija ga pogleda širom otvorenim očima. - Ne znam kako... - Bila je vaša klijentkinja pre godinu dana. Sigurno se sećate one crvenokose, čiji izgled oduzima dah. Bivši model, sada dizajnira ručne tašne. Niste se setili? Sofija se, prirodno, sećala Angele. Bila je to ružna priča u kojoj je šeik Fejc igrao neslavnu ulogu. Sirota Angela bila je potpuno očajna. Posle dve godine bavljenja ovom profesijom Sofija je shvatila da je ljubav najjača droga koju čovek može konzumirati. Bila je slatka i stvarala je zavisnost. Ponekad je njen rezultat bio i smrt. - Ja sam Angelu poslao vama - dodade Zajed bezizražajnog lica - jer sam shvatio da joj je potrebna stručna pomoć. Nadao sam se da joj vi možete pomoći. Sofija ponovo sede u svoju stolicu. - To ste bili vi? - zatresla je glavom u neverici. Angela joj to nije kazala. - A zašto? On izvi obe obrve i bespomoćno podiže ruke. - Morao sam da se pobrinem za nju. - U tom slučaju, vi imate i savest. - Nisam je voleo, ali nisam želeo da pati. Zgroženo ga je posmatrala.

9 Bocca


Zvončica

- Možda bi trebalo da se specijalizujete za beživotne stvari namerno je bila nemilosrdna. Jedna crna obrva se podigla. - Na primer? - Marionete, robote, lutke, lutke na naduvavanje - jedva primetno se nasmejala. - Njima ljudski problemi ne mogu ništa. U njegovim očima sevnulo je nešto kao iznenađenje. I odmah se ugasilo. - Vi ste besni. Pošto je Sofija primetila da Dženi još uvek stoji u vratima, gestom joj je dala do znanja da joj treba još pet minuta. Onda se okrenula prema Zajedu. - Nisam besna. Samo ne osećam ni najmanju želju da se družim s vama. - Zaista? - upita on. - U redu, biću jasnija - nagnula se prema njemu odlučno ga pogledavši u oči. - Nisam vaš fan, šeiče Fejc, a ne žalim se na to da imam malo posla. Zato sebi dozvoljavam da vas kao klijenta odbijem. Nadam se da me nećete loše shvatiti. - A zašto me odbijate? - Već sam kazala... - Ne, zbilja me interesuje. Da li mi se tako svetite? Bože, što je ovaj čovek arogantan! - O vama mnogo znam, a to otežava slučaj. - Da li je sve to zbog Angele? Zato što je nisam voleo? - Zato što vi uopšte ne umete da volite - odbrusi mu ona. U momentu kada je čula svoje reči, bila je u stanju da sebi odseče jezik. Nije joj priličilo da to kaže. To joj je Angela poverila, pa ona nije smela da bude ovako neprofesionalna. - Žao mi je - ispravila se žurno. - Bio je to lapsus. Ali sada bi moglo da vam bude jasno zašto ne mogu da radim s vama. Posle Angeline terapije prirodno je da znam mnogo o vama, pa ne bih smela da dozvolim konflikt interesa. Mirno ju je posmatrao. - O kakvim interesima pričate? - O vašim. - A da li bih smeo ipak da saznam o čemu govorite?

10 Bocca


Zvončica

- Dobro znate šta sam ovim mislila, šeiče Fejc - glas joj je postao oštriji. Ponovo ste pokušali da objasnite Angeli da vaša veza s njom nije bila prava, kao i da ne nameravate da se njome oženite. A sve zato što niste sposobni da volite... - Ali ovde nije reč o ljubavi - gledao je u nju netremice. Dženi ponovo proviri kroz vrata. - Žao mi je što ponovo smetam, ali vaša medijska konsultantkinja je već ovde, doktorko Tornel. Čeka dole u predsoblju. Sofija klimnu glavom ne ispuštajući Zajeda iz vida. Kada su se vrata zatvorila, rekla je: - Moramo da završimo. - Nisam gluv. Zato predlažem da večeras izađemo na večeru da bih mogao da vam iznesem sve potrebne činjenice i razloge. - Ne! - Sofija se nije mogla setiti da li je ikada bila toliko napeta kao sad. - Ni u kom slučaju. - Ni u kom slučaju? - To ne bi bilo u redu. Ne bih mogla adekvatno da zastupam vaše interese... ona duboko udahnu - a takođe nisam sigurna da to želim. - Od vas ne očekujem čudo, doktorko Tornel. Samo vas molim da mi pronađete odgovarajuću ženu. Polako je ustala sa stolice. - Izvesti čudo bilo bi jednostavnije. Ako se nadala da će ga ovim ućutkati, prevarila se. Glasno se nasmejao. - A ja sam mislio da ste vi profesionalac. - Ja to jesam. - Onda radite svoj posao. To je nešto što umete i očigledno jedino u čemu ste baš uspešni. Zastao joj je dah. - Ovo je bio udarac ispod pojasa. - A šta to vi sada radite? Sudite mi bez činjenica. Znate li bar zašto? Ne tražim vaše simpatije, potrebno mi je vaše vreme i sposobnost. Ako mi pomognete, nećete zažaliti, dobro plaćam.

11 Bocca


Zvončica

- Novac me ne interesuje. Ne bi bilo u skladu s mojim principima da radim za vas. Nema tog novca za koji bih pristala... - Nudim pet miliona funti. Zastala je u čudu. Mora da ga nije dobro čula. - Pet miliona britanskih funti? - ponovi ona zapanjeno. Pa, to je osam miliona dolara! - To je smešno. Toliko novca nikada ne bih tražila a ni primila. Mora da ste očajni. - Bolje reći priteran uza zid - objasni on. - Za vas bi to sigurno bio dobar podsticaj da ostavite principe po strani, zar ne? - Ne marim mnogo za novac - reče ona neubedljivo dok se u mislima borila sa sobom. - Radim ono što smatram ispravnim, a novac je sporedan. Ja to radim... glas joj je otkazao. Motivi njenog posla bili su lične prirode. - Molim vas da moj predlog razmotrite kao donaciju vašem istraživačkom centru koji planirate da otvorite u Ouklendu. Ako mi nađete ženu, finansiraću izgradnju. Recite, zar ovo nije fer predlog? Svi ćemo biti zadovoljni. - Problem je u tome što, nažalost, nisam sigurna da ćemo svi biti zadovoljni. Vaša buduća supruga, na primer... - To ne možete znati - prekide je on dok je ustajao. - Uopšte me ne poznajete. Možda verujete u suprotno, ali kunem vam se da imate pogrešnu sliku o meni - fiksirao ju je prodornim pogledom. - Molim vas da ne donosite ishitrene zaključke. Pre nego što je napustio sobu okrenuo se još jednom: - U sedam sati je vaša prezentacija u Fajerstoun Buksu. Biću tamo u devet da vas pokupim!

12 Bocca


Zvončica

2. poglavlje

Kao što je rekao, Zajed je u devet sati bio u Fajerstoun Buksu, ali ona je već otišla. Saznao je da je Sofija Tornel potpisivala knjige i da je pre pola sata otišla. Znači, tako. Ledena devica je pobegla. Kako to objasniti kada mu se na venčanju ledi Pipe prikačila kao čičak? Zajed izvuče mobilni telefon. Verovatno je Sofija Tornel napustila i grad. Teško da je odletela na obalu San Franciska, verovatno je u Austriji, na jednom važnom venčanju, o kojem se pričalo. To je Zajed mogao da iskoristi jer je i on pozvan na venčanje princeze Georgine. Proglašavam vas mužem i ženom... Gosti su aplaudirali dok je mladoženja podizao nevestin veo da bi je poljubio. Na Georgininoj svilenoj venčanici svetlucalo je na hiljade rukom ušivenih bisera. Mladenci su se okrenuli zvanicama. Sofija je bila ponosna jer je Georgina pronašla čoveka svog života. Baron Ralf fon Klisen bio je za nju idealan partner - jak, nezavisan i nepokolebljiv, inteligentan i zgodan. Prema svima prijateljski raspoložen, strpljiv i, po svemu sudeći, odgovarao je Georgini. Poželela im je dug život. Dug život... Sofija oseti nešto kao gušenje, a u očima joj se pojaviše suze. Celog života biti voljen... Kakva je to sreća! Kao dete, Sofija se osećala zaštićenom i voljenom, a onda se odnos njenih roditelja poremetio. Oni su bili poznati, pa je njihovom razvodu dat veliki publicitet. Paparaci su uvek bili blizu, čak su im prisluškivani telefonski razgovori pa su objavljene gotovo sve pojedinosti njihove nesloge. Sofijini roditelji žestoko su se borili za starateljstvo a na kraju je ona shvatila da ni otac ni majka zapravo nisu imali vremena za nju. Njihova borba imala je samo jedan cilj: pobedu. Sofija je korišćena kao trofej. Ljubav je razumna i velikodušna, puna poštovanja i blagonaklona. I baš zato je Sofija volela svoj posao i svoje zvanje, jer su joj omogućili da spaja ljude sa

13 Bocca


Zvončica

zajedničkim vrednostima i sličnim potrebama. Čim je Sofija krenula iz kapele uputivši se kamenim stepenicama na ulicu, osetila se usamljenom. Napolju je već bilo mračno i duvao je hladan jesenji vetar. Sofija je podigla kragnu somotskog ogrtača dok je prilazila parkiranoj limuzini. Topli meki štof delovao je utešno. Ekstravagantni crni plašt sa srebrnim kopčama u koje su ugrađeni brilijanti, nasledila je od majke. Posle kraćeg vremena limuzina je stigla na odredište. Sofija polako uđe u dvorac gde treba da se održi prijem, predade na garderobi svoj omiljeni plašt i ode u svečanu salu. Pred velikim vratima oklevala je momenat dok se nije uverila da niko na nju nije obratio pažnju. Njeni roditelji su lepotom i šarmom oduševili ceo svet a njome niko nije bio oduševljen. Ali ona to i ne želi, jer je bila ubeđena da samo tako može da živi u miru i da kontroliše svoj život. Brzo je popravila nabor na haljini, ušla u svečanu salu i - zabezeknula se instinktivno ustuknuvši korak nazad. Ne, nije se prevarila. To je on, bez sumnje. Šeik Zajed Fejc. I sada... o, Bože... izgleda da je krenuo prema njoj. U trenu je nestala u toaletu za dame da bi razmislila o tome šta da učini. Šta on traži ovde? Znala je odgovor. Molio ju je za pomoć a ona ga je odbila. Zato ju je pratio. Drsko. Dvadeset minuta nije se usudila da izađe iz svog skloništa, ali kada je glasan tuš najavio dolazak mladenaca, shvatila je da joj ne preostaje ništa drugo nego da se vrati. I tek što je izašla iz toaleta, stvorio se pred njom. - O, kakvo iznenađenje! Kako je prošla prezentacija u Vankuveru? - upitao je cinično. Sofijino srce počelo je da tuče. Nije mogla da progovori. - Čuo sam da je bila manja gužva nego obično pa ste ranije otišli - naglasi on. - Bili ste razočarani? Njene oči su sevale od besa. - Ne. - Ipak nije bilo razloga da onako pobegnete. Osetila je da joj crvenilo obliva lice. - Ne mogu da poverujem da ste me čak dovde pratili - s mukom je izgovorila.

14 Bocca


Zvončica

- Nepravedni ste prema meni! Pozvan sam na ovo venčanje, pa je reč „pratio" suvišna. - A u svakom slučaju, veoma ste tvrdoglavi - odgovori mu ona besno. Zajed je morao da se nasmeje. - Kažimo radije odlučan - predloži on. - U normalnim prilikama kažem ono što mislim, zato ni vi ne bi trebalo da komplikujete. Impresivno je delovao u tamnom fraku, bolje rečeno, očaravajuće. Taj tajanstveni stranac s prodornim zlatnim očima... S mukom je skrenula pogled s njega jer je želela da osmotri zvanice. - Ako neko ovde komplikuje, to ste vi jer uporno odbijate da prihvatite „ne" kao odgovor. - Podsetiću vas da ta izjava nije korektna, doktorko Tornel. U Vankuveru ste me ostavili u uverenju da bismo nas dvoje mogli da obavimo jedan posao. Dogovorili smo se, a vi ste to izbegli. Sofija je primetila da je jedan zagrljeni par nestao u niši, očigledno u želji da se maze, a da ih niko ne vidi. U svim slučajevima početak je bio takav - osim njenog. Ona još nije osetila čežnju, kao ni želju da s nekim muškarcem bude bliska. Pokušala je da se ponovo koncentriše na svog sagovornika. - Zato što sam preokupirana. Ne bi bilo fer prema mojim klijentima ako bih još jednog prihvatila. Ionako nemam dovoljno vremena. - A zašto to niste odmah rekli? Uzdahnula je. - Čujte, ja... - Molim vas, nemojte se pravdati, doktorko Tornel - preseče je on. - Hitno mi je potrebna vaša pomoć. Koliko znam, nijedan brak koji je sklopljen vašim posredovanjem nije razveden. To je važna činjenica i zato sam ovako uporan. Osetila je hladnu jezu niz leđa. Reč razveden u njoj je izazivala anksioznost. Advokati. Sudija. Sudsko veće. Odvratne optužbe. Sedam dugih godina njeni roditelji vodili su bitku nemilice trošeći novac. Tokom tog postupka uništili su sve što im je bilo važno, na kraju i svoju kćerku, pa i sebe same. Do dvadesete godine Sofija je u izvesnoj meri uspela da se oporavi od strašnog razvoda svojih roditelja. Činjenicu da su njene rane relativno brzo zacelile

15 Bocca


Zvončica

mogla je da zahvali prijateljstvu i velikodušnosti kralja Šarifa Fejca. On se pobrinuo za to da se ona vrati u školu, a kasnije joj je omogućio da ode na studije. Samo zahvaljujući njemu, ona sada radi posao u kojem uživa. Odjednom je osetila potrebu da bude bezbedna u hotelskoj sobi. - Mislim da sad moram... - Nećete me i sada ostaviti na cedilu? Psihologu to nimalo ne priliči - dodade on sarkastično. - Ili možda niste psiholog? Da niste kupili doktorsku titulu? - Šta vam pada na pamet?! - besno je uzvratila. - Onda treba tako i da se ponašate - osmehnuo se usnama ali ne i očima. - Pobogu! - vrisnula je tonom kojim se psuje pre nego što se okrenula i žurno otišla. Kolena su joj se tresla. Osećala se kao da je razotkrivena u nečemu nečasnom. Najradije bi nestala odavde, ali to nije mogla tek tako, bez reći. Zajed nije pokušao da je zaustavi. Samo je posmatrao kako mala, u crno obučena, silueta nestaje u mnoštvu sveta. Ona mu je bila potrebna. Da mu se nije žurilo, dozvolio bi svojoj majci da mu na tacni servira suprugu. Ali bio je u cajtnotu a nije hteo mnogo da se uzrujava. Zato je želeo da se osloni na Sofiju Tornel. Otišla je i sela na svoje mesto. Zajed nije mnogo oklevao pa je seo pored nje. Ošinula ga je pogledom i siknula: - Odlazite, ostavite me na miru! Nonšalantno se osmehnuvši, slegnuo je ramenima i dobacio: - Nažalost, ne mogu, znate da mi treba vaša pomoć. Okrenula je glavu levo i desno ugledavši grupu gostiju u kojoj su se izdvajali kraljevi, princeze, grofovi, zatim poznate ličnosti iz sveta umetnosti, filma i muzike. Garderoba je bila primerena prilici, veoma elegantna. Sofijina haljina bila je jednostavna a Zajed ju je temeljno prostudirao. Da li je moguće da je se on seća s Pipinog venčanja pre tri godine? - Čini mi se da mi je vaša haljina poznata - naglasio je. - Da li sam je video na vama? Okrenuvši glavu prema njemu, video je da su joj se obrazi zacrveneli.

