Issuu on Google+

Kraljevstvo snova

~1~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Laurelin Paige

Hudson Kraljevstvo snova & Knjigoteka

~2~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Prvo poglavlje

~3~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Već sam ovde. Mislila sam da ostanem.” Dok kaska da bi održala korak sa mnom, Celiine pete odzvanjaju po mermernom podu upravnog centra Kauffman, kuće od NYU’s Stern škole za biznis. Zaustavio sam se na vratima sale i okrenuo prema njoj. “Ti nisi pozvana.” Njeni kapci zalepršaše neznatno, i znam da su moje reči ubole. “Mogao si me pozvati. Retko viđamo jedno drugo više.” Snizila je glas. “Nedostaješ mi.” Vilica mi se trznu, i ja ispustih sporo uzdah. Celia je jedina osoba za koju mi je savetovano da ne provodim vreme uz nju. Ona je takođe, jedina osoba koja me razume bolje od bilo koga drugog. To je rat koji vodim dnevno biti sa njom je slično biti alkoholičar u prodavnici pića. Ona me dovodi u iskušenje da se prepuštam zlim putevima, čak i ako joj to nije namera. A siguran sam da ona to obično namerava. Ali ona je moj jedini prijatelj, ako je to ono što bi se moglo nazvati vezom između nas. Bez nje, ja sam sam. “Dobro, pozvana si.” Povukao sam se. Otvorio sam vrata i pridržao za nju da prođe. “Ne znam zašto želiš da budeš ovde. Ove stvari su dosadne kao pakao.” Pratio sam je dole redom prema zadnjem delu sobe i zauzeo dva sedišta u sredini. Sala je mala, i tu je manje od deset drugih korporativnih predstavnika koji trenutno sede. Mogli bi se lako pomeriti bliže, ali Celia me zna dovoljno dobro da razume da preferiram da budem udaljen od situacija kakve su ove. Ona se nagnu prema meni, miris njenog suviše jakog parfema prožima moj prostor. “Ako su dosadne, zašto si ti došao? Mogao si poslati nekog ko je dvadeset prečki niz merdevine od tebe.” Zastao sam, odlučujući da li želim da objasnim. Godišnji Stern simpozijum je jedini događaj ovakvog tipa kome prisustvujem. Dok je većina prezentacija dosadna, pronašao sam punu šaku zvezdanih studenata tu. Dobar pronalazak je redak i nije vredan dva sata koja provedem ovde svake godine, ali to nije razlog što nastavljam da se pojavljujem. Bilo koja od mojih bivših bi mogla doći u moj stan i to bi bilo bolje utrošeno vreme. Ipak, ja insistiram da dolazim lično. Delimično, radoznao sam. Želim da znam ideje i trendove u nastajanju najboljih škola. To je pokušaj da ostanem u kontaktu, da podsetim sebe kako je biti svež i inovativan kao MBA diplomci koji će imati prezentacije večeras. Postoji još jedan razlog zašto sam prisustvovao, razlog koji je manje opipljiv i teže ga je opisati rečima. Prošlo je osam godina od kada sam dobio svoju biznis diplomu. Onda sam otišao pravo na upravljanje očeve kompanije. Postao sam poznat po svojim oštrim korporativnim odlukama, savremenom vizijom radnog mesta. Ali istina je bila da mi je sve bilo predato na tacni. Nikad nisam morao da se borim za to ili zaradim ~4~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova to kao studenti koje ćemo uskoro videti. Ambiciozan sam i inteligentan, ali oni imaju strast i hrabrost koja je intrigantna. Inspiriše me. Većina njih će uraditi bilo šta da dospe do vrha. Oni žele da budu ja, da imaju ono što ja imam. Oni se ugledaju na mene da im pokažem kako da stignu do tamo. A ja se ugledam na njih. Celia ne bi nikada razumela, pa jednostavno kažem, “Nikada ne znaš kakve dragulje možeš pronaći.” Podižem potrfolio iz krila i listam kroz njega odsutno dok govorim. “Mada, nemoj mene kriviti, kada se budeš morala boriti da ostaneš budna. I nemoj čak ni pomišljati da me nateraš da odemo.” “Neću uraditi nijedno. Biću dobra devojka.” Bacio sam pogled prema nogama dok je prekrštala jednu preko druge. Atraktivne su, priznajem. Ona je atraktivna. Bio bih lažov kad bih rekao drugačije. Ali ona me ne privlači na taj način. Nimalo. To je verovatno simptom moje nesposobnosti da volim, mada se zainteresujem za druge žene. Žene koje ne znam. Jebem ih i dobro se provedem, ali to je sve. Celia je jedina žena pored moje majke i sestre koju znam na bilo koji način intimnog nivoa. I kao da je član porodice, nemam ni zrno želje za njom. “Ja sam ovde jedino da bih bila s tobom, u svakom slučaju,” rekla je, omotavajući ruku oko moje ruke. Okrenuo sam svoj pogled prema njenoj ruci oko moje, ali je svejedno ne izvlačim. “Prestani govoriti takve stvari, Celia.” Kao što je dobro poznajem, tek treba da shvatim njene namere kada izjavljuje stvari poput ovih. Dovoljno je pametna da shvati da nikad neću uzvratiti bilo kakvu naklonost, i čudno, ne mislim da ona za tim juri. Ona jednostavno želi istu povezanost kao i ja sličnost sa nekim ko razume mračne fascinacije koje žive u njoj. I ja razumem njenu tamu. U stvari, ja sam prilično siguran da sam je ja rodio u Celii. Vremenom sam ponovo pokušao da se setim da li sam video da boravi tamo pre nego što sam je podvrgnuo mom okrutnom eksperimentu. Nikada neću biti siguran u odgovor. Kako sam mogao očekivati da identifikujem svetlo kada živim i sam u totalnom mraku? Sada, iako mi je bolje, iako sam se povukao iz igre, postoji samo crnilo svuda oko mene. I dalje se pretvarajući da sam fokusiran na portfolio, osetim pre nego što vidim kako se zagledala negde daleko. “Žao mi je, “ kaže ona tiho. “Ja samo...Ne znam” Obuze me trenutak sažaljenja. “Ne moraš objašnjavati. Razumem.” Svetla se zamračiše i predsednik biznis programa stade na binu. Ispustim folder u krilo, pošto sam dobio jako malo informacija o večerašnjim prezentacijama. Neću naučiti ništa od toga, u svakom ~5~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova slučaju. Ako postoji neko vredan mog vremena, neću znati dok njega ili nju ne čujem kako priča. Nakon predsednikovog govora, prva prezentacija je počela. Znam da će biti ukupno šest studenata. To ne varira iz godine u godinu. Samo najbolji studenti završnih razreda su pozvani da prezentuju. Oni su krem useva. Stern nije Harvard, ali je u top deset poslovnih škola. Neki od ovih studenata su najbolje od nacije. Kao što sam i obećao, ipak, veče je dosadno. Isto važi i za njene reči, Celia se ne žali. Čini se kao duboko zamišljena, najverovatnije izmišlja svoju najnoviju prevaru. Iskušenje da joj se pridružim u prevari je veliko, ali sam se odupreo i fokusirao se na događaj. Internacionalna trgovina se čini da je tema večeri, ali postoji nekoliko razlika jedan govor je o najnovijim poreskim kodovima i kako oni mogu bolje koristiti korporacijama. Hrkanje. Druga prezentacija predstavlja varijaciju na jedan stari poslovni model. To je originalna ideja, ali nije praktična. Do vremena kad je peti student završavao, došao sam do svoje granice. Gurnuo sam Celiju iz njenog sanjarenja. “Spreman sam za pokr…” počinjem da pričam, ali se zaustavim pre nego što reči izađu vani. Žena koja se penje uz stepenice mi je zapela za oko, i sve misli o odlasku nestadoše. Nešto u načinu na koji se kreće je zanosno vrckanje njenih kukova sugeriše na sekusalnost ispod površine, a njena leđa su ispravljena sa samopouzdanjem. Onda se ona okrenu prema publici, i ulovi moj dah. Čak i ovde, dvanaest redova daleko, mogu reći da je ona najlepša žena koju sam ikad video. Njena braon tamna kosa pada samo tako oko njenog lica, naglašavajući oštre jagodice. Oči su joj tamne. Kratka haljina otkriva duge, zategnute noge. Skromni dekolte njene odeće ne može sakriti savršeno jedre sise. Tu je još nešto nešto u njenom stavu tela čini da sednem i obratim pažnju. A nije još ni progovorila. “Šta?” Celia prošaputa, odgovarajući na gurkanje. Ili možda zbog načina na koji sam dahnuo na pogled anđela ispred nas. “Ništa. Nije važno.” Naš razgovor se nadovezivao na uvod i propustio sam ime prezenterke i o čemu je trebalo da priča. Ne mogu pomeriti oči čak ni na trenutak da proverim program. Ja sam hipnotisan. Istinski hipnotisan. Ona zauzima svoje mesto na podijumu i počinje svoju prezentaciju, i ja na pola očekujem da moja privlačnost prema njoj opadne iste minute kada joj se usta otvore. Dešava se suprotno. Zvuk njenog glasa šalje udarac kroz mene, i ja se ispravljam u sedištu. Njen ton i ponašanje ispuštaju strast i autoritet, i takođe malo opreza. Nekoliko minuta ja se ~6~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova jedva fokusiram na njene reči. Previše sam razonođen njenim samim prisustvom njenim osmehom, govorom tela, način na koji joj se čelo izbrazda kad govori o svojim beleškama. I tu je vazduh oko nje kojem sam privučen odmah. Osećam da je ona bila ugnjetavana, ali ne slomljena. Da poznaje bol, ali se pojavila čitava i jaka. Rugao sam se sebi kako sam to mogao znati od nekoliko minuta poslovnog razgovora? Ne mogu. Ali se isto tako ne mogu otresti osećaja da je to istina. To me privlači više nego bilo šta drugo na njoj.

Kada sam konačno uhvatio njen govor, ja sam i dalje impresioniran. Njena tema je jednostavna štampani marketing u digitalno doba ali joj je pristupila sa genijalnom praktičnošću, i siguran sam da će svaki predstavnik kompanija u sobi da je proganja na susretu i pozdravljanju kasnije. Pravim belešku da je pronađem prvi. Ovaj, dragoceni, dragoceni, dragulj. “Alayna Withers.” Celia reče tiho pored mene. “Šta?” Trgao sam se dovoljno dugo da vidim da Celia čita iz portfolija. Ona klimnu prema bini. “Njeno ime je Alayna Withers.” Narogušio sam se, iritiran što je Celia primetila moju zainteresovanost. U isto vreme, talas zadovoljstva se proširio mojim grudima. Imam njeno ime! To je mala stvar i nažalost, svi u sobi ga imaju takođe. Ali sam se držao za to, za tu malenu informaciju koju sam imao o njoj. Rekao sam to tiho u sebi. Da se zvuk toga slegne u mojim ušima. Da se tekstura toga zavrti na mom jeziku. Soba je i dalje zamračena, bina je i dalje jedino mesto koje je osvetljeno, ali ja osećam kako veo tame oko mene počinje da nestaje. Iznenada, vidim svetlost.

