Issuu on Google+


Sara Majls

POKLON SUDBINE I Melisa je sedela u svojoj kancelariji i sreĊivala papire na stolu, kada joj je zazvonio mobilni telefon. Pogledala je u telefon, Brajan je zvao. - Halo. - Melisa draga, ĉekam te za pola sata da odemo na ruĉak. - Odliĉno, imam mnogo lepe vesti za tebe. Juĉe kad sam se vratila sa posla me je ĉekalo pismo... - Melisa, ţurim, videćemo se za pola sata pa ćeš mi ispriĉati o ĉemu se radi. Brajan je spustio slušalicu ne ĉekajući njen odovor. Već je bio poĉetak aprila, a proleće je tek sada poĉelo da pokazuje prve nagoveštaje. Na ulicama grada je bilo toliko prolaznika da su ulice prosto bile zakrĉene. Ljudi su koristili pauzu za ruĉak, da bi obavili neke kupovine ili se odmorili u nekom od obliţnjih restorana. Melisa je već dve godine radila kao sekretarica u opštini i ĉim je izašla iz zgrade, okrenula je lice prema suncu. Bilo je prijatno ponovo se naći na vazduhu, van debelih zidova koji su od njene male kancelarije ĉinili veoma mraĉnu prostoriju. Iskoristila je pauzu za ruĉak da se malo prošeta. Posao koji je obavljala nije bio naporan, ali je bio veoma monoton što nikako nije odgovaralo njenoj vedroj prirodi. Nakon kratke šetnje po prolećnom suncu, poţurila je da se što pre vrati do zgrade opštine. Dok se pribliţavala, njeno uzbuĊenje je svakim korakom sve više raslo. Tek kada je ušla u dugaĉak hol, osetila je kako uzbuĊenje naglo popušta. Buka koju je pravio saobraćaj je utihnula i zavladao je mir svojstven ovakvim zgradama. Ĉinilo joj se kao da je ušla u srednjevekovnu crkvu. Ugledala je Brajana kako sedi na klupi pokraj zida. Mahnuo joj je. Potpetice su joj odzvanjale po kamenom podu dok mu je ţurno prilazila. - Ti si pravi dah proleća, draga - rekao joj je Brajan razdragano.

1000 € BONUS


- Imam divne vesti za tebe, Brajane. Nasledila sam neko imanje u Grĉkoj. Vidi, pokazaću ti! Pismo nije baš na najboljem engleskom jeziku, ali moţe da se razume - povukla je Brajana nazad na klupu i izvadila plaviĉasti koverat iz svoje torbice. Brajan se nasmejao, posmatrajući njeno veselo lice. Tek posle nekoliko trenutaka poĉeo je da obraća paţnju na pismo koje je Melisa drţala u rukama. - Poslao mi ga je neki advokat Grigoris iz mesta Marmaros na ostrvu Kios u Grĉkoj. Nisam sigurna da sam ikada ranije ĉula za njega - objasnila mu je, pokazujući glavom prema pismu. - Nije vaţno da li si ĉula ili nisi, proĉitaj pismo već jednom. - Evo, poslušaj najvaţnije delove: - Moram da vas obavestim da je vaš roĊak gospodin Harold Karson preminuo pre mesec dana. Ostavio je za sobom hotel koji se zove "Adonis". U posed je ukljuĉeno i imanje koje okruţuje hotel "Adonis". - Znaš li šta to znaĉi, Brajane? Mogu li da nastavim: - Nakon smrti gospodina Karsona, dobio sam ponudu da kao staratelj prodam imanje. Moram da naglasim da je posed mog klijenta tokom poslednjih godina njegovog ţivota bio veoma oronuo pošto Harold Karson nije imao sredstava da ga odrţava. Sa upitnim izrazom na licu pogledala je Brajana. On je ćutao. - Jel shvataš o ĉemu ti priĉam? Prodaćemo hotel i ne moramo da ĉekamo da poloţiš advo-katuru, već se moţemo venĉati i imaćemo novca da odmah po poloţenom ispitu otvorimo advokatsku kancelariju. Moţemo odmah da se verimo, Brajane! - Saĉekaj malo Melisa, ne treba ţuriti nigde! -uzeo je pismo iz njene ruke i nastavio da ĉita. Melisa ga je sve vreme nestrpljivo posmatrala. Brajana je upoznala nakon nekoliko meseci pošto je poĉela da radi u opštini. Nekoliko puta je poslom dolazio kod njenog šefa i uvek je bio veoma ljubazan prema Melisi. Jednom prilikom je pozvao da ruĉaju zajedno i nakon toga su poĉeli da se viĊaju i van posla. Brajan joj se dopadao, bio je mlad i ambiciozan, ali sa njim nije osetila vatru o kakvoj je sanjala da će osetiti kada upozna ĉoveka sa kojim je ţelela da ima decu i da ostari. Bilo je sasvim razumljivo da će se njih dvoje venĉati ĉim Brajan bude u mogućnosti da se samostalno bavi poslom. Melisa je bila spremna da prihvati rizik i pristane na udaju pre toga. Predlagala mu je da poĉnu da ţive zajedno i da se venĉaju, ali je on smatrao da je u ovom trenutku njegova karijera vaţnija od liĉne sreće i da treba da priĉekaju još malo.

2


Brajan je uvek bio racionalniji od Melise i ĉesto je morao da smiruje njenu impulsivnu prirodu. Upozoravao je da ne srne da se ponaša nerazumno i da treba da promisli pre nego što se upusti u realizovanje svojih zamisli. Ponekad mu je bila zahvalna zbog tih njegovih upozorenja, ali ponekad je u dubini duše ţalila za nekom propuštenom prilikom. - Ko je bio taj Harold Karson? Nikada te nisam ĉuo da govoriš o njemu. - Bio je to brat od strica moga oca, ali je bio dosta stariji od njega, već sam potpuno zaboravila da postoji. Ja sam ga samo jednom videla, nekada davno se oţenio jednom Grkinjom i ţiveo je u Grĉkoj. Više nije odlazio iz Grĉke i ja ga nikada više nisam videla. Osim novogodišnjih ĉestitki, nikakva pisma nismo dobij ali od njega. Ipak, se-ćam se da mi je majka ĉesto govorila da je ĉika Harold bio veoma dobar ĉovek i da nas je mnogo voleo - zamišljeno je odgovorila Melisa. - Ĉudno... Sve je tako neobiĉno - Brajan je podigao glavu sa pisma i pogledao Melisu. - Neobiĉno? Je li to sve što imaš da kaţeš? To je najdivnija vest koju sam u ţivotu dobila. Slušaj, pogledala sam koliku sumu onaj ĉovek nudi za to imanje. Kada se preraĉuna, to je oko dvesta hiljada funti. To je više nego dovoljno da kupimo pristojnu kuću. Brajane, zar to nije divno? Pogledao je, drago mu je bilo zbog njene sreće, ali mu je glas bio uzdrţan. - Ne moţeš tek tako da prihvatiš tu ponudu. Pre nego što prihvatiš ponuĊenu cenu, treba neko da proceni celokupno imanje. Bilo bi bolje kada bih i ja mogao da poĊem sa tobom u Grĉku i da ti pomognem. Treba da budemo sigurni da se taj hotel ne nalazi na nekom zemljištu koje će se naći u stambenoj ili industrijskoj zoni i koje će za nekoliko godina imati mnogo veću vrednost. Na ţalost, imam jedno veoma vaţno suĊenje i pre nego što ono proĊe neću moći da maknem iz Londona. - Ali, rekao si da taj sluĉaj moţe da potraje nedeljama, ĉak i mesecima! - Rekao sam i tako je. Ţao mi je, ali znaš da je to prvi ozbiljan sluĉaj koji mi je poveren i ne mogu tek tako da odustanem od posla. Ali, doći ću u Grĉku ĉim se suĊenje završi. Hajde da krenemo na ruĉak, nemam mnogo vremena, idemo na brzinu nešto malo da pojedemo pa moram da se vratim na posao. Napravio je nekoliko koraka nadajući se da ga Melisa prati. Trgao se iznenaĊeno kada ga je povukla za rukav i naterala ga da se okrene prema njoj. - Ti ne moţeš da podeš, ali, to me neće spreĉiti da sama odem tamo. Imam tri nedelje godišnjeg odmora i mogla bih da poĊem za nekoliko dana.

3

1000 € BONUS


Pogledao je zapanjeno. Iznenadio se da mu se Melisa suprotstavila u njegovoj zamisli. - Ne moţeš da ideš sama tamo! - Zašto ne mogu? Imam dvadeset i šest godina. Pored toga, idem u civilizaciju, a ne u dţunglu -nasmejala se pomalo nervozno. - Ipak, mislim da nećeš znati na ĉega treba da obratiš paţnju. Mogu da te prevare pre nego što se osvestiš - vaţnim glasom reĉe Brajan. - Ako se pojave neki problemi, mogu jednostavno da okrenem telefon i da te upitam za savet. Taj kupac moţe da se predomisli ako bude suviše dugo ĉekao na odgovor - Brajan je posmatrao sa nevericom dok je govorila, pošto nije bio navikao da Melisa pokazuje toliku odluĉnost. - Ako je taj kupac zainteresovan, moţda će i druge zanimati to imanje. Mislim da nije razumno da ideš tamo i trguješ na svoju ruku - odmahnuo je glavom. Melisa je shvatila da neće lako moći da izaĊe na kraj sa njim. Uhvatila ga je ispod ruke i uputili su se ka izlazu iz zgrade, krenuli su ka restoranu. - Saĉekaj samo da se javim u kancelariju da produţim malo pauzu za ruĉak Nazvala je svog šafa i zamolila ga da se zadrţi još pola sata do sat, a kako nisu imali puno posla, a Melisa je svoj posao obavljala veoma predano i savesno, nije bilo nikakvih problema da se zadrţi još malo na pauzi za ruĉak. Tokom ĉitavog ruĉka ubedivala je Brajana u genijalnost svoje zamisli. Tek kada je konobar doneo kafu, Brajan je poĉeo da pokazuje prve znake kapitulacije. - U redu, ali moraš da me pitaš za savet ako ti se ma šta uĉini sumnjivo. Ne smeš ništa da potpisuješ pre nego što mi pošalješ fotokopiju, posebno ako je spis na jeziku koji ne poznaješ - zaštitniĉki je savetovao. - Obećavam ti da ću tako da postupim. Ti si sada moj pravni savetnik. - Ipak, i dalje mi se ĉitava stvar ne dopada. Išli su polako ulicom, zastali su tek pred zgradom u kojoj se nalazila njena kancelarija. - Opet si uspela da me ubediš, draga. Moţeš da ĉiniš sa mnom sve šta ti padne na pamet Melisa mu se osmehnula i poljubila ga u obraz. - Moţda i jeste tako, ali sve što radim, radim za nas dvoje - mahnula mu je rukom i sa osmehom na licu nestala iza tamnih vrata opštine.

***

4


Pred polazak na put Brajan joj je predao ogroman spisak stvari na koje treba da obrati paţnju kako je ne bi prevarili u poslu. Mada je sve proverio nekoliko puta, na aerodromu, dok su se opraštali, neprestano je ponavljao upozorenja. Melisa se smejala, slušajući njegove reći. Bio joj je veoma drag, ali je ipak jedva ĉekala trenutak kada će se zavaliti u sedište u avionu, osloboĊena njegovih brojnih upozorenja i pritiska koji je stvarao svojom brigom. Melisa je bila presrećna što je za manje od nedelju dana obavila sve pripreme i otputovala za Atinu, u Atini je u rent a karu iznajmila "Golfa" i uputila se do mesta Kumi, a odande trajektom na ostrvo. Još dok je bila u Londonu, rezervisala je preko interneta auto koji je ĉekao na aerodromu u Atini tako da nije gubila vreme. Nije mogla da doĉeka da stigne na ostrvo. Od Atine je morala da vozi veoma oprezno. Bio je to prvi put da vozi desnom stranom puta i u poĉetku joj se ĉinilo da je u toj ĉudnoj zemlji u koju je upravo stigla sve postavljeno naopaĉke. Ĉesto je zastajala da proveri oznake na putu koje su bile ispisane nepoznatim jezikom. U Grĉkoj na autoputevima postoje oznake na engleskom jeziku, ali ako odete na neki sporedni put, sve oznake su na Grĉkom jeziku. Kada bi slušala glasove dok se odmarala u motelima pored puta osećala je nelagodnost zbog bujice nepoznatih reĉi kojima su je njeni sagovornici zasipali. Ljudi su bili veoma ljubazni i nasmejani, ali su govorili nepoznatim jezikom. Put trajektom je bio dugaĉak. Nije znala da ima toliko galebova koji su navikli da ih turisti sa trajekta hrane. Leteli su oko trajekta i traţili hranu. Prizor je bio predivan. Kada je trajekt najzad stigao na ostrvo, Melisa je bila jednom reĉju oduševljena. Zgrade su bile od belog kamena, na prozorima u saksijama je cvetalo raznobojno cveće. U sredini sela nalazila se ţivopisna crkva sa prozorima ukrašenim vitraţima. Ispred crkve bio je prostran trg okruţen radnjama i malini restoranima. Ĉitavo mesto je liĉilo na prizor iz bajke. Zastala je za trenutak posmatrajući sa divljenjem travnjak ukrašen ruţama, kada je iz razmišljanja trţe zvuk automobilske sirene. Tek tada je shvatila da ne zna gde se nalazi kancelarija advokata Grigorisa. Zaustavila je kola pred garaţom s namerom da pita za Grigorisovu adresu. Mehaniĉar u plavom kombinezonu promolio je glavu ispod "mercedesa" posmatrajući je zaĉuĊeno. - Izvolite gospoĊice? - obratio joj se na grĉkom. - Dobar dan. Pitam se da li biste mogli da mi pomognete. Traţim kancelariju advokata Grigorisa. Moţete li da mi kaţete gde se ona nalazi?

5

1000 € BONUS


- Ne razumem vas - ponovo joj se obratio mladić na grĉkom. - Traţim gospodina Grigorisa iz Panagitois ulice. Kako da doĊem do njega, da li moţete da mi kaţete gde se nalazi ta ulica? - ponovila je Melisa sporije. Ovoga puta je imala više sreće, pošto je mladić za njom ponovio advokatovo ime, ali sasvim drugaĉije nego što ga je Melisa izgovorila. Umesto da mladić pokaţe rukom prema nekoj od ulica, koje su vodile sa glavnog trga on pokaza rukom prema vratima koja su vodila u kancelariju iza mehaniĉarske radionice. Melisa se ponovo uplašila da je mladić nije dobro razumeo. Istog trenutka na vratima kancelarije pojavio se visok mladić. Zbunjeno je posmatrala pridošlicu, ne verujući da će on moći da joj pomogne. Predomišljajući se pošla je prema nepoznatom. Primetila je da je veoma elegantno odeven i odmah joj je bilo jasno da nije jedan od zaposlenih u radionici. Bio je visok i zgodan i uĉinilo joj se da podseća na planinu koju je videla sa trajetka. - Molim... - poĉela je neodluĉno. Mladić joj se ljubazno nakloni. U njegovim crnim oĉima primetila je nedoumicu. - Govorite li engleski? - upitala ga je. - Dovoljno da mogu da vam pomognem ako ste u neprilici, gospoĊice odgovorio je, naklonivši se ponovo. Melisa je primetila da nepoznati veoma dobro govori engleski bez traga ikakvog stranog naglaska. - Pitala sam ovog mladića gde se nalazi kancelarija advokata Grigorisa uĉinilo joj se da nepoznati uopšte ne sluša šta mu ona govori. - Pretpostavljam da niste obiĉan turista, gospoĊice - nepoznati je posmatrao sa interesovanjem. - Naravno da nisam. Treba ovde da obavim neke poslove. Moţete li da mi pokaţete put? - Naravno. Kancelarija nije daleko odavde. Od crkve ćete poći na levo i na drugom uglu ćete krenuti desno. Kuća se nalazi na uglu i ima veliku terasu sa puno cveća. Sigurno ćete je primetiti ĉim uĊete u ulicu. - Mnogo vam hvala. - Nema na ĉemu. Bilo mi ie zadovoljstvo da razgovaram sa vama, gospoĊice. Ponovo se naklonio i Melisa je osetila da je pocrvenela. Stranĉeve crne oĉi sve vreme su je radoznalo posmatrale. Osetila je njegov pogled na sebi, sve dok njen automobil nije zamakao za ugao.

6


Nije joj bilo teško da pronaĊe kuću advokata Grigorisa. Kancelarija se nalazila u kamenoj kući u bašti. Ĉim je otvorila vrata kapije Melisa je primetila mladu ţenu koja je stajala na vratima kućice. - Dobar dan. Govorite li engleski? - obratila joj se Melisa odluĉno. Ţena se osmehnula. - Vi mora da ste gospoĊica Stenford - rekla je posle nekoliko trenutaka. Melisa je uzdahnula s olakšnjem. - U pravu ste. Jeste li primili moje pismo? - Naravno. Izvolite unutra - ţena se izmakla i Melisa je ušla u malu udobno nameštenu prostoriju. - Da li je gospodin Grigoris tu? - upitala je ţenu koja je oĉigledno bila Grigorisova sekretarica. - Na ţalost, nije. Javili bismo vam da je zbog nekog posla morao hitno da otputuje za Atinu ali nije bilo vremena da se javimo, vaše pismo je stiglo tek j uĉe. Melisa je nekoliko trenutaka posmatrala s nevericom. Najzad je klimnula glavom. - Zar ovde nema nekog drugog ko bi mi pomogao? Zar gospodin Grigoris nema ortaka? - upitala je. - Nema. Ostavićete mi broj telefona vašeg hotela tako da ću moći da vam javim kada se gospodin Grigoris vrati iz Atine. - Nisam se još smestila. Došla sam ovamo ĉim sam stigla u Marmaros. Moţda biste mogli da mi preporuĉite neki hotel ovde upitala je Melisa. - Hotel "Janis" je veoma lep hotelĉić. Nalazi se na samoj obali. U njemu će vam biti sasvim prijatno - rekla je sekretarica. Melisa joj se zahvalila i priliĉno razoĉarano pošla prema kolima. Znala je da će joj Brajan reći da nije trebalo da ide bez njega kada joj se uveĉe javi. Prolazeći pored garaţe, primetila je da sjajni mercedes više nije bio tamo, kao ni onaj neobiĉni stranac. Zapitala se da li kola pripadaju strancu, ili je on samo sluĉajni prolaznik. Ĉinilo joj se da takvom ĉoveku u potpunosti odgovara taj skup i lep automobil. Hotel "Janis" je bio mirno mesto i Melisa je osetila zadovoljstvo što je poslušala savet Grigorisove sekretarice. Ĉim se raspakovala otišla je do recepcije da pozove Brajana. Na nesreću, njen mobilni telefon nije imao je dometa na ovom udaljenom ostrvu. - Moţda biste mogli da priĉekate na terasi dok ne uspostavimo vezu, gospoĊice - posavetovao je vlasnik hotela na nesigurnom engleskom jeziku.

7

1000 € BONUS


U restoranu koja se nalazila na terasi sa prediv-nim pogledom na more je bilo nekoliko gostiju. Govorili su tiho i Melisa je odluĉila da im se ne pridruţuje. Sela je za sto pored vrata i zagledala se u naslovnu stranu lokalnih novina. Pošto nije mogla da razume ni reĉ, uze sa stola mapu Marmarosa sa okolinom i poĉela da je izuĉava. Jedva je uspela da pronaĊe "Adonis". Hotelĉić je bio udaljen od sela oko pet kilometara. Kroz šumu do taĉke koja je oznaĉavala hotel "Adonis" vodila je krivudava isprekidana linija. Primetila je da taj put prelazi preko drugog imanja. Na mapi je videla natpis "Imanje Evangelos". Pitala se da li se radi o nekom kompleksu hotela ili o nekom obiĉnom imanju. Mora da je odavno već u ruševinama pomislila je sa ţaljenjem. Nameravala je da do povratka advokata Grigorisa obiĊe okolinu Marmarosa. Njene oĉi se radoznalo vratiše na taĉku koja je oznaĉavala imanje "Adionis", Melisa se nasmešila. Prijala joj je pomisao da ta mala crna taĉka pripada njoj. Mada je jedva uspevala da veruje u istinitost te misli. Ako je put nanese u blizinu mogla bi već sutradan da ode i da pogleda imanje zakljuĉila je. Znala je da neće moći da uĊe u kuću, ali se nadala da će moći da parkira automobil u blizini i da pogleda kako zgrada izgleda spolja. Paţljivo je posmatrala okolinu hotela. Moţda bi mogla da iznajmi neki motor i da se odveze tamo jer je put vodio kroz šumu i nije bila sigurna kako tuda moţe da proĊe kolima. Delovalo joj je nepristupaĉno. Kako joj to ranije nije palo na pamet, pomislila je. Iz razmišljanja je trţe glas gospodina Jorgosa, vlasnika hotela. Javio joj je da je uspeo da uspostavi vezu sa Brajanom. - Da li je sve u redu Melisa? Jesi li imala nekih neprilika na putu? Zašto ti je nedostupan mobilni telefon? - Naravno da nisam imala neprilika Brajane. Vozila sam paţljivo, a telefon mi je nedostupan jer nema dometa ovde naša mreţa. Kupicu grĉku karticu za mobilni pa ćemo se moći ĉuti. - Šta ti je rekao advokat? Zakljuĉila je da će mala laţ moći da izbegne rasprave sa Brajanom. - Dogovorili smo se da ne donosim nikakve odluke dok ne vidim kuću. Sutra idem da vidim kako to izgleda - sada je bila sasvim uverena da će tako i da postupi. - Nemoj da zaboraviš šta sam ti rekao. Nemoj da dozvoliš da te nagovore da donosiš odluke na brzinu. - Brajan je kao i uvek bio oprezan. - Dobro. Javiću ti se kada bude novosti - uveravala ga je Melisa.

8


- Slaţem se. Ĉuvaj se, dušo! -1 ti. Zdravo! Zureći i dalje u mapu, uputila se u sobu. Ušla jeu sobu i oduševljeno pogledala kroz prozor. Toplina mirne veĉeri potpuno je osvojila i ona je bacila mapu na stolicu i zagledala se u more i odsjaj meseca na puĉini. Sutradan ujutro se trgla pitajući se koliko je spavala. Izašla je na terasu, udišući sveţ jutarnji vazduh. Osetila je opojan miris cveća koje se nalazilo na ogradi terase. Stajala je tako osećajući kako joj prolećno sunce prolazi kroz koţu. Pošto se vratila u sobu istuširala se i obukla. MeĊu prvima je sišla na doruĉak. Pecivo, koje je bilo na stolovima u restoranu, bilo je još toplo. Pored korpe sa pecivom nalazila se tegla domaćeg dţema i veliki bokal sa kafom. Ĉim je završila sa doruĉkom poţurila je da pronaĊe gospodina Jorgosa. - Dobro jutro, gospoĊice. Mogu li da vam pomognem? - obratio joj se Jorgos ljubazno. - Znate li gde bih mogla da iznajmim motor? Pogledao je sa ĉuĊenjem. - Ĉekajte da razmislim. Na kraju ulice imate jednu malu benzinsku stanicu i vlasnik ima nekoliko motora za iznajmljivanje. - Moţete li vi da ga pitate? - Pokušaću, gospoĊice - okrenuo se polako i okrenuo nekoliko puta brojĉanik na staromodnom telefonu. Izmenio je nekoliko za Melisu nerazumljivih reĉenica sa svojim sagovornikom, a zatim se sa zadovoljnim izrazom lica okrenuo prema njoj. - Eugen mi je rekao da bi danas mogao da vam iznajmi jedan motor koji moţete da zadrţite dok god ste ovde. Ali. moram da vas upozorim, voţnja motorom nije kao voţnja kolima, morate da vodite raĉuna da ne padnete. Melisa se nasmejala. - Nema nikakvih problema gospodine Jorgose, kao mlada sam imala svoj motor i veoma se dobro snalazim u voţnji dvotoĉkaša. Moţete li da mi spremite nekoliko sendviĉa za ruĉak? Otišla je u sobu da se presvuĉe, a zatim je od gospodina Jorgosa uzela zamotuljak sa ruĉkom. Na mapi koju je Melisa pronašla u restoranu pokazao joj je gde se nalazi Eugenova benzinska stanica. Eugen je bio ĉovek u godinama, dugih crnih brkova i pozamašnog stomaka. Ĉekao je ispred benzinske stanice. Melisa mu se zahvalila što je saĉekao i odabrao joj prelep mali skuter. - Odliĉno - rekla je. Nekoliko minuta kasnije Melisa je vozila prema borovoj šumi koja se nalazila na samom podnoţju brega. Njen ruĉak je bio u malom rancu koji je stavila preko ramena.