16 Bocca


Zvončica

- Da, zašto? Zar vam se ne dopada? Zajed je čestitao sebi. Sa zadovoljstvom je posmatrao kako bes varniči s njenog lica, a usne joj podrhtavaju. - Iskreno, mogao bih da zamislim nešto laskavije na vama - odgovorio je ne trepnuvši. Stisnula je usne i odmerila ga pogledom. - Crno svakome pristaje. - Ne ako u njemu izgleda kao duh. Roze bi vam bolje pristajalo. Oči su joj bile tamne od besa. - Nerado ću ponoviti, jer očigledno ne može drugačije: oslobodite me svog prisustva! - Ne mogu. - Ne možete ili nećete? Sofiji zastade dah kad ju je dotaknuo ramenom. - Oboje. Njegovo lice bilo je toliko blizu da je razaznala najfinije bore u uglovima njegovih očiju. Butinom je dodirnuo njenu, a po telu joj se razlila toplina. Odlučno se odmaknula od njega, dovoljno da izbegne direktan telesni kontakt. - Nisam spremna za to - srce joj je ubrzavalo. - Možda ćete promeniti mišljenje kada vam kažem da vas ne molim za sebe. To je usluga mom bratu, našoj zemlji. U vašim je rukama blagostanje celog naroda. Sada je njegova glava bila na samo nekoliko centimetara od njene. Ruka mu se odmarala na naslonu njene stolice. - Možda ćete još malo razmisliti o ovome, veoma je važno. Ukočila se dišući duboko da bi se smirila. To je imalo bolan sekundarni efekat jer je udahnula njegov opojni miris koji je preplavio njena čula i uznemirio nerve. Pomislila je da će se ugušiti. Bila je obuzeta njime. Ovo nije smela dozvoliti sebi. Još na Pipinom venčanju slutila je da je on opasan po nju, ali je ipak cele večeri s njim plesala i ćaskala. Bila je oduševljena, bilo joj je kao nikad dotad. Sada je mudrija, znala je da on ne bira sredstva da postigne cilj. To je bio njegov stil i

17 Bocca


Zvončica

zato joj je mrzak. Skočila je sa stolice. - Najlepše vas molim, šeiče Fejc, da me ostavite na miru - bila je vrlo uzbuđena. Pogledala je po svečanoj sali. Kako da najbrže stigne do hola a zatim do garderobe? Zajed je pročitao njenu nameru pa je pokušao da je zadrži tako što je položio ruku preko njene. - Smirite se, doktorko Tornel, niste me dobro shvatili. - Ne mogu! Vi mi to ne dozvoljavate. Zamolila sam vas da me ostavite na miru! - Neću vam prilaziti blizu. Ali potrebni ste mi, potrebno mi je... Dalje nije čula jer je osetila da ju je neko zagrlio. - Sofija, šta se dešava? Sve vreme te posmatram! - čula je Georginin glas kao kroz maglu. Zahvalno joj je odgovorila zagrljajem. - Izgledaš predivno - reče joj Sofija. - Nisam videla srećniju nevestu. - To samo tebi mogu da zahvalim - nasmeja se Georgina. - Pronašla si mi princa na belom konju mada si govorila da takav ne postoji. Georgina načini korak u stranu da bi Ralf mogao da pozdravi Sofiju. - Uvek ću vam biti zahvalan, doktorko - naklonio se mladoženja. Odmah zatim Georgina i Ralf okrenuli su se Zajedu da mu zahvale što je došao. - Veliko mi je zadovoljstvo - nasmeši se Zajed. - U ime svoje familije želim vam sreću. - Oh, hvala - Ralfovo lice se uozbilji. - Zna li se išta o Šarifu? Upravo smo u vestima čuli šta se dogodilo. - U ovom svečanom trenutku nisam želeo da pričam o tome - uljudno reče Zajed.. Ralf i Georgina se kratko pogledaše. - I avion je zaista bez traga nestao? - Zajed klimnu glavom.

18 Bocca


Zvončica

- A Jeslin? - upita Georgina zabrinuto. - Da li je i ona bila...? - Nije bila s njim. Srećom, ni deca. - Još uvek ne mogu da shvatim - Ralf spusti ruku na Zajedovo rame. - Nažalost, mi tu ništa ne možemo učiniti, ali možemo da se molimo. Najvažnije je da ne gubite nadu. Kada su mladenci otišli, Sofija je i dalje zurila u Zajeda. - Nisam htela da se mešam, ali šta ovo znači? šta je sa Šarifom? - Već sam rekao... - Ništa mi niste kazali. - Šarifov avion se verovatno srušio u pustinji. Nestao je pre deset dana. Ali već sam... - Ne, to mi niste spomenuli, sigurno - ostala je bez glasa dok su joj oči bile pune suza. - A ja ništa nisam čula. Bože, Šarif me je mnogo zadužio.

19 Bocca


Zvončica

3. poglavlje

Ovo je sve promenilo. Sofija i Zajed našli su se sledećeg jutra u devet u holu hotela da se dogovore. Da još jednom pokušaju iz početka. Sofija se pravdala pred sobom u dugoj, besanoj noći. Ona je poštovala Šarifa a Zajed ju je plašio. Uprkos svemu, obećala je da će pomoći, Šarifu za ljubav. Bez Šarifa i njegove stipendije ne bi mogla studirati na Kembridžu. Šarif je na univerzitetu šest godina bio njen mentor, volela ga je kao brata koga nije imala. I sada ga je izgubila. Kraljevstvo Sark izgubilo je svoga kralja. Ona će svakako pomoći Zajedu. Kako ne bi? Ograničila je vreme koje će provoditi u njegovom društvu, a za komunikaciju će koristiti mobilni telefon, imejl ili faks. Sastaće se sutra s njim, pripremiće beleške, a ostatak posla odradiće s bezbedne distance. Najvažnija je bilo to što Zajed mora što pre da preuzme upravljanje državom dok njegov brat ne bude pronađen. Šarifa moraju pronaći. On će se živ vratiti, mora, jer druga mogućnost ne postoji. Zbog svoje žene Jeslin, zbog svoje četvoro dece ili zbog svoje zemlje. A to se za Zajeda nikako ne može reći. Šarif gotovo nikada nije spominjao svog brata, a Sofija je, uz ono malo podataka kojima je raspolagala, Zajeda smatrala crnom ovcom u porodici. Sledećeg jutra Zajed je uleteo u hol hotela i pogledom potražio Sofiju. Sedela je, odevena u tamnosivi kostim, za stolom u drugom delu foajea. Kosu je sklonila s lica zategnuvši je u špansku punđu. Radila je nešto na laptopu, a noge je elegantno prekrstila. Zajed je morao da prizna da Sofija ima vrlo lepe noge. Zagledao se u njih, čini mu se da lepše nije video. Da bi mogao duže da uživa u prizoru, usporio je korak. Suknja joj je dosezala do kolena, a kroz svetle čarape blistala je njena bleda put. Podigla je glavu, a on je duboko uzdahnuo. Opet je delovala kruto. Morao je da prizna da ne izgleda loše, ali nije lepa. Ni

20 Bocca


Zvončica

ljupka. Nosila je teške naočare s okvirom od kornjačinog oklopa. Usne su joj bile stisnute a brada energična. Sofija je bacila pogled na Zajeda dok se spuštao u stolicu naspram nje. - Da li je sve u redu? - upita ga ona. - Nema novih vesti ako ste na to mislili - odgovorio je. Klimnula je glavom, mislili su na isto. Zadovoljnog lica, Zajed otvori svoju akten-tašnu i izvadi svežanj dokumenata pruživši ih Sofiji. - Ovde su moji lični podaci, Bili su to popunjeni poverljivi formulari za njenu klijentelu. - Ovo su moji upitnici - reče ona prekorno i iznenađeno. - Tako je. - Otkud vam? Uveren u to da joj čita misli, Zajed odlučno zatrese glavom. - Ne sumnjajte u asistentkinju. Nisam to od nje dobio. Sofija podiže obrve. - Ne pokušavajte da zaštitite Dženi... - Ako morate to da znate, dobio sam ih od Pipe. Poslala mi kopije obrazaca. Ovde je lični Majers-Brigsov test. Već sam ga popunio i znam rezultat. - Otežali ste mi posao - blago je protestovala. - Ja to drugačije vidim. Morate da mi pronađete odgovarajuću ženu, a najbolje znate kako ćete to učiniti proučavanjem tih papira. Pogledala ga je. Kada su im se pogledi sreli, njeno srce počelo je suludo da tuče i to ju je izbacilo iz ravnoteže. Godinama joj se to nije dogodilo. Poslednji put... baš na Pipinom venčanju kada se zaljubila u Zajeda. On je nju smatrao smešnom i nasmrt dosadnom. Ne smam dozvoliti da mi se to ponovi, pomislila je. Zajedova ruka se spustila na njen lakat. - Sve je u redu? - upita on. - Odjednom ste prebledeli. Odmah se oslobodila njegovog stiska. - Nema problema, sve je u redu. Ipak, moram vam reći da ovo neće ići tako brzo.

21 Bocca


Zvončica

U naredna dva sata Sofija je Zajeda podvrgnula detaljnom ispitivanju, što je on strpljivo podneo. Na početku trećeg sata zazvonio je njegov telefon. Prethodne pozive je ignorisao, ali sada se javio. Rekao je nekoliko reči, a zatim je slušao... Zavaljena u naslon, Sofija ga je posmatrala. Sada je on prebledeo. Kada je završio razgovor, oči su mu bile tamne od bola. - Da li su pronašli olupinu? - upita ona jedva čujno dok je on vraćao telefon u tašnu. - Svi su izgledi da je to Šarifov avion. Potpuno je izgoreo pa je pouzdana identifikacija nemoguća. Ali pronađena je crna kutija, uskoro ćemo više znati. Sofija nije progovarala ni reč, samo ga je posmatrala. - Moram odmah u Sark, potreban sam tamo. Bio bih vam zahvalan kada biste pošli sa mnom. Između mojih obaveza mogli bismo da nastavimo ovaj naš posao. Nesigurno ga je pogledala. Znala je koliko je opasan taj predlog, ali i da bi bilo nezahvalno odbiti ga. Devetnaest minuta kasnije bili su u Zajedovom privatnom avionu. Dok se avion probijao kroz guste oblake, Sofija je pomislila da nije bezopasno to što je u putničkom delu sama sa Zajedom Fejcom. Kada je okrenula glavu, ugledala je Zajeda kako je pomno posmatra. - Dakle, možemo da nastavimo - rekla je da bi prikrila zbunjenost. - Ispričajte mi više o porodici, o svojim sestrama. Da li ste bili bliski s njima? - Jesam. Očekivala je da će on reći nešto više, ali je zaćutao. - Obe su mlade umrle, zar ne? - upitala je oprezno. - Tako je. U automobilskoj nesreći u Grčkoj - gotovo je prošaputao. - To je bio strašan udarac za celu familiju... On je mračno pogleda. - Zar je to važno? - To je deo vaše biografije... - Ne tražim veliku ljubav, doktorko Tornel. Treba mi supruga koja ne mora mnogo da zaviruje u moju dušu.

22 Bocca


Zvončica

Sofija je pogledala njegove stisnute pesnice a zatim u njegovo bezizražajno lice. Bolje je kontrolisao izraz lica nego ruke. - Ne želite ženu koja će vas razumeti? - Ne. Želim ženu koja će funkcionisati. - Za to mnoge žene neće biti zainteresovane. - Ali uveren sam da ima praktičnih žena. Sofija podiže obrve. - Da li ste ikada želeli da budete kralj? - To nisam! - malo je oklevao. - Ali ove okolnosti menjaju sve. A kada se Šarif vrati.. - nije završio rečenicu jer mu se grlo stegnulo. Sofiju je zahvatio talas saosećanja. Sve činjenice ukazuju na to da Šarif možda nije među živima, ali Zajed to nije hteo da prihvati. I ona želi da veruje u to da je Šarif živ. - Da nastavimo ili da napravimo pauzu? - Da nastavimo. Stjuardesa ih upitala šta žele. Sofija je zamolila čaj a Zajed kafu, nisu hteli ništa da jedu. Avion je zatim uleteo u snažne turbulencije. Da bi savladala nervozu, upitala je Zajeda: - Navedite mi neke poželjne karakteristike svoje buduće supruge - bila je zadovoljna time što joj je glas miran. Razmišljao je nekoliko trenutaka. - Treba da bude inteligentna, uspešna - posle kraće pauze dodao je: Samouverena i odana. I, po mogućnosti, lepa. Jasno je da njegova žena treba da bude lepa. Svi muškarci žele lepe žene. A Zajed Fejc je bio ozloglašeni zavodnik. - Šta mislite o manekenki? - Ne dolazi u obzir, kao ni glumica - kategorično je odbio. - Ništa slično. Začuđena žestinom njegove reakcije, Sofija podiže glavu. - Zašto ne? Nije primetio njeno iznenađenje. - Moja žena treba da je inteligentna i obrazovana. Divim se obrazovanim

23 Bocca


Zvončica

ženama, pogotovo ako su samopouzdane. Morala bi da bude ljubazna i osetljiva. Voleo bih kada bi bila učiteljica. Sofija se nasloni. Učiteljica? Setila se da je Šarifova žena ranije radila kao učiteljica. - Kao Jeslin? On klimnu glavom. Opet je nešto zapisala. - Da li bi trebala da bude duhovita? Da prati modu? Da ima neke umetničke sklonosti? Da li očekujete još nešto od svoje buduće supruge? - Zavisi. U svakom slučaju, mora da bude samouverena i nezavisna, to su prave vrednosti. - Jaka? Šta mislite o tome? - Duhovno i emocionalno. Ne bih želeo ženu koja se pokorava. Ona mora da ume da se postavi prema meni i mojoj familiji. To znači da mora da ima sopstveno mišljenje. I mora da bude uzor ženama iz moje zemlje. Sofija je zbunjeno ćutala. Očigledno ga je površno poznavala. Stjuardesa je donela piće i tanjir lisnatog testa, voća i sira. Kada je Sofija ubacila zrno grožđa i parče sira u usta, shvatila je da od protekle večeri ništa nije pojela. Jutros je bila nervozna, pa je samo popila kafu. Zajed ju je začuđeno posmatrao. Obrisala se platnenom salvetom i pogledala ga je pravo u oči. - Da li je sve u redu? Imam li mrvice na usnama? - Ne. Samo se radujem da vam se ovo dopada. Vi ste tako tanki... - Takva je bila moja majka - osmehnula se, na šta joj je Zajed uzvratio. - Verovatno ne jedete dovoljno. - Šarif mi je isto to govorio. Imam vrlo osetljiv stomak. Kada sam pod stresom, ne mogu ništa osim čaja - a sada je jela s apetitom, ali to je zadržala za sebe. Čim je spomenuto ime njegovog brata, pogled mu dobi mračan izraz. - Dobro poznajete mog brata? - Kao što znate, bila sam njegov stipendista na Kembridžu. Bez Šarifove pomoći ne bih mogla studirati.

24 Bocca


Zvončica

- Znači, zahvalni ste mom bratu? Osetila je crvenilo u obrazima. - Više od toga. Šarif mi na Kembridžu nije bio samo mentor, vremenom mi je prirastao za srce. Mnogo mi je pomogao. - Kako? - upita Zajed. - Pažljivo me je slušao kada sam pričala o svojim poslovnim planovima i za mene je uvek imao vremena. Verujem da je on tu vrstu angažmana smatrao važnom - primetivši Zajedov skeptični izraz lica, slegnula je ramenima. - Znam da će čudno zvučiti, ali ne mogu da se otmem utisku da sam vašem bratu na izvestan način bila potrebna kao i on meni. - Šarifu niko nije bio potreban. Sofija podiže obrve. - Stvarno tako mislite? - On sve zna i na sve ima odgovor. - Ali to svakako ne bi trebalo da znači da su mu nepoznata osećanja kao što su gubitak i bol. Ili briga i sumnja. - Moj brat nikada ne sumnja. - Ne želite da vašeg brata vide kao ranjivog čoveka? - Šarif je nepobediv. On je preživeo ovaj udes. Brzo će se vratiti u Sark. Sofija ga je netremice gledala. - Pa zašto onda želite da se oženite? Zašto ne sačekate njegov povratak? - Zato što moram - reče on osorno. - Naši propisi zahtevaju da posle određenog vremena naslednik mora biti imenovan. Sofija je malo razmišljala pre nego što je kazala: - Što vas više slušam, šeiče Fejc, sve sam uverenija u to da vam verovatno ne mogu pomoći. Zašto vam treba inteligentna, samouverena, poslovna žena sa zapada u malom kraljevstvu u pustinji? - A zašto ne? - Vi ćete mnogo putovati. Znam da u Monte Karlu imate kuću. Nameravate li da veći deo godine tamo provedete? - Kralj pripada svom narodu. - A vaša supruga? - Iz njegovog pogleda videlo se da je ne razume. - Ona pripada njemu.

25 Bocca


Zvončica

Prevukla je rukom preko očiju, bila je iscrpljena. Osećala je da neće ništa moći da uradi, kao i da on to neće shvatiti. Uspešna, inteligentna, samouverena, lepa, jaka žena koja će prihvatiti da se skrasi u pustinji... Postoji li takva žena koja ne bi imala drugog izbora? - Znam da ovo ne želite da čujete, ali najradije bih vam preporučila da uzmete ženu iz svog okruženja. Žene sa zapada su... - To ne dolazi u obzir. Želim samouverenu, nezavisnu ženu. U mom okruženju ih nema. - Ali nijedna neće pristati. Za to je potrebno vremena, treba prvo da se upoznate, zatim vreme međusobnog prihvatanja, to je neka vrsta udvaranja, da bi žena znala u šta se upušta. A vi hoćete sve to da preskočite. - Nažalost, ne preostaje nam ništa drugo. Nadoknadićemo sve posle venčanja. - Posle venčanja? - ponovi Sofija zbunjeno pa ućuta za tren. - Lepo, zasad imam još jedno pitanje na koje mi je odgovor važan. Kakve su prave žene kod vas? I da li su zakonom zaštićene? - Ne na isti način kao muškarci, još nisu. Ali Šarif je već pripremio predlog zakona i to pitanje ima prioritet u rešavanju. - A šta bi bilo ako bi žena, konkretno vaša, došla u konflikt sa zakonom? Šta bi joj se dogodilo? - Sasvim razumljivo, zaštitio bih je. - A da li bi to bilo izvodljivo? - Da li mi verujete? - Treba da me razumete, vašoj budućoj supruzi želim sve najbolje. - A ja ne želim? - prekide je on ljutito. Gledala ga je širom otvorenim očima, takvog ga još nije videla. - Pa...sad... - zastajkivala je zbunjeno. - U redu. Smatrajte ovu temu završenom - naglo je ustao i nestao u kabini u zadnjem delu aviona.