~7~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Drugo poglavlje

~8~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

“Da, pa sad je gotovo. Huds, možemo igrati kasnije.” Mirabelle je stupila na moju stranu terena gde je ostavila navlaku za reket i počela

da se pakuje. “Mirabelle.” rekao sam tiho, sa tragom upozorenja. Znao sam da nije marila za Celiu, ali nije morala da bude neprijatna. Ignorisala me. Dajući mi završni mrki pogled, rekla je, “Uživaj u ostatku dana sa svojom devojkom.” Onda je skinula otvor u živici i zaputila se ka glavnoj kući. “Ja nisam njegova devojka.” Celia je viknula za njom. Onda se okrenula prema meni, za šakom na kuku. “Zašto je nisi ispravio?” Nagnuo sam glavu u stranu, čekajući da mi krcne vrat. Iskreno, bio sam iznenađen da je Celia ispravila Mirabelle. Ja sam pomislio da će biti sretna zbog titule. Što se mene tiče, preferirao sam da pustam ljude da veruju u ono što žele da veruju. To je činilo život daleko više interesantnijim. Ali moja fascinacija sa ljudskim ponašanjem je nešto što sam zadržao za sebe, pa sam rekao,”Mirabelle je beznadežno romantična. Ona će formirati svoje mišljenje bez obzira šta ja rekao.” Celia se osvrnula prema Mirabelle za trenutak i onda krenula prema meni dok sam brisao znoj sa čela peškirom. “Još uvek joj se ne sviđam.” Razočarenje je bilo očigledno u njenom glasu. “Žao mi je.” rekao sam. Pretpostavljao sam jedinica Celia je uvek tražila u Mirabelle surogat sestru. Naše porodice su svakako bile prepletene dovoljno da pravljenje veze između njih je izgledalo neizbežno. Iz nekog razloga, to se nije dogodilo. Zašto je to bilo tako? Radoznalost se uvuče u moju podsvest, ali sam je oterao. Razmisliću o tome nekom drugom prilikom. Celia izgleda nije mislila da se ima o bilo čemu razmišljati. “Njoj je 14. Razumem to. Volela bih da je drugačije, ali razumem. Mora se naučiti nekim manirima.” “A ti moraš naučiti da se opustiš.” “Ja sam u redu. Ne moram biti njena prijateljica. Ja sam tvoja prijateljica.”Provirila je na mene sa sumnjom u očima. “Barem, mislim da smo još uvek prijatelji. Prošlo je devet meseci kako sam otišla za San Francisco, a nijedne reči od tebe. Šta je sa tim?” Slegnuo sam ramenima kao da je moj nemar bio slučajan. Nije bio ni najmanje. Pre nego što je Celia otišla na koledć, jasno je dala do znanja da je zainteresovana za više od prijateljstva. Ja nisam bio. Odlučio sam da je ~9~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova najbolje da je ne dovodim u zabludu. Ne zbog toga što mi je bilo stalo kako se osećala, već zato što je njena zaljubljenost bila neprilika. Ignorisao sam njene pozive i izbrisao nekoliko mejlova bez mnogo gledanja. Da, bio sam seronja. To nije bila novost za mene. Sada, ipak, bio sam iznenađen koliko je bio dobar osećaj videti je. Ne na bilo koji romantičan način, već na poznat način. Ona je bila porodica. Bila je kod kuće. Češkao sam se duž vilice, odlučujući da joj ne odgovorim na pitanje otvoreno. Protiv volje, uputio sam joj poziv umesto toga. “Millie bi trebala imati ručak uskoro spreman. Mogu se na brzinu istuširati i onda možemo nadoknaditi propušteno uz sendviče.” Celia se namršti. “U stvari, ne mogu danas. Pobegla sam samo na nekoliko minuta.” Podigao sam radoznalo obrvu. Zašto je svraćala ako nije mogla ostati? Nije objasnila. Umesto toga, ona je pitala, “Hoćeš li biti ovde celo leto?” Koliko dugo mi je dosezalo sećanje, obe naše porodice su provodile leta u Hamptonsu. Činilo se čudnim da je pretpostavljala drugačije. Ali sam pretpostavljao, bili smo stariji, stvari su se promenile. Već sam razmišljao da je vreme da nađem sopstveni stan. Nisam trebao provoditi svo svoje slobodno vreme posle škole sa roditeljima. Ovo će verovatno biti poslednja sezona u Mabel Shoresu. “Da,” odgovorio sam. “Hoćeš li ti?” “Hoću. I volela bih da te vidim.”Pročistila je grlo i zagledala se u svoje cipele. “Svratila sam danas da ti kažem nešto. Um, nešto za šta sam mislila da će biti lakše za tebe kad me ponovo vidiš.” Prekrižio sam ruke preko grudi. Zainteresovala me. “O čemu se radi?” Podigla je oči do mojih. “Mislila sam da treba da znaš da se viđam s nekim. Viđala sam se preko cele godine. Prilično smo ozbiljni.” Vrpoljila se, očigledno nervozna. Da li je mislila da ću biti ljubomoran? “U redu,” rekao sam. “Čestitam.” Bio sam obučen kako da reagujem u situacijama poput ovih mada se nisam osećao čestitajuće. Nisam osećao ništa. Ona je duboko uzdahnula. “Mislila sam da je to možda razlog što mi nisi odgovorio ni na jednu od mojih poruka. Zato što si bio zabrinut da ja...Da ja još uvek...” Nakrivio sam glavu, fasciniran kako će završiti rečenicu i hoće li je završiti uopšte. Nije, i posle trenutka neugodne tišine, nisam mogao pomoći sebi. Želeo sam da je poguram, želeo da vidim šta će reći, šta će ~ 10 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova uraditi. “Da ti se još uvek sviđam?” Njeni obrazi su postali purpurni. Zanimljivo. “Da. Znao si to, tada.” Nasmejao sam se. “Svi su znali, Celia.” Zatresla je glavom kao da se mirila sa činjenicom. “Okej, svi su znali. Ali to je bila glupa školska simpatija. Prešla sam preko toga sada. Imam Dirka i ...” “Dirk? To mu je ime?” Odmah sam zamislio dugokosog hipija, iako Celia nikad ne bi bila ozbiljna sa bilo kim ko nije u njenoj socijalnoj klasi. Nije imala to u sebi. On je verovatno bio ispravan i dobro vaspitan i sa puno novca, kao što je i ona bila. “Budi dobar, Hudsone.” Ali njena opomena je došla sa osmehom. “U svakom slučaju. Imam Dirka i stvarno sam zaljubljena u njega. Mislim da bi on mogao biti onaj pravi.” Pocrvenela je ponovo, i ovaj put sam mogao videti da me je zaista prebolela. Fascinantno. “To je...sjajno.” Ovaj put, nisam bio sasvim siguran šta drugo reći. Nisam siguran šta je Celia htela da kažem. Izgleda da je osetila da mi je potrebno više. “Dakle, ti i ja možemo da se vratimo i budemo prijatelji. Nema više čudnih pogleda kao kod šteneta od mene. I to ne bi trebalo da bude velika stvar. Okej?” Osmehnula se oklevajuće, puna nade, kao da joj je moj odgovor bio važan. Kao da je moje prijateljstvo bilo nešto što je smatrala važnim. Oblizao sam usne, slane od prethodnog napora. Nije bilo razloga da odbijem. I ja jesam uživao u Celiinom društvu. “Naravno.” “Sjajno!” Njeno olakšanje je bilo opipljivo. “Zvaću te. Možda možemo igrati tenis ove sedmice? Ili uzeti jetski ili nešto tako?” “Zvuči dobro.” Takođe je zvučalo dosadno. Ali ona je predložila rutinsko leto u Hamptonsu. To je bilo ono što smo uvek radili i imalo je smisla raditi to ponovo. Ja ću pronaći nešto drugo da okupira moju dosadu. Minut tišine je prošao između nas dok se nije proširio sa udobnog na neprijatno. “Pa, onda,” Celia reče, štiteći oči od podnevnog sunca,”bolje da krenem.” Kavaljerstvo se probudilo u meni. “Ispratiću te.” Spustio sam peškir oko vrata i pokupio navlaku za reket. Onda smo krenuli stazom do glavne kuće. Bili smo tihi dok smo hodali. Otpratio sam je sve do kružnog prilaza gde je parkirala svoj auto. Nakon što sam joj otvorio vrata, naslonio sam ~ 11 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova se da je poljubim u obraz. Ovo je bilo standardno za nas. Ona je bila, na kraju krajeva, praktično moja sestra.

