Page 1

Buki

1 Bocca


Buki

Amanda Port

U DOLINI TORNELOVIH

2 Bocca


Buki

I Četvrt sata posle odlaska te platinaste plavuše sa nogama dugim sto milja i grudima vrednim milion dolara, njen duh još uvek je lebdeo kućom Tornelovih. Sedeli su u salonu i razgovarali o njoj.

- Melani Hani - izgovorila je gospođa Tornel razgovetno, slog po slog. - Bože me sačuvaj. Ona ne samo što izgleda kao porno-glumica, nego joj je i ime takvo. Je li taj nesrećnik Erik uopšte proverio da li je ona zaista medicinska sestra kao što tvrdi, ili je možda i honorarno zarađivala, igrajući u pornićima? Meni to ime zvuči tako izvikano!

- Pobogu, mama - iako joj nije bilo do smeha, Elis je morala da se nasmeje. Zvuči ti izvikano! Kad si ti imala prilike da saznaš kakva se imena pojavljuju u porno-filmovima, u životu nisi odgledala ni jedan.

- Jesam, špicu i uvodnu scenu. Sećaš se, kad su ono greškom zamenili kasete u video-klubu? Ja sam htela da gledam „Orkanske visove", a oni su omaškom u tu kutiju stavili „Visove požude". Pre nego što je počela jedna od onih užasnih scena, odgledala sam špicu, i na njoj su se pojavljivala baš takva imena!

Džeret Tornel prišao je bifeu u uglu salona da sebi naspe još malo viskija, a onda se vratio do sofe gde su sedele njegova majka i sestra.

- Preteruješ, mama, kao i obično. Ti ljudi koji igraju u porno-filmovima u privatnom životu zovu se sasvim obično. Imena koja se pojavljuju na špici su pseudonimi. Ta devojka, Melani Hani, nije kriva što njeno ime zaista zvuči pomalo pornografski.

- Je li?! - gospoda Tornel jedva je dočekala priliku da se ustremi na njega. Pornografsko ime, pornografsko izgleda... Ni ti nisi ostao imun, zar ne? Isti si kao i tvoj brat, obojica ste pljunuti vaš pokojni otac. Ni on, da je živ, ne bi imao ništa protiv da mu ta Melani Hani padne šaka...

- Mama, kako možeš da kažeš tako nešto! - Elis je poštovala oca, iako nije mogla da ga voli u pravom smislu te reči, jer ga se uopšte nije sećala. Poginuo je kada je Džeret imao osam godina a Erik i ona, blizanci, nepunih godinu dana. Od troje dece pokojnog Edgara Tornela, ona je najviše žalila za njim, najčešće prelistavala stare porodične albume sa fotografijama, i nije dozvoljavala da se o njemu kaže i jedna loša reč. Njena majka se, međutim, uglavnom nije držala pravila da se o pokojniku govori sve najbolje. - Mogu da kažem, jer sam ga, za razliku od tebe, poznavala! I to odlično! prasnu ona. - Oh, kad se samo setim šta sam ja sve njemu praštala i kakve mi je scene priređivao, dođe mi da... Elis, dodaj mi molim te moje kapljice valerijane, potrebna mi je još jedna doza! 3 Bocca


Buki

- Kapljice ti ništa neće pomoći - Džeret je zaobišao sofu, i s leđa nežno zagrlio majku. - Ni protiv loših uspomena, a još manje protiv Erikove verenice.

- Ne nazivaj je tako, molim te! Za mene, ona nije verenica mog malađeg sina, nego jedna najobičnija devojčura, koja mu je zavrtela mozak. Ali on će se, ako bog da, od te vrtoglavice oporaviti, i na vreme će shvatiti da je pogrešio. Šta su ono rekli, kad nameravaju da se venčaju? - ona upitno pogleda u Elis. - Bila sam toliko ošamućena da nisam ni upamtila datum... - Petnaestog maja, mama. Rekli su, petnaestog maja. A danas je dvadeset prvi mart. Za nepuna dva meseca, ne verujem da će se dogoditi nešto toliko krupno da se Erik predomisli. Zaista bi trebalo da se desi neko veliko čudo, pa da on raskine veridbu...

- Ne pominji! - gospođa Tornel zamahala je rukama i počela da guta vazduh, kao da se davi. - Zabranjujem da se u ovoj kući ta reč pominje! I daj kapljice, kad sam te lepo zamolila!

- Neće pomoći - ponovi Džeret koji je uvek važio za najracionalnijeg člana njihove porodice. - Pred nama su samo dve mogućnosti, ili da se pomirimo sa Errikovim izborom, ili da napravimo neki konkretan plan, i otarasimo se te male. - Konkretan plan? Pa, dobro. Hajde, planiraj! Da čujem!

- Čekaj trenutak, ne mogu tako, bez pripreme. Nisam advokat, nego samo običan farmer...

- Običan? - skoči gospođa Tornel uvređeno. - Neće biti, dragi moj! Ti i tvoj šupljoglavi brat niste obični farmeri, nego najbogatiji farmeri u Luizijani. Da ste obični, ne bi se ta šmizla Melani Hani baš pravo iz Dalasa zatrčala da se uda za Erika. Niti bih ja sada čupala kose što će se jedna gradska opajdara koja nikad u životu nije ni videla kako izgledaju pamuk i šećerna trska, baškariti na mojoj zemlji! A ko zna, možda će nesrećni Erik, ako se njoj prohte, i rasprodati svoj deo zemlje i otići da živi negde u gradu... - uzela je novu papirnu maramicu sa gomile koja je stajala na stolu otkad su Erik i njegova verenica otišli, i ponovo zajecala. - Otišla si predaleko, mama! - Džeret nije voleo da se u kući čak ni pominju stvari kao što su rasparčavanje i prodaja imanja. Za njega, zemlja je bila svetinja. - Znam Erika. Nepromišljen je, ali ne toliko koliko ti misliš. Njemu sigurno nije ni na kraj pameti da prodaje zemlju. Hajde, smiri se, molim te. Ako zaista ne možeš da se pomiriš sa tim da se on oženi tom devojkom, smislićemo već nešto.

- Na primer? - otirući suze, ona ga s očekivanjem pogleda. - Hajde, dragi, predloži nešto pametno. Znaš da si oduvek bio moja jedina uzdanica i moja desna ruka. Da nije bilo tebe, da još kao momčić nisi preuzeo vođenje imanja 4 Bocca


Buki

na sebe, dobro znam da danas ne bismo imali ništa...

To je bilo istina. Ali Džeretu nikada nije prijalo kad majka previše počne da ističe njegove zasluge, i pravi od njega heroja i mučenika. Odmahnuo je rukom.

- Pustimo sad to, treba da vidimo šta nam je činiti. Palo mi je na pamet da, možda... - zamišljeno se počešao po glavi. - Ne bi bilo loše kad bi se našao neko da zavede tu Melani, i odvoji je od Erika. On jeste zgodan, ali sa svojim plavim talasima i očima nevinašceta baš i ne izgleda kao muškarčina. A kad bi se našao neko sasvim drugačiji, neki mačo-tip na koga će ta Melani da padne...

- Pa, budi ti taj! - bubnu Elis nepromišljeno. - Ti si sušta suprotnost Eriku i oduvek si se dopadao ženama, još u srednjoj školi sve moje drugarice su bile zaljubljene u tebe. Ti je zavedi, i postaraćemo se da Erik to sazna. A onda će raskinuti, i ekspedovaće tu žensku natrag u Dalas, odakle je i došla.

- Jesi li poludela, Elis? njena majka užasnuto raširi oči, plave kao različak. I njena ćerka i mlađi sin bili su plavooki i svetle kose nasuprot njima, Džeret je fizički veoma ličio na oca, imao je tamno smeđu kosu, tamne oči i zagasit ten, otporan na sunce. Zaista, on se uvek dopadao ženama, mnogo više nego Erik koji je i sada u dvadest petoj imao lice dečaka. Džeret je bio nešto sasvim drugo. Visok i snažan, širokih ramena, sa mišicama koje su se od najranije mladosti kalile u radu i licem koje je imalo pomalo tvrd, opor izraz. Možda zato što je morao pre: rano da odraste i suoči se sa brigama i obavezama.

Erik i Elis su sve što su naučili, naučili u školi. O praktičnom životu njih dvoje nisu znali mnogo. Džeret je učio i u školi, i kroz iskustvo. Rano je shvatio da život nije igra i da se čovek za sve što želi mora boriti. Postao je i ostao takav. Borac. Odlučan, energičan, možda čak i pomalo grub. Njegovo ponašanje bilo je u skladu sa njegovim izgledom. Gospoda Tornel i sama je pretpostavljala ono što je Elis rekla - da bi Džeret bez problema mogao da zavede tu osobu koju je večeras morala da primi u svoju kuću, i da je odvoji od Erika. Ali to, naravno, nije dolazilo u obzir.

- Predlažeš mu da zavede devojku svog rođenog brata! - uzviknu ona sablažnjeno. - Jesi li svesna da bi ga Erik posle toga mrzeo do kraja života? A osim toga, gusko nepromišljena, zaboravljaš da je Džeret oženjen!

To sto je rekla njenom starijem sinu se ni najmanje nije dopalo. Na njegovom licu pojavio se umoran izraz.

- Razveden, mama. Pola godine praktično, a već mesec dana i formalno. Kada ćeš se konačno pomiriti sa činjenicom da smo Dominika i ja razvedeni?

- Dečja posla! - odseče gospođa Tornel. Ona je imala običaj da jednostvno ignoriše činjenice koje joj ne odgovaraju. - Kao što ste se posvađali, tako ćete se i pomiriti. To što ste se bajagi razveli ne sprečava vas da se ponovo venčate. 5 Bocca


Buki

Vas dvoje ste rođeni jedno za drugo!

Njih dvoje svakako ne, to je neuspeli brak samo potvrdio. Ali velika imanja njihovih porodica koja su se celom dužinom graničila, zaista jesu bila pogodna za to da se spoje. Ujedno ogromno prostranstvo plodne južnjačke zemlje, kojim će Džeret upravljati. To je gospođa Tornel imala u vidu kada je godinama ubeđivala svog sina da se oženi Dominikom, jedinicom njihovih suseda Elvertovih. To je i sam Džeret imao u vidu. Nije, doduše, bio slep ni za privlačnu spoljašnost te devojke, njeno ljupko lice i ženstvene obline, ali u brak ga je ipak odveo razum, a ne srce. I taj brak je propao, razum se pokazao kao loš vodič u tim stvarima.

- Nismo rođeni jedno za drugo, i nismo maloletni, da bi ti na naš razvod gledala kao na smešnu, dečju svađu! - Džeret je povisio glas. - Dominik više nije tvoja snaha, ja više nisam Elvertov zet, i naša dva imanja nikada neće postati jedno. Zaboravi na svoje ambicije, mama. Što pre se pomiriš sa tim da će ostati neostvarene, to bolje! Meni je zemlja koju imam više nego dovoljna, i ja sam sa tim potpuno zadovoljan. Briga me što sam mogao da imam dvostruko više, da sam ostao u braku sa Elvertovom ćerkom. Taj brak nije valjao!

- Nije valjao ni moj brak sa tvojim ocem, pa mi ipak ne bi palo na pamet da se razvedem - reče Belinda Tornel suvo. - Da nije poginuo, i dan danas bih ga trpela, i praštala mu neverstva. Ja ne znam sta je uzrok tvom razvodu, ti očigledno smatraš da ja kao majka ne zaslužujem da mi se poveriš, ali budi uveren, Džeret, da idealnih brakova nema... - Mama! Džerete! Molim vas... - razgovor je pretio da preraste u raspravu kakva se već mnogo puta pre toga među njima vodila, i koji Elis nije bila u stanju da sluša. - Trebalo bi da pričamo o Erikovoj veridbi, a ne o Džeretovom braku.

- Tačno - složi se njen brat. - Naravno, ne dolazi u obzir to što si ti predložila, da ja nešto pokušam sa tom curom... Ne bi došlo u obzir ni da se radi o nekom drugom, a ne o mom bratu. Bez obzira šta mama o tome mislila, meni se takve ženske jednostavno ne sviđaju. Da sam kojim slučajem sreo na ulici tu Melani Hani, jedva da bih je i pogledao. Ali možda bismo mogli da izvedemo nešto drugo. Do maja, odnosno do venčanja, Erik će biti ovde na farmi, a ta njegova će biti u Dalasu. Kad bi ti, Elis, pozvala u goste neku svoju drugaricu iz koledža, možda bi se nešto i moglo učiniti?

- Sumnjam... - Elis je po mislima prebirala lica i imena iz školskih dana. - U celom mom koledžu nije bilo ni jedne devojke koja bi mogla da se takmiči sa seks-bombom kakva je ta Erikova Melani. - Zaista - Belinda surevnjivo zavrte glavom. - Ta koju dovedemo u Tornel 6 Bocca


Buki

Veli trebalo bi da bude prava holivudska filmska diva, pa da zaseni onu Erikovu faćkalicu. A danas ni filmske dive ne postoje. I da iznajmimo Demi Mur, to nije to. U moje vreme, bile su Liz Tejlor sa onim svojim neverovatnim ljubičastim očima, pa Grejs Keli, pa Ketrin Hepbern...

Džeret se popustljivo nasmejao. Njegova majka bila je pasionirani filmofil. Stizala je da odgleda sve stare melodrame na TV-programu, i još i da iznamljuje kasete iz video kluba u obližnjoj varošici Čezington. Zato i jeste došla u situaciju da, greškom, odgleda uvodnu špicu nekakvog pornića.

- Ženska osoba koju bismo doveli u Tornel Veli ne mora da bude filmska zvezda da bi ugrozila Melanine pozicije - reče on razložno.

- Dovoljno je da bude sasvim različita od nje. Što manje dodirnih tačaka, to bolje. Svi mi uglavnom priželjkujemo nešto potpuno različito od onoga što već imamo. Ja ću se, na primer, ako se ikada budem ponovo ženio, potruditi da nađem osobu koja ni po čemu ne liči na Dominiku...

- Hm... - promrmlja njegova majka. Nije komentarisala, ali njeno lice izražavalo je sve, samo ne odobravanje. U međuvremenu, Elis se sa sofe premestila u svoju omiljenu fotelju u uglu salona. Staru fotelju sa ogromnim mekim rukohvatima i naslonom, presvučenu somotom boje suvog lišća, koji se već bio prilično usijao od sedenja. Gospođa Tornel već deset godina pokušavala je da to ruglo, tu stolicu-lađu izbaci na tavan, ali Elis nije dozvoljavala. Bio je to njen kutak za razmišljanje, i sada je radila upravo to. Razmišljala.

- Setila sam se! - uzviknu ona neočekivano. - Poznajem jednu osobu koja bi vrlo rado došla u Tornel Veli, kad bih je ja pozvala. Ona obožava putovanja. Sećate li se kad sam pre pet godina, kad sam završila koledž, bila na onom divnom krstarenju po Mediteranu?

Rekla je to kao da pita da li se sećaju da je prošle subote bila u nekom denling restoranu u Čezingtonu. Elis nije bila glupa devojka. Ali to se moglo otkriti tek pošto je čovek malo bolje upozna. Na prvi pogled, bila je osoba koja uvek govori i neumesne stvari, i nikada ne pogodi pravi ton. - Sećam se, srce - procedi njena majka. - To tvoje krstarenje koštalo nas je đavo i po. Računali smo, Eli, da ćeš se vratiti sa verenikom. Krstarenje po Mediteranu obično za to i služe...

- Mama! - prekide je Džeret, opominjućim tonom. - Elis ima samo dvadeset pet godina i sigurno neće ostati usedelica. Njen lični život nije tvoja briga, naći će ona momka.

- Gde? - U Čezingtonu, medu najamnim radnicima koji subotom uveče dolaze na pivo i pomfrit kod „Ujaka Fredija"? To krstarenje bilo je njena životna šansa, koju ona nije iskoristila. 7 Bocca


Buki

Niko od Tornelovih, osim Elis, nije imao prilike da vidi Evropu. Belinda je još previše dobro pamtila nemaštinu i teške dane posle muževljeve smrti da bi sada, kada su finansijski ponovo stali na noge, rasipala s mukom stečeni novac na putovanja. Džeret više nije morao sam da radi po poljima, ali organizovanje poslova i nadziranje radnika opet mu nije ostavljalo previše vremena za odmor. Erik se u rad na imanju nerado uključivao i koristio je svaku priliku da zbriše u Dalas ili Nju Orleans, ali Evropa ga uopšte nije zanimala. - Saslušajte me! - zahtevala je Elis. - Na tom krstarenju delila sam kabinu sa jednom potpuno neverovatnom devojkom, po imenu Holi Parker. One divne razglednice koje sam jedno vreme dobijala sa raznih krajeva sveta, bile su od nje.

- Ali su prestale da stižu. Ta Holi te je vetovatno zaboravila. Uostalom, šta znači to „potpuno neverovatna devojka"? - Belinda je s izrazom gađenja na licu strpala u usta kocku šećera, natopljenu kapljicama valerijana. - I Melani Hani je, na svoj način, neverovatna...

- Holi je neverovatna na sasvim drugi način. Ona je visoka, ima predivnu crvenkastu kosu i zelene oči, i sećam se, nosila je uvek neke savršeno krojene kostime u kojima je izgledala kao filmska diva. Kao Ketrin Hepburn u svojim najboljim danima, mama! Holi poznaje Evropu kao svoj džep, izvanredno govori francuski, bavi se jahanjem i jedrenjem, i razume se apsolutno u sve u šta jedna prava žena treba da se razume. Na primer, ona zna koje vino ide uz koje jelo, i zatvorenih očiju ume da razlikuje francuske sireve samo po ukusu, i kada u izlogu vidi jedan model odmah pogodi od kog je kreatora. Jednom rečju, ona je glamurozna!

Belinda i Džeremi bez reči su se zagledali. Posle ovoga što je Elis rekla o osobi po imenu Holi Parker, Melani Hani, bolničarka iz Dalasa, više im nije izgledala kao „belosvetska ženska".

- Nama ne treba glamurozna, dušo - objasni Belinda strpljivo, jer su kapljice valerijana izgleda počele da deluju. - Šta bi jedna takva, koja je prokrstarila ceo sveti u sve se razume, tražila u Tornel Veliju? Ovde se niko ne razume u jedrenje i u francuske sireve. Ovde se ljudi, ako si zaboravila, uglavnom bave gajenjem pamuka, pirinča i šećerne trske.

- Ali Holi bi vrlo rado došla. Ona je radoznala, i želi sve da vidi i da upozna. Ako je bila na Andima i na Islandu, zašto ne bi došla u Luizijanu? Ja još uvek imam njenu adresu u Vankuveru, mogu da joj pišem, i da je pozovem u goste. - Šta je ona? - upita Džeret. - Kanađanka?

- Po ocu. Po majci, prava pravcata Francuskinja.

- Divno. Samo zar ne misliš da bi, pre nego što je dovedemo ovde, trebalo da znamo ko su joj otac i majka, i čime se bave? Čime se ona bavi, Elis? Zbog čega 8 Bocca


Buki

neprestano putuje? Odaklejoj para za putovanja? - Belinda ju je u ravnomenim razmacima bombardovala pitanjima kao pikado-strelicama. - I gde je to imala prilike da nauči baš sve o čemu jedna poštena devojka ne bi trebalo da ima pojma? Ni na jedno od tih pitanja Elis nije imala odgovor. Činilo joj se da zna sve o Holi Parker, a sada je morala da prizna da ne zna gotovo ništa. Pa ipak, za nju je bila spremna da stavi ruku u vatru.

- Ne znam. Ali u jednu stvar sam sasvim sigurna! - uzviknu ona vatreno. Holi nije nepoštena! Ona je besprekorna, u svakom smislu. Za te tri nedelje krstarenja, ona je jednostavno ignorisala muškarce iako su je opsedali svi, od kapetana broda do nekog zgodnog i bogatog mladog Italijana koji je imao kabinu puku puta naše. A poštena je i u onom drugom smislu. Ovo što ću vam sada ispičati će vas valjda uveriti u to. U jednoj poslastičarnici u Sen Tropeu, gde smo svratile na sladoled, Holi je u toaletu pronašla, zamislite šta? Brilijantsku narukvicu! Pravu, pravcatu! I otišla je sa njom pravo u policiju!

- Možda - protisnu Belinda. - A možda i kod nekoga ko ispod ruke otkupljuje takve stvari? Otkud ti znaš, jesi li bila sa njom?

- E, pa, jesam! I to kod dežurnog inspektora, lično. Holi je narukvicu predala njemu. Zar bi jedna nepoštena osoba uradila tako nešto? Drugi dokaz je to što sam ja sav svoj novac uvek držala u koferu koji nije bio zaključan, a i nakit takođe. Da je htela, imala je priliku da ga uzme, i nestane bez traga. - Kako, da sa tvojim parama i nakitom skoči s palube, pravo među morske pse?

- Ne. Ona nije putovala sa nama do kraja. Iskrcala se na Gibraltaru, a tamo smo pristali rano ujutru, dok sam ja spavala kao zaklana. Holi je otišla, i ostavila mi pored jastuka ceduljicu sa svojom adresom u Vankuveru. Još i danas je čuvam. Napisala je: „Zbogom, Elis uvek ću te se rado sećati"... U salon uđe Oli, krupna, sredovečna Crnkinja koja je Tornelovima pomagala u kući, i po običaju, sasvim prozaičnim pitanjem prekide Elis u sanjarenju: - Hoćeš li biti ljubazna da dođeš i obrišeš posuđe, mlada damo?

Elis nevoljno ustade sa svoje fotelje za razmišljanje. Ostavši sami, Džeret i Belinda se ponovo zagledaše. Od svoje troje dece, ona se samo sa njim mogla sporazumevati pogledima. Jedno drugom su čitali misli, ponekad. Samo kad se radilo o Džeremijevom ličnom životu i njegovom neuspešnom braku, bili su potpuni stranci. Ali sada nije bila reč o tome, njihova zajednička briga bio je lakomisleni Erik, čiju je ženidbu trebalo sprečiti. - Ti mama kao i obično malo preteruješ, ali u osnovi si u pravu priznade Džeret. - Melani Hani svakako nije snaha kakvu bismo mogli poželeti. Osećam 9 Bocca


Buki

da se za Erika prikačila samo zbog para, i već je vidim kako po čitav dan sedi u sobi i manikira nokte kao da se nalazi na Beverli Hilsu, a ne na plantaži šećerne trske i pamuka. Nego, da Elis ipak pozove u goste tu svoju Holi? Koliko sam ja shvatio, Melani je za nju malo dete. Ako je ta dama zaista glamurozna kao što se čini, Erik neće ostati ravnodušan. A s druge strane, uveren sam da se devojka koja život provodi na luksuznim krstarenjima neće predugo zadržat i u Tornel Veliju. Ostaće ovde nedelju ili dve, dok joj ne postane dosadno, i odjezdiće dalje.

- Možda si u pravu - složi se gospođa Tornel. - Ništa nas ne košta da pokušamo. Reći ćemo Elis da je pozove. ***

Erik, koji je one noći posle upoznavanja odvezao Melani u Dalas jer je narednog dana morala da se pojavi na poslu, vratio se tek prekosutra i nije imao prilike da čuje kakav je utisak na porodicu ostavila njegova verenica. Tog dana kada se vratio, prvo je naleteo na Džereta koji je u zadnjem delu dvoriša, tamo gde su se nalazile garaže za automobile i poljoprivredne mašine, upravo menjao vodu u hladnjaku svog „mercedes-karavana". Vozilo je bilo praktično jer se istovremeno moglo koristiti i za transport svakodnevnih potrepština za imanje, i za neke malo bolje prilike. Osim toga, bilo je staro osam godina, a izgledalo kao da ima najviše dve. U Džeretovom slučaju, auto je odavao svog vlasnika, bio je solidan, besprekorno održavan, praktičan i sa dobrim motorom. Nasuprot tome, Erikov tamnocrveni sportski kabriolet spolja je izgledao elegantno i pomalo razmetljivo ali iznutra, iako samo tri godine star, bio je krš. Erik nije mogao polagati na ono što se ne vidi. Devojke su videle samo aerodinamičnu liniju kabrioleta, i blistavu karoseriju, to je bilo dovoljno.

- Zdravo, stari - reče on, udarivši Džereta po leđima. - Evo i mene iz Dalasa. Pa, šta kažeš? Ili si ostao bez reči, kao i ja kad sam je prvi put ugledao? Džeret je, pretrpan svakodnevnim obavezama, bio već potpuno zaboravio na Melani Hani. Bilo mu je potrebno par sekundi da shvati o čemu to njegov brat govori.

- U pravu si - on se suvo nasmeja i bilo je jasno da smeh ne znači odobravanje. - U prvi mah, stvarno smo ostali bez reči. I ja i Elis. O mami da i ne govorim.

- Sta to znači? - sada je Eriku bilo potrebno vremena da shvati. - Hoćeš da kažeš da vam se nije dopala? Pa jeste li vi slepi, ludi, ili nešto treće?

- To treće. Sposobni da objektivno procenimo dotičnu gospođicu. Za razliku od tebe, koji si slep za sve osim za njene noge i poprsje, i gluv za sve, osim za njen umilni glasić. Priznajem, Erik, tvoja verenica osvojila bi gotovo svakog muškarca. Ali, nisi valjda očekivao da takva kakva je osvoji i nas troje? 10 Bocca


Buki

- Ti si muškarac, ako se ne varam. Priznaj bar da je prelepa, to valjda ne možeš da porekneš?

- Skoro da mogu - Džeret ravnodušno sleže ramenima. - Zgodna je, doterana, za nečiji ukus možda i seksi, ali prelepa sigurno nije. Ja barem nisam primetio. Nije moj tip.

- Fino - reče Erik lakonski, zveckajući ključevima automobila. - Neka i ubuduće tako ostane. A sad mi objasni šta, do vraga, mama ima protiv nje!

- Šta nema? Idi gore kod nje, pa neka ti sama objasni. Ako je budna. Celu noć i dan posle posete tvoje verenice uzimala je kapljice valerijane, a od juče je prešla na sedative i uglavnom drema.

- Tako, dakle... - njegov brat zagledao se u vrhove svojih uglancanih, skupih cipela od meke kože. - Znači, u kući je vanredno stanje. Kao i obično, mama je besna na mene, jer ja nisam ti. To što nisam dobri, poslušni Džeret koji će bez pogovora pristati da ga majka oženi bogatom naslednicom, automatski znači da nisam dobar sin. E, pa, nećemo tako! Iz ovih stopa idem gore, briga me da li ona spava, ili ne. Probudiću je, i objasniću joj da ne mogu svi da budu savršeni kao njen stariji sin!

- Nećeš je probuditi! - Džeret ga zaustavi, ni malo nežnim pokretom. - I, kakve su to sad gluposti? Ko uopšte pravi poređenje između nas dvojice? Ko kaže da treba da budeš kao ja?

- Niko, ali to lebdi u vazduhu, burazeru. Oduvek, još od mog prvog razreda osnovne. Nikad nisam bio dobar đak kao ti, nikada pobednik na takmičenjima iz istorije, geografije; ili šta ti je ono već posebno išlo za rukom... Nikada zvezda školskog bejzbol-tima, nikada visoki, mišićavi, crnokosi za kojim devojke uzdišu... - Idi do đavola, klinac! - Džeret je umorno odmahnuo rukom, i u džepu karirane pamučne košulje potražio cigarete. - Gde su te devojke koje uzdišu za mnom? Ja ih ne vidim, nemam vremena da dignem glavu od posla.