9

1000 € BONUS


Kada je izašla iz sela, zastala je da ponovo pogleda mapu, da bi videla na koji put da skrene. Osmotrila je put koji je vodio prema planini. Trudila se da upamti kojim pravcem treba da pode da bi stigla do "Adonisa". Bilo je oko jedanaest sati i sunce je postajalo sve jaĉe. Polako je napredovala kroz šumovit predeo, spretno izbegavajući granje koje se nalazilo na putu. Staza je postajala sve strmija i Melisa je nekoliko puta morala da siĊe sa motora i da ga gura da bi se popela do vrha padine. Nekoliko puta je zec protrĉao preko njenog puta. Osim zeĉeva i kritica nije primetila druga ţiva bića. Bila je zadovoljna zbog toga. Najzad, drveće se proredilo. Melisa se našla na vrhu padine. Pogled koji se pruţao sa mosta na kojem se nalazila bio je veliĉanstven. Oko nje se nalazila šuma, a kada je izbila na ĉistinu, videlo se more. - Odavde sigurno nije daleko - rekla je tiho. U dnu male zaravni prmietila je jednu kamenu kuću, odluĉila je da priĊe i da je pogleda izbliza. Bila je prazna, ali Melisa je zakljuĉila da je ipak bolje da ne ulazi unutra. Sela je na prag i otvorila zaveţljaj sa sendviĉima. Primetila je u daljini ogromnu graĊevinu zidanu od belog kamena. Nije bila sigurna da li je graĊevina bila od mermera. Spolja je izgledalo kao hotel. Mora da je to "Evangelos" zakljuĉila je. Nije verovala da se u šumi nalazio hotel i pitala se da li je krenula dobrim putem ka kući. Sigurno postoji i prohodniji put do kuće. Ako je ovo hotel, u njega dolaze turisti, a za njihovu udobnost, mora da postoji put koji vodi na plaţu, a i do mesta - razmišljala je. Na hotelu se nalazilo potkrovlje sa ogromnom terasom i uĉinilo joj se da je na jednom prozoru za trenutak primetila blesak, ali tome nije pridavala neku naroĉitu paţnju. Uzela je dvogled i osmotrila graĊevinu. Ponovo je primetila blesak. Pogledala je paţljivo. Zakljuĉila je da je neko posmatra sa prozora na potkrovlju hotela "Evangelos". Pokušala je da uhvati neko kretanje na prozorima, ali joj to nije polazilo za rukom. Ĉak se ni blesak više nije ponovio. Još neko vreme je posmatrala potkrovlje hotela, a onda je ostavila dvogled i ponovo uzela sendviĉ. Naslonila se na zid kuće i zatvorila oĉi. Posle desetak minuta poĉela je da tone u san. Bez obzira stoje provela mirnu noć, savladao je umor od puta. Probudila se sa strahom. Ĉinilo joj se da je neko posmatra. Polako je otvorila oĉi, ţeleći da odgodi neprijatan susret sa nepoznatom osobom. Okrenula je glavu i uzdahnula s olakšanjem prepoznavši pridošlicu. Bio je to mladić kojeg je prethodnog dana srela u garaţi.

10


- To ste vi? Ţao mi je, nisam nameravao da vas uplašim - reĉe mladić. Pruţio joj je ruku i pomogao da ustane. - Sve je u redu samo sam se probudila tako iznenada - odmahnula je glavom da bi prikrila nelagodnost. Mladić se osmehnuo ljubazno. - Došao sam ovamo da bih oterao uljeza, a ponašao sam uspavanu lepoticu reĉe. - Uljeza? Znaĉi ovo je privatno imanje - zakljuĉila je Melisa. - Bojim se da je tako gospoĊice. Ušli ste ĉitavih dva i po kilometra u imanje "Evangelos". Pocrvenela je. - Izvinite. Nisam znala da je ovo privatno zemljište. Nisam videla nikakvu oznaku, niti je bilo ograde, kao ni oznake na karti. - Jeste li hteli da poĊete ovim putem, ili ste se izgubili? - Upitao je mladić. - Nameravala sam da proĊem ovuda. Ali kada sam ugledala ovu kućicu i potok, odluĉila sam da se odmorim, uţivajući u prijatnoj okolini. Kako ste znali da sam ovde? Nisam... ućutala je setivši se bleska koji je primetila na jednom od prozora "Evangelosa". - Morate mi oprostiti što sam došao ovamo, ali turisti ĉesto upadaju na naše imanje i pale vatre. Bojao sam se da se opet ne dogodi nešto sliĉno. Ali rekli ste da ste prolazili ovuda? obrati joj se mladić kao da je ĉitao njene misli. - Uputila sam se u hotel "Adonis". Sada moram da poĊem. Okrenula se i uputila prema motoru ali je mladić zadrţao. - Znaĉi bio sam u pravu kada sam pomislio da ste vi roĊaka gospodina Karsona. Melisa je iznenaĊeno podigla obrve. - Jesam. Ali otkud znate? - Ĉuo sam da je gospodin Karson ostavio svoje imanje jednoj mladoj Engleskinji. Grigoris je godinama bio njegov advokat i kada ste me pitali gde se nalazi njegova kancelarija pomislio sam... - Naravno nije bilo teško doći do odgovora. Jeste li dobro poznavali ĉika Harolda gospodine... - Izvinite, gospoĊice. Ja sam Dimitri Evangelos - naklonio se s osmehom na usnama. - Evangelos? Zar to nije ime hotela koje sam proĉitala na mapi?

11

1000 € BONUS


- Da, postoji hotel "Evangelos". Odavde se odliĉno vidi naroĉito ako posmatrate kroz dvogled -odvrati Dimitri. pokazujući rukom prema hotelu. Melisa ga je brzo pogledala i primetila znatiţelju u njegovim oĉima. - To je bila vaša greška Uplašila sam se kad sam primetila da me posmatrate. Vi ste poĉeli prvi. Zar vi zaista ţivite tamo? - osmehnula mu se, a onda se okrenula i još jednom osmotrila graĊevinu koja je liĉila na zamak iz bajke. - Naravno. IznenaĊeno se okrenula prema njemu - Znaĉi li to da je ta divna zgrada vaša? Osmehnuo se pomalo zagonetno. - Ona pripada mojoj porodici. PreureĊeno je u hotel pre više godina. Naravno sada nemamo gostiju, ali kada krene sezona ima ih mnogo iz celog sveta. Ovde imaju mir, i mogu da uţivaju u moru i suncu. Ali, rekli ste da ste se uputili prema vašem imanju. Šta mislite o njemu? - upitao je oprezno posmatrajući izraz njenog lica. - Nisam ga još videla. Gospodin Grigoris je zbog nekog posla otišao u Atinu i vratiće se tek za nekoliko dana. Zbog toga sam sama pošla da ga pogledam. Nemam ĉak ni kljuĉeve. Verovatno ću moći da pogledam kako ta kuća izgleda spolja, ali i to je dovoljno za poĉetak. Meni je reĉeno da je to hotel, ali pretpostavljam da nije kao vaš. - To je bio mali hotel nekada, sa svega nekoliko apartmana, ali sada više nije jer ga gospodin Karson nije odrţavao kako mu je supruga umrla i sada je to više kao zapuštena kuća. Nekada je vrlo lepo izgledao. - Znaĉi niste se još sreli sa gospodinom Grigorisom - reĉe Dimitri Evangelos više za sebe. Kao da je iznenada nešto odluĉio. Ponovo se obratio devojci. - Hoćete li mi dozvoliti da vas otpratim tamo? Mogli bi da sretnete nekoga od šumara. Ne bi vam dozvolili da nastavite put preko našeg imanja. Dogovorio sam se sa njima da vraćaju sve turiste. - Prihvatam vaš predog sa zadovoljstvom gospodine Evangelos, ali ne bih htela da vas zadrţavam - Melisa je bila zbunjena njegovim predlogom i nije bila sigurna da li ţeli da ga prihvati ili ne. - Neće mi biti teško gospoĊice. Pomoći ću vam da stignete tamo. Melisa se pobunila, ali Dimitri Evangelos nije obraćao paţnju na njene reĉi. - Niste mi rekli kako se zovete, gospoĊice -obratio joj se Dimitri kada su krenuli. - Melisa Stenford. Klimnuo je glavom i okrenuo se prema svom motoru.

12


- Kako se snalazite na tom motoru. Ovo je ipak šuma, ima puno granja na putu, a neki delovi i nisu baš prohodni. Melisi se ĉinilo da je Dimitri Evangelos na silu hteo da nastavi razgovor. - Ništa ne brinite, snalazim se odliĉno na skuteru. Pa to nije velik motor. Ništa ne brinite, ponovila je Melisa. Pogledala ga je sa dosadom u oĉima. Ponovo je primetila znatiţelju u Dimitrijevim oĉima Stegao je pesnice kao da se sprema za bokserski meĉ i primetio. - U redu ţao mi je što sam posumnjao u vaše sposobnosti gospoĊice. Trudiću se da ispravim tu grešku što je pre moguće. Melisa se nasmejala. Dimitrijev motor se nalazio gotovo na ivici stene. Melisa je pokazala glavom prema njemu. - Imate lep motor, moţete li da izaĊete na kraj s njim? - nasmejala se. Sada je bio red na Dimitrija da se nasmeje. - Jeste li poznavali ĉika Harolda - upitala je Melisa iznenada. Odgovorio je polako kao da se predomišlja. - Nismo bili puno bliski prijatelji. Toliko mogu da kaţem, gospodin Harold je bio najtvrdoglaviji ĉovek kojeg sam upoznao u svom ţivotu. Dok su polako vozili prema kući, Dimitri joj je pokazivao okolinu, Melisa je zakljuĉila da za njega u ovim krajevima neka nikakvih tajni. Melisi se sve vreme ĉinilo da je Dimitri posmatra krajiĉkom oka. Primetila je da je šuma odjednom postala gusta i gotovo neprohodna. Upitala je Dimitrija zbog ĉega se taj deo šume ne krĉi kao ostali delovi kroz koje su prošli. Izraz njegovog lica odjednom je postao tvrd. - Zbog toga što to nije moj posao gospoĊice. Prešli smo granicu imanja Evangelos. Ovaj deo šume pripada vašem nasledstvu - odgovorio je gotovo neljubazno.

13

1000 € BONUS


II Ne znajući šta da mu odgovori Melisa je malo dala gas i brţe krenula putem kroz šumu, obišavši ga. - Da li postoji još neki put put kroz šumu? - usporila je i najzad zapitala shvatajući da sama neće moći da pronaĊe put do kuće. - Tamo desno je nekada bila staza - Dimitri je stao i nastavio da gura motor kroz šiblje probijajući im put. Najzad se pred njihovim oĉima pojavila ĉistina. Melisa je zadivljeno posmatrala prizor iz bajke. Sunce je obasjavalo poljanu obraslu mekom zelenom travom na kojoj se nalazila stara oronula velika kamena kuća. UzbuĊeno je gurala motor napred. Što se više pribliţavala, njeno oduševljenje je postajalo sve manje. Uprkos suncu koje je obasjavalo kuću primetila je da na većini prozora nema stakla. Stepenište koje je vodilo na terasu bilo je nakrivljeno i ĉinilo se da će se svakog trenutka srušiti. Iza kuće je mogla samo da vidi strminu koja je kako joj se ĉinilo vodila na plaţu. Sve je bilo obraslo u šiblje koje se godinama nije kosilo. Oko poljane je bila borova šuma koja je davala ogromnu hladovinu, ali je toliko bilo zapušteno daje Melisa bila preneraţena. Zaustavila je motor i okrenula se prema Dimitriju. - Zašto mi niste rekli? - upitala ga je šapatom. - Mislio sam da je bolje da se sami uverite kako stvari stoje gospoĊice! odgovorio je naglašavajući poslednju reĉ. - To nije lepo od vas. - Moţda. Hoćete li da vidite kako kuća izgleda iznutra? - Zar moţemo da uĊemo? - Mislim da nam to neće biti teško. Dimitri Evangelos je parkirao svog "Harli Dejvidsona" i krenuo preko terase koja je bila posuta suvim borovim iglicama i otpacima. - Biće bolje da me pustite da idem prvi. Ko zna šta moţe da se dogodi predloţio je - ova terasa je baš dotrajala. - Zašto ne idemo kroz prizemlje? - posmatrala je kako Dimitri Evangelos proverava svaki stepenik pre nego što se osloni na njega svom teţinom.

14


- U prizemlju se nalazio ulazni hol, velika kuhinja i trpezarija za ruĉavanje, nekada je sluţilo za goste - objasnio joj je Dimitri. - Poslednjih godina gospodin Harold ga nije ni otvarao. - Hoćete li da kaţete da su da je ĉika Harold ţiveo samo na spratu i nije ni silazio dole? - upitala je uţasnuto Melisa. Dimitri se nasmejao. - Naravno daje silazio, ali nije koristio ove prostorije. Ĉini mi se da je vaš roĊak koristio to prizemlje za ĉuvanje hrane i vina. Nekada je obraĊivao mali vinograd i maslinjak koji je imao nedaleko odavde. Pazite na te stepenice. Ne deluju mi baš najsigurnije. Oprezno ga je sledila dok se nisu popeli na terasu. Teška drvena vrata su bila zakljuĉana, ali je Dimitriju trebalo samo nekoliko trenutaka da ih otvori. Naklonio se i rukom dao znak Melisi da ude u hol. - Samo posle vas - nasmejala se ona. - Veoma mudro! - oprezno je zakoraĉio unutra. Posle nekoliko trenutaka vratio se na terasu i obavivši ruku oko njenog vitkog struka, poveo je unutra. - Ovo je verovatno bila spavaća soba. zao joj je Dimitri. Melisa je ćutke posmatrala praznu prostoriju. Pokušavala je da zamisli kako je ona nekada izgledala. - Na sredini je nekada bio masivan braĉni krevet. Ovde je sigurno stajala stolica, a tamo je bila škrinja. Te škrinje su ţene nekada donosile u miraz da bi u njima drţale posteljinu i rublje. Melisa je i dalje ćutala. - Harold je deo sobe pretvorio u kupatilo. Davno su izgradili vodovod ali ne znam u kakvom se stanju sada nalaze cevi i da li uopšte ima vode. - Zar zaista hoćete da kaţete da je ĉika Harold ţiveo ovde? Dimitri je ćutke pošao napolje. Melisa je poţurila za njim. Nije više ţelela da ostane u ovoj pustoj i hladnoj prostoriji. - Šta se dogodilo sa tom kućom? Zašto je ĉika Harold dozvolio da ona toliko propadne? - uţasnuto se obratila Dimitriju kada su se ponovo našli na dnevnoj svetlosti. Dimitri je nekoliko trenutaka ćutao zamišljeno grickajući slamku. - Gospodin Karson je bio star ĉovek, gospoĊice Stenford. Pored toga, bio je veoma tvrdoglav. Ova kuća i imanje su bili miraz njegove ţene. Dok je ona bila ţiva dobij ali su rentu koja im je omogućavala da plaćaju sluţavku i da odrţavaju zgradu. TakoĊe su imali po nekoliko gostiju u sezoni. Posle njene

15

1000 € BONUS


smrti, Harold više nije imao dovoljno novca da odrţava tu kućerinu. Pored toga, nije hteo da shvati da se vinogradi moraju svakodnevno odrţavati da bi raĊali, a takoĊe i maslinjaci. On je imao malo zemlje, od koje je uz mnogo rada teško mogao da ţivi, a nije ţeleleo nikome zemlju da da pod rentu i da je neko drugi obraĊuje. Od toga bi imao sasvim pristojne prihode. Bio je previše tvrdoglav za tako nešto. Jednostavno je pustio sve da propadne. Ljutito je bacio slamku. - Shvatam - reĉe Melisa, mada ništa nije shva-tala. - Ovo imanje je nekada bilo deo našeg imanja. Nije mi bilo pravo kada sam video da Harold ne brine o njemu. Kada sam ĉuo da ste ga vi nasledili, shvatio sam to kao dobru priliku da ga otkupim -objasnio joj je Dimitri. - A šta bi bilo sa kućom? - Ne brinite, ne bih je srušio. Ta kuća je bila svedok mnogih znaĉajnih dogaĊaja i nosi u sebi mnogo uspomena. Melisa je i sama shvatila daje stara kuća znala i za bolja vremena, uzdahnula je s olakšanjem. - Drago mi je što tako mislite - primetila je. Dimitri je zaĉuĊeno podigao obrve. - Da li to znaĉi da nameravate da mi prodate imanje - zapita. Melisa je još jednom pogledala prema kući. - Pa, izgleda da nemam drugog izbora. Niko neće poţeleti da je kupi. Svakom će na prvi pogled biti jasno da ne vredi investirati u nju. Potrebni su veliki radovi da bi se ova kuća dovela u prvobitno stanje i mnogo novca treba da se sredi da bi mogla da primi neke turiste. Drago mi je što se uopšte neko još interesuje za nju - ućutala je, setivši se Brajanovih saveta. Gotovo istog trenutka zaţalila je zbog svoje nesmotrenosti. - Nameravam da naĊem nekog procenitelja pre nogo što poĉnemo pregovore o kupovini - dodala je, kao da se pravda. - Naravno - nešto u Dimitrijevom glasu nateralo jo Melisu da ga pogleda. - To je zvuĉalo tako neprofesionalno - zakljuĉila je ironiĉno. - Naprotiv! Ko vam je rekao da to treba da se kaţe? Otac? Pogledala ga je ljutilo. - Zbog ĉega ste pomislili da mi je to neko rekao? Nasmejao se grleno i vrhovima prstiju podigao njenu bradu. Zagledao se duboko u njene zelene oĉi. - Zato što ste i suviše mladi i lepi da biste muĉili svoju glavu takvim izjavama. Pa, ko vam je rekao da treba da naĊete procenitelja?

16


Mada je bila zadovoljna zbog komplimenta, pocrvenela je. - Brajan... To je moj verenik. On je advokat i sve mi je rekao pre nego što sam pošla ovamo. Rekao je... - ućutala je pošto je Dimitri prasnuo u smeh. - Vaš verenik? Nisam primetio prsten na vašoj ruci - reĉe Dimitri kada je prestao da se smeje. - Pa, zapravo nismo još zvaniĉno vereni. To je samo neka vrsta dogovora. Ovo nasledstvo za mene predstavlja najveću radost koju sam mogla da zamislim. Sada ćemo moći da se venĉamo pre nego što Brajan... - ućutala je. Pogledala je još jednom prema kući koja je sada bila njena. - Znaĉi, zbog toga toliko ţurite. Zašto vaš... verenik nije došao s vama? - Nije mogao. Imao je jedno veoma vaţno suĊenje. - Jeste li videli sve što ste ţeleli da vidite? - obratio joj se Dimitri uĉtivo, nimalo nalik na ironiĉno obraćanje od pre nekoliko minuta. - Jesam, hvala. - Onda ću da vas otpratim do vašeg hotela. Gde ste odseli? - U hotelu „Janis". - Mogao sam to da pretpostavim. Vlasnik hotela će vam pomoći da pronaĊete procenitelja. Ĉini mi se da biste i vi voleli da ĉitav posao završimo što pre. - Naravno - odgovorila je odsutno, pitajući se zašto je njegovo ponašanje prema njoj tako iznenada promenilo.

III Upravo je otkljuĉavala vrata hotelske sobe, kada je ĉula zvonjenje telefona. Ţurno je otvorila vrata i dotrĉala do telefona, podigla je slušalicu. - Jesi li ti, Brajane? Nekoliko trenutaka je vladala tišina, pre nego što je ĉula muški glas. - Ţao mi je što moram da vas razoĉaram, gospoĊice Stenford. Ovde Dimitri Evangelos. Jeste li uspeli da pronaĊete procenitelja za vaše imanje? - Jesam - Melisa mu je ukratko objasnila da se dogovorila sa proceniteljem da odu i da pogledaju imanje. - Odliĉno... - ućutao je i Melisa je shvatila da Dimitri zapravo ne zove zbog imanja. Nije znala šta da mu kaţe. Bila joj je neprijatna tišina. Najzad, šum u slušalici je prekinuo Dimitrijev glas. 17

1000 € BONUS


- Ako sutra nemate mnogo posla, mogao bih da vas povedem u mali obilazak ostrva. Pretpostavljam da niste imali prilike da obiĊe te ostrvo. - I nisam. Ipak mislim da ne bi trebalo toliko da se trudite, gospodine Evangelos. Ja ću... - Biće mi zadovoljstvo, gospoĊice. Doći ću po vas u pola deset. Zbunjeno je spustila slušalicu i zagledala se kroz prozor. Pomisao na dan, koji je bio na izmaku, ispunjavao je ĉudnim osećanjima. Nije znala da li je bio prijatan ili ne. Zadovoljstvo je ustupalo mesto gnevu, da bi ponovo osetila sreću zbog sutrašnjeg izleta. Ipak nije znala zbog ĉega je Dimitri tako neoĉekivano promenio ponašanje prema njoj. Da li je to bilo zbog toga što je saznao da je Brajan pravnik? U poĉetku njegovo društvo joj je prijalo. Obradovala se i kada je videla svoju kuću obasjanu suncem, da bi se nekoliko trenutaka kasnije rastuţila, shvativši u kakvom stanju se nalazi ta lepa kuća. Razmišljajući o Dimitriju Evangelosu i o sutrašnjem izletu, ubrzo je utonula u san. Veliki sivi ,,mercedes» zaustavio se pred hotelskim ulazom taĉno u pola deset. Vedar osmeh na Dimitrijevom licu ohrabrio je Melisu. Ubrzo su se našli na krivudavom planinskom putu. Bez straha je posmatrala kako Dimitrijeva sigurna ruka vozi veliki automobil po opasnim krivinama. Ubrzo su se zaustavili i nastavili put peške stazom koja ih je odvela do samog planinskog vrha. Dok je posmatrala taj divan predeo, nije mogla da se otrgne od pomisli da je Dimitri sve vreme posmatra. Kada bi okrenula glavu prema njemu, u njegovim oĉima bi zablistala neka ĉudna iskra. Šta to treba da znaĉi, zapitala se sleţući ramenima. Bila je za njega samo strankinja koja će uskoro otići kući i nikada više ga neće sresti. Nije ĉak bila u stanju da razume njegov jezik, nije znala ĉak ni da mu se na tom neobiĉnom jeziku zahvali za sve ljubaznosti i paţnju koju joj je ukazivao. Kada su se vratili pred hotel, ulaz je bio osvetljen slabim svetlom. Melisa se okrenula prema Dimitriju i pogledala ga iskreno. - Zaista sam vam zahvalna na ovom prijatnom izletu. Dimitri uze njene ruke u svoje i prinese ih usnama. Melisa se iznenadila kada je ĉula njegove reĉi. - Znate gospoĊice, da sam na mestu vašeg verenika, naše venĉanje bi bilo neverovatno brzo.