26 Bocca


Zvončica

4. poglavlje

Dok joj je srce tuklo pod grlom, Sofija je gledala u zatvorena vrata kabine. Nije joj bilo jasno zašto se Zajed naljutio, ali bilo je očigledno da je ljut na nju. Rado bi mu se izvinila ili bar pokušala da nešto popravi, ali to je bilo nemoguće. Posle nekog vremena stjuardesa joj je donela svež čaj. Posle četvrt sata pojavila se opet, uzela je poslužavnik i šolju. - Ubrzo slećemo - osmehnula se Sofiji. - Mogu li još nešto da uradim za vas? Sofija je odmahnula glavom. Čim je pilot najavio sletanje, Zajed se vratio na svoje mesto. Lice mu je bilo kao okamenjeno. - Žao mi je - reče Sofija utučeno. - Niste vi ništa pogrešno uradili - nije se pomerio. Sofija se namrštila. - Nekoliko puta bila sam vrlo direktna. - Uvek sam cenio iskrenost. - Postavila sam mnogo pitanja. - To je vaš posao. Baš tako. Sofija je uzdahnula, još uvek se osećala loše. Zajed je gledao kroz prozor a ona je grizla donju usnu. Nisu progovorili do sletanja. Na aerodromu su ih dočekali telohranitelji strogih lica i u tamnim odelima. Sofija je duboko disala kada je izašla iz aviona na kasno poslepodnevno sunce. Iz asfalta je izbijala vrelina. Mada je bio kraj oktobra, još uvek je bilo trideset stepeni u hladu. Sofija je pomislila da će se ugušiti. - Uh, što je vruće - mrmljala je kada se Zajed okrenuo prema njoj. - To je normalno za ovo doba godine. Sofija ga pogleda. Delovao je mračno i zatvoreno. Utoliko bolje, pomislila je stežući dršku aktovke. Distanca je neophodna. Kada su izašli na pistu, Zajed pokaza njenu akten-tašnu. - Nakratko ćete je morati predati. Brzo će vam je vratiti. - Ali u njoj je samo moja dokumentacija...

27 Bocca


Zvončica

- Pravilo je da služba bezbednosti pregleda sve što ulazi u palatu. - Ah, naravno - pružila mu je akten-tašnu. Vožnja u blindiranom automobilu protekla je u napetoj tišini. Sedeli su jedno pored drugog na mekim kožnim sedištima. Sofiji se činilo da su previše blizu, ali ništa nije mogla da promeni. Osećala je teskobu. Iako se njihova tela nisu dodirivala, bila je ubeđena da oseća njegovo telo. I što je bila svesnija njegove blizine, bilo joj je sve toplije a srce u grudima sve brže je udaralo. Čim se Zajed okrenuo pogledavši je onim zlatnim očima, osetila je leptiriće u stomaku. Morala je da hvata vazduh jer je u glavi počelo da joj se vrti. - Ono tamo je Izi - reče on i pokaza glavom. Sunčevi zraci obasjali su grad oblakodera. Redovi lepo oblikovanih palmi davali su čaroban izgled širokim gradskim bulevarima. Žene su bile obučene u karakterističnu lokalnu nošnju mada ih je bilo i u zapadnjačkoj odeći. Kolona vozila zaustavila se pred masivnom kapijom od kovanog gvozda. Kada se otvorilo krilo kapije, konvoj je ponovo krenuo. Prošli su još nekoliko prepreka dok se pred očima nije ukazalo bajkovito zdanje s mnogo ukrasnih vrata i balkona. Kupole su blistale na jarkom suncu. - Kraljevska palata - objasni Zajed promuklim glasom. Kada ga je Sofija pogledala, na licu su mu se ogledali ponos i bol. Brzo je skrenula pogled na palatu. Pritom je primetila da su se pod jednom kupolom sa zasvođenim belim ulazom poredali nameštenici palate kao komitet za doček. Zajedu su dubokim naklonom poželeli dobrodošlicu. Plafon u hodniku bio je ukrašen čudesno lepim mozaikom u tamnoplavoj i zlatnoj boji. Odatle su se u svim pravcima pružale kolonade skulptura koje su oduzimale dah. Takvu egzotičnu lepotu Sofija dosad nije videla. - Ovo je čarobno - bila je pod snažnim utiskom. - Ovde ste odrasli? Njegove usne se pomeriše naviše. Bio je to nagoveštaj osmeha, ali i razlog za ubrzanje njenog pulsa. - Da, ovo je moj dom. Ponovo je osetila nešto kao bol, osetila je da mora da ga zaštiti. Zar to nije

28 Bocca


Zvončica

čudno? Spontano ga je uhvatila pod ruku, međutim, kad ju je Zajed pogledao, shvatila je da je to bila greška. Običnim smrtnicima nije dozvoljeno da dodiruju članove kraljevske porodice. Postiđeno je povukla ruku i rekla: - Trebalo bi da počnem da radim. Pokažite mi gde mogu da se povučem i... trebaće mi moj laptop. Jedan sluga odvede Sofiju u prostrani apartman s odvojenim prostorijama za rad i stanovanje, na kraju jedne kolonade. Po niskim garniturama za sedenje svetlucali su svileni jastuci koji su na kasnom popodnevnom suncu delovali kao drago kamenje. Vazduh je bio ispunjen mirisom koralne ruže. Kada se okrenula, Sofija je na stepeništu primetila mladu ženu koja je za njom došla. Poklonila se i rekla je na perfektnom engleskom: - Dobro došli. Ja sam Manar i pobrinuću se za to da se ovde lepo osećate. Pozovite me čim vam nešto zatreba. Biću u vašoj blizini, u svakom momentu spremna da vam pomognem. - Hvala, Manar, u ovom momentu ništa mi ne treba. Čekam da mi donesu laptop. - Vaša akten-tašna je ovde - devojka pokaza rukom na antičku komodu u uglu sobe, odakle se pružao divan pogled na vrt. - Odlično - reče Sofija. - Sada imam sve što mi je potrebno. Manar je oklevala. - Da li želite prvo da se okupate i presvučete? Sofija odmahnu glavom. Njen posao ne može da čeka. - Ne, sasvim mi je dobro ovako. Uključila je laptop pokušavajući da se koncentriše na posao, međutim, nije joj polazilo za rukom. Zatvorila oči ugledavši Zajedov lepi profil, a onda i njegov izmučeni izraz lica. Nisu u pitanju samo trenutne okolnosti koje su ga prisilile da sve ovo radi, bilo je tu još nešto. Ali šta? Šta se s njom dešava? Zajed je zahtevao da mu pronađe odgovarajuću ženu. Zašto ne može da se koncentriše na posao? Možda zato što joj iz nekog razloga taj zadatak ne odgovara. Ali ona to mora da uradi. Treba joj samo bistra glava. Međutim, nije mogla da se oslobodi osećanja. Bila su toliko snažna da su je

29 Bocca


Zvončica

činila rastrojenom. Osećala ih je gotovo kao telesni bol. Sav ovaj košmar samo zbog njega... Zajeda Fejca. Naslonila je laktove na radni sto pokrivši lice šakama. Ovde je da učini nešto za njega... Obrazovana poslovna žena koja uspešno pomaže drugima, ne može da pomogne sebi. Smešno! A morala je što pre da pronađe odgovarajuću ženu i da otputuje. Jer, Zajed Fejc je opasan po nju. Ne sme da zaboravi šta se desilo na Pipinom venčanju. Moraće dobro da pazi, ne sme dozvoliti da se on ponovo uvuče u njeno srce i povredi stare rane. Suton je obavio vrt bacajući po njemu senke lavanda plave boje kada je Sofija konačno ubacila podatke u kompjuter. Formiranje Zajedovog profila trajalo je duže nego što je planirala, ali sada je završila tu prvu fazu. Sačekala je da kompjuter uzbaci listu kandidatkinja. Trideset, nije loše. Počela je da ih proučava kada je ušla Manar. - Njegova Visost želi da razgovara s vama. Da li ste zauzeti? - Naravno - brzo reče Sofija. Provukla je ruku kroz kosu i ustala. A nameravala je da sredi još neke detalje, ali Zajed je već bio tu. - Imam prve kandidatkinje - reče ona nesigurno. - Ako imate vremena, odštampaću njihove profile, pa možete da ih proučite. Ili želite da to uradimo zajedno... - Olupina je identifikovana, bio je to Šarifov avion - glas mu je bio tih i bezbojan. - Čini se da preživelih nema. Sofija se srušila u stolicu. - O, ne - šaputala je. - Leševe nije lako identifikovati - zastao je, grlo mu se stegnulo, a ruke su mu visile pored tela. Prvi put je na njegovom licu primetila očajanje. - Moraju da se urade testovi i da se potraže podaci od zubara. Sofija je užasnuto zurila u njega. - Šta je s njegovom ženom? Kako je ona to primila? - Onesvestila se. Sofija je grizla donju usnu pokušavajući da spreči suze koje su joj već bile u očima.

30 Bocca


Zvončica

- Žao mi je - rekao je toplo. Pa on je to rekao njoj. Više nije mogla zadržati suze. Nedostajalo joj je vazduha, u plućima joj je gorelo od bola. Bio je to bol duše, koji godinama nije osetila. - Žao mi je - rekla je gušeći se. - Žao mi je zbog svih vas... - Sad je na mene red da se dokažem. I to ću učiniti - kada je izišao iz senke i stao na svetlost, primetila je da je na njemu bela odora. Još ga nije videla u tradicionalnoj nošnji. - Vreme je neumitno. Prekosutra je ustoličenje. - Tako brzo? - Možete li da mi u roku od četrdeset osam sati pronađete ženu? Uhvatila je Zajedov pogled. Njegovo venčanje nije povod za slavlje posle tragedije. Cela zemlja biće u žalosti. - Možda bismo mogli da proverimo jednu kandidatkinju... - Neću kandidatkinju, potrebna mi je nevesta. I to brzo. - Kako mislite da to uradimo za dva dana? Niko ozbiljan to ne može zahtevati. Zajed je stao nasred sobe zagledan u ruže. - Pred kralja se postavljaju posebni zahtevi i očekuje se da ih on ispuni - on se saže, uze jednu ružu iz vaze i pomirisa je. - Ove ruže su zasađene posle smrti moje sestre. Šarif je tada dao nalog da se napravi memorijalni vrt i svojom rukom zasadio je dvanaest žbunova ruža - zatim podiže glavu i pogleda Sofiju. - Moram i ja da podnesem žrtvu. To je najmanje što mogu da učinim za svog brata. Još uvek s ružom u ruci, Zajed pođe prema stepeništu, zastade i reče: - Videćemo se kasnije, na večeri. Ponesite te profile. - Zar ne biste odmah nakratko bacili pogled? - Moram da se povezem s Halidom, a i mediji. - odmahnu rukom. - Vidimo se kasnije. - Naravno, kad poželite. Zavladala je tišina. Konačno je progovorio toplim i dubokim glasom: - A baš sam se nadao da će on ovo preživeti. Bio sam siguran... Sofiji se stegnulo grlo. - Možda još nije sve izgubljeno. Zajed je oštro pogleda.

31 Bocca


Zvončica

- I vi ste nepopravljivi optimista, baš kao i ja. - Nada uvek postoji dok se ne dokaže suprotno. On žestoko zatrese glavom. - Ne. Ne želim ponovo da se razočaram - duboko je uzdahnuo. - Videćemo se na večeri, razgovaraćemo. Kada je Sofija završila posao, preostalo joj je još dva sata do večere. Malo se opružila pre nego što se okupala i oprala kosu. Na kraju je ponovo obukla svoj sivi kostim. Uostalom, Zajedu je svejedno šta je na njoj. Primećivao ju je kao onaj štampač u uglu. Pošto je osušila kosu, podigla ju je u punđu i obula cipele koje je preko dana nosila. Šminke se odrekla a nakit jedva da je nosila. Uvek je bila razumna i praktična mada je u dubini duše ponekad poželela da bar jednom i ona bude lepa. Tačno u devet pojavila se Manar. Sofija uze kožnu mapu u koju je odložila profile i pođe za služavkom na drugi kraj palate. Ušla je u mali salon obasjan svetlošću sveća. Plafon je bio zakrivljen, obojen plavom bojom kao ponoć. Na sredini prostorije postavljen je nizak sto, a oko njega na podu poređani su jastuci u plavim tonovima. Na zidovima su bili umetnički ukrasi u duborezu. Pošto ju je Manar ostavila, Sofija zastade zadivljena cvetnim motivima na zidnim paravanima. U to se pojavi Zajed. - Nisam vas čula - reče ona zbunjeno. Njegova crna kosa presijavala se pri svetlosti sveca kao oniks, a koža mu je blistala kao tamno zlato. - Jeste li me dugo čekali? - Ne. Divila sam se duborezu. On pogleda zidne paravane. - To su mi najmiliji detalji u palati. Potiču iz Maroka, iz šesnaestog veka, i služili su u jednom haremu kao paravan. - Ne čudim se - odgovori ona suvo. - Lepim ženama trebaju lepe stvari. Zajed sede na jastuče pored stola i pokaza drugo pored sebe. - Sedite, pa da počnemo. Pocrvenela je kada je, u pokušaju da sedne na jastuk, malo pridigla suknju pa su joj se videie noge. Spustila je otvorenu kožnu mapu s profilima u krilo pokušavajući na taj način da pokrije golotinju.

32 Bocca


Zvončica

- Ovde su prvih deset predloga - rekla je poslovno. - Ima ih ukupno trideset, to bi trebalo da bude dovoljno. On uze ponuđeni svežanj. Sofija je posmatrala njegov izraz lica dok je čitao imena, razgledao priložene fotografije i zatim čitao kratke biografije. Ćutao je dok sve nije pregledao. - Ništa zasad? - upita ona. - Ipak mislim da sve to nije loše. - Divno - rekla je naizgled obradovana, mada to nije bila. Želela je da ga kandidatkinje ne prihvate. Želela je da njegov izbor padne na nju. Na nju? Bože! Otkud joj ovo pade na pamet? Apsurdno. Prestani, prekori ona sebe dok joj je on vraćao svežanj. - Interesantan mi je ovaj vaš eksperiment - reče on. - Prema vašem mišljenju, koja bi mi od ovih žena najviše odgovarala? Ruka joj je zadrhtala dok je ostavljala svežanj u mapu. Pogledala ga je. Srce je htelo da joj iskoči iz grudi. - To ne mogu da vam kažem, ja samo dajem predloge. - Zašto to ne biste mogli da kažete? - prodorno ju je pogledao. - Zato što sam ja druga osoba. - Šta to znači? - Da je moj ukus drugačiji, kao i osećaj za osnovne vrednosti. - Vi to ne možete znati. Pao joj je na pamet onaj sramni imejl koji je on napisao Šarifu. - O, da. Ja to znam, verujte mi odgovorila je odlučno. Zajedu se ote jedan uzdah. - Ako tako mislite... Ali ja ne tražim veliku ljubav, nego... - Da, znam - obrazi su joj goreli dok je prelistavala svežanj. Odabrala mu je Žanet Gardnije, prelepu brinetu, francusko-kanadsku profesorku prava, zatim Saru O'Leri, zapanjujuće lepu žurnalistkinju iz Dablina, i Žizelu Sančez, prelepu brinetu koja je radila kao bankar u Buenos Airesu. - Evo, ovo su tri jake, uspešne i nezavisne žene. I sve su neobično lepe.

33 Bocca


Zvončica

Ne pokazujući da se ne slaže, upitao je: - Zašto ste baš ove odabrali? Morala je da skrene pogled. Mrzela je sebe jer su joj oči gorele. Mrzela je sebe jer su se njena osećanja otimala kontroli oblikujući nerealne snove. - Zato što odgovaraju vašim kriterijumima. Posmatrao ju je iznenađeno, visoko podignutih obrva. - Vi ste uzbuđeni. - Nisam. - Zašto izbegavate moj pogled? - Nijedan propis ne nalaže da neprekidno moram gledati u vas. - Ali vidim suze u vašim očima - reče on pomalo zbunjeno. - Molim? - okrenula je glavu i ujela se za gornju usnu. Nervi su je izdali. Zajed ispruži ruku i vrhom prsta ispod njenog desnog oka obrisa suzu. - Ovde. - To ništa ne znači - lagala je jer ludo srce nije mogla da kontroliše. Bolno je udaralo u grudima a ispod očnih kapaka pojavilo se još suza. - A šta je ovo? - bio je uporan. - Pa, jedna suza. - Otkud to? - Ja sam žena sa osećanjima i ostalim karakteristikama žene. Nisam mašina, eto otkud - glas joj je dobio oštar ton. - Možda sam u vašim očima mašina za sklapanje brakova, ali ja to nisam - oslušnula je svoje reći i nezadovoljno zatresla glavom. Šta joj treba da sve ovo kaže? Poludela je. - Nikad vas nisam posmatrao kao mašinu - usprotivi se Zajed. - Ne, verujem da niste. Ali zato me smatrate nasmrt dosadnom. Posle ovih reči zavlada grobna tišina. Zajed je malo ćutao a zatim je bezbojnim glasom rekao: - Znači... vi to znate. Ponovo je pocrvenela. - Šarif tu nije kriv, bila je to greška. Volela bih da nikada nisam saznala. - Zato ste tako uporno pokušavali da izbegnete da radite za mene. - Vama je to verovatno bilo zabavno, ali meni je bilo bolno...