- Nikada nisi ni imao. Bilo je devojaka, Džerete - njegov mlađi brat sada ga je gledao gotovo sažaljivo. - Ali ti ih nisi ni primećivao, tvoj pogled bio je upravljen samo u Elvertovo imanje, zato što je mama tako želela. Ona ti je oduvek pokazivala u šta treba da gledaš. To što Dominika ne izgleda loše samo je čista slučajnost, i da je bila najružnija devojka u Luizijani, ti bi se njom oženio zato što je bogata, i zato što mama tako hoće. Ali, rekoh ti već, ja nisam ti! I neću da dozvolim da mi majka bira mladu. Ako je tebi odabrala pogrešnu, moram li i ja sada da je pustim da bira umesto mene, i uvali me u pakao od braka? Džeretova vilica gotovo se zgrčila od besa. 11 Bocca


Buki

- Nije tvoje da sudiš o tome kakav je bio moj brak - zareža on.

- Ne sudim. Samo vidim, i otvoreno govorim šta vidim. Brat sam ti, do vraga. Misliš li da ne primećujem da si već pola godine, od kako se Dominik vratila u kuću svoga oca, smrknut, neraspoložen, gnevan na ceo svet? Ja te ne pitam šta je to bilo među vama, samo konstatujem da je mama, uvaljujući te u taj brak, od tebe uspela da napravi nesrećnog čoveka. Neću da se to u mom slučaju ponovi!

- Nije mene mama ni u šta uvalila. Uvalio sam se sam - Džeret je duboko uvukao dim ljute, jake cigarete, kao da će mu to nešto pomoći. A tebe niko neće sprečiti da se oženiš tom devojkom. Pravi ili pogrešan, izbor će biti tvoj. Izvoli, oženi se! Možda ćeš biti bolje sreće!

- I hoću, videćeš, Melani nema ogromne plantaže i bogatog tatu, ja znam da je to glavni razlog što vam se nije dopala. Ali ona je divna. Ima dušu deteta, i srce veliko kao cela Luzijana!

Erik je žustrim korakom krenuo prema zadnjoj verandi. Ostavši sam, njegov brat se sarkastično nasmeja sebi u bradu. U grudi kakve je imala Melani Hani zaista je moglo da stane srce veliko kao cela Luizijana. I to je bio jedan od dokaza ko je od njih dvojice nezreli klinac, koji podsvesno u svakoj ženi traži mamu. Erik, naravno. Žena sa majčinskim oblinama, poput Melani Hani, morala je privući nezrelog i bebastog Erika, kome još samo cucla fali.

Džeret je oborio glavu. A on? Šta je sa njim? Bio je „mamin sin" samo utoliko što su se neki njegovi stavovi o životu poklapali sa stavovima njegove majke. Na primer taj da je zemlja najveće bogatstvo i najveća svetinja. Time što je ponovo uspeo da podigne na noge imanje svojih predaka, time što je plodna južnjačka zemlja višestruko vraćala za svaki napor koji se u nju uloži, Džeret je bio savršeno zadovoljan. Nikada se nije pokajao što je, umesto da se upiše na neki univerzitet i posle toga nađe dobro plaćen posao u gradu, ostao na imanju. Ovde je pripadao, ovo je bio njegov svet. Ali zbog toga što je dozvolio da ga majka prosto ugura u brak sa Elvertovom ćerkom sada se gorko kajao. Gorčina mu se ogledala i na licu, izgleda. I Elis i Erik primećivali su da je nesrećan, ali nisu ni slutili zbog čega i koliko. Nesreća možda i nije bila prava reč za to osećanje. Džeret je bio besan, razočaran, i prema svojoj bivšoj ženi sada, šest meseci kasnije, osećao je samo prezir. Ali onog dana kada je otkrio da ga Dominik vara, i da je to činila tokom čitave trigodine njihovog braka, bio je gotovo lud od besa. Mogao je da ih oboje ubije u tom času, i nju, i tog... Mensfilda. Dominikin ljubavnik zvao se Mensfild, bio je proćelav, sa jarećom bradicom, dobrih petnaest santimetara niži i dvadesetak kilogama laklši od Džereta. Fizički, taj tip bio je smešan, a Džeret je bio siguran da je smešan i u 12 Bocca


Buki

krevetu. Ali, kad je Dominiki krevet uopšte bio važan? Tri godine Džeret je u postelji imao hladnu jegulju iz Severnog mora, a ne ženu. Dominik je dobro izgledala. Bila je možda malo previše niska za njega, možda za nijansu punija nego što bi trebalo, ali, sve u svemu, izgledala je lepo. Kovrdžava crna kosa, krupne, okrugle smeđe oči zasenčene dugim trepavicama. Ljupko i sveže lice, jedro i skladno telo, koža kao bledoružičasta svila.

Nije podnosila jako južnjačko sunce i uglavnom je vreme provodila u kući, među knjigama. Kad se udala za njega, donela je sa sobom i svoju ogromnu biblioteku, i često je odlazila na razne sajmove novih izdanja, ponekad čak i u Njujork. Ali, osim na sunce, bila je alergična i na seks. Priznavala je da je frigidna i da joj ispunjavanje bračnih dužnosti teško pada. Džeret je ćutao i trpeo, za ljubav kućnog mira, i za ljubav Elvertovog imanja. A onda je otkrio da je Dominik već godinama u vezi sa tim Mensfildom, profesorom književnosti u gimnaziji u Čezingtonu. Nikada se nisu sastajali u toj varošici, strogo su vodili računa o tome da njihova veza ostane tajna. Ali su zato zajedno odlazili u kupovinu knjiga i na sajmove i uzimali sobe za dnevni boravak u hotelima.

Tada, kada je već saznao za njenu vezu, Dominik mu je otvoreno bacila u lice da ona uopšte nije frigidna, kao što on misli. Za nju, objasnila je, seksualno zadovoljstvo ima veze sa intelektualnim, duhovnim skladom. A na tom polju, neugledni, kržljavi profesor Mensfild bio je njen idealni partner. On, Džeret, sa svojim privlačnim licem i snažnim telom, možda je pravi muškarac, ali ne za nju.

Epilog je bio kratak, sve se okončalo za samo nekoliko dana. Naredio je Mensfildu da da otkaz u gimnaziji i sebi traži novi posao i novo prebivalište gde zna, samo što dalje od Čezingtona. Ovaj ga je bez pogovora poslušao, procenjujući da je bolje da beži nego da na sebi oseti snagu Džeretovih pesnica. Dominik je, međutim, reagovala drukčije nego što je on očekivao. Pristala je da zauvek okonča vezu sa Mensfildom i njegov odlazak iz Luizijane nije joj teško pao, ali na razvod nikako nije htela da pristane. Na Džeretov zahtev, vratila se u kuću svoga oca, ali je neprestano nalazila razlog da mu telefonira ili dolazi u Tornel Veli, i ubeđuje ga da treba da se pomire. Kao da je u njoj proraila ona jednostavna i racionalna žica jednostavne devojke odrasle na imanju i vezane za zemlju. Bilo joj je po svaku cenu stalo da sačuva brak. Ali za Džereta, taj pokušaj koji je zapravo više bio spajanje dva poseda nego dvoje ljudi, bio je sada stvar prošlosti ružna priča, koju je želeo da zaboravi.

Hoće li moći? Teško, u pogledu toga nije bio optimista. Danas, šest meseci posle raskida i mesec dana posle zvaničnog razvoda, znao je samo jedno: da je zauvek izgubio poverenje u ženski rod. 13 Bocca


Buki

II Tog jutra, tog tako važnog jutra koje je čekala punih pet godina, Holi Parker bila je toliko uzbuđena da joj nije ni palo na pamet da izlazeći iz zgrade baci pogled u poštansko sanduče. Ali poštar ju je susreo na vratima i prosto joj ugurao u ruke mali bledoružičasti koverat ispisan tamnoružičastim mastilom, i adresiran na njeno ime. Holi je rasejano pomislila da je verovatno neka greška u pitanju. Njoj nije imao ko da šalje pisma, pogotovu ne tako kitnjasta i klinački romantična. A onda je na poleđini pročitala ime pošiljaoca: Elis Tornel, Tornel Veli, Čezington, Luizijana. Sjedinjene Države.

Namrštila se, pokušavajući da se priseti koje to. Nije bilo lako. U poslednjih pet godina, otkako je njen pre toga tako miran život preko noći postao napet i ispunjen putovanjima i događajima, upoznala je mnogo ljudi. Ko bi sad mogla da bude ta Elis? A onda joj je sinulo u glavi: simpatična, mala plavuša sa kojom je delila brodsku kabinu na svom prvom putovanju. Na svom prvom zadatku. Holi Parker nije putovala svetom kao turista, iz radoznalosti i zadovoljstva, zato što ne zna kako da potroši višak novca i slobodnog vremena. Ona je samo tako izgledala, a zapravo je putovala poslom, i sva njena putovanja bila su sastavni deo zadatka, ozbiljnog, i...

Veoma opasnog. Jutros, kada je svemu tome konačno došao kraj, najzad je mogla da odahne. I još uvek nije verovala da se sve okončalo tako uspešno i glatko, bez posledica. Da je ona, Holi, koja je do tada odrastala pod staklenim zvonom i u sličnim stvarima nije imala nikakvog iskustva, pet godina sa uspehom radila stvar o kojima do tada nije mogla ni da sanja. Ali sada je svemu tome došao kraj. Gotovo je, razmišljala je vedro, zaustavljajući svoj tamnoplavi „ford" pred kapijom Državnog zatvora. Gotovo, zauzvek. Samo još da ugleda Pitera kako izlazi iz dvorišta te grozne, sive zgrade, i to će značiti da je zaista sve okončano. I najzad ga je, posle nekih pola sata čekanja, ugledala. Istrčala je iz automobila i bacila mu se u zagrljaj.

- Tata! - prislonila je lice uz njegov obraz, boreći se sa suzama. - Najzad! Da samo znaš kako sam srećna!

- A tek ja, mila moja! - blago je držeći za ramena, pomerio se korak unazad, kao da želi da je dobro pogleda. Prvi put izvan zatvorskih zidina, gde su se do tada viđali, dok mu je dolazila u posete. - Divna si. Najlepše i najbolje što sam u životu napravio, to si ti. Piter Parker, čovek sa licem i držanjem aristokrate, biografijom pustolova i dosijeom čoveka koji se stavio izvan zakona, bio je nepopravljiv. Nepopravljivi šarmer, i nepopravljivi vrag. Holi se razoružano nasmejala, ali njene zelene oči 14 Bocca


Buki

bile su ozbiljne, i dalje veoma stroge, baš kao i dok mu je dolazila u posete.

- To sigurno - rekla je, ne skrivajući prekor. - Tek se spremam da sa tobom razgovaram o nekim stvarima! Ali, ne sada. Prvo idemo kući, tamo je sve spremno za tvoj dolazak. Anželin se pobrinula za sve. Sauna, kupatilo, ručak o kakvom si pet godina mogao samo da sanjaš... Šampanjac „Kristal", i dezert iznenađenja.

- Sladoled od badema sa prelivom? - pogodio je Piter. - Sa tvojim starim, draga moja devojčice, nikakvo iznenađenja nisu moguća, bar kad je dezert u pitanju.

I - samo kad je dezert u pitanju. U svemu ostalom, Piter Parker je, bar za svoju ćerku, bio jedno ogromno i nimalo prijatno iznenađenje. Punih dvadeset godina, Holi je rasla i živela u uverenju da je njen otac novinar. To je i bio. Poznati i dobro plaćeni novinar kanadske TV-mreže, autor omiljenih putopisnih emisiji bio je rečit i obrazovan čovek, tečno je osim svog matenjeg engleskog i francuskog', sto je za jednog Kanađanina bilo normalno, govorio još i španski i italijanski jezik. A uz sve to, bio je još i neobično duhovit i šarmantan, pravi pozer koji je u stanju da svojom pojavom prosto prikuje gledaoce uz televizijski ekran. I, kao da sve to nije dovoljno, Piter je još posedovao i zavidnu visinu, blistave zelene oči i neodoljiv osmeh.

Jednostavno - bio je savršen. Tako su mislili gledaoci njegovih emisija, tako su mislili urednici u kanadskoj Televiziji, tako je mislila i Holi. Nije nažalost imala majku koja je umrla kad je njoj bilo samo šest godina, ali je zato imala savršenog tatu, i pored njega detinjstvo kakvo se samo poželeti može. Pa ipak, veoma rano je počela da se pita kako je moguće da njih dvoje samo od tatine novinarske plate žive u tolikom luksuzu. I kako to da luksuz iz godine u godinu samo postaje sve veći? Prvo su živeli u prostranom stanu u gradu, zatim se preselili u kuću sa vilom, pa par godina kasnije u novu, još udobniju i veću. U međuvremenu je Piter kupio i stan u jednom od najboljih kvartova Pariza, i njih dvoje su često odlazili tamo. A tek razbacivanje novca na druge stvari, najbolje hotele, najbolju hranu i piće, garderobu kakvu obični ljudi ne mogu sebi da priušte... Otkud sve to? Holi se nije zadovoljavala samo time da se pita u sebi, već je i glasno postavila pitanje, jednom prilikom. „Ušteđevina tvoje pokojne majke", odgovorio je Piter kratko. „Njena porodica, tamo u Burgundiji, bila je veoma bogata. Uložio sam taj novac u akcije koje nam donose odličan godišnji prihod. Ali nema razloga da ti time lupaš svoju lepu glavicu, Holi. Zar ne možeš jednostavno da uživaš, i da ne razmišljaš pre više?" Narednih godina Holi se držala tog saveta, uživala je i nije razmišljala o stvarima u koje se ona, mlada devojka koju finansijske transakcije ne zanimaju, uopšte ne razume. A onda je, par meseci pre njenog dvadeset 15 Bocca


Buki

drugog rođendana, Piter Parker „pukao". On, dugogodišnji uspešni krijumčar dragog kamenja i nakita, majstor svog zanata, čovek sa dva lica u dve profesije, bio je provaljen. Usledilo je suđenje, oduzimanje imovine, i kazna od pet godina zatvora. Bilo je to najmanje što je, za više od dvadeset godina bavljenja švercom dragocenosti, mogao da dobije.

On se našao iza rešetaka, a ona, njegova jedinica i njegova princeza, našla se u očajnoj situaciji. Do juče su imali sve, sada najednom nije bilo ničega. Piterov bankovni račun bio je na nuli, a njegov ugled potpuno srušen. Holi je posle procene i zaplene imovine, i posle izvršne sudske presude, imala samo toliko novca da u Vankuveru kupi jedan osrednji stan, a uz to joj je ostao i jedan automobil, deo skupocenog nameštaja i lične stvari. Po proceni sudskih veštaka, Piterova legalno stečena imovina bila je tolika. Ali Holi ga je, i pored toga što o njegovom tajnom poslu nije imala pojma, odlično poznavala. Ona je znala da se njen otac kad izađe iz zatvora, neće zadovoljiti time. Bio je previše naviknut na luksuz, i previše gnevan na kanadsko sudstvo, uveren da je dobio mnogo rigorozniju kaznu nego što zaslužuje. U svoju odbranu, iznosio je argumente koji su zapravo bili sasvim tačni. On nije krao, otimao, niti je ikada uzeo išta tuđe. Jednostavno je kupovao dragocenosti u jednoj zemlji, obično u Južnoj Americi ili negde u Aziji, i prenosio ih u drugu, na tržište Evrope ili Kanade. Švercovao je, da. Ali najbezazleniju moguću robu - drago kamenje. Drugi švercuju drogu, oružje, a on samo kamenčiće, kojima nikoga ne ugrožava. I zar je za to uopšte zaslužio zatvor, a ne samo uslovnu kaznu? Drugi izvrše ubistvo, pa budu oslobođeni...

Ali Piterovi vešto sročeni argumenti nisu bili dovoljni. A njegovo ogorčenje na one koji su ga po njegovom mišljenju nepravedno osudili, tokom pet godina provedenih u zatvoru samo je raslo. Holi je bila sigurna da će on onog časa kad izađe na slobodu iz čistog inata, iz čiste ludosti, nastaviti da se bavi istim poslom, kao da izaziva sudbinu. A ona to nije želela. Cilj joj je bio da njen otac koji će kad zatvorska kazna istekne imati punih pedeset pet godina, ostatak života provede mirno. Postojao je samo jedan način da taj cilj i ostvari. Da u međuvremenu zaradi veću količinu novca i da kad se Piter nađe na slobodi pribegne svojevrsnoj uceni. Tako je i učinila. ***

Tokom pet godina iskustva naučila je mnoge stvari. Pre svega - da bude krajnje oprezna. U svako doba i u svakoj prilici, kad su u pitanju krupne stvari, a naročito kad su u pitanju sitnice. Ljudi koji se bave opasnim poslovima, kakvim se ona bavila sve to vreme, redovno padaju na sitnicama. A Holi nije imala nameru da padne. Ne sada, u završnici, kad je već prošla kroz cilj. I zato nije mogla sa ocem o tim stvarima, najvažnijim stvarima, da razgovara u stanu. Bila je uverena da je ozvučen, baš kao što je pretpostavljala da je i ona 16 Bocca


Buki

sama od trenutka kada se Piter našao u zatvoru, na neki način bila pod prismotrom.

Zato se trudila da, barem u Vankuveru, ničim ne skreće pažnju na sebe. Stan je bio relativno skroman, kola takođe. Nije se oblačila ni ponašala upadljivo, nije izlazila na ekskluzivna mesta. Ali čim bi se našla van Kanade, na zadatku, počinjala su da važe nešto drugačija pravila. Tamo nipošto nije smela da izgleda kao previše jednostavna i skromna, a najmanje kao nesigurna i smušena devojka. Naprotiv. Bilo je neophodno da ostavlja ulisak dobrostojeće, samouverene i zrele mlade žene, koja putuje iz čistog zadovoljstva. Na primer zato da posle velike nesrećne ljubavi nađe mir i neku vrstu utehe. Nije joj bilo teško da igra svoju ulogu, zahvaljujući Piterovom načinom života uspevala je da se snađe u svakoj prilici, i u bilo kom kraju sveta. Takođe zahvaljujući njemu, uspela je da se poveže sa ljudima čiji je posao bio nakit, prodaja i kupovina. Upoznala je trgovce, upoznala mušterije, ljude koji su igrali ulogu posrednika, pa čak i korumpirane policajce, poput onog inspektora iz Sen Tropea.

Sada, sve što je želela bilo je da ih zaboravi. Što pre, kao da nikada nisu ni postojali. I njih, i zadatke koje je obavljala, i putovanja, i brilijante. Naročito brilijante, od njih joj se dizala kosa na glavi.

Dva dana posle Piterovog izlaska iz zatvora, Holi je procenila da je došao pravi trenutak za razgovor. Odabrala je veliki restoran na otvorenom, usred parka Mjuzik Garden, jednog od najvećih izletišta u gradu. Otac je bio pomalo začuđen njenim izborom.

- Znaš da baš nisam lud za ovim mestom. Mjuzik Garden, nedelja posle podne. Samo penzioneri sa svojim unucicima. Deca koja cice, jure okolo, i neprestano si u strahu da će ti uflekati odeću sladoledom... Nisam te dovodio ova mo ni kada si bila mala.

- E, pa, sada ja vodim tebe - rekla je Holi škrto, ništa ne objašnjavajući. Znala je da restoran usred parka u kome su služili samo pomfrit i hamburgere, nije mesto za njenog oca, koji je uživao samo u prvoklasnoj francuskoj kuhinji, i čitavog života se kretao samo po lokalima sa pet zvezdica. Ali ovo neugledno mesto pod otvorenim nebom bilo je najsigurnije koje se moglo zamisliti. Ili se bar Holi nadala da je tako. Da penzionere i decu niko ne prisluškuje, i da u zelenu travu oko okruglih drvenih stolova vankuverska policija nije postavila mikrofone i bubice.

- Ne razumem zašto si me dovela ovde - Piter nije prestajao da gunđa. Onda je, po njenom strogom izrazu lica, shvatio da je preterao. - Oprosti. Sa tobom bih se osećao prijatno i u fabričkoj kantini. Ipak, ne shvatam...

- Shvatićeš - dok su čekali da konobar donese njihovu porudžbinu, Holi je 17 Bocca


Buki

osećala napetost. Ovde su se mogli dobiti samo bezalkoholni napici, i nije bilo dozvoljeno pušenje. Činilo joj se da bi sve bilo daleko lakše da je mogla da zapali cigaretu i popije gutljaj nečeg žestokog, tek toliko da prikupi hrabrost za ono što je imala da saopšti ocu. A onda je shvatila da to ne bi pomoglo. U poslednjih pet godina, napetost je postala sastavni deo njenog života. Pratila ju je kao senka. Danju i noću, kod kuće i van nje, i kada je bila u opasnosti i kad nije. Za njom je bilo pet godina neprestanog opreza, pet godina straha, pet godina bez mirnog sna. Očajnički se zapitala hoće li, posle svega, ikada uspeti da se vrati normalnom životu?

Mora uspeti, ohrabrila se u mislima. Mir je bio jedino što je želela. Ne život krijumčara dragocenosti, ne život razmažene ćerke jedinice bogatog oca, već život normalne devojke. Normalne žene. Za trenutak, dozvolila je sebi luksuz da zatvori oči i zamisli idiličnu sliku. Jednostavnu kuću sa vrtom, muškarca koji uliva poverenje, sebe pored njega, i decu. Dvoje ili troje dece. Bilo je to sve što je Holi Parker priželjkivala u budućnosti. Sigurnost i mir. Tako skromno, a tako nedostižno. Pomislila je da to možda nikad neće ostvariti. I oči su joj se gotovo ispunile suzama. - Imam li ja pravo na normalan život? - poželela je da vikne u lice Piteru, ali se uzdržala. Ako je i bio krivac, on posle pet godina provedenih u zatvoru nije zaslužio da sada, tek što je izašao, ona sav svoj gnev izlije na njega. Umesto da plane, Holi je naterala sebe da se osmehne, i najzad započne toliko dugo odlagani razgovor.

- Treba da ti saopštim nešto važno, tata - udahnula je vazduh. - Prekosutra putujem u Luizijanu. Idem u posetu jednoj staroj poznanici, Elis Tornel. Njeni imaju veliku plantažu pamuka i šećerne trske i žive u velikoj, udobnoj južnjačkoj kući na imanju. Elis je fina devojka. Živi sa majkom i dvojicom braće... - recitovalaje osnovne podatke o porodici Tornel, skupljajući hrabrost da saopšti ocu ono najvažnije, ali još uvek se nije usuđivala. - Ostaću tamo tri nedelje, možda i mesec dana.

- Na plantaži u Luizijani? - Piter je s nevericom pogleda, očito je nije uzimao za ozbiljno. - Ti? Šta ćeš tamo raditi, za ime sveta? Posle dva dana počećeš da se gušiš od dosade. To nije život na kakav si ti navikla. Holi je osetila novi talas gneva. Pet godina, viđali su se samo u zatvorskoj prostoriji određenoj za posete. Pet godina je Piter čamio iza rešetaka i pojma nije imao šta ona za to vreme radi na slobodi. Otkud sada zna na kakav je život navikla? Otkud mu pravo da govori o tome? Zar misli da je ona još uvek ona ista, razmažena devojčica koja zna samo za putovanja, luksuz i zabavu?

- Mnogo se toga izmenilo u poslednjih pet godina, pa i moje navike podsetila ga je. - Uostalom, ti dobro znaš da sam se uvek mogla zadovoljiti jednostavnim stvarima. Sada još više. Mislim da je jedan odmor na nekom 18 Bocca


Buki

mirnom i skromnom mestu upravo ono što mi je potrebno. Osim toga, to mesto i nije skromno. Tornelovi su veoma bogati.

- Zaista? - Piterovo lice se gotovo ozarilo. Reč „bogatstvo" još uvek je na njega imala magično dejstvo. Njegove zelene oči prosto su blesnule. Više ništa nije rekao, ali Holi je dobro znala da on u tom trenutku razmišlja o tome kako bi mogao da povrati sve ono što je izgubio. Kao što je i pretpostavljala, nije se promenio.

- Znam da će mi promena prijati - nastvila je. - Potreban mi je taj odmor. Za to vreme, razmisliću šta dalje nameravam sa svojim životom. A ti? Šta ti imaš u planu?

Sjaj iz Piterovih očiju je nestao, njeno pitanje podsetilo da je realnost nije nimalo ružičasta. Do onog trenutka kad se našao iza rešetaka, on je posedovao sve. Novac, ugled, popularnost...Sada je sve to bilo srušeno kao kula od karata. Bogatstvo koje je uspeo da stekne svojim rizičnim poslovima zaplenila je država, a o nastavku svoje blistave karijere TV-zvezde nije više mogao ni da sanja. Kojoj TV-stanici je bio potreban jedan istrošeni sredovečni zavodnik koji za sobom ima pet godina robije i aferu dobro poznatu u javnosti? Čak i bez te tamne mrlje u biografiji, u ovim godinama teško da bi ponovo mogao postati zvezda. Mesta su zauzimali mlađi, ambiciozniji, srećniji. Jedino čemu se on sada mogao nadati bilo je neko neupadljivo mestašce u pozadini. - Ne znam, Holi - priznao je potišteno. - Zar sam ja uopšte u situaciji da pravim planove? Naravno da ću raditi nešto, neću sedeti skrštenih ruku. Pokušaću da pokrenem sve svoje nekadašnje veze, ako uopšte budu mogle da pomognu. Ne verujem da će me iko dočekati raširenih ruku, ali uz malo sreće, možda nađem neko mestašce u novinama. U nekoj maloj redakciji...

Veliki Piter Parker u maloj redakciji? Holi je odmahnula glavom. Nije to mogla ni da zamisli. Čak i kad bi se zadovoljno takvim poslom, njen otac bio bi beskrajno nesrećan. Odsutno se pitala da li bi nešto uopšte moglo da ga učini srećnim. I njegov život, kao i njen, bio je iskočio iz svog uobičajenog koloseka. Oboje su se nalazili na raskrsnici, i nisu znali na koju stranu da krenu.

- Sta misliš o preseljenju u Meksiko? - upitala je iznenada, odlučivši da mu napokon kaže istinu. - Akapulko, recimo? Oduvek si voleo Akapulko. Mogao bi da živiš tamo, i da radiš neki posao koji bi te činio zadovljnim. Imaš u Meksiku gomilu prijatelja sa kojima bi mogao da započneš nekakav biznis. Tamo nikoga neće biti briga što si par godina proveo u zatvoru, na te stvari javnost gleda manje strogo nego u Kanadi.

- Holi draga... - Piter se umorno osmehnuo. - Kakve su to fantazije? Ti si bar oduvek obema nogama stajala na zemlji i nisi se zanosila sanjarijama. Kakvu to bajku pričaš svom starom ocu? Da je tako nešto moguće, ja bih bio 19 Bocca


Buki

najsrećniji čovek na svetu. Ta mašinerija koju si ti konstruisala izgleda savršeno i zvuči kao san. Samo još nedostaje dobra vila koja će je čarobnim štapićem staviti u pogon. Otkud mi novac za početak posla i za život u Akapulku? Otkud mi uopšte pravo da govorim o novcu? - Piterovo lice poprimilo je izraz nesrećnog čovcka. Istinski nesrećnog. U tom času nije mislio samo na sebe, već i na njenu budućnost. I Holi je u njegovim očima videla svo ono očajanje, svu onu grizu savesti koja se taložila proteklih pet godina.

