Page 72

9. poglavlje Šest nedelja kasnije. Avenija Medison. Njujork. Kejt se ušuškala u štepovani mantil stežući šal oko vrata. Uskoro će Božić i izlozi su prepuni dekoracija i svetala koja su treperila u sumraku. Ipak, nije se osećala prijatno u opštem metežu nakon što je doživela šok. Upravo se vraćala s ginekološkog pregleda, gde su potvrđene sumnje koje su je mučile proteklih nedelja. Postojao je valjan razlog što se tako čudno osećala i što su joj grudi bile osetljive na najmanji dodir, što joj je izostala menstruacija. Trudna je. U trećem mesecu. Pometena i potresena, spotakla se na trotoaru. Neko je pružio ruku da je zadrži. Kejt se zahvalno osmehnula i nastavila dalje. Mora što pre da dođe kući. Nesvesno je ubrzala korak, trepćući da potisne suze koje su joj navrle na oči. U ovom trenu osećala se potpuno samom i napuštenom. Ali uprkos šoku, bila je presrećna što je trudna, ali joj se srce istovremeno cepalo jer je znala da će je Lijam zbog toga smatrati teretom. Ili, još gore, mogao bi pomisliti da je namerno zatrudnela da ga upeca. Upravo to bi mu prvo moglo pasti na pamet. Ne gledajući kuda ide, Kejt je zamišljeno koračala u reci ljudi po Aveniji Medison. Najednom je naišla na zid od ruku i šaka koje su sprečile njen pad. Kad je podigla pogled da se izvini, vreme se zaustavilo. Zamalo da prasne u histeričan smeh, a odmah potom poklopila ju je surova realnost. - Ne - mučno je promrmljala. - Nemoguće. - Kejt? Jesi li to ti? Lijam... Njegove plave oči fiksirale su je vrelim pogledom. Kejt je proklela sudbinu ugledavši ga tako neodoljivog. Uprkos šoku zbog susreta s njim, njeno telo reagovalo je na poznati način. - Da, ja sam. Žao mi je što nisam gledala kuda idem - trudila se da zvuči ležerno iako je stajala pred ocem svog nerođenog deteta. - Kako si, Lijame?

~ 72 ~

1000 € BONUS

Ljubavnica surovog milionera  
Ljubavnica surovog milionera  
Advertisement