18


Nikada vas ne bih pustio samu da odete u neku nepoznatu zemlju. Sve bih uĉinio da ostanete stalno uz mene. Pogled mu je nekoliko trenutaka poĉivao na njenom licu, a onda se naglo okrenuo i poţurio prema automobilu. *** Kada je sutradan ujutro sišla na doruĉak, zatekla je poruku od procenitelja. Iznos koji je bio zapisan na listu hartije bio je mnogo niţi od cene koju je Dimitri ponudio za kuću i imanje. Znaĉi, advokat je bio u pravu. Pomislila je Melisa zadovoljno. Sada je sa još većim nestrpljenjem oĉekivala da se gospodin Grigoris vrati iz Atine. Najzad, sekretarica je obavestila da će se gospodin Grigoris vratiti tog poslepodneva. Bio je to mršav i visok stariji ĉovek sede kose sa naoĉarima tankog zlatnog okvira. Ljubazno je pozdravio Melisu i odmah poĉeo da razgovara o poslu. Obavestio je daje, pored imanja, nasledila i manju svotu novca od osiguravajućeg zavoda. - Pisao sam vam da sam dobio ponudu za prodaju kuće. Kada pogledate vaše imanje... - Već sam ga videla. Prekjuĉe sam bila tamo i videla u kakvom stanju je kuća i ostalo. Pored toga, traţila sam i procenu imanja. Ukratko mu je ispriĉala sve u vezi sa svojim namerama oko imanja. - Kako ste znali da je gospodin Evangelos nameravao da kupi vaše imanje? Ne shvatam... - Sluĉajno sam ga srela na putu do imanja i sve mi je ispriĉao. Rekla sam mu da ću prihvatiti njegovu ponudu ako bude odgovarala proceni. Advokat Grigoris je pogledao sa ĉuĊenjem. - Ĉini mi se da veoma ţurite, gospoĊice Stenford. - Ne vidim zašto bih odugovlaĉila s tim. Nemam mnogo dana na raspolaganju. - Ali, vi ne znate sve okolnosti. Vaš roĊak nije bio u najboljim odnosima sa Dimitrijem Evange-losom. Moţda on ne bi ţeleo da mu vi prodate to imanje. Melisa pogleda advokata, ne shvatajući najbolje njegove reĉi. - Sami ste mi rekli za njegovu ponudu! - Bila je to moja duţnost. Hteo bih da vam izloţim sve okolnosti pre nego što donesete definitivnu odluku. Moram odmah da vam kaţem ...

19

1000 € BONUS


- Nema potrebe da gubimo vreme sa detaljima, gospodine Grigoris. Već sam ĉula da je ĉika Harold smatrao da je Dimitri Evangelos njegov neprijatelj. Advokat je pogleda preko naoĉara, s ĉuĊenjem je podigao obrve. - Ko vam je to rekao? - Dimitri Evangelos liĉno. Veoma otvoreno smo razgovarali o tome. Nadam se da ĉika Harold nije traţio u svojoj oporuci da zadrţim imanje. - Moţete da radite s njim šta god ţelite. - Onda bih vas molila da pripremite sva dokumenta, kako bih mogla da sklopim ugovor sa gospodinom Evangelosom. Primetila je nedoumicu na advokatovom licu i dodala pomalo nestrpljivo. - Ne znam ko bi još ţeleo da kupi to imanje. Jasno je da ta ruina nikome nije potrebna, a ja nemam novaca da renoviram i modernizujem zgradu, ĉak i kada bih ţelela da je zadrţim. Nekoliko trenutaka advokat je uporno posmatrao, a zatim s uzdahom odmahnuo glavom. - U redu, gospoĊice Stenford. Razgovaraću sa gospodinom Evangelosom i upoznaću ga sa vašim namerama. Bila je zadovoljna kada se ponovo našla u svojim kolima. Ĉinilo joj se da je bila previše nestrpljiva u razgovorima sa advokatom, ali to je bilo samo zbog njene ţelje da se što pre vrati kući, svojim poslovima i sigurnosti koju je osećala uz Brajana. Nije to bila nostalgija, pomislila je, nego pre strah da neće više ţeleti da se vrati kući ako i suviše dugo ostane u ovoj lepoj zemlji i na ovom prelepom ostrvu. Setila se buĉnih i zagušljivih londonskih ulica. Zaista, ako ostane ovde još nekoliko dana, nikada više neće poţeleti da se vrati. Odluĉila je da poseti ĉika Haroldov grob. Prišla je jednostavnoj kamenoj ploĉi na kojoj je pisalo samo ime, godina roĊenja i smrti. Trgla se kada je ĉula korake iza svojih leda. Nepoznati starac joj se obrati. - GospoĊice Stenford, nadao sam se da ćete doći ovamo. Zovem se Kostas Kristopoulos i bio sam prijatelj vašeg roĊaka. Ţiveo je u mojoj kući u Marmarosu do smrti. Zapravo, od dana kada je morao da napusti "Adonis"... - Morao da napusti... - Melisa je sa nevericom u glasu ponovila njegove reĉi. - Tako je. I gospodin Grigoris je njegov stari prijatelj. Rekao mi je da nameravate da prodate imanje, kao i da vas ne zanimaju detalji oko smrti Harolda Karsona. Ali, Harold je govorio sve najlepše o vama i nisam mogao da poverujem da vas ništa od toga

20


zaista ne zanima. Pomislio sam, ako doĊete ovamo, mora da vas interesuje kako je vaš roĊak ţiveo. Eto, došli ste i znam da vam nije svejedno... - Kako to mislite, "detalji oko smrti"? Zašto je morao da napusti kuću? Mislila sam da je umro od srĉanog udara - Melisa ga je zaĉuĊeno posmatrala. - Tako kaţu lekari. Ali, šta je dovelo do tog srĉanog udara? Isti razlozi koji su ga naterali da napusti svoju kuću i preseli se kod mene. - Ništa ne shvatam. Kakvi razlozi? Ko ga je naterao da se odseli? Starac je posmatrao nekoliko trenutaka. - Naravno, Dimitri Evangelos. Zapanjeno je raširila oĉi. Da li je to moguće? Dimitri je u jednom trenutku upozorio da razmisli dobro o svakoj priĉi koju u selu ĉuje. Da li je mislio na to, zapitala se uţasnuto. Oprezno je primetila. - Znam da je ĉika Harold bio bolestan i da nije bio u stanju da brine o imanju... Moţda mu se ĉinilo da gospodin Evangelos ima nešto protiv njega. - Ĉinilo! Zar hoćete da kaţete da ne znam šta govorim? I vi ste kao svi ostali. Ako je ĉovek star, ne mora da znaĉi daje lud. Haroldov mozak je bio potpuno u redu do poslednjeg trenutka. Starac je pogledao gotovo prezrivo. - Ali, kakvog smisla ima da vam sve to govorim. Vi ste već odluĉili da verujete u ono što ţelite da verujete. Ne zanima vas šta su mu Evangelosovi uĉinili. Osetila je kako sve jaĉe stiska pesnice. - Nadam se da znate da je Harold bio oţenjen Elenom Evangelos. Odmahnula je glavom. - Udala se za njega protiv volje svoje porodice, ali je ipak dobila u miraz "Adonis" . Tada je Dimitrijev deda još bio ţiv. Elena im je bila samo daleka roĊaka, inaĉe bi njen miraz bio mnogo veći. Do njene smrti ţiveli su sasvim udobno, zahvaljujući njenoj renti. Nekoliko dana pošto je ona umrla, Dimitri Evangelos je obavestio Harolda da će morati da napusti "Adonis", jer je imanje dato Eleni samo na doţivotno uţivanje. Posle njene smrti mora da ga vrati Evangelosovima. Harold Karson je bio uveren da Dimitri nije u pravu i tako je poĉela bitka. Pronašao je advokate i stvar je poĉela da se povlaĉi po sudovima. Sve to ga je dovelo na ivicu finansijske propasti. Nije imao sredstava da odrţava kuću i imanje i time je pruţio još jedan povod Dimitriju da zahteva da mu Harold vrati posed. Sve vreme dok je govorio, Kostas Kristopoulos je ljutito udarao po zemlji svojim štapom. - To nije sve što je Dimitri uĉinio da bi isterao Harolda sa imanja. Zabranio je prolaz motornim vozilima preko njegove zemlje. Pošto je Haroldovo imanje sa

21

1000 € BONUS


svih strana okruţeno zemljom Evangelosovih, do "Adonisa" se moglo doći samo pešice. Zamislite kako je to izgledalo. Turisti više nisu mogli da dolaze, jer ko bi došao pešice od sela do hotela. Više nije bilo prihoda od kojih je mogao da ţivi. Vinograd se morao obnavljati, takoĊe i masline. Harold nije imao novca za novo ulaganje. Pred kraj ţivota, Karson je bio toliko potišten zbog svega toga da nije više mogao da izdrţi u kući. Do poslednjeg daha se borio za svoja prava. - Ništa ne shvatam. Zašto bi Dimitri Evangelos toliko insistirao da izbaci tog starca sa njegove zemlje? Oni imaju toliko imanje i ne mogu da poverujem da im je stalo do tog parĉeta zaraslog u šiblje. - Evangelosovi su takvi, gospoĊice. Ne ţele da izgube ni delić svog poseda. Nikada ne napuštaju ono što je jednom bilo njihovo - objasni joj starac. - Ali, zašto mi je Dimitri ponudio da kupi imanje ako zaista veruje da ono pripada Evangelosovima? - s ĉuĊenjem u glasu upitala je Melisa. - To je najjednostavniji naĉin da ga povrati. Isplatiće vas i to će biti kraj njegovim neprilikama - ljutitim glasom reĉe Kristopoulos. Da je isplati! Pa to i nije bila mala suma. Suma je bila mnogo veća od proceniteljeve. Sela je na klupu uzbuĊeno dišući. Da li je Dimitri zaista to hteo? Sam je odveo da vidi kuću, vodio je na izlet, bio je neverovatno paţljiv prema njoj, govorio joj je mnoge komplimente i ona mu je poverovala. Razgovarao je sa njom kao sa prijateljem, sa nekim ko mu je drag. Mora da joj se Dimitri podsmevao zbog njene naivnosti, pomislila je sa gorĉinom. Verovatno je pozvao na izlet da ne bi sluĉajno u Marmarosu ĉula pravu istinu o njemu. Sada je bio siguran da će Melisa da prihvati njegovu ponudu i da se uskoro vrati u Englesku. Mora da je sam sebi ĉestitao na lakom uspehu. Tako je lakomisleno upala u njegovu mreţu. Ispriĉala mu je zbog ĉega joj je novac potreban, ne znajući da je jedina Dimitrijeva ţelja da se doĉepa tog imanja. Staje sve uĉinio tom jadnom starcu da bi mu to pošlo za rukom! Osetila je kako joj se srce ste��e pri pomisli na muke koje je njen roĊak preţivljavao zbog Dimitrijeve odluĉnosti da ga izbaci iz kuće. Ništa manje, bolela je nepravda koju joj je Dimitri naneo svojim laţljivim recima. Iznenada je ustala i okrenula se prema Kostasu Kristopoulosu. - Mislim da će bolje biti da ponovo poĊem do gospodina Grigorisa. Hoćete li sa mnom? - Naravno! - brzo je ustao i sa zadovoljnim izrazom na licu pošao za njom.

22


Pogledavši još jednom ĉika Haroldov grob, primetila je da njegova ţena nije bila sahranjena tu. Zakljuĉila je da je ona verovatno sahranjena u porodiĉnoj grobnici.

IV Ponovo se nalazila pred kućom "Adonis", ali sada su mnoge okolnosti bile drugaĉije. U ruci je drţala ogroman sveţanj kljuĉeva. Pored nje je stajao ĉovek ĉiji je zadatak bio da kuću što pre dovede u pristojnije stanje. Advokat Grigoris je juĉe ugovorio sa nekim ljudima da mogu da obraĊuju vinograd i maslinjak, tako da je Melisa uskoro mogla da oĉekuje prvi novac koji će joj pomoći da uredi kuću. Njenu kuću, pomislila je ponosno. Bila je zadovoljna kada je ušla u prizemni deo kuće. Prizemlje je bilo prazno i relativno ĉisto. Kameni pod bio je prekriven tankim slojem prašine. U dnu je primetila nekoliko velikih vinskih buradi. „Sa najviše kule prostire se divan pogled" setila se reĉi advokata Grigorisa. Bila je svesna da će, pored problema u vezi sa ureĊenjem kuće, morati da se suoĉi i sa problemima koje će joj prićinjavati Dimitri Evangelos. No, u ovom trenutku nije ţelela da razbija glavu takvim mislima. Obavila je dogovore sa zidarima i vratila se u hotel. Leţeći u postelji, razmišljala je o Brajanu. Još uvek nije stigla da mu se javi. Mejl nije mogla da pošalje jer u brzini nije ponela svoj laptop, a nije još kupila telefonsku karticu za mobilni telefon. Nije se ni setila da je kupi zbog svih dogaĊaja koje je imala od kada je stigla na ostrvo. Napisaće mu pismo kada bude imala o ĉemu da piše, pomislila je. Pa, sada se nakupilo dosta novosti, a Melisa još uvek nije imala volje da uzme hemijsku olovku u ruke. Trgla se kada je ĉula zvonjenje telefona. Laganim pokretom ruke podigla je slušalicu. - Zdravo, draga. Kako napreduju poslovi? Jesi li već potpisala ugovor? - ĉinilo joj se da Brajanov glas dopire do nje iz neverovatne daljine. - Nisam. Znaš, Brajane... - Kaţi tom advokatu da poţuri. Mnogo mi nedostaješ, draga. - Zaista, Brajane?

23

1000 € BONUS


- Naravno. Ţao mi je što danas nisi bila u sudnici. Ispitivao sam jednog od sporednih svedoka i naveo ga da kaţe niz znaĉajnih ĉinjenica. Moj mentor je bio veoma zadovoljan posle toga. - Divno, Brajane! Sada ti moram nešto reći. Odluĉila sam da imanje ne prodajem Dimitriju Evangelosu. Zapravo, odluĉila sam da ga uopšte ne prodajem. Resila sam da napustim posao i da ostanem ovde dok se kuća sasvim ne popravi. - Šta si rekla, Melisa? Bojim se da te nisam najbolje razumeo. Uĉinilo mi se da si rekla da nameravaš da podneseš otkaz. - Dobro si me ĉuo, Brajane. Znaš, pojavili su se neki problemi i moram da ostanem još malo da bih sve dovela u red. Pisaću ti o svemu. Moţda će proći nekoliko nedelja pre nego što se vratim kući - rekla je na kraju, znajući dobro šta će Brajan reći o svemu. - Ne moţeš tek tako da napustiš posao. To je ludost, Melisa. Ne mogu da dozvolim da to uĉiniš. - Bojim se da nema naĉina da me spreĉiš, Brajane. Već sam poslala pismo... izgovorila je ovu malu laţ. - Slušaj, dragi, znam šta radim i mislim da ćeš shvatiti kada dobiješ moje pismo. Moţda ću ovako dobiti više za imanje, nego ako ga odmah prodam gospodinu Evangelosu. Neko vreme je vladala tišina. Najzad se zaĉu Brajanov hladni glas. - Dobro, Melisa, pošto si odluĉila bez moje saglasnosti, ništa više ne mogu da uĉinim za tebe. Ipak, moram da ti kaţem da to što radiš uopšte nije pametno. Napustiti posao, samo da bi nadgledala popravke na nekoj ruševini... Nije više ţelela da ga sluša. Saopštila mu je da će mu pisati o svemu i spustila slušalicu. Znala je kako se Brajan osećao u ovom trenutku, ĉak je i pretpostavljala da bi se i ona osećala sliĉno u takvoj situaciji. Ipak je smatrala da Brajan ne srne da sudi o njenim postupcima pre nego što dobije njeno pismo. Sa gorĉinom je pomislila da joj neće biti lako i jednostavno da napiše to pismo. Nije znala kako da ubedi Brajana da mora da nastavi borbu koju je zapoĉeo ĉika Harold. Kada je završila pismo i proĉitala ga, bila je sasvim sigurna da Brajanu ni sada njena odluka neće biti jasna. Zapitala se da li i sama zna zbog ĉega je odluĉila da ostane u Grĉkoj, umesto da proda imanje i vrati se u London, kao što je u poĉetku nameravala. Narednog jutra probudila je zvonjava telefona. Trgla se i podigla slušalicu. - Zašto ste odustali od namere da mi prodate Karsonovo imanje? Glas Dimitrija Evangelosa bio je gotovo neprijatan.

24


Nekoliko trenutaka nije znala šta da mu odgovori. - Zar vam moj advokat nije objasnio? Predomislila sam se - rekla je najzad. - Ali, zbog ĉega, gospoĊice? Ĉinilo mi se da ste sasvim zadovoljni mojom ponudom. Da li ste moţda ĉuli neke stvari zbog kojih... - Stvari? Kakve stvari? - njene oĉi se ljutito raširi še. Dimitri je ćutao nekoliko trenutaka, Melisa je napeto ĉekala njegov odgovor. - Da li oĉekujete da vam ponudim veću cenu, gospoĊice? - Za ime sveta, ne radi se o tome. Odluĉila sam da tamo otvorim hotel. To mesto izgleda tako romantiĉno. - Odgovorila je sa pomalo zlobnim prizvukom u glasu. Pred oĉima joj se pojavilo ljutito Dimitrijevo lice. - Ne mogu da poverujem da vam je nešto toliko glupo palo na pamet. Obećali ste da nećete slušati glasine po selu. Izgleda da više verujete gospodinu Grigorisu nego meni. -I naravno, gospodinu Kristopoulosu - dodala je Melisa hladno. Dimitri nije rekao ništa. - Ne zaboravite da još neko zna šta ste sve ĉinili ĉika Haroldu da biste ga primorali da napusti "Adonis". Proganjali ste ga do smrti! - Zaista ste glupi! Kako moţete da verujete toj staroj budali! Zar ste toliko slepi da svako moţe da vas ubedi? Pokušavao sam da pomognem Karsonu, predlagao sam mu da se preseli da ţivi sa nama... - Prestanite već jednom sa laţima. Nisam toliko naivna da poverujem u svaku vašu reĉ. Ĉula sam sve o vama i mislim da nemamo o ĉemu da razgovaramo. Zbog vaše pohlepe taj starac nije mogao mirno da proţivi poslednje dane ... - Da ste muškarac, prebio bih vas zbog tih reĉi - ljutito odgovori Dimitri. - Već sam shvatila da silu upotrebljavate ĉešće nego reĉi. - Dobro, ako tako mislite. Nadam se da ću moći da vas razuverim. Pošto se veza prekinula, Melisa je dugo stajala, drţeći slušalicu u ruci. Posle ovog razgovora nije više znala šta da misli o Dimitriju Evangelosu. Veoma ĉesto je mislila o njemu i o onom trenutku kada je dopratio ispred hotela. O njegovim dubokim crnim oĉima koje su je posmatrale. Osetila je ţmarce u stomaku pri samoj pomisli na njega. Odmahnula je glavom uplašena svojih misli i izašla da se prošeta. ***

25

1000 € BONUS


Već narednog dana poĉeli su radovi na popravci kuće. Melisa je sve vreme bila pored majstora trudeći se da im pomogne. Upravo je cepala drva za vatru kada je primetila da se na ivici šume pojavio Dimitri. - Ĉuo sam da ste vi Englezi veliki entuzijasti, ali nisam znao da ste toliko tvrdoglavi - Dimitri zaustavi motor i side polako sa njega. - Zar ne znate da je ovo privatno imanje? - upitala ga je, praveći se da ne primećuje njegovu ironiju. Zar vi nemate ništa drugo da radite osim da mene uhodite? - Pa, izbacite me ako smetam - hladno joj je odgovorio Dimitri praveći se da nije ĉuo njenu opasku. Posmatrala ga je nekoliko trenutaka, zatim se okrenula i nastavila da skuplja drva. Primetila je da je Dimitri pošao za njom. - Zar nećete da mi pokaţete kako napreduju poslovi? - Naravno da neću! - Pa, to je moja kuća - jednostavno je odgovorio. Melisa se okrenula ljutito prema njemu. - I sami znate da to nije istina. Ovo je moja kuća. Ĉika Harold je imao sva prava na ovo imanje i imanje je ostavio meni. Znaĉi ovo nije vaša kuća. - Zaista? Vidim da ste sigurni u to. Ĉitali ste sva dokumenta, proĉitali ste oporuku mog dede i sve ostale papire. Uvereni ste da ste jedini zakoniti vlasnik posmatrao je uporno i Melisa poţele da se sakrije od njegovog pogleda. Ugrizla se za usnu i okrenula glavu. - Dozvolite mi da vam pomognem Dimitri se okrenuo kao da se ništa nije dogodilo i poĉeo da skuplja drva. - Ostavite ta drva! Mogu ja to da obavim i bez vas! Nije mi potrebna vaša pomoć. Naslonio se na zid šupe, posmatrajući je. Ruke su mu bile u dţepovima. Nije više mogla da podnese njegov pogled. - Zašto ne idete odavde? - upitala ga je ljutito. - Ovde je tako zabavno Recite mi, da li se vaš verenik slaţe sa onim što radite? - upitao je Dimitri Evangelos ironiĉno. - Brajan? Pa ... naravno. On podrţava sve moje postupke. Ne verujem da bi mu se dopalo vaše ponašanje - uplašila se da bi Dimitri mogao da primeti da je slagala. - Zaista? Pa, naravno, on je svakako navikao na vašu svojeglavost. - Šta hoćete time da kaţete? - ljutito se okrenula prema Dimitriju. - Samo budala je u stanju da se ponaša, kao što se vi ponašate!

26


- Kako se usuĊujete! - zamahnula je rukom da ga ošamari, ali je Dimitri spreĉio. Stisak njegove ruke je bio toliko snaţan da se njeno lice iskrivilo u bolnu grimasu. Pokušala je da se oslobodi, ali je Dimitri grubo privukao ka sebi. Osetila je otkucaje njegovog srca, kao i toplinu njegovog snaţnog tela. Još jednom je pokušala da se oslobodi stiska. Odskoĉila je od Dimitrija kao oparena, shvata-jući koliko je bespomoćna. - Mala tigrice! Trebalo bi da uĉinim ono što je vaš verenik morao da uradi mnogo pre... Mislim da biste se tada ponašali pristojnije. - Već sam vam rekla da sam primetila da ĉešće koristite silu nego reĉ. Ne verujem da se iko pre ĉika Harolda usudio da vam se suprotstavi. Znajte da vas se ni ja ne plašim. Nisam bespomoćna kao taj starac koga ste se najzad uspeli da oslobodite, što se Brajana tiĉe, on je divan mladić. U poreĊenju sa njim, vi ste obiĉan prostak! Dimitri je nekoliko trenutaka namršteno posmatrao. Iznenada je prasnuo u smeh. Melisa gaje pogleda prezrivo. Primetivši njen pogled. Dimitri je prestao da se smeje. Vrhovima prstiju, poduhvatio joj je bradu tako da je morala da ga pogleda pravo u oĉi. - Zaista nemam razloga da prema vama budem divan - rekao je ironiĉno. Drţao je tako još nekoliko trenutaka, a onda je uzeo za ruku i poveo prema njenim kolima koja su stajala nedaleko. - Idite u hotel i odmorite se. Ovakvi poslovi nisu za vas. Za danas je bilo dosta - Melisa nije znala da li se njegove reĉi odnose na poslove oko ureĊenja kuće ili na svaĊu sa njim. Pogledala ga je sumnjiĉavo, bojeći se da ode dok je on u blizini. Kao daje pogodio njene misli, Dimitri reĉe. - U redu, gospoĊice, budite bez brige. Nisam toliko lud da zapalim sopstvenu kuću. Melisa je ljutito ukljuĉila motor kola i pošla u pravcu sela. Nije se potrudila ni da se okrene da vidi da li je Dimitri otišao. Nije ţelela da mu pruţi to zadovoljstvo. Dok je vozila prema hotelu, njene misli su bile zabavljene trenucima provedenim pored Dimitrija. Zapazila je ĉudan izraz u njegovim oĉima. Osećala je strah, ali istovremeno i divljenje. Ĉinilo joj se da je, uprkos neprijatnim recima koje su bile izgovorene, ţelela da Dimitri što duţe ostane u njenoj blizini. Kada bi pokušavala da razmišlja o Dimitriju kao o nekom grubijanu, uvek bi pred njene oĉi iskrsavalo blago i ljubazno lice. Sećala se samo prijatnih

27

1000 € BONUS


trenutaka provedenih u njegovoj blizini. Nije bila u stanju da sebi objasni tu pojavu. Nikada se nije tako osećala kada je Brajan bio u njenoj blizini. Nije mogla da prestane da razmišlja i Dimitrijevim dubokim crnim oĉima i nije se mogla odupreti ţelji da je poljubi. Stalno je razmišljala o njemu. Zamišljala ga je kako je ljubi i...