34 Bocca


Zvončica

Nije joj dozvolio da nastavi. Privukao ju je sebi i pritisnuo usne na njene. Bila je uplašena i potpuno šokirana, pa je pokušala da ga odgurne dlanovima. A onda je osetila toplinu njegovih grudi, kao i čarobni ukus njegovih usana za kojima je toliko čeznula. I - u njoj je nestao svaki otpor. Zajed je bio odlučan, njegove usne nisu popuštale. Njegov poljubac bio je sve snažniji. Bila je i iznenađena i srećna kada je shvatila kakvom ju je strašću ljubio. Prirodno, Sofiju su i ranije ljubili, ali ovako nikad. U glavi joj se zamaglilo, obuzela su je osećanja a najneverovatnije misli proletale su kroz njenu zamućenu svest. Oslobodi ga se, vikao je onaj glas u njenoj podsvesti, ali njeno biće i telo odbijali su pomisao na poslušnost. Srce joj je udaralo tupo i teško, a niz leđa je osećala hladan znoj. Negde duboko u utrobi osetila je rasterećenje ili ispunjenje davnašnje čežnje koju je dugo potiskivala smatrajući je neostvarljivom. Posle toliko vremena nestala je ta praznina u njoj. Dolazak sluge okončao je taj iznenadni poljubac. Nisu ga čuli. Zajed se brzo odmaknuo od Sofije. Dok je on pričao sa slugom, ona je pokušala da se sredi. Čula je glasove, ali ništa nije razumela. Kada je sluga otišao, on joj je rekao: - Moram da idem. Sofija je primorala sebe da ga pogleda pa je zbunjeno promucala: - U redu. Zajed nežno prevuče prstima preko njenog obraza i dodade: - Moja majka je dobila nervni slom. U bolnici je pa moram do nje. - Da li je mnogo loše? - U šoku je. - To ne treba da čudi - čekala je da Zajed ustane, ali on je i dalje sedeo zagledan u nju. - Onaj imejl... nije... nije se odnosio na tebe. Sada je i to znala. Ali bol je tako dugo bio u njoj. - Znam. - Najmanje sam želeo da te povredim. Osetila je bol u grudima. Nije želela izvinjenje. Želela je samo da sve bude drugačije, da i ona bude drugačija. Da bude lepa, šarmantna, poželjna.

35 Bocca


Zvončica

- Shvatam. - Ali to te je povredilo. - Ah, prošlo je dosta vremena od tada - reče ona, odlučna da bude razumna. - Ovu temu još nismo zaključili, ali sada nije pravi momenat... - Idite sada. Potrebni ste majci, a ja treba da radim - sporo je ustala. - U međuvremenu ću stupiti u kontakt s ove tri kandidatkinje. I Zajed je ustao, ali su njegovi pokreti u odnosu na njene bili okretni, elegantni i snažni. - Vratiću se čim završim posetu. - To nije potrebno. Imate posla kao i ja. Uostalom, nisam na odmoru. - Narediću da vam donesu večeru u apartman. Nadam se da niste izgubili apetit. - Hvala. A sada treba da pođete. Bacio je na nju još jedan dug pogled pre nego što je zategnuo svoja široka ramena i u lepršavoj garderobi žurno izašao. Sofija je dugo gledala za njim. Dodala je sebi još jednu muku, pomislila je na onaj poljubac i na svoje usne koje su je peckale dok joj je krv i dalje pomamno jurila kroz vene.

36 Bocca


Zvončica

5. poglavlje

Limuzina je napustila bolnički krug. Zajed je naslonio glavu na kožni naslon sedišta zatvorivši oči. Kada je saznao da je njegova majka odglumila kolaps da bi on došao, odahnuo je ponovo usredsredivši pažnju na izbor supruge. A tu je i Sofija... Zašto ju je poljubio? Zašto je, za ime sveta, osetio nagon da je poljubi. Gospođa dr Tornel. Sve do ovog nesrećnog momenta nijednom nije osetio želju da je poljubi. Kako je moguće da ga strast tako neočekivano obuzme? Sve je bilo drugačije, nego što je mogao pretpostaviti. I ona je bila drugačija. A znala je za onaj imejl koji je poslao Šarifu. Mada se više nije sećao teksta, još uvek mu je u ušima odzvanjao njen cinični ton. Koprcao se od stida. To nije bilo lepo, pogotovo zato jer nikada nije želeo da je povredi. Zatvorio je oči. Stideo se sebe. Dugo je živio sa tom sramotom. Nad njegovom familijom nadvilo se prokletstvo zbog nečega što je on uradio. Bila je to njegova krivica. Ponekad su napadi osećanja krivice bili toliko snažni da je verovao da će umreti. Verovatno se zato često upuštao u situacije opasne po život. Ipak, Bog ga još nije hteo, ali nije mu dozvoljavao ni da živi. U Zajedovom životu nije bilo odgovornosti, ali jeste razonode. Prepuštao se povremenim zadovoljstvima, čak i porocima, ali ni u čemu nije video radost. A sada je ponovo u palati u Sarku. Došao je da zauzme mesto svog brata i da ispašta grehe. Kada bi mogao da skine prokletstvo i da spase svoju porodicu... Deset minuta kasnije limuzina uđe kroz dugi prolaz pred palatu. Zajed je bio nervozan. Mada je bilo kasno, moraće da navrati do Sofije jer joj je to obećao. Samo da nije bilo onog poljupca... Da se držao na distanci, ona ne bi otkrila da je njegova hladnoća zapravo fasada. Vitka plavuša Sofija Tornel nije bila samo trezvena, frigidna naučnica, nego skroz naskroz žena. Bila je to žena koju je on - Bože, da li je moguće - s posebnim

37 Bocca


Zvončica

zadovoljstvom poljubio. Mada je u njenom apartmanu gorelo svetio, nju nije mogao da vidi. Na stolu su stajali srebrni poslužavnici ali, po svemu sudeći, ona večeru nije ni dotakla. Verovatno je zaspala. Baš kada je nameravao da ode, iza sebe čuo je šuštanje. Okrenuo se i ugledao Sofiju na drugom kraju prostorije. Sedela je za pisaćim stolom, glave naslonjene na ruku, a pred njom svežanj beležaka. Prstima desne ruke tipkala je po tastaturi laptopa. Zajed uđe. Na njoj je još uvek bio onaj kostim. Njena svetla kosa bila je raspuštena i svetlucava, delovala je kao vodopad. Lice joj je bilo pospano, usne pune i divno oblikovane. Onako opuštena, delovala je nežno i krhko. Glava joj je klonula od umora. Ponovo je osetio kajanje. Zašto je morao da je poljubi? - Doktorko Tornel - reče on tiho - najbolje bi bilo da odmah odete u krevet. Pokrenula se ali se nije probudila. On pokuša još jednom i nežno je uhvati za rame. - Sofija! Ovoga puta čula je njegov glas pa je podigla glavu. - Haj. Haj. Tipično američki, tako neformalno i potpuno različito od manira dr Sofije Tornel u normalnim prilikama. Pogledom je tumarao po njenom nenašminkanom licu. Zadržao se na dugim, gustim, iznenađujuće tamnim trepavicama. Spontano su njegovi prsti kliznuli preko njenog obraza. Koža joj je bila topla i nežna. - Ponoć je, treba da spavate. Trgla se. - Kako je vaša majka? - Psihički je rastrojena, histerična i iscrpljena - slegnuo je ramenima. - Ali to nije ništa novo, takva je oduvek. Podigla je pramen kose s lica. - Ovo ne zvuči ljubazno. - Nisam obavezan da prema njoj budem ljubazan. Sofija se namršti. - Ne dopada mi se vaš odnos prema majci.

38 Bocca


Zvončica

- Posle više godina danas sam je prvi put video. - Zašto? - Ona stalno pokušava da sve ljude iz svog okruženja kontroliše i da njima manipuliše. Bio sam svedok, video sam kako se odnosila prema Šarifu i njegovoj porodici. To neću dozvoliti. - A uprkos svemu danas ste je obišli. - Ipak je ona moja majka - odmahnuo je rukom. Sofija napući usne. - Čovek bi mogao pomisliti da ste dobar čovek. - Na sreću, vi to znate bolje. - Da, na sreću. Zajed oseti bolno sevanje u grudima. - Znate, žao mi je što sam vas... - Zaboravite to. - Koje, poljubac ili imejl? - on podiže jednu obrvu. - Oboje. - Tek tako? - Prihvatila sam da se razlikujemo. - A poljubac? Mislite da je beznačajan? - Apsolutno - potvrdi ona. - Vi ste pod stresom, kao i ja. To je bila greška. Desilo se i sada je gotovo. - Ali bilo je lepo... Sofiji udari crvenilo u obraze. - Nisam primetila. Nasmejao se. Delovala je provokantno i istovremeno zabavno. Njegova ruka podigla se sama od sebe pa ju je prstom pomilovao po bradi a zatim i po njenoj divno zakrivljenoj gornjoj usni. Nerado je ustuknula. - Ja nisam kandidatkinja, šeiče Fejc! Bio je impresioniran ali nije odustao. - Možda treba da budete. Naglo je ustala.

39 Bocca


Zvončica

- Nije vreme za šalu - odbrusila mu je. - Krizna je situacija. Iznenada je zavoleo njen stil... čak previše. Delovala je tako žestoko... tako... strasno. - Zaista tako mislite? - Da - reče ona odlučno i energičnim pokretom ruke zabaci kosu preko ramena. A njene grudi podizale su se i spuštale ispod jakne kostima. Uza sve to nije delovala samo žaokasto i strasno, nego i seksi. Pogledao je njena bosa stopala a zatim i noge. Šta bi čovek s ovako lepim nogama mogao... Ljubio bi joj kolena, pa vrat, a kada bi od strasti počela da drhti, znao bi šta bi dalje... A drhtala bi, znao je on dobro. Baš kao što je znao da Sofija Tornel nije onakva kakvom se predstavlja. - Pošto sam proveo tri naporna sata u društvu moje majke, veoma sam svestan krizne situacije. Ali, uprkos svemu, i ja sam čovek a vi ste žena... - Ne! - pocrvenela je. - Mislim, da, naravno da sam žena, ali ne za vas. Nisam vaš tip i to nikad neću biti. Sve je to u vezi sa zakonima privlačnosti. Ponovo je poželeo da pod prstima oseti njene meke usne. - Kakvi su vam to zakoni privlačnosti? - To istražujem - sklonila je plavi uvojak s lica. - To je nauka o „hemiji" romantične ljubavi. Radi se o još nepoznatoj snazi koja u mozgu izaziva hormonalnu lančanu reakciju. - I verujete da moj mozak ne može da smatra vas poželjnom? - Tako je. On iskrivi usne. - Vi sigurno znate... - Znam da su muškarci skloni spontanoj seksualnosti, ali to nema veze s istinskom privlačnošću ili sa kompatibilitetom. I baš zato radimo na vašem slučaju, šeiče Fejc. Naše ključne reči jesu: kompatibilitet, sinergija, brak. Klimnuo je glavom mada ju je slušao samo jednim uhom. U momentu kada je ona spomenula seksualnu spontanost, njegove misli su nevoljno odlutale... Kada mu ne bi bila hitno potrebna supruga, s najvećim zadovoljstvom pokazao bi on dr

40 Bocca


Zvončica

Sofiji Tornel ljubav o kakvoj ni sanjala nije... telesnu ljubav koja je veća od svake nauke. - Moj zadatak je da vam nađem suprugu. Zato sam ovde - dodala je osorno. - Tačno - on malo istegnu vrat, pogleda njene noge, pa razbarušenu kosu i zatim rumene obraze. Pritom je morao da se ne nasmeje. - Onda se slažemo - hrabrila je sebe. - Zaboravićemo ovu glupost i nadalje nećemo dozvoliti slične greške. Naš odnos je poslovan, a ja sam ovde... - Užasno sam se prevario u vama - prekide je on. - Moram da vam kažem da ste vrlo interesantni i neverovatno privlačni, pre svega kada ste ljuti. Život je pun izazova. A vi ste, doktorko Tornel, tako zakopčani i zbunjeni, za mene nesvakidašnji izazov - potom se okrenuo ostavivši je samu. Sofija ode do bele sofe i nemoćno se spusti na nju. Dograbila je jastuk boje rubina pritisnuvši ga na grudi. Zakopčana. Zbunjena. Kako može ovako da se ponaša? Kakva arogancija. Tipično za Zajeda Fejca. Grizla je usne i pokušala da ne misli na to kako je poljubio i kako je njeno telo reagovalo. I kako je zamislila sebe golu u njegovom naručju... Ni u krevetu Sofija nije uspela da se opusti. Prevrtala se a zatim je odlučila da nešto pročita. Međutim, nije uspevala da se koncentriše. Bilo je jasno - problem je Zajed, onaj njegov poljubac od kojeg je još uvek bila uzbuđena. Taj poljubac nije bio običan, pamtiće ga. Grejao je jače od vatre. Želela ga je opet iako nije bila preterano zainteresovana za seks. Iz nekog razloga verovala je da bi sve to sa Zajedom bilo drugačije. Uostalom, s njim je baš sve bilo drugačije. Kada je pored njega, ona nije bezosećajna i hladna. Naprotiv. A negde duboko u njoj bila je velika praznina. Osećala je glad za nečim, ali nije shvatala za čim. Posle Zajedovog poljupca njeno telo se probudilo i nedvosmisleno je izražavalo svoje potrebe. Ostala je bez reči. Bilo je jasno: njeno telo čeznulo je za njim. Za nju je to bilo sasvim novo osećanje koje ju je ponelo u divne snove. A znala je da se neće ponoviti. Zaspala je tek pred zoru. Rano se probudila s glavoboljom i prvo jutarnje sunce dočekala je bosa pored prozora. Nije želela da se obuče. Vezala je razbarušenu kosu, natakla naočare, udobno se smestila na kauč i otvorila laptop.

41 Bocca


Zvončica

Proverila je da li se neka kandidatkinja odazivala porukama koje je prethodne večeri poslala. Dosad nije nijedna. Čudno. Nije osetila razočarenje, nego olakšanje. A praktično je bilo jedva zamislivo da za tako kratko vreme pronađe ženu koja bi bila spremna da se uda za Zajeda. U svakom slučaju, nijedna ne bi ispunila njegove visoke zahteve. Jedva je uspela nešto da žabeleži kada je čula korake. Verovatno je to Manar, nosi doručak, pomislila je. Međutim, nije bila Manar. Bila je to žena koju Sofija nije pre videla. Brineta, obučena u jednostavnu haljinu krem boje. Tužno se osmehnula naklonivši se Sofiji. - Molim da mi oprostite jer sam bila loša domaćica. Žao mi je, trebalo je ranije da vas pozdravim, ali... Ja sam Jeslin Fejc... - Vaša Visosti! - Sofija je skočila i pošla Šarifovoj supruzi u susret. Nije znala ovdašnje običaje pa nije bila sigurna kako treba da pozdravi kraljicu. - Nadam se da ćete mi oprostiti što ne poznajem vaše običaje i što ću sigurno učiniti mnogo grešaka. Ovde sam se obrela iznenada, bez pripreme. Ubeđena sam da ste obavešteni o okolnostima mog dolaska, kao i da ćete mi oprostiti to što ne znam da li treba da vam se poklonim ili da kleknem pred vama. Jeslin podiže ruku u znak pozdrava a zatim je spusti. - Ni jedno ni drugo. Nažalost, u ovom teškom trenutku to ne rade ni deca. Sofija je primetila koliko je kraljica iscrpljena. Ispod njenih očiju bile su tamne senke. - Stvarno mi je žao. Jeslin je pokušala da se nasmeši ali je iskrivila lice u ružnu grimasu. - On mora da se vrati jer bez njega ništa ne umem. - Sedite - Sofija joj pokaza rukom kauč. - Izvinite što se nisam obukla, volim ujutro da radim u pidžami. - Poznata mi je ta navika - odgovori kraljica. - Ranije sam u spavaćici ispravljala domaće zadatke - sela je naspram Sofije. - Da li ste doručkovali? - Ne, ja... - Nisam ni ja. Ako vam ne smeta, rado bih vam pravila društvo. Osećam potrebu da s nekim porazgovaram. Naravno, ako to vama ne smeta.