To je i samu ispuni setom. Stegla je svojim tankim prstima njegovu ruku, preplavljena iznenadnom zahvalnošću. Da, Piter Parker imao je bezbroj slabosti i mana. Bio je neodgovoran i neozbiljan, bavio se poslom s one strane zakona, lako zarađivao a još lakše trošio, lako osvajao žene a još lakše im okretao leđa. Bio je prijatelj na koga se čovek ne može osloniti, ljubavnik od koga žena ne sme da očekuje ništa više od kratke avanture... Da je imao ženu, svakako bi bio i očajno loš muž, nenadmašan u prevarama. Ali, zar je ona na svemu tome mogla da mu zameri? Za nju, Piter Parker je bio samo otac. A tu svoju ulogu obavljao je savršeno. Posvećivao joj je beskrajno mnogo pažnje, uspevao da joj priušti sve, čak i više nego što je želela. U tim svojim nastojanjima da sebi i njoj obezbedi najbolje, kretao se klizavim i nesigurnim putem. Zar je sada moglada ga krivi što je na tom putu izgubio ravnotežu i pao? Ne, nije mogla da ga osuđuje. Pre pet godina, možda. Ali sada, kada je i sama pošla istom stazom, jednostavno nije imala pravo da mu išta prigovori. Zagledala se u njega sa umirujućim osmehom, i u tom trenutku nije je grizla savest što se pet godina bavila opasnim, protivzakonitim poslom. Ako je to bila cena sreće njenog oca, način da mu vrati sve što je učinio za nju, ona je bila srećna.

- Mislim da ta dobra vila postoji - rekla je tajanstveno. - A sada, dobro otvori uši i pamti sve što ti govorim, jer je ovo jedina prilika da čuješ neke stvari. Imamo novac u Siudad de Meksiku, tata. Veoma mnogo novca. Ne onoliko koliko smo imali, ali dovoljno da oboje smislimo šta ćemo sa svojim životima, i krenemo iz početka... - Ne shvatam... Odakle?

- Nije važno. Nemamo sada vremena za objašnjenja. Imamo upravo toliko vremena da čuješ i upamtiš najvažnije stvari... Gospode, nadam se da ovo mesto nije ozvučeno. Rado bih se podvukla pod sto i stolice da proverim. Najradije bih prekopala svu ovu travu pod našim nogama, ali se ne usuđujem. Ubeđena sam da smo i u ovom trenutku pod prismotrom. Primetio si da su nas pratili juče, kad smo bili u kupovini? A danas, kad smo krenuli, učinilo mi se da je za nama sa ugla ulice krenuo jedan crni auto... - Znam - protisnu njen otac suvo. - Ali kako si ti primetila... 20 Bocca


Buki

- Imam dobru moć zapažanja. Možda i mnogo bolju nego što misliš - Holi se zadovoljno nasmejala. - A sad se pomoli u sebi da trava i drveće u ovom parku nemaju uši, i dobro me slušaj.

Reklamu je ime banke u Siudad de Meksiku u kojoj je deponovala novac, i nekoliko puta mu lagano, razgovetno ponovila broj računa. Iz opreznosti, nije se usudila da podatke zapiše, znala je da bi, ako policiji padne na pamet da ga pretrese, to izazvalo samo nevolje. Sam Piter Parker bio je u zatvoru, i imao je neuništivi alibi ali ona bi se našla na udaru policije. Stari poznanici njenog oca ne bi smirili dok ne pronjuškaju u vezi sa poreklom novca koji se, u vlasništvu Holi Parker, za pet godina stvorio u meksičkoj banci. I zato je morala da bude vraški oprezna. Još nekoliko puta, ponovila je najvažnije podatke. Mogla je samo da se uzda u briljantnu memoriju svog oca. - Jesi li upamtio?

- Naravno. Ali nisam shvatio - Piter je namršteno i upitno gledao u nju. Otkuda novac, Holi? Kako se stvorio za ovih pet godina?

- Nije važno. Objasniću ti, jednom - lakonski je odmahnula rukom, ali on odlučno zgrabi njenu šaku:

- Odmah. Zahtevam da mi odmah objasniš! Kako si došla do tolikih para? Šta si radila? Gospode, ako je ono što mislim... - lice mu je dobilo sivu nijansu. Mlada, lepa... Da... Ali, zašto baš moja ćerka? Zbog čega moja ćerka?! Ne mogu da verujem! Pobogu, dete, reci mi da nije istina...

Shvatila je čega se uplašio. Dobro je poznavao tu vrstu žena, mladih, lepih i spremnih na sve, samo da dođu do novca. I sam se povremeno kretao u njihovom društvu. A sada je bio siv u licu i užasnut sumnjom da bi njegova Holi mogla biti jedna od tih.

- Nije to u pitanju, ne budi lud! - morala je da se nasmeje. - Radila sam nešto drugo, tata. Bilo je daleko jednostavnije i daleko unosnije da nastavim tvojim stopama, shvataš?

- Ti...? - tek to ga je pogodilo kao grom iz vedra neba. Mogao je sve da očekuje, ali da se Holi dok je on bio u zatvoru bavila švercom dragocenosti, i za pet godina uspela da povrati veliki deo bogatstva koje je on izgubio, to je zaista bilo previše! - Ja - potvrdi ona mirno. Nije se osećala ponosnom na taj svoj podvig, naravno. Ali, valjda je mogla da bude barem zadovoljna.

- To je bilo i prošlo - nastavila je. - Za mene, to je epizoda koja je jednom zauvek završena. Pokušaću da je zaboravim, kao da nikada nije ni bila. To znači da ćeš i ti morati da zaboraviš. Povratila sam deo novca, tata, i tim novcem ćemo morati da se zadovoljimo. Znam da ti neće biti lako, ti si čovek 21 Bocca


Buki

previše nemirnog duha. Ali mislim da sam pronašla dobar način da smirim taj tvoj duh. Makar morala i da pribegnem uceni!

- Tek sada ne shvatam... - Piter je pogleda očima nevinašceta. Bio je to pogled kojim je gledao svoje ljubavnice kad bi ga uhvatile u prevari. Pogled kojim je od policijskih islednika, kad su ga „provalili", pokušao da napravi budale i ubedi ih da su se negde prešli u proceni. Nepopravljivi Piter Parker.

- Shvataš ti, i to odlično! - Holin ton sada je bio ton ozbiljnog upozorenja, a ljutnja je za trenutak nadvladala nežnost prema ocu. - Imamo sasvim dovoljno para, i ti se više nećeš baviti svojim starim poslom. Ni ti, ni ja. Živećemo mirno, kao sav normalan svet. Ukoliko pokušaš da prošvercuješ i jedan jedini kamenčić, Pitere Parkeru, ja ću se sama prijaviti policiji, i priznaću im čime sam se bavila proteklih pet godina!

Bio je stavljen pred svršen čin. Holi je bila sigurna damu ni u snu neće pasti na pamet da se upusti u neki od svojaih rizičnih poduhvata. A to je značilo da je ona postigla svoj cilj. Vreme bura i oluja zauvek je prošlo. Ono što je sada očekivalo njenog oca i nju bio je miran život. Jedino što je želela. Iz grudi joj se oteo uzdah olakšanja.

- Sigurna sam da sada mirno mogu da otputujem u Luizijanu - rekla je sa sanjalačkim smeškom. - Uživaću tamo. Odmaraću se, i neću misliti ni o čemu. A kada se vratim...

- Šta nameravaš? - Piter je sa očekivanjem gledao u nju. - Voleo bih da se i ti preseliš u Meksiko. Priznajem, ja sam previše sebičan otac. Ne bih podneo da moja jedina ćerka i ja živimo na dva različita kontinenta.

- Ni ja. Možda ću prodati ovaj stan i preseliti se u Akapulko. Pod uslovom da mi u međuvremenu nađeš mladoženju. Nekog običnog smrtnika, koji nikada u životu nije prošvercovao ni kutiju cigareta, a kamoli kutiju brilijanata! - Samo se ti pojavi u Akapulku, kandidati za ženidbu će se već sjatiti ako tebe... - Piter je ponosno gledao u nju. - Znam da svi očevi misle da su njihove ćerke lepotice. Ali ja ne mislim, ja znam. Kad bude došlo vreme da uploviš u bračne vode, moći ćeš da biraš. Zaista želiš da se udaš? Ne misliš da je prerano?

Holi je slegla ramenima. Zapravo, ona nikada u životu nije imala priliku da razmišlja o braku. U proteklih pet godina njen način života nije joj dozvoljavao nikakvu ozbiljnu vezu. Prošla je kroz par površnih avantura, i svaki put kad bi između nje i nekog muškarca nešto započelo, unapred je žalila što to neće moći da potraje. Ali sada, kada je petogodišnja epizoda prošla... Sada je mogla da se nada nečem ozbiljnom. Nečem pravom, što će trajati čitav život.

- Nije prerano - rekla je. - Gladna sam mira, tata. Ne možeš ni da zamisliš koliko. Uzbuđenja mi je preko glave, nikada više ih neću poželeti. Jednoga 22 Bocca


Buki

dana, kad se budem udala, taj srećnik dobiće vernu i dobru ženu...

Rekla je to napola u šali, ali Piter je znao da se iza njenih reči krije istina.

- Takva je bila i tvoja majka - rekao je tiho. - Verna, dobra i lepa žena. Kad dobro razmislim, Holi, srećan sam što po svemu ličiš na nju, i što nisi nasledila sve moje mane. Nije ti bilo lako svih ovih godina, zar ne? Znam da je taj teret koji si sebi natovarila bio pretežak za tvoja leđa. Opasnost, uzbuđenja, neprestani oprez, sve to nije bilo za tebe. Da samo znaš kako me grize savest... - Nema razloga. Prošlo je. Zaključaćemo to u fioku prošlosti, obećaj mi!

- Kunem ti se, dušo - oči njenog oca sada su bile dirljivo ozbiljne. - Zaslužila si da najzad imaš miran život, i ozbiljnog oca. I tako će i biti... ***

Holi je znala da može da mu veruje. Najednom, posle tog razgovora koji su obavili, sve joj je izgledalo daleko vedrije i lakše. Pripremala se za put u Luizijanu. Bila je već gotovo zaboravila Elis Tornel, i iznenadio ju je njen poziv. U jednom trenutku, čak se zapitala šta se iza toga krije. Otkud to da je sada, posle pet godina, devojka koju je upoznala na putovanju tako iznenada poziva da bude njena gošća? Onda je shvatila da nema razloga za sumnju. I da je ta njena preterana opreznost koja je u proteklih pet godina prerasla u profesionalnu deformaciju - glupa i smešna. U normalnom svetu u kome je živela Elis, u kome većina ljudi živi, prijatelji pozivaju jedni druge i posle nekoliko godina neviđanja, i iza toga ne što je nikakve zadnje namere. U tom svetu ljudi žive opušteno, spavaju mirno, i nemaju razloga ničega da se plaše.

Holi je shvatila da će joj biti potreban period prilagođavanja da zaboravi na svoju ulogu krijumčarke brilijanata, i da se vrati u taj običan, svakodnevni svet. Ali, biće to prijatno navikavanje. Na miran san žvot bez straha. Elisin poziv zaista je došao u pravi čas. Već je zamišljala tu veliku, zelenu plantažu, porodicu jednostavnih ljudi, i prostranu, starinsku južnjačku kuću, jednu od onih kakve je do tada viđala samo na filmovima. Holi Parker imala je iskustva sa avionima, međunarodnim vozovima, luksuznim brodovima za krstarenja i skupim hotelima širom sveta. Dobro je poznavala svetske metropole i mondenska letovališta, ali do američke južne provincije kakva je Luizijana, još nije bila stigla. Pitala se kako li to zaista izgleda. Kako žive Tornelovi? Hoće li se osećati prijatno pod njihovim krovom? Kakva je Elisina porodica? Kako uopšte izgleda taj famozni američki jug? Šta ljudi tamo rade? Sede po čitav dan na verandi i gledaju u polja šećerne trske? Muškarci piju pivo i raspravljaju o bejzbolu, a žene... Pijuckaju koktele, vezu goblene i tračare.

Nasmejala se. Njene predstave verovatno su bile potpuno zastarele. Možda se tako živelo u prošlom veku. Ali čak da je i sada isto, ona neće imati ništa 23 Bocca


Buki

protiv. Čak i da joj zaista bude smrtno dosadno, kao što je njen otac sumnjao da će biti, to su samo tri nedelje. Posle pet godina neprestane napetosti, i tri nedelje u Sahari među beduinima za nju bi bile prijatan odmor. Spakovala je samo jedan veliki kofer, pun pamučnih majica, farmerka i bermuda-pantalona. Ni jedan od onih prokletih damskih kostima kojih joj je veće bilo preko glave. Ni jedne od onih groznih cipela sa previsokom potpeticom u kojima nije mogla da potrči bez straha. Čvrsto je odlučila da sa sobom ne ponese čak ni šminku. Već previše umorna od izigravanja tajanstvene zavodnice i svetske dame, odlučila je da, polako, počne da se vraća onome što zaista jeste. Ukrcala se u avion obučena u svoju staru, jednostavnu haljinu od teksas-platna, i udobne kožne sandale sa ravnom potpeticom. Nije se čak potrudila ni da pre toga ode kod frizera. Njena crvenkasta kosa, koja je obično u bujnim i raskošnim uvojcima padala do ramena, sada je bila nemarno prikupljena u konjski rep. - Izgledaš kao devojčica - rekao je Piter, dok su se pozdravljali na aerodromu. Holi je nesvesno prigušila uzdah. Želela je da može i da se oseća tako. Ali posle pet godina prilično teškog životnog iskustva, to više nije bilo moguće. U avionu, izvadila je ogledalo iz tašne, i analitički se zagledala u svoje lice. Da li joj se samo činilo, ili su njene krupne, zelene oči imale istinski zagonetan izraz? Izraz žene koja nešto krije? I ta čudna crta oko njenih usana, i te pomalo mračna ozbiljnost koja se više oseća u njenom izrazu nego što se zaista vidi...

Da, nije bilo razloga da se zavarava. Bezbrižna Holi Parker, neiskusna Holi koja ništa ne zna o životu, jednom zauvek je potonula u prošlost. Više nije bila devojčica, Piterova voljena jedinica, odrasla pod staklenim zvonom. Godine su je naučile mnogim stvarima. Da bude oprezna, proračunata, promišljena, nepoverljiva... Pa čak i tome da muškarce koji prolaze kroz njen život ne shvata odviše ozbiljno. Bila je to svojevrsna ironija. Kao po pravilu, svi sa kojima je bila u vezi želeli su od nje nešto ozbiljnije, a ona nije bila u prilici da im to pruži. Živela je za par nedelje prolaznog zadovoljstva, i nastavljala dalje. Izvršavala je svoju misiju. Za Pitera. Do vraga, sve je to radila zbog njega! Da bi sada, kada se napokon njen nestašni otac našao na slobodi, mogla da bude sigurna da neće ponovo praviti gluposti. Pomalo tužno, pomislila je kako je zapravo pet godina života, možda svojih najboljih godina, žrtvovala za njega. Ali, nije žalila.

Ko zna, pomislila je s nekom neodređenom nadom, utonula u meko sedište aviona. Možda još ima vremena. Možda će joj se zaista dogoditi da se zaljubi? Možda njene najbolje godine tek dolaze? Zatvorila je oči. Dvadeset sedam godina svog života posvetila je svom nonšalantnom, šarmantnom, neodgovornom, nepouzdanom ocu. Sada je očajnički želela da se u njenom životu pojavi neko sasvim drugačiji. Neko ozbiljan i pouzdan, kome će moći da 24 Bocca


Buki

posveti narednih dvadeset sedam godina.

Previše romantično sanjarenje, zaista. Ljutito se podsmehnula samoj sebi. Takve fantazije dolikovale su naivnoj tinejdžerki, ali ne i ženi koja je do dvadeset sedme imala prilike da upozna sva naličja života.

25 Bocca


Buki

III Tog jutra za doručkom Erik je prvi put čuo da u kuću treba da dođe nekakva Elisina prijateljica, Holi Parker, koje će kod njih u poseti ostati tri nedelje. Staviše, da oko podne treba da sleti na aerodrom u Nju Orleansu, i da je on taj koji treba da ode po nju.

- Žalim - rekao je bezbrižno. - Neka je sačeka Džeret, ja neću moći. Ne mogu u isto vreme da budem na dva mesta. Slučajno, baš danas oko podne imam nekih obaveza. Trebalo je ranije da me obavestite, do maločas nisam imao pojma da ćemo imati goste.

- Obaveza? - Džeret ga je prezrivo pogledao. Bio je siguran da je to samo izgovor, njegovog brata jednostavno mrzi da sedne u auto i odveze se u Nju Orleans po ovom danu koji već od jutra preti pasjom vrućino. Kakvih bi inače obaveza mogao da ima, taj overeni neradnik koji u životu prstom nije mrdnuo? Erik je progutao knedlu, osetivši da se sa smrknutog lica njegovog starijeg brata približava teška oluja, u njegovom pravcu. On je zaista imao obaveza, obećao je Melani da će otići u rasadnik cveća u Čezingtonu da preuzme sadnice ruža koje su još prošle nedelje zajedno odabrali. Kao i sve prave žene, Melani je obožavala cveće. Erik je želeo da ženu njegovog života, kad postane gospođa Tornel, pred kućom dočeka rascvetani ružičnjak. Za njega, to je zaist bila slatka obaveza. Za Džereta, tog prokletog realistu koji ne razlikuje ružu od hrizanteme, bio bi to razlog za podsmeh.

- Ne znam o kakvim se to tričavim obavezama radi, ali moraćeš da ih odložiš, i da umesto toga odeš na aerodrom! - zareza on. - Jer ja danas imam posla, mlađi brate! Radnici od zore rade na severnoj plantaži, trebalo bi da neko bar pogleda kako posao teče, a taj neko sigurno nećeš biti ti! Niti ćeš ti biti taj koji će da preuzme ulogu automehaničara i popravi onaj kombajn koji se sinoć pokvario! Ti čak i ne znaš da je mašina u kvaru, zar ne?

- Pa, ovaj... - Erik je osetio kako mu zalogaj zastaje u grlu. Njegov stariji brat nepogrešivo je uspevao da mu pokvari svako zadovoljstvo. I sada će ga, naravno, naterati da umesto u rasadnik ode na aerodrom, da bi sačekao nekakvu Klisinu prijateljicu? Ne, to nije dolazilo u obzir. Ne danas. Erik je čvrsto rešio da ovoga puta ne dozvoli da Džeret i majka odlučuju u njegovo ime. - Bojim se da je to neizvodljivo - rekao je, čvrstim glasom. - Ja upravo odlazim, rekao sam ti da imam posla. Neka neko drugi sačeka tu Helen. - Holi! - pobuni se Elis uvređeno.

- Svejedno. Neka je Džeret sačeka. Uostalom, ja nemam pojma ni kako 26 Bocca


Buki

izgleda ta cura, kako na aerodromu punom sveta mogu da prepoznam nekoga koga u životu nisam video?

- Lako. Mlada dama je veoma prepoznatljiva - slatkim glasom, gospođa Tornel pokušavala je da od svog plana koji je već u startu padao u vodu, spase ono što se može spasti. - Riđokosa je, visoka, vitka, i izgleda kao filmska diva. Samo ti pođi na aerodrom, Erik, sigurno ćeš je prepoznati...

Ali njen mlađi sin uopšte nije reagovao na taj primamljivi, obećavajući opis Holi Parker. Ravnodušno je slegao ramenima.

- Tim pre, Džeret bi trebalo da se nađe na usluzi toj lepojki. Za razliku od mene, on je slobodan čovek! - dobacio je, žurno izlazeći iz trpezarije, ostavljajući svoju majku da gnevno gnječi komadić hleba. Kako ju je samo neprijatno spustio na zemlju! Jednim potezom podsetio ju je na dve činjenice. Na to da je Džeret razveden od Dominike Elvert, a on, Erik, veren sa Melani Hani. Bile su to dve stvari na koje Belinda Tornelije želela da misli.

- Ne brini, mama - kao i obično, Džeret je bio njen faktični sin, utešiteljski je dodirnuo njenu ruku preko stola. - Sredićemo mi njega, još uvek ništa nije izgubljeno. Evo, ja ću otići na aerodrom...

- Hvala ti, dragi, ti uvek na sve misliš - ona ga zahvalno isprati pogledom dok je izlazio iz trpezarije. Ali četvrt sata kasnije, kad ga je sa verande ugledala kako ulazi u svoj „mercedes-karavan", osetila je zlovolju. Naravno, Džeret se nije uputio na aerodrom u svom farmerskom izdanju. Samo kad je hteo, on je umeo da izgleda podjednako elegantno i uglađeno kao i Erik. A ovoga puta je, očigledno, hteo. Da ostavi utisak na tu Kanađanku koju im je Elis predstavila kao oličenje glamura. Zar je baš morao da se tako perfektno obrije i očešlja, on koji obično nosi bradicu od tri dana i samo usput provuče češalj kroz kosu? Sada je bio zalizan briljantinom i širio oko sebe miris sveže kolonjske vode, a crna majica i pantalone boje peska savršeno su mu pristajali, gospođa Tornel je nezadovoljno stisla usne. Bože, baš je ponekad teško biti majka jedog zgodnog i privlačnog čoveka. Ako ta Holi Parker želi avanturu, sigurno će se od prvog trenutka baciti na Džereta... ***

Prošlo je već četvrt sata od sletanja aviona iz Vankuvera, a Holi se još uvek uzaludno osvrtala po ogromnom aerodromskom holu. Trudila se da se ne odmiče previše od pokretnog stepeništa, bilo je to mesto gde je trebalo da je sačeka Elisin brat. Ali tražiti u masi ljudi potpunog neznanca, to je zaista bilo besmisleno. Upadljivo je zurila u svakog plavokosog mladića koji bi se pojavio, ali ni jedan od njih nije ličio na elis. Ili ona nije bila u stanju da uoči sličnost. Kako je vreme odmicalo, postajala je sve nervoznija. Šta ako Erik Tornel uopšte nije došao po nju? Mogla je da nazove svoje domaćine telefonom, ali 27 Bocca


Buki

kako da sa aerodroma stigne do farme, koja je udaljena dva sata vožnje?

Ona, koja se snalazila u mnogo težim situacijama, sada se osećala pomalo bespomoćno: Do vraga, zar baš uvek mora da bude prepuštena samoj sebi, i da se snalazi kako zna i ume? Hoće li joj se bar jednom u životu dogoditi da sve teče glatko i bez komplikacija? Najzad je podigla svoj kofer i izašla na aerodromski parking, tražeći pogledom tamnocrveni kabriolet, kakav joj je Elis opisala. Ali na parkingu nije bilo takvog automobila. A to je značilo da nema ni Erika Tornela. Holi je bez razmišljanja spustila svoj teški kofer na haubu najbližeg vozila, otvorila ga i izvadila pakovanje osvežavajućih maramica. Bilo je pakleno vruće i znoj joj se prosto slivao niz telo, ubrusi sa mirisom limuna bili su pravi melem. Jednim je obrisala lice a onda izvadila drugi, i počela da tapka ramena i dekolte. Uverena da u blizini nema radoznalih posmatrača, otkopčala je prvo dugme haljine, i uvukla maramicu pod rub čipkanog prslučeta. Kakvo blaženstvo! Kad bi samo, što pre, mogla da priušti sebi tuširanje...

Zadovoljno se protegla, a onda shvatila da par tamnih očiju počiva na njenim polurazgolićenim grudima. Pored vozila na koje je stavila svoj kofer stajao je nepoznati muškarac i još trenutak je radoznalo posmatrao, a onda skrenuo pogled, kao da mu je pomalo neprijatno. Holi ga nesvesno odmeri. Bio je visok, preplanuo i snažan, čovek u najboljim godinama, a na licu koje ju je maločas gotovo bestidno posmatrala sada je lebdeo uzdržan izraz.

- Nisam imao nameru da vam smetam - oglasi se on dubokim, pomalo podsmešljivim glasom. - Došao sam samo da uzmem nešto iz svog automobila, pa odoh. Samo vi nastavite... Otključao je vozilo i sa sedišta uzeo mobilni telefon, ne gledajući više u nju. Činilo se da će zaista otići kao da ona i nije tu. Kroz glavu joj je proletelo da bi mogla da se posluži njegovim mobilnim, telefonom i nazove Tornelove.

- Oprosti: - nakašljala se, ubedujući sebe da to što je jedan nepoznati muškarac dobro osmotrio njen brushalter od ružičaste čipke nije razlog da se ona zbuni. - Mogu li da vas zamolim za jednu malu uslugu?

Osmehnula mu se, i napoznati joj uzvrati osmeh. Primetila je njegove besprekorno bele zube, i sitne boriće oko očiju. Osmeh je bio pomalo dvosmislen, baš kao i neznančeve reči.

- Naravno - rekao je. - Ja sam samo običan muškarac, sa svim običnim muškim slabostima. Izvolite, zamolite me za uslugu. Šta je to trebalo da znači? Neku vrstu komplimenta? Holi je oborila pogled i tek tada se setila da zakopča prvo dugme haljine. Još jedan časak, tamne oči su brzo preletele oblinom njenih grudi, a onda ponovo poprimile isti, uzdržan izraz. 28 Bocca


Buki

- Mogu li da se poslužim vašim telefonom? - Holi je brzo potražila notes u tašni. - Trebalo je da me prijatelji sačekaju na aerodromu, ali se nisu pojavili. Moram da proverim u čemu je nesporazum.

- Izvolite - pružio joj je telefon, i ona pritisnu broj Tornelovih. Kao za inat, linija nije bila slobodna.

- Nemam sreće. Moraću da pokušam sa aerodromske govornice - vratila mu je aparat. - U svakom slučaju, hvala vam na ljubaznosti. I oprostite što sam stavila kofer na vaš automobil, odmah ću ga skloniti...

- Ne smeta. Ako ikako mogu da vam pomognem... on je upitno pogleda. Prvi put ste u Nju Orleansu? Strankinja?

- Da. Dolazim iz Kanade, i idem u posetu, na plantažu koja je dva sata vožnje udaljena odavde, ali pojma nemam, gde se tačno nalazi. Trebalo je da me sačeka brat moje prijateljice koji me ne poznaje, i očigledno smo se mimoišli. Nepoznati muškarac iznenađeno se nasmejao.

- Dakle, vi ste Holi Parker? - zavrteo je glavom. - Niste se mimoišli sa bratom svoje prijateljice. Ja sam Džeret Tornel. Trebalo je da vas sačeka Erik. Plavi momak, sa crvenim kabrioletom. Zato je došlo do nesporazuma. Na žalost, ni ja vas nisam prepoznao. Video sam vas u holu, ali nije mi palo na pamet da biste in mogli biti vi...

- Možda me Elis nije baš najpreciznije opisala - reče Holi s olakšanjem. - Ali, eto, ipak sam imala sreće da spustim kofer upravo na vaš auto...