V Neraspoloţeno je posmatrala kamion sa radnicima kako se udaljava. Upravo se bila vratila iz Marmarosa, kada joj je predradnik saopštio da nekoliko dana njegovi ljudi neće biti u mogućnosti da rade za Melisu. Pošto je ostala sama, uzela je sendviĉe koje je ponela iz hotela i veĉerala. Odluĉila je da se ne vraća u hotel nego da ostane u kući i tu da prenoći. Pre nego što je odluĉila da ode na poĉinak, proverila je da li su sva vrata dobro zatvorena. Znala je da nema ĉega da se plaši, ali ipak nije smela da rizikuje. Leţala je otvorenih oĉiju, slušajući kako vetar pomera ciradu na krovu. Povremeno joj se ĉinilo da ĉuje neĉije jecanje. Zvuk je postajao sve glasniji i Melisa je odluĉila da pogleda o ĉemu se radi. Ĉim je izašla na trem, primetila je deĉaka koji je leţao sklupĉan pored stepenica i plakao. - Otkud ti ovde? - upitala ga je zapanjeno. Odmah joj je bilo jasno da je deĉak ne razume. Seo je i netremice je posmatrao, ne ispuštajući iz ruke malog psa. - Sigurno si pošao za njim i izgubio se - rekla je Melisa više za sebe. Deĉak je i dalje ćutao. - Kako se zoveš? - upitala ja Melisa. Deĉak se nasmeja pokazujući svoje male bele zubiće. - Ime... - polako je ponovila Melisa. - Teodor - tiho je rekao. - Ja sam Melisa. - Hektor - deĉak je pokazao na psa. - Odvešću vas kući - uzela je deĉaka za ruku i uputila se prema motoru. Stavila je deĉaka ispred sebe na motor, a on je ĉvrsto drţao psa u naruĉju. Obgrlila ga je jednom rukom i polako krenula. 28


Melisa je nekoliko puta morala da pita deĉaka gde stanuje. - "Evangelos" - promrmljao je najzad. Namrštila se, ali je znala da nema drugog izlaza. Otpratiće ga i ostaviti pored kapije. Nadala se da pri tom neće nabasati na Dimitrisa. - GospoĊice Melisa! - ĉula je sutradan ujutro deĉji glas koji je dozivao. Pojavila se na prozoru i zaĉuĊeno pogledala deĉaka. - Jedva sam te prepoznala! Danas si tako uredan - reĉe oduševljena što ponovo vidi svog juĉerašnjeg posetioca. - Jedva sam uspela da ga dovedem ĉistog dovde - Melisa je zaĉula nepoznat ţenski glas. Pogledala je okolo i primetila ţenu koja je stajala na terasi. - Mogu li da uĊem? - upitala je nepoznata ţena. - Naravno! Melisa je poţurila da saĉeka svoju gošću u holu. Ţena je bila visoka i, uprkos poodmaklim godinama, veoma vitka. Na sebi je imala jednostavnu plavu haljinu, dok joj je seda kosa bila uvezana u punĊu. - Dobar dan, gospoĊice Stenford. Ja sam Karisa Evangelos, Teodorova baka. Ispriĉao mi je da ste ga sinoć doveli kući. Tako smo se zabrinuli kada smo videli da ga nema. Osetila je kako je pocrvenela. - To je bila sitnica, gospoĊo. Verovatno je preterivao dok vam je priĉao o našem susretu. Znate kakva su deca. Nije mogla da se otrgne od pomisli da pred njom stoji Dimitrijeva majka. Deĉak je sigurno bio njegov sin, zakljuĉila je. Deĉak je bio plavokos, dok je Dimitrijeva kosa bila crna. Melisa je pomislila da verovatno deĉakova majka ima plavu kosu. - Moram da priznam da sam bila veoma radoznala kada mi je Dimitri rekao da ste stigli - govorila je veoma teĉnim engleskim jezikom. Melisa je pogledala sa ĉuĊenjem. Zapitala se da li je pred njom još jedan predstavnik porodice Evangelos sa kojim će imati neprilike. - Nikada ga nisam videla tako besnog. Mislio je da je konaĉno završio poslove oko tog imanja -dodade Karisa Evangelos. - Pretpostavljam da hoćete da kaţete da je trebalo da mu ga prodam i da sam luda što sam odluĉila da popravim kuću - primeti Melisa pomalo neprijatna. Karisa Evangelos se nasmejala. - Naprotiv! Mislim da ste postupili onako kako je trebalo da postupite. Melisa je pogledala zapanjeno.

29

1000 € BONUS


- Naravno! Treba da se borite protiv njega svim silama. On je ĉovek koji nije navikao na poraze. Treba da mu oĉitate lekciju. Znajte da sam na vašoj strani. - Dimitri ni najmanje ne liĉi na vas - nasmejala se Melisa da bi prikrila nervozu. Stara dama je zaĉuĊeno podigla obrve. - Nadam se da ne liĉi. Uvek je bio tvrdoglav i treba neko da ga nauĉi da ne moţe da dobije sve što poţeli - ućutala je ugledavši na podu vreću za spavanje. Melisa je nervozno poĉela da lomi prste. - Zar je moguće gospoĊice, da spavate u vreći? - upitala je Karisa Evangelos. - A gde bih drugde? Trudim se da sama uradim što više, a daleko mi je da svaki dan dolazim iz Marmarosa. - Zar to nije malo nezgodno? - Nemam drugog izbora - jednostavno odgovori Melisa. - Sećam se kako je ova kuća izgledala kada je moja roĊaka Elena ţivela tu. Jeste li je ikad upoznali? Svakako niste. Sigurna sam da biste joj se dopali. Da, tek sada sam shvatila da smo nas dve u stvari takoreći rod. U svakom sluĉaju, ne mogu da dozvolim da ostanete ovde. Kod nas ima dovoljno praznih soba i treba da se preselite u "Evangelos". Karisa Evangelos priĊe Melisi i spusti joj obe ruke na ramena. - Znam da se pitate kako smo mogli da dozvolimo da Harold ţivi u ovakvim uslovima. Da li ćete mi verovati da smo ga nekoliko puta zvali da se preseli kod nas? MeĊutim, on je bio toliko tvrdoglav da nije hteo da dozvoli ĉak ni da ga sahranimo u porodiĉnoj kapeli. - Rekli ste to na nešto lepši naĉin nego Dimitri - pomalo ironiĉno je primetila Melisa. - Morate da se preselite kod nas - insistirala je Karisa Evangelos. - Ţao mi je što moram da odbijem vašu ponudu, ali više bih volela da ostanem ovde. - Zar vas je moj sin toliko uplašio, drago dete? Melisa se nasmejala. - Ne radi se o tome. Zapravo... - ućutala je, pogledavši Karisu molećivo. Stara dama klimnu glavom. - Dobro, gospoĊice, neću više da vas nagovaram. Shvatam kako se osećate. - Zovite me Melisa, molim vas. - Hvala, dušo. Moţemo li Teodor i ja ponovo da vas posetimo? - Naravno! Ĉim su njih dvoje otišli, Melisa je poĉela da farba prozorske okvire. Podne se bliţilo i ramena su je bolela, ali nije htela da ostavi posao. Obradovala se kada je

30


ĉula zvuk automobila advokata Grigorisa. Uskoro su se kola zaustavila i iz njih izadoše Grigoris i stari Kristopoulos. Njih dvojica su brzo otišli i Melisa je ponovo ostala sama. Vratila se farbanju drvenarije. Tek kada je poĉelo da se smrkava, odluĉila je da prestane sa radom. Odluĉila je da siĊe do obale i da se okupa u moru. Spustila se strmom stazom zaraslom u šiblje, do obale. Skinula se i polako ušla u vodu koja i nije bila baš topla. Tek je bio juni mesec i preko dana je već bilo toplo, ali u sumrak je već bilo prohladno. Kada je zaplivala malo se ugrejala i mnogo joj je prijalo plivanje posle napornog dana. Dok je leţala na vodi, pogledala je prema nebu, primetila je oblake koji su se gomilali nad okolnim planinama. Povremeno bi sevnula munja, osvetlj avaj ući šumu koja je sve više tonula u tamu. Poţurila je uzbrdo do kuće. Melisa se, zaklonjena debelim zidovima kuće, osećala sigurno i nije se plašila oluje. Ali, kada je kiša poĉela da pada, glasno dobujući po ciradi prebaĉenoj umesto crepova na krovu, osetila je strah. Vetar je postajao sve snaţniji i Melisa je ĉula kako nosi otkaĉeni kraj cirade, udarajući njime o zidove kule. Shvatila je da mora da se popne u potkrovlje i da zakaĉi taj komad cirade, da je vetar ne bi sasvim oduvao. Pogledala je na sat i primetila da je prošla ponoć. Paţljivo noseći baterijsku lampu, popela se u potkrovlje. Pod sobice je već bio sasvim mokar. Uzela je stolicu i popela se na nju, pokušavajući da dohvati ugao cirade koji se viorio na vetru. Morala je da se propne sasvim na prste. U jednoj ruci je i dalje drţala baterijsku lampu. Iznenada se stolica izmakla pod njenim nogama i ona je izgubila ravnoteţu. Oštar bol koji je osetila u zglobu noge, naterao je da krikne. Sela je i dodirnula rukom bolno mesto. Polako je pokušala da ustane, ali je bol postajao sve jaĉi i ponovo je sela. Ĉinilo joj se da se ĉitava prostorija vrti oko njene glave. Vetar je postao sve jaĉi, munje su sevale obasjavajući okolinu i stvarajući sablasne senke na zidovima male prostorije. Pokušala je da se seti lekcija nauĉenih na ĉasovima prve pomoći. Znala je da bi trebalo da stavi hladne obloge na zglob. Setila se da je prethodne veĉeri potrošila poslednju zalihu vode. Bila je isuviše umorna i nije više imala snage da ode do potoka. Sada je zaţalila zbog toga. Vodovod u kući još nije bila osposobila i sada se našla u velikom problemu. Sa teškom mukom je sišla u kuhinju. Polako je obukla kaput preko spavaćice i pošla prema vratima. Jedva je uspevala da drţi veliko drveno vedro.

31

1000 € BONUS


Tog trenutka je sevnula munja i uĉinilo joj se daje kroz staklo na ulaznim vratima primetila neĉiju senku. Stala je kao ukopana. Posle nekoliko trenutaka ĉula je kako neko lupa na vrata. Nije se usuĊivala da se pomeri. Vrata su se otvorila i Melisa je uzdahnula s olakšanjem. - Premrla sam od straha kada sam ĉula lupanje - rekla je Melisa. - Popijte malo ovoga - Dimitri je otvorio malu bocu sa konjakom. - Hvala. Upravo sam pošla po vodu. Povredila sam nogu. - Da vidim - neţno dodirujući bolan ĉlanak, Dimitri je proveravao kakve je prirode povreda. - Ĉini mi se da ništa nije slomljeno. Šta ste radili u ovo doba noći, kada ste se povredili? - Nameštala sam ciradu na krovu. Šta vi traţite ovde u ovo doba noći? - uprkos bolu, osećala je bes što pred sobom vidi Dimitrija Evangelosa. - Idem da vidim da li mogu da namestim ciradu. Video sam svetio na kuli kuće i pomislio sam da ste u neprilici. Vidite da sam bio u pravu. Pocrvenela je, setivši se njihovog rastanka od pre nekoliko dana. - Lepo je od vas što ste došli. Zar niste mogli nekog da pošaljete? - Mogao sam. Ali, ja sam video svetio i ne vidim zašto bih zbog toga morao nekog da diţem iz kreveta. Moram neĉim da vam povezem nogu. Imate li neku maramu? - Ima jedna u mom koferu u spavaćoj sobi odgovorila je Melisa automatski. - Bojim se da ćete sutra morati da snimite taj zglob. Sada ću vam pomoći da obuĉete kaput, pa idemo - Dimitri joj je pruţio jaknu. - Kuda idemo? - pomislila je da Dimitri namerava odmah da je odveze u bolnicu. - Idemo u "Evangelos", naravno. Primetivši izraz na njenom licu, nasmejao se i dodao. - Moţete da se prepirete sa mnom koliko god hoćete, ali neću vas ostaviti ovde. Moţete dobrovoljno da poĊete sa mnom, ili ću vas vezati i odneti kao vreću krompira. - Izgleda da nemam mnogo izbora - zakljuĉila je Melisa s gorĉinom u glasu. Dimitri je uzdahnuo i prošao rukom kroz mokru kosu. Ţao mi je, nisam imao nameru da vas zaplašim. Ipak, ne mogu ovde da vas ostavim. Vidite i sami kakvo je vreme - objasnio joj blago. - U redu, poći ću sa vama - pristala je umorno. - Uzeću vaše stvari.

32


- To je zaista ljubazno od vas - obratila mu se kada se vratio noseći njene kofere. - Susedi smo, red je da se pomaţemo - zakljuĉio je ironiĉno. - Pa, zahvalna sam vam na toj susedskoj pomoći - i njen glas je bio ispunjen ironijom. Dimitri je ugasio lampu i pomogao Melisi da side niz stepenice. Pred ulazom je bio parkiran „lendrover". Melisa se zavalila u sedište, pokrila ćebetom i auto je pošao prema "Evangelosu". Zureći u mrak, tokom ĉitavog puta Melisa se pitala da li će ikad uspeti da popravi kuću. Kao da je Dimitri proĉitao njene misli, obratio joj se. - Vaš odlazak u "Evangelos" ne znaĉi da ste izgubili bitku, Melisa. Primetila je da je prvi put oslovio po imenu. Ĉinilo joj se da je to poseban gest paţnje u ovoj kišovitoj i hladnoj noći. Kada su ušli u zadnje dvorište, Dimitri je iskljuĉio motor i okrenuo se prema njoj. - Bojim se da će vas noga boleti neko vreme. Nadam se da će to biti jedina neprijatnost koju ćete doţiveti u našoj kući. Ţao mi je što ste morali da napustite bojište. Upravo sam poĉeo da uţivam u ratu koji sam poveo protiv vas. - Da uţivate! Vi ste zaista nemogući... Ljutito ga je pogledala. Dimitri se nasmejao. - Nisam oĉekivao da ćete biti tako blagi prema meni - rekao je. Protiv svoje volje Melisa se nasmejala. Pomogao joj je da izaĊe iz kola i poveo je prema kući u ĉijim vratima je Teodor nestao pre nekoliko veĉeri. Popeli su se kruţnim stepenicama i ušli u kamenim ploĉama poploĉan hodnik. - Moja majka će biti veoma srećna kada ĉuje da ste došli u "Evangelos". Bila je tako zabrinuta zbog vas - reĉe Dimitri. - To je lepo od nje. Sada su zaokrenuli udesno i ušli u hodnik pokriven debelim tepisima. Mora da Evangelosovi ţive u ovom delu zgrade, zakljuĉila je Melisa. Pored zida stajalo je nekoliko starinskih naslonjaĉa i velike saksije sa cvećem. Zidovi su bili ukrašeni brojnim slikama. Osetila je nervozu. - Nadam se da se vaša supruga neće ljutiti što ovako upadam usred noći - reĉe. Dimitri je zbunjeno pogledao. - Uopšte nisam oţenjen - odgovorio je. - Znaĉi, Teodor nije vaš sin? - Melisa nije mogla da sakrije iznenaĊenje.

33

1000 € BONUS


- To je sin moje sestre. Došao je u goste dok su ona i njen muţ na putu. Nadam se da će vam se dopasti soba koju sam odabrao za vas - Dimitri je zastao pred jednim vratima u beskrajno dugaĉkom hodniku. Melisa je sa divljenjem zastala kraj vrata. Na sredini sobe nalazio se prostran krevet sa baldahinom. Umesto teških zastora, sa baldahina je padala zavesa od prozraĉne ĉipke. I ostali nameštaj je bio starinski, ali je bio dobro oĉuvan. Lice joj je blistalo od zadovoljstva kada se okrenula prema Dimitriju koji je stajao pored nje. - Soba je divna. Hvala vam. - Kupatilo se nalazi iza onih vrata. Treba li vam još nešto? - spustio je njen kofer pored vrata i okrenuo se da poĊe. - Ne treba, hvala. - Ako ste sigurni da moţete sami da se snaĊete, poţeleću vam prijatno spavanje. - Laku noć. Pre nego što je izašao, zastao je još jednom, kao da je hteo još nešto da kaţe. Njegove oĉi kliznuše prema Melisi, koja je stajala odevena u prozraĉnu spavaćicu. Instinktivno je skupila ruke kao da ţeli da se pokrije. Maks se nasmešio i izašao iz sobe, zalupivši vrata za sobom. Melisa je slegla ramenima i prišla malom pisaćem stolu koji je stajao pored zida. Uvek je volela starinski nameštaj i bila je srećna što joj se pruţila prilika da provede noć u ovakvoj sobi. S mukom je došla do kreveta i legla. Dok se pokrivala krznenim pokrivaĉem koji je mirisao na lavandu, osećala je snaţan bol u zglobu. Zatvorila je oĉi i utonula u san.

VI Kada se idućeg jutra probudila, soba je bila prošarana svetlim trakama svetlosti. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se seti gde se nalazi. Posle nekoliko minuta ĉula je kucanje na vratima. Ugledala je devojku u crnoj kecelji i sa belom kapicom na glavi. Ustala je i brzo se obukla. Devojka joj je pokazala put do trpezarije. - Bila sam toliko nesrećna kada sam ĉula šta se dogodilo, drago dete. Kako tvoja noga danas? - obratila joj se Karisa Evangelos koja je ĉekala u trpezariji. 34


Melisa je uveravala da se oseća znatno bolje i da bez teškoća moţe da se oslanja na nogu. - Onda moţemo posle doruĉka da poĊemo da ti pokaţem prostorije u kojima ţivim. Dimitri je danas zauzet tako da će nam se pridruţiti kasnije. Karisa je povela dugaĉkim hodnicima do drugog krila zgrade. Melisi se ĉinilo da neće biti u stanju sama da naĊe put natrag. Poţelela je da baca kamenĉiće za sobom, kako bi kasnije mogla da se vrati u svoju sobu. - Ovo je moja dnevna soba - objasni joj Karisa Evangelos kada su ušle u salon sa velikim prozorima kroz koje se pruţao veliĉanstven pogled na more. Ako ţeliš, moţeš da se okupaš u bazenu za plivanje. To je Dimitrijeva navika. On obiĉno pliva svaki dan pre doruĉka. Melisa joj se zahvalila trudeći se da zapamti u kom delu zgrade se nalazi bazen. Desetak minuta kasnije, kada je devojka Ana došla da je odvede do njene sobe, sa zadovoljstvom je pošla za njom. Bila je umorna i uplašena da neće pronaći put. Pomisao da bi u traţenju svojih vrata mogla da nabasa na Dimitrija ispunjavala je uţasom. Pre veĉere, paţljivo je odabrala haljinu. Odluĉila je da obuĉe tamnocrvenu svilenu haljinu sa svetlucavim pojasom. Sledeći Anu u stopu, pošla je prema glavnoj trpezariji. Trgla se kada je primetila Dimitrija koji je stajao iza jednog od stubova. Njegova kao sneg bela košulja blistala je u polutami. - Dobro došli u moj dom, Melisa. Melisa se nasmejala da bi prikrila nervozu. - Moram da priznam da vaš dom budi mnoge snove o prošlosti. Ovde je sve tako romantiĉno. - Proveo sam ovde veći deo ţivota i za mene je sve to sasvim obiĉno i svakidašnje. Moţda bi trebalo da više posmatram svet vašim oĉima. Za stolom je već sedelo nekoliko gostiju. Melisa je jela bez volje, više se igrala hranom koja se nalazila na tanjiru. U jednom trenutku, okrenula se da odgovori na pitanje o Londonu koje joj je postavio njen sused i primetila je da je Dimitri sve vreme posmatra. Za trenutak, njihovi pogledi su se spojili, ali tog momenta Karisa Evangelos je ustala i pozvala goste da predu u salon na kafu. Ostali deo veĉeri prošao je neverovatno brzo. Kada su gosti poĉeli da se razilaze, Dimitri je pošao da otprati Melisu do njene sobe. Kada su stigli do vrata njene sobe, Dimitri je uzeo za obe ruke, prineo ih usnama i blago poljubio oba dlana. - Lepo sanjaj Melisa.

35

1000 € BONUS


Okrenuo se otišao niz dugaĉki hodnik. Melisa je stajala kao ošamućena. Ĉinilo joj se da nikada nije osećala manju potrebu za snom. Odluĉila je da iskoristi vreme do spavanja i da napiše pismo Brajanu. Neko vreme je sedela zamišljeno zureći u prazan list hartije. Nikako nije mogla da smisli kako da poĉne pismo. Nije uspevala da odagna Dimi-trijev lik iz svojih misli. Ĉinilo joj se da je taj ĉovek poĉeo sve više da je privlaĉi. Zakljuĉila je da joj se on dopao ĉim ga je ugledala i da je zbog toga bila toliko gnevna kada je saznala pravu istinu o njemu. UbeĊivala je sebe da se radi samo o fiziĉkoj privlaĉnosti i da to nema nikakve veze sa stvarnim osećanjima. Ĉinilo joj se da je nekoliko puta primetila iskru u njegovim oĉima. Uvek kada bi bio u njenoj blizini, ĉak i kada mu je bila okrenuta leĊima, osećala je na sebi njegov pogled. Poţelela je da što pre stigne kući i da se naĊe u Brajanovom zaštitniĉkom zagrljaju. Otvorila je prozor i zagledala se u daljinu. Nikada nije osetila nešto sliĉno prema Brajanu. Pored njega je osećala sigurnost. Ĉesto su izlazili, slao joj je cveće i delio komplimente i sve je bilo tako mirno i jednostavno. Pored Dimitrija morala je u svakom trenutku da bude na oprezu. Shvatila je da neće moći lako da zaspi. Setila se bazena za plivanje i odluĉila da se okupa pre spavanja. Brzo je obukla kupaći kostim i poţurila prema bazenu. Odmah se zagnjurila u mlaku vodu. Plivala je bešumno od ivice do ivice bazena. Zastala je iznenaĊeno osetivši miris duvanskog dima. Pre nego što je pogledala prema stepenicama, znala je sa sigurnošću ko stoji na njima. Laganim pokretom, Dimitri se zavalio u pleteni naslonjaĉ. - Da li uvek plivate u ponoć? - Nisam mogla da spavam. Izašla je iz bazena i ogrnula baden mantil. Sela je u pleteni naslonjaĉ koji je stajao pored Dimitri-jevog. - Kako vaša noga? - upitao je. - Odliĉno. Mislim da ću za dan-dva moći da se vratim svojoj kući. - Upravo sam nameravao da razgovaram sa vama o tome. Danas sam razgovarao sa predradnikom koji vam je popravljao krov. Bio je jutros da pogleda šta još treba uĉiniti i primetio da se dimnjak opasno nakrivio. Neće moći da nastavi posao na popravci krova dok se to ne dovede u red. Isto tako ni vi ne moţete da odete tamo da ţivite, jer taj dimnjak preti da se sruši svakog ĉasa.