Stavila je ruku na moju, njen izraz lica je bio melanholičan. “Hvala, Hudsone. Vidimo se uskoro.”Gledao sam za njoj dok se odvozila, pitajući se o promeni dinamike u našem odnosu. Naše majke su bile najbolje prijateljice od kad smo bili mala deca. Svaki veliki praznik i porodična uloga bila je provedena sa Wernerovima. Naši roditelji su nas čak upisali u istu elitnu privatnu srednju školu. Znali smo jedno drugo dobro, iako sam ozbiljno sumnjao da bi postali išta više od poznanika da nismo bili zajedno kako smo bili. Ona je trebala da bude savršen par za mene. Par napravljen na nebu. Oboje smo potekli iz novca, već smo bili bliski. Ipak, nikad nisam imao ni najmanju sklonost ka njoj. Šta nije bilo u redu sa mnom da nisam mogao osetiti ništa za nju? Za bilo koga? “Da li ti se sviđa?” Mirabellin mali glasić je progovorio iza mene. Okrenuo sam se i našao je kako sedi na prednjim stepenicama, ruku omotanih oko kolena. Vilica mi se napela od iritacije. Nisam delio prazninu svojih emocija za bilo kim. “Zaista nije tvoja stvar i da mi se sviđa.” Zakoračio sam pored nje, u kuću. Mirabelle je skočila i našla mi se za petama. “Ona nije za tebe, Hudsone. Ona je sitničava i plitka i nije uopšte dobra za tebe. “ Nastavio sam hodati, idući prema glavnom stubištu. Mirabelle je nastavila ići za mnom. “I ona ti se ne sviđa. Mogu to videti u tvojim očima. Nisi zainteresovan za nju uopšte.” To je bila istina, ali me zaintrigiralo to što je moja sestra primetila. Šta je još ona videla? Šta je znala o meni? Stao sam u pola koraka i okrenuo se prema njoj. “Ako si već znala da mi se ne sviđa, zašto si onda pitala?” “Želela sam biti sigurna da i ti to znaš, takođe.” Pa, znam. nisam to rekao naglas. Okrenuo sam se od nje i pretrčao preostale stepenice do gornjeg sprata, a zatim nestao u svojoj sobi. Do kraja dana, nisam mogao prestati misliti o Celii i njenom navodnom dečku. Moje grudi su pravile čvorove čvršće i čvršće dok sam prevrtao informaciju u svojim mislima. Nije to bila ljubomora iskreno, nisam mario ni na jedan ni drugi način o njenom ljubavnom životu. Bilo je to intrigantno. Opsesivno intrigantno. Nije bio prvi put da sam to osetio, niti sam bio siguran, da će biti zadnji. ~ 12 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ideja o ljubavi i naklonosti me obuzimala. Studirao sam je u svakoj prilici u kojoj sam mogao. Nisam je razumeo. Nikada nisam bio zaljubljen. Nisam verovao ni da je to čak prava stvar. Nisam bio pun moralan ni na koji način, niti sam bio neiskusan. Izlazio sam sa nekoliko devojaka. Ili tačnije, izveo bih devojku na večeru i u bioskop sa jedinom namerom da ih pojebem kasnije. Ponekad sam preskakao večeru i film i jednostavno jebao. Ali ja nikad nisam imao nikakvu sklonost da provodim stvarno vreme ni sa kim. Nikad nisam imao osećanja za njih. I iako je Celia bacila oko na mene pre godinu dana, nikada nisam pretpostavio da je ona osećala išta dublje od smešne zaljubljenosti o kojoj je govorila. Oboje smo bili skrojeni od istog. Znali smo za apsurdnost iza romantične predstave. Ili sam bar tako mislio. Sada, ona je rekla da je pronašla pravog. Ideja me zapanjila. Takođe me izazvala. Šta je bilo to što je činilo nekog da misli da voli nekog drugog? Da li se emocijama moglo manipulisati? Prisiljavati? Odlučio sam da je na red došao eksperiment. Bilo je nesrećno to što rezultati možda ne budu povoljni po Celiu. Ali sa druge strane, ako je ljubav zaista mit kao što sam verovao, možda sam je prosto spašavao od laži. * * *

Sunčao sam se pored bazena sa laptopom sledeći dan kad me Celia nazvala da dogovori vreme u koje ćemo se naći zajedno. Glumeći raniji plan, pomerio sam naš sastanak do sledeće nedelje. Trebalo mi je vremena za plan pre nego što je vidim. Bio sam pedantan sa svojim eksperimentima, i ovaj put neće biti ništa drugačije. Tapkao sam prstima ritmično po tastaturi dok sam smišljao prevaru. Posle neuspeha mog poslednjeg istraživanja, bio sam željan pronaći uspeh. Možda je neuspeh bio pregruba reč. Moji rezultati se nisu poklopili sa mojom hipotezom, ali sam ipak dobio informacije iz eksperimenta, neubedljive kakve su bile. Dobio sam ideju za eksperiment, nakon što su se dvoje učenika koji su išli sa mnom u školu verili. Izgledali su izgubljeni jedno u drugom, kao da su imali vrtoglavicu u svojoj izmaglici požude koju su oni verovatno pogrešno zamenili za nešto drugo. Pitao sam se ako oni veruju da su dovoljno bliski da se trebaju venčati, da li je to značilo da je njihova veza bila neraskidiva? Krenuo sam naći odgovor. Nas troje smo delili dovoljno zajedničkih časova da je bilo lako flertovati sa Jane ispred njenog verenika, Andrewa. Ispočetka sam to radio ležerno, očekujući neku vrstu reakcije od Andrewa. ~ 13 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Kada se nijedna reakcija nije pojavila, povećao sam svoju igru. Dodirivao sam Jane dok bi pričali, očešao prste od njene, igrao joj se sa kosom. Upadao sam u njen prostor. Šaputao sam joj sugestivne stvari dođavola, jebeno prljave stvari koje su činile da se zacrveni i da joj bradavice iskoče tražeći pažnju. Čitavog semestra sam se tako ponašao, a ni Jane ni Andrew mi nisu rekli da prestanem. Zar tu nije trebalo biti optužbi? Da li su oni pričali iza mojih leđa, bez mog znanja? Ili je par zaista imao dovoljno poverenja i naklonosti jedno prema drugom da izdrže ljubomoru? Ili su možda tražili trojku. Mislio sam da je eksperiment propao zbog nedostatka konkretnog odgovora. Ovaj put se neću zadovoljiti dvosmislenim odgovorima. Što znači da bi bolje bilo da nađem neku solidnu hipotezu. Otvorio sam digitalni dnevnik i otvorio novu sekciju pod nazivom “Ujedinjenje.” Bilo je to savršeno praćenje za “Veridbu.” Ta studija je pokušala da razbije par bez ikakvog prethodnog istraživanja sa moje strane. Ovaj put, subjekt, Celia, imala je prethodnu zanesenost sa mnom. Pitanje je bilo, i otipkao sam ga kako sam ga konstruisao, može li prethodna zaljubljenost uticati na novu vezu, ako je prethodni predmet zaljubljenosti ođednom povratio emocije? Sledeće, uneo sam u svoju hipotezu: Ako subjekt zaista veruje da je ljubav uzvraćena, onda može. Kako ću znati da li sam uspeo? Zastao sam da gledam svog mlađeg brata, Chandlera, kako radi salto sa druge strane bazena dok sam razmišljao. Ako bi Celia poverovala da sam zainteresovan za nju, ona bi najverovatnije, pod a)rekla mi da odstupim, pod b)pristala na letnju aferu ili pod c)raskinula sa Dirkom. Neću spavati sa Celiom o tome se nije moglo pregovarati. Mogao sam imati seks sa ženama koje me nisu privlačile, ali svakako ne bih imao seks sa ženom koja me lično poznavala. To je značilo da sam je pustio preblizu. A ja nikad nisam puštao nikoga preblizu. Jedini uspeh, odlučio sam, bio bi raskid njihove veze. Uneo sam to u svoj dokument, i zavalio se nazad. Sada, jednostavno sam morao izračunati svoje namerne postupke. Ovo je bio moj omiljeni deo smišljanje plana. Moje srce je udaralo brzinom nove stope uzbuđenja. Moraću malo proučiti to. Ležerno flertovanje ne bi dovelo do raskida subjekta ona je bila samo subjekt u mojim očima sada; razmišljati o njoj bilo kako drugačije bi smanjilo moju objektivnost. Moraću uložiti pravi trud da pokažem naklonost. Biće to izazov, ali sa pravim naporom, bio sam siguran da mogu osvojiti subjekt. Možda bih mogao pogledati par romantičnih filmova. Ili pitati Mirabelle ona izgleda misli da je ekspert za romantiku. ~ 14 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Kao da sam je prizvao mislima, Mirabelle je bućnula na ležaljku pored mene, njen roza i crni bikini je izgledao veoma zreo za devojku njenih godina. Barem smo bili u privatnosti sopstvenog dvorišta. Da smo imali društvo, ona bi nosila neko odoygo, ako se mene išta pitalo. A mene se uvek pitalo.

“Šta radiš?” Provirila je prema mom laptopu. Malo sam ga zakrenuo tako da je ekran bio izvan njenog pogleda. “Ništa značajno,” rekao sam. Onda sam promenio pesmu. “Zapravo, radim na projektu. Za prijatelja. Možda bi mogla pomoći?” “Naravno.” Zgrabila je bocu kreme za sunčanje koju sam poneo ranije, i krenula je nanositi preko svog malog tela. “O čemu se radi?” Dok sam bio siguran da je htela da zvuči nezainteresovano, primetio sam naznaku uzbuđenja u njenih par reči. Ako bi postojao ikakav razlog na svetu da se nauči voleti, bilo bi to od Mirabelle. Ona me obožavala, kao što mnoge mlađe sestre obožavaju svoju stariju braću. Ali za razliku od ostale starije braće, ja to nisam zasluživao. Ipak, ona je i dalje istrajavala u svojoj veri i ljubavi. Samo zbog toga, nastojao sam da pokušam sa njom na način na koji sam odbijao pokušati sa bilo kim drugim. Izlazio sam iz svog karaktera da bih joj posvetio pažnju igrajući tenis sa njom, vozio je kad šofer nije bio slobodan, štitio je od naše pijane majke i njenog podsmeha. Tražeći njen savet bilo je isto toliko da nju poguram koliko je bilo i da se meni pomogne. “Pa,” počeo sam,”on želi da zna koji je najbolji način da se privuče devojka...” Njene oči su se raširile od iznenađenja. “I on je pitao tebe? Svako sa pola mozga zna da ti ne znaš ništa o tome kako se privlači neko.” Pogodila je u srž svojom izjavom. Bila je to istina, na kraju krajeva. “Tačno. Zato ja pitam tebe.” “Ovo stvarno nije za tebe, zar ne? Ti nisi zainteresovan za nekoga, zar ne?” Prestala je utrljavati kremu za sunčanje po rukama i zagledala se u mene. “Ne pokušavaš da privučeš Celiu, zar ne?” Napravio sam dogovor sa sobom da nikad ne lažem. Čak i u mojim eksperimentima, zavetovao sam se da ostanem iskren. To je bio način da zadržim malo dostojanstva uprkos mojim manipulativnim akcijama. Tako da sam okrenuo moj odgovor. “Zašto bih pokušavao da privučem Celiu? Sama si rekla da ona nije za mene.” ~ 15 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Samo hoću da budem sigurna.” Vratila se mazanju svoje kože. “Da vidimo, žene vole umetničkokreativnu vrstu pažnje. Kao, da joj napiše pesmu ili nacrta njen portret.” Trepnuo sam. Nisam bio umetnički tip, najblaže rečeno. “Nastavi.” “Zatim, tu su lakše stvari, slanje cveća, kupovanje nakita, davanje poklona... Tipkao sam dok je pričala. “Ali to je prilično jadno ako ih ne učiniš malo ličnijim.” Pogledao sam je preko ekrana. “Šta misliš pod tim ličnijim?” “Nemoj samo poklanjati ruže. One su dosadne. Pokloni cveće za koje znaš da ona voli ili da joj nešto znači. Nakid bi trebao biti jedinstven za nju, ili nešto čemu će se ona divi.” Bože, zvučalo je kao da će romantiziranje zahtevati detaljnije ispitivanje nego što sam očekivao. “U suštini, sve što žena želi je da ti provodiš vreme upoznavajući je.” Mirabelle reče, potvrđujući moje misli. Nasmejao sam se. “Kao da ti znaš kako je biti žena.” “Ućuti. Devojka, onda.” Zlobno mi se smeškala, izraz koji je često koristila u zadnje vreme. “Ti znaš da su devojke samo minijaturne žene, zar ne?” “Čuo sam to negde.” Počešao sam se nazad po vratu, primećujući da se znoj nakupio dok sam sedeo na suncu. “Onda ja...” Uhvatio sam sebe i počeo ponovo. “Sve što moj prijatelj treba da uradi je da provodi vreme sa tom devojkom?” “I onda pokaže da je primetio ko je ona.” Namrštila se. “Ima li ti to ikakvog smisla?” “Ima.” Zapravo, primećivanje ljudi je bio jedan od mojih talenata. Dok sam pokušavao da razumem osnovne ljudske emocije ili ponašanje, naučio sam da imam fino oko za studiranje ljudi. Primena mojih pronalazaka je ono što mi je bilo potrebno sad. “Siguran sam da će moj prijatelj ceniti savet.” Mirabelle stavi svoje sunčane naočale i zavali se nazad na ležaljku. “Volela bih da je ovo za tebe, ipak. Ti bi bio sjajan momak.” Prisilio sam se na osmeh, gutajući gorki ukus u ustima. “Znaš šta, sačuvaću beleške kad meni zatrebaju.” Trebale su mi sada, ali ne na način na koji je Mirabelle pretpostavljala. Nikad mi neće trebati na taj način. Ona je bila bistro dete, ali je apsolutno pogrešila u jednoj stvari, ja ne bih bio sjajan momak. Ali ~ 16 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ona to nikada neće znati. Nikada nisam planirao da se približim ženi za koju bi ona saznala.