42 Bocca


Zvončica

Sofija je osetila veliku simpatiju i duboko saosećanje prema Šarifovoj ženi. - Naprotiv, bilo bi mi drago - reče ona toplo. I bilo joj je drago. Jeslin se saže i pritisnu dugme ispod stola. Gotovo odmah pojavila se služavka. - Šta mogu da učinim za vas, Visočanstvo? - Mehta, donesite nam kafu. I možda keks? To bi zasad bilo dovoljno. Pošto se mlada žena povukla, Jeslin pogleda unaokolo. - Duže vreme nisam bila ovde. Kada sam prvi put došla u palatu, smestili su me baš ovde. Da li ste bili u vrtu? - Ne, ali to sam planirala za danas posle podne. Kraljica zamišljeno klimnu glavom. - To je bilo njihovo kraljevstvo, znate li? - O kome pričate? Jeslin je tužno pogleda. - O bliznakinjama Jamili i Aman. Ovaj prostor retko je korišćen. Mislim da posle njihove smrti osim mene i vas niko ovde nije stanovao. Sofija je bila iznenađena. - Sprijateljili ste se sa obema? - O, da. Bile smo školske drugarice, a tokom studija stanovale smo zajedno. Bile smo u Grčkoj na odmoru kada se nesreća dogodila - stisnula je usne. - Umrle su u razmaku od nedelju dana. Tada sam upoznala Šarifa, u bolnici, dan pre nego što je Aman umrla - obrisala je suze. - Njega ne mogu da zaboravim. Bez njega ne mogu živeti, shvatate li? On mi je sve. Čula sam da ste i vi poznavali Šarifa. Sofija se svojski trudila da ne zaplače. - Da, imala sam sreću da dobijem stipendiju pa sam studirala na Kembridžu. Šarif mi je bio izvanredan mentor i vrlo velikodušan prijatelj. Jeslin je ozareno pogleda. - A, sad mi je jasno. Vi ste ste bili ona studentkinja psihologije, o kojoj je često pričao? - Verovatno. - A sada ste se našli vi i Zajed. Zar to nije divno? Šarif je imao običaj da kaže da loše stvari imaju dobru stranu. Ko zna, možda je bio u pravu.

43 Bocca


Zvončica

Sofija nije najbolje razumela šta je Jeslin mislila pod onim „našli" ali ništa nije pitala. Malo kasnije stigla je Mehta noseći kafu, a za njom Manar s bokalom sveže ceđenog soka od pomorandže i činijom mirisnog hrskavog lisnatog testa u rukama. Kada se pola sata kasnije pojavio Zajed, Jeslin i Sofija bile su udubljene u razgovor. Zajed je pozdravio Jeslin poljubivši je u oba obraza, a onda se okrenuo prema Sofiji primetno raspoložen. - Šta bi s onim sivim kostimom? Sofija je zaboravila da je još uvek u pidžami i pogubila se od stida. - Nisam stigla da se obučem - odgovorila je crvena u licu. - Nemam ništa protiv vašeg kostima, ali nije pogodan za ove temperature reče on. Pre nego što je mogla da mu odgovori, obrati joj se Jeslin: - Ne želim dalje da vam smetam. Bilo mi je vrlo prijatno - ustala je. Zatim je poljubila Zajeda u oba obraza a Sofiji se nasmešila u znak pozdrava. - Kasnije ću s decom otići na bazen. Ako vam odgovara, pridružite nam se. Deca će poludeti od radosti kada upoznaju svoju strinu - potom je namignula Zajedu i Sofiji ostavivši ih same. - Šta je to kraljica rekla? - promuca Sofija gušeći se. - Strinu? - Tako sam i ja razumeo. - Nešto je pogrešno shvatila ili nismo dobro čuli - Sofija raspusti kosu. - Ne znam... - Šta to znači? Nije mi jasno kako je došla na ideju da mi... da mi... - u šoku je prestala da diše. - Ona zna ko sam, a sigurno zna i razlog mog boravka ovde. Ćutanje se produžilo. Sofijini nervi odjednom su se zategnuli do pucanja. Zajed se okrenu prema njoj, sleže ramenima i reče: - Jasno je da je ovo bio nesporazum, kao što je jasno da je ona vas prihvatila kao moju izabranicu. - Kako se to dogodilo? - Tako što sam najavio da ću za nekoliko dana dovesti verenicu. Tada nisam znao da ću vas povesti sa sobom.

44 Bocca


Zvončica

Sofija ga je zapanjeno gledala. - I sada svi misle da sam ja vaša verenica? - Verovatno i zato što u ovom delu palate stanuju isključivo članovi porodice. - O, ne! - Sofija pokri lice rukom, zastade, a onda se okrenu prema Zajedu. Odmah morate da razjasnite ovaj nesporazum. Pre svih, kraljica to treba da zna. - Ali u cilju pronalaženja moje žene nismo napravili nijedan korak - on sede i prekrsti ruke. - Vidim da moramo ispočetka. - Baš sam i ja to pomislila - uzela je papire. - Možda u vašem okruženju postoji

pogodna

kandidatkinja,

žena

koju

poznajete...

možda

porodična

prijateljica... On zamišljeno klimnu glavom. - Da... baš tako... porodična prijateljica, to baš dobro zvuči, koja nas duže poznaje. To ne bi bilo loše - on se naže i uze komad lisnatog testa iz činije. - To bi bilo idealno. - Dobro, znači, slažemo se - Sofija nešto zapisa. - Da li vam je još neko pao na pamet, da pokušamo da smislimo još neku listu. On odmahnu rukom. - Nema potrebe. Već sam odlučio. - O, to je bilo brzo. I? - osmehnula se iščekujući. Uzvratio joj je osmeh. - Iznenadićete se. - Mislite? - Siguran sam - zastao je pre nego što je nastavio: - Moj izbor je zapravo pao na vas. Srce joj je zamalo stalo. Kako? Šta je to rekao? - O... oprostite? - Moj izbor ste vi, doktorko Tornel. Vi ste savršeni za mene. Obrazovani ste, nezavisni i uspešni. Uza sve to, duže vreme ste porodična prijateljica. Od ovog momenta moj problem je rešen. Sofija skoči, a kolena joj klecnuše. - Da li ste pijani? - Popio sam samo kafu.

45 Bocca


Zvončica

- Šeiče Fejc... - Mislim da je vreme da oslovljavate imenom. - Šeiče Fejc. - ponovi ona oštro. - Hajde da ne žmurimo pred očiglednim činjenicama. Nas dvoje smo već zaljubljeni jedno u drugo. U Sofijinoj glavi vladao je haos. Sela je na kamenu stepenicu. - Ne, mi to nismo. Ni pod kakvim okolnostima! Šta mi ovo radimo? - ona rukom pokaza hodnik. - Odmah da ste otišli i razjasnili ovaj nesporazum! Odmah! - Po vašem ponašanju jasno mi je da ste prihvatili moj izbor, inače se ne biste usudili da mi ovako naređujete. Odmah da vam kažem, spreman sam da finansiram istraživački centar za vašu delatnost. Jasno vam je da o novcu ne treba da razmišljate. Uplašila se da će pasti u nesvest. Da li ovaj čovek ozbiljno misli sve ovo što je rekao? Obećava joj novac ako se uda za njega? Obema rukama naslonila se na stepenicu na kojoj je sedela. U njenoj glavi se zamaglilo. - Mi... nećemo se... venčati. Mirno ju je pogledao. - Dobro znate da ste žena kakvu tražim. Znate u kakvoj sam situaciji, znate formalne razloge zbog kojih moram da se oženim. Vi ste najkvalifikovanija od svih kandidatkinja koje ste mi predložili. Inteligentni ste i interesantni pa će naša deca biti... - Gospode Bože! Rekli ste naša deca? - Prirodno je da za sve to ima vreme na. Još uvek se nadam da ćemo pronaći Šarifa. Čim se on vrati, bićete slobodni. - Vi sve ovo mislite ozbiljno - šaputala je preneraženo. Ustala je i teturajući se pošla u pravcu spavaće sobe. - I nemojte da brinete - doviknu on za njom. - Udvaranje sledi posle venčanja. Kada je prešla prag, okrenula se još jednom. Stajao je na istom mestu, miran, hladan i samouveren. Najgore joj je bilo to što nije mogla da mu kaže da je lud. A dobro je poznavala simptome ludila. Doduše, kod njega ih nije primetila ali bio je

46 Bocca


Zvončica

čudno slep za realnost. - Ako odbijete da razgovarate s kraljicom, sama ću to učiniti - reče ona oštro. - Ovo je besmislica - ušla je u spavaću sobu i tiho zatvorila vrata za sobom.

47 Bocca


Zvončica

6. poglavlje

Kad je Zajed otišao, Sofija je grozničavo razmišljala šta sad da radi. Za nju je sve ovo bilo nezamislivo. Zar da se uda za čoveka koji ju je pre nekoliko godina prezirao? Samo zbog privrženosti Šarifu? Ne. Morala bi odmah da popriča s kraljicom. Čim Jeslin sazna istinu, Zajed će je ostaviti na miru. Ali ne bi bilo u redu da Jeslin zamara svojim problemom. Još malo će razmisliti. Zatvorila je oči. Šta da učini da sirotoj Jeslin olakša život? Udaja za Zajeda ne dolazi u obzir. Nikako. Mada je duboko u sebi osećala... ma, dobro, bila je pomalo zainteresovana, ali to nikada ne bi otvoreno priznala. Možda zainteresovana nije pravi izraz. Bolje je reći polaskana. Od prvog susreta ona je Zajeda smatrala veoma privlačnim, čak neodoljivo privlačnim, a on sada hoće njome da se oženi. Možda bi trebalo ozbiljno da razmotri njegov predlog. A kako kada zna da će mu tek poslužiti u određenu svrhu? Ne, mora da porazgovara s Jeslin, i to odmah. Sofija nije zatekla Jeslin na bazenu, nego u dečjoj sobi, gde je Šarifova kćerka iz prvog braka igrala monopol. Mali Tahir pokušavao je da joj pomogne. Obe devojčice glasno su negodovale. Kraljica je samo telesno bila prisutna, u mislima je sigurno bila na drugom mestu. Sofija je ustuknula na pragu. Već dve nedelje ova familija je u agoniji. - Mama - oglasi se dvogodišnji Tahir koji je ugledao Sofiju. - Mama, tamo. Jeslin se trgnula a zatim pogledala u pravcu u kojem joj je sin pokazivao. - O, Sofija, uđite. Nisam vas čula - osmehnula se a mali Tahir popeo se u njeno krilo. Sofija je primetila da je kraljici ruka drhtala dok je sklanjala Tahirovu crnu loknu. - Devojke! - pozva ih kraljica glumeći raspoloženje. - Hoću da vam predstavim nekoga posebnog. Ovo je Sofija Tornel, žena kojom će se vaš stric sutra oženiti. Zar to nije divno?

48 Bocca


Zvončica

Devojčice su ustale i poklonile se s poštovanjem. Njihove crne oči sijale su od radoznalosti. Jeslin ih je predstavila: starija Jinan odmah je htela da zna da li će to biti tradicionalno ili zapadnjačko venčanje. Sofija je bila paralizovana. Došla je u nameri da razjasni nesporazum, a zapala je u poziciju da ne može ni reč da kaže. Konačno, devetogodišnja Takija prekinu ćutanje. - Zar nećete sačekati da se naš tata vrati? Za tren u sobi zavlada tišina, odmah zatim rasplakaše se. Kraljica je plakala prigušeno, a Saba i Jinan tiho su jecale, dok je mali Tahir glasno plakao. Samo je Takija pokazala Sofiji krupne lepe oči i stisnute usne. Mada je Sofija mrzela sentimentalnost, prizor ju je potresao do srži. Deca ne bi trebalo da budu ovoliko nesrećna. - Bez vašeg tate venčanje sigurno neće biti lepo kao što bi bilo s njim - toplo je rekla Sofija. - Ja bih radije da sačekamo - insistirala je Takija. - Svi bismo to želeli - umeša se Jeslin. - Ali zemljom neko mora da vlada. Moramo vašem stricu Zajedu biti zahvalni. I vaš tata odobrava to što on radi. - I da se oženi strinom Sofijom? - htela je da bude sigurna Saba. Jeslin se osmehnu sa suzama u očima. - Da, kralj mora da bude oženjen. Sofija je osećala da gubi prisebnost. Promucala je izvinjenje i žurno napustila sobu. Tek što je zatvorila vrata, suze su joj zamaglile pogled, pa se izgubila u lavirintu kolonada. U tom trenutku pred nju je iskrsnuo Zajed. - Bio sam u vašem apartmanu - reče on. - Upravo dolazim od kraljice - odgovori mu Sofija rukom brišući suze. - Vi plačete! Šta se dogodilo? - Kraljica i deca su neutešni. Zemlja je bez vladara, a vi nameravate da preuzmete odgovornost - obrazi su joj bili vlažni od suza. - Kažite mi šta treba da učinim? Da kažem da je sve ovo nesporazum i da ne nameravam da se udam za vas? Da neće biti venčanja i da zemlja neće dobiti novog kralja? Kraljica Jeslin me

49 Bocca


Zvončica

je predstavila kao strinu Sofiju, za ime Božje! A Takija je tražila da sačekamo dok se njen tata vrati... Izgledala je slomljeno i bespomoćno. - Kako sam mogao da u vama vidim hladnu i bezosećajnu osobu? - reče on zamišljeno. - Sve bih dao kada bih mogao da vidim Šarifa kako ulazi na ova vrata. Zaista sve. Ali uzalud, zato moram da uradim ono što bi Šarif od mene očekivao. Zato ste mi potrebni. Bez vas ne mogu da zauzmem njegovo mesto. - Ne bez mene, nego bez supruge. - Ali vi ste ta koju želim i koja mi je potrebna. Polako je podigla glavu. - Treba mi malo vremena - prošaputala je. Hteo je još nešto da kaže, ali je samo klimnuo glavom. - Predlažem da se vidimo na užini posle podne. Tada ćete mi saopštiti odluku. - Ne može tako brzo. - Ali mora. Vreme leti. - U redu, reći ću vam posle podne - glas joj je bio oštar iako je bila iscrpljena. Ništa nije kako treba. - Otpratiću Vas do apartmana. - Ne, samo kažite kuda treba da idem. Njihovi pogledi su se sreli. Gutali su očima jedno drugo. Posle nekoliko sekundi napete tišine Zajed podiže obe ruke u znak pristanka. Mora da je Sofija bila zaspala jer ju je Manar dozivala da ustane da bi je podsetila na dogovor sa Zajedom. - Zvala sam vas ranije da biste imali vremena da se obučete - reče joj služavka. Sofija se uspravi u krevetu i protrlja oči. - Šta se dešava? - Imate još pola sata - Manar ju je posmatrala. - Možda ne želite da se obučete za užinu. Na terasi je toplo. - To nije loša ideja ali, nažalost, nemam izbora - reče Sofija zevajući. - O, varate se, doktorko Tornel. Pođite sa mnom. Vaš miraz, stigao je iz

50 Bocca


Zvončica

Dubaija... sada je u dnevnoj sobi. Njegova Visost kaže da danas možete odatle izabrati garderobu. Sofija bosonoga pođe stepenicama prema salonu u kojem je vladao haos. Svukud po podu bile su razbacane torbe za kupovinu, obe sofe pretrpane kartonskim kutijama punim garderobe, a na niskom stolu desetine kutija s cipelama. Dok je silazila niza stepenice, Sofija je na kutijama i torbama pročitala nazive poznatih dizajnerskih kuća. Nesigurno je podigla poklopac jedne kutije u kojoj je videla roze koktelhaljinu. Kroz providni papir sledeće kutije ugledala je predivan svetloroze kardigan s brilijantskim dugmadima. Zadržavajući dah, otvorila je sledeću kutiju u kojoj je bila koralnocrvena svilena plisirana haljina, s tankom zlatnom niti oko struka. Otvorila je još jednu kutiju, u njoj je bila prelepa uska suknja, bledoroze sandale i torbica od krokodilske kože. Sve te stvari bile su mladalačke i nežne, a krojevi su naglašavali figuru. Sofija je retko plakala, ali danas su joj drugi put pošle suze na oči. Zar je Zajed stvarno pomislio da će se njoj ovo dopasti? Odeća je važna, ona pokazuje društveni status, moć. Ovom odećom Zajed pokušava da je transformiše u ljupku ženicu, ali ona nije njegova igračka. - Zar vam se ne dopadaju nove haljine? - upita je Zajed kada je pola sata kasnije izašla na terasu. Sofija je raspustila kosu, a sivi kostim dopunila je bisernom ogrlicom. To su jedini ustupci na koje je spremna. - Sve je roze, Visosti - sela je na ponuđeno joj mesto. - Zar ne volite roze? - Zar vam tako izgledam? - mrko ga je pogledala. Prvo ju je gledao pravo u oči, zatim njene usne, pa vrat i dekolte. Na njenim grudima pogled mu se zadržao nepristojno dugo. - Vi ste ljupka žena... - Molim vas, šeiče Fejc. - ... ali odbijate da to pokažete - nasmejao se. - Zar nije trebalo da

51 Bocca


Zvončica

preskočimo persiranje? - Više bi mi odgovoralo kada biste nastavili da me oslovljavate sa dr Tornel. On iskrivi usne, a njegove zlatne oči izazivački zasijaše. - Shvatam. Ako vas to čini srećnom, rado ću vas i u krevetu tako oslovljavati. Crvena u licu, Sofija odgurnu čašu vode od sebe. - To bi bilo suvišno, Zajede - naglasila je njegovo ime. Glasno se nasmejao, što ga je učinilo još privlačnijim. - Sjajni ste, Sofija. Vi ste ukusno voće s opasnim bodljama. Na sreću, poslužena im je hrana pa Sofija nije rekla ono što je nameravala. Sa raskošne trpeze Sofija je uzela tek nekoliko zalogaja. Međutim, Zajed se nije žalio na nedostatak apetita. U jednom momentu primetio je da ga Sofija zamišljeno posmatra. - Čovek ne sme da robuje brigama - reče. - Zato svi treba da naučimo da razdvajamo osećanja i razum. Problema će u životu uvek biti. - Dosad sam se u životu poprilično namučila. I uvek sam bila zadovoljna i uspešna. - Uspešni jeste, a zadovoljni ćete tek biti. Ničega se nećete odreći kada se udate za mene. A dobijate muža, porodicu i kraljevstvo. I kao udata žena možete da budete uspešni. Ili da ćete kao majka moći nešto više da postignete? - Ne, to ne verujem - u njenom glasu uverena, uspešna, saosećajna. To su baš osetio se slab drhtaj. - Ako bih sad, u ovim posebnim okolnostima, pristala na brak, za decu se sigurno ne bih odlučila. Nisam talentovana za materinstvo. Naslonio se ćutke je posmatrajući. Kada bi mogao da joj objasni da je razume bolje nego što ona pretpostavlja... I on je odavno smatrao da na ovom svetu ima dovoljno dece. - Deca mi nisu prioritet - dodao je mirno. - Šarifov sin Tahir će od mene na svoj dvadeset peti rođendan preuzeti tron, a posle njega njegova deca. - Znači da bi naš brak bio vremenski ograničen? - Pod uslovom da se Šarif vrati. Ako ne... - nije imao snage da završi rečenicu. Sofija žustro zavrti glavom. - Sigurno neću provesti s vama narednih dvadeset godina.