I peh da je upravo on vidi u onoj pomalo škakljivoj situaciji. Ali nijedno ni drugo nisu se usudili da to pomenu. Vožnja do plantaže protekla je u neobaveznom razgovoru. Džeret Tornel ponašao se neusiijeno, i Holi nije imala razloga da oseća bilo kakvu nelagodnost. U jednom otkopčanom dugmetu zaista nije bilo ničeg strašnog, ta sitnica nije bila ni vredna razmišljanja. Pa ipak... Kad su im se pogledi ponovo sreli, ona je mislila upravo na tu sitnicu, a činilo joj se da je ni on nije zaboravio. Njegove oči bile su tamne i privlačne, i njihov pogled delovao je uznemiravajuće. Vozili su se kroz beskrajna polja pamuka, i već kad je pomislila da tome nema kraja, teren je blago počeo da se spušta, a na vidiku se, na sred divne zelene padine, ukazala kuća Tornelovih.

- Kakav divan pogled! - uzviknula je Holi iznenađeno. Sa obe strane starinske, bele građevine, pružali su se raskošni drvoredi i leje sa rascvetalim rastinjeim a u jednom trenutku u pozadini je blesnula i plava površina bazena.

- Elis mi nije rekla da je kod vas ovako lepo - priznala je. - Da li sve plantaže u Luizijani izgledaju kao turistička atrakcija? Sumnjam, vaša je sigurno jedna od najlepših... 29 Bocca


Buki

- Za nas koji smo ovde rođeni, najlepša - nasmeja se Džeret. - Ali naša kuća je stara više od jednog stoleća, a u okolini ima mnogo modernijih građevina. Uz to, verujem da te je Elis već upozorila da život na plantaži nije naročito uzbudljiv. Meni, na primer, savršeno odgovara i ne patim za nečim drugačijim. Ali poznajem mnoge ljude koji bi dali sve da pobegnu odavde.

I nehotice, pomislio je na Dominik, i osetio ogorčenje. Holi je primetila da se izraz njegovog lica promenio, ali nije znala čemu da pripiše tu promenu. Po prvi put, palo joj je na pamet da možda neće svi članovi porodice Tornel biti oduševljeni njenim gostovanjem.

- Ja ne znam... - oprezno ga je pogledala. - Prihvatila sam Elisin poziv, ali ne bih želela da moja poseta za vas predstavlja teret, i neprijatnu obavezu. Mislim...

- Nipošto - Džeretova odlučnost ju je umirila. - Tvoj dolazak može da nam bude samo zadovoljstvo. I Elis, i majci, koja voli mlado društvo. A naročito Eriku. Odmah ću te upozoriti da on, u okolini, važi za neodoljivog zavodnika.

Primetila je da nije pomenuo sebe. Da li to znači da mu njen dolazak iz nekog razloga remeti planove? Ako i jeste tako, odlučila je da ne dozvoli da joj to pokvari raspoloženje. Uostalom, zar je Elis nije pozvala?

- Holi! - samo što je izašla iz automobila, plavokosa devojka požurila je ka njoj, i srdačno je zagrlila. - Dobro nam došla! Već smo se zabrinuli da se ti i Džeret nećete naći, i da će se sve iskomplikovati. Nadam se da je sve u redu?

- U najboljem redu - Holi je uzvratila zagrljaj svojoj staroj, gotovo već zaboravljenoj poznanici. - Bože moj, kako si se ti promenila! Pre pet godina bila si derle, a sada si prava lepotica!

- Eto napokon nekoga ko smatra da je ona odrasla osoba - umeša se gospoda Tornel, smejući se. - Jesi li zadovoljna, Elis? Ti silno želiš da te smatraju odraslom. Izvolite u kuću, draga moja - pružila je ruku gošći. - Kako ste uopšte izdržali vožnju po ovoj paklenoj vrućini?

Ulazeći u veliki, prijatno prohladan hol, Holi je osetila olakšanje. Atmosfera je bila opuštenija nego što je ona očekivala. Džeret se nekuda izgubio čim su stigli, a Elis ju je, ne prestajući da brblja, povela u gostinsku sobu na spratu.

Samo je Belinda Tornel još koji trenutak ostala da stoji nasred hola, prebirajući po svojim zbrkanim mislima. Elis je imala pravo, ta devojka, Holi Parker, veoma je lepa. Ali ona svakako nije fatalna zavodnica za kojom će Erik izgubiti glavu. Već na prvi pogled, Belinda je mogla da proceni da njen plan neće uspeti. Ta Holi izgleda previše jednostavno i previše ozbiljno. Niti će se ona dopasti Eriku, niti bi taj nalickani balavac mogao da se dopadne njoj. A Džeret? 30 Bocca


Buki

Belinda se još dublje zamislila, pokušavajući da nešto nazre svojom majčinskom intuicijom. Holi Parker tek što je stigla, za bilo kakva nagađanja bilo je prerano. Ipak, Džeret se lako može dopasti svakoj ženi. I isto tako lako može da se desi da on ne ostane slep za čari te crvenokose lepojke, sa porcelanskim tenom i zelenim očima. Pogotovo u ovoj situaciji, posle raskida sa Dominikom, kada je već mesecima sam... Odsečnim koracima, Belinda je krenula prema kuhinji, da vidi kako napreduju pripreme oko ručka.

- Daj to meni, ja ću to bolje uraditi. Znaš da imam sigurnu i izvežbanu ruku! - prosto je otela od Oli posudu sa filom, i špric kojim je ova počela da ukrašava tortu. U svoju sigurnu raku Belinda Tornel imala je beskrajno mnogo poverenja. Bolje nego iko umela je da zgrabi sve konce, i da ne dopusti da joj se bilo šta izmakne. Jedino njeni sinovi otimali su se kontroli. Obojica. Ili možda ipak samo Erik? Možda za Džereta još uvek ima nade? Gospođa. Tornel čvrsto je odlučila da svog neposlušnog starijeg sina vrati Dominki Rlvert, i da ni po koju cenu ne dozvoli da se on zainteresuje za crvenokosu gošću koja je tog dana stigla.

- Ni po koju cenu... - promrmjala je, i u tom trenutku posuda sa filom za tortu prosto joj je izletela iz ruku. Bacila se preko slola da je uhvati, izgubila ravnotežu i pala, pružajući se svom dužinom po podu kuhinje, a onda bolno zajaukala.

- Gospođo Tornel? - priskoči Oli zabrinuto. - Moj bože! Jeste li čitavi! Da niste slomili nogu?

Nije u pitanju bila slomljena noga, nego iščašen kuk. Kada je lekar koga su pozvali zatražio da bude smeštena u bolnicu i najavio da će par meseci biti prikovana za krevet, Belinda je osetila kako je preplavljuje očajanje. - Kakva nesreća... - nije prestajala da uzdiše. - Kakva nesreća, i to baš sada!

Sve je padalo u vodu. Erik će sigurno iskoristiti njeno odsustvo da onu strašnu osobu, Melani Hani, dovede u kuću još pre venčanja. A Džeret sam, u blizini one lepe Kanađanke... Mogla je samo da se nada da bar njen stariji sin neće napraviti nekakvu nepopravljivu glupost.

31 Bocca


Buki

IV Prvi dan Holinog boravka u kući Tornelovih protekao je u nepredviđenim uzbuđenjima. Svi su bili uzrujani nezgodom koja se dogodila gospođi Tornel i njoj nije preostalo ništa drugo nego da, kao gošća, podeli to opšte raspoloženje sa svojim domaćinima. Ali već sutradan, imala je utisak da je odlazak stare dame u bolnicu njenim ukućanima doneo radost kakvoj se ni sami nisu nadali.

- Možda nije lepo što tako govorim, ali dobro je što će mama neko vreme biti odsutna - rekla je Elis. - Povreda ipak nije tako strašna, ako bude mirovala, sve će biti u redu. A mi ćemo se malo odmoriti od nje. Znaš, Holi, ona ponekad ume da bude pravi tiranin. Sa gvozdenom palicom u ruci, upravlja svima nama...

- Sa mnom najviše - umeša se Erik, takođe ne skrivajući zadovoljstvo. Imala si sreće, Holi, da majka povredi kuk baš kad si ti u poseti. Inače bi i tebe uzela pod svoje. Ona veruje da može da upravlja životima drugih ljudi. Htela bi sve da nas drži pod svojom papučom. I Džereta je, boga mi, gadno nagazila, ali ja se ne dam!

- Erik! - Elis prekorno pogleda brata. - Ne govori gluposti. Džeret je najstariji, i cela kuća leži na njemu. Kako možeš da kažeš da ga mama drži pod papučom? Ne slušaj ga, Holi. Govori besmislice. Uostalom, ne bi trebalo da te zamaramo svojim porodičnim problemima...

- To su sada već bivši problemi. Mislim da se čak i Džeret opametio - nastavi Erik nonšalantno, ne shvatajući zašto bi trebalo skrivati neke stvari. - Mama ga je bila oženila bogatom naslednicom, i on je neko vreme trulio u tom neuspelom braku, a onda mu je dozlogrdilo, i razveo se. Zato ja, poučen njegovim primerom, neću dozvoliti da se majka petlja i u moj brak. Iskoristiću njeno odsustvo da resim neke stvari. - Šta to? - upita njegova sestra sumnjičavo.

- Melanino preseljenje, između ostalog. Još danas idem u Dalas po nju. Vereni smo, ne vidim ništa strašno u tome što će se ona doseliti u kuću pre venčanja. Bolje je tako, nego da nam mamino prisustvo zagorca prve dane u braku...

- Ali, Erik... - Elis je pokušavala da se usprotivi, a onda kao da je shvatila da nema argumenata, nije dovršavala rečenicu. - Kako hoćeš. Niko ne može da te spreči u tome, ja ponajmanje. Ali dobro znaš da mami neće biti pravo!

- Znam, ali me se ne tiče. Zar misliš da nisam primetio da je ona pobesnela zbog moje veridbe sa Melani? Samo, mogu da ti kažem da sam skoro 32 Bocca


Buki

zadovoljan zbog toga. Kad se Džeret oženio Dominikom, prosto je sijala od sreće, i vidiš kako se to završilo? Neću dozvoliti da se i meni dogodi isto. Sto pre mama shvati da ja nisam Džeret, to bolje po nju...

Rasprava između brata i sestre pretila je da se pretvori u žestoku porodičnu svađu, i Holi zaključi kako bi bilo najbolje da ona tome ne prisustvuje. Ustala je i izašla na verandu, gotovo se sudarivši sa Džeretom koji je, neopažen, stajao pred vratima.

- Izvini - poskočila je, odmičući se od njega, kao da će se opeci. Imao je na sebi šorc i sportsku majicu, činilo joj se da su joj njegove mišićave i preplanule grudi prosto prprečile put. U magnovenju je pomislila kako je taj neočekivani ludu skoro mogao da se pretvori u zagrljaj. Gradi su im se dodirnule, za trenutak je mogla da oseti čvrsti splet njegovih mišića tik uz svoje telo. To je bio već drugi po redu glupi peh koji joj se dogodilo posle onoga na parkingu. Osetila se neprijatno. Šta će taj čovek pomisliti? Da je turistkinja željna uzbuđenja, koja samo traži priliku...

- Izvini ti - Džeretovo lice bilo je mirno i hladno. - Žao mi je što si prisustvovala porodičnoj svađi i čula stvari koje nisu za tvoje uši. Verovatno je najpre imao na umu jednu stvar. Ono što je Erik, u dva navrata, natuknuo o njegovom neuspelom braku. Holi je slegla ramenima. To je zaista bilo nešto što se nje ne tiče.

- Nisam obratila pažnju - rekla je taktično. - Smatram da ništa nisam ni čula...

- Tim bolje - izraz njegovog lica i dalje je bio neprijateljski. - Sva sreća što si bar ti uviđavna, kad Elis i Erik već nisu. Oboje su razmaženi i nezreli kao da im je po dvanaest godina. I kako to da se žena poput tebe uopšte druži sa jednom balavicom kakva je moja sestra?

Zaustila je da mu odgovori kako su se upoznale na krstarenju, ali Džeret izgleda nije ni očekivao odgovor. Nezainteresovano se udaljio niz verandu. Holi je sela u naslonjaču ispod velikog belog suncobrana, i odsutno se zagledala u baštu. Ako je situacija u kući Tornelovih i bila neprijatna, bar je okruženje bilo prekrasno. Vazduh je bio ispunjen sladunjavim i opojnim mirisima južnjačke vegetacije, a na živici koja je okruživala verandu rasprskavale su se krunice krupnih, narandžastih cvetova. Uživala je, dopuštajući sebi luksuz da ne misli ni o čemu. Onda se, sa drugog kraja vrta, Džeret pojavio na platou iza kuće, i počeo da petlja nešto oko velike poljoprivredne mašine kojoj ona nije znala čak ni ime. Izgleda da se odlično snalazio u tom poslu. Skrenula je pogled na drugu stranu, ali je i dalje bila svesna njegovog prisustva. Podigla je neki bajati modni časopis sa stočića i počela da ga prelistava. I to je bilo bolje nego da on pomisli kako tu sedi i 33 Bocca


Buki

zvera u njega. Ali u modnom magazinu nije bilo ničeg što bi moglo da je zainteresuje. Kada je podigla glavu, par tamnih očiju gledalo je u nju. I baš kao i juče, prilikom onog susreta na parkingu, Džeret je uzdržano skrenuo pogled.

Pokušala je da priguši nemir u sebi. U njenoj blizini nalazio se privlačan, veo ma privlačan muškarac. Nije mogla da ostane slepa za njegovo markantno lice, snažno telo i pojavu koja je jednostavno dominirala prostorom u kome bi se našao. Ali morala je da izbije sebi iz glave smele misli koje su je iznenada preplavile. Taj muškarac bio je Elisin brat i njen domaćin, svaka lakomislenost mogla bi da bude neprijatna. ***

Sa prozora svoje sobe Džeret je video Elis i njenu prijateljicu kad su te večeri izašle i odvezle se prema Čezingtonu. Elis mu je predložila da ih on izvede nekuda, smatrala je da je to njegova dužnost domaćina, ali Džeret je, ogorčen na Erika, odbio.

- Umoran sam - rekao je jetko. - Za razliku od tebe i tvog brata, ja po čitav dan radim. Od jutra do mraka igram ulogu nadzornika imanja, knjigovođe, auto-mehaničara, trgovca, a uveče očekuješ od mene da izigravam kavaljera tvoje prijateljice? Ako se ne varam, to je trebalo da bude Erik. Zbog njega si je i pozvala. Gde je on? Opet je uspeo da se izvuče?

- Pojma nemam gde je - Elis se nije usudila da mu prizna da je njihov mlađi brat otišao u Dalas, da dovede Melani Hani. Tek to bi izazvalo provalu njegovog besa. - Zašto ipak ne pođeš sa nama, Džerete? - pogledala ga je molećivo. - Bio bi red, kad je već Erik zbrisao. Holi će se osećati neprijatno, kao da nije dobrodošla u našoj kući. Ne razumem zbog čega je i ti i Erik ignorišete. Ona je divna devojka... Nije komentarisao. Samo je slegao ramenima.

- Tvoja majka se nadala da to Eriku neće promaći. Ali, izgleda da mu je promaklo. I, šta ćemo sada?

- Ne znam - priznade Elis kiselo. - Holi je tako zgodna... Čim Erik i ne pokušava da joj se udvara, to zhači da je smrtno zaljubljen u svoju verenicu.

Nekoliko trenutaka Džeret je ćutao, i Elis se pitala šta li se krije iza neprobojnog izraza njegovog lica. Bio je sasvim različit od Erika, koji nikada ništa nije umeo da sakrije. Ponekad je umeo da bude tako tajanstven... Često je osećala žaljenje zbog toga. Činilo joj se da bi ona kao sestra mogla da mu pomogne, ali on nikada ni od koga nije tražio pomoć, nikada se nikome nije poveravao. - Zbog čega ćutiš? - upitala je. - O čemu razmišljaš, Džeri? 34 Bocca


Buki

Oko njegovih usana zaigrao je umoran osmeh.

- O tome kako je možda dobro što će se Erik oženiti devojkom u koju je zaljubljen - oglasi se on neočekivano. - Neka se bar jedan od nas dvojice oženi iz ljubavi, a ne iz interesa. Bila je zatečena tim njegovim priznanjem. Džeret je pred njom tako retko otvarao svoje srce! Nije mogla da se seti kad joj je poslednji put rekao nešto tako lično. Šta mu je večeras?

- Ali za tebe još uvek nije kasno - reče ona nežno, pokušavajući da ga oraspoloži. - Svet je pun devojaka, a ti si sada slobodan. Ne patiš za Dominikom, to je prošlo. U pravu sam, zar ne? Preboleo si!

Očigledno da je rekla više nego što je trebalo. Sledećeg trenutka njen brat je ponovo bio onaj stari, neprobojni Džeret, zatvoren u svoju ljušturu.

- Ne fantaziraj, Elis - nemarno je odmahnuo rukom. - Ja nikada nisam žalio za Dominikom. Hajde, izađi sa svojom prijateljicom i lepo se provedi. Mama nije tu, možeš da ostaneš koliko hoćeš.

- U Čezingtonu? - Elis nezadovoljno iskrivi usne. - Govoriš kao da ne znaš da u toj selendri život zamire posle ponoći.

Otišla je a Džeret se, utonuo u misli, popeo u svoju radnu sobu. Kao i obično, čekala ga je gomila administrativnih poslova koje preko dana nije stizao da završi. On već godinama nije imao radno vreme kao sav normalan svet, uvek je za sitne zaostale poslove morao da žrtvuje časove predviđene za odmor. Neko vreme je radio za kompjuterom, pregledajući prispele račune, a onda je iz prizemlja čuo kako dve dvojke smejući se izlaze iz kuće. Ustao je i prišao prozom, tako da je mogao da ih vidi dok su prilazile automobilu. Elis je te večeri lepo izgledala, sa svojom kosom boje zrelog žita raspuštenom niz ramena, u svom zelenom kompletu. Ali njegov pogled se i nehotice nešto duže zadržao na Holi Parker. Jednostavno nije bio u stanju da odvoji oči od njene vitke, graciozne figure. I u sasvim jednostavnoj šarenoj haljini koja je bila pogodnija za plažu nego za večernji izlazak, ta žena je izgledala predivno. A bila je sasvim nemarno očešljana. Možda čak i bez šminke. Od kako je došla, nijednom je nije video doteranu. Pitao se šta li je to na njoj tako neodoljivo privlačno. Njeno lice bilo je hladno i nekako strogo, kad god bi se zaboravio i zagledao se u nju, hladni sjaj u zelenim očima prisilio bi ga da skrene pogled. Njeno telo bilo je vitko i skladno, ali niko je ne bi mogao nazvati seks-bombom, poput one Erikove Melani. Pa ipak, Melani se nije mogla meriti sa njom. A možda nijedna druga žena koju je Džeret poznavao?

Setio se onog prizora na parkingu, koji nije bio namenjen njegovim očima, i za trenutak ga je protreslo uzbuđenje. Do vraga, možda je sve zbog toga? 35 Bocca


Buki

Možda ne bi ni obratio pažnju na nju da se to nije dogodilo? ***

Za trenutak, Holi nije imala pojma gde se nalazi, i koje je doba dana. Ali smesta se pribrala, petogodišnje iskustvo naučilo ju je da brzo reaguje u svakoj situaciji. Nalazila se u gostinskoj sobi u kući Tornelovih, i njen unutrašnji časovnik govorio joj je da je negde između osam i devet sati ujutru. Naglo je ustala, a onda se ponovo, malaksalo spustila na krevet. Slepoočnice su joj pulsirale, a u glavi joj je vladao vakuum. Šta li su joj samo trebale one tri čaše viskija, sinoć? Njoj, koja jedva da je par puta u životu liznula alkohol? Ovo sada bile su posledice noćašnjeg preterivanja, iako joj se činilo da je ostala savršeno trezna. Nasmejala se, pitajući se šta li je sa Elis. Tek ona nije bila navikla na alkohol, a popila je najmanje dvostruko više od nje. Dok su večerale u restoranu pojavio se neki Robert, Elisin poznanik iz školskih dana. Koliko je Holi shvatila Robert je dugo boravio u Evropi, i godinama nije dolazio u rodni kraj. Sada se vratio, zauvek, i on i Elis odlučili su da se napiju u čast njegovog povratka.

- Elis je sasvim sigurno uspela... - promrmlja Holi, ustajući. Njena mala prijateljica noćas je bila mrtva pijana. Zabavu su nastavili u nekom pabu, uz novu bocu viskija, a onda ih je, kada su konobari objavili fajront, Robert povezao na plantažu. Poslednje čega je Holi mogla da se seti bilo je da joj je Elis ćušnula ključ u ruke i da je ona sama ušla u kuću Tornelovih. Kuda je samo otišla ta lakomislena devojka? Ona se zabrinuto namršti. S Robertom, bez sumnje. Proslavu svog ponovnog viđenja verovatno su nastavili u intimnoj atmosferi. I, šta sada? Ako se Elis još uvek nije vratila kući, a njuh joj je govorio da nije, kako će je ona opravdati pred Tornelovini? Dok se tuširala, Holi je pokušavala da smisli neki uverljivi izgovor. Stara gospođa Tornel blaženo leži u gradskoj bolnici, i ni o čemu nema pojma. Erik takođe nije tu, Elis joj je rekla da je otputovao u Dalas da dovede svoju verenicu. Ali, Džeret... Odavao je utisak strogog starijeg brata, koji vodi računa o svojoj maloj sestri. On će je sigurno pitati sta je sa Elis. Još više od nemogućnosti da nađe izgovor, uznemiravala ju je pomisao da su ovoga jutra Džeret i ona po svoj prilici sami u kući. Neko vreme posle tuširanja ostala je u sobi, prelistavala knjige koje je pronašla na polici, i pomerala skalu na radio-aparatu, tražeći neku zgodnu muziku. Onda ju je glad prisilila da siđe u prizemlje. Krenula je, bez oklevanja, pravo u kuhinju. Brzo je shvatila da ovo ni je ni Kanada, ni Evropa. U kući je postojala zlovoljna stara domaćica koja je is tovremeno obavljala i dužnosti kuvarice, ali o služenju doručka po sobama nije bilo ni govora. Onaj ko nije imao nameru da umre od gladi pod krovom Tornelovih, sam je morao da se pobrine za svoj stomak. Već je bila krenula u prizemlje, a onda se žuno vratila u svoju sobu, i 36 Bocca


Buki

otvorila neseser. Na polasku se bila zarekla da uopšte neće nositi šminku, ali je ipak, za svaki slučaj, ponela sa sobom maškaru za trepavice i sedefasti ruž za usne, onaj za koji je znala da joj pristaje najbolje. Želela je da izgleda lepo, i morala je da prizna sebi da to čini zbog Džereta. Ništa se među njima neće dogoditi, naravno. Ne bi bilo u redu da se dogodi. Pa ipak...

Kada je ušla u prostranu kuhinju u prostoriji nije bilo nikoga, čak ni domaćice Tornelovih, a sat iznad starinskog kredenca pokazivao je deset minuta do devet. Zadovoljno se osmehnula, još uvek nije izgubila sposobnost da precizno odredi vreme i kad uz sebe nema časovnik. Otvorila je frižider i sipala sebi čašu đusa. Kada se okrenula, Džeret je stajao na dovratku i posmatrao je. Ponovo je imao na sebi sportsku T-majicu i šorc. Jedan pogled na njegovo snažno telo bio je dovoljan da je obuzme nemir. Pometeno je pomislila kako je taj Erik, koji je u okolini važio za zavodnika, bezopasan u poređenju sa svojim starijim bratom. Džeret je bio muškarac, zreo, i verovatno veoma iskusan. Jedan od onih koji su već premazani svim bojama, i kojih bi se trebalo kloniti. Ili bi bar za nju bilo mudrije da ga se kloni. Njen život bio je takav da je za mnoge stvari, kad je ljubavni život u pitanju, ostala uskraćena. Nije jednostavo imala prilike da ih doživi u punoj meri. Sada, kada je njen život najzad pripadao samo njoj, sada kada je najzad imala vremena da nadoknadi sve ono sto je propustila... Ne, nije joj bio potreban neko kome će ona poslužiti samo za malo zabave. U ovoj provincijskoj učmalosti, Džeretu Tornelu bi svakako dobro došlo svaka koja se pojavi. A ona nije želela da bude svaka. Htela je da se u njenom životu pojavi muškarac za koga će ona predstavljati nešto. - Dobro jutro - ravnodušno ga je pozdravila. Izraz njegovog muževnog lica bio je još tvrđi nego što je očekivala.

- Gde je Elis? - upitao je tonom punim optužbe, kao da je ona jedini krivac što njegova sestra te noći nije došla kući. Holi nije znala kako da reaguje. Najednom, počeo je da je iritira Džeretov optužujući ton.

- Elis nije dete - rekla je. - Zar je strašno što je provela noć van kuće? U njenim godinama...

- Ne zanima me šta si ti radila u njenim godinama. Elis i ti niste isto, Holi - u njegovom glasu zatitralo je nešto nalik na prezir. - Ti živiš u drugom svetu. Ovo je plantaža pored provincijske varošice u kojoj svi brinu tuđu brigu, a ne velegrad. Naša porodica je farmerska, patrijarhalna, kao i sve porodice u ovom kraju. Elis to dobro zna. Zna kako srne da se ponaša, a kako ne! Ne znam kako su tebe tvoji roditelji vaspitavali, ali ne dopada mi se što si posle samo dva dana boravka u našoj kući stigla da mojoj sestri uliješ u glavu svoje slobodoumne velegradske ideje! - Ja njoj ulila u glavu svoje ideje? - nasmejala se. Nije mogla da veruje da na 37 Bocca


Buki

svetu još postoji neko toliko konzervativan i tako glupavo zadrt.

- Ako išta mrzim, to su lažni moralisti - bezvoljno je odložila čašu sa dušom, i leđima sa oslonila o frižider. Onda je svhatila da je, ako namerava da ostane bezbedna, to najpogrešniji položaj koji je mogla da odabere. Celo njeno telo bilo je izloženo Džeretovim očima, a u tom času gledao ju je tako da bi se i u pancir-košulji osećala kao da je polugola. Bio je to pogled drugačiji od onog na aerodromu. Sada ju je otvoreno i bestidno dodirivao očima.

- Šta su to lažni moralisti? - podsmehnuo se, prilazeći joj bliže. - Oni koji čuvaju sopstvene sestre, a spopadaju tuđe? Je li to ono što si htela da kažeš? Znači, ako sada nešto pokušam sa tobom, ja sam lažni moralista? Dlanovima se oslonio o frižider, tako da se najednom našla ograđena njegovim telom. Svaki pokret koji bi učinila bi samo sudar sa njegovim snažnim mišicama, ili sa njegovim širokim grudima. I najzad je morala da prizna sebi da će pristati na taj sudar. Zapravo, da je to ono što želi od samog početka.

- Ne znam - rekla je skoro izazivački i zagledala se u njegovo lice. - Ja nisam ničija sestra. Nisam pod ničijom zaštitom, sama brinem o sebi, i uvek radim ono što želim.

- Pretpostavio sam da je tako - potvrdi on podrugljivo. - Pa, da. Ti si devojka iz velikog sveta. Verujem da se ovde kod nas silno dosađuješ i da su ti smešni naši provincijski nazori. Da si u Rimu ili Parizu, sada bi se bolje zabavljala, zar ne?