~ 17 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Treće poglavlje Posle

~ 18 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Trudim se da ubedim sebe da je moj interes, fizički. Ili da je to njen um. Možda je to, zaintrigiran sam njenim idejama, njenim inovativnim načinom razmišljanja, toliko da me probudila. Jer šta drugo može objasniti njeno dejstvo na mene? Tako sam obuzet pokušavajući shvatiti odgovor, pa sam zbog potrebe da istražim svoju fascinaciju, nazvao istražitelja ranije u toku dana da je istraži dublje. Rekao sam sebi da se radi o poslu. Možda se nije pojavila na “meet and greet” zato jer joj je već ranije ponuđen posao. Ako je pronađem, mogu ponuditi više. Ali znam da je više od toga, jer ako ona ne prihvati posao, moraću pronaći drugi način da joj se približim. Moram da znam da li je ova preokupacija i dalje snažna. Na trenutak mi je palo na pamet da je intenzitet moje fiksacije veoma sličan načinu na koji sam se osećao kad bih započinjao novi eksperiment. Odbacio sam tu misao odmah. Ovo je drugačije jer po prvi put nisam zainteresovan za emocije druge osobe, nego za moje. Radi se o prokletom vremenu. Iako nisam siguran da mi se to sviđa. Štipajući koren svog nosa, nagnuo sam se napred prema svom stolu i pokušao izbrisati Alaynu iz mojih misli. Moji napori su bili prekinuti pozivom moje sekretarice. “Da, Patricia?” Možda je moj istražitelj ovde. “Tvoj sastanak u dva je ovde. Doktor Alberts.” “Jebi ga.” Nisam nameravao reći to naglas. “Dobro. Hvala. Pošalji ga unutra.” Zaboravio sam na svoj sastanak sa Albertsom, iako sam ga viđao regularno preko dve godine. Istina je da ne želim da zapamtim svoj sastanak. On je pomogao, ne bih bio u stanju da se oduprem iskušenju da radim ono što sam radio da nije bilo njega, ali u poslednje vreme sam nemiran. Nedostaje mi uzbuđenje mog starog života. Moji dani sada su jednolični i beskrajno isti. Možda sam zato tako zaintrigiran Alaynom Withers. Videvši je tu noć, osetio sam nešto prvi put što nisam godinama. Po prvi put od kada sam prestao igrati igru. Ustao sam i napravo krug oko stola da pozdravim doktora Albertsa kada je ušao. Iako nema potrebe za tim, gestom mu pokazujem da sedne, a zatim sedam na ivicu kožnog kauča, prekrštajući nogu preko druge. Alberts sede u fotelju kao i obično. Ovo je naša rutina. On će predložiti da legnem, ja ću ljubazno odbiti. On izvuče svoj elektronski blokčić za beleške i pravi zabeleške kad mu ja odgovorim na njegovo navođenje, ista navođenja koja mi daje iz nedelje u nedelju. Kako se osećaš? Da li postoje neki novi stresovi u životu? Kako se nosiš sa njima? Da li si imao ikakvu sklonost ka igri? ~ 19 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Dosadno mi je pre nego što je on i počeo, i ne mogu podneti da prolazim kroz iste pokrete ponovo. Mora da oseća moje raspoloženje, ili moja stalna prebacivanja odaju moju anksioznost, jer on odstupi od naših rituala odmah. “O čemu razmišljaš, Hudsone?” On upita. Prolazim vrhovima prstiju preko čela, razmišljajući o odgovoru. Mogao sam okriviti svoju nervozu na poslu. Tu ima mnogo toga oko čega bih trebao biti zabrinut, kao što su glasine o Plexisu, jednoj od mojih manjih podružnica, gde se bojim da gubim kontrolu nad odborom. Pre Sternovog simpozijuma, to je bio moj glavni fokus. Posle, Plexis je jedva na mom radaru. Kako mogu da se koncentrišem na glupi posao kad ne mogu da isteram misli o dubokim braon očima i svilenkastom samouverenom glasu iz mog mozga? To je ono o čemu razmišljamona. Ali šta sam mogao reći Albertsu o Alayni Withers? O studentici koju sam video na samo 20 minuta na školskom poslovnom događaju? Razgovor sa njim je trebao da mi pomogne da sredim svoje emocije, ali te emocije su suviše nejasne i neidentifikovane. Suviše intenzivne i čudne. Umesto toga, izabrao sam da pomenem detalje mojih poslednjih nekoliko dana koji će ga najviše interesovati.”Video sam Celiu.” “Stvarno?” Alberts pokaza svoj alarm samo sa blagim podizanjem sive obrve. “Koje su bile okolnosti tog susreta?” “Voleo bih da kažem da su bile nevine. Ali nisu bile u potpunosti.” Prošao sam rukom kroz kosu dok je on čekao da nastavim. “Nazvala me. Ona je koristila moj identitet da se igra sa nekim, sa radnicom moje sestre.” Savio sam kičmu razmišljajući kako je blizu doma Celiina igra bila sa Stacy. I kako nisam učinio ništa da je zaustavim do pre neko veče. “Da li si znao da ona to radi?” “Da.” Odgovorio sam na njegovo sledeće pitanje pre nego što je imao šanse da ga postavi.”Ne, nisam je podsticao, ali sam znao za to.” Ustao sam, osećajući potrebu da se krećem dok pričam. “Celia me pitala da joj pomognem da završi igru. Složio sam se. Rekao sam joj gde ću biti i kad. Ona je ostalo organizovala.” Bacajući pogled prema Albertsu, očekivao sam da vidim pogled neodobravanja. Nije bio tamo. Čovek je pažljiv sa svojim emocijama isto kao što sam i ja. Sledeće što će želeti da zna je zašto sam pristao da pomognem. To je dovoljno jednostavan odgovor, igra je trebala da se završi. Nisam cenio što se moje ime provlačilo kroz njenu prevaru i biti na raspolaganju za ~ 20 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova njen namešteni kraj je bio najlakši način da to okončam. Ali to nije ono što on želi da zna. “Kako si se osećao? Igrajući opet, posle toliko vremena?” Zastao sam, razmatrajući njegovo pitanje. Bila je tu svakako prisutna varnica, uzbuđenje koje je teklo kroz moje telo dok sam ljubio moju drugaricu iz detinjstva. Ne zbog žene koju sam ljubio, ili čak zbog ljubljenja uopšte, već zato što sam znao kakav efekat ostavljam na Stacy, na Celiinu namernu metu. U trenutku, želeo sam da uronim u taj osećaj, želeo sam da ga zgrabim i držim se za njega. Bio je to osećaj, zaboga. Osećaj, a ja ih nisam imao. Sve što sam trebao uraditi je prestati se boriti protiv pobude, i mogao sam imati uzbuđenje nazad u svom životu. Sa Celiom tamo, provocirajući me kao što je to uvek radila, bilo bi tako lako vratiti se našem starom obrascu, nastaviti naše igre. Ali sve što mi je trebalo bio je pogled u Stacyne oči, opustošenost koju je osećala zbog mog navodnog odbijanja, podsetilo me da je moja zabava došla po ceni tuđih emocija. “Bio sam uzbuđen,” odgovorio sam iskreno. “i onda je bilo gotovo i do sada nisam više mislio o tome. “Čak i bez podsetnika na posledice igre, napustio bih bilo koji pojam da igram ponovo kad sam otišao na simpozijum. Ta kratka iskra sa Celiom bila je potpuno zamračena nabojem koji je kao munja prošao kroz mene pogledom na Alaynu Withers. Alberts pročisti grlo i ja pogledah i nađoh kako me proučava. On suzi oči. “Onda nisi zabrinut da ćeš biti ponovo uvučen u igru?” Našao sam se uvređen. Uvek sam zabrinut da ću biti ponovo uvučen u igru. Ali da li sam zabrinut da će me Celia uvući nazad? “Ne, nisam.” “Da li planiraš da je vidiš ponovo?”Moje oči su se proširile na trenutak kad sam pomislio da se “ona” odnosi na brinetu koja je mučila moje misli. Ali ona nije na koga je Alberts mislio. “Ne, ne planiram da vidim Celiu ponovo.” Ona bi volela to. Ona me pitala iznova i iznova. Viđam je dovoljno na porodičnim događajima. Njeno prisustvo nije iskušenje za mene kako moj terapeut veruje, ali viđanje sa njom još uvek nije dobra ideja. Ona je bolni podsetnik na sve greške koje sam uradio u životu. Na sve greške koje sam uradio prema njoj. Nastavio sam hodati, nadajući se da nećemo krenuti tim putem razgovora danas, ne želeći da ponovo proživljavam svoju prošlost.”Hudsone, sedi.” Iznenađen sam kako ovo nije ranije zatražio ovo. Seo sam, prebacujući zglob noge preko druge, s kolenom koje je poskakivalo. “Žao mi je. Imam mnogo posla u ovom trenutku.” ~ 21 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ja sam mirno, ali duboko udahnuo koji nije učinio ništa da mi olakša. Doktor Alberts se nasloni nazad, kontradiktoran mom napetom ponašanju. “Ne osećam da tvoja anksioznost ima ikakve veze sa tim što si video Celiu. Da li postoji još nešto što mi ne govoriš?” Na vrhu jezika mi je da mu kažem za svoju neobičnu reakciju na Alaynu Withers, ali sam ponovo izgubljen u tome kako da je sastavim. “Nije ništa. Posao je stresan.” Posao je uvek stresan. Prekasno sam shvatio da sam otvorio vrata prema starom argumentu. “Mrzim da udaram mrtvog konja, Hudsone, ali da smo se sreli u mojoj kancelariji umesto ovde, imao bi šansu da pobegneš tom stresu, čak i ako bi to bilo nakratko.” Bljesnuo sam očima prema njemu. “Da sam morao da dolazim u tvoju kancelariju, nikada se ne bih naterao na to.” “To je problem, Hudsone. Tolerisao sam to prošle dve godine, ali osećam da smo stigli do tačke u tvojoj terapiji gde ovo više neće funkcionisati. Ako želiš da nastaviš sa svojim oporavkom, moraš napraviti to svojim prioritetom. Moraš odlučiti da li je tvoje mentalno zdravlje važnije od posla koji ćeš ostaviti za sobom.” Osetio sam da mi se vilica trza. Slažem se da je moja terapija u zastoju. On je verovatno u pravu kad kaže da bih napredovao dalje, ja bih trebao da reorganizujem