52 Bocca


Zvončica

- Tačnije, dvadeset tri. Ipak, još jednom podvlačim da ste mi potrebni. Siguran sam da biste bili vrlo korisni u reformisanju našeg sistema, posebno u promociji jednakosti polova. Bili biste veoma popularni medu ženama. - Sve to možete i bez mene. - Ali to bez vas ne bi bilo ni pola zadovoljstva. - Zadovoljstva? Pomisao na venčanje sa mnom verovatno vam je užasna. Ne ispunjavam ni polovinu vaših kriterijuma - ona pruži ruku prema bledoroze tašni od krokodilske kože, koju je uzela s gomile. Iz nje izvuče presavijeni papir i spusti ga na sto. - Slušajte me pažljivo. Nije skidao pogled s nje. Obrazi su joj bili rumeni a oči blistave. Usne su joj lako podrhtavale. Kada mu je pročitala listu svojih uslova, on podiže ruku. - Sad mi je jasno da ste baš onakva žena kakvu želim. Mudra, snažna, samosve osobine koje želim. - A, ne! Mnogo se varate, sigurno nisam žena koju tražite. Ukoliko se izjasnim da sam spremna da se udam za vas, biće to isključivo iz ličnog interesa - zastao joj je dah jer je i sama bila šokirana svojim rečima, a njegov izraz lica bio je miran. Znači, mogla je da nastavi. - Ne tražim potpunu slobodu, ali vama je hitno potrebna supruga - bilo koja. Spremna sam da vam pomognem, ali pod utvrđenim uslovima. - Tako sam i mislio. Slušam... - Želim istraživački centar... i novac - reče ona odlučno. Gledala ga je pravo u oči. Pored toga, želim i dalje da radim, a neću se odreći svog devojačkog prezimena kao ni prebivališta u San Francisku. U tom momentu shvatio je da želi da je poljubi, da ponovo oseti njene meke usne i njenu nepokornost. Čak i ako ovaj brak nije iz ljubavi, znao je da će u njemu biti mnogo strasti. - A šta ja dobijam? - upita on tiho. - Dobijaš suprugu - iz njenih plavih očiju sevale su varnice. - To si hteo, zar ne?

53 Bocca


Zvončica

7. poglavlje

Sofija je pokušala da izabere odgovarajuću večernju haljinu. I mada joj nijedna nije odgovarala jer su bile lepršave, živih boja i uz telo, za sat vremena treba da se pojavi na banketu u čast sutrašnjeg venčanja. Zajed joj je rekao da će joj ovom prilikom predati verenički prsten. Venčanje će se održati pre podne dok je znatno skromnija ceremonija krunisanja planirana za predveče istog dana. Zajedova majka večeras neće doći jer je još uvek na klinici, kao ni žena šeika Halida Fejca, koja je u devetom mesecu trudnoće. Zajedova majka nadala se da će bar prisustvovati venčanju. U mnoštvu sveta i radoznalih pogleda, Sofiji se od uzbuđenja zgrčio želudac. Nije volela da bude u centru pažnje osim kada je u pitanju posao. A danas mora samo lepo da izgleda. Ali kada bi bar imala neku prihvatljivu haljinu, samo da ne izgleda ovako - kao neiživljeni devojčurak. Čula je tiho kucanje po vratima njene spavaće sobe. Kada ih je otvorila, Zajed je stajao pred njom. - Ovde ima još nešto - pružio joj je kutiju upakovane odeće. - Nisam znao da ne voliš roze. Oklevala je trenutak a onda je ironično upitala: - A šta je to? Nebo plava mirovna ponuda? - preuzimajući torbu, prsti su im se dodirnuli. Bilo je to kao da je dodirnula žeravicu. - Moglo bi se tako nazvati - oči su mu blistale od raspoloženja i zadovoljstva. - Tu je i odgovarajući aksesoar: cipele, nakit, veš. Veš? Leptirići su zaigrali. Pazeći da on to ne primeti, podigla je obrve. Gospode! Bila je preosetljiva na toplotu koju je on u njoj izazivao jednim jedinim pogledom. - Veš? - Pomislio sam da možda želiš da obučeš nešto posebno ispod ove haljine.

54 Bocca


Zvončica

- Ko je to izabrao? - Kada sam posetio majku, navratio sam u butik pored klinike - stisnuo je usne. - Nadam se da nisam pogrešio. Ništa nije rekla. Kada je konačno čula da su se vrata za njim zatvorila, počela je da diše. Dakle, Zajed je zaista opasan po nju. Preostala joj je nada da iz Sarka neće otići slomljenog srca. Stisnula je desnu šaku u pesnicu prislonivši je na srce. Bolelo je... Dok je hrabro brisala suze, podigla je poklopac na kutiji koju joj je Zajed upravo doneo. Samo nekoliko sekundi kasnije pogled joj je zastao na fantastičnoj perjanoj večernjoj haljini tirkizne boje. Pojačao se plamen u njenim očima. Boja haljine, iako intenzivna, sasvim joj je odgovarala. Ruke su joj drhtale dok ju je odmotavala. Donji deo bio je od sirove svile, obložen tankim slojem šifona. Sofija ode do ogledala i zastade u čudu. Materijal je svetlucao kao vodena površina zahvaćena malim talasima, na kojoj su se igrali sunčevi zraci. Haljinu je zavolela na prvi pogled. Nikada se Sofija nije trudila da garderobom istakne izgled, međutim, ovoga puta poželela je da, možda samo večeras, bar jednom u životu, bude lepa. Ali čim je postala svesna svojih misli, opomenula je sebe da je površna, ali uprkos tome, ideja joj se učinila uzbudljivom. Pošto se okupala, umotana u paperjasti bademantil otišla je u susednu spavaću sobu. Veš je bio od fine svile, zadivljujuće elegantan i uzbudljivo erotičan. Ovakve stvari Sofija nikada nije kupovala. Veš je bio mek i prijatan. Skliznula je u njega i uzbuđeno otišla do ogledala. Ovaj čin smatrala je maloumnim, ali je ipak odmeravala svoju figuru. Zavodljivo, gotovo lepo. Haljina joj je još lepše pristajala, kao da je za nju skrojena. Ako bi bila poštena, morala bi da prizna da joj se dopalo sve što je videla u ogledalu. Bez sumnje, bila je to ona, Sofija. Nije to bila nakinđurena lutka, nego odrasla, lepa, samouverena žena. Gornji deo haljine bio je ukoso skrojen, desno rame golo dok je preko levog bila široka traka od šifona. Dužina haljine bila je tačno do njenih stopala.

55 Bocca


Zvončica

Prava sirena, pomislila je osmehujući se svom odrazu. Možda su se ovako osećale sve lepe žene, ali Sofiji je ovo bilo sasvim novo. Tada je počela da raspakuje i druge stvari: prelepe sandale s visokim potpeticama, brilijantski nakit, srebrne narukvice i duge minđuše s brilijantima. Od uzbuđenja joj se zavrtelo u glavi. A ipak se osećala dobro. Zajed je stajao u kolonadi pred svečanom salom, pozdravljao je goste koji su pristizali, ali je uvek jednim okom budno pratio Sofiju. Prilično je okasnila, što nije tipično za nju, pa je bio ozbiljno uznemiren pomislivši da se ona iz nekog razloga predomislila. Kada se Sofija nešto kasnije pojavila u nabranoj haljini i rumenih obraza, odahnuo je. - Izvinjavam se, ali opet sam zalutala - rekla je a videlo se da je uzbuđena. Dvaput sam pogrešno skrenula. - Nije strašno - umirivao ju je. - Ti si nova kraljica, možeš da radiš šta poželiš. - Ni u kom slučaju. Uvek sam insistirala na tačnosti - klimnula je glavom tako energično da su se zatresli srebrnoplavi uvojci koji su uramljivali njeno lice. Ovakvu je Zajed još nije video. Kosa joj je bila začešljana unazad pa se kao zlatna kruna presijavala iznad njenog čela. Na vratu je bila savijena u elegantnu špansku punđu, a neposlušni pramenovi davali su posebnu draž njenom nasmejanom licu. Jasno mu je bilo da je ovu magičnu frizuru za princeze napravila Manar svojim veštim prstima. Sofija je izgledala kao morska boginja. - Čarobna si - reče oduševljeni Zajed. Divio se njenom preobražaju. Kao da je iz senke izašla na svetlost. - Hvala - uzvrati mu ona osmehom, ali ipak je bila zbunjena. Kada je uhvatio njen pogled, video je da je boja njenih očiju u neverovatnom skladu s bojom haljine. Odjednom je osetio snažnu želju koja je nadolazila kao povodanj. Želeo ju je. I sam je bio iznenađen snagom te čežnje. Nije mogao da se seti kada je poslednji put ovako snažno poželeo ženu. Možda princezu Ajlu. Kasnije ništa slično.

56 Bocca


Zvončica

U tom momentu iza njega odjeknu muški glas. - Hoćeš li me upoznati, Zajede? On se okrenu i ugleda svog mlađeg brata Halida koji je, kao i Zajed, nosio tradicionalnu nošnju od slonovače i zlata, ali bez pripadajućeg dela preko glave. I dok je Zajed upoznavao Sofiju i Halida, u mislima je odlutao princezi Ajli. I to nije bilo ništa novo. Osećaj krivice pratio ga je na svakom koraku lišavajući ga svih životnih radosti. S druge strane, nije to hteo da zaboravi. Nije mogao i nije trebalo. Jer, on je bio kriv za Ajlinu smrt... Nije više bio gospodar svojih čula. Slep od besa, jurio je palatom i, ričući kao bik, pobacao je na pod dragocene antičke vaze. Gnev i žalost izražavao je vrišteći, i uvek je naglašavao da Ajla nije bila kriva, nego da je on tražio pravdu. Njegov otac, braća i preplašene sluge jedva su ga zadržali da Ajlinog muža ne pozove na dvoboj. Zajedova žeđ za osvetom bila je tolika da nije čuo savete članova svoje familije, pa su ga mesecima držali zatvorenog u palati sve dok se nije umirio. Tada je u njemu umro dečak koji je Ajlu poštovao i voleo. Ostao je čovek koji je bio snažan, lep, brz, ali slomljen i iznutra prazan. Čovek koji je hteo sve i ništa, čovek koji je bio proklet i koji je svojoj porodici stvarao probleme. Prvo je izgubio sestre. Zatim oca. I sad Šarifa. Kada će se ovaj tragični niz prekinuti? Kada će loša zbivanja konačno biti zamenjena lepim? Kada? Halid je živo diskutovao sa Sofijom. Očigledno je da su odmah pronašli zajednički jezik. Halid je bio zainteresovan za istoriju i arheologiju. Kada je Zajedu signalizirano da je vreme za početak svečanosti, Halid se pozdravio i seo sa Jeslin i decom. Svečano osvetljenje dalo je posebnu atmosferu dok je orkestar tušem najavio dolazak budućeg kraljevskog para. - Spremna? - upita Zajed gledajući Sofiju. Gledao je u ženu koja je zaslužila drugačiji život od ovoga koji joj je ponudio. I, pre svega, zaslužila je boljeg čoveka od njega, zapravo čoveka koji će je voleti iskreno i od sveg srca. Sofija, koja je do tog momenta bila iznenađujuće mirna, gledala je u lepo Zajedovo lice. Kada je u njegovim očima primetila mučenički izraz, zastao joj je

57 Bocca


Zvončica

dah. Istog momenta bilo joj je jasno koliko se u njemu prevarila. Njeno srce počelo je jače da udara. Da li će moći da održi obećanje koje mu je dala? Zajed je izgledao tako kraljevski da joj se nešto u grudima pokretalo svaki put kada ga je pogledala. Ona ga voli. Ona ga voli? Da. Još uvek ga voli. Još jednom je duboko udahnula. Svi pogledi bili su uprti u njih i ona se stresla. Kao da joj čita misli, Zajed je uze za ruku i reče dubokim glasom: - Ja sam s tobom. Kunem se da te cele večeri neću ostaviti. Ne bih to učinio ni kada bi se Šarif pojavio. Pokušao je da mu glas zvuči tiho i umirujuće, ali na pomen Šarifovog imena zastade joj knedla u grlu. - Eh, kada bi on došao... Njegove oči potamneše od bola. - Da, kad bi... Ruku pod ruku krenuli su kroz veličanstvena dvokrilna vrata u veliku svečanu salu sa zlatnim plafonom. Sofija je srce osećala u vratu dok su išli duž dugih stolova prekrivenih stolnjacima od brokata, postavljenih zlatnim i srebrnim detaljima. Skupoceni kristal, teški srebrni escajg i delikatni porcelan blistali su uz svetlost stotina upaljenih sveća. Vazduh je bio pun teškog mirisa belog ljiljana, uvezanog u ekstravagantne bukete a stolovi prefinjeno ukrašeni. Cela sala mirisala je tako neodoljivo da je Sofija bila baš iznenađena. Dok su se približavali najdužem stolu u pročelju, srce je htelo da joj iskoči. Bila je toliko nervozna da je Zajedovu ruku jače stisnula. A on je bio topao i snažan, miran i samouveren. Ona se osećala kao da je u brodu koji tone, u strahu da će se svakog časa udaviti. Nije se udavila, ni tada ni tokom sledeća tri sata. Mada su joj ruke drhtale kao jasika dok je Zajed pokušavao da joj na prst stavi verenički prsten pred svim tim ljudima. Uplašila se da će mu prsten iskliznuti iz ruke. Zajedove usne zadovoljno su se pokrenule kada je odlučno uzeo Sofijinu ruku i stavio prsten na njen prst. Prsten je bio prelep, s velikim plavim dijamantom uokviren sitnim žutim i smeđim brilijantima.

58 Bocca


Zvončica

- Samo kad nije roze - nervozno se osmehnula. Zajed složi na licu grimasu. - Morao sam da pravim novi raspored kada sam čuo da mrziš određenu boju. Tek u pola dva ujutro ispratio je Zajed Sofiju do njenog apartmana. Ćutao je. Sofiju je obuzelo snažno uzbuđenje i jedva je disala. Oni će se sutra venčati... Sutra će verovatno otići s njim u njegovu spavaću sobu. Mada u poslednjih nekoliko godina ništa lepše nije mogla zamisliti od ovoga što joj se dešava, osećala je strah. Njeno iskustvo s muškarcima bilo je ograničeno da bi mogla mirno da očekuje ono što sledi. Iznenada je osetila želju da bude sama. Htela je da se sakrije u sebe da bi ponovo bila ona neupadljiva Sofija. Zajed ima sve što čovek poželeti može. Pa kako je moguće da on poželi nju, Sofiju, za ženu? Učinila ga je radoznalim pa je u njoj video izazov. On nije sposoban da voli, to je znala iz pouzdanog izvora. Uostalom, to je i sam priznao... Drhtala je od straha. Gospode, zašto je sebi ovo dozvolila? Tek kada su stigli na kraj kolonade, bilo joj je lakše na srcu. Uskoro će biti u svojoj spavaćici, daleko od Zajeda i ovog osećaja predstojeće propasti. Pošto ju je dopratio u apartman, Zajed nije pokazivao nameru da ode. Ušao je u slabo osvetljenu dnevnu sobu zamišljeno šetajući gore-dole. Onda je širom otvorio balkonska vrata pa se čulo tiho šištanje vode u fontani. - Želiš li nešto da me pitaš u vezi sa sutrašnjim danom? - upita on promuklo. - Ne. - Mislim da ti je sve jasno. Pre podne je venčanje, a posle podne nas ostavljaju same. Dalje znaš? Sela je na belu sofu i podigla noge. - Već zamišljam. - Naš brak je pravno valjan samo ako bude konzumiran. Srce joj je zastalo. - Ali možemo da se pretvaramo da smo tako postupili. On se nasloni na otvorena balkonska vrata i stisnu usne. - Nije mi dozvoljeno da lažem, to je u vezi sa karmom.