36


IznenaĊeno je okrenula glavu prema Dimitriju, posmatrajući ga sa nevericom. - Taj dimnjak je još juĉe bio sasvim u redu. Pitala sam se zbog ĉega vam je toliko bilo stalo da me odvedete iz kuće. Šta ste uĉinili da se dimnjak nakrivi? ustala je dok su joj oĉi ljutito svetlucale. Dimitri je posmatrao hladno. - Ne shvatam šta ta vaša optuţba znaĉi. - Zar mislite da nisam primetila da se sve vreme trudite da me uklonite s puta. Doveli ste me ovamo, da biste mogli da odete u moju kuću ĉim okrenem leĊa. Neću dozvoliti da vi... I Dimitri ljutito ustade. - Da sam hteo da uĉinim nešto, uĉinio bih to dok ste još bili u hotelu. Zašto bih nanosio štetu kući koja je zapravo moja? Otkud znate da je dimnjak juĉe bio sasvim u redu? Jeste li sigurni da su majstori ranije proveravali njegovu ispravnost? - Naravno! - Melisa uopšte nije bila sigurna u to, ali nije mogla da dozvoli da Dimitri bude u pravu, makar da se radi o najnevaţnijoj sitnici. Dimitri je buljio u nju, teško dišući. Nije mogao da veruje koliko je ova devojka tvrdoglava. I optuţuje ga bez ikakvih dokaza. - Melisa, da je meni bilo toliko stalo do toga imanja, imao bih ga već odavno. Ĉika Harold je dozvolio da se ta stvar povlaĉi po sudovima i nije mi dozvoljavao da bilo šta uĉinim. Mislite li da mi je drago što se imanje nalazi u takvom stanju? Ta kuća je pripadala našoj porodici generacijama. Verovali ili ne, nemam obiĉaj da ljudima radim iza leĊa, posebno kada se radi o mojim gostima. Nekoliko trenutaka je posmatrao uporno, zatim se okrenuo i nestao iza jednih vrata. Jedva je stigao da uĉini nekoliko koraka, kada ga je Melisa pozvala. Videla je da je preterala ovaj put. - Dimitri? Napeto je oĉekivala dok se nije ponovo pojavio na vratima. - To nije bilo lepo od mene. Ţao mi je - shvatila je da se ne usuĊuje da ga pogleda u oĉi. Umesto toga, pogled joj je bio prikovan za pojas mantila za kupanje. Nije odmah odgovorio. Umesto toga, laganim korakom je prišao i stao ispred Melise. Vrhovima prstiju, podigao joj je bradu, tako da je morala da ga pogleda u oĉi. - Izgleda da nas dvoje nismo stanju da razgovaramo ni deset minuta bez svaĊe. - Moţda za to što smo oboje uţasno tvrdoglavi - osmehnula se Melisa.

37

1000 € BONUS


- Zar sam ja takav napasnik, devojĉice? - upitao je neţno. Osetila je kako joj suze naviru na oĉi. Imala je snage jedino da odmahne glavom, besna na sebe što samo jedna ljubazna reĉenica koju je Dimitri izgovorio moţe toliko da joj omekša srce. - Moţda bi trebalo da sklopimo primirje. Trebalo bi da zakopamo ratnu sekiru dok se nalaziš u "Evangelosu". Ni jedno od nas neće ništa preduzi-mati u vezi sa kućom dok si moj gost - osmehnuo se, primetivši nepoverenje u njenim oĉima. Zaţmurila je pokušavajući tako da zaustavi suze. - Hoću samo da te podsetim da je moja ponuda još uvek aktuelna. Prihvatam i da nadoknadim sve troškove koje si do sada imala oko ureĊenja zgrade. - Šta ako opet odbijem vašu ponudu? - reĉe Melisa polako, posmatrajući njegovu reakciju. - Ne bih ţeleo u ovom trenutku da razmišljam o tome - slegao je ramenima. - Hoćete li ponovo preko suda pokušati da se izborite za svoja prava? - Ja nikada nisam pokušavao da koristim sud za svoje ciljeve. Ĉika Harold je bio taj koji je hteo da dokaţe svoju nadmoć putem suda. Mislio sam da ćeš to sama otkriti posle izvesnog vremena. Pored toga, sumnjam da tvoje finansijske mogućnosti dozvoljavaju da se sudiš sa mnom dodao je grlenim glasom. - Mislite? Zar ste zaboravili da je moj verenik advokat? Mogu da se sudim s vama godinama, a da me to ne košta ni pare odgovorila je spremno. Stajao je ćutke nekoliko trenutaka. Iznenada je njegovo lice i glas dobilo ironiĉan izraz. Ponovo je poĉeo da joj persira i rekao: - Da, zaboravio sam na vašeg verenika. To je zaista nezgodno. Znaĉi, ipak ćemo morati da zakopamo ratnu sekiru za izvesno vreme. Melisa je i sama shvatila da je to jedino rešenje dok se njih dvoje nalaze pod istim krovom. - Dobro, ali samo dok se ne odselim odavde -sloţila se sa Dimitrijem. - Ne znam zbog ĉega, ali ĉini mi se da nikada nećete dobiti Nobelovu nagradu za mir. Ali, i ovo je dovoljno za poĉetak, je li vam moja majka već pokazala hotel? Ako jeste, sutra bismo mogli opet da poĊemo u obilazak okoline. - Hvala, bilo bi mi drago - Melisa se predomišljala samo nekoliko trenutaka. *** Sutrašnje poslepodne Melisa i Dimitri su proveli u obilaţenju sela u okolini Marmarosa. Melisa je bila oduševljena ţivopisnim mestašcima kroz koja su prolazili. Najzad je Dimitri odluĉio da se zaustavi u jednom od njih. Obećavao

38


je Melisi da će je odvesti u neki od lokalnih restorana, da bi probala razne specijalitete grĉke kuhinje. Sedeli su ćutke, ĉekajući da konobar donese naruĉenu veĉeru. Iznenada, Dimitri je oduševljeno ustao i pošao prema mladoj ţeni koja se upravo prolazila pored njihovog stola. - Laria! Kakvo iznenaĊenje nisam ni pretpostavljao da bih je mogao ovde sresti! Da li je i Niko sa tobom? Aha, evo ga! Melisa primeti mlaĊeg ĉoveka koji je išao za Lariom. Mogao je imati oko trideset godina i bio je prijatne spoljašnjosti. - Melisa, da vas upoznam. Ovo je Laria Venizelos, a ovo njen roĊak Niko. Naše porodice su stari prijatelji. Hoćete li da sednete sa nama? Posle nekoliko trenutaka Melisa je sedela izmeĊu Larie i Nika. - Ostajete li ovde duţe, Niko? - upitao je Dimitri. - Došli smo na nekoliko dana, a onda se vraćamo u Atinu - odgovorio je Niko. Melisa je osetila kako je šarm ovog mladića sve više osvaja. Provela je ĉitavo veĉe u razgovoru sa njim, dok je Dimitri sve vreme razgovarao sa Lariom grĉki. Oboje su se ponašali kao da Melisa uopšte nije prisutna. Primetila je nekoliko puta iskru u Larii-nim oĉima, kada bi joj Dimitri dodirnuo ruku, ili uputio neki kompliment. Zakljuĉila je daje Laria veoma privlaĉna, mada moţda suviše visoka. Uzdahnula je, shvativši daje Dimitri sasvim okupiran njenim prisustvom. Laknulo joj je kada je Niko pozvao na igru. Pristala je, zadovoljno posmatrajući Dimitrijevo namršteno lice. Moţda joj se ĉinilo, ali je izgledalo da mu ipak nije bilo pravo što Melisa igra sa Nikom. Bila je već ponoć kada su se rastali. Dimitri se pozdravio sa Lariom, naklonivši se i poljubivši joj ruku. Okrenuo se i pošao prema kolima, dajući znak Melisi da pode za njim.

VII Odmah posle doruĉka Melisa je obukla farmerke i majicu i poţurila kroz zadnje dvorište hotela. Bila je zadovoljna što je Dimitri bio zauzet i što nije bio prisutan za doruĉkom. - Kuda ćeš Melisa? - Idem u kuću- Hoću da se uverim da je tamo sve kako treba - odgovorila je milujući Teodora po kosi. 39

1000 € BONUS


Kuća je bila pusta kao i kada je Melisa ostavila. Vedro za vodu je stajalo tamo gde ga je ostavila kada je Dimitri naišao. Ušla je u kuhinju i osmotrila dimnjak. Nije mogla da pronaĊe nikakve tragove štete na njemu. Zakljuĉila je da je Dimitri prevario, govoreći o oštećenjima na dimnjaku. Odluĉila je da se popne u potkrovlje. Ĉim je ušla u sobicu, kriknula je preplašeno. Nekoliko cigala je bilo na podu, dok je dimnjak stajao nakrivljen i ĉinilo se da će se svakog trenutka strovaliti. Osetila je muĉninu, pomislivši šta se sve moglo dogoditi da je one noći ostala u kući. Teško kamenje od kojeg je dimnjak bio sagraĊen moglo je svakog ĉasa da se obruši i da probije drveni patos i sruĉi se upravo na mesto na kojem je do pre nekoliko dana spavala u svojoj vreći za spavanje. Polako je sišla niz stepnice i izašla iz kuće. Paţljivo je zakljuĉala vrata, mada je znala da mogućim posetiocima ta brava neće predstavljati nikakvu prepreku. Sela je pored ograde. Znaĉi, Dimitri je govorio istinu, zakljuĉila je s gorĉinom. To kamenje mora da se pomerilo iz svog leţišta za vreme oluje, preteći da se obruši. Trebalo ga je vratiti na svoje mesto pre nego što se nastave ostali radovi na ureĊenju kuće. Melisa se zabrinuto pitala da li će imati dovoljno novca da uradi sve to. Prvi put od kako je saznala za nasledstvo, posumnjala je u ispravnost svoje odluke da zadrţi imanje. Odmahnula je glavom, kao da ţeli da odagna sumnje iz svojih misli. Ni od koga nije mogla da oĉekuje pomoć. Njeni roditelji ne bi i pored najbolje volje, bili u mogućnosti da joj izaĊu u susret. Što se Brajana tiĉe, on je od prvog trenutka bio protiv tog poduhvata. Pored toga, nije imala smelosti da mu se obrati sada, kada je bila uverena da je Dimitri tako neodoljivo privlaĉi. Nije imalo smisla zavaravati samu sebe. Ma koliko se trudila da ne razmišlja o susretu sa Lariom, morala je da prizna koliko je bila ljubomorna na tu devojku. Ţelela je da Dimitri onako prisno ne razgovara s njom, da joj dodiruje ruku, da joj se osmehuje i laska. Nikada ranije nije joj se dogodio da izgubi kontrolu nad svojim osećanjima. Nikada do sada nije osetila toliku ljubomoru. Jedino što je ţelela bilo je da što duţe bude u njegovom društvu. Istovremeno, ĉinilo joj se da je njegova blizina poslednja stvar na svetu koju je traţila. Snaţno je pritisnula dlanove na slepooĉnice, kao da na taj naĉin pokušava da privoli svoj mozak da poĉne trezveno da razmišlja. Ustala je krenula ka "Evangelosu". Prokleti Dimitri, pomislila je besno. Zašto je tako iznenada ušao u njen ţivot i pokvario sve, upravo u trenutku kada je

40


imala tako sjajne planove za budućnost. Ponadala se da je njen san poĉeo da se ostvaruje, da će uskoro moći da kupi kuću u nekom od londonskih predgraĊa i da će srećno proţiveti ţivot pored Brajana, kada je Dimitri tako grubo raspršio sve njene snove.voki Uzdahnula je. Znala je, ma šta da se dogodi izmeĊu nje i Dimitrija, nikada neće biti u stanju da se uda za Brajana. Njihova veza je postala nešto što pripada prošlosti. Neće moći da se vrati u Englesku i nastavi da ţivi, kao da se ništa nije dogodilo. To bi bilo nepošteno ne samo prema Brajanu, nego i prema njoj samoj. Ĉitav njen ţivot postao bi laţ i morala bi sve vreme da skriva istinu i zavarava i sebe i Brajana. Jednostavno, povratka na staro nema. A Dimitri? Ljubazan je prema njoj zato što zbog njenog privlaĉnog izgleda i mladosti ne moţe da je odbaci, kao što je uĉinio sa ĉika Haroldom. Bila je sigurna da je Dimitri zaljubljen u Lariu. Nije primetila nikakav prsten na njenoj ruci, ali je bila uverena da Dimitri gaji prema Lariji romantiĉna osećanja. Melisa se namrštila pri toj pomisli, osetila je bol kao ubod noţa u stomak. Moţda je to bio brak koji je dogovoren pre mnogo godina, pomislila je ljutito. Ĉula je od Karise Evangelos da Laria nema roditelje i da od njihove smrti ţivi kod tetke i teĉe. Nije ni primetila kada se pribliţila "Evangelosu". Sve vreme se pitala da li je zaljubljena u Dimitrija, ili joj se to samo ĉini. Nadala se da je to varka i pokušaj da pobegne od gorĉine koju je osećala pri pomisli na njega? Zar bi se moglo dogoditi da se zaljubi u njega? Osećala je neizrecivu mrţnju prema njemu i nije verovala da to osećanje moţe da se pretvori u ljubav. Ali, zašto je onda bila toliko ljubomorna na Lariu? Iz razmišljanja je trţe Teodorov uzvik. Trĉao je niz padinu mašući rukama. Za pojasom je imao zadenuta dva deĉija revolvera. - U redu, šerife, sada se smiri. Ĉitava dolina je odzvanjala od njegovih uzvika. Melisa je pošla da se presvuĉe za veĉeru. Bila je svesna da će morati što pre da ode iz "Evangelosa", da ode iz Dimitrijeve blizine, pre nego što sasvim izgubi razum. Ali, jedini naĉin da se vrati kući, bio je da odmah pristane da Dimitriju proda imanje. Da li je zaista mogla to da uĉini? Da li bi to bila izdaja ĉika Haroldovih ideala? I je bolje nego da pravi od sebe budalu pred svojim najvećim neprijateljem.

41

1000 € BONUS


Sa zadovoljstvom je pogledala svoj lik u ogledalu. Odluĉila je da odmah posle veĉere porazgovara sa Dimitrijem i da mu saopšti svoju odluku. Sutra ujutro će otići iz "Evangelosa" za Atinu, a onda prvim avionom u London. Kada stigne tamo, ĉeka je još neprijatna duţnost da saopšti Brajanu da su se njena osećanja prema njemu izmenila i da... Ĉeka je zatim mukotrpno traţenje novog zaposlenja. Sve vreme moraće iz svojih misli da potiskuje sećanja na svoj kratki boravak u Marmarosu. Bila je uverena da nikada neće biti u stanju da ih sasvim potisne. Te veĉeri samo njih troje je prisustvovalo veĉeri. Melisa je bila okupirana sopstvenim mislima, tako da nije obraćala mnogo paţnju na razgovore koji su se vodili za stolom. - Našla sam englesko-grĉki reĉnik u našoj biblioteci, Melisa. Biće ti koristan ĉula je kao iz daljine glas gospode Evangelos. - To je zaista ljubazno od vas, Karisa - promrmljala je, razmišljajući zapravo o onom što će reći Dimitriju posle veĉere. - Uverena sam da ćete tamo naći mnoge reĉenice koje će vam biti potrebne u svakodnevnom govoru. Trebaće vam to kada stignemo u Atinu -reĉe Dimitri. - U Atinu? - Melisa ga je pogledala nesigurno. - Dimitri! Ti si nemoguć. Trebalo je to da bude iznenaĊenje reĉe Karisa prekorno. Melisa ih je pogledala zaĉuĊeno. - Ništa ne razumem. Da li to znaĉi... - Naravno, Melisa. Dimitri iduće nedelje treba da ide u Atinu zbog nekih poslova. Odluĉila sam da i nas dve poĊemo sa njim. Ovde je tako dosadno i zaţelela sam se guţve velegrada. Nagovorila sam ga da nas povede. Atina je tako divan grad i bilo bi šteta da se vratiš kući, a da ga ne vidiš. - Ali, ja ne mogu... - pobunila se. Karisa se nasmešila, a Melisa je zbunjeno nastavila. - To je zaista ljubazno od vas, ali nameravala sam... u vezi sa imanjem... - Upravo sam nameravao da razgovaram sa tobom o tome. Nedavno smo obavijali neke popravke ovde i zidari su još tu. Poslaću ih da poprave taj dimnjak. Ionako smatram da sam im previše platio za taj posao. Podigla je pogled prema njemu, svesna da Dimitri laţe. Nije primetila nikakve zidare u "Evangelosu". Bila je svesna da je sada krajnje vreme da mu saopšti da je odluĉila da mu proda "Adonis" i da se vrati u Englesku. Uplašila se, shvativši

42


da njena odluĉnost polako popušta. Umesto da se usprotivi Dimitrijevoj odluci, smireno mu je odgovorila. - Jeste li sigurni da će oni to moći da obave? - Naravno. Imaćemo dovoljno vremena da vidimo sve znamenitosti Atine, dok Dimitri bude obavljao svoje poslove. Samo jednu ili dve veĉeri moraće da provede sa nama. Dimitri je strogo pogledao majku. - Ĉini mi se da sam vam obećao društvo za samo jedno veće - osmeh se pojavio na njegovom licu. - Gluposti! Bićemo tamo skoro dve nedelje. Moţeš valjda da posvetiš više od jedne veĉeri svojoj sirotoj majci. Uostalom, ako nećeš da ih posvetiš meni, uĉini to zbog Melise - osmehnula se kada je primetila da Dimitri namerava da prigovori. - Da, zbog Melise... To je nešto drugo - njegov pogled se za trenutak zadrţao na njenom licu. *** Odmah je zakljuĉila da Atina izgleda mnogo lepše i veliĉanstvenije nego što je zamišljala. Uţivala je, posmatrajući travnjake u parkovima prekrivene hiljadama raznobojnih latica. Kada bi šetala nekom od trgovaĉkih ulica pogled bi joj se zaustavio na bezboj poslastiĉarnica ili butika s elegantnom garderobom. Jedno pre podne dok se šetala u izlogu je videla prelep ponĉo, ušla je u butik i bez razmišljanja ga je kupila. Kada se vratila u hotel, pozvala je Karisu da joj ga pokaţe. - Ali, sada je leto, a to je zimska odeća - primetila je Karisa dok se Melisa zadivljeno okretala pred ogledalom. - Nije vaţno. Strpiću se do zime, pa ću ga onda nositi! - odvrati Melisa i okrene se još jednom tako da je meki vuneni ponĉo zalepršao oko nje. *** Nekoliko puta, u pauzi izmeĊu poslovnih sastanaka, Dimitri bi im se pridruţio u šetnji po gradu. Jednog jutra, Melisa ga je iznenaĊeno pogledala kada je ĉula njegove reĉi. - Nadam se da danas nemate neke velike planove, pošto nameravam da ti ukradem Melisu, majko.

43

1000 € BONUS


Karisa se osmehnula. - Nemamo. U stvari, potrebno mi je malo odmora. Teško je biti turista u Atini. Pitam se kako one stare Amerikanke izdrţavaju te šetnje po muzejima i galerijama. Uvek izgledaju tako sveţe i odmorno. Sigurna sam da nikada ne bih bila u stanju da ih pratim - umorno je odmahnula rukom. - Ipak, moram da naglasim da me tvoj entuzijazam iznenaĊuje, majko. - Bojim se da je entuzijazam umro u našoj porodici pre nekoliko vekova. Ipak, današnji dan ću da provedem odmarajući se - uzdahnula je. - Kuda me vodite? - upitala je Melisa Dimitrija kada su izašli iz hotela. - To će biti iznenaĊenje. - Moţda treba da se presvuĉeni. Njegov pogled kliznu po njenoj vitkoj figuri. Melisa je na sebi imala crvenu jednostavnu haljinu sa smeĊim širokim koţnim pojasom. - Vaša garderoba sasvim odgovara mestu na koje nameravam da vas povedem. - Onda je sve u redu! Dok su se vozili taksijem, Dimitri joj je govorio o graĊevinama pored kojih su prolazili. Melisa je sve više uţivala u ĉarima Atine. Oduševile su je graĊevine iz antiĉkog vremena. Pred njenim oĉima oţivljavale su slike prošlosti. Pored Dimitrija je bilo mnogo zanimljivije nego pored njegove majke, zakljuĉila je Melisa posle nekoliko minuta voţnje. Karisa Evangelos je dobro poznavala istoriju, ali je Dimitri priĉao zanimljivije, oţivljavajući svoja objašnjenja anegdotama iz prošlosti. - Atina je po grĉkoj mitologiji dobila ime kada su se takmiĉili boginja Atina i Posejdon po kome će grad dobiti ime i ko će postati zaštitnik grada. Mit kaţe da je Posejdon udario u stenu Akropolja svojim trozupcem i potekao je izvor vode, dok je Atina kao odgovor udarila o tlo svojim kopljem i izraslo je prvo maslinovo drvo. Stanovnici su izabrali Atinu kao zaštitni znak i grad je dobio ime po boginji mudrosti. Mit je simboliĉan ali dva boga simbolizuju snagu Atine kao grada mudrosti i snage mora. Prvo naselje u je izgraĊeno 3000 godina pre naše ere i bilo je smešteno na steni Akropolja. Melisa je bila oduševljena njegovim znanjem. Odvezli su se do Akropolja da bi Melisa izbliza videla njegovu lepotu. Svako, i sve u Atini, u neraskidivoj je vezi sa Akropoljem, 156 metara visokom liticom od kreĉnjaka, koja kruniše grad. Jasno vidljivi iz bilo kojeg dela Atine, savršeno uravnoteţeni i blještavo beli stubovi Partenona, ponosno se uzdiţu naspram plavog neba u pozadini, kao besmrtni simbol ljudskog duha i genijalnosti.

44


Partenon je bio posvećen boginji Atini. Neke od skulptura iz njegovih odaja smeštene su u Akropoljskom muzeju. Partenon, nestvaran u svojoj jednostavnosti oblika, graĊevina koja je poznata širom sveta po svojoj arhitektonskoj lepoti i harmoniji je hram koji je posvećen devici Atini. SagraĊen je od Pendelijskog mermera na mestu gde su se ranije nalazila dva starija hrama. Nisu ni primetili kada se pribliţilo podne. Vratili su se u grad, izašli iz taksija i prošli kroz lepo ureĊen park, Dimitri je poveo u jedan mali nacionalni restoran. - Dobar dan, gospodine doktore - glavni konobar pozdravi Dimitrija ĉim su ušli. Odveo ih je do stoĉića pored prozora i dao im meni. - Zašto vas oslovljava sa "doktore"? - s ĉuĊenjem je upitala Melisa. - Ovde tako oslovljavaju svakog ko je završio fakultet i specijalizovao se za neku oblast. Šta bi ţelela da jedeš? Dimitri je brzo promenio temu. Melisa pogleda meni. Sve je bilo na grĉkom. Prepoznala je grĉku musaku i jagnjetinu u mleku. Maks primeti nedoumicu na njenom licu. - Moţda ćeš mi dozvoliti da ja naruĉim umesto tebe - predloţio je. Klimnula je glavom, slušajući bujicu grĉkih reĉi koja poteĉe iz Dimitrisovih usta kada se pojavio glavni konobar. Nije razumela ni reĉ. Ipak, imala je poverenja u Dimitrijev izbor. Odabrao je neki specijalitet od jagnjetine, koji je konobar doneo na drvenom pladnju. Dimitri joj je objasnio da se radi o nekakvom grĉkom specijalitetu. Posle ruĉka naruĉio je baklave i tulumbe, koje su se veoma razlikovale od onih koje je Melisa imala prilike da jede u Londonu. - Šta misliš o vinu? - upitao je Dimitri. - Dopada mi se. - Polaskan sam. To je vino od groţĊa iz mojih vinograda. Iduće nedelje treba da odem tamo. Moţda bi volela da poĊeš sa mnom? Po izrazu na njegovom licu nije mogla da zakljuĉi da li on to zaista ţeli. Stegla je ĉašu obema rukama. - Sa zadovoljstvom - odgovorila je kratko. Ruĉak su završili velikom porcijom sladoleda ukrašenom sveţim voćem. Dimitri odloţi kristalnu ĉašu u kojoj je sladoled bio serviran i pogleda Melisu. - Na ţalost moraću da te napustim ĉim stignemo u hotel. Moram danas poslepodne da obavim neke veoma vaţne poslove.