svoju trenutnu listu prioriteta. Međutim, to se neće desiti. Nemam želju da se izlažem previše. Ne verujem da sam više važan od posla koji ostavljam za sobom. Ne verujem da sam više važan od bilo čega. I dok je saradnja sa Albertsom čuvala da ne uništavam živote drugih ljudi, nije dala mom životu nijednu drugu dimenziju koju nisam imao. Još uvek nisam pronašao način da popunim prazninu koja obitava unutar mene. Barem je igra pomagala da skrenem misli sa toga. Sada sam više nego ikad svestan svoje praznine, svoje nesposobnosti da osećam više od dosadnog zujanja emocija. U prošlosti, kada je tema da se sastajemo u njegovoj kancelariji umesto u mojoj iskrsnula, ubedio sam ga da ostavi stvari kakve jesu. Danas, osećam da ih neće pustiti. A ja nisam siguran da želim da se borim s njim nimalo duže. Imam alat koji mi treba da nastavim dalje kao što sam i do sad bez viđanja sa njim više. Da li me je mogao popraviti ako bih uložio sve u to? Ako bih se više potrudio kao što je on sugerisao što nisam radio ranije? Ne znam. To je ono što moram odlučiti. Ili ću igrati na njegov način, ili mi ne treba više. Nisam spreman da dam nepokolebljiv odgovor. ~ 22 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Touche,” kažem. “Priznajem da ovaj aranžman više ne deluje. Možda bi trebali da završimo naš odnos potpuno.” To je manipulativna tehnika, znam. Kao dete kad se naduri. Ako ne mogu da se igram na svoj način, neću se igrati uopšte. Ali moj psiholog je previše dobar da bi pao na moje trikove. “Ako je to ono što želiš da uradiš. Znaš da ovo funkcioniše ako dobrovoljno učestvuješ.” Deo mene želi da ga iseče iz svog života i nastavi dalje, ali nisam komforan sa impulsivno donesenim odlukama. “Moram razmisliti o tome.” “Učini tako. Ako želiš da se sretneš sa mnom ponovo, u mojoj kancelariji onda nazovi moju sekretaricu i zakaži sastanak. Ustao je, naša sesija je očigledno završena, iako imamo još 3o minuta na satu. Pretpostavljam da nema svrhe nastavljati ako nemam pravog interesa za napredak. Ustao sam i rukovao se sa njim. “Hvala vam, doktore.” “Nadam se da ću te videti ponovo, “ on reče. Svetlucanje u njegovim očima je više pogled koji bi deda podelio sa svojim unukom nego psholog sa pacijentom. On je nežan prema meni. Pitam se šta je iole mogao videti u meni da oseća na taj način. Možda mu nisam pružio šansu koju sam trebao. Iako sam više zabrinut da ako bih mu dao šansu, on i dalje ne bi bio u stanju da mi pomogne. On je skoro na vratima kad se okrenu prema meni. “Zapamti, Hudsone, istinski napredak se događa jedino uz rad.” Sa tim rečima, on me ostavi. Vrtim glavom od frustracije. Naravno da se sećam toga. Ubio sam se od posla da dovedem Pierce Industries do toga šta je danas. Ako misli da ja ne razumem vrednost napornog rada, onda on nema razumevanja za ono čime se bavim, za ono šta sam ja. Ali u pozadini mog uma, znam da on govori o drugačijoj vrsti rada, i iako sam već neko vreme proveo u odeljenju za popravke, nisam siguran da želim da providim više vremena. U ovom trenutku svog života, jedina stvar u kojoj želim da provodim vreme je da saznam više o Alayni Withers. Onog trenutka kad je Alberts otišao, uzeo sam telefon i birao broj sekretarice. “Da li je bilo nekih poziva?” Ona zna da me ne treba prekidati dok je doktor tu, i ja se nadam da je moj istražitelj zvao. “Ne, gospodine.” Brzo joj zahvaljujem i spuštam slušalicu, zastajući samo na trenutak pre nego što ga sam pozivam. “Ovde Jordan,” Javlja se na prvo zvono. ~ 23 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Čovek je bio u specijalcima i ja sam pronašao da su njegove veštine korisne u mnogim situacijama. “Da li si saznao nešto do sada?” Shvatio sam da sam nestrpljiv. Dao sam mu nekoliko sati da pogleda, na kraju krajeva. “Ne mnogo. Još uvek čekam njenu istoriju bolesti i kompletnu proveru prošlosti.” Njena medicinska istorija ne može nikako da me obavesti o bilo čemu korisnom, ali bi provera prošlosti mogla. “Šta si saznao do sada?” “Osnovno. Njeno puno ime je Alayna Reese Withers, rođena i odrasla u Bostonu. Rotitelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći kad joj je bilo 16god. Živi između Lexingtona i Third, blizu Waldorfa. Ima diplomu sa Bostonskog univerziteta i treba da diplomira sledećeg meseca na NYU sa odličnim ocenama. Sada radi kao pomoćnik menadžera u Sky Launchu.” U Sky Launchu? Naprezao sam mozak pokušavajući da se setim mesta. “U noćnom klubu?” “Da.” Nemoguće da planira da radi u noćnom klubu posle diplomiranja. Ona mora imati drugih ponuda. “Možeš li mi reći da li je još neko tražio o njoj informacije u zadnje vreme?” Ako ima posao koji je čeka, oni će je proveriti. Čujem prigušeni pokret kao da Jordan drži telefon ramenom dok traži po papirima odgovor. “Sistem kaže da je bila još jedna provera njene kreditne istorije. Juče.” “Prokletstvo.” Pitam se koji je od mojih konkurenata imao toliko sreće da zaradi njeno da. “Pronađi ko je uradio to.” Onda ću pripremiti svoj suprotni predlog. “Bacam se na posao.” “I zovi me iste minute kad iskrsne nešto.” “Da, gospodine Pierce.” Samo što sam poklopio kada me Patricia pozvala ponovo. Tek što sam podigao slušalicu da odgovorim kada se moja kancelarijska vrata otvoriše širom i Celia uparadira unutra. “Žao mi je gospodine, “ sekretarica mi reče u uho. “Zvala sam da je najavim i ona je samo ušetala.” “U redu je. Ja ću se pobrinuti za nju.” Prekinuo sam, proklinjući ispod glasa. Celia je zadnja osoba za koju sam raspoložen, ali Patricia nije bilo kakva vrsta izbacivača. Celia se ušunja i sede na suprotni ugao mog stola. “Ti ćeš se pobrinuti za mene, zar ne?”Ignorisao sam njen sugestivni ton. ~ 24 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Dva dana u istoj nedelji, Celia. Čemu dugujem ovo zadovoljstvo?” Stavio sam dovoljno gorčine u moju završnu reč da ona ne može pogrešiti da postoji bilo šta prijatno u njenoj poseti uopšte. Odmah osetim ubod krivice. Nije Celiina krivica što više ne želim da budem pored nje, pre će biti da je moja greška. Sve to je moja greška. Ona nije dozvolila da je moj ton uznemiri. “Oh, hajde Hudsi. Nemoj biti takav. Ja nisam neprijatelj.” Ne, nije. Ja sam neprijatelj. Ona to nikada neće videti, tako da je moj posao da držim distancu. “Zašto si ovde?” Oči joj se zasijaše kad se nasmešila. “Imam nešto za šta znam da ćete interesovati.” “O?” Zvučao sam kao da se dosađujem, i jesam se dosađivao. “Ozbiljna sam. Želećeš da učestvuješ u ovome.” Učestvuješ u ovome? Može jedino predlagati igru. “Celia, rekao sam ti, ne igram se više.” Prebacio sam fokus na ekran mog kompjutera, pretvarajući se da sam se vratio onome što sam radio pre nego što je stigla. Ona ne shvata da je odbacujem ili je nije briga.”Rekao si mi, rekao si mi. Sada ja govorim tebi, želećeš ovo.” Trebao bih je izbaciti napolje odmah, izliti bocu pre nego što uzmem čak i gutljaj, da tako kažem, ali ne mogu pomoći sebi. Čak i sa mojim odbijanjem, moj puls se ubrzao, a vlaga u mojim ustima se povećala. Njena želja je zarazna. I ja sam radoznao. Previše radoznao. Ne mogu joj dozvoliti da zna. “Neću želeti da učestvujem u ničemu. Ali pošto si ovde, “ ležerno sam se okrenuo da je pogledam, “šta je to što planiraš?” Njeno cerenje se povećalo. “Pogledaj se. Umireš da saznaš. Tvoje oči su planule iste sekunde kada si shvatio šta sam ponudila.” Nisam pokušao poreći to, ja sam zainteresovan, pa čak i sa obuzdavanjem, ona je mogla videti to. Mrzim što sam je tako dobro naučio da čita ljude. Mrzim kad upotrebi svoje znanje da pročita mene. To me nervira dovoljno da sam joj skoro očitao lekciju. Ali radoznalost je pobedila. Nije me dovodila u iskušenje sa svojim igrama prilično dugo vremena. Zašto sada? “Na sunce sa tim, Ceeley.” Pognuo sam se unutra jer mi se omakeo njen nadimak iz detinjstva. Misliće da mislim sa tim nešto što ne mislim. Zato mrzim nadimke toliko. Ona ustade i krenuti preturati po svojoj torbi. “To je osnovni scenario, učini da se devojka zaljubi u tebe, a onda je odbij, gledajući je kako se rasipa u delove.” ~ 25 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova To je bio naš stari favorit. Bez obzira koliko puta izveli taj eksperiment, nikad nije prestao da me zanima. Bio je to sjajno proučavanje emocije zvane ljubav, ali nekako nikad mi nije dao odgovore koje sam tražio. Pretvarao sam se da me ideja nije razdražila ni najmanje. “Kako originalno. Šta u tome si mislila da će me zainteresovati?” Nasmejala se sa samopouzdanjem. “Devojka.” Podigao sam upitno obrvu, ali umesto da mi odgovori, ona je uzela folder iz torbe i postavila ga na sto ispred mene. Onda je sačekala da ga proučim. Sa nevoljnim uzdahom, prebacio sam poklopac da bih video prvu stranu i prebacio pogled od Celie na prvu stranicu foldera. Duboke smeđe oči i topli osmeh su me pozdravili. Celia je u pravu, to jeste devojka koja me zanima. I znam pre nego što kaže bilo šta više da ću je saslušati do kraja. Jer ako Celia ima odgovor kako se približiti Alayni Withers, ja sam za. Do kraja.