59 Bocca


Zvončica

- Zašto bi tako mala laž izazvala božji gnev? Prevukao je rukom preko usana. - Zar bi bila u stanju da slažeš? - upita on mračno a Sofija se odjednom naježi. Prekrstila je ruke i uhvatila se šakama za ramena. - Zvučiš kao da si imao loše iskustvo. Zajed nakratko zatvori oči, zatim ponovo pogleda u nju. - Male laži su opasnije. Deluju nevino i glupo, zatim klize jedna za drugom neprimetno, pa su ponekad smrtonosne. Ponovo je prevukao rukom preko usana. U njegovoj glavi iskrsnula su sećanja, mračna kao noć. - Sutra ću se zavetovati da ću te štititi, poštovati i da ću ti biti veran. Čvrsto sam odlučio da sve to održim. To znači da ćeš, dok traje naš brak, biti jedina žena koju ću voleti, i da drugih žena osim tebe neću imati. Sofija je mirno sedela i slušala. Osećala je težinu njegovih reći, a istovremeno je bila ubedena da to nije ni u kakvoj vezi s njom. Nosio je neku tajnu u sebi, bez namere da je bilo kome otkrije. - Pored ostalog, činjenica je da te uopšte ne poznajem - reče ona nesigurno. Za mene si dosad bio samo bogati plejboj, a sada počinjem da uviđam da si ipak nešto drugo. Sumorno se nasmejao. - Samo nemoj da počneš da u meni gledaš junaka jer to nisam. - Dobro, šta si ti? Stajao je u vratima a onda je polako pošao prema njoj. Hod mu je bio neverovatno gibak, a njegov pogled oštar, gotovo fatalan. - Ja sam crna ovca familije - reče on u momentu kada joj je prišao. Sofijino srce poče jače da udara. Prišao joj je toliko blizu da je mogla glavu da nasloni na njegove grudi. Gledali su se u oči. - Ali kad imaš sve što čovek poželeti može, zašto sebi dozvoljavaš da budeš crna ovca u porodici? Prstima je uhvatio njenu bradu malo joj okrenuvši glavu, da bi je pogledao s

60 Bocca


Zvončica

profila. Njena koža gorela je pod njegovim dodirom. Pošto joj ništa nije odgovorio, tiho ga je upitala: - Da li si ti loš čovek, Zajede? Bez upozorenja on je privuče sebi i čvrsto zagrli. - Možeš biti sigurna da nisam - šaputao joj je pa je osetila njegov vreli dah. Ali sam proklet. Sofija zadrhta. - Molim te, nemoj to nikada više da kažeš. Zajed rukom obuhvati njen struk i privuče je sebi. Osetila je konture uzbuđenog muškog tela. - Kunem ti se da ću te u svim prilikama štititi - njegove usne lutale su njenim obrazima spuštajući se do njenih usana. - Tu je uključena i zaštita od mene - zatim se obrušio na njene usne, kao neko ko umire od želje. Ljubio ju je strasno i požudno. Dok mu je uzvraćala na isti način, osećala je da su je kolena izdala i da bi sigurno pala da je on nije držao. Sve je odjednom zaboravila, zahvatila ju je neopisiva strast od koje je uzdrhtala. Krv joj je kuljala kroz vene kao užarena lava. Izgubila je osećaj i za prostor i za vreme jer je sve bilo nevažno osim vatre u kojoj je toliko uživala. Posle nekog vremena Zajed podiže glavu i prevuče prstom preko njenih vrelih obraza. - Isuviše si dobra za život sa mnom - reče on ogorčeno. - Ali ne mogu da izbegavam obaveze. Sve ovo moram da uradim za Šarifa, a ništa ne mogu bez tebe.

61 Bocca


Zvončica

8. poglavlje

Iza Sofije je ostala nemirna noć, činilo joj se da uopšte nije spavala. Bilo joj je drago kad joj je Manar u svitanje servirala doručak. - U mojoj zemlji nevesti se pred venčanje farbaju ruke i noge kanom - reče služavka pošto je servirala kafu i lisnato testo. - Želite li da vam pomognem da to učinite? Sofija otpi poveći gutljaj jake kafe. - U vašoj zemlji? Znači li to da niste iz Sarka? Manar se raspoloženo osmehnu. - Ja nisam, ali moj muž jeste, on radi za princa Halida. Sofija slučajno pogleda prema vratima i ugleda Jeslin. - Smetam li? - upita kraljica. - Nikako, baš se radujem. Dobro jutro, Visosti - Sofija stade pored malog stola da bi propustila Jeslin u sobu. Zatim je poljubi u oba obraza u znak pozdrava. Kako ste? - Uzbuđena sam zbog venčanja - odgovori Jeslin tiho. Sofija oseti knedlu u grlu. Jeslin je bila vrlo ljubazna. - Nešto sam vam donela - dodade kraljica i pruži Sofiji mali paket uvijen u svileni papir. - Svaka mlada na venčanju treba da nosi nešto pozajmljeno i nešto plavo. To bi trebalo da vam donese sreću. Sofija je bila dirnuta. Počela je da otpakuje mali paket. Ugledala je kao sneg belu kambrik maramicu. Kad ju je razmotala, ugledala je umetnički izrađena slova S i F, izvezena tamnoplavim koncem. - To, u stvari, pripada Šarifu - dodade Jeslin nesigurno. - Pošto znam koliko vas ceni, pomislila sam da bi ovo bio način da i on učestvuje na današnjem venčanju. Sofija uze maramicu koja joj je značila mnogo više nego što je Jeslin slutila. - Učinili ste mi ovaj dan posebnim, Visosti - Sofija uze Jeslininu ruku. - Sofija, od danas smo nas dve jetrve i od sveg srca želim da budemo

62 Bocca


Zvončica

prijateljice - Jeslin zagrli Sofiju. - Neću vam smetati, znam da treba još mnogo toga da uradite. Želim da znate da sam uvek tu za vas i... Za ime Boga, ne slušajte tračeve. Zajed nije proklet, kako on to često naglašava. Opet ta reč, ovoga puta iz Jeslininih usta. Sofija nije htela ništa da zapitkuje. - Pripremila sam vam kupatilo - reče Manar. - Ako ne počnemo odmah, nećete biti spremni na vreme. Za dva sata počinje obred. Venčanje je bilo kratko i jednostavno. Sofija i Zajed stajali su jedno pored drugog u salonu za prijem, gde su razmenili zavete i prstenje. Bio je to formalan postupak s obaveznim svedocima, u uskom porodičnom krugu. Zajed je Sofiju još jednom iznenadio novom haljinom. Bila je predivna, srebrnosiva s uskim gornjim delom, tričetvrt rukavima i ravnom suknjom do poda. Glamurozna ali uzdržana, Sofiju je podsećala na holivudsku modu četrdesetih godina prošlog veka. Prirodno, Manar je odmah znala koja frizura ide uz tu haljinu. A sada - bila je venčana. Venčana? Sofija je pomislila da sanja. Večera je priređena za sedamdeset gostiju, među kojima su bili bivši američki predsednik i britanski eks-premijer. Protekla je brzo a Sofija je u društvu takvih gostiju dobila vrtoglavicu, međutim, pravu vrtoglavicu izazvao je Zajedov pogled. Gledao ju je često i upadljivo. I svaki put je osetila lupanje svog srca kada bi ga pogledala pravo u oči. Nikada je nijedan muškarac nije tako požudno gledao. Požudno. Obrazi su joj bili vreli a od strujanja krvi gotovo je ogluvela. Nagnuo je glavu prema njoj. - Jedva čekam da ostanemo sami - prošaputao je. Sofiji zastade dah. Prsti joj utrnuše, dlanovi je zasvrbeše, čak joj je i prsten bio težak. - Večera će potrajati najduže još sat vremena - dodade on. - Ali nemoj mene da se plašiš, nema razloga. Ona prkosno podiže bradu i uzvrati: - Čega da se plašim? Nije mi prvi put.

63 Bocca


Zvončica

- Zar nisi devica? Osetila je kako joj je krv jurnula u obraze. Šta je on očekivao? - E pa, shvati! - besno je prosiktala. - Meni je trideset godina! Krajevi usana mu se pomeriše, kao da se trudio da izbegne osmeh. - Ne uznemiravaj se time. Imamo vremena. I oboje ćemo od svega toga ponešto dobiti, zar ne? Zajed nije mogao da odvoji pogled od njenog lica. Bila je očaravajuća. Koja žena danas ume da pocrveni? - Mislim da treba što pre da odemo odavde - reče ona i stisnu usne. - Zar ne misliš da je dobro odvojiti vreme za ljubav? Ona mu dobaci mračan pogled i strogo reče: - O ljubavi nema govora. Nazovimo to jednostavno - seksom. Zajed je odjednom osetio veliko olakšanje. Bila je jednostavna, divna i poželjna. I uzbuđena. Bila je savršena. Nezamenljiva. Posle sat vremena obreli su se u Zajedovom apartmanu. Sofija je ostala bez reči, impresionirana vrednim tapiserijama po zidovima, luksuznim divanima i zlatom vezenim tamnoplavim zavesama koje su lepršale na povetarcu. Kada se okrenula, kroz jedna otvorena vrata ugledala je ogromni krevet s baldahinom. Brzo je odvratila pogled. - Želiš li čašu šampanjca? - Zajed pokaza šampanjac u kofi s ledom, spreman za ovu priliku. - Da, vrlo rado - jednom rukom pritisnula je svoj stomak u pokušaju da spreči lepršanje leptirića. - Sedi - ponudi joj on dok je otvarao bocu. Sela je na jedinu stolicu u sobi. Zajed se osmehivao. Zategnula je ramena i pritisnula krst na grudima. On napuni dve kristalne čaše i pruži joj jednu. - Živeli! - reče ona raspoloženo i podiže čašu. Zajed se duboko zagleda u njene oči. - Za naš dug i srećan brak. - Za naš dug i srećan brak - ponovi ona, ali znatno svečanije. Čuo se zvuk

64 Bocca


Zvončica

kristala i Sofija otpi gutljaj. Zastala je a onda rekla: - Mmm, baš je dobro. - U normalnim prilikama ne piješ? - upita je on i zavali se naspram nje na plavi somotski divan. Delovao je opušteno. Pomislila je da bi bilo dobro da se ugleda na njega. Popila je još jedan gutljaj. - Ne - spustila je čašu. - Zašto? - Ovo ovde je tvoj život. Moj je sasvim drugačiji. - Nisi mi pričala o roditeljima - suzio je oči. - Oni su bili poznati? - Da, pre svega po nedostatku samokontrole - otpila je još jedan poveći gutljaj pre nego što je polupraznu čašu ostavila na stočić. Njegov pogled još uvek je počivao na njenom licu. - Ne shvatam zašto se kriješ? Veoma si lepa žena a sve si učunila da te niko ne primeti. Potiskujući paniku, odgovorila je: - Lepota nije sve. Rano sam naučila da izgled nije važan. Istinska lepota dolazi iznutra. Tako sam mogla da upoznam ljude i da im pomognem da saznaju šta ih vezuje za druge ljude. - Čuo sam od Pipe da svaki susret uređuješ prema strogo utvrđenim pravilima. Čak je i seks regulisan. - Izgleda da je seks jedino o čemu razmišljaš - reče ona oštro, pri čemu je čvrsto stisnula šake da se ne bi videlo da je uzbuđena. Kada se nasmejao, u uglovima njegovih očiju ocrtale su se sitne bore. - U ovom momentu razmišljam. I kako ne bih kada izgledaš zavodljivo. Ne krijem da mi je drago što sam s tobom i iskreno se nadam da me nećeš pogrešno shvatiti. Prekrstila je nogu preko noge pre nego što je kazala: - U redu je to što Pipa kaže. Uvek zamolim klijente da se u prvih pet susreta odreknu seksa. Sve ostalo prepušteno je njima. - Zašto baš pet? I zašto su potrebna pravila za to? - Zato što seks menja odnos u vezi. Većina žena zaljubi se u muškarca s kojim je spavala. Muškarci su drugačiji..

65 Bocca


Zvončica

- Veruješ li da će seks promeniti tvoja osećanja prema meni? - upita on mirno. Otvorila je usta, pa ih je zatvorila a onda je rekla: - Pa... sad... sumnjam. - Zašto? - Ni sa jednim muškarcem s kojim sam spavala nisam osetila bliskost - eto, i to je kazala. Slegnula je ramenima očekujući reakciju, ali je on ćutao ispitivački je posmatrajući. - A šta je s tobom? Da li ćeš pred svoje imenovanje prvi put spavati sa ženom? - upitala je osorno. - Ne. Ali kada me već pitaš, reći ću ti iskreno - nisam to često radio. Nije moj stil. - Zašto? Muškarci su prema seksu... - I žene su - preseče je on. - Ali smatrao sam da je dobro kada čovek sebe bolje upozna - zatim je ustao i prišao joj. Rukama ju je vešto podigao, seo je na njeno mesto a nju spustio sebi u krilo. - Ovako je mnogo bolje - zadovoljno je zaključio. - Teško mi pada da pričamo o seksu dok si daleko. Sofija se ukočila, osetila je... Zbunila se, a njemu je bila interesantna upravo takva. - Šta je sad? - Ti si... tako si blizu. - Uskoro ću ti biti još bliži - odgovori on ozbiljna lica, ali sa zadovoljnim sjajem u očima. Pripremao se za zadovoljstvo. Njeno srce je poskočilo. Stisnula je pesnice da bi zadržala podrhtavanje. - Onda, obavimo to - rekla je. Ponovo je čula njegov uzdržani smeh. Kako može toliko da mu odoleva? Sofija nije mogla da odvoji pogled od njegovog lica. Nijedan čovek ne bi trebalo ovako dobro da izgleda. To zaista nije fer. Nikakvo čudo što je smekšala. Uživao je istražujući detalje njenog lica: savršeni obrazi, lepo oblikovan mali nos, divna, izrazito senzibilna gornja usna... - Tvoje lice je savršeno - mrmljao je. Gledala ga je u oči. - Shvataš li šta sam ti rekla?

66 Bocca


Zvončica

- Mhm. Mada još nisi odlučila da li ćeš me voleti ili bi trebalo da me mrziš? Crvenilo joj je nadolazilo u obraze. - Da te mrzim, Visosti? To bih mogla jer imam dobro opravdanje. Bio je bezobrazno spreman da se nasmeje.

67 Bocca


Zvončica

9. poglavlje

Samo trenutak kasnije uozbiljio se, a njegove oči i dalje su izazivački blistale. - Ali ne vidiš samo jednu sitnicu: da tvoje telo priča drugu priču. Sofija se zaledila shvativši da još uvek sedi u njegovom krilu. - Moje telo? - Mhm - on je pomilova po leđima. - Tvoje telo uživa u mom dodiru, kao što ja uživam kada si mi ovako blizu. - To je zabluda. - Zar veruješ u to što si rekla? - on je okrenu sebi da može u lice da je gleda. Njene noge zaljuljaše se na jednu stranu, a njena ramena on pritisnu uza svoje grudi. - Da - reče ona a srce je htelo da joj iskoči. Kažiprstom je klizio po konturama njenog lica, a zatim je prste provukao kroz njenu kosu. Uzbuđivao ju je njegov dodir. Probudio je u njoj želju. Nežno joj je masirao lice i vrat. Bio je to pravi osećaj blaženstva, pa se opušteno naslonila na njega. Jezikom tela - to je bilo poverenje. Zanimljivo, Zajedu se nije žurilo. Kako to, kada su svi muškarci obično vrlo nestrpljivi. Očigledno je uživao nežno dodirujući njeno osetljivo telo. Milovao ju je po vratu, po ramenima, leđima, dok se nije sasvim opustila. Zabacio joj je kosu da bi joj video lice. - Vi ste vanredno lepa žena, princezo Fejc. Radoznalo je podigla obrvu. - Princeza? - Da, a uskoro ćeš biti moja kraljica. Nije znala da li je to zbog njegove iritantne blizine ili zbog njegove nežnosti, tek, osećala se kao opijena. - Ne mogu da se setim baš nikoga ko bi delovao manje kraljevski od mene. Nežno joj je provlačio prste kroz kosu. - A ja to vidim sasvim drugačije - reče on i poljubi je u vrat pored uha. Stresla

68 Bocca


Zvončica

se i snažno je zagrizla gornju usnu da ne bi pokazala koliko joj prija sve što on radi. - Ti ovo zaista umeš - prošaputala je prigušeno dok je Zajed usnama klizio po njenom vratu. - A ti imaš tako lepo i podatno telo - uzvrati on pre nego što ju je nežno ugrizao za rame a zatim vrelim poljupcima prekrio vrat i bradu. Osećala se veličanstveno dok se uvijala pod njegovim usnama, dok se trzala i jecala. - Zar zaista tako misliš? - Da - odgovori on toplo. - Ne mislim nego sam siguran - dok su njegove usne nastavljale nemirnu igru, rukom je polako otkopčavao sitnu sedefastu dugmad na njenoj haljini. Nekoliko sekundi kasnije haljina je skliznula s njenih ramena. Sramežljivo se privila uz njega zagnjurivši lice u udubljenje između njegovog vrata i ramena. - Ne treba da se stidiš preda mnom - reče joj on nežno. - Takva sam. - Besmislica - uzvrati on i okrenu je u prema sebi. Ona mu brzo okrenu leđa. Podigao joj je kosu i kratko ju je poljubio u vrat dok je rukom niz leđa klizio do grudnjaka. Otkopčao ga je uvežbanim pokretom. Kada je osetila da su joj grudi i leda bez delića garderobe, uhvatila ju je jeza a bradavice joj se ukrutiše. Pokrila je grudi rukama, bila je izgubljena. Htela je nešto, a nije znala šta. Još poljubaca? Nežnosti? Ili nešto da smiri uzavrelu krv? Kada su njegove nemirne ruke s njenih leđa prešle na grudi, Sofija je od šoka refleksno zatvorila oči. Njenom telu ovo je bilo sasvim novo, nepoznato. Zatvorenih očiju koncentrisala se na doživljeno čulno zadovoljstvo. Zajed je milovao njena najosedjivija mesta, a ona se prepustila blaženstvu. Milovao ju je i dražio, uživao je u svakoj njenoj radosti i bio je srećan što je uspeo da na svakom kvadratnom centimetru njene kože izazove požar, a ona je grizla usne i stiskala zube dok je njeno telo želelo još... još... A kada je pomilovao njene bradavice, bila je van sebe. Nesvesno se privila celim telom uz njega osetivši dokaz uzbuđenog muškarca. U tom momentu se