- Ali nisam u Parizu. Ovde sam. I, ne žalim se na dosadu - obliznula je usne, svakog časa iščekujući njegov dodir. Želela ga je, i bila je spremna da ona načini prvi korak. Poslednje što je očekivala bilo je da će je Džeret u tom trenutku spustiti tamo gde joj je, po njegovom mišljenju, mesto. Pomerio se unazad, i oslobodio je obruča svojih ruku. - Drago mi je ako se koliko-toliko dobro zabavljaš - rekao je mirno, kao da trenutak pre toga nisu stajali tik jedno uz drugo. - Hoćeš li da se pomeriš, molim te? Hteo bih da otvorim frižider, umirem od gladi. Nemoj da se čudiš mom apetitu, Holi. Ja sam farmer. Ustajem u cik zore, obilazim štale i obore, hranim goveda, berem pamuk, žanjem šećernu trsku... I u slobodno vreme popravljam poljoprivrednu mehanizaciju. Trošim se na sve strane, normalno je što za jedan obrok ispraznim pola hladnjaka.

- Baš ti zavidim na tako velikim apetitima - uzvratila mu je ravnom merom. - Uzgred, zbog čega mi se podsmevaš? Znam da na plantaži nemate nikakva goveda, niti išta slično! I da ti sigurno nisi taj koji svojini rukama bere šećernu trsku i pamuk. - Zar ti moje ruke izgledaju nežno?

38 Bocca


Buki

Pitanje je zvučalo nezainteresovano, a Džeret je u tom trenutku bio sasvim posvećen ispitivanju sadržaja hladnjaka, ali nju je to pitanje protreslo. Zagledalala se u njegove šake. Bile su snažne i odlučne, i pitala se jesu li ti prsti uopšte sposobni za nežan dodir. Kad bi se samo usudila da to i proveri! Još maločas, bila je spremna da se prepusti njegovim rukama, kada joj se učinilo da i on želi isto. Ali onog časa kada je postao nezainteresovan, i ona je izgubila samopouzdanje. Ljuta na sebe, pitala se hoće li ikada imati hrabrosti da se ponaša kao odlučna žena koja zna šta hoće i sama uzima ono što želi. Prosto neverovatno kako je ona, samostalna, snažna, fatalna Holi Parker, sada kada se konačno našla pored muškarca koji je istinski privlači, spetljana i snebivljiva. Prava ćurka, koja čeka da muškarac načini prvi korak.

Ali protiv toga se jednostavno nije moglo. Strah da bi ako bilo šta pokuša mogla dobiti hladan tuš u lice, bio je jači od nje.

- Nisam obratila pažnju na tvoje ruke - nadala se da njen glas zvuči dovoljno ravnodušno. - U pravu si, vidi se na njima da se od jutra do mraka baviš grubim seljačkim poslovima...

- Je li to protivudarac? - Džeret se nasmejao. Dobro je znao da nema prste pijaniste, ali njegove snažne ruke ipak su izgledale negovano. - Sada se ti podsmevaš meni. Nisam iznenađen. Ovo ovde je beskrajno različito od finog sveta na koji si ti navikla. Ali, rekao sam ti več, ja nisam od onih koji pate za velegradskim životom. Savršeno se osećam u svojoj koži. Hoćeš li da mi se pridružiš za doručkom, gospođice Parker?

Gledala ga je kako tovari na sto čitavu gomilu hrane. Neverovatnu gomilu. Pitala se kako uopšte uspeva da održi vitku liniju, ako zaista uvek toliko jede. - Pridružiću ti se, vrlo rado - sela je za sto. - S obzirom na toliku količinu hrane koju ti nameravaš da pojedeš, bila bi glupost da se ne ogrebem za jedan sendvič. - Sa buterom i šunkom? Ili sa majonezom i tunjevinom?

- To prvo - gledala ga je kako joj izvežbanim pokretom priprema doručak, i pitala se šta li inu je najednom kad se prema njoj ponaša tako ljubazno. - U ovoj kući se obično zna red. U normalnim uslovima, kada je majka tu, i kada Elis i Erik nisu kao pušteni s lanca. Jedemo u trpezariji, kao sav normalan svet. Ali sada vlada vanredno stanje. Žao mi je ako se osećaš kao na kampovanju...

- Osećam se sasvim dobro - Holi je osetila kako joj se apetit vraća. - Zbog čega neprestano insistiraš na tome da se meni ovde ne dopada? I da je život na koji sam navikla nešto sasvim drugo? Pa, ja nisam odrasla na zrnu graška. Živela sam kao sav normalan svet, moj otac bio je običan novinar, nije imao nikakvu plemićku titulu, niti bilo šta slično. 39 Bocca


Buki

- Ko bi rekao - izjavi Džeret sarkastično. - Onda je Elis kriva za moje predrasude prema tebi. Poredila te je sa holivudskom divom, i uveravala nas da si ti jedna apsolutno glamurozna žena. Zar nisi?

- Ja? - nasmejala se. - Bože moj... Pa, mislim da mogu da objasnim taj raskorak. Kad smo se upoznala na krstarenju Elis je bila još tinejdžerka. Sklona da idealizuje stvari, znaš kakve već umeju da budu devojke u tim godinama. Sve im izgleda lepše i blistavije nego što jeste. Doživeo si razočaranje kad sam se pojavila?

- Ne - Džeretove oči ponovo su joj okrznule lice. Činilo joj se da je zadržao pogled na njenim usnama. - Ti si veoma lepa. Siguran sam da to i sama znaš.

Zvučalo je to pre kao osuda nego kao kompliment. Holi se pitala kakva li je osoba Džeret Tornel. Teška i komplikovana, bez sumnje. Setila se onoga što je Erik govorio o njegovom neuspelom braku i razvodu. Možda posle fijaska koji je doživeo sa jednom, Džeret mrzi i prezire sve žene ovog sveta? Pokušala je da okrene celu stvar na šalu, jer nije znala da li je više uzrujava njegova blizina, ili joj smeta njegovo mračno raspoloženje.

- Ako je ovo bio kompliment zahvaljujem se - mangupski mu se nasmešila. Mogu li to da iskoristim kao bonus za još jedan sendvič.

40 Bocca


Buki

V Posle epizode sa sendvičem, Džeret se neprestano pitao da li Holi uvek primenjuje tu taktiku obaranja protivnika na šarm. Da li uvek dobija ono što želi? Verovatno. Bila je lepa, puna iskustva, sigurno veoma bogata i navikla da svi njeni hirovi budu ispunjeni. Da li je on sada jedan od tih hirova, ili gospođica Parker samo tera šegu sa njim, da prekrati dosadu?

Džeret nije voleo takve žene, jake, odlučne i komplikovane. Sve cure u okolini bile su jednostavne i bilo ili je lako pročitati. Čak i Dominika koja se toliko trudila da se razlikuje od ostalih. Bila je ista kao i sve. Posle onog jednog šoka koji mu je priredila, bio je siguran da je upoznao sva njena lica, i da više nikakva iznenađenja nisu moguća. Ali, ta Holi... Ona ga je potpuno izbacila iz koloseka. Naredna dva dana prečesto je razmišljao o njoj, i kad god bi se našao u kući ili negde u blizini, i ona je bila tu negde. Njeno vitko i skladno telo prosto mu se lepilo za oči. Predivno telo, zbog koga malo koji muškarac ne bi izgubio prisebnost.

Sledeće posle podne, kad su Elis i ona odlučile da se najzad okupaju u bazenu, bilo je vrhunac. Sa prozora Džeretove radne sobe pucao je pogled na taj deo dvorišta. Uopšte nije morao da prilazi prozoru. Bilo da je sedeo za pisaćim stolom ili stajao na nekom drugom kraju prostorije, mogao je da je vidi. I kad bi bar htela da miruje, do vraga. Zašto se, kao Elis, jednostavno ne opruzi u ležaljku ispod suncobrana? Ali, ne... Holi je neprestano šetala po vrtu, ustajala je i ulazila u kuću čas da Elisi donese naočare za sunce, čas da iz kuhinje uzme činiju sa voćem, pa onda opet da donese peškire, pa ulje za sunčanje. Onda je počela da pliva, ali ne kao sve normalne žene koje su u vodu ulazile oprezno kao u kazan sa vrelim uljem, i kretale se smešnim, žabljim pokretima. Holi je plivala kao ajkula.

Nije ni čudo, pomislio je gotovo besno. Razmažena mlada dama, odrasla po bog zna kakvim elitnim letovalištima. Spretno je skakala sa trambuline, onda bi kraulom preplivala dve dužine bazena u rekordnom vremenu i vraćala se da ponovo skoči. Džeret je dobro znao da to nije predstava namenjena njegovim očima. Holi i Elis pojma nisu imale da je on u radnoj sobi, mislile su da je negde napolju, na plantažama. Holi je uživala u vodi i suncu za svoj račun, bez ikakvih zadnjih namera. I upravo to ga je izluđivalo. Već je počinjalo da mu se muti u glavi od obrisa njenog tela. Bila je čvrsta i vitka, a u isti mah tako ženstvena, tako izazovna... Elisina prijateljica, gošća u njihovoj kući, pa šta, pomislio je, ljut na samog sebe. Mora li da bude tako uzdržan i ponaša se kao mekušac? Ako želi tu devojku, zašto bi ga glupi obziri sprečavali? Nije bio balavac, imao je sasvim 41 Bocca


Buki

dovoljno iskustva sa ženama. Holi se prilično dosađuje ovde na plantaži, jedna mala avantura sigurno joj ne bi bila na odmet. Ako pokuša, ona ga neće odbiti. Nije stidljiva devica. Žena koja nosi onako skup veš od ružičaste čipke, i razgolićuje se na parkingu aerodroma kao da je sama, ne mareći za nečije prisustvo, sigurno svoj krevet nije ogradila bodljikavom žicom...

Džeret je odlučio da ne propusti šansu. A poseta Teda Formana samo ga je ohrabrila u toj odluci. Ted je bio gotovo šezdesetogodišnjak, vlasnik najveće banke u Čezingtonu ijedan od najbogatijih ljudi u okolini. To što je već trideset godina bio u braku i imao dvoje odrasle dece sije ga sprečavalo da u životu oberučke grabi svako zadovoljstvo koje se ukaže na vidiku. Došao je kod Džere ta zbog posla, ali posle Holi, koju je video pored bazen, i uopšte nije bio u slanju da razgovara o poslu, taj matori sladostrasnik.

- Gospode! - huknuo je, ulazeći u Džeretovu radnu sobu. - Daj mi nešto da popijem, mladiću. Nešto hladno, neophodno mi je. Glava mi se prilično usijala. Kakva je ono riđokosa sirena u tvom dvorištu? - oprezno je začkiljio u njega, procenjujući koliko daleko sme da ide u svojim izjavama. - Kakvo telo!

- Prijateljica moje sestre - obavesti ga Džeret suvo. Pozvonio je Oli, da njegovom gostu donese hladno piće. Mogao je samo da se nada da će nagluva stara žena čuti signal. I njemu je bilo potrebno rashlađenje.

- Zavidim ti - Ted se spustio u naslonjaču. Njegovo dežmekasto i crveno lice presijavalo se od znoja. - Ubedi me da već nisi...

- Nisam - odseče Džeret skoro besno. - Devojka je došla u posetu Elis, a ne u potragu za avanturama.

- Ma hajde, molim te? - Ted se zacereka. - Časna sestra? Ne izgleda tako. Možda, jedna od onih koje su zbog bluda isključene iz samostana. Kakva ženska! Dobro sam je odmerio dok sam prolazio kroz vrt. Prvoklasna, nemam zamerke. Povrh svega, ta riđa kosa... Jesi li već imao iskukstva sa crvenokosim ženama? Džeret nije odgovorio. Jedva je dočekao da isprati Teda Formena. I čvrsto je odlučio da ne propusti Holi. Zašti bi? Bio je razveden i slobodan. A ona, kao što reče stari ženskaros Forman, sigurno nije časna sestra. Sutradan je predložio da te večeri izađu nekuda, svi zajedno. Elis je bila oduševljena.

- Divno! Možemo da se odvezemo na večeru u onaj restoran na vodopadima. Moraćemo da krenemo malo ranije, ali vredeće... - oprezno je pogledala u Džereta. - Samo, nećemo biti baš u punom sastavu. Erik se još uvek nije vratio iz Dalasa, jutros je javio da će ostati još koji dan, ne znam zbog čega. Možemo li da povedemo nekoga kao četvrtog u društvu, Džeri? Robert Klajd se vratio znaš? Mislila sam... Videli smo se pre neko veče, pa... - Povedi koga god želiš - reče Džeret blagonaklono. Znao je da je njegova 42 Bocca


Buki

sestra nedavno provela noć sa Robertom Klajdom, ali nije komentarisao. Ništa nije rekao ni zbog Erikovog dugog i neobjašnjivog odsustvovanja od kuće. Sada, kada je odlučio da okuša sreću sa Holi, Erik bi mogao samo da mu bude na smetnji.

- Dakle, večera u restoranu na vodopadima - prokomentarisala je Holi. Nisam znala da ovde na jugu ima takvih čuda prirode, mislila sam da je jedini vodopad u Sjedinjenim Državama onaj na Nijagari... Baš ljubazno od tebe, Džerete, što ćeš izvesti na večeru dve sirote devojke. To bi trebalo da shvatimo kao veliku čast, zar ne? Kao, mi smo nezaštićene i slabe, nismo u stanju da same izađemo, pa nas ti izvodiš...

- Već se navikavam na tvoje strelice - nije dozvolio da mu njena ironija pokvari raspoloženje. - Jesi li sve Kanađanke feministkinje, ili si ti izuzetak?

U tom trenutka zazvonio je telefon u salonu, i Elis je ustala da odgovori na poziv. Pitanje je ostalo da visi u vazduhu, ali Džeret nije hteo da propusti zgodan trenutak. Ponovio je pitanje u nešto izmenjenom obliku.

- Jesu li sve Kanađanke kao ti, ili si ti neka posebna ženska vrsta? - dugo je zadržao pogled na njenim očima, a zatim ga lagano spustio niz njen vrat i ramena. Ispod široke crne majice blago se nazirala oblina njenih grudi. Rekao bih da si ipak nešto posebno. Holi je oklevala sa odgovorom. A onda mu je otvoreno uzvratila pogled i nasmešila se, kao da više ne želi da se brani od privlačnosti koja je među njima strujala.

- Zbog čega ti izgledam kao aždaja? Nisam nimalo strašna, Džerete. Uglavnom. Ista sam kao i sve ostale žene...

- Ne bih se kladio. Verujem samo u stvari u koje sam se lično uverio, ne polažem mnogo na hipoteze. ***

Oboje su znali da će te noći voditi ljubav. Holi je cele večeri lebdela u nekom omamljujućem stanju. Nije se usudila da popije tri čaše viskija kao onomad, jednostavno je htela da ostane potpuno pribrana. I da okuša Džereta Tornela. Ako je zaista muškarac koji nečemu vredi, razmišljala je radoznalo, učiniće joj tu noć lepom i bez pića. Za sve vreme, u toku večere i posle, popila je samo malo belog vina.

- Izgledaš predivno - došapnu joj Elis u jednom trenutku. - Da ne znam da je Robert smrtno zaljubljen u mene, možda bih bila ljubomorna. Ali Robert je ostao isti. Znam da sam mu se strahovito dopadala još dok sam bila tinejdžerka. Ali on je osam godina stariji od mene, nije smeo da se usudi. Zbog Džereta. Džeret je pravi pas čuvar. Nije mi jasno kako je najednom postao tako 43 Bocca


Buki

popustljiv.

- Valjda je shvatio da si odrasla - reče Holi blagonaklono. Mada, po njenom mišljenju, Elis Tornel nikada neće odrasti. Bila je prototip večite devojčice, koja nikada neće postati sasvim zrela, zato što joj prija da drugi brinu o njoj. Tip žene koju će muž čitavog života morati da mazi, kao da su na medenom mesecu. Negde u dubini duše, Holi joj je zavidela. Nikada se ne bi menjala sa Elis, ali ona je barem pronašla nekog ko u gomili žena ima oči samo za nju. Robertu Klajdu pisalo je na čelu da je zaljubljen. Bio je simpatičan, jednostavan mladi čovek koji je u Evropi završio medicinu i specijalizaciju i sada se, posle nekoliko godina prakse, vratio u Čezington da otvori sopstvenu kliniku. Bio je ambiciozan, poticao iz solidne porodice, i još uvek je bio dovoljno mlad da u potpunosti uspe u životu. Holi je pretpostavljala da je to razlog što se Džeret ne protivi vezi između njega i Elis.

Tokom večeri, razmišljala je kako će se stvari između to dvoje brzo i glatko resiti. Mogla je da se kladi da će se uskoro verili, na zajedničko zadovoljstvo mame Tornel i Robertovog oca, i da će već do jeseni biti venčani. Onda će doći deca... Sasvim jasno, navikla da dobro procenjuje ljude i planira ishod svake situacije, Holi je videla budućnost svoje male prijateljice. Sasvim lepu budućnost. Elis nije ni želela od života ništa više od sposobnog muža koji će je voleti, i srećne porodice. Robert će sigurno zarađivati dovoljno da joj s vremena na vreme priušti po neko putovanje u Evropu, i po koji komad skupog nakita, povodom rođenja dece i godišnjica braka. Skup nakit? Nasmešila se za sebe. Ona, Holi Parker, bila je verovatno jedina devojka koja bi bacila u lice brilijantsku ogrlicu onome ko bi pokušao da joj je pokloni. Ako se ikada budem udavala, pomislila je, moraću prethodno da objasnim svom budućem mužu da mi se koža ježi pri pomisli na dragocenosti. Neka mi kupi prsten u prodavnici bižuterije...

Ali takav za koga bi ona mogla da se uda, nije postojao ni u najudaljenijoj perspektivi. U dubini duše nije se ni nadala da će ga zaista naći. I gde bi? U Vanku veru, u Meksiku, negde u Evropi? Ili ovde, u Luizijani? Pa, ona nije pripadala nigde. Čak ni Vankuver nije bio njen pravi dom. Detinjstvo i ranu mladost uglavnom je provela uz oca, na putovanjima. A sada, kada je Piter već otišao u Akapulko, njoj ne preostaje ništa drugo nego da proda stan, napusti Kanadu i pridruži mu se. Pomislila je kako još koliko sutra mora da nazove oca telefonom. Čuli su se pre nekoliko dana, znala je da je stigao u Meksiko, ali... Šta ako se tamo nešto iskomplikuje? Osetila je zebnju. Zašto bar sada, dok je u ovoj poseti koju je htela da iskoristi kao odmor, ne može da bude sasvim rasterećena i bez ikakvih briga?

Pogledom je ispratila Roberta Klajda i Elis, koji su ustali da igraju. Srećnici. Kakvih bi muka njih dvoje mogli imati u životu? Pa i Džeret, takođe. On zaista 44 Bocca


Buki

radi za sve u porodici, uverila se u toku ovih nekoliko dana da taj čovek prosto ne diže glavu od posla, ali, u suštini, i njegov život je miran i jednostavan. Kad bi ona samo mogla da se nađe u koži nekog od njih, koji ne znaju za napetost, rizične poduhvate, noći provedene na oprezu...

- Holi? - Džeret je primetio boru koja se urezala između njenih obrva. Zašto si neraspoložena, zar ti nije prijatno večeras?

Prenula se. Trebalo je da bude prijatno. Trebalo je da bude savršeno. Nalazili su se u divnom, romantičnom ambijentu restorana kraj vodopada i oko njih je bila prijatno sveza noć. Lagana muzika, treperava svetlost fenjera, vino i prvoklasna hrana na stolu... Osim toga, pored nje je bio muškarac koji je strahovito privlači, i osećala je da on te noći vidi samo nju. Znala je da izgleda lepo. Pred polazak je uvila kosu i brižljivo se našminkala. Nosila je tamnonarandžastu haljinu od indijskog platna, sasvim jednostavnu, ali u njoj je izgledala odlično. Boja se slagala uz boju njene kose, i naglašavala njen svetli, prozirni ten. Isticala je sve što je bilo lepo na njenoj figuri, i znala je da Džeret to vidi. Da je i do sada video, i da je želi.

Pa zašto, onda, nije bila zadovoljna? Oh, kad bi samo nekome mogla da poveri sve brige koje joj se vrzmaju po glavi! Strepnju za Pitera, kolebanje u vezi sa sopstvenom budućnošću... Kad bi se u njenom životu samo pojavio neko ko će postati dovoljno blizak da mu otkrije sve! Ali - takva osoba nije postojala. Džeret Tornel bio je čovek koji je vraški privlači, ali - on je ipak bio samo stranac. Ako se zaista i dogodi nešto između njih dvoje, ona će kroz dve nedelje otputovati iz Luizijane, i tome će biti kraj. Džeret ili neko drugi, sve izlazi na isto. Svaki pošten muškarac koji živi normalnim životom bio bi zapanjen kad bi mu ona poverila jedan deo svoje biografije. Krijumčar nakita. Devojka čiji je otac pet godina bio u zatvoru i ima podebeo dosije u kanadskoj policiji, a ona je i sama krenula njegovim stopama samo je, na svu sreću, nisu uhvatili na delu. Zamislila je Džeretovo lice posle te priče. Ili, lice bilo kog drugog muškarca. Gospode, onaj ko bi bio spreman da pređe preko toga, morao bi zaista mnogo da je voli. Naredila je sebi da više ne razmišlja o tome, i da se prepusti uživanju.

- Pokušaj da mi popraviš raspoloženje. Hajde da igramo - ustala je i povela Džereta prema podijumu za ples. Pratio ju je bez oklevanja, i bez oklevanja ju je čvrsto zagrlio.

- Zgrabila si me kao divljač... - primetio je ipak, pomalo nezadovoljno. - Zar ne misliš da bar ponekad treba prepustiti inicijativu muškarcu? Trebalo je da ja tebe odvedem do podijuma, a ne ti mene... - Smeta ti što su svi u restoranu videli kako je jedna žena tebe povela od 45 Bocca


Buki

stola a ne ti nju? - nasmejala se. - U redu. Povinujem se pravilima južnjačke provincije. Prepuštam ti inicijativu, Džerete. U svemu...

Poslednje reči izgovorila je šapatom punim obećanja, i to je delovalo na njega, čvršće ju je privio uz sebe, Holi je osećam da je uzbuđen, da želi da ostatak ove noći provedu u njegovoj spavaćoj sobi, i uživala je u tome. Zavodila ga je lagano. Pogledom, dodirom, glasom.

- Voleo bih da se ti i ja izgubimo odavde - promrmljao je posle druge igre. Što pre... Ali ipak će biti bolje da krenemo svi zajedno. Pretpostavljam da će Elis otići kod Pitera. Samo ne znam kako da joj stavim do znanja da ima moju dozvolu.

- Glupane! - Holi je osetila iznenadnu nežnost prema njemu. Poželelaje da zavuče prste u njegovu gustu crnu kosu, ali se uzdržala. - Baš si pravi konzervativni provincijalac. Elis je odrasla devojka, i nije joj ni potrebna tvoja dozvola. Osim toga, nema razloga da te zbog njenog ličnog života muče moralne dileme. Ona će se svakako udati za tog momka. - Misliš? - upita on zadovoljno.

- Sigurna sam. Mogla bih da se kladim. Koliko ja mogu da procenim, biće to dobra kombinacija, u svakom pogledu. Ne verujem da će čak ni tvoja majka imati nešto protiv... Nije nameravala da napravi bilo kakvu nezgodnu aluziju. Ali Džeret je to tako protumačio, i stisak oko njene mišice postao je čvršći, gotovo bolan.

- Ozbiljno si shvatila ono što je Erik govorio o meni? Veruješ da sam mekušac, koga je majka oženila po sopstvenom izboru? - grubo se nasmejao. Nisam mekušac, Holi. To bi se pre moglo reći za Erika. Za mene, čovek koji ništa ne radi i živi od tuđeg znoja je upravo to. A ja sam ono drugo. Budala koja se znoji čitavog života, i za sebe, i za druge. Zbog majke i Elis mi nije žao, njih dve zaslužile su da brinem o njima. Ali, sigurno nisam čovek koji dozvoljava da majka odlučuje umesto njega. Kad sam se oženio Dominikom, to je bio moj izbor. Naglo je zaćutao, ali Holi je osetila da bi sada, ako oprezno nastavi ovaj razgovor, mogla saznati nešto više o njemu.

- Nisam želela da budem ironična - rekla je. - Ja uopšte nisam stekla utisak da si ti slabić, Džerete. Naprotiv. Vidim da čitavu plantažu i kuću držiš na svojim leđima. Čovek koji toliko radi, ne može biti slabić. Druga stvar je što smo ponekad previše sentimentalni prema svojim roditeljima, i osećamo potrebu da brinemo o njima kao da su naša deca. Moj otac, na primer...

- Da? - Džeret je zainteresovano pogleda. Očito, bio je pre spreman da sluša o njenom životu, nego da govori o sebi. 46 Bocca


Buki

- On je čovek koji je pedeset godina odbijao da odraste - rekla je samo Znam da je u suštini beskrajno dobar i da me mnogo voli, ali... Nikada nije bio odgovoran i zreo kakav bi otac trebalo da bude, to sam htela da kažem. Obezbeđivao mi je sve što poželim ali sam u životu ipak morala da se borim sama. - To se vidi na tebi. Zato si pomalo divlja...

Želja se ponovo kao morska struja pokrenula među njima, i svaki razgovor je prestao. Vratili su se za sto, baš u trenutku kada se Elis pripremala za još jednu veliku pobedu svoje lične nezavisnosti.

- Robert i ja vas napuštamo - rekla je mirno, čvrstim glasom. Samo njene oči koje su u tom trenutku potražile ohrabrenje u Holinom pogledu odavale su da nije tako sigurna u sebe kao što izgleda.

- Važi - oglasila se Holi diplomatski. - Ja bih još malo ostala. Nemaš ništa protiv, Džerete?

Elisin strogi brat samo se osmehnuo, kao najpopustljiviji čovek na svetu. Holi dobaci trijumfalni pogled svojoj maloj prijateljici.

- Nikad mi se nije dogodilo da u rukama jedne žene postajem mek kao plastelin - promrmljao je kada su Robert i Elis otišli.

- Ovoga puta bio si žrtva dve žene. Elis i ja pobedile smo te zajedničkim snagama. Ali, mogao bi da budeš i samo moja žrtva... - dvosmisleno ga je pogledala. Oboje su jedva dočekali da, samo što se Robertov automobil udaljio, krenu iz restorana. ***

- Hoćeš li da... popijemo još po jedno piće pre spavanja? - Džeret je bio pomalo nesiguran ali kao i uvek u životu kad nije imao dovoljno poverenja u sebe, to je s uspehom prikrivao. Bio je ubeđen da Holi ne može da oseti da u njemu postoji doza glupog, muškog straha. Straha da se sve vreme samo poigravala sa njim, i da će sada sama otići u krevet. Ili, još gore, da će sa pokazati kao lošiji ljubavnik nego što je ona očekivala.

- Ima li belog vina u kući? - Holi je nesigurno zastala na sred hodnika, nije znala gde se nalazi njegova spavaća soba. On joj otvori vrata i uključi stonu lampu u uglu prostorije. - Uđi, sad ću doneti piće. Uz malo sreće, mislim da ću uspeti da nađem i rashlađeno vino. Ovde je mnogo toplije nego na vodopadima, zar ne?

- Da, ovaj... - Holi je sela na ivicu kreveta, svesna da je zbunjena. Činilo joj se da on drži sve konce u svojim rukama, i osećala se kao najobičnija guska koju će sada jedan muškarac da ispeče i sa zadovoljstvom pojede, ostavljajući samo koščice na tanjiru. 47 Bocca


Buki

- Toplo je - priznala je. - Na vodopadima je bilo prijatno.