~ 26 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

ÄŒetvrto poglavlje

~ 27 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

žalost, ona takođe može predvideti moj. Ona je najveći protivnik u šahu kojeg sam ikad imao. Trudio sam se primetiti njen sledeći potez sada, ili bolje rečeno, potez koji ona predviđa da ću ja učiniti. Ona me pušta previše lako, što znači da me ne pušta uopšte. Želi da je pitam šta namerava da uradi sa Alaynom, i pošto je to ono što želi, to je jedino pitanje koje ne mogu postaviti. Ipak, to pitanje gori u meni najviše. Pored toga što sam znao šta ona želi da uradim, imao sam sopstveni plan. Šta god da je planirala, moram je zaustaviti. To nije altruistični motiv vraćam se nazad na ono da ne želim da delim. Ne želim da Celia uradi ništa sa Alaynom Withers jer je želim celu za sebe. Za šta je želim to tek treba da bude utvrđeno. Nemam nikakvu potrebu da izigram tu ženu. Ali žudim da se povežem sa njom na neki način i koji god da je to način, on ne uključuje Celiu. Tako da imam plan kako da otkačim svoju staru prijateljicu. Okončati njene planove bez da izgleda da mi je stalo koji su. Seo sam nazad u svoju stolicu i pogledao je u oči. “Ja sam izašao iz igre, Celia. Znaš to. Kada ćeš to prihvatiti?” Vežbao sam ostati rezervisan čak i kad su preveliki ulozi bili na liniji. Često sam se pitao da li bih mogao proći detektor laži, a da ne budem potpuno iskren. Nemam nameru ikad biti u poziciji da saznam, ali to je moja znatiželja. Celia se smeje. “Nikada to neću prihvatiti, Hudsone. Morala bih verovati da se ljudi mogu promeniti, a ja ne verujem u to. Ne fundamentalno. Pre ili kasnije ćeš shvatiti da te to ubija. Ti si uspevao u svojim eksperimetima. Davali su ti razlog za život. Šta drugo bi moglo zameniti to?” Pitao sam sebe to isto pitanje od kada sam napustio igru. Tražio sam zamenu u najboljim i najgorim mestima poslu, vežbanju, seksu, alkoholu. Ništa me još nije zadovoljilo na način koji mi je bio potreban, ali nisam spreman da odustanem od traženja. Neću to podeliti sa Celijom.”Život zamenjuje to, Ceeley. Pre ili kasnije odrasteš. Čak i ljudi sa dovoljno novca koji mogu priuštiti sebi da ne odrastu. Čak i mi.” “Huh. Zvučiš još više kao Alayna Withers nego što sam mislila.” Evo gde sam pogrešio. Napravio sam veliku grešku i znam to čak i pre nego što počnem pričati, a ipak ne mogu pomoći sebi. “Na šta misliš?” Celijine oči se ozare i ja tačno razumem zašto. Samo tako, ja sam pokazao svoj interes. Izložen sam i ne postoji ništa što mogu uraditi da vratim to. ~ 28 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona je pobedila. Pokušavam da ubedim sebe da je to mala pobeda, ali bez tačnog znanja gde će me moje odavanje odvesti, već znam da to nije mala pobeda uopšte. “Da si pročitao fajl,” ona reče mirno, “znao bi.”Tako da sam u škripcu. Ili ću je potaknuti da mi kaže, ili ću tražiti fajl nazad. Oboje će izložiti moju dalju zainteresovanost. Ili bih joj mogao reći da ode. Ako to uradim, moraću sve to pustiti. Zaboraviti sopstveni plan. Zaboraviti ženu sa smeđim očima i tamnicu u kojoj me je imala. Ta tamnica, ipak, je nepopustljiva. Ne mogu pustiti Alaynu Withers da ode još uvek. I ako ispratim Celiu napolje, izgubiću svoju šansu da budem učesnik u njenim planovima. Izgubio sam bez obzira šta uradio. Sada trebam da se vratim na zemlju, preuzmem kontrolu nad situacijom. Ustao sam i krenuo prema mom privatnom liftu koji je vodio samo do mog privatnog potkrovlja, upućujući Celii jednu reč kao što sam često činio. “Gore.” Ne osvrćem se da vidim da li me prati. Znam da hoće i dovoljno brzo, ona skliznu unutra pored mene neposredno pre nego su se vrata zatvorila. “Baš kao u stara vremena,” ona promrmlja ispod daha. Progutao sam svoje gađenje. Muka mi je što sam ovde ponovo, što se iskradamo da bi diskutovali o stvarima koje nemaju veze sa poslom. Kada smo stigli u potkrovlje, pokušao sam ugušiti utisak da ova jednostavna akcija znači da sam se složio sa bilo čim.”Ovo je neprikladan razgovor za moju kancelariju. To je sve.” Moj pokušaj je bio uzaludan.”Tačno,” ona se zapiljila. “Kao i svi razgovori koje smo vodili ovde u prošlosti.” Mogu osetiti ponovo ukus gađenja u dnu mog grla, njegov gorak ukus je veoma stvaran u mojim ustima. Iako je potkrovlje služilo za sve od podloge za jebanje do mesta gde bih se srušio posle dugog dana na poslu, to je uvek prvo i najpre bilo naše mesto moje i Celiino. Ranije u našim danima igre, to je bio naš štab. Planirali smo i smišljali prevare ovde. Koristili potkrovlje kao moju adresu da bi držali naše subjekte podalje od invazije na moj lični prostor. Ovo nije isto. Doveo sam Celiu ovde da stekne utisak da ona pobeđuje. Da spustim njen gard. To je bila moja igra. Samo, uspomene su me izbacivale iz kondicije takođe. Spreman sam na to. Ponekad moraš izgubiti piuna da bi spasio svog kralja. Krenuo sam prema frižideru. Bez pitanja, izvukao sam bocu vode znajući da je to Celiin izbor. Predao sam joj vodu i krenuo do bara da smućkam sebi piće. Ovaj susret zahteva viski. ~ 29 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sreća pa je moj raspored slobodan do kraja dana. Brzo sam nasuo dva prsta jantarne tečnosti i vratio se svom gostu. “Daj mi da ga pogledam.” Ona sede na kauč. “Fajl ili da ti ispričam priču?” “Fajl.” Nisam zainteresovan za njenu priču. To bi bilo ispleteno kako se njoj sviđa. Uzeo sam fajl iz njene ispružene ruke. Očekivala je da sednem pored nje. Umesto toga, sedam na fotelju. Otvaram folder ponovo mirnim rukama. Iznutra, podrhtavam. Nemam pojma kako će uticati na mene ono što nađem ovde, ali bojim se da ću upasti u zečiju rupu. Toliko sam pogođen samom idejom Alayne Withers. Naslanjajući se nazad leđima na kožu, počinjem čitati. Moje oči skeniraju dokumente. Tu su uobičajene informacije kopije njenog kreditnog izveštaja, rodni list, umrlica od roditelja. Ne provodim mnogo vremena na tome, jedino primećujem njene godine 26 u novembru i potvrdu da zaista radi u Sky Launchu. Celia je tiha ispočetka dok čitam. Ona zna kada treba da mi da prostora, a kada da gura, ali ne može pomoći sebi, a da ne prokomentariše kada vidi da tražim kopiju Alayninog zadnjeg platnog čeka. “Ona ostaje tamo. U noćnom klubu. Čak i nakon diplomiranja.”Ne pitam kako zna ovo. Ako je istina, a siguran sam da jeste čim Celia to deli sa mnom, i ja bih saznao sam za to. “Zašto?” Pitam umesto toga. “Ona želi da iskoristi svoju MBA da napreduje u menadžerstvu. Preuzme mesto jednog dana, to je moj utisak.”Celia uze gutljaj vode.”Pričala sam sa vlasnikom tamo kada sam se raspitivala treba li im redizajn tamo.” Celia je radila brzo. Impresioniran sam. Ima još što bi želela reći, pa je podstičem. “A vlasnik je samo tako podelio informacije o svojim radnicima?” “U tome je stvar. On ne želi da bude vlasnik više. On prodaje. Pitao me da li znam nekog ko bi kupio i istakao nekoliko njegovog ključnog osoblja za podsticanje nekog sa interesom. Rekla sam mu da možda znam nekog.”Ona sede napred, uzbuđenje joj se ocrtavalo u karakteristikama. “To je tvoj ulaz, Hudsone.” Ova novost me probudi i ja već tražim izgovore da obavim kupovinu. Zar to nije dobar posao? Ako ne možeš dobiti radnika kojeg želiš, onda kupi kompaniju gde radnik radi? Možda sam izmislio to pravilo. Ali ja sam lider u inovativnim poslovnim praksama. Još uvek može biti prihvatljiv princip, iako sam ga izmislio. ~ 30 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ipak, nisam se preselio u akciju. Ne trebam Celiu da nastavi tim putem ako ga ja izaberem. Vratio sam pažnju na fajl. “Ima još,” Celia se naruga. Ignorišem je. Onda ugledam, informaciju na koju je Celia aludirala. Policijski dosije. “Ona je bila uhapšena?” Celia jurnu bliže meni na kauču. “Ona je prekršila zabranu prilaska. Dvaputa. Njen brat je advokat i zakopao je njen dosije.” “Ali ti si ga otkopala. Pusti da pogodim Don Timmons.” Don je policajac s kojim je Celia prijateljica. Ona se poigravala njegovim emocijama godinama, jebajući se sa njim jednostavno da bi dobila informacije kad ih poželi. On je van njenog društvenog sloja, nešto što bi bilo jako bitno njoj ako bi ikad bila u vezi s nekim za ozbiljno. Ali Celia ne veruje u romantične anganžmane. Ne više. Ja sam je to naučio. Ona prekrsti nogu preko druge. “Nemoj izgledati toliko osuđujuće. Don je dobio šta je želeo od toga.” Nisam siguran zašto je osuđujem. To ponašanje je dobro u poređenju sa stvarima koje sam ja činio iznova i iznova. Možda je terapija imala pozitivno dejstvo na mene. Nije da sam sad odjednom razvio savest. Moj prezrivi stav je odbrambeni mehanizam ako ne odobravam njene akcije, manje verovatno ću hteti da ih usvojim ponovo. “U svakom slučaju, možda je hapšenje jedan od razloga što ona ne traži drugo zanimanje. Ona možda ne želi da se to otkrije i zna da bi svaki pristojni korporativni proces