45

1000 € BONUS


Ĉak ni to nije moglo da pokvari prijatne utiske. Ĉim je stigla u hotel, poţurila je u sobu Karise Evangelos da joj ispriĉa gde je bila. - Znala sam da ćete ići tamo. Dimitri mi je to još sinoć rekao - reĉe ona. - Bilo je to zaista predivno. Dimitri tako puno zna o istoriji grada. Sve vreme mi je priĉao o mitologiji. Uţivala sam zaista - ozarenog lica reĉe Melisa. Mislim da mi se ništa toliko neće dopasti. - Nemoj da budeš toliko sigurna. Sutra u Atini poĉinje festival grĉkog plesa. Ulice će biti ispunjene igraĉima u tradicionalnoj grĉkoj nošnji, sviraĉe se grĉka muzika na starim instrumentima i okolo će se sluţiti hrana i piće. Sve je veoma veselo i nadam se da ćeš uţivati. - To zvuĉi veliĉanstveno - Melisa je bila oduševljena. Odmah je poĉela da smišlja šta će da obuĉe te veĉeri. - Imam još jednu prijatnu novost za tebe. Dobićemo društvo. Niko je juĉe stigao u Atinu, a Laria dolazi danas - reĉe Karisa, uverena da je saopštila Melisi najprijatniju novost. - Danas? - osmeh se iznenada zaledio na njenom licu. - Da. Dimitri danas poslepodne treba da je sa - objasnila joj je Karisa. Znaĉi, to je bio onaj vaţan posao koji je ĉekao Dimitrija i zbog kojeg je morao da ostavi Melisu pred ulazom u hotel, ne trudeći se ĉak ni da je doprati do vrata njene sobe. Melisa se trudila da Karisa Evangelos ne primeti promenu u njenom raspoloţenju. Provela je tako prijatno prepodne pored Dimitrija. Ĉak su bile izostale i njihove uobiĉajene sitne svaĊe i njeno neraspoloţenje je posle saznanja o Larijinom dolasku bilo utoliko veće. Dimitri se ponašao prema njoj kao prema kuĉetu koje izvodi u šetnju, pomislila je uţasnuto. Ĉim je stigla u sobu, uznemireno je poĉela da šeta po prostoriji. Zar nije mogla odmah da vidi da se on sve vreme ponašao prema njoj kao prema malom detetu? Nije ni ĉudo što se tako ponašao. Melisa je išla svugde gde bi je Dimitri poveo, slušajući njegove reĉi kao mali Ċak. Divila se svakom njegovom gestu i Dimitriju verovatno nije bilo teško da to primeti. Pored elegantne i uvek nasmejane Larie, Melisa nije imala šta da traţi. Ona je bolje od Melise znala kako treba da se postavi prema Dimitriju. Znala je kada treba da se osmehne, kada da mu dodirne ruku, kada da se ljuti zbog njegovih šala. Stala je pred veliko ogledalo u garderobi. Njeno ĉitavo telo je drhtalo od uzbuĊenja pri pomisli na Dimitrija. Zagledala se u svoje raširene oĉi. Šta se to dešava s njom, zapitala se preplašeno.

46


Sela je na ivicu postelje, pokušavajući da zaustavi drhtavicu. Nije smela da se tako ponaša. Mora da se urazumi. Za Dimitrija je ona bila samo Engleskinja koja se našla na njegovom putu. Nije mu bilo teško da joj posveti jedno prepodne. Za njega je to bilo samo prijatno provedeno vreme, dok je za Melisu to bio dogaĊaj koji nikad neće moći da zaboravi. Da li je ţelela da joj Dimitri pruţi nešto više od toga? Morala je sebi da prizna da je ţelela. Ţelela je da Dimitri jednom primeti da je Melisa odrasla ţena, a ne devojĉica koja je došla u Grĉku da se igra kućom kao da se radi o kućici za lutke. Dohvatila je ruĉnu torbicu i ţurno se uputila prema vratima. Nameravala je da to veĉe kupi novu haljinu koja će oduševiti Dimitrija. Dve veĉeri kasnije, stajala je pred tim istim ogledalom, odevena u svetlucavu veĉernju haljinu. Suknja je bila dugaĉka do zemlje i široka, lelujala je pri svakom pokretu. Gornji deo haljine sastojao se od dva mala komada tkanine koji su jedva uspevali da pokriju grudi. Melisa je u toj haljini izgledala više nego ţenstveno. - Sjajno - okrenula se još jednom pred ogledalom. Zamišljala je Dimitrijev izraz lica kada je ugleda u toj haljini. Naravno, znala je da neće moći da provede veće igrajući sa njim, u strahu da ne izgubi gornji deo haljine, ali joj to u ovom trenutku nije bilo vaţno. Ipak, ne bi bilo loše da ogrne nešto preko haljine i da skine ogrtaĉ tek kada stignu u restoran. Paţljivo je prebacila preko leda crni svileni šal i još jednom se pogledala u ogledalo pre nego što je uzela malu ruĉnu torbicu ukrašenu perlama i uputila se prema apartmanu Karise Evangelos. U salonu je bio samo Dimitri. - Majka još nije spremna za polazak. Hoćeš li nešto da popiješ? - Martini roso, ako nemaš ništa protiv - zadivljeno je posmatrala Dimitrija odevenog u jednostavan crni smoking i bleštavo belu košulju. Belina košulje je isticala njegov taman ten i crne oĉi. Njegova pojava je delovala umirujuće na nju. Dok joj je donosio piće, Dimitri primeti da Melisa nema nameru da skine šal. - Zašto ne bi odloţila to parĉe tkanine dok ne poĊemo? Ovde je priliĉno toplo. - Meni nije. Nadam se da nećemo dugo morati da ĉekamo vašu majku. Idemo li daleko? - Melisa je pokušala da promeni temu razgovora. - Treba nam svega nekoliko minuta ako saobraćaj nije i suviše gust. Prišao je prozoru i nekoliko minuta posmatrao šta se dešava na ulici. Zatim bez upozorenja uhvatio šal i strgao ga sa njenih ramena.

47

1000 € BONUS


Melisa je iznenaĊeno poskoĉila. - Za ime sveta! Dimitri! Zaista je bio zapanjen, pomislila je Melisa kasnije. Ali, ĉinilo joj se da haljina ipak nije ostavila pravi utisak na njega. Umesto da bude oduševljen, Dimitri je prasnuo u smeh. Osetila je kako joj crvenilo obliva obraze. - Staje toliko smešno? - upitala je posramljeno. - Ĉini mi se da si zaboravila u sobi neki deo haljine. Zar zaista misliš da ćeš u tome moći da igraš ĉitavu noć? - upitao je i dalje se smejući. - Naravno da ne mislim. Uopšte ne nameravam da igram. Ne vidim šta vam toliko smeta na mojoj haljini - odvratila je ljutito, poţelevši da udari Dimitrija zbog njegovog podsmevanja. - Pretpostavljam da si dala ĉitavo bogatstvo za nju. Zaboga, devojko, vrati se u sobu i obuci nešto pristojnije - na Dimitrijevom licu je i dalje lebdeo ironiĉan osmeh. - Nemam nameru da se presvlaĉim - odluĉnim glasom je odbrusila Melisa. - Ako misliš da ću izaći sa tobom ako ostaneš odevena u to parĉe niĉega, ljuto se varaš. Vrati se u svoju sobu i obuci nešto pristojno. - Neću - jogunasto odvrati Melisa. - Ponašaš se kao razmaţeno dete, Melisa. Zar ne shvataš kakve će reakcije izazvati ta tvoja haljina? - Ne verujem da je u tebi izazvala bilo kakvu reakciju osim prostaĉkih izjava. - Nemam obiĉaj da kaţnjavam nevaljale devojke, ali ovoga puta ću biti primoran na to - njegov glas je drhtao od ljutnje i Melisa shvati da je preterala. - Pa šta! - prkos u njoj ja ipak rastao sve više. - Idi da se presvuĉeš, dobra devojĉice! Da je nastavio da razgovara s njom kao sa odraslom osobom, umesto što joj se obraćao kao da se radi o detetu, Melisa bi ga moţda poslušala. Ovako je njena tvrdoglavost dobijala sve više snage. - Već sam vam rekla da ne nameravam da se presvlaĉim i ostajem pri tome. - Mala nevaljalice! Krajnje je vreme da ti neko oĉita lekciju. Pošto tvoj verenik nije ovde, moraću to sam da uĉinim - obuhvatio je rukom oko struka i podigao kao dţak. Drugom rukom je otvorio vrata i odneo do njene sobe. Kad su stigli do vrata njene sobe, grubo je spustio na pod i rekao besno: - Otkljuĉaj vrata i ulazi u sobu! Kad su ušli u sobu, Melisa je kiptela od besa. - Kako se usuĊujete! Kad bih samo mogla... -lice joj je bilo crveno od besa.

48


Zamahnula je rukom da ga udari, ali je Dimitri snaţno uhvatio za obe ruke i zavrteo po sobi. Prišao je garderobi i izvadio iz nje tamno plavu svilenu haljinu i bacio je na postelju. - Obuci ovo - naredio je. - Kako se usuĊujete da mi tako nareĊujete? Ako mislite da ću posle svega pristati da izaĊem sa vama, ljuto se varate. Oĉi joj se ispuniše suzama. Pokušavala je da se oslobodi njegovog stiska. Najzad se umirila, shvativši da će ostati bez gornjeg dela haljine ako tako nastavi. - Obući ćeš ovu haljinu i poći ćeš sa mnom na festival - ljutito reĉe Dimitri. - Neću. - Da li treba da ti pomognem da se presvuĉeš? - Kako se usuĊujete?! - posmatrala ga je prkosno. Najzad je oborila pogled, shvativši da se Dimitri uopšte ne šali. - U redu, presvući ću se. Dimitri je još neko vreme stajao, posmatrajući je ljutito, kao da ţeli da se uveri da će Melisa zaista ispuniti svoje obećanje, zatim je rekao. - Dajem ti deset minuta. Ako se ne pojaviš do tog vremena doći ću po tebe. Nemoj ni da pokušavaš da se zakljuĉaš u kupatilo. Sliĉni trikovi ne pale kod mene. Pored toga, na recepciji imaju duplikate kljuĉeva i neće mi biti teško da doprem do tebe - shvatila je da nema smisla raspravljati se sa njim. Saĉekala je nekoliko trenutaka da Dimitri izaĊe iz sobe, a zatim je skinula haljinu i polako poĉela da oblaĉi drugu. Ipak, nije htela da obuĉe onu koju joj je Dimitri odabrao. Obukla je crnu dugaĉku haljinu sa belim geometrijskim šarama na rubu. Posle nekoliko minuta ponovo se našla u salonu Karise Evangelos. Karisa je bila gotova i pozdravila je ljubazno. Melisa se pitala da li je stara dama ĉula išta od njihove rasprave. Bez obzira da li je ĉula ili ne, ponašala se kao da se ništa nije dogodilo. Predloţila je da poţure, da ne bi zakasnili na festival. Melisa se nije ni potrudila da pogleda Dimitrija. Primetila je krajiĉkom oka da na njegovim usnama sve vreme lebdi ironiĉan osmeh. Bila je zadovoljna što nije obukla haljinu koju je on odabrao. U taksiju se odmakla od Dimitrija koliko je to bilo moguće i tokom voţnje ćutke je posmatrala kroz prozor. Razmišljala je kako da se osveti Dimitriju zbog nanesene uvrede. Na pamet su joj padala srednjevekovna sredstva za muĉenje, kao što su uţareni ugalj i vruće ulje. Najviše je uvredila ĉinjenica da se Dimitri ponašao prema njoj onako kako

49

1000 € BONUS


se ponašao prema Teodoru. Moram da mu pokaţem da prema meni ne moţe tako da se ponaša, pomislila je sa gorĉinom. Ako bude navikao na takvo ponašanje, nikada više me neće shvatiti kao odraslu osobu, zakljuĉila je. Njen bes je sve više rastao zbog poniţenja koje je doţivela. Ţelela je da pokaţe Dimitriju da nije dete, nego odrasla ţena. U stvari, desilo se suprotno od onoga što je oĉekivala. Mislila je da će on biti oduševljen njenim izgledom, a on joj se sme-jao u oĉi i naterao je da se presvuĉe. Laria i Niko su ih već ĉekali u holu restorana. Dimitri je poţurio da se pozdravi sa njima. Laria je imala na sebi dugaĉku haljinu od plave svile koja se presijavala u svim duginim bojama. Dok bude igrala, liĉiće na upaljenu baklju, ljubomorno je zakljuĉila Melisa. Iznenada, Melisa je primetila veliki dijamant na Larijinom prstu. Znaĉi, Laria se verila, zakljuĉila je uplašeno. Uskoro su svi poĉeli da joj ĉestitaju. Dok su razgovarali meĊusobno, govorili su grĉki, tako da Melisa nije mogla da razume ni reĉ. Prvi put je zaţalila što u školi nije posvetila više paţnje stranim jezicima. Ĉinjenica da Dimitri pripada drugoj ţeni ispunjavala je tugom. Suznih oĉiju posmatrala je cvećem ukrašene galerije, ne usuĊujući se da pogleda nekog od prisutnih za stolom. Uzdahnula je s olakšanjem kada je Niko pozvao da igraju. Za vreme igre, Niko se trudio da vodi konverzaciju sa Melisom. - Da li ćemo ĉitavo veĉe igrati? Niko se nasmejao. - Naravno da nećemo! To bi bilo previše ĉak i za nas. Orkestar se smenjuje sa pop-grupama, tako da će biti muzike za svaĉiji ukus. Ipak se nadam da ćete odigrati još jedan ples sa mnom. Podij um za igru je bio zakrĉen parovima i Melisa i Niko su se s mukom provlaĉili i meĊu igraĉima. Primetila je da su devojke bile lepo obuĉene, da su imale prekrasan nakit i da su svi muškarci imali crna veĉernja odela. Niko je bio dobar igraĉ i osećala se sigurno u njegovim rukama. Vesto je uspevao da izbegne sudaranje sa drugim parovima. Pošto je imala smisla za ritam, Melisa je brzo uhvatila korak sa njim. Trudila se da zaboravi uvredu koju joj je naneo Dimitri. Nasmejanog lica posmatrala je Nika, nadajući se da on neće primetiti njeno neraspoloţenje. Kada je najzad muzika prestala, njeni obrazi su bili rumeni, a srce joj je udaralo uzbuĊeno. Uhvativši je oko struka, Niko poĊe sa podijuma.

50


- Hajdemo da popijemo nešto - predloţio je. Umesto da je povede nazad za sto, pošao je prema praznom stolu u uglu. Melisa ga je radoznalo posmatrala. Otišao je za trenutak, a zatim se vratio drţeći dve male ĉaše u rukama. - Šta je to? - upitala je Melisa radoznalo. Niko se nasmejao. - Metaksa je naše nacionalno piće. Ubrzo ćete se privići na njega. Ne moţete da odete iz Grĉke, a da ga ne probate. Otpila je gutljaj namrštivši se. Mada joj se ukus nije dopadao, popila je sve. Vratili su se na podijum za igru i odigrali još nekoliko plesova, obasjani bleštavom svetlošću lustera. U jednom trenutku, krajiĉkom oka Melisa je primetila Dimitrija koji je igrao sa Lariom. Gledao je pravo u oĉi, dok mu se ona zavodniĉki osmehivala. Melisa je primetila da je Larijino lice ozareno srećom. Niko je povukao, kao da je primetio da se sa Melisom nešto dešava i njih dvoje su nestali sa njenog vidnog polja. Uĉinila je pogrešan korak i Niko se nasmejao. - To mora da je metaksa uĉinila - pravdala se Melisa. - Nije to samo zbog jedne ĉašice. Trebalo bi vam mnogo više metakse da poĉnete da gubite korak. Hoćete li da popijemo još po jednu? - Zašto da ne? Nije ţelela da pije, ali isto tako više nije ţelela da ostane na podijumu za igru. Kada su prišli šanku, Melisa je ĉula da se orkestar promenio. Sada su dvoranom odzvanjali taktovi sirtakija i plesaĉi su izašli na podijum. - Sada ćemo da se vratimo za sto. Uskoro će stići veĉera - predloţio joj je Niko kada je primetio da je Melisa ispraznila svoju ĉašicu. Svi ostali su već bili za stolom kada su se njih dvoje vratili. Sela je za sto pored Karise Evangelos. - Jesi li se umorila, dušo. Ne zaboravi da igranka traje do dva posle ponoći reĉe joj Karisa. - Treba mi samo malo odmora. Za nekoliko trenutaka biće sve u redu. Nedostaje mi kondicija - odmahnula je rukom, trudeći se da dokaţe svima da joj je nedostatak kondicije za igranje jedina briga u ţivotu. Moţda taj njen gest nije bio toliko uspešan, pošto je primetila da joj je Dimitri uputio jedan strogi pogled. Pokušala je da mu se osmehne. Uzdahnula je zadovoljno, primetivši da joj je Dimitri namignuo. Ubrzo je stigla veĉera. Ĉim je poĉela da jede, Melisa je shvatila da joj hrana ne prija. Nikako nije mogla da se oslobodi te gorĉine koja joj je sve vreme bila prisutna u ustima. Ipak se trudila da bude ljubazna prema svima, da se osmehuje i da uĉtivo odgovara na sva pitanja.

51

1000 € BONUS


Laknulo joj je kada je ponovo ĉula zvuke pop muzike. Niko je pozvao na igru i ona je ustala. Zagrlio je i poţurili su prema podij umu. Za trenutak su zastali da pozdrave grupu Nikovih prijatelja, a zatim su produţili. Prošao je ĉitav sat, a njih dvoje su i dalje igrali. Melisa je već bila umorna, ali se nije usuĊivala da se vrati za sto. Niko je sve ĉvršće privijao ka sebi i Melisa se pitala da li je to zbog pića koje je popio, ili zbog njene uobrazilje. - Divno izgledate, Melisa - prošaputao joj je na uho. - Otkud znate? Ovde je tako mraĉno - iznenaĊeno se trgla. Nasmejao se grleno. - Znam - njegove usne su dodirnule njen vrat i ona je pokušala da se oslobodi zagrljaja. Nije ţelela da je Niko poljubi, ali joj je bilo drago što je na ovom svetu postojala makar jedna osoba koja je smatrala da je privlaĉna i koja se prema njoj nije ponašala kao prema detetu. Niko je ponovo privukao k sebi i pokušao da je poljubi. - Ĉini mi se da te otac traţi, Niko - ĉula je poznat glas iza svojih leĊa. Niko je nevoljno pustio iz zagrljaja i pošao. Ona se okrenula prema Dimitriju koji je ĉekao raširenih ruku. Primetila je neobiĉan izraz u njegovim oĉima. Niko je zastao za trenutak, kao da je oĉekivao da će Melisa da poĊe s njim, ali Dimitri odmahnu rukom. - Ne brini, pobrinuću se za Melisu. Niko ga je pogledao kao da namerava da se pobuni, ali mu je Dimitri nešto rekao na grĉkom i izraz na njegovom licu se promenio. Mladić se okrenuo i pošao. - Nisi odigrala sa mnom ni jednu igru. Ova je kao stvorena za nas - nasmejao se Dimitri kada je Niko otišao. Posle nekoliko sekundi njih dvoje su se već okretali na podijumu. Orkestar se promenio i sada je muzika bila lagana i tiha. Parovi su igrali ĉvrsto pripijenih tela. Dimitri je drţao Melisu na pristojnoj udaljenosti. - Ĉini mi se da se lepo zabavljaš veĉeras - primetio je hladno. - Zaista ste to dobro zapazili - i sama je sumnjala daje Dimitri poverovao njenim recima. - Da li se uvek lepo zabavljaš kada flertuješ sa muškarcima? - Dimitrijev glas je postao tvrĊi i mnogo ozbiljniji. Podigla je pogled i primetila da je Dimitri hladno posmatra. Usne su inu bile stisnute i lice mu je imalo neprijatan izraz. - Nisam flertovala - odvratila je. - Nisi? Kako onda nazivaš situaciju kada navedeš muškarca da te poljubi?

52


- Dobro, pa šta? To nema nikakve veze sa vama! - Odgovoran sam tvom vereniku dok si moj gost. Sumnjam da bi mu se dopalo tvoje ponašanje veĉeras - sarkastiĉno je dodao. Lice joj je prebledelo i Melisa je skrenula pogled. Za trenutak je pomislila da treba da kaţe Dimitriju da je upravo pisala Brajanu obaveštavajući ga da nema nameru da se uda za njega, ali je odmah shvatila da bi to bio samo podsticaj za dalje ironiĉne primedbe. Ništa više nije bilo vaţno sada, kada se Dimitri verio sa Lariom. Muzika je prestala i Melisa je osetila olakšanje kada je Dimitri poveo za sto. Dobro raspoloţenje koje joj je donelo onih nekoliko ĉašica metakse, sasvim je bilo išĉezlo, i Melisa se osećala kao prazna vreća. Do kraja veĉeri sedela je za stolom, razgovarajući sa Karisom Evangelos. Dimitri i Laria su otišli da igraju i nisu se vratili do kraja veĉeri. Kada su pošli u hotel. Niko je predloţio da svrate još negde na piće. Svi su se sloţili da još nije vreme da se pode na spavanje. - Volela bih kada biste me izuzeli. Ĉini mi se da sam popila previše - obratila se Melisa Karisi Evangelos. Karisa se zabrinula. - Naravno, nećemo te terati da poĊeš sa nama, ako ti to ne odgovara. Otpratiću te do hotela i daću ti nešto da popiješ ako te boli glava. - Nema potrebe. Imam aspirin u sobi. Neću da vam pokvarim ostatak zabave. - Navratiću u tvoju sobu kada se vratim dušo -dobaci joj Karisa, polazeći prema taksiju. Kada je dva sata kasnije Karisa Evangelos ušla u njenu sobu. Zakljuĉila je da Melisa ĉvrsto spava. Tiho je zatvorila vrata za sobom i Melisa je ponovo mogla da otvori oĉi. Nastavila je da zuri u tavanicu dok nije svanulo.

VIII Na sreću, tokom narednih dana Dimitri je bio okupiran poslovima. Tokom dana je putovao u mesta u okolini Atine. Veĉeri je, mislila je Melisa, provodio sa Lariom. Retko ga je viĊala tokom tih dana. Njegova majka nije pominjala Dimitrijevu veridbu sa Lariom, a Melisa nije imala nameru da zapitkuje o tome. Ipak, nigde nije nalazila mir. Noću dugo nije uspevala da zaspi, razmišljajući o trenucima koje Dimitri provodi pored Larie. 53

1000 € BONUS


Odluĉila je da što pre proda Dimitriju imanje i vrati se u Englesku. Tada će imati priliku da sama kaţe Brajanu ono što mu je već napisala u pismu. Dugovala mu je to, ĉak i više, pomislila je neraspoloţeno. Jadni Brajan, nije on bio kriv što se Melisa tako beznadeţno zaljubila u drugog ĉoveka. Nije znala šta će još da radi kada se vrati kući. Moţda će joj poći za rukom da odmah nade posao. Umorna od rada, pokušaće da zaboravi Di-mitrija. Proganjala je bolna pomisao da će Dimitri zauvek ostati u njenim osećanjima. Pokrila se jastukom preko glave ţaleći što je uopšte prihvatila njegov poziv da poĊe u Atinu. Ipak, znala je da će se tih dana sećati do kraja ţivota. Jedne veĉeri, Melisa je stajala pored prodavnice novina u hotelskom holu, kada je ugledala Di-mitrija. Odmah je odustala od kupovine novina koje će joj pomoći da lakše prebrodi besanu noć i poţurila je prema liftu. Dimitri joj je presekao put. - Zašto ne kupiš neku sentimentalnu literaturu? Moţda neku od priĉa o nesrećnoj ljubavi? -podrugljivo joj se obratio. - Hvala, nije mi potrebna - odgovorila je hladno. - Kako si? - Ne vidim zašto bi vas to zanimalo okrenula se i produţila ka liftu. Dimitri se nasmejao. -Ti si zaista beznadeţan sluĉaj. Jesi li već veĉerala? - pošao je za njom. - Danas smo jeli ranije pošto je vaša majka nameravala da poseti neku prijateljicu. - A šta ćeš sada da radiš? - Pisaću mejlove, ovde bar imam internet. - To nije uzbudljiva zabava za mladu damu koja je prvi put došla u Atinu. Moţda bi htela da izaĊemo nekuda? Moţda u operu? Ili bi više volela da odemo u neki od nacionalnih restorana, na grĉko veĉe? Još nisi bila ni na jednoj grĉkoj veĉeri u nekom domaćem restoranu. - Nisam bila - da joj je uputio ovaj poziv pre nedelju dana. Melisa bi ga oduševljeno prihvatila. Dimitri je posmatrao, oĉekujući da ĉuje njen odgovor. - Hvala, ali zaista ne moraš da se toliko trudiš oko mene, Dimitri. Mogu i sama da se zabavim. Još jednom je morao vrhovima prstiju da joj podigne bradu i da je primora da ga pogleda u oĉi. Melisa spusti trepavice da bi izbegla njegov pogled. Bila je svesna da je Dimitri odmah primetio podoĉnjake oko njenih oĉiju.