Ali Džeret je već bio izašao. Brzo se vratio sa dve čaše i bocom rashlađenog vina. Bila je zadovoljna što u toku večeri gotovo uopšte nije pila, sada je mogla da iskoristi čašu kao zaklon za svoju nervozu. Ako je to uopšte bilo neko rešenje. Oboje su napeto ćutali. Njoj se činilo da je prostorija previše ispunjena Džeretovim prisustvom. Neka ide do vraga, samouverena muškarčina, pomislila je. Ako je već on taj koji povlači konce, zašto onda prvi ne probije led?

Ali od Džereta Tornela se to, izgleda, nije moglo očekivati. Ili ona nije imala strpljenja da čeka. U drugim prilikama bio je nadmoćan i autoritativan, to je morala da prizna. Ali sada se ponašao kao da mu je maca pojela jezik, i odlučnost. Sedeo je, pijuckao vino i nije se usuđivao da bilo šta preduzme.

- Možda će biti bolje da malo vina ostavimo i za kasnije - Holi je odlučila da bude hrabra. Uzela mu je čašu iz ruke i sela tik uz njega, na rub velikog, udobnog kreveta.

- Jeli ovo tvoj nekadašnji bračni krevet? - upitala je nesmotreno. Pomisao da će provesti noć u postelji koja je pripadala njegovoj ženi nije joj se naročito dopadala.

- Ne. Promenio sam ga, posle razvoda - reče on kratko. - Ne volim da se okružujem neprijatnim uspomenama. - Zar je tvoj brak bio toliko loš?

- I gori - skoro grubo se nasmejao. - Ali, nemojmo sada o tome. Dođi, Holi. Prilično dugo sam čekao ovaj trenutak... I najzad je, ipak, on bio taj koji vodi igru. Njegove usne gladno i odlučno su potražile njene. Holi ih je spremno dočekala, prepuštajući se. I kada je nestrpljivi poljubac postao nežniji, i kada su Džeretove usne strpljivo kliznule niz njena ramena, ne ostavljajući netaknutim ni jedan santimetar njene kože, još uvek se osećala kao sićušna i krhka igračka u njegovim rukama. Želela je da mu dokaže da ona to nije, da je jača i odlučnija, ali zato jednostavno nije bila sposobna. Načinio je od nje, posle prvog dodira, baš ono što je i hteo. Slabu i podatnu ženu, koja se svakom njegovom dodiru i pokretu predaje kao što se lišće predaje vetru. Dopuštala je da je on vodi i nosi, da je obuzima kao vrtlog, i uživala je u tome.

Uveliko je svitalo kada je, iscrpljena, omamljena i još uvek prilično zbunjena svim što se dogodilo, otišla u svoju sobu. Nije bila sigurna kako se oseća sada, posle svega. Pokušala je da preispita sebe. Nikakav određeni osećaj. Jednostavno, bilo joj je lepo te noći, i nije se kajala. 48 Bocca


Buki

VI Džeret je verovao da će se posle noći sa Holi osećati kao pobednik. Ali stvar je bila manje jednostavna nego što je on mislio. Kada se probudio sledećeg jutra, od njegovog osećaja trijumfa nije bilo ni traga. Zamišljeno je zurio u dve čaše i praznu bocu na stolu. Na jednoj je ostao trag Holinog karmina. Za trenutak kao da je ponovo mogao da oseti njen dodir i njeno prisustvo. I ponovo ju je poželeo, tek što je otvorio oči. Slegao je ramenima. Nadao se da ova prva zajednička noć nije bila i poslednja, znao je da je i Holi uživala sa njim. Trebalo je jednostavno iskoristiti zadovoljstvo, to je važilo za oboje. Za dve nedelje ona će se vratiti u Vankuver, kao da se ništa nije dogodilo. Dotle, kad je već obostrana privlačnost tako neočekivano buknula, bar su jedno drugom mogli da ostanu u prijatnoj uspomeni.

Jedina posledica prethodne noći zbog koje je bio ljut na sebe bila je što se tog jutra probudio mnogo kasnije nego obično. Retko je sebi mogao da priušti taj luksuz, svaki njegov trenutak bio je ispunjen obavezama. Sada je rasejano razmišljao o tome kako možda ipak previše radi. Trebalo bi da nađe nekoga ko će na plantaži obavljati poslove nadzornika. Sada, kada je imanje ponovo stalno na svoje noge, mogao je sebi da priušti manje obaveza i više odmora. Više zadovoljstva. Zadovoljstvo je u njegovom životu bila oprezno dozirana reč. On samo u radu nije imao mere. Tako je bilo još od vremena kad je dovoljno odrastao da može da preuzme većinu poslova na plantaži. Mladalačke zabave, izlazci sa drugovima i sa prvim devojkama, sport - sve je to za njega dolazilo tek kada bi mu poslovi dozvolili. Nije nikoga mogao da krivi za to. Jednostavno, okolnosti su bile takvie. Mogao je da bira. Ili da živi lagodno i neobavezno kao i njegovi vršnjaci, i da sebe i svoju porodicu osudi na skromno materijalno stanje, ili da se odrekne zabava i napravi pare. Uspeo je u tome, na svu sreću. Uspeh je bio velika satisfakcija. Ali vreme je prolazilo neumoljivom brzinom. Osećao je da bi trebalo da ga isko risti. Ako već njegov brak nije valjao, bar je sada mogao da se zabavlja sa drugim ženama.

Sa Holi, dok je ovde. Umesto da kao i obično side u kuhinju da bi na brzinu nešto pojeo a onda pode na plantažu, tog jutra je prvo zavirio u njenu sobu. Bilo je pola devet, nadao se da je već budna. Ali, na njegovo iznenađenje, Holi nije bili u sobi. Zatekao je nju i Elis kako piju kafu na verandi. U jarkožutoj majici, sa raspuštenom kosom i licem zammenjenim od jutarnjeg sunca, Holi je izgledala blistavo. Ona ga prva spazi, i dobaci mu jedan zaverenički, pomalo tajanstven smešak. 49 Bocca


Buki

- Dobro jutro, Džerete. Hoćeš li da nam se pridružiš?

Pitao se šta li taj njen osmeh znači. Šta li se samo krije iza Holinih zelenih očiju, i tih njenih mekih usana? Čim bi ih ugledao budile su u njemu želju za poljupcem. Pomislio je kako ne bi smeo da se nekontrolisano prepusti toj strasti. Noćas, u njegovom krevetu, bila je slabačka i podatna žena, svaki njen dodir bio je mek kao svila. Ali svila iza koje se krije čelična konstrukcija, znao je to. Čak i kad je izgledala slaba, Holi to nije bila. Opet se lomio u sebi između dva osećaja: da su ravnopravni i da u ovome što se događa oboje podjednako uživaju bez ikakvih obaveza... I drugog, osećaja da ga ta iskusna, na sve naviknuta devojka, koristi samo za svoju zabavu. Da li ga zaista smatra smešnim provincijalcem koji nije vredan pažnje, kao što mu se ponekad čini? Nesvesno je stegao pesnice. Prokleta bila, ako je tako. A uživala je u rukama tog provincijalca, i te kako je uživala. Noćas je imao utisak da potpuno vlada njenim teiom, i željama tog tela. Želeo je da to proveri. Odmah. Ali bilo je nemoguće u Elisinom prisustvu, naravno.

- Ćao, veliki brate - očigledno sjajno raspoložena, Elis ga je poljubila. - Sedi i uživaj u zadovoljstvima trpeze. Kao što vidiš, devojke su jutros bile dobre, i pripremile ti doručak. - I Holi? - on je nepoverljivo pogleda. - Ne verujem. Izgledaš kao žena koja nikada nije stala pored šporeta.

- Samo tako izgledam - odbrusi, ona kratko. Iz nekog razloga, onaj blistavi osmeh povukao se sa njenog lica. Džeret se pitao šta li joj je to tako naglo pokvarilo raspoloženje. Sigurno ne njegova primedba u vezi sa kovanjem. Bezvoljno je pojela nekoliko zalogaja i otišla da pliva, ostavljajući njega i Elis same na verandi. To je dovelo Džereta u još nezgodniju situaciju. Bilo mu je jasno da se nešto događa između njegove sestre i Roberta Klajda, i hteo je da razgovara sa njom o tome, ali neki đavo nije mu dao da načne tu temu. Džeret je retko otkrivao svoja osećanja i retko pokušavao da pronikne u tuđa. Oduvek je bilo tako, to je, jednostavno, bila crta njegovog karaktera koju nije pokušavao da promeni. Možda zato što je veoma rano ostao bez oca. U najosetljivijim godinama, kad je imao tajni i nedoumica koje bi mogao da podeli sa nekim, nije imao kome da se poveri. Belinda je, ma koliko se trudila da preuzme i ulogu oca porodice, ipak bila samo majka. Mnogo toga njoj nije mogao da kaže. I tako je, vremenom, izrastao u čoveka koji najkrupnije stvari preživljava i rešava u sebi, ne đeleći ih ni sa kim. Sada, jednostavno, nije znao kako da razgovara sa Elis o njenoj vezi sa Robertom. Šta da je pita? Kad bi u pitanju bilo nešto što je razlog za osudu i prekor, već bi se lako snašao. Jetkost i ironija oduvek su bili njegovo oružje. Ali sada, kada je trebalo staviti Elis do znanja da mu je drago zbog njene veze sa Piterom, on jednostavno nije mogao da nađe prave reči. 50 Bocca


Buki

Setio se šta mu je Holi nedavno rekla. Da je staromodan i zadrt, konzerva. Pa, imala je pravo...

- Džeri... - Elis se iznenada zbunjeno nakašljala. Izraz njenog lica bio je napet, i on shvati da nešto namerava da mu saopšti. Sigurno u vezi sa Robertom. Bio je zadovoljan što je sama načela tu temu, kad već on nije imao hrabrosti. Sada je shvatio zašto se Holi onako neočekivano udaljila sa verande, htela je da ih ostavi da razgovaraju nasamo.

- Kaži - reče on spremno. Nasmešio se, stavljajući svojoj mlađoj sestri do znanja da nema razloga da se ustručava. Ali to izgleda nije bilo ono što je očekivao.

- Nije smešno - započe Elis snebivljivo. - U stvari, najbolje da te odmah upozorim, pobesnećeš kad budeš čuo.

- Šta je tako strašno? - kroz Džeretovu glavu odmah je proletelo nekoliko mogućnosti, i hrabro je izustio onu koja se njemu činila najstrašnijom. - Bože moj... Da nisi u dragom stanju?

- Ne ja. Melani Hani. Erik mi je to saopštio rano jutros, preko telefona. Melani je već četiri meseca trudna, ali on nije imao hrabrosti da to objavi pred mamom. Džeret u tome nije video nikakvu strahotu.

- Šta je katastrofalno u tome? - upita on ravnodušno. - Već nam je svima jasno da on sa tom curom misli ozbiljno, i da ga naše mahinacije neće sprečiti da je oženi. Pa šta ako je trudna? Većina devojaka danas se udaje sa stomacima do zuba.

- Da, ali... - Elis se ugrizla za usnu. - Ima još nešto. Nešto gore, Džeri. Njih dvoje neće živeti na plantaži. Odlučili su da žive u Dalasu, Melani je naglo promenila mišljenje...

U neku ruku, ni to za Džereta nije bilo iznenađenje. Znao je da njegov mlađi brat iz dna duše mrzi život na plantaži, i da samo traži pogodnu priliku da zbriše. Taj momak jednostavno nije imao nikakav osećaj za zemlju, nikakav osećaj za porodično ognjište. Njegov odlazak sa plantaže značio je da će deo zemlje morati da se proda, da bi on dobio deo porodične imovine koji mu pripada. To pravo niko mu nije mogao osporiti. Ali sama pomisao na prodaju i rasparčavanje zemlje oko koje se čilavog života mučio, silno je pekla Džereta, a Erikov kukavičluk strahovito mu je išao na nerve. Bes je šiknuo iz njega, nije mogao da se izdrži.

- Proklet bio! - dreknuo je. - Sto puta proklet! Znao sam da je samo pitanje trenutka kada će napraviti takvu svinjariju. Jedva će dočekati da proda svoj deo plantaže i strpa pare u džep. I da ih naravno, profućka u najkraćem 51 Bocca


Buki

mogućem roku! Briga njega što sam ja svoje najbolje godine uložio u tu zemlju! I još koristi tebe kao posrednika! Ta kukaica za koju me je sramota da kažem da mi je brat, taj razmaženi mekušac, nema hrabrosti da sam dođe ovamo, i meni saopšti to što ima! Kakva ništarija, taj Erik!

Holi, koja je bila krenula prema verandi da uzme štitnike za oči koje je koristila prilikom ronjenja u bazenu, u neprilici je zastala nasred travnjaka. Nije poznavala Džereta u tom izdanju, rikao je kao pobesneli lav, i čitavim vrtom odjeki vala je njegova vika. Ona se povuče, nije bila raspoložena da prisustvuje sceni Uvek se klonila sličnih prizora, nije volela ni da priređuje drugima takve stvari, ni da im prisutvuje. Ali, po ko zna koji put otkad je došla u Tornel Veli - njene sklonosti, navike, nazori o životu, sve ju je izdavalo. Svaka stvar otkiivala je svoje drugo lice. Mrzelaje muškarce koji se ponašaju kao tirani, i viču dok svi oko njih ne ogluve. Ali Džeret joj se dopadao i u tom izdanju, kada je besan. Previše joj se dopadao. Telo joj je još uvek treperilo od sećanja na noć sa njim. Naglo je skočila u bazen, pokušavajući da se otrese tih misli. Ali vodaje bila loša zamena za njegov dodir. ***

Ostatak dana, posle vesti koju mu je Elis prenela, Džeret se uopšte nije pojavljivao u kući. Za Holi, bio je to dan smrtne dosade. Šta ako je otišao u Dalas, da oči u oči nastavi raspravu sa Erikom? Oneraspoložila ju je ta mogućnost. Naravno, nije mogla da očekuje od njega da, zato što je ona tu, zapostavi rešavanje svojih porodičnih problema. Ali želela je njegovo prisustvo, bila joj je potrebna njegova pažnja.

- Sta je sa tobom, Holi? - Elis je primetila da je njeno raspoloženje splasnulo. - Zao mi je ako ove neprijatnosti u našoj kući utiču na tebe. Tako bih želela da ti ovaj boravak kod nas ostane u prijatnom sećanju. Ali kao u inat, ovde se dešavaju sve same neprilike. Prvo mamina povreda, sad ovaj problem sa Erikom... - Nisam zbog toga neraspoložena, Elis. Meni je sasvim prijatno u vašoj kući. Samo se trenutno ne osećam najbolje, muči me glavobolja.

- Proći će te kad izađemo iz kuće. Robert nas večeras vodi u jednu diskoteku u okolini. Udaljena je čitav sat vožnje, kao i onaj restoran na vodopadima, ali to je trenutno najbolje mesto u ovom kraju, svi tamo izlaze. I muzika je odlična...

- Ne verujem da će mi baš glasna muzika u diskoteci izlečiti glavobolju, Elis. Biće mnogo efikasnije ako ostanem u sobi, popijem aspirin i isključim svetio. Meni samo to pomaže. A, osim toga... - Holi se s razumevanjem nasmeši svojoj prijateljici. - Ti i Robert ste u fazi zaljubljenosti, izgledate kao dva golupčića. 52 Bocca


Buki

Sigurna sam da će vam prijati da malo budete sami, za promenu.

Lagala je, glavobolja je bila samo izgovor da ostane u kući. Sama sa Džeretom.. Naravno, pod uslovom da se Džeret pojavi u toku večeri. Elis je izašla prilično rano, i ostavši sama Holi je osetila nestrpljenje. Hoće li se on pojaviti večeras? Ili mu je prethodna noć bila dovoljna?

Poslužila se ledenim čajem iz frižidera, snabdela se časopisima i sela u omiljenu Elisinu naslonjaču u dnevnoj sobi. Niko je nije uznemiravao osim domaćice koja je nakratko zavirila u sobu.

- Ja odlazim, gospođice Parker. Ostavila sam vam večeru na šporetu. Vama i ostalima, naravno. Ako se iko od njih uopšte pojavi u toku noći - starija žena prekomo zavrte glavom. - Otkad je sirota gospođa Tornel u bolnici, u ovoj kući ne zna se za red... Pa, odoh ja. Ako vam nešto zatreba, biću u svojoj sobi, u kući za poslugu.

- A ovde... Zar ću ja čitave večeri biti sama u kući? Mislim, dok se Elis ne vrati... - Holi se trgla, pretvarajući da ju je pomalo strah. - Uh... Pa to baš nije prijatno!

- Mislim da će se Džeret svakako vratiti. Otišao je poslom do Nju Orleansa, ali nije rekao da će biti odsutan preko noći. Naprotiv, zamolio me je da za večeru spremim njegovo omiljeno jelo. To valjda znači da će doći. Ako se bojite da budete sami u kući, ja mogu da ostanem i preko noći. - Ne, nema potrebe. Ako ćete biti u kući za poslugu, onda se ne plašim slaga Holi žurno, nadajući se da stara gospoda neće biti baš toliko predusretljiva da zaista čitavu noć ostane u kući. Nije se ona ničega bojala, naravno. Nije se bojala ni mnogo opasnijih stvari od te. Posle petogodišnjeg iskustva opasnog življenja, jedina stvar na svetu od koje je još uvek zazirala bili su miševi i buba-švabe. Samo je htela da proveri hoće li Džeret dolaziti.

- U redu, onda - Oli kao da je bila malčice uvređena što joj njena zaštita nije potrebna. - Laku noć.

- Laku noć! - dobaci Holi odsutno. I dalje je držala otvoren časopis pred sobom, ali ga nije čitala. Sačekala je da domaćica zaključa za sobom ulazna vrata, a zatim se na prstima popela na sprat. Želela je da iskoristi to što je sama u kući i malo pronjuška po Džeretovim sobama, mada nije znala šta to zapravo očekuje da će otkriti. Ženska radoznalost, opravdala se pred samim sobom. Bilo je normalno što želi da malo bolje zaviri u život čoveka sa kojim je provela noć, a o njemu je znala veoma malo. Nije se usudila da upali svetio u Džeretovoj spavaćoj sobi, iz opreznosti. Jedino što je mogla da izvede bilo je da uključi sijalice u hodniku i otvori vrata, a onda da obavi jedno brzinsko istraživanje u polumraku. Ali u Džeretovoj sobi nije otkrila ništa naročito zanimljivo. Ništa što nije mogla da vidi i noćas, 53 Bocca


Buki

sasvim legalno. Njegove slike iz školskih dana i koledža, okačene po zidovima, već je bila pogledala. I knjige na stočiću. Utvrdila je da su Džeretova slabost krimi-romani i trileri. To joj se dopadalo. Mrzela je muškarce koji, od svih štampanih stvari, čitaju samo sportske vesti u novinama. Još više one koji gutaju naučnan-tastične romane ili, ne daj bože, porno-literaturu. Džeret izgleda nije čitao ništa od toga. Ukus mu se podudarao sa njenim, i ona je volela Šeldona i staru, dobru Agatu Kristi. Zatim je otvorila njegov veliki garderobni ormar, ali ni pred njim se nije dugo zadržala. Unutra su visila njegova odela, na policama su bile uredno složene farmerice i majice. Obična, muška garderoba.

Ne, ispravila se u mislima. Garderoba jednog đavolski privlačnog muškarca. Sa kojim je ona provela noć... I želela bar još jednu. Do vraga, bar još jednu! Ne bi oprostila Džeretu Tornelu da ono što se noćas dogodilo bude jedino i poslednje. Miris njegove toaletne vode golicao joj je nozdrve, budio u njoj sećanje i grešne misli. Brzo je zatvorila ormar, uplašena silinom sopstvene požude. Uostalom, šta je očekivala da će naći? Fotografije njegovih ljubavnica i tajne poruke po džepovima? Zanimalo bi je da i u to zaviri, ali čak i da je bilo takvih stvari, nije imala vremena da ih traži. Džeret je mogao da naiđe, ili je Oli moglo pasti na pamet da se ponovo vrati u kuću. Brzo je prešla u radnu sobu. Do sada nije imala prilike da vidi tu prostoriju, ali sada je morala da prizna da izgleda reprezentativno. Na sredini se nalazio veliki, stari pisaći sto, koji je verovatno pripadao još njegovom dedi ili pradedi. Setila se šta joj je Elis nekada, dok su bile na krstarenju, pričala o svojoj porodici. Nisu svi bili farmeri. Neko, pradeda ili deda, bio je advokat u Čezingtonu, a onda se oženio devojkom koja je bila jedinica bogatog plantažera, i tako je ovaj posed dospeo u ruke porodice Tornel. I naredne generacije ostale su na imanju, a čitavu dolinu su ljudi iz okoline prozvali Tornel Veli.

Ali ni pretraga radne sobe nije donela nikakve naročito rezultate. Džeretovi poslovni papiri, dokumentacija i sadržaj mini-bara sa pićem nisu je zanimali. Ni ti bi uopšte bilo u redu da ona zabada nos u stvari koje se tiču njegovog poslovanja. Tiho je napustila prostoriju. Ono što ju je zanimalo bilo je da li u Džeretovom životu postoje vidljivi i upadljivi tragovi neke žene. Ali na prvi pogled takvih tragova nije bilo. Zapravo, ako je htela da ih otkrije, ovo je bio prilično glup i neefikasan način. U mraku, i u vremenskom tesnacu u kome se nalazila, nije bila u situaciji da traga za fotografijama, imenima i telefonskim brojevima. Najzad, sve je to bilo smešno i detinjasto. Još gore od toga. Ponašala se kao klasična, glupa žena. Prezirala je sebe. Vratila se u dnevnu sobu i naiskap popila ogromnu čašu ledenog čaja. Šta li joj je sve to trebalo? Zar ona, Holi Parker, da se ponaša kao ćurka? Otkud joj samo ideja da posle jedne zajedničke noći kopa po njegovom ličnom životu? 54 Bocca


Buki

Sedela je sklupčana na Elisinoj fotelji, poluzatvorenih očiju, kada je čula kako se Džeretov automobil zaustavlja pred kućom. Najednom kao da je dobila krila. Trenutak kasnije, otključala su se ulazna vrata.

- Ima li koga? - viknuo je Džeret u holu. Ustala je, i provirila kroz odškrinuta vrata dnevne sobe. - Možda ćeš biti razočaran, ali ovde sam samo ja.

- Ostavili su te potpuno samu? Zašto si im dozvolila, Holi? - prišao joj je. Opasno blizu. Videla je njegovo pomalo umorno lice, ali i želju u očima.

- U svakom slučaju, baš dobro što su svi otišli - spustio je ruke na njena ramena i počeo blago da je miluje. Prsti su mu bili topli, onespokojavajuće topli, i krv je brže zastrujala njenim žilama. - Zahvalan sam Elis što se toliko često viđa sa Robertom Klajdom. Što se mene tiče, ne mora da dolazi do jutra.

- Ne mogu da verujem - promrmlja ona. - Do juče si brinuo o njoj kao da je maloletna.

- Da, to je moj sindrom starijeg brata. Da brinem o svima, osim o sebi. Ali sada sam odlučio da se malo, za promenu, pobrinem o svom starom prijatelju Džeretu Tornelu. Mogu da se pobrinem i o tebi, ako hoćeš - šeretski se nasmejao. Ruke koje su je čvrsto stezale oko struka i usne koje su dođirnule njen vrat, već su se brinule. Osećala se savršeno. - Rado - pogledala ga je pravo u oči. - Vrlo rado...

55 Bocca


Buki

VII Sledeća nedelja proletela je neverovatnom brzinom. Holi se pitala jesu li Elis i stara domaćica slepe, ili se samo pretvaraju da ništa ne vide. Džeret i ona su svaku noć provodili u istom krevetu. Njegovom ili njenom, bilo im je potpuno svejedno. Jedne noći vodili su ljubav i u bazenu. Jednog jutra, samo ih je prisebnost sprečila da to urade pre doručka, u kuhinji. Ali izgleda da niko osim njih dvoje nije primećivao šta se sa njima događa. Za strast koja je skoro opipljivo lebdela u vazduhu, Oli i Elis bile su potpuno neprijamčive. I zidovi u kući Tornelovih su, izgleda, imali bolju moć zapaženja.

- Mogli bismo da napravimo bebu, i da prođe devet meseci, i da se beba rodi, one to ne bi zapazile - smejao se Džeret. - Elis je previše zaljubljena, a Oli previše matora... - Ne pominji mi pravljenje beba - zamolila je, ispunjena groznom panikom.

- Čak ni u šali. - Ako želiš da mi daš nešto što ću poneti za uspomenu kad pođem natrag u Kanadu, bolje mi naberi džak pamuka.

Bilo je to prvi put da su spomenuli njen odlazak, koji se bližio. To jest, ona je spomenula odlazak, a Džeret se pretvarao da nije čuo tu primedbu. Nije čak ni, iz učtivosti, rekao da mu je žao što će ona uskoro otići, i što se ovo među njima tako brzo završava. Protumačila je to kao da joj on prećutno i na fin način stavlja do znanja da je avantura samo avantura, i da na to uopšte ne vredi trošiti reči. Ali staje uopšte očekivala? Da on pođe za njom u Vankuver, ili da joj ponudi da ostane u Luizijani? Smešno, i jedno i drugo bilo je beskrajno smešno. Nisu imali ama baš ništa zajedničko. Nije ih spajalo ništa sem seksa. Pripadali su potpuno različitim, nespojivim svetovima.

- Važi, dobićeš džak pamuka. Ali, prvo moraš da ga zaradiš. Ovo je plantaža, ako si zaboravila. Dođi ovamo... - Džeret ju je povukao na krevet. Sleđećeg trenutka našla se u vodoravnom položaju, tela pritisnutog njegovim telom, usana oprljenih njegovim vrelim dahom. Ljubio ju je grublje nego ikada, kao da želi da je kazni. Holi se otela njegovim usnama, i svom snagom mu zarila nokte u mišice. - Šta ti je, do vraga? - prigušio je bolni uzvik.

- Šta je tebi? - uzvrati ona jetko. - Zbog čega mi se svetiš?

Znala je da je pogodila pravu žicu. Taj grubi poljubac, taj pokušaj da sa njom vodi ljubav kao da ona postoji samo zbog njegovog zadovoljstva, bio je neka vrsta osvete. - Ne svetim se - odbi on tvrdoglavo. Otkotrljao se na drugu stranu kreveta i 56 Bocca


Buki

potražio cigaretu. Retko kada je pušio, Holi je već znala da to radi samo kada je izuzetno besan, ili izuzetno zadovoljan. Sada je očigledno bio to prvo.

- Zbog čega bili ti se svetio, kog đavola? - upitao je nestrpljivo. - Samo sam... Očekuješ od mene da uvek budem na note? Tvoja greška, Holi. Pretpostavljam da si navikla na fine muškarce. Ja nisam jedan od tih. Ako ti se to ne sviđa, što onda svake noći spavaš sa mnom?

- I ti sa mnom spavaš - podsetila ga je. - Nisam ja tebe proganjala i zavodila, nisi ni ti mene. Jednostavno se dogodilo.

- U redu, zašto si dozvolila da se dogodi, ako ti ne odgovara način na koji ja to radim? Promene radi? Dobro sam ti došao, kao neka vrsta egzotike? Posle svih uglađenih i finih, jedan farmer iz Luizijane.