skeniranja to otkrio.” “Moguće je.” Napravio sam mentalnu zabelešku da Alaynino hapšenje zapečatim trajno. Imam ljude koji su uticajniji od Don Timmonsa. I ne moram da im popušim da bih dobio uslugu. Alayna je suviše sjajna da bi dozvolila svojoj iznurenoj prošlosti da je drži podalje od njenog punog potencijala. Deo mene prepoznaje da lažem sam sebe o svojim razlozima za brigu o budućnosti ove žene. Moja motivacija nije centrirana oko njene poslovne karijere ili kako bih mogao iskoristiti njene poslovne veštine. Ne mogu navesti izvor svoje motivacije, ipak. Tako da ću se držati laži dokle god mogu. “S druge strane, vlasnik je pričao i pričao o Alayninoj prirodnoj ljubavi za njen posao. Izgleda da je veoma strastvena što se tiče posla. Ona ima stečen interes u klubu.” To rasuđivanje rezonira sa mnom. Alayna Withers me nije pogodila kao neko ko živi u strahu. Zašto je onda dobila svoju diplomu, na prvom mestu? Zato jer je želela da joj klub ima nekog smisla. Ona ima pogon. Ona ~ 31 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ima ambiciju. To je bilo očigledno u njenoj prezentaciji. Moj prvobitni šok o njenom izboru zaposlenja je ubrzo zamenjen sa potpunim poštovanjem. Ovo mogu podržati. Želim joj pomoći da stigne do tog cilja. To je za divljenje. “Ali hapšenje nije velika stvar.” Celia me prenu nazad iz mojih misli sa entuzijazmom koji preti da bude zarazan. “Uzrok toga jeste. Ona ima istoriju mentalnih problema.” Okrećem još jednom papire u mom krilu i gledam poslednje redove dokumenta. Oni se sastoje od izveštaja lekara, vanbolničkih izveštaja, potvrde o završetku rehabilitacije. Potrebno mi je samo nekoliko minuta da odgonetnem njenu istoriju. Alayna Withers ima kompulsivni poremećaj najverovatnije otežan smrću oba roditelja u mladosti. Ona posebno cilja svoje opsesevne sklonosti prema muškarcima i vezama, što dovodi do društveno abnormalnog ponašanja kao što je uhođenje, vandalizam, i neuredno ponašanje. Prema njenom rehabilitacijskom izveštaju, ona se oporavila u prošle dve godine sličan vremenski period mom. Postoji deo mene koji je zaprepašten ovim informacijama. Žena koja je stajala ispred nas na Sternu nije krhka. Bila je samouverena i pod kontrolom. Ali sećam se tog jakog osećanja da postoji još nešto ispod njene fasade. Sada shvatam da sam ga tako lako prepoznao jer je njeno držanje bilo tako poznato. Jaka izvana, boreći se sa demonima iznutra bila je, na tako mnogo načina, kao ja. Zatvaram oči i masiram koren nosa. Da li je to priroda moje atrakcije s njom? Bliskost sa tom ženom? Ne verujem da je to tako jednostavno, ali, sa ovim novim informacijama, ja sam još više fasciniran sa njom. Često sam se pitao da li je postojao oporavak za nekog poput mene? Mogu li zaista ozdraviti? Imam li ikakve nade za pun i zdrav život? Celia je bila u pravu. Želim da eksperimentišem sa ovim više nego sa bilo čim drugim s čim me dovodila u iskušenje zadnje dve godine. Naši ciljevi, ipak, bili su suprotni. Mogu lako pogoditi prirodu Celijine planirane igre. Ona želi da vidi može li uzrokovati da se subjekt slomi ponovo. Želi videti da li će se Alayna vratiti svom prethodnom ponašanju ako se pogura. Ja, sa druge strane, ne želim videti Alaynu Withers slomljenu. Želim je videti kako preživljava. Jer ako ona može, onda možda mogu i ja. Sada sam odlučio. Neću ispuštati Alaynu iz vida. Ja ću je tražiti. Ja ću je proučavati. Ja se neću igrati sa njom. Pa je došlo vreme da se osiguram da neće ni Celia. Zatvorio sam folder, ustao, i predao ga nazad Celiji. “Ovo nije igra koju ćemo igrati.” ~ 32 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Moj ton je informisao da je ovo zatvorena tema. Celia ustade sa uzdahom. “Šteta. Imala sam veliki scenario. Mi bi se pretvarali da naši roditelji žele da se venčamo najbolje laži su one koje su najbliže istini, kao što uvek kažeš.” U ovom slučaju, to je istina. “Tvoja majka veruje da nikad nećeš voleti nikoga, pa je najbolje da oženiš mene. Ti unajmljuješ Alaynu da bude tvoja devojka. Da ubediš svoje roditelje da ostave na miru tvoj romantični život. Uz svo to pretvaranje, devojka će se zaljubiti u tebe. Prevara će se završiti i videćemo šta će se desiti. Intrigantno, zar ne?” Vrtim glavom. “Nećemo igrati.” “To bi ti dalo izgovor da joj se približiš. Ne poriči da ne želiš to. I ja mogu da pročitam tebe, Hudsone.” Bez gledanja u nju, napravio sam gest prema izlazu. “Završili smo ovde, Celia.” Ona ostavi svoju flašicu vode na stolić za kafu i krenu prema izlazu. “Ti si završio, Hudsone, “ reče dok je prelazila preko sobe. “Ja nisam. Mogu se igrati sa njom bez tebe.” Okrenu se prema meni. “Ali budi siguran, ja ću se igrati sa njom.” “Ne sa ovom, Celia. Nađi drugu igračku.”Pokazujem previše interesa za Alaynu. To ne može pomoći. “Da, sa ovom. Igra je već u pokretu.” Panika me uhvati. Naravno, ne pokazujem je, osim možda u stezanju svoje vilice. “Šta si uradila?” Odmah sam to ublažio. “Nije bilo vremena. Vlasnik nije mogao već prihvatiti ponudu.” Ne govorim joj da ću ja dati protiv ponudu. Celia podiže bradu da isporuči svoje sledeće reči. “Rekla sam mu da moja ponuda važi sat vremena. Nije imao toliko ponuda u godini koliko je dobio za prodaju. Prihvatio ju je na licu mesta.” Jebi ga! Kako ovo nisam video sa kilometarske udaljenosti? Ja sam zarđao od kada ne igram, a za to vreme Celia je postala još više proračunata. Ona je ispravno pretpostavila moju slabost u ovoj situaciji i osigurala svoj kapital unapred, pa tek onda pristupila. Jebeno sjajno. Ja čak i ne razmatram da ona laže. Ona zna da bih proverio njenu izjavu istog trenutka kad ode i ona ne bi rizikovala da blefira. Osim toga, naš pakt nas je naučio da budemo iskreni, kad god je to moguće. praktično, to pomaže da vaše laži ostanu iskrene. Isto tako, to čini igru izazovnijom. Nisam siguran koji je moj sledeći potez to je retkost za mene. Odugovlačim za vreme sa pitanjem koje će mi možda pružiti neki uvid. ~ 33 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Zašto?” Naginjem glavu, proučavajući je. “Zašto ti je stalo je li ova devojka ili neka sledeća?” “Zato jer je tebi stalo što je ova devojka.” To nije rekla pakosno. To je iskreno. To je sirovo. Želim da je mrzim u tom trenutku. Želim da mrzim način na koji me uhvatila u zamku, način na koji me namamila. Način na koji je već uništila nešto što me interesuje kao dete na igralištu koje zgazi leptira samo zato što je drugo dete obratilo na njega pažnju. To je zlobno. Ali ne mogu da je mrzim. Ona nema nameru da bude zlobna. Ja sam onaj koji je školovao da traži ranjivost i manipuliše sa njima da bi bila u prednosti. Ona ne zna drugi način da se poveže sa nekim. Iskreno, ne znam nijedan drugi način ni sam. Postoji čežnja za tim duboko u meni. Dr. Alberts nije počeo ni da grebe površinu te želje, ali jedna stvar me sprečava da postanem potpuni sociopata. Nije mi stalo do ljudi, ali želim da jeste. To je sve što i Celia želi takođe. “Ako pristaneš da igraš, pustiću te da otkupiš moju ponudu.” Ona trepnu. “Jednostavno tako.”Sa njenim šah - matom, lopta je na mom terenu. Još uvek bih mogao otići. Ali Celia će izigrati Alaynu Withers. To nije pitanje u mojim mislima. Ona nikad nije odustala od prevare jednom kada je počne. Zašto mi je onda bilo stalo? Pustio sam da se Celia poigrava sa drugima od kada sam napustio naše partnerstvo. Stacy je bila najsvežiji primer. Nikad nisam napravio potez da zaustavim to. Zašto bih sada? Ali već sam odgovorio na to. Zato što sam zaintrigiran. Ja sam začaran. Ja sam prevaren. Ja sam opsednut. Ona je pobednik, ali ona to krije toliko dobro koliko ja krijem svoje emocije. Vidim to samo po blagom širenju njenih očiju. “Napraviću ponudu za klub.” Možda je ovo najbolja šansa da se približim Alayni. A čak i kad bih igrao igru, ne bih morao da igram u pravcu Celiinog ishoda. Mogao bih da radim u pravcu mog da ne slomim Alaynu. To je najveći izgovor, ali ne postoji ništa u paktu o laganju samog sebe. Postoje i drugi načini da se borim protiv Celie, znam. Ako bih se stvarno potrudio, mogao bih smisliti neki drugi način da osujetim njene planove. Znajući to, je razlog da sam kompletno kriv kada sam se predao tako lako. Neće biti bitke. Ja neću kontrirati Celiinim lukavim potezima. Neću pokušavati da je odvratim od njene igre. Neću zakazivati još jedan sastanak sa dr. Albertsom. Neću se boriti. ~ 34 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Kolika je tvoja ponuda za Sky Launch?” Sa zlobnim osmehom, dala mi je informaciju. Ispravio sam ramena. Ako padam, bar ću pasti sa ponosom.”Reći ću mom finansijskom savetniku da ispuni ček.” “Igra počinje, onda?” Moj plan je bez tačke sada. Čak i ako me Alayna Withers nauči da ljudi poput nas mogu preživeti, sa ovim korakom, ja sam već dokazao da ne mogu. Zapečatio sam svoj ulaz u pakao sa svojim pristankom. “Igra počinje.”