54


- Zar sam još uvek u nemilosti? Da li se još uvek ljutiš na mene zbog one haljine? Nemoj da se ljutiš, devojĉice. Zar te već nisam upozorio da mi Grci nemamo obiĉaj da skrivamo svoja osećanja. Hajde, oprosti mi i dozvoli da te veĉeras izvedem - njegov glas je iznenada postao mekši i ljubazniji. - Umorna sam Dimitri, glas joj je zazvuĉao veoma tuţno. Nije mogla da se bori više sa njim. Bila je zaljubljena, samo je ţelela da je ĉvrsto zagrli i da je ljubi do kraja ţivota. Samo je tuţno rekla. Pored toga, Laria... - Laria? Ona je otišla veĉeras sa Nikom na neku zabavu. Pošto mi se društvo nije dopadalo, odluĉio sam da ne idem sa njima. Izaći ćemo sa njima drugi put. Sad shvatam da ti je veoma stalo do njih. - Nije. - Pa onda, o ĉemu se radi? Zar se bojiš da poĊeš sa mnom ĉak i ako ti obećam da se više neću ljutiti na tebe i ako me budeš izazivala? - Onda mi dajte dvadesetak minuta da se presvuĉem. *** Nije ni primetila kada je prošla ponoć. U restoranu je bilo buĉno i zadimljeno, ali je Melisa osećala da joj se dobro raspoloţenje vratilo. Pogledala je Dimitrija pomalo razoĉarano kada joj je predloţio da podu na spavanje. - Krajnje je vreme da poĊemo u hotel, Melisa. Mnogo sam umoran, imao sam danas jako mnogo posla. - Zar već moramo? - Treba sutra rano da ustaneš. Zar si zaboravila za naš dogovor? Ustala je i uputila se prema vratima još uvek ţaleći što mora da napusti to prijatno mesto. Tek kada su seli u taksi, setila se Dimitrijevih reĉi. - Zbog ĉega ste mi rekli da sutra moram rano da ustanem? Kakav ste to dogovor pominjali? - Znaĉi, ipak si zaboravila. Obećao sam da ću te odvesti da vidiš naše vinograde. Ćutala je nekoliko trenutaka, a onda mu se ponovo obratila. - Veoma sam srećna što ste mi pravili društvo veĉeras. Ali, sutra će vaša majka opet biti slobodna i nema smisla da gubite vreme zbog mene. - Mislio sam da jedva ĉekaš da vidiš naše vinograde - Dimitri je bio razoĉaran. - Da, ali... Rekli ste da u Atini imate mnogo posla i uverena sam da biste ga brţe završili da ne morate mene da vuĉete za sobom.

55

1000 € BONUS


- Ne vuĉem ja tebe za sobom, Melisa. Ne smeš tako da misliš. Znaĉi, ne ţeliš da mi praviš društvo. Htela je da mu kaţe da nije tako, ali reĉi jednostavno nisu izlazile iz njenih usta. Dimitri joj se već neko vreme obraćao sa "ti", stvarao je neku prisnost u naĉinu obraćanja. Melisa bi svaki put zadrhtala kad bi je pogledao. - Jadna devojko, zar ti je zaista toliko teško da budeš u mom društvu? - Naravno da nije - glas joj je bio nesiguran. Pogled mu je bio blag dok je posmatrao, a osmeh mu je lebdeo na usnama. Osećala se uţasno kada bi primetila da je Dimitri ljut na nju, ali sada je zakljuĉila da joj je mnogo gore kada je ljubazan prema njoj. - Bilo bi mi zaista drago kada bi sutra pošla sa mnom - rekao je neţno. Moţda je to bilo zbog popijenog vina, ili zbog umora, ali Melisa više nije imala snage da se odupire. Jedva je imala snage da klimne glavom. - Dobro, Dimitri, poći ću sa vama. *** Putovanje kroz ravnicu, pored gradića ĉije su kuće bile uredno okreĉene, sa cvećem na prozorima, bilo je više nego prijatno za Melisu. - Veoma sam srećna što sam upoznala vašu divnu zemlju, Dimitri - rekla je. - Govoriš kao da nećeš ovde ostati još dugo. Prvi put od kako su pošli na put, usudila se da ga pogleda u oĉi. Primetila je da je one posmatraju pomalo tuţno. Na Dimitrijevom ĉelu primetila je duboku boru koju ranije nije zapazila. - Da, moj boravak ovde bliţi se kraju. Vreme je da se vratim kući. Dimitri je posmatrao, kao da namerava da se pobuni, ali su se kola pribliţila kapiji imanja i morao je da prikoĉi. Tek za vreme ruĉka, nastavili su zapoĉet razgovor. - Da li to znaĉi da si digla ruke od "Adonisa"? -upitao je Dimitri. Bila je svesna da je krajnje vreme da mu saopšti svoju odluku. Sada je bila idealna prilika za to, ali, ona ipak nije imala snage da mu kaţe šta je odluĉila. Nije mogla da podnese da vidi blesak trijumfa, u njegovim oĉima. Uspela je da se osmehne. - Nemojte da mislite da sam spremna da se tako lako predam, Dimitri. Provela sam više od mesec dana u Grĉkoj i ako se uskoro ne vratim kući, moji će poslati poternicu za mnom. Uverena sam da će gospodin Grigoris dovoljno dobro bri-

56


nuti o opravci kuće i o odrţavanju imanja. Javio mi je da se pojavio još jedan kupac - okrenula je glavu ne ţeleći da vidi Dimitrijevo lice. Dimitri je ćutao. - Kada sve bude gotovo, Brajan i ja ćemo se vratiti da obavimo sve formalnosti oko prodaje imanja. Moţda ćemo ovde provesti medeni mesec. Srce joj je uzbuĊeno tuklo. Nadala se da Dimitri neće posumnjati u istinitost njenih reĉi. Nije imala snage da mu kaţe šta zapravo oseća prema njemu, kao ni da nema više snage da bude u njegovom društvu. Kada se vrati na Kios, reći će advokatu Grigorisu da joj pripremi sve papire i ĉim dobije novac, vratiće se u Englesku. - Mislila sam da smo se dogovorili da nećemo razgovarati o imanju. Dimitri je stisnuo usne. Primetila je taj ukoĉen izraz na njegovom licu tokom ĉitavog puta natrag. *** Nekoliko narednih dana prošlo je u obilaţenju radnji. Melisa je kupila ĉitavu gomilu stvari i nadala se da će imati dovoljno mesta u svom koferu da ih sve ponese kući. Posle napornog dana sedela je u holu hotela, razmišljajući da li da prošeta pre spavanja. Iz razmišljanja je trgao neĉiji ljubazan glas. - Dobro veĉe, gospoĊice Stenford. Melisa se okrenula i primetila Lariu. Bila je odevena u veĉernju haljinu i upadljivo našminkana. Lice joj je blistalo od sreće. - Dobro veĉe, Laria. Sedite. - Da li ste videli Karisu? - Mislim da ona već spava. Bila je veoma umorna kada smo se rastale. Mogu li ja da vam pomognem? - Ne. Htela sam samo da joj zahvalim na svadbenom poklonu. - Laria je veoma loše govorila engleski i Melisa je u prvom trenutku pomislila da nije dobro razumela. - Tako... - klimnula je glavom. - Moram da ţurim. Ĉeka me suprug u kolima. Melisa je osetila kako se ĉitava prostorija okreće oko njene glave. - Hoćete da kaţete da vas Dimitri ĉeka u kolima? - upitala je sa strepnjom. - Dimitri? - Laria je bila zbunjena. Melisa je ćutala, ne znajući šta da kaţe.

57

1000 € BONUS


- Moj suprug, Vasilis Halkias... Naravno, zaboravila sam da ga niste upoznali. Venĉali smo se juĉe. Ţivećemo u Portugaliji, Vasilis je vezan sluţbom za Portugaliju. On je trgovinski ataše, pa se selimo na nekoliko godina. - U Portugaliju! - Melisa je pomislila da je to najlepše mesto na svetu. Zaţelela je da ode do kola i da liĉno zahvali gospodinu Halkiasu. - Nisam vas u pravi mah dobro razumela, Laria. Mora da ste pomislili da sam uţasno nevaspitana, ali... vest koju ste mi upravo saopštili, obradovala me je više nego ijedna druga vest koju sam ĉula do sada. Moţete li da mi oprostite moju grubost? - govorila je Melisa kao navijena. Laria je posmatrala zaĉuĊeno. Melisa se osmehnula i pruţila joj ruku. - Nadam se da ćete vi i gospodin Halkias biti veoma srećni u Portugaliji. - Da, da... Zahvalite se molim vas Karisi u moje ime na poklonu. Pisaću joj kada se smestimo - Laria je klimala glavom i dalje zbunjena njenim ponašanjem. Kada je Laria odjurila iz hola, Melisa je pošla u spavaću sobu. Ĉinilo joj se da se ĉitav svet okreće oko nje. Hodajući hodnikom, morala je rukom da se oslanja o zid da ne bi pala. Pomislila je koliko je bila glupa što je oĉajavala zbog neĉeg što uopšte nije bilo istina. Znaĉi, veridba kojoj su one veĉeri nazdravljali nije se ticala Dimitrija. Radilo se o tom divnom, mada nepoznatom, gospodinu Halkiasu. Da se Laria sluĉajno nije veĉeras pojavila u hotelskom holu, Melisa to nikada ne bi saznala. Vratila bi se u Englesku, nesrećna zbog neuzvraćene ljubavi i nastavila da pati zbog neĉega što je bilo daleko od istine. Stala je ispred ogledala i pogledala se, pomislila je daje Dimitrijeva ljubaznost prema njoj zaista bila iskrena i da nije bilo razloga da sumnja u njegovo ponašanje.

IX Putovanje do ostrva bilo je prijatno. Dimitri je oĉajniĉki širio ruke kada je video gomilu prtljaga koja treba da se utovari u njegova kola. Morali su da smeste jedan deo stvari na zadnje sedište tako da su svi troje tokom putovanja sedeli napred. - Ĉini mi se da ti se Atina dopala, Melisa - primetila je Karisa Evangelos. - Zaista sam srećna što mi se pruţila mogućnost da je upoznam. Ipak, mnogo se bolje osećam na ostrvu. Više mi prija da se naĊem na otvorenom, daleko od 58


gradske vreve, tek tada se osećam u svom elementu. More oboţavam i zaista mi je prelepo u Marmarosu. Kada su stigli do kapije "Evangelosa", ĉinilo joj se da se vratila kući. Ĉim je raspakovala stvari, Melisa je odluĉila da ode da se okupa u bazenu. - Jer ţeliš da me udaviš? - ĉula je Dimitrijev glas ĉim je skoĉila u vodu. - Ţao mi je. Nisam znala da ste pod vodom -smejući se odvrati Melisa. - Nisi se ni potrudila da proveriš, samo si skoĉila u vodu, Melisa. Bez upozorenja zgrabio je rukama i zagnjurio pod vodu. - Nemogući ste - reĉe Melisa kada je izronila, jedva uspevajući da doĊe do daha. Plivali su gotovo pola sata i najzad Melisa je odluĉila da izaĊe da se odmori. Sela je na leţaljku i zaţmurila. Posle nekoliko trenutaka i Dimitri je izašao iz bazena i privukao svoju leţaljku do njene. Izgledalo joj je da je napetost koja je uvek vladala meĊu njima bila popustila i da je Dimitri bio izuzetno raspoloţen. - Ostaješ li i dalje pri svojoj odluci da se vratiš u Englesku? Znaĉi, podsećao je na ono što je govorila za vreme njihove posete vinogradima. Da li je to znaĉilo da Dimitri ţeli da ona ode? - Vaša majka mi je rekla da će u selu za nekoliko dana biti proslava. Mislim da ću ostati da vidim tu zabavu, a onda se vraćam kući. Hoćete li moći da me trpite toliko? - Naravno. Pretpostavljam da ti je majka rekla da moţeš da ostaneš kod nas koliko god ţeliš. Tvoje društvo joj priĉinjava zadovoljstvo. - A vama? Da li ste vi srećni zbog mog prisustva ovde? - nije mogla, a da ga ne pita. Nasmešio se. - To je bilo ono što se zove kljuĉno pitanje. Šta misliš, kako ću da odgovorim na njega? Tvoj boravak u Marmarosu uneo je mnogo nemira u moj ţivot, moram da priznam. Naterala si me toliko puta da izgubim strpljenje, mada si moj gost. Melisa je pocrvenela setivši se njihovih svaĊa i konstantnih rasprava. - Ali, ja osećam prema tebi otprilike ono što si ti osećala prema Atini. Veoma sam srećan što mi se pruţila prilika da te upoznam. Nije znala šta da misli o njegovim recima. Kako je trebalo da se sada ponaša, pitala se. U njenim oĉima se pojavila preteĉa iskra, ali je bilo oĉigledno da je Dimitri to primetio. Ustao je, smejući se glasno.

59

1000 € BONUS


- Ovoga puta nemam nameru da se prepirem sa tobom, Melisa. Nateraćeš me da ponovo izgubim strpljenje. DoĊi, vreme je da se pripremimo za veĉeru. *** Karisa Evangelos je tokom ĉitave naredne nedelje bila veoma zauzeta pripremama za predstojeću proslavu, a Dimitri je morao da obavi poslove koji su se nagomilali tokom njegove odsutnosti. Samo Teodor nije imao nikakvih zaduţenja, tako da je Melisa veći deo slobodnog vremena provodila u njegovom društvu. Njena iznajmljena kola još pre puta u Atinu, Dimitri je organizovao da se vrate u rent a kar, pa je Melisa uzela Karisina kola i svaki dan je išla sa Teodorom u obilazak okoline. Dva puta je imala nameru da ode i vidi svoju kuću, ali bi uvek odustajala od te namere. Njen put se završavao na samoj ivici šume iza koje se nalazilo imanje. Nije imala smelosti da ode do kuće.by voki Dimitri joj je rekao da je dimnjak popravljen i da majstori treba još da dovrše opravku krova. Bilo je krajnje vreme da kaţe Dimitriju da je dobio bitku. Odlagala je taj trenutak, znajući daje "Adonis" jedini razlog koji je još zadrţavao u Grĉkoj. U ovom trenutku je, više nego ikad, ţelela da ostane pored Dimitrija. Nije se zavaravala da išta moţe da oĉekuje od njega, ali joj je prijalo da bude u njegovoj blizini. Primetila je da je najzad prestao da se ponaša prema njoj kao prema detetu. Dok su bili zajedno u bazenu za plivanje, Dimitri je bio sasvim svestan da pored sebe ima mladu, privlaĉnu ţenu. *** Dan proslave osvanuo je sunĉan i topao. Kada se Melisa probudila primetila je na stolici pored kreveta kutiju zavijenu u šarenu hartiju. Ustala je i prstima drhtavim od uzbuĊenja otvorila paket. Gotovo joj je zastao dah kada je ugledala šta je u paketu. Na vrhu je stajala bela bluza sa crvenim vezom oko rukava i vrata. Bila je tu i crna haljina bez rukava sa vezom preko grudi i sitno tkana kecelja sa šarama crvene, crne i bele boje. Na dnu kutije nalazila se crvena marama sa ogromnim ruţama koju su seljanke nosile umesto šala. Melisa je oduševljeno zapljeskala rukama.

60


Obukla se i zadovoljno osmotrila svoj lik u ogledalu. Poţurila je na doruĉak, a zatim se uputila u selo. Pred kapijom je već ĉekao Teodor, drţeći Hektora u rukama. I on je bio obuĉen u sveĉano odelo. Videlo se da se s mukom uzdrţava od nestašluka da bi ostao ĉist i uredan. Pokazao joj je rukom prema cvećem ukrašenim koĉijama. Znaĉi, sve treba da bude onako kako je bilo pre mnogo godina, zakljuĉila je oduševljeno Melisa. Najzad su stigli u selo. Melisa je primetila da su i ostale ţene odevene u narodne nošnje. I Dimitri je na sebi imao nošnju. Melisa je pomislila da je bela lanena košulja bila krojena specijalno za njega, kao i crne pantalone i tkani prsluk koji je bio crne boje sa vezom koji je bio potpuno isti kao na njenoj haljini. Dok ga je Melisa znatiţeljno posmatrala, primetila je njegov ispitivaĉki pogled na sebi. - Izgledaš divno. Ta haljina ti odliĉno stoji. -I vi takoĊe izgledate divno. Usne su mu se ĉudno iskrivile. - Hvala. Ovo je prvi kompliment koji sam dobio od tebe od kako se poznajemo. Dodi, saĉuvao sam vam mesto na tribini uhvatio je za ruku i poveo prema centru Marmarosa. - Teodor će biti sa tobom za vreme karnevala. Ja ću vam se pridruţiti malo kasnije - objasnio joj je. - Mislila sam da ćete i vi sedeti sa nama - razoĉarano je primetila. - Moram da pomognem oko priprema. Doći ću kasnije. Zar ti se Teodorovo društvo ne dopada? - Dopada mi se, ali bih volela da budem i sa vama. Melisa ga je posmatrala molećivo. Prvi put, dozvolila je da njena osećanja dodu do izraţaja. Dimitri je uzdahnuo i blago je gurnuo prema sedištu. Izgledalo je da ni njemu nije pravo što mora da se rastane od Melise. - Sedi tu sa Teodorom. Ĉim obavim poslove, pridruţiću vam se. Opet je svrstana meĊu decu, pomislila je sa tugom. Teodor joj je, mašući rukama, objašnjavao šta znaĉe pojedini delovi karnevalske povorke. Na ĉelu kolone bio je orkestar. Muziĉari su nosili neobiĉne instrumente kakve Melisa nikada ranije nije videla. Iza orkestra, išla je grupa igraĉa odevenih u narodne nošnje. Ţene su na sebi imale haljine sliĉne onoj koju je nosila Melisa.

61

1000 € BONUS


Za igraĉima, polako su se kretale koĉije ukrašene cvećem i šarenim trakama, a za koĉijama muškarci i ţene u narodnim nošnjama. Svi su nosili bukete cveća u rukama. Zatim se ponovo pojavio orkestar, igraĉi, i tako redom. Kako je dan odmicao, sunce je sijalo sve jaĉe. Teodor je već bio nestrpljiv. Uloga vodiĉa postala mu je dosadna. Radosno je pljesnula rukama kada je i poslednja grupa karnevalske povorke zamakla iza garaţe na kraju sela. Uhvatio je za ruku i poveo je na ruĉak. Našli su se na poljani gde su dva vola okretala na raţnju. Teodor ni za trenutak nije ispuštao Hektora iz naruĉja. Melisa je primetila da je tu toplina nesnosna zbog brojnih vatri na kojima se peklo meso. - Teodor je pojeo giros, a onda je zatraţio musaku. Oboje su seli na travnjak, pod drvo i dovršili ruĉak. Melisi se ĉinilo da bi neki lakši ruĉak bio prikladniji za ovako topao dan, ali je uţivala posmatrajući Teodora koji je jeo sa apetitom. Igranka je poĉela odmah posle ruĉka. Igraĉi su neumorno igrali sirtaki na podijumu uprkos nesnosnoj vrućini. Melisa i Teodor su stajali po strani i posmatrali. Iznenada, osetila je kako joj je neko spustio ruku na rame. - Idemo da popijemo nešto - predloţio je Dimitri. - Izabrali ste zaista najtopliji dan u godini za zabavu - nasmejala se Melisa. - Dan se još nije završio. Videćeš da će do veĉeri temperatura pasti. Ovo nije najtopliji dan u godini, leto tek poĉinje. Zar ne osećaš da je poĉeo da ĉavrlja povetarac? - poĉeo je da joj se obraća prisno, što je radosno prihvatila. Sada je i ona osetila povetarac koji joj je neţno milovao kosu. - To je vetar koji dolazi sa mora. Ume da bude veoma neprijatan - dodao je Dimitri. - Ne mogu da poverujem! - Nemoj da dozvoliš da ti to kvari raspoloţenje. Ako si popila limunadu, idemo da vidimo šta mama radi - predloţio je i ne ĉekajući njen odgovor povukao je za ruku i pošao. I Teodor je pošao sa njima. Karisa Evangelos je uĉestvovala u prodaji rukotvorina u dobrotvorne svrhe. Dimitri i Melisa su posmatrali kako prodaja napreduje, Teodor je ostao sa Karisom koja mu je kupila sladoled. Melisa i Dimitri su se malo odmakli od tezge ostavljajući Teodora sa Karisom. Nije prošlo ni desetak minuta kada im je iznenada prišao jedan od momaka iz "Evangelosa". - Jeste li videli Teodora negde, gospoĊice? -upitao je Melisu.

62


- Nisam, ali ne treba da brinete za njega. Sad je bio tu i nije mogao daleko da ode. Mora da se zavukao negde da pojede sladoled koju mu je Karisa maloĉas kupila. - Nadam se da je tako. On uvek pravi neprilike svojim ponašanjem. Momak je otišao, a Melisa je nastavila da se osvrće ne bi li negde primetila Teodora. Nije ga uspela videti. Pre nekoliko minuta je bio tu pored njih. - Melisa, idem ja na jednu stranu da ga potraţim, ti poĊi na drugu, sigurno je tu negde. Rekao je Dimitri pomalo zabrinuto. Vetar je sada postao jaĉi i Melisi je prijala sveţina koju je on donosio. Setila se Dimitrijevog upozorenja, ali je primetila da su prisutni toliko zaokupljeni zabavom da niko ne obraća paţnju na povetarac. Guţva je postajala nesnosna i Melisa je poţe-lela da se vrati u "Evangelos". Nije bila navikla na ovakve zabave. Pored toga, trebalo je da se odmori za veĉerašnju igranku. Veĉeras treba da se dogodi ono najvaţnije, znala je. Odluĉila je da kaţe Dimitriju daje raskinula veridbu sa Brajanom. Problem je bio što nigde nije bilo Teodora. Melisa je poĉela sada već nervozno da ga traţi kada je srela je momka koji ga je maloĉas traţio. Lice mu je i dalje imalo zabrinut izraz. - Jeste li pronašli deĉaka? - upitala ga je. - Nisam. Nigde ga nema. Pretraţili smo ĉitavo selo. ali niko ga nije video već neko vreme. Moraću da poĊem prema "Evangelosu". Moţda se i Teodor uputio tim pravcem - reĉe momak. - Ne morate da idete tamo. Ostanite ovde i pazite da se odnekud ne pojavi. Idem ja u "Evangelos" i ĉim stignem pogledaću sa terase. Odatle ću ga moţda opaziti. Ako ga naĊete, nazovite me na mobilni telefon. Evo vam broj - i izdiktirala mu je broj svog novog telefona. - To je lepo od vas, gospoĊice, ali ne ţelim da vam pokvarim zabavu! Sada sam zvao i Jorgosa u hotel "Janis" da ga i on potraţi po okolini. - Samo vi ostanite i pazite da se ne pojavi na mestima gde se prodaju slatkiši odmahnula je rukom i produţila prema koĉijama. Povremeno bi zaustavljala koĉiju, uzvikujući Teodorovo ime i osmatrajući okolinu. Buka koja je dolazila iz sela bila je i dalje glasna tako da je Melisa jedva uspevala da je nadjaĉa. Kada je stigla u "Evangelos", primetila je da je hotel sasvim pust. Svi su bili na zabavi. Nigde nije bilo ni traga Teodoru. Pošto je znala da je Karista veoma zabrinuta zbog deĉakovog nestanka, poţurila je da telefonira u hotel "Janis".