- Ti uvek ponavljaš isto! - planula je. - Ti se, a ne ja, ponašaš kao da ti smeta to što jesi? Hoćeš da čuješ šta zaista mislim o tebi? Pun si kompleksa iza te svoje nadmoćne fasade, Džerete! Ne znam zbog čega, da li zato što si nezadovoljan svojim načinom života, ili zato što zbog jedne žene mrziš sve ostale, ali ja neću dozvoliti da te svoje komplekse lečiš na meni! Naglo je skočila sa kreveta i ogrnula se bade-mantilom. Retko joj se dešavalo da prasne i da je neko izvede iz takta, ah ovo je bio jedan od tih trenutaka. - Idi odavde, molim te! Ja jesam gost u tvojoj kući, ali valjda mogu da te zamolim da napustiš moju sobu!

Izašao je bez reči. Ostavši sama, Holi se osetila potpuno bespomoćnom. Zari laje nokte u jastuk. Do vraga, možda nije trebalo da ga izbaci. Možda je trebalo da ga zadrži, i iskali na njemu sav svoj gnev. Ovako, mogla je da besni samo u sebi. Sada je znala da je učinila grešku što se upustila u ovo sa njim. Ali zar je mogla da sluti da će sve, za tako kratko vreme, otići toliko daleko? Za nju, više nije bio u pitanju samo seks. Nije prema njemu osećalasamo neodoljivu fizičku privlačnost. Prerastalo je u nešto više. Počele su da joj budu važne ne samo noći provedene u njegovom krevetu već i on sam, Džeret Tornel. Počinjala je da ga razume, da razmišlja o njegovom životu, da zapaža i pamti svaku sitnicu koja je imala veze sa njim. Dopadao joj se kada se smeje i kad viče, kad ujutru izađe na plantažu pun životinjske snage i kad se uveče vrati kući umoran, kad je ljut i kad je dobro raspoložen.

Do nedavno nije verovala, a sada je znala da će joj biti teško kad dođe trenutak da ode odavde. Jedna priča se završavala, još pre nego što je imala vremena da zaista i počne. Ali... Pokušala je da misli glavom, normalno i zrelo. Džeret svakako nije bio čovek njenog života, baš kao što bi ona njemu nije ništa značila. U krevetu, bili su jedno. Funkcionisali su savršeno. Sve ostalo bio je slučajan spoj. Njihova dva sveta i dalje su ostajala beskrajno udaljena. Za 57 Bocca


Buki

čim ona onda uopšte žali?

Nije znala odgovor, ali grlo joj se steglo, i suze su počele da joj se slivaju niz lice. Zar ovo između njih dvoje nije moglo da potraje? Bar još koji dan, dok je ona ovde. Zar je moralo da se okonča ovim glupim nesporazumom, i da joj ostane u sećanju kao promašaj?

Prenulo ju je kucanje na vratima, i preplavilo ju je olakšanje. Džeret se ipak vratio, žao mu je što su se posvađali. Zna da nije trebalo da joj kaže sve one gluposti, baš kao ni ona njemu. Još su postojale šanse da se između njih dvoje uspostavi nekakav most. Osmehnula se, i žurno obrisala suze. Nije baš morao da zna da je plakala.

- Uđi! - pozvala je tiho. Ali na njeno iznenađenje, u sobi se pojavila Elis, a ne Džeret. Šta je Elis tražila u njenoj sobi, u ovo doba noći?

- Budna si? Baš dobro... - mlada devojka je snebivljivo prišla do ivice kreveta. - Htela bih nešto da ti kažem, Holi. Tek onda je primetila da su joj oči crvene, a lice umrljano od suza.

- Ti si plakala? - zabrinuto se nagla nad njom. - Zbog čega? Da nije... Da nije u pitanju tvoj otac? Rekla si mi da imaš briga u vezi sa njim. Nešto se dogodilo?

- Ne, sa Piterom je sve u redu - Holi je potražila maramicu i obrisala oči. Ništa ozbiljno, Elis. Nemoj da brineš zbog mene. Zaista nije ništa ozbiljno. Samo sam se setila nečeg... Glupost. Sitnica.

- Ne verujem ti - Elis zavrte glavom. - Nisi ti od tih žena koje plaču za svaku sitnicu. Molim te, Holi, reci mi o čemu se radi.

Sela je pored nje i zagrlila je. Holi je bila dirnuta njenom brigom. Elis je bila divna osoba, najsaosećajnija koju je ikada srela. Zašto Džeret bar malo nije ličio na nju. - Sitnica, veruj mi. Setila sam se jedne svoje promašene veze, i malko sam se rastužila - bila je prisiljena da slaže. A zapravo i nije bila u pitanju laž. Džeret za nju više nije bio avantura koju će preko noći zaboraviti, nego promašena veza.

- Oh, žao mi je - njegova sestra je još jednom zagrli. - Malo sam zbunjena, znaš. Nisam navikla da te vidim u tako sentimentalnom raspoloženju. U poverenju... Sve vreme sam se pitala jesi li ti ikada u životu uopšte bila zaljubljena.

- Teško pitanje. Ali zato ja pouzdano znam da ti jesi zaljubljena. I Robert takođe. Piše vam na čelu da ste ludi jedno za dragim. - Da, ovaj. Mislim da jesmo... - Elis je pocrvenela. - U stvari, došla sam da ti kažem nešto. I da ti se izvinim. Dugujem ti hiljadu izvinjenja, draga moja Holi. 58 Bocca


Buki

Pozvala sam te u posetu, a sada...

Trgla se. Da li joj to Elis stavlja do znanja da više nije poželjna pod ovim krovom? Bila je više nego neprijatno iznenađena, i za trenutak nije znala šta da kaže.

- O čemu se radi? - upitala je zbunjeno. - Ja imam avionsku kartu rezervisanu za nedelju. Ali mogu da odem i ranije, naravno.

- Ne ti, za ime sveta! Bože moj, Holi, kako ti to samo pada na pamet? Ti ćeš ostati do nedelje, i nas dve ćemo se svakodnevno viđati, ali... Ja moram da odem odavde. Robert i ja zaključili smo da je to najbolje rešenje. Da jednostavno, dok majka nije tu, spakujem kofere i preselim se kod njega. On je Džeretu uništila život time što ga je naterala da se oženi, Eriku je htela da uništi život time što mu neće dozvoliti da se oženi... E, pa, to je ono što ja hoću da izbegnem. Moram da iskoristim priliku dok je ona u bolnici. A Džeret je u poslednje vreme van sveta, zaokupljen bog zna kakvim svojim problemima, i uopšte ne obraća pažnju na mene. Ne smem da propustim tu šansu, shvataš? Preseliću se kod Roberta, i staviću ih pred svršen čin. I to još noćas. Jednostavno ću da pobegnem. Moji koferi su već dole, u Robertovim kolima..

- Elis? - Holi je zurila u nju. A onda je prasnula u smeh. - Oh, blagi bože! Ti si zaista hrabra devojka! - Nisam, nažalost. Da jesam, ne bih morala ovako da bežim. Ne ljutiš se na mene što odlazim, Holi? U stvari, mislim da bi bilo najbolje da i ti kreneš sa nama. Bićeš moja gošća kao i do sada, samo u Robertovoj kući. Možeš da ostaneš i ovde, naravno. U stvari, ne znam šta bi bilo pametnije...

- To da i ja noćas pođem sa vama bilo bi glupost, budi sigurna. Ko je još čuo da devojka koja beži od kuće kod svoga momka, sa sobom vodi i prijateljicu? Čuj, Elis... - Holi se noćas zamislila, pitajući se staje najbolje rešenje. - Samo ti idi, i ne brini za mene. Ako ste ti i Robert tako odlučili, ja vam želim svu sreću. I uverena sam da ćete biti srećni, vas dvoje ste prosto stvoreni jedno za drugo. A što se mene tiče... Mogu još par dana da ostanem ovde, ili da se već sutra vratim u Vankuver, svejedno mi je. Ako me samo Oli i tvoj brat ne izbace, mogu da ostanem ovde do nedelje. Kupaću se u bazenu, uživaću u vašem divnom vrtu, kao i do sada. - Naravno da te niko neće izbaciti! Ti si moja gošća, a ovo je moja kuća. Još uvek, iako je upravo napuštam. Ipak, Holi, nemaš pojma koliko me grize savest što te ovako ostavljam... - Nema razloga da te grize savest, ne budi luda. Uživaj u svojoj priči sa Piterom. Mislim da je baš romantično to što ste odlučili da pobegnete.

- Ostavila sam pisamce za Džereta, u njegovoj radnoj sobi. Misliš li da će pobesnesti kad ga pronađe? 59 Bocca


Buki

- Ne verujem, čini mi se da je njemu tvoj dragi vrlo simpatičan. Ipak, požuri... - Namignula joj je. - Ne bi bilo dobro da Džeret otkrije pismo pre nego što vas dvoje stignete da pobegnete.

60 Bocca


Buki

VIII - Nečuveno! - već pola sata, Džeret je špartao po sobi, i nije ispuštao pismo iz ruku, - Smešno. Prosto ne mogu da verujem da nije u pitanju samo šala. Šta joj je trebala sva te komedija, Holi? Zar ona zaista misli da joj ja nisam brat, nego zatvorski čuvar od koga treba bežati? Jesam li ja stvarno takvo čudovište? Da li... - za trenutak je prestao da razmišlja o Elis, i zagledao se u nju. - Da li ti misliš tako o meni?

- Da si čudovište? - nasmešila mu se. - Jesi, ponekad. Ali ja, za razliku od Elis, umem da se snađem sa zverkama poput tebe.

- Ima li uopšte neka situacija u kojoj ti ne umeš da se snađeš? Gospođice svemoguća... - seo je pored nje, i povukao je sebi u krilo. - Izvini za ono noćas. Znaš da nisam hteo da iz svega ispadne svađa.

- Da ti verujem? - obavila je ruke oko njegovog vrata. - Pa dobro, verovaću ti. Ali to te još uvek ne iskupljuje. Moraš da priznaš da si zaista namćor. Da nisi, sirota Elis ne bi morala da beži sa svojim dečkom...

- Još uvek ne mogu da verujem - Džeret je njenu optužbu uzimao za ozbiljno, i sada je bio ozbiljno zapitan nad samim sobom. - Bio sam strog prema njoj, priznajem. Ali Holi, sve je to bilo samo iz moje ogromne brige za nju. Želeo sam da moja mala sestra izraste u dobru devojku. Možda tebi to zvuči staromodno, ali ovde kod nas se devojke još uvek dele na dobre i loše. Elis nije imala oca, ja sam morao da se ponašam kao strogi stariji brat. Ali kad treba, umeo sam da budem i te kako popustljiv. Spavala je kod Roberta, i ni reč joj nisam rekao. Zar je morala da pobegne, zar nije mogla da se uda, kao sve normalne devojke? Želeo sam da Elis bude prava nevesta i da ima pravu, veliku svadbu. Bio bih tako ponosan... - Pa eto, neće imati veliku svadbu. Robert i ona venčaće se negde na brzinu i bez pompe... ako to već nisu uradili. Pa šta? Misliš li da će zbog toga biti manje srećni? Ili da bi bili srećniji da su imali veliku svadbu?

- Ne znam - reče on sumorno. - Ja, nekako, volim ta velika romantična venčanja. Na filmu, i kad se događaju drugima. Sebe nikako nisam mogao da zamislim u ulozi uštogljenog mladoženje, osećao bih se kao pajac. Kad sam se ženio sa Dominikom, bilo je to jednostavno i bez ikakve pompe, celu stvar smo obavili kao neku neprijatnu obavezu. I ceo naš brak je i izgledao tako, jedna velika neprijatnost. Od tada sam postao sujeveran. Mislim da se treba ili venčati kako valja, ili se uopšte ne venčavati...

- Smešno sujeverje. Ja sam sigurna da će Elis i Robert imati savršen brak. Holi je želela da izbegne dalji razgovor o svadbama i brakovima. Ali on je, 61 Bocca


Buki

izgleda, baš bio raspoložen za diskusiju na tu temu.

- Moj ti je savet da, kad se budeš udavala, obaviš to po svim propisima. Ako ljudi prvi korak naprave onako kako treba, onda i ostalo dobro ide. Zato nemoj da propustiš veliko venčanje i pravu, starinsku venčanicu. Ti ćeš divno izgledati u belom, bićeš prelepa mlada.

Ukočeno je sedela u njegovom krilu. Govorio je kao da će joj biti kum na venčanju, a ne kao da joj je ljubavnik. Nije ni očekivala da će se zaljubiti u nju. Ali ovo sada bilo je krunski dokaz da prema njoj ništa ne oseća. Za njega, ljubav i strast bile su očito dve sasvim različite stvari. Za nju, to se pretvorilo u nerazmrsivi splet. U početku je bilo samo strast, sada je pretilo da se pretvori u ljubav. Nije to smela da dozvoli, ukoliko ne želi da ostane ranjena. Progutala je knedlu, trudeći se da mu ničim, ni neprimetnim izrazom koji bi mogao da uhvati na njenom licu, ne pokaže koliko su njene emocije uskomešane. - Hoćeš li da nam Oli par slobodnih dana? - upita on iznenada. - Ti putuješ u nedelju, zar ne? Voleo bih da ovih preostalih nekoliko dana budemo sasvim sami i slobodni, kad nam se već pruža prilika. Ja ću odložiti sve svoje obaveze. Složila se. Makar i po cenu da posle svega bude još više povređena, želela je da barem tih nekoliko dana uživa. Znala je da nikada neće zaboraviti to vreme. Džeret i ona budili su se jedno pored dnigog, i jedno pored drugog bi uveče utonuli u san. On je održao svoje obećanje. Otkazao je sve svoje poslovne sastanke, i uopšte se nije bavio poslovima na plantaži. Sve vreme posvećivao je isključivo njoj. Do subote, poslednjeg dana njenog boravka, nije čak otišao ni da poseti svoju majku u bolnici, iako je do tada to svakodnevno činio. Nekoliko puta rekla mu je kako nema ništa protiv da on ode do Čezingtona i obiđe majku, ali odbio je.

- Nemamo mnogo vremena pred sobom., Holi. Želim da budem sa tobom. Osim toga, videla si i sama da Belindi gotovo ništa ne fali, stvar je samo u jednoj naprsloj koski kojoj treba izvesno vreme da zaraste...

Do subote, dve večeri su proveli u kući, i dva puta su se odvezli u Nju Orleans na večeru. Holi je imala prilike da otkrije jednog novog Džereta, ne onog koga je poznavala sa plantaže. Proveo ju je po najboljem džez-klubovima u gradu, i strpljivo joj objašnjavao sve ono što je želela da zna o toj vrsti muzike. Odlično je poznavao grad, boljeg turističkog vodiča nije mogla poželeti. Svaki trenutak proveden sa njim bio je neopisivo ispunjen. Čak i ono jedno posle podne koje su proveli sedeći na verandi i ne radeći ništa. U šali, Holi je izjavila da bi joj sada dobro došao nekakav ručni rad gospođe Tornel. Rekla mu je da je, pre dolaska na plantažu, zamišljala da ljudi ovde po čitav dan presede na verandi. Muškarci piju pivo, a žene vezu goblene. Džeret se smejao. 62 Bocca


Buki

- Ne mogu da te zamislim sa goblenom, nisi ti od tih žena. Tebi bi pivo svakako bolje pristajalo. Da nam donesem po jednu konzervu iz frižidera? - Naravno. Uzgred, donesi i onu korpu sa iglama i koncima koja stoji u dnevnoj sobi. Tvoja majka se neće ljutiti ako u nju zavirim?

Poslušao ju je, mada mu nije bilo jasno zašto bi nju zanimala Belindina korpa sa ručnim radovima, koji stoje započeti već dvadeset godina. Takve stvari čak ni njegovu majku više nisu interesovale.

Holi je brzo pregledala sadržaj, odbacujući u stranu započete prostirke i vezene jastučiće.

- Ne vredi, u ovo se ne razumem. Ni u ovo. Ali... - trijumfalno je izvukla iz korpe beli komad platna, i iglu neobičnog oblika. Mislim da se sećam kako se radi ovaj rišelje vez. Pogledaj! Spretno je uvukla konac u iglu, stavila tkaninu u krilo i počela da pravi jedva primetne pokrete prstima. - Sećaš se?! - Džeret je iznenađeno gledao u nju. - Šta hoćeš da kažeš? Nije valjda da si ti tada u životu učila kako se rade te stvari? Gde si se školovala, Holi? U katoličkom samostanu u švajcarskim Alpima? Kod časnih sestara?

- U najobičnijoj državnoj školi u Vankuveru, u kojoj i devojčice prvo nauče da se tuku i da igraju ragbi. Ali nisam bila naročito borbena kad sam bila dete. U tučama sam uvek izvlačila deblji kraj...

- Sirota moja draga - utešiteljski ju je pomilovao po kosi. - I onda si se preorjentisala na ručne radove? - gledao je kakvom brzinom napreduju njeni prsti, pretvarajući konac u čipku, i još uvek nije mogao da veruje.

- Ovo sam naučila jednog leta kad smo Piter i ja bili u jednom seocetu na jugu Italije - objasnila je. - Tamo stare žene još uvek rukom rade ovakve čipke, i prodaju ih na pijaci. Jednog dana bilo mi je strahovito dosadno, pljuštalaje kiša, i starica u čijoj smo kući odseli predložila mi je da me nauči kako se ovo radi...

- Bilo ti je strašno dosadno, ovako kao danas? Nisam ništa zabavniji nego jedna italijanska baba?

- Ne budi lud. Sa tobom mi nije dosadno. Ne moramo da izlazimo svake noći i da vodimo ljubav tri puta dnevno da bi mi bilo lepo. . Bilo je to njihovo idilično posle podne, provedeno u domaćoj atmosferi. Ona je nastavila da radi rišelje-vez, a Džeret je izneo televizor na verandu i odgledao dve košarkaške utakmice NBA-lige. Kad se košarka na televiziji završila, izgubio se nekud i nije ga bilo čitav sat, - Džerete! - Holi je bila previše lenja da ustane i potraži ga negde u kući. 63 Bocca


Buki

Prijalo joj je da lenjo sedi u ligeštulu, neopterećena nikakvim mislima. - Gde si nestao?

- Ovde sam, ne brini! Odmah dolazim! - doviknu on, odnekud iznutra. Kada se pojavio, bio je već sumrak.

- Gde si bio? - upita ona. - Nema te već sat i po, za to vreme mogao si da odeš do Čczingtona i da se vratiš nazad.

- Možda bi bilo bolje da sam to i uradio - reče on pomalo pokunjeno. - Da sam se odvezao do nekog restorana u gradu, i doneo nam večeru. Ovako, sam sam pokušao da je spremim. Pile je ispalo odlično, videćeš. Ali zato prilog od pvrća koji sam pokušao da pripremim ima ukus splačina...

- Ti si kuvao? - smejala se, kao što se Džeret smejao njenom bavljenju ručnim radom. Smeh je bio način da prikriju napetost. Jer bližilo se nedeljno jutro kada je Holi trebalo da otputuje. Dobro je znala da on neće pokušati da je zadrži. Bilo je to neraslo, za oboje. Čak i kad bi u poslednji čas pao na kolena pred njom i zaprosio je, i kad bi ona ostala u Luizijani - to je, jednostavno, bilo nezamislivo. Ne bi funkcionisalo, dva sveta nisu se mogla spojiti. ***

Džeret je predložio da noć pred njen odlazak ne provedu u kući, već u hotelu u blizini aerodroma.

- Praktičnije je - rekao je. - Moći ćeš duže da spavaš ujutru, i da se odmoriš pred put.

Bio je napet, nsećala je da ga ovaj rastanak muči, isto koliko i nju. Ali, nije bila sigurna zašto. Zato što mu je žao ili zato što, jednostavno, ne voli takve situacije. Ona nije volela hotele, upoznala ih je previše tokom svog života, ali je pristala. Imao je pravo, bilo je daleko lakše provesti poslednju noć u nekom privremenom boravištu, nego u njegovoj kući. Smestili su se u luksuzan apartman, i pivo što je on uradio bilo je da pozove rum-servis i naruči piće. Holi se nije zadovoljila svojom uobičajenom konzervom hladnog piva sa minimalnim procentom alkohola, ili čašom belog vina. Bilo joj je potrebno nešto jače. - Ja ću viski - rekla je. - Dupli. Džeret je odmah naručio čitavu bocu, mada je uzgred nerazgovetno pro mrmljao kako ne bi voleo da se oboje noćas napiju. Palio je cigaretu previše često previše često prilazio prozoru, uključivao televizor, i činio sve da izbegne razgo vor sa njom. Najzad je odustao. Seo je na sofu pored nje.

- Osećam se... - tražio je pravi izraz. - Ne znam ni sam. Bezvezno. Žao mi je što se ovako brzo završava. Tebi verovatno nije, već ti je preko glave i Luizijane, i plantaže, i mene...

- Plantažu jedva da sam i videla - promrmlja ona neodređeno. Kad bi samo 64 Bocca


Buki

znao koliko greši! Kako uopšte da mu stavi do znanja da joj je stalo do njega više nego što on pretpostavlja, a da sve ne ispadne sentimentalno i jeftino? Zamišljeno je vrtela u ruci već praznu čašu. Ako nastavi da ispija viski ovim tempom, već za pola sata će biti sasvim pijana. Tada će možda sve biti lakše? Nikada u životu nije se napila kao čep, pa nije ni znala kako se ponaša u takvim situacijama. Možda će joj alkohol pomoći da sve ovo podnese smejući se, kao zabavu?

Zaustavila je pogled na Džeretovim tamnim očima, i shvatila da neće pomoći. Ako previše popije, to bi još moglo i da je rasplače. Bila je previše intenzivno zaljubljena da bi mogla da prikriju baš sva svoja osećanja. A on i ni: sanja šta se događa u njoj. Nije mu ni na kraj pameti da bi ona, kad bi joj predložio da osla ne sa njim, bez oklevanja pristala.

- I menije žao što se ovako naglo rastajemo - rekla je oprezno, opominjući sebe da se ne istrčava. Ako Džeret ne deli njena osećanja, zašto bi pothranjivala njegovu sujetu? Zašto bi mu priuštila zadovoljstvo da to što je uspeo da je zavede doživi kao svoj muški trijumf?

- Ne verujem ti, Holi - reče on neočekivano, kao da je iznenada odlučio da otvori karte. - Nema potrebe da se lažemo, nismo deca. Bilo nam je prijatno dok smo bili zajedno, bilo nam je sjajno u krevetu, ali ovo je za tebe bio samo izlet. Oboje znamo da nije bilo nikakve šanse da se ovo pretvori u nešto ozbiljnije. Šta nas dvoje može da spaja? Ja nisam tvoja klasa, Holi. Znam to i da mi ne kažeš.

- Nisi moja klasa? - nasmejala se pomalo histerično. Kakva besmislica! Muškarac sa kojim je provela tri nedelje, koji je potpuno vladao njenim telom a ona mu se predavala kao da vodi ljubav poslednji put u životu, sada joj kaže da on nije njena klasa.

- Hoćeš li, molim te, da mi objasniš šta to znači? - upitala je razgnevljeno. Zašto se neprestano skrivaš iza te maske... Kompleksa niže vrednosti, ili kako bih to već mogla da nazovem?

- Nisam tvoja klasa, ili ti moja, svejedno, to znači... Da sam ja previše običan i jednostavan za tebe, a ti previše fina i komplikovana za mene. Je li ti sada jasno? Zaljubio sam se u tebe, Holi. Zašto da ti to ne priznam? Ali, još uvek sam dovoljno realan da znam kako od toga nema ništa. Nećeš valjda da kažeš kako bi ti želela da se ova veza nastavi? Laknuće ti onog trenutka kad uđeš u avion. Ponovo ćeš moći da budeš ono što jesi. Neko vreme je ćutala. Bilo joj je potrebno mnogo snage da se pribere, i da preuzme kontrolu nad situacijom. Osećanja su pretila da je sasvim potope, ali us pela je da ih obuzda. Čemu od jedne lepe avanture praviti tragediju? Pred njima je bila još samo jedna noć. 65 Bocca


Buki

- Hajde da ne komplikujemo situaciju - jednom rukom ga je zagrlila, drugom lagano počela da mu raskopčava košulju. Jedino što je mogla da ima od Džereta Tornela bilo je, bar još noćas, njegovo telo. - Hajde da radimo jednostavne stvari koje nam najbolje idu od ruke... Za trenutak, Džeretovo telo bilo je hladno i stegnuto pod njenim prstima. Nije odmah reagovao na njen dodir. Zapitala se da li je on uopšte želi u ovom trenutku, ili bi trebalo da odustane. - Jesam li ja to odabrala nezgodan trenutak? Ili ti je jednostavno dosadilo da vodiš ljubav sa mnom? - ispitivački se zagledala u njega.

Tek pod njenim dugim i dubokim pogledom, led je počeo da se topi. Znala je da još uvek ima čudesnu moć nad njima, bar kad je seks u pitanju. Divlje je počeo da je ljubi. Zatim je nežnije, lagano, nastavio da istražuje njene usne, koje je već tako dobro poznavao. Holi se prilagođavala ritmu njegove strasti, bio je to ritam i njenog sopstvenog tela. Znala je da ga izluđuje svaki njen pokret, svaki treptaj. Taj spoj među njima bio je nešto što se nije moglo predvideti i planirati, jednostavno se dogodilo. Međusobna privlačnost bila je jača i od njene i od njegove volje. Osvetnički je pomislila kako će Džeret žaliti kad ona ode. Mogao je da ima gomilu žena posle nje, ali... Hoće li mu baš sa svakom biti ovako? Kasnije, dok su umorni ležali jedno pored drugog u velikom hotelskom krevetu, iznenada je poželela da bude okrutna. Da bar delić tihog očajanja koje je osećala prenese i na njega. Zašto da samo ona pati?

- Hoćeš li me se bar ponekad setiti, Džerete? - upitala je, slatkim glasom, kao da govori o nečem prijatnom, ali ne naročito bitnom. - Bar dok se ne pojavi neka duga u tvom životu? Ti ćeš meni nedostajati. Možda i više nego ja tebi. Mogu da se kladim da će biti tako, jer... Vi muškarci ste drugačiji, valjda. Može da vam bude lepo ili manje lepo ali u suštini, za vas je svaka žena ista, pod uslovom da je iole zgodna. Žene su nešto drugo. Bar ja. Verujem da, kad je u pitanju seks, postoji nekakva čudna hernija. Zadovoljstvo je zadovoljstvo, ali nije baš uvek isto. Nije odmah prokomentarisao njenu tiradu. Prvo je pripalio cigaretu. Holi je trijumfovala. Već to je bio dokaz da ga je izbacila iz koloseka. Verovatno je smišljao šta da joj odgovori.

- Ne znam kakvi su bili ostali tvoji muškarci - procedio je najzad. Pretpostavljam da ili nije bilo malo, ti si žena kakvu niko ne bi propustio. Ali budi sigurna da meni nije isto sa svakom. Neću te zaboraviti, Holi, i ti to vrlo dobro znaš. Dobro znaš da moj život nije naročito uzbudljiv, i da mi se ovo što se desilo sa tobom ne događa svaki dan. Da sam nekakav prebogati šeik koji od rane mladosti živi okružen haremom i može sebi da kupi svako 66 Bocca


Buki

zadovoljstvo, možda bih oguglao na žene, pa bi mi zaista sve bile iste. Ali ja nisam taj, na sreću. Ovo što se desilo sa nama za mene je nešto posebno.