69 Bocca


Zvončica

izgubila. Ni on više nije mogao da čeka. Kolenom joj je razmaknuo butine pa je osetila njegovu vrelinu. Bio je snažan i strastan, ona je bila bespomoćna, ali je želela sve to i ni za šta na svetu ne bi dozvolila da se to prekine. Nekako je od početka znala da će sve biti ovako zagonetno, čulno, zapanjujuće erotično. Njegove ruke klizile su po njenom telu, a haljina je uzmicala naniže. U tome mu je i ona nesvesno pomogla pa se njena haljina našla na podu. Na njoj su ostale samo gaćice. Obavio ju je čvrsto jednom rukom dok je druga nezadrživo klizila prema njenim gaćicama. Nežno ju je pomilovao po donjem delu stomaka, a prstom je pronašao njeno najosetjivije mesto. Trgnula se, zajecala i odmah se pridigla. Posle samo nekoliko sekundi vratila mu se s nemom molbom da nastavi započeto. Od sledećeg njegovog poteza zamalo je izgubila prisebnost. Oslonila se rukama iza svojih leđa i još je malo raširila noge. - Molim te da brzo završiš to što si započeo - jecala je. - Inače ću se potpuno izgubiti. Podigao ju je sa sebe i u rekordnih pet sekundi zbacio je sa sebe svu garderobu. Oboje su bili potpuno nagi i on je vrati u svoje krilo, licem okrenutu prema sebi. Uhvatila ju je panika i pokušala je da se oslobodi. - Ne, nećemo tako - protestovala je. - Ja to ne mogu, ne mogu... - Možeš. Želim da me gledaš. Tako ćeš videti šta treba da radiš zajedno sa mnom - uhvatio je njeno lice obema rukama strasno je poljubivši, kao da je njegova svojina. Na neki način to je bilo tačno. Duboko u sebi Sofija je osećala da će mu uvek pripadati. To je zapravo bio razlog njenog straha jer je shvatila koliku moć on već ima nad njom. Još jednom ju je poljubio pre nego što ju je podigao. Kada je počeo da je spušta, Sofija je vrisnula, šokirana veličinom njegove muškosti. Za nju je to bilo nešto sasvim novo. Nečuveno... Ona nije navikla na nešto ovakvo... - Samo polako - mrmljao je on usana prislonjenih uz njene, pri čemu ju je rukama držao ispod kukova sve dok se ona nije na to navikla. - Ti to možeš. Žestoko je zatresla glavom, a zatim je obavila ruke oko njega zagnjurivši

70 Bocca


Zvončica

glavu u njegove grudi. - Ne, ne mogu. Ne znam kako to da podnesem. - To sam ja, najdraža. Stisnula je oči još jače. - Ali baš to je problem! - Nije moguće da me se plašiš? Učinilo joj se da je osetila duboku frustraciju u njegovom glasu i odmah je zažalila zbog svojih reči. Najmanje je želela da ga povredi. - Ne plašim se tebe. Plašim se da ću te zavoleti... Nije se pomerao a ona nije bila sigurna u to da li on diše. - Ali neko bi morao da me voli - konačno progovori on posle čitave večnosti. Sofijino srce bolno je udaralo. Podigla je glavu pogledavši ga u oči. Izgleda zapanjujuće dobro, a istovremeno je beskrajno usamljen. A oboje su bili tu... u čvrstom zagrljaju. Gornja usna joj je zadrhtala. - Dozvoli da ja to pokušam - šaputala je držeći njegovo lice rukama. Poljubila ga je na način na koji je on ljubio nju, strasno, požudno i očajnički. Potrebna je ovom čoveku, a potreban je i on njoj. Njeno srce se otvorilo čime joj je omogućilo da oseća i nešto drugo osim straha. Njeno srce se otvorilo za njega a istovremeno se to dogodilo i njenom telu, koje je s njegovim telom postalo jedno. Usne na usnama, njegove ruke na njenim kukovima, njeni prsti u njegovoj kosi... Osećaj sreće i zadovolj stva rastao je do momenta kada se sve otelo kontroli. A tada osim njih niko više nije postojao. Svakog momenta s novom snagom stiskali su se jedno uz drugo srca su im udarala, svaki nerv im je vibrirao. Sva njihova čula bila su fiksirana samo na jedno. Njeno uzbuđenje je uvek iznova raslo sve dok nije iščezlo u ogromnom vrtlogu. Nejasno je Sofija shvatila da se Zajed opustio kada je poslednjim trzajem duboko prodro u nju. Odjednom se opustio, a ona je i dalje bila obuzeta snažnim osećanjima. Ništa slično u životu nije doživela. Bilo je neverovatno. Iscrpljena, naslonila se na njega. Njeno vrelo i znojavo telo drhtalo je posle šoka izazvanog zadovoljstvom. Ostala je tako još neko vreme dok je Zajed nije na

71 Bocca


Zvončica

rukama preneo u spavaću sobu. Pažljivo ju je položio na krevet i spustio se pored nje. - A sad? - upita ona. On postavi jednu ruku pod njenu glavu, a drugom je privuče sebi. - Sada ćemo spavati - odgovori joj toplo. Kada se probudila, bila je sama u mračnoj sobi. Ustala je i bosa pošla u dnevnu sobu. Tamo nije bilo nikoga, ali je primetila da je njihova odeća pažljivo složena na stočiću između dve sofe. Zajed nije bio u krevetu. U vazduhu se osećao miris losiona posle brijanja. Čim je taj miris prodro u njen nos, osetila je nežnost i novi talas uzbuđenja. U kupatilu je videla vlažan frotirski peškir pa joj je bilo jasno da se on istuširao, obrijao ali i nestao. U tom momentu pala joj je na pamet ceremonija krunisanja, svečanost na kojoj nije bilo dozvoljeno prisustvo žena. Sigurno je sada tamo. Bilo joj je teško iako je znala da ne treba tako da se oseća. Bilo joj je teško jer je s njim upoznala čar ljubavne igre, jer je s njim otkrila zapanjujuća osećanja za koja nije znala da postoje. Sve je to u njoj bilo sveže, pa nije bilo nikakvo čudo što joj on nedostaje, što ga želi svakim delićem svoga bića i tela. Osećala se praznom. I svega se plašila. Bilo joj je žao što mu uz telo nije poklonila i srce. Pošto se okupala, Sofija se vratila u svoj apartman. Bilo je kasno kada je došao Zajed. Sofija ga nije primetila i nastavila je da radi na laptopu odgovarajući na internet poštu. - Ljuta si - reče on kada joj je prišao blizu. Nije se ni pomerila od monitora. - Samo sam zaposlena. Otkad sam ovde, zanemarila sam klijente. - Manar kaže da ništa nisi jela. - Nisam bila gladna. - Stvarno? E, to ne verujem. Pogledala ga je u oči. - Možda nisam raspoložena da opet jedem sama.

72 Bocca


Zvončica

- Možda se osećaš zanemarenom? - Ne osećam se zanemarenom, ali kao da sam u klopci. Kada je seo pored nje na kauč, ona se odmaknula. Pogled joj je pao na njegove duge noge i to je podseti na sva nedavno doživljena uzbuđenja. Fasciklu s dokumentacijom stavila je između njega i sebe. Pobrinuće se da se to poslepodne ne ponovi. Bilo je kasno, a ona je bila gladna, povređena i besna. Njemu to poslepodne nije mnogo značilo. - Mogu li znati zašto si neraspoložena? - upitao je smireno. Sklopila je laptop. - Nestao si bez reči. - Spavala si a ja sam morao na ceremoniju krunisanja. Znala si to. Prekrstila je ruke. - Zašto me nisi probudio ili mi bar ostavio poruku? - Sad sam ovde. - Satima te nije bilo. - Razlog ti je poznat. - Da, znam! - zgrabila je jastuk kojim ga je besno udarila. - Znam. Uredno si sproveo sve tačke sa dnevnog reda: venčanje, konzumaciju braka a zatim i ceremoniju krunisanja. Sada si kralj. Postigao si svoj cilj. Za tebe je ovo bio veliki dan. Zar ti treba još nešto? Njegove oči se smračiše a vilični mišići su se stezali i opuštali. - Da, bio je to veliki dan, ali iscrpljujući. Moraš li da igraš ovu predstavu? Ponašaš se kao moja majka. Borila se za vazduh, kao da ju je pesnicom udario u stomak. Posle nekoliko sekundi uspela je da se pribere. - Molim te, oprosti mi zbog ove predstave - rekla je kada je bila sigurna da je glas neće izdati. - Rekao si da je ovo bio dug dan. - Onda idemo na spavanje. Sutra će ti sve izgledati drugačije. - U pravu si - nasmejala se. On je uhvati za ruku. - Idemo. Pogledala je u njegovu ruku pa u lice.

73 Bocca


Zvončica

- Radije bih ovde spavala. On nakratko zatvori oči. - Sama? - Da - progutala je knedlu. - U slučaju da to tebi ne smeta... Zajed napravi korak unazad. - U slučaju da mi to ne smeta - ponovi on čudnim, podrugljivim tonom. Posmatrao ju je mračnim pogledom, sastavljenih obrva. Stisnuo je usne a zatim rekao: - Ovo je naša prva bračna noć, Sofija. - Znam - poželela je da vrisne. - Pa? Zar ne bi trebalo da smo zajedno? Ili ćemo odmah svako svojim putem? - Ali mi nismo zajedno! To je bio seks i to je jedino što nas vezuje. Ne vidim razlog zašto bih spavala s tobom. Šta sam ja tebi, Zajede? On podiže ramena. - Ti si moja žena. - Samo na papiru - uzvrati ona jedva čujno. - To je više nego na papiru. Obećao sam da ću te paziti i štititi, i da te neću varati. Šta još hoćeš? Ljubav, htela je da kaže. Prijateljstvo. Ali nijednu reč nije izgovorila. Nije ona slaba, ali tražila je način da mu se približi. Grudi su joj gorele a u glavi vladala konfuzija. Kada bi imala malo više vremena... Kad bi on seo pored nje i dao joj šansu da se smiri. Kako da mu objasni da njena reakcija nije bila histerična, nego borba s dubokim strahovima. O tome ni sa jednim muškarcem nije razgovarala, jer joj to dosad nije bilo potrebno. A sada je želela da mu se poveri. Zajed to nije shvatio. Štaviše, bio je ljutit. To ga je navelo da se povuče u svoju ljušturu. Odlučila je da popusti. Pružila je ruke prema njemu u nemoj molbi da ostane s njom i da sve ovo razjasne. Zajed pogleda u njene oči, zatim u njene ruke i zatrese glavom. - Ne, Sofija, ne podnosim ovakve predstave. Želim ženu koja mi neće praviti scene. Baš iz tog razloga želim jaku i samouverenu ženu - okrenuo se i pošao prema vratima. Sofiju obuzeše panika i očajanje. Moraš ga pozvati da se vrati. Moli ga da

74 Bocca


Zvončica

ostane. Moli ga. Moli ga najlepše što umeš, možda će delovati. Ali Sofija nije umela da moli. Nije mogla ni glas da ispusti molećivim tonom. Zajed je zastao pred vratima i okrenuo se. - Možemo da pokušamo ujutro još jednom - opomenu je ledenim glasom. Kao što su je nekada opominjali njen otac i njena majka. Sa suzama u očima klimnula je glavom. - Laku noć, Sofija. Bolno zajecavši, zagrlila je jastuk. Upravo je to bila situacija koje se plašila. Ljudi koji se okrenu i odu. Uplakane žene koje ostaju. Iritirani muškarci s lažnim strpljenjem. Propale žene. Bože, kuda sve to vodi? Kada bi sve moglo da bude kao ranije, kao da se ništa nije desilo. Sofija se rasplakala. Slomio joj je srce, jedva je malo bolji od njenih roditelja. I ovo će se završiti na isti način ako ne bude pazila.

75 Bocca


Zvončica

10. poglavlje

Sledećeg dana Sofija je Zajeda čekala celo pre podne, ali o njemu ništa nije čula. Kako je vreme odmicalo, bilo joj je sve teže, a njen nemir sve jači. Potonula je u haos svojih osećanja, bila je potpuno bespomoćna. Satima je bila sama. On je nestao, ali je znala gde je. Ipak, on je zaslužio više razumevanja, to je Sofija morala da prizna. Sada bi morala da mu se izvini, inače ne bi valjalo. Zajed je bio iskren, nije on loš čovek. Nije joj obećao ništa što nije nameravao da ispuni. Tek kasno posle podne stišao se njen bol. Sela je za radni sto i baš tada je Zajed ušao u njen apartman. Umotan u beli sari, izgledao je umorno. - Smetam li? - upitao je. - Ne - pokušala je da se osmehne. - Kako si proveo dan? - Naporno. Razgovarao sam sa Halidom i Jeslin o Šarifovoj sahrani. - Želim da ti se izvinim za ono sinoć - poče ona. - Pogrešila sam, bila sam sebična i nepromišljena. - Ti si nevesta, a na dan venčanja satima si bila sama. Ni u najboljem raspoloženju to ti se nije moglo dopasti. Pao joj je kamen sa srca. Izašao joj je u susret. Njena napetost nestade. Bože, on je divan. - Šta kažeš na to da odemo na večeru? Mogli bismo da promenimo okolinu. U sedam? Pristala je bez razmišljanja. Već u pola sedam Sofija je nervozno pogledala na sat. Manar joj je posavetovala da obuče dugu roze haljinu. Kosu je raspustila po ramenima. Trud se isplatio, pomislila je Sofija kada je Zajed tačno u sedam ušao u njen apartman zadivljeno je odmerivši od glave do pete. Na njemu je bilo crno odelo, bela košulja u kombinaciji s tamnom kravatom. - Izgledaš očaravajuće - zadovoljno se osmehnuo. - Hvala. Izgleda da i moja odbojnost prema roze boji iščezava.

76 Bocca


Zvončica

Bila je presrećna. Seli su u crnu limuzinu s zatamnjenim staklima. Narednih

dana

i

nedelja

ćaskali

su

izbegavajući

da

razgovaraju

o

nesporazumu. Svesna da je bila preterano hirovita, ljutila se na sebe. Istovremeno se divila Zajedu i njegovoj toleranciji, njegovoj umešnosti da opravda njene nepromišljene postupke, pa se u tom momentu nije osećala krivom ni pred sobom ni pred njim... Tri meseca kasnije Sofija je s mužem boravila u San Francisku, gde je održala oproštajno predavanje. Kada su se vratili u hotel, prelistala je "Čikago tribjun" i srce joj je poskočilo od uzbuđenja. Još jednom je pročitala tekst. Šarif je živ? Preživeo je avionsku nesreću? Glava joj je bila kao u stomaka bunilu. Ovo se graniči s čudom. - Bože, Jeslin i deca mora da su presrećni. A Zajed? Zajed... Obrisala je suze. Pokušala je ponovo da se koncentriše na članak. Zaboravila je na mučninu u stomaku. Teško povređenog Šarifa izvukli su iz olupine aviona nomadi koji su se slučajno zatekli u blizini. Nisu znali o kome je reč, jer je Šarif izgubio pamćenje. Šeik Halid Fejc čuo je neke glasine u pustinji o tome. Četiri nedelje uporno je tragao i pronašao je Šarifa zbrinutog u bolnici. Zajed je primetio da se Sofija često hvata za stomak i da se čudno ponaša i zato ju je odveo u bolnicu. - Hm - mumlao je lekar koji je sondom ultrazvučnog aparata prelazio preko njenog stomaka. - Kao da čujem dva pulsa. Stanite, stanite... O, blizanci. - Blizanci? - pobledela je Sofija. - To je nemoguće! - Nije nemoguće - usprotivi se Zajed oduševljeno. - U našoj porodici bilo je blizanaca... Jamila i Aman. Najzad su počeli da se raduju lepim vestima. Zajed je telefonom od svog mlađeg brata dobio potvrdu da je vest iz novina tačna. Požurili su u Sark da podele radost sa porodicom ali i da im kažu da ima još radosnih vesti. Sofija je pre mesec dana saznala da je u drugom stanju, ali je to zadržala za sebe. Bila je zbunjena i nije znala da li da se raduje. Ipak, duboko u duši osetila je titraje sreće...

77 Bocca

Zlatna vatra u pustinji  
Zlatna vatra u pustinji  
Advertisement