63

1000 € BONUS


- Gospodine Jorgos? Jeste li pronašli Teodora? Nisam ga videla na putu do "Evangelosa". Sada ću se popeti na terasu i pogledati odatle. Terasa na poslednjem spratu hotela je bila izgraĊena oko celog hotela tako da je sa nje imala veoma dobar pogled. Javiću se ĉim siĊem - rekla je ţurno i spustila slušalicu. Penjući se stepenicama do vrha hotela, zaţalila je što ovde nema lifta. Ovde lift ne bi bio suvišan, pomislila je. Ĉim je stigla u potkrovlje, otvorila je prozor. Dolina koja se prostirala do sela bila je pusta. Primetila je da je vetar sada već veoma jak. Povijao je grane drveća na obodu šume i hujao oko hotela na ĉijem vrhu se nalazila Melisa. Prinela je dvogled i paţljivo osmotrila okolinu. Iznenada, vetar je promenio pravac i doneo do nje toliko poznat zvuk. Bilo je to lajanje psa. Oslušnula je i ponovo ĉula laveţ. Dolazio je iz šume udaljene oko kilometar od "Evangelosa". Tu je drveće bilo toliko gusto da Melisa ništa nije mogla da vidi. Grane su se savijale pod naletima vetra, ali je šuma i dalje ĉuvala svoje tajne, ne otkrivajući ih posmatraĉu. Ipak, Melisa je bila uverena da je to bio laveţ Teodorovog psa Hektora. Verovatno se deĉak izgubio u gustoj šumi. Paţljivo je posmatrala šumu, ali nije uspevala ništa da vidi. Već je nameravala da side sa terase i da se javi u hotel, kada njenu paţnju privuĉe nešto od ĉega joj se sledila krv. Iznad krošnji drveća, upravo na delu šume odakle je dopirao laveţ, dizala se tanka traka crnog dima, šumski poţar, prostrujalo joj je kroz glavu. Vetar je postajao sve jaĉi i nosio je dim na sve strane. Tako je raznosio i vatru prema Teodoru, pomislila je uţasnuto Melisa. Sigurno je neko od turista koji su došli na zabavu sa kopna zapalili vatru i kada je vetar poĉeo da duva nisu mogli da je ugase.

X Što je brţe mogla, potrĉala je niz stepenice. Kada je stigla u prizemlje, potrĉala je ka šumi. Nije imala vremena da telefonira u hotel. Svaki trenutak joj je bio dragocen. Nije imala vremena za presvlaĉenje, potrĉala je u narodnoj nošnji koju je imala na sebi. Samo je skinula maramu koju je nosila prebaĉenu preko ramena. Kapija je bila otvorena i Melisa je samo protrĉala kroz nju.

64


Zašavši u šumu nije se trudila da traţi stazu koja je vodila kroz drveće. Rukom je sklanjala ili preskakala grane koje su se prepreĉile na putu. Ĉulo se samo pucketanie grana pod njenim nogama. Svuda je bilo suvog lišća i granja. Nije bilo kiše od one noći kada je Dimitri došao po nju u "Adonis". Ako se vatra odmah ne ugasi ništa je neće zaustaviti, sve dok ĉitava šuma ne izgori, sa strahom je pomislila. Hektorovo preplašeno lajanje sada je bilo bliţe. Odmah zatim ĉula je povike koji su dolazili s leva. Opazila je Teodora koji je sedeo visoko na drvetu. Bilo joj je odmah jasno da se Teodor popeo na drvo i da nije smeo da siĊe. Pomogla mu je i on se ubrzo našao na tlu. I dalje se ĉuo laveţ, ali Hektora nije bilo na vidiku. Sada je bilo najvaţnije da se Teodor nade na sigurnom. OsloboĊena brige za deĉaka, Melisa će nesmetano moći da pronaĊe psa i da se sa njim vrati u "Evangelos". - Teodore, trĉi kući ovom stazom, nemoj se zaustavljati, dolazim za tobom, samo da naĊem Hektora. Tu je negde. Ĉim stigneš u "Evangelos", telefoniraj Dimitriju, njegov broj mobilnog telefona se nalazi u salonu pokraj telefona. Ako ga sluĉajno ne dobiješ telefonom zovi u hotel "Janis", traţi Jorgosa. Hoćeš li zapamtiti? Koga god da dobiješ, kaţi mu da dovede pomoć! Jesi li razumeo? govorila mu je polako. - Razumeo sam. Šta će biti sa Hektorom? Iznenada uplašeni zec protrĉa pored njih. Teodor se osvrnuo oko sebe, osetivši miris dima. - To je vatra! Hektor će izgoreti! - glas mu je bio uplašen i deĉak snaţno uhvati Melisu rukama. - Ne brini, ja ću ga spasiti. Vrati se u "Evangelos". Dovešću ti Hektora ţivog i zdravog. Nismo daleko od "Evangelosa", nemoj da skrećeš sa staze, samo trĉi pravo, poĉela je grĉevito da traţi psa. Ĉim se deĉak izgubio iz vida, Melisa i dalje bila dovoljno daleko i nadala se da će imati vremena da ga pronaĊe i da stigne do ivice šume pre nego što sve bude u plamenu. Laveţ je postajao sve bliţi. Najzad joj se uĉinilo da je dopirao odnekud iznad njene glave. Podigla je pogled i primetila psa u rašljama drveta. -I gazda i njegov pas su jednaki. Obojica vole da se penju, a onda ne znaju kako da se vrate na zemlju - promrmljala je, traţeći najlakši naĉin da se popne na drvo. Mada je stablo bilo debelo i glatko, uspela je da se popne bez teškoća. Sada je miris dima bio veoma jak, a do Melise je dopiralo i pucketanje vatre.

65

1000 € BONUS


Zapitala se da li će zaista imati vremena da se skloni na sigurno pre nego što vatra stigne do njih. Nadala se da će Teodor odmah telefonirati i da će Dimitri ubrzo dovesti vatrogasce. Ponovo je nedaleko od nje protrĉao preplašeni zec. Pogledavši ga, Melisa je skoĉila sa drveta drţeći Hektora u rukama. Nije primetila korenje koje je izvirivalo iz zemlje. Bolno je kriknula. Povredila je isti zglob koji je povredila za vreme oluje pre nekoliko nedelja. Osetila je kako se ĉitav svet okreće oko njene glave, a zatim je izgubila svest. Kao kroz maglu, osetila je kako joj nešto vlaţno dodiruje lice. Pitala se da li to neko pokušava da je umije dok spava i pokušala da okrene glavu. Osetila je snaţan bol i otvorila oĉi. - Moja glava! - uzviknula je. Zbunjeno je sela i ugledala Hektora pored sebe. - To si bio ti, znaĉi! Ti si dobra kuca, ali sada više nema potrebe da me liţeš. Odgurnula ga je blago i pokušala da ustane. Iznenada se zakašljala. Polako je poĉela da shvata gde se nalazi. Okolo je bilo mraĉno od dima koji je gušio. Stotinak metara od mesta gde se Melisa nalazila, visok bor u plamenu sruĉio se na tlo šireći vatru. Setila se ţivotinja koje su uspaniĉeno beţale od vatre pre nego što je izgubila svest. Otcepila je parĉe suknje i pokrila nos i usta. Podigla je Hektora i pokušala da potrĉi što je mogla brţe. Borove iglice su se zabadale u njene bose ĉlanke i listove, dok je povredeni zglob boleo. Hektor se oteo i uz laveţ potrĉao u pravcu u kom su nestajale ţivotinje. - Idi kući, Hektore - jedva je imala snage da dovikne za njim. Iznenada je primetila ogromnu senku koja se pribliţavala. Sasvim je izgubila hrabrost i bezvoljno sela na tlo. Mislila je da sanja kada je osetila kako je dve snaţne ruke podiţu sa zemlje. Nije prošao ni se-kund, a već su je posmatrale Dimitrijeve blage crne oĉi. - Melisa! Jesi li dobro? Moja draga... Najdraţa moja. Bojao sam se da te nikad neću pronaći i Melisa je pokušala da odgovori, ali se zakašljala. Dimitri je drţao u naruĉju, brišući joj prašnjavo lice. Trĉao je sa Melisom u naruĉju ka ivici šume. Već se nazirala ivica šipraga, kada su shvatili da im neće poći za rukom da se dokopaju ĉistine. Zapaljeno deblo se sruĉilo zagradujući im put. - Do vraga! - gnevno reĉe Dimitri. Melisi se ĉinilo da u njegovom ponašanju nema nimalo straha. Okrenuo se i potrĉao u suprotnom pravcu.

66


- Tamo je vatra. Dimitri! - uzviknula je Melisa, pogledavši ga svojini uplašenim oĉima. - Imaj poverenja u mene, draga. Nije više osećala strah. Imala je puno poverenje u njega i znala je, ma šta se dogodilo Dimitri će odabrati pravi put. Nije prošlo mnogo vremena kada su osetili vrelinu vatre sa svih strana i izgledalo je da njih dvoje prolaze kroz dugaĉak vatreni tunel. Vrelina je bila tako jaka da je Melisa morala da zatvori oĉi. Kriknula je kada se Dimitri zaustavio. Zapaljeno deblo im je opet prepreĉilo put. Dimitri se nije predomišljao ni trenutka. Potrĉao je u na drugu stranu, obišavši zapaljeno deblo i vrlo brzo su se našli na ĉistini van šume. Iako joj se ĉinilo da im nikada neće poći za rukom da se izbave iz tog vatrenog obruĉa. Iza njihovih leda, ogromna jela se sruĉila preko staze, dok su se plameni jeziĉci širili na sve strane oko nje. Da je pala samo nekoliko sekundi ranije, uţasnuto je pomislila Melisa... Pokrila je oĉi dlanovima, dok joj se ĉitavo telo treslo od straha. - Nemoj da plaĉeš, najdraţa moja Melisa. Uskoro ćemo biti na sigurnom zagrlio je rukama i ona oseti toplinu njegovog daha na svom licu. - Tako se bojim. Dimitri! - naslonila se na njega, osećajući kako njegova blizina deluje umiru-juće na nju. Pogledala ga je, u njenim oĉima se videla samo ljubav. Neţno je poljubio. - Dimitri... - prošaputala je. Privila se uz njega, traţeći zaštitu. Iznenada, uhvatio je rukama i blago odgurnuo od sebe. - Izvini, nije trebalo to da uĉinim - rekao je gr-lenim glasom. - Zašto, Dimitri? - zbunjeno ga je posmatrala, ne shvatajući iznenadnu promenu. Njegov glas neoĉekivano postao grub. - Pitaš me zbog ĉega? Zato što nemam prava da te poljubim. Nemani prava da te dodirnem. Ti pripadaš drugom ĉoveku i nemam šta tu da traţim... - Dimitri, ja... - pokušala je da mu kaţe ali, on je nije slušao. - Ponašam se gore nego Niko. On bar nije znao da si već verena. Ja znam i ne bih smeo da pravim gluposti - posmatrao je s tugom. Melisa je primetila mraĉnu senku u njegovim oĉima i pokušala da mu objasni. - Kada bi samo hteo, Dimitri... Nije stigla da završi reĉenicu. Ponovo je poĉela snaţno da kašlje.

67

1000 € BONUS


- Ipak, morao sam jednom da ti kaţem šta osećam prema tebi. Nisam više imao snage da sakrivam svoja osećanja. Draga moja Melisa, ne smeš se udati, za njega. Neću to dozvoliti. On te ne zasluţuje - dodao je odluĉno i ponovo je poljubio. - Kada bi samo za trenutak hteo da me saslušaš! - odmakla se od Dimitrija i zagledala se u njegove crne oĉi. Posmatrao je zbunjeno. - Dimitri, odavno sam odluĉila da se ne udam za Brajana. Pisala sam mu to za vreme našeg boravka u Atini. Gledao je kao da ne veruje svojim ušima. - Upravo za vreme boravka u Atini si mi rekla... - Znam šta sam ti rekla i sada mi je ţao zbog toga. To nije bila istina. Rekla sam to samo zato da bih se odbranila od tebe. Gotovo bojeći se da pita prošaputao je tiho. - Zašto si to uĉinila. Melisa? Ne mogu da shvatim o kakvoj odbrani govoriš. - Zato što sam poverovala da nameravaš da se oţeniš sa Lariom. Nisam htela da saznaš da... - za trenutak je oborila pogled, zatim pogleda Dimitrija široko otvorenih oĉiju. - To je bilo zbog toga što sam se tako snaţno zaljubila u tebe. Polako, Dimitri podiţe obe ruke i uokrivi njeno lice. Posmatrao je kao slepac koji je prvi put progledao i trudi se da zapamti svaki detalj onoga što vidi. - Moja najdraţa ljubavi reĉe on polako. Njegove usne ponovo dodirnuše njene. - Najdraţa moja ... Ne znam kako da ti kaţem koliko te volim. Moţeš li da mi oprostiš... Naneo sam ti toliku nepravdu. Pravio sam silne gluposti, a ti si bila nesrećna zbog toga. Zaljubio sam se u tebe kada sam te prvi put ugledao. Pokušavao sam svim snagama da se borim protiv toga. Bio sam grub prema tebi, toliko grub da si poĉela da me mrziš... - U poĉetku sam te zaista mrzela, ali kasnije -Melisa ga je prekinula. - A sada? - Nikada neću voleti nikoga osim tebe, dragi. Zagrlio je još snaţnije. Podigla je pogled prema njemu i umesto straha, u njenim oĉima se pojavila ljubav. Dlanom je dodirnula njegovo lice. Usne su im se spojile. Osetila je uzbuĊenje kakvo nije osetila nikada pre tog trenutka. - Melisa ljubavi, svim silama sam se borio protiv onoga što sam osećao prema tebi. Znao sam da nikada nećeš biti moja. Bio sam srećan kada si povredila nogu i kada sam te doveo u "Evangelos". Tako si sve vreme bila u mojoj blizini.

68


Mogao sam tako da te viĊam svaki dan, mada je to bilo još veće muĉenje za mene. Melisa je naslonila glavu na njegove grudi, ne primećujući šta se oko nje dešava. Plameni jeziĉci su im se bili opasno pribliţili. Pošto se malo odmorio, Dimitri je nastavio prema "Evangelosu" koji je sada već bio blizu. - Zašto mi nisi rekla da si raskinula veridbu? -upitao je Dimitri. - Htela sam da ti kaţem, ali mi se ĉinilo da ti to ništa neće znaĉiti - reĉe ona tiho, sećajući se besanih noći koje je provela razmišljajući o njemu. Rukama je snaţno uhvatio za ramena. -I te kako bi mi znaĉilo! Nikada nećeš saznati koliko sam bio nesrećan! - Zašto mi to nisi rekao? - upitala je neţno, prelazeći vrhovima prstiju preko njegovog lica. Njegove oĉi su blistale. Vetar koji je omogućio da se poţar raširi strahovitom brzinom i dovede u opasnost mnoge ţivote, uĉinio je, kada je vatra ugašena, da se dim raziĊe iz šume. Vatrogasci su uradili odliĉan posao. Mnoga vatrogasna kola u sa celog ostrva došla da gase poţar. Ĉitava okolina je bleštala, ali plamena više nije bilo. Primetila je da je veliki deo šume nestao u plamenu. Znala je da će još dugo, ĉak i kada zeleni izdanci poĉnu da se promaljaju kroz zgarište, ostati da strše crni, ugljenisani komadi drveta, podsećajući na katastrofu. Melisa i Dimitri su stigli do hotela bezbedno. Oboje su bili prljavi od gareţi koja je letela po vaz-duhu. Dimitri je stajao ispred hotela i posmatrao pocrnelu šumu. Brzo je stala pored njega, ţelela je što pre da oseti njegovu toplu ruku u svojoj. Taj dodir joj je pruţao sigurnost kakvu nikada do tada nije osetila. - Zagrlio je, ćuteći neko vreme. Izgledalo je da ne ţeli da pokvari ĉaroliju koja se desila izmeĊu njih pre samo sat vremena. - Moraćeš što pre da se udaš za mene, znaš, svet je ovde veoma konzervativan - nasmejao se, brišući dlanom gar sa njenog lica, ti toliko vremena već ţiviš sa nama, ljudi nas već ogovaraju. - Naravno, insistiraću na tome! - odgovorila je Melisa srećno i primakla svoje usne njegovima. - A šta će biti sa "Adonisom"? - njegov pogled se radoznalo zadrţao na njenom licu. Slegla je ramenima.

69

1000 € BONUS


- Imam dokumenta u "Evangelosu" koja govore o tome ko je vlasnik imanja. Pokazaću ti ih kada se vratimo kući. Stari Kristopoulos je mrzeo moju porodicu, mada nikome nije bilo jasno zbog ĉega. I moj deda je imao problema sa njim. Sve vreme je govorio ĉika Haroldu da mi imamo nešto protiv njega, da ţelimo da preotmemo njegovo imanje. I sama si videla da je to dovelo imanje na ivicu propasti. Kristopoulos nas je optuţivao da smo krivi za njegovu bolest, ĉak i za njegovu smrt. Pokušao je i tebe da ubedi da smo ti mi neprijatelji, ali Melisa, mogu... Neţno je spustila svoj dlan preko njegovih usana i ućutkala ga. - Sve to više nije vaţno Dimitri. Svršeno je sa tim - reĉe neţno. Okrenuo je glavu i poljubio njen dlan. - Ne bih ţeleo da se to imanje ponovo nade izmeĊu nas, Melisa. - Neće, pošto sam odluĉila da se oslobodim te kuće. - Da se oslobodiš? - Dimitri je pogledao kao da ne veruje svojim ušima. - Naravno. Poklonicu ti je kao svadbeni dar reĉe ona nasmejano. Ĉinilo joj se da se Dimitri nasmejao da bi prikrio nervozu zbog njenih reĉi. - Znaĉi, imanje koje je jednom dato u miraz, ponovo se vraća na isti naĉin. Da sam znao da će venĉanje resiti tolike probleme odavno bih se oţenio sa tobom i dalje su Dimitrijeve oĉi blistale od sreće. Dimitri je poljubio i ĉinilo joj se da više nema ĉega da se plaši. Odjednom su se suze pojavile u njenim oĉima. - Šta se dogodilo Melisa? - upitao je sa strepnjom u glasu. - Ništa - odmahnula je glavom. Suze su joj navirale na oĉi stvarajući svetle tragove na njenim garavim obrazima. - Nemaš pojma koliko sam srećna. Palo mi je na pamet da je nešto strašno moglo da dogodi da pokvari našu sreću - dodala je.byvoki - Ništa više ne moţe da pokvari našu sreću, najdraţa moja. Ne boj se kada je ovakav siledţija pored tebe - njegove usne se razvukoše u osmeh. Melisa se takode nasmejala. - Draga, hoćeš li mi ikad oprostiti zbog toga? - Pokušaću. Ali. moraćeš da se potrudiš da popraviš svoje mišljenje o meni njegove reći nate-raše crvenilo u njene garave obraze. - Nadam se da je Hektor uspeo da se probije do ivice šume pre nego što se vatra sasvim raširila -reĉe Melisa. - Ne brini, on ume da se snaĊe bolje od nas. Umirivao je Dimitri.

70


Za trenutak njihovi pogledi su se sreli i Melisa shvati da je i Dimitri svestan opasnosti u kojoj su se njih dvoje nalazili. Svaki ĉas, poneka grana bi im se ispreĉila na putu i Dimitri je morao da je sklanja u stranu da bi mogli da proĊu. Sada je sve bilo završeno, stajali su i gledali u šumu, kada su putem naišli ljudi iz sela sa njima je bio i Teodor drţeći Hektora u rukama. Tek tada, na punom dnevnom svetlu osloboĊena straha od pocrnele šume. Melisa je mogla mirno da osmotri Dimitrija. Njegova crna kosa bila je još crnja od gara. Oĉi su mu bile crvene od dima i suzne. Nikakvo ĉudo što su ih ljudi iz sela uţasnuto posmatrali, pomislila je Melisa. Sada je sve bilo gotovo, pomislila je s olakšanjem, Dimitri, je ponovo smirenim glasom izdavao nareĊenja ljudima. Najzad više nije imala snage. - U redu je, Melisa, sada smo sasvim bezbedni -govorio joj je Dimitri tiho. Podi gore da se okupaš, vatra je ugašena, Teodor je na sigurnom, a i Hektor. Ipak se bojala. Ĉinilo joj se da će se njena sreća svakog ĉasa rasprsnuti, kao balon od sapunice. Sve je bilo isuviše lepo da bi bilo istinito, pomislila je dok je strah u njoj sve više rastao. Mora da se radi o umoru i prevelikom uzbuĊenju, pomislila je. Noga je još uvek bolela ali se popela uz stepenice i otišla u svoju sobu, dok je Dimitri ostao da izda nareĊenja ljudima koji su radili u hotelu šta sve treba da urade posle poţara. Pre nego što je pošla Dimitri joj je rekao: - Sada moraš da se odmoriš. Do sutra ne smeš da ustaješ iz postelje. Reći ću majci da pozove doktora. I budi mirna. Sve je prošlo, najdraţa moja. Nema više razloga za strah. I vatra je daleko. Melisa je otišla u svoju sobu, skinula odeću koja je bila potpuno upropaštena, mnogo joj je bilo ţao narodne nošnje koju joj je Dimitri kupio. Sela je na terasu da se malo opusti pre nego što legne u krevet, kada je zaĉula kucanje na vratima. Dimitri je ušao u sobu. Okupao se, obrijao, presvukao u farmerke i belu košulju. Izgledao je kao Apolon. - Dimitri... - jedva je imala snage šapatom da izgovori njegovo ime. - Toliko te ţelim, najdraţa... Zar si ikada pomislila da bih dozvolio da se vratiš kući? Kada si mi rekla da posle proslave nameravaš da se vratiš u Englesku, mislio sam da ću poludeti. Zaista mislim da ćemo se venĉati uskoro, Melisa najdraţa moja... Usne joj se iskriviše u osmeh.

71

1000 € BONUS


- Hajde, sada idi da spavaš. Kada se probudiš svima ćemo ispriĉati koliko smo srećni. Zaboravićeš one uţase koje si doţivela, obećavam ti! Smestio je u krevet i seo pored nje, drţeći je za ruku, smešila se zbog iznenadne sreće koju je osećala. Pogledao je u oĉi, i uhvatio rukama za bradu. Prvo je neţno spustio poljubac na njene usne, a onda je rukama lagano dodirnuo ispod tanke spavaćice i osetio mirišljave dojke koje su se napinjale poput dve jabuke. Drhtala je pod njegovim rukama i on je osetio zadovoljstvo. Leţala je još uvijek u spavaćici. Njegove ruke su bile neţne. Milovao je, ljubio ruke, lice, grudi, a ona je poĉela uzdisati. Svaki njegov lagani pokret kod nje je izazivao duboki uzdah. Melisina koţa se presijavala pri svakom pokretu. Dimitri se tada pridigao i lagano je ljubeći poĉeo skidati spavaćicu i ĉipkaste gaćice boje pudera. Gledala ga je širom otvorenih oĉiju, poput prestrašene srne i tada je shvatio koliko je voli. Nije se ţurio. Legao je kraj nje i njezine neţne ruke prislonio na svoje napete grudi. Vodio ih je pokazujući joj kako da ga miluje. Poĉela je sa strahom, a onda je ţudno nastavila da ga miluje. Dimitri je osetio neodoljivu ţelju da je poljubi, ljubio je gladno, a Melisa je uzvraćala svaki njegov poljubac i dodir. Vodili su ljubav do jutra, Melisa ga je volela svim svojim bićem. Bio je to poĉetak novog ţivota za oboje.

*** - Sada moraš da se odmoriš. Do sutra ne smeš da ustaješ iz postelje. Reći ću majci da pozove doktora. I budi mirna. Sve je prošlo, najdraţa moja. Nema više razloga za strah. - Dimitri ... - jedva je imala snage šapatom da izgovori njegovo ime. - Toliko te volim, najdraţa ... Zar si ikada pomislila da bih dozvolio da se vratiš kući? Kada si mi rekla da posle proslave nameravaš da se vratiš u Englesku, mislio sam da ću poludeti. Zaista mislim da ćemo se venĉati uskoro, Melisa, najdraţa... Usne joj se iskriviše u osmeh. - Hajde, sada spavaj. Kada se probudiš svima ćemo ispriĉati koliko smo srećni. Zaboravićeš one uţase koje si doţivela, obećavam ti. Spavaj!

72


Poljubio je u ĉelo i seo pored nje, drţeći je za ruku dok nije zaspala. Ni u snu, osmeh nije silazio sa njenih usana. To je bio osmeh zbog sreće za koju je mislila da nikada neće biti njena...

- kraj-

73

1000 € BONUS


Poklon sudbine