Govorio je istinu, znala je to. On, kome je klještima trebalo čupati svaku reč kada se radi o ličnim osećanjima, rekao joj je sada u jednom dahu više stvari nego za protekle tri nedelje. Bio je to maksimum njegove otvorenosti, nije mogla da se nada da će uspeti da od njega čuje još nešto.

Zašto onda ne pokušaš da me zadržiš, ako sam za tebe zaista nešto posebno, gotovo je jeknulau sebi, ali njeno liceje ostalo mimo i ništa nije odavalo. Ustala je. - Odoh da se istuširam i obučem. Možda bi bilo dobro da izađemo nekuda, glupo je da celo veče provedemo u sobi. ***

Večerali su u hotelskom restoranu, a onda otišli da slušaju džez, u malom klubu u kome su već jednom bili zajedno.

- Dobro veče. Dopalo vam se prošli put? - konobar ih je prepoznao, i vć se prema njima ponašao kao da su stari poznanici. - Nadam se da ćete i večeras uži vati. Slani bademi i belo vino, kao i prošli put?

- Ne - rekao je Džeret. - Večeras pijemo viski. Donesite... Donesite nam jednu manju bocu. Oboje su strahovito mnogo pili te noći, i za večerom u restoranu, i u hotelskoj sobi, gde je za njima ostala načeta boca. Džeret nije navikao da vidi Holi kako tako muški, hrabro ispija čašu za čašom. Pitao se zbog čega se ona noćas naliva alkoholom. Iz istog razloga kao i on, zato što želi da prikrije nervozu, i zato što joj je teško? Nervoza, možda. Ali u to da je i za nju ova noć pakao kao što je za njega, nije verovao. Čak ni upola.

Srećna Holi Parker. Zavideo joj je. Napuštala je jednu od svojih usputnih stanica u životu, i odlazila dalje. Baš to je on bio za nju. Provincijska stanica, na koju je slučajno zalutala. A ona za njega... Vrteo je unazad film svog života. Posao, posao, posao... Nekoliko mladalačkih veza sa devojkama iz okoline, poneki flert ili avanturica na letovanju, i to je bilo sve. Onda se oženio Dominikom, i napravio svoju životnu grešku. Bar je do skora mislio da je tako. Sada mu se činilo da je njegova najveća greška to što se upustio u vezu sa Holi. Da se držao na distanci, za njega bi ostala samo jedna privlačna žena koju nije uspeo da osvoji. Bilo bi mu potpuno svejedno. Ali ovako... Dobiti premiju svog života i izgubiti je posle samo tri nedelje - bilo je to najgore što je moglo da mu se dogodi. Dok su se vraćali u hotel, sve vreme se oslanjala na njega. Bila je previše pod alkoholom da bi sama stabilno mogla da hoda. 67 Bocca


Buki

- Čudno - rekla je. - Pijana sam kao čep, a u glavi mi je savršeno bistro. Izgleda da mi se sve što sam noćas popila preselilo u noge. Noge me uopšte ne slušaju, dragi. Da nije tebe, ne znam kako bih uopšte stigla do hotelske sobe.

- Tu sam, stići ćeš zdrava i čitava - čvršće je stegao njenu ruku. Njega nije slušalo srce. Nije podnosio pijane žene ali... Kao i u svemu ostalom, Holi je i u pijanstvu bila nešto drugo. Nije se smejala i plakala bez razloga, niti je govorila gluposti. Samo se čvrsto držala za njega, kao uplašeno dete i bojala se da će ih pregaziti auto nasred pešačkog prelaza, ili da će se ona saplesti i polomiti nogu.

- Ne brini - utešio je. - Ako bilo šta slomiš, smestiću te u bolnicu u Čezingtonu, da praviš društvo mojoj majci. Moći ćete zajedno da vezete rišelje...

Te noći, na putu od džez-kluba do hotela, Džeret je konačno shvatio šta je njegova dijagnoza. Nije to bila samo luda strast. Nije samo nezasita požuda prema njoj bila to što ga je peklo. Nije bila u pitanju njegova sujeta, i nepodnošljiv osećaj da je jednoj ženi poslužio kao laka, prolazna zabava. Bio je zaljubljen. Silno zaljubljen. Želeo je da je uvek ima kraj sebe, da je neprestano gleda, da brine i njoj. Da joj pruži sve ono što nije želeo da pruži nijednoj ženi pre nje, pa ni onoj sa kojom je bio u braku. Da joj pokloni ljubav i brigu za koju nije ni slutio da pos toji u njemu.

Jednom u životu pojavio se neko koje pokrenuo sve u njemu, i taj jedan put bilo je promašeno. - Nije trebalo toliko da piješ, dušo - rekao je pokunjeno dok su ulazili u svoj apartman. - Sutra ćeš mamurna krenuti na put.

- Grozno - Holi je izula sandale, sela na ivicu kreveta i oborila glavu. - Gadim se same sebe. Ništa gore od pijane žene, zar ne? Bazdim kao bačva, zar ne? Nemoj da vodiš ljubav sa mnom noćas. Molim te. Ne želim da ti ostanem u tako lošem sećanju.

Opružila se na krevetu, i istog časa zaspala. Nije imao srca da je budi. Samo joj je skinuo haljinu, i legao pored nje. Više nije bilo važno hoće li još jednom voditi ljubav ili ne. Bio je kraj, i protiv toga se ništa nije moglo učiniti.

Ujutru, kada je otvorio oči, prvo na staje pomislio bilo je da nije uzeo njenu adresu i broj telefona. Morao je to da učini, to je ostavljalo bar nekakvu nadu. Mogućnost da joj se javi, da je poseti. Možda će, u pauzama između putovanja, u nekom zatišju svog uzbudljivog života, naći malo vremena i za njega? - Holi! - prodrmao ju je. - Probudi se!

- Šta?! - bunovno ga je pogledala. - Bože, koliko je sati? Nije valjda da sam propustila avion? 68 Bocca


Buki

- Nisi, imaš dovoljno vremena da doručkuješ i da stigneš na aerodrom. Ali, nisi mi dala adresu i broj telefona!

- Adresu... - srce joj je zaigralo. Uspaničeno je tražio njenu adresu. To je značilo da će je potražiti, da će doći. Možda. Nije smela da mu pokaže koliko se raduje zbog toga.

- Da, naravno - ustala je. - Daj mi papir i olovku, napisaću ti. I adresu stana u Vankuveru, i onu drugu, u Meksiku, gde je moj otac sada. Uskoro ću se i ja tamo preseliti.

Bez razmišljanja, napisala mu je obe adrese, i brojeve telefona. Spremili su se i sišli u hotelski restoran na doručak, ali ni njoj ni njemu nije bilo do hrane. Ona je pričala o tome kako će, čim stigne u Vauknver, morati da se pozabavi prodajom stana. Džeret je njoj ispričao kako planira da Eriku isplati njegov deo novca u gotovini, makar morao i da se zaduži, samo da ne prodaje i da ne rasparčava zemlju. Govorili su o svemu, samo ne o rastanku koji ih je oboje tištao. Holi je razmišljala o tome kako su beskrajno različiti njihovi životi. On je više od svega voleo zemlju i tlo na kome je rođen, bio je spreman da za svoje imanje žrtvuje sve. Ona nije imala taj osećaj pripadanja nekom mestu. Odrasla je na putovanjima, i njen dom zapravo nije bio nigde.

Hrana je ostala netaknuta na njihovom stolu kad su napustili restoran. Na aerodromu je trebalo obaviti formalnosti na nekoliko šaltera. Vreme je prosto letelo. Kad su preko razglasa prvi put pozvali putnike za Vankuver, Džeret je podigao njen ručni neseser i krenuli su prema izlazu. Kod trećeg poziva, poljubili su se, kratko i uzdržano kao da su samo poznanici, a ne ljudi koji su za sobom imali noći i noći lude strasti. Oboje kao da su bili u nekom neobjašnjivom grču. Džeret je video da je njeno lice napeto, pogled ukočen. Očajnički je poželeo da strgne tu masku, da pokrene u njoj onu Holi koju je poznavao, koja je spavala u njegovom krevetu. Očajnički je poželeo da je jednostavno uhvati za ruku i odvuče nazad, ali nije se usuđivao da pokuša. Umesto toga, posle škrtog i uzdržanog poljupca, posle kratkog pozdrava, gledao ju je kako se udaljava prema pokretnom stepeništu. Samo još trenutak i utopiće se u masu, i onda će zaista biti gotovo. Najednom, video ju je kako se okreće i gotovo trči prema njemu. Nije mogao da veruje da se ona zaista vraća. Ali... Holi nije imala nameru da se vrati.

- Umalo da zaboravim! - lice joj je bilo uzrujano. - Ovo je strašno važno, Džerete! Adresa u Meksiku koju sam ti dala... Sa njom moraš biti oprezan, skloni papirić na sigurno mesto! Niko ne srne da zna gde se moj otac nalazi! - U redu - procedio je. - Ali, ne shvatam...

- Zakuni se da ćeš sakriti taj papirić! - očajnički je stegla njegovu ruku. Molim te! Piter je... Oh, bože, nemamo vremena da ti sada objašnjavam, ali radi 69 Bocca


Buki

se i o njegovoj i o mojoj glavi!

Šta je ovo trebalo da znači, do vraga? Otkud sada takva akcija u njihovoj erotskoj tragi-komediji?

- Čekaj - povukao ju je nazad. - Objasni mi o čemu se radi! Otkud sad to? Šta je tvoj otac, kad mu je život u opasnosti?

- Ne baš život, ali... egzistencija, u svakom slučaju. I moja i njegova. Oboje smo pod prismotrom kanadske policije. Njega i Interpol možda ima u svojoj evidenciji...

- Šta ste uradili? - nije nameravao da je pusti dok ne razjasni tu stvar, pa makar avion i odleteo bez nje. - Ubili nekoga? Opljačkali banku? Reci mi, do vraga!

- Ništa strašno. Samo smo... Bavili smo se krijumčarenjem dragocenosti. Eto, sad znaš! - sasula mu je u lice. - Najzad, baci tu hartiju sa mojom adresom, i zaboravi da si me ikada sreo, tako će biti najbolje! Otrgla se stisku njegove ruke, i u poslednji čas proletela kroz izlaz, samo jedan trenutak pre poslednjeg signala.

70 Bocca


Buki

IX Prošlo je mesec i po dana otkako je otputovala, a Džeret se nije javljao. Ni jedan jedini put, ni na jednu od dve adrese koje mu je dala. Neprestano je, kad su razgovarali telefonom, zapitkivala Pitera ima li kakvih poziva ili pošte za nju, ali nije bilo ničega. Najzad, zaključila je potišteno, možda je tako i bolje. Džeret nije bio dovoljno hrabar da joj u lice kaže kako sa njom ne želi da ima više ništa. Ili možda samo nije želeo da prema njoj bude neprijatan i grub. Ali, sada joj je, svojim ćutanjem, nedvosmisleno stavio do znanja da od njega ne treba ništa da očekuje. Istina je bolela, ali bar je znala na čemu je. Mesec i po je, iako je uspela da obavi većinu obaveza oko prodaje stana i preseljenja, lebdela u neizvesnosti očekujući da se on oglasi, i odlagala put u Meksiko. Najzad je zaključila da je bilo dosta čekanja. Nije smela da dozvoli da neko kome nije stalo do nje, neko ko se nalazi na drugom kontinentu, na daljinu upravlja njenim životom. Da joj se život pretvara u prazno iščekivanje. Nije to htela da dopusti nikome, pa ni Džeretu Tornelu.

Krajem maja, otputovala je u Meksiko Siti. Otac je, iz opreznosti, nije čekao na aerodromu. Taksijem se odvezla do iznajmljene kuće u jednoj mirnoj četvrti koja je, bar za neko vreme, trebalo da bude njihov dom. Dopala joj se mala prizemnana vila, sa niskim smeđim krovom, u stilu hacijende, okružena negovanim vrtom. Piter ju je čekao pred ulaznim vratima.

- Divno izgleda! - zagrlila ga je. - Jedan od tvojih talenata je da uvek odabereš, prudivan ambijent...

- Imao sam na umu i tvoj ukus. Srećan sam što ti se dopada - otac ju je nekoliko puta poljubio u obraz, očito da mu je veoma mnogo nedostajala. Uživao sam u ovoj lepoj kući i vrtu, ali jedva sam čekao da i ti dođeš. Hajde, dođi da pogledaš sobe i zadnji deo dvorišta. Uzgred, da ne zaboravim... U međuvremenu je stigla pošta za tebe! - prišao je stočiću na kraju hodnika i pružio joj jedan koverat. Džeret! Srce joj je zaigralo. Samo on je imao ovu adresu. Nestrpljivo je otvorila omotnicu. Ali to nije bilo pismo od Džereta, već od Elis. Pismo u kome ju je Elis izveštavala šta se u međuvremenu događalo u Tornel Veliju. Piter i ona već su bih venčani, oficijelno, u matičnom uredu. Ali njena porodica, koja protiv toga braka na njeno iznenađenje nije imala ništa protiv, insistirala je da se obavi i pravo, veliko veličanje u crkvi. Svadba je bila zakazana kroz dve nedelje, a Elis ju je pozivala da joj bude kuma. O Džeretu, u pismu nije bilo ni jedne jedine reči. Čitave sledeće sedmice, Holi je bila u blagom očajanju. Nije mogla da odbije Elis, poziv za kumstvo se nije smeo odbiti. A nije mogla ni da se pojavi u 71 Bocca


Buki

Tornel Veliju sada, posle svega, kada je bila sigurna da Džeret više ne želi da je vidi. Posle nedelju dana očajničkog premišljanja, shvatila je da mora da odbije poziv, i nazvala telefonom svoju prijateljicu.

- Beskrajno mi je žao, Elis - pokušala je da sklepa nekakvo objašnjenje koje će zvučati uverljivo, ali znala je da to neće ići lako. - Ti znaš koliko si mi draga. Želela bih da ti budem kuma, ali... Apsolutno je nemoguće da za tako kratko vreme doputujem u Luizijanu. Imam nekih problema, ovde...

Sa druge strane, vladalo je ćutanje. Već je mislila da je njena prijateljica, uvređena, spustila slušalicu. Istovremeno tužna i besna na samu sebe, još više besna na prokletog Džereta Toniela, Holi je osetila kako joj se oči pune suzama. - Elis? - oglasila se pokunjeno. - Jesi li još uvek tu? Ne ljuti se na mene, molim te. Ja zaista ne mogu da dođem u Tornel Veli. Želim, ali ne mogu. - Zbog Džereta? - trglo ju je pitanje koje nije očekivala. Sasvim se splela. Jasno je da Elis nešto zna. Da li je sama naslutila, ili je neko drugi saznao da su njih dvoje bili zajedno i rekao joj?

- Pa, Holi... - Elis je malčice oklevala. - Možda nije u redu, zaklela sam se Džeretu da neću ni pisnuti, ah moram da ti kažem. Ja ne znam šta se događalo između vas dvoje, ali ni moja majka, ni Piterov otac nisu zahtevali da napravimo veliku svadbu. Slagala sam te u pismu. Džeret je insistirao na tome. Da obavimo pravo, veliko venčanje, i da tebe pozovem za kumu. Ništa više nije hteo da mi kaže, samo me je zamolio da tako bude. Kao da mu od toga život zavisi. - On je... - Holi je ostala bez daha. - On je insistirao? Ne lažeš me?

- Zašto bih? Moje je bilo da ti to kažem. Tvoje je da odlučiš hoćeš li doći. Samo, molim te, Džeretu ni reči o ovome što sam ti kazala! Zapretio je da će mi zavrnuti šiju ako ga odam! Ako dođeš, sve treba da izgleda kao da ne znaš da on ima bilo kakve veze sa tim.

- Da. Shvatam - Holi nije bila svesna da su joj se usne razvukle u osmeh, i da joj lice blista. - Doći ću, naravno!

- Venčanje je zakazano za jedanaest sati. Ako ne želiš, ne moraš pre toga da dolaziš u Tornel Veli, nego pravo u crkvu. Imaš jedan zgodan avion koji sleće u Nju Orleans u osam i trideset, proverila sam. Hoćeš li doći tim letom? Samo...

- Elis se nestašno nasmejala. - Upamti da Džeret mora da ostane nevešt i nedužan u celoj toj stvari. Na aerodromu te ovoga puta neće sačekati on, nego Erik! Nije joj bilo važno ko će je sačekati. Činilo joj se da bi mogla da preleti put od Nju Orleansa do Čezingtona. Mogla je da skače po kući od sreće. To je i 72 Bocca


Buki

uradila. Istrčala je iz sobe u predvorje popločano mermerom, zaletela se i napravila piruetu dostojnu baletske zvezde. Sledećeg trenutka, izgubila je svest i sručila se na pod. Kada se osvestila, ležala je na kauču u sobi, a Piter se zabrinuto naginjao nad njom. Bio se potpuno preznojio od muke.

- Holi, dušo, jesi li dobro? Izgubila si svest. Pozvao sam hitnu pomoć, trebalo bi da stignu svakog trenutka - stavio joj je na čelo hladnu oblogu. - Progovori nešto, za ime sveti! Kiko se oscćaš? Boli li te nešto? Da se nisi povredila pri padu?

- Mislim... - pokrenula je ruke i noge, a onda podigla i glavu. - Mislim da sam čitava.

- Hvala bogu. Tako si me prepala! Da mi je samo znati zbog čega si izgubila svest... Piter je hteo da zna, a ona je već znala. Bila je gotovo sigurna. Sumnjala je već više od mesec dana, česte jutarnje mučnine potkrepljivale su njene sumnje, a ovo sada bio je gotovo siguran dokaz da je u drugom stanju.

- Nije trebalo da pozoveš hitnu pomoć. Čini mi se da je ovo pre slučaj za ginekologa - rekla je bez ustručavanja. Piteru je sve mogla da kaže. Pretpostavljam da sam trudna.

- Ti?! - njen otac najednom je imao sasvim bleskast izraz lica. Bio je u šoku, i nije znao treba li zbog toga da bude radostan ili neraspoložen. - Nemoguće! Mislim, neverovatno. Nisam očekivao, hoću da kažem...

- Ništa nemoj da kažeš, molim te - Holi se nasmejala. - Bar dok moja sumnja ne bude potvrđena, nemoj da daješ nikakve zvanične izjave. I nemoj da postavljaš nikakva pitanja! Četvrt sata kasnije, posle lekarskog pregleda, i zvanično je saznala da čeka bebu.

- Na žalost, ne mogu tačno da vam kažem koliko je trudnoća stara. Za to biste morali da odete na ultrazvuk - objasnila je lekarka.

- Ja sam sama svoj ultrazvuk - Holi je zabacila glavu na jastuk i zatvorila oči. - Trudna sam negde između dva i dva i po meseca.

Zapravo, nije načisto sama sa sobom. Nije znala treba li da bude srećna ili nesrećna, želi li bebu ili ne. Onda su je preplavila sećanja. Shvatila je da želi Džeretovo dete. Nije ga imala u planu ali ako je ono već tu - naravno da ga želi. Ma šta on o tome mislio. ***

Stara crkva u centru Čezingtona bila je krcata tog prepodneva. Bilo je pet 73 Bocca


Buki

minuta do jedanaest, i ceremonija venčanja trebalo je uskoro da počne. Stojeći pored Džereta koji je trebalo da je doprati do oltara, Elis se premeštala s noge na nogu i nervozno stezala svoj vencani buket. Erik je vec odavno trebalo da doveze Holi sa aerodroma. - Ne shvatam zbog čega ih još nema... - ponovila je tiho, po ko zna koji put. Da im se nije nešto dogodilo? Oh, Džeri tako sam nervozna...

- I ja sam, do vraga! - Džeret koji je do tada stoički ćutao i nije pokazivao koliko je uzrujan, najednom prasnu. - Ko zna staje u pitanju? Možda ona...

Hteo je da kaže da Holi možda uopšte nije krenula, i da je Erik možda uzalud čeka na aerodromu, ali u tom trenutku ugledao ju je kako uleti u crkvu, u pratnji njegovog brata. Bila je predivna, u elegantnoj pastelnozelenoj haljini, sa šeširom iste boje. Bila je... Glamurozna, poput filmske dive. Onakva kakvu ju je Elis opisivala nekada, kada su u kući skovali tajni plan o njenom dolasku u Tornel Veli.

- Evo tvoje kume, mila! - uzviknu gospođa Tornel. - Oh, pa ona sada zaista izgleda kao filmska zvezda! Da se u ovom izdanju pojavila onda kad je trebalo, možda Erik danas ne bi bio oženjen onom...

- Zaveži, mama - došapnu Džeret s ljubavlju. - Drži jezik za zubima, bar dok se Melani ne porodi. A naročito danas.

Melani im je upravo prilazila. Erik se prvi probijao kroz masu zvanica, praveći prolaz za nju i njen blaženo zaobljeni stomak. Najzad im priđe i Holi. Prvo se pozdravila sa Belindom, onda zagrlila Elis, i najzad zastala pred njim. Zapazio je da joj je lice najednom postalo napeto. - Zdravo, Džerete - oklevala je jedan čas, a onda mu pružila ruku.

- Zdravo - procedi on kroz stegnuto grlo. Stegao je njenu šaku, i jednostavno zaboravio da je pusti. Elis se diskretno nakašlja, kao da im stavlja do znanja da nisu sami.

- Pa gde ste do sada, za ime sveta? - upita gospoda Tornel. - Evo, već je dva minuta do jedanaest. Zabrinuli smo se. Imali ste neprilika uz put?

- Ništa ozbiljno - umeša se žurno Melani. - Gospođica Parker se nije osećala najbolje, pa smo morali da se zaustavimo. Ali sada vam je dobro, zar ne Holi?

- Da - uspaničeno je povukla ruku iz Džeretove šake i skrenula pogled. - Ne brinite, sasvim se dobro osećam. Nije se osećala dobro. Osećala se kao davljenik. Ludački je želela da se nađe nasamo sa Džeretom. Da ga gleda, da ga dodiruje, da... Činilo joj se da crkveni obred traje čitavu večnost. ***

74 Bocca


Buki

Dok su bili u crkvi, niko nije ni primetio da je napolju počela da pada kiša. Na izlasku, dočekao ih je pravi potop. Letnji pljusak, neverovatno jak za vrelo podneblje Luizijane. Svi su se najednom uskomešali, gledajući kako da što pre stignu do svojih automobila.

- Holi će sa mnom - Džeret ju je najednom uhvatio pod ruku i povukao prema svom automobilu. Uleteli su unutra, pokisli kao miševi.

- Elis mora da je imala običaj da liže činije od fila za torte kad je bila mala nasmeja se ona. - Kakav potop! Kažu da, kad ti na dan svadbe pada kiša, to znači... - Znam za to verovanje - spustio je ruke na njena ramena i zagledao joj se u oči, onim omamljujućim pogledom od koga je gubila prisebnost. Činilo joj se da je njeno srce ptica, uhvaćena u kavez. Mogla je da se otima koliko god hoće, ni je joj bilo izlaza. - Pa, Holi... - Džeret se nakašljao. - Lepo od tebe što si došla. Elisin poziv da joj budeš kuma na venčanju je, izgleda, jedino što je moglo da te natera da se vratiš u Luizijanu.

- Lepo od tebe što si mi se u međuvremenu javio - s mukom se uzdržala da se ne nasmeje. Džeret nije smeo da zna da je njoj poznato čiji je to poziv zapra vo bio.

- Zašto bih? - upita on grubo. Ponovo je bio besan na čitav svet. - Očeki vao sam da ćeš se ti meni javiti, ako želiš da me čuješ i vidiš. U onome što se dogodilo između nas, od početka si ti bila ta koja povlači poteze. Meni si namenila pasivnu ulogu. Ponovo njegov sarkazam. Za to je bio majstor. Ona - ta koja povlači poteze? Malaksalo je odmahnula glavom.. - Nije istina. Ti si držao konce u rukama. Ja sam se samo prepustila. Ono je bila tvoja igra, Džerete.

Osetio je slabost u njenom glasu. Ruka joj se opustila u njegovoj šaci. Shvatio je da mu se ponovo prepušta, i zagrlio je. Njegov poljubac bio je dug i nežan, emocije su u tom trenutku bile snažnije od strasti. Bili su potpuno zaboravili da su na Elisinom venčanju, i da treba da krenu za ostalim svatovima. Minuti su prolazili.

- Holi... - prestao je da je ljubi, skinuo joj je veliki šešir koji mu je samo smetao, i nežno spustio ruku na njen potiljak. - Nisi došla samo zbog Elisinog venčanja, zar ne?

- Dobro znaš da nisam. - Naslonila je glavu na njegovo rame, ali on je natera da ga ponovo pogleda u lice. - I? - upita tiho. - Koliko ćeš ovoga puta ostati? 75 Bocca


Buki

- Ne znam... - najednom se splela. - Ti bi želeo da ostanem?

- To što bih ja želeo je prilično krupan zalogaj - shvatio je da, ako je sada ne zaprosi, nikada više neće imati hrabrosti. - Zauvek bih te zadržao ovde. Oženio bih se tobom, samo kad bi ti htela, do đavola. Zar ti to nije jasno?

- Kako je moglo da mi bude jasno? - najednom je planula. - Nije ti pisalo na čelu, idiote! Šta je trebalo? Da ti čitam misli? Ili, da ja tebe prosim? - Zaprosi me. Ti si emancipovana žena, iz velikog sveta.

- Da, znam već na pamet. A ti si samo jedan običan farmer. U redu, farmeru. Prosim te. Oženi se sa mnom. Samo... - namrštila se. - Sećaš se onoga što sam ti na aerodromu rekla o svom ocu i sebi? Nisam se šalila, Džerete. To je istina. Piter je bio u zatvoru. Ja nisam, ali sam se takođe bavila švercom dragog kamenja. Ako ti ne smeta da se oženiš takvom ženom...

- I ja sam švercovao piće i cigarete kad sam bio mlađi. Kad god sam sa drugovima išao u Meksiko na letovanje, prenosio bih preko granice po čitav sanduk cigareta i tekile. Jednom sume uhvatili, umalo da me pošalju u popravni dom. Tekila ili drago kamenje, kakva razlika?-upita on ravnodušno. Imali još neka strahota u tvojoj biografiji za koju misliš da bi mogla da mi smeta?

- Ima zapravo... Nije strahota. I, ako smo već zaprosili jedno drugo, ne bi trebalo da smeta, samo, ne znam kako da ti saopštim. Ja sam u drugom stanju, Džerete. Šta misliš, koje srećni otac? Luda žena, zaključio je. Totalno luda. Nije mogla da obuzda svoj šašavi smisao za humor ni u ovom trenutku. Voleo je njene šale, u drugim prilikama. Ali u ovom trenutku nije mu bilo smešno.

- Uozbilji se - zamolio je. - Čekaj malo... Zbunjen sam.. Želim da imam dete sa tobom. Ni sa jednom drugom osim tebe. Ali, tako se zbunjeno osećam. Zagrlio je, i Holi se prepusti umirujućoj toplini njegovog naručja. - I ja promrmljala je. - Ali kad bolje razmislim i nisam izenađena. Za one tri nedelje u Tornel Veliju bili smo više nego efikasni...

KRAJ

76 Bocca

U dolini tornelovih  

Skini i podijeli s prijateljicama!

U dolini tornelovih  

Skini i podijeli s prijateljicama!

Advertisement