~ 35 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Peto poglavlje

~ 36 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

sedam minuta pre nego što izađe da me izgrdi što sam se okomio na svoju mlađu sestru, na dan njene velike zabave, ni više ni manje. Kritika

nije još ni došla, a ja sam već isključio Sophiu. Ona će verovatno već biti polu-pijana i polu-kučka. Precrtaj to, polu-pijana i totalna kučka. Ona je bila moja majka, na kraju krajeva. Zabava zapravo nije bila toliko velika koliko je ona volela da se pretvara. Ne za standarde Hamptonsa dvadeset porodica, razni prijatelji mojih roditelja, uključujući naravno, Werners. Svakog minuta će se Warren i Madge pojaviti sa Celiom. Oni su uvek bili prvi koji bi došli na našu zabavu na kraju leta. To je značilo da sam imao jako malo vremena da završim detalje oko projekta za to veče. I kao što je septembar tek počinjao, imao sam samo nekoliko dana da privedem eksperiment kraju. Gurnuo sam svoje naočare na mesto i legao nazad na ležaljku. Dogurao sam daleko sa Celiom od kada sam počeo svoju studiju, iako je napredak bio spor. Uzimajući Mirabell-in savet da upoznam subjekt, proveo sam sate i sate sa Celiom. Igrali smo tenis gotovo svakodnevno, i vodio sam je na jedrenje više nego jednom. Ona je održavala svoju vezu na daljinu sa Dirkom, i ja sam je puštao da priča o željama svog srca. Ohrabrivao sam njihovu vezu, pohvaljivao glupe izraze ljubavi koje joj je slao svake nedelje, u više navrata ukazivao na pozitivan uticaj koji on, čini se, ima na nju. Moj interes i podrška su je učinili spokojnom. Spustila je svoj gard. I onda sam uklizao lagano unutra. Suptilno, počeo sam praviti komentare koji su insinuirali da osećam zavist sa moje strane. Prvo, zavist zbog parova uopšte. “Ljudi koji su zaljubljeni su imali toliko sreće što su pronašli jedno drugo.” Rekao bih. Onda sam se pomerio naročito na zavist prema njoj i Dirku. “Ti i on ste srećni što ste pronašli jedno drugo.”U poslednje vreme, moja aluzija zavisti se prebacila samo na Dirka. “On je srećan jer te pronašao.” Ispraćao sam to sa dugim pogledom čežnje, poslednji je zakucao ekser u kovčeg. Kako je mogla da ne poveruje da je želim? Ništa što sam rekao nije bila laž- nisam se izjašnjavao o emocijama koje nisam osećao. Jednostavno sam manipulisao istinom da izgleda drugačije. Na neki neobjašnjiv način, verovao sam da izostavljanje laži čuva moj integritet. Takođe je činilo eksperiment više verodostojnim. Laži pokvare uzorak. Laži su bile lake. Moj pokušaj da je zavedem nije se oslanjao samo na reči. Naučio sam u ranijim eksperimentima da je dodir lak način da se približiš subjektu. Sa ~ 37 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Celiom, ignorisao sam granice ličnog prostora, dodirujući je u svakoj prilici, ležerno milujući njenu kožu kad god je to bilo moguće. Moji postupci su imali uticaja na nju. Njen pogled se zaustavljao na meni sve duže i duže, i ubrzo je ona napravila sopstvene izgovore da bi me dodirnula. Konačno, nakon što su prošla dva meseca, napravio sam svoj veliki potez. Na pragu kuće Wernerovih u Hamptonsu, nagnuo sam se da je poljubim. Ona je podigla bradu da me dočeka, kvaseći usne dok sam se polako spuštao. Pola centimetra od usta, povukao sam se. “Žao mi je,” rekao sam to sa onoliko težine koliko sam mogao smestiti u svoja usta. “Ovo je pogrešno. Žao mi je.” Požurio sam prema svom autu, i odjurio, njen glas se čuo za mnom govoreći mi da stanem. Ostavio sam je željnu. Ostavio sam je da čezne. Za mnom. Zatim je nisam nazvao ili otišao videti dve nedelje. Udaljenost je bila nabijena u vazduhu kao hladan tuš, ali sa događajem prekinutog poljubca koji je prethodio tome, verovao sam da će moje ponašanje izgledati razumljivo. Galantno, čak. Nisam želeo da uništim njenu vezu sa Dirkom, pa sam se sklonio iz njenog prisustva. Ili je to bio scenario koji sam pokušao stvoriti, u svakom slučaju. Celia je pokušala da me kontaktira, uprkos mom povlačenju. Ali odbio sam svaki poziv, i uspeo da izbegnem svaku njenu posetu. Večeras će bti kraj našeg “izbegavanja”. Bilo je to naizgled primorano - oboje smo morali biti na zabavi - ali ja sam pažljivo isplanirao svoju potjeru da bi eskalirala ovo veče. Osećao sam se pun samopouzdanja u vezi nameštaljke, ipak postojale su i dalje neke varijable. Hoće li biti ljuta na mene? Hoće li joj laknuti što me vidi ponovo? Hoće li se pretvarati da se naš zadnji susret nikad nije desio? Varijable me nisu zabrinjavale. Njihova nepredvidivost je ono što je činilo eksperiment zabavnim. Približavanje koraka se čulo preko kamenog puta koji je vodio do bazena. Evo dolazi Sophia. Pravo na vreme. Skinuo sam naočale i seo da se suočim sa majčinim gnjevom. Ali nije bila Sophia. Bila je to Celia. Još bolje. Ustao sam da je pozdravim. Ona je sklupčala svoje osetljive pesnice i poduprla bokove sa njima. “Nemoj ni pomišljati da ideš negde, Hudsone Pierce. Zarobljen si večeras. Moraćeš razgovarati sa mnom želeo to ili ne.” Njen ton je bio frustriran. Zagrejan, sigurno, ali ne ljut. Interesantno. ~ 38 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Odlučio sam da ću ja biti onaj koji će se pretvarati da se ništa nije desilo. “Ne idem nigde, Ceeley, “ namerno rekavši nadimak koji sam joj dao dok smo bili deca. “Ja sam samo ustao da te pozdravim.” Ona se namršti, sa nevericom na licu. “Sledeće ćeš se pretvarati da me nisi izbegavao protekle dve nedelje.” Odmahnuo sam glavom i slegnuo ramenima, pogledom plutajući iza nje na ništa određeno. To je bio stav koji sam usavršio - dramatičan i dalek. “Nah, neću to uraditi.” Onda sam je zakačio svojim očima. “Ne mogu se pretvarati sa tobom, Ceeley. Više ne.”To nije bilo ono što sam planirao reći - bila je to notorna laž. Planirao sam da se pretvaram sa njom koliko god bude neophodno, ali čim sam to rekao, znao sam da je to bilo potrebno u tom trenutku. Celiin izraz je potvrdio da je to bila prava stvar za reći. Njena frustracija se istopila sa nje i ona je ostala izgledajući meko i bez balansa. “Onda se nemojmo pretvarati. Hajde da popričamo o ovom.” Nisam bio spreman za to. Ako izjavi da je zaljubljena ili da ima nameru da okonča stvari sa svojim dečkom, ja bih bio zaglavljen ostatak večeri igrajući se da sam čekao te stvari. To je bila jebena vrtna zabava mojih roditelja. Ne bih bio u stanju da je šutnem i odem. I sigurno nisam išao tako daleko koliko bi to zahtevalo da idem. Nisam planirao čak ni da je poljubim. Tako da sam skrenuo sa teme. “Kako bi bilo da ne pričamo večeras? Umesto toga, da uživamo u jednom od poslednjih dana leta. Možemo razgovarati sutra. Hoćeš li ići na proslavu kod Brooks?” Već sam znao njen odgovor. Brookes su bili naših godina. BlizanciThomas i Christina. Christina je bila jedna od Celiinih prijateljica. Cela kuća puna razmažene, bogate dece. Bez nadzora. To je bio više prikladna dekoracija za završavanje mog projekta. Celiina usta se pretvoriše u željni osmeh. “Naravno da idem. Christina bi me isprašila ako ne bih došla.” Ona se nadala da je razlog iza mog pitanja bio jer sam želeo da budem nasamo sa njom umesto ovoga. Nije bio. “I ja idem, takođe. Naćemo se tamo. Možemo se iskrasti kad ne bude roditelja koji nam dišu za vratom.” Bacio sam pogled prema kući, ukazujući koliko su blizu bili naši roditelji u ovom trenutku. “To će nam dati šansu da...” Oklevao sam, ostavljajući da njen um dođe do bilo kojeg zaključka kojeg je htela, pre nego što završim sa “razgovorom.” ~ 39 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “U redu.” Obrazi su joj pocrveneli i bio sam siguran da su joj misli bile prljave. “Pričaćemo...onda...tada.” “Dobro.” Pustio sam da mi osmeh bude svetliji nego inače. “Vidim kupaći ispod haljine. Ako želiš da se kupaš, i ja ću.” Igrali smo se u bazenu neko vreme. Uskoro su ostali gosti pristigli i nekoliko naših vršnjaka nam se pridružilo. Christina Brooke je flertovala sa mnom, kao što je često činila, iako sam se ja suzdržavao od uzvraćanja pažnje kao što bih normalno i činio. Bilo je tu i nekoliko drugih atraktivnih devojaka takođe - neke od njih sam i jebao povremeno. Bilo koje druge noći, ja bih izabrao jednu i jebao je iza kućice za bazen. Ali večeras je Celia bila tu. Večeras je eksperiment bio važniji. Pa sam ignorisao poglede s kojima su me druge devojke pratile, i potrudio sam se da zadržim svoj fokus na subjektu tokom noći. Hteo sam da budem siguran da je primetila da je gledam, da je pretpostavila da me privlači fizički, iako nije. Nije to bilo zato što Celia nije bila lepa. Sasvim suprotno. Bila je prelepa devojka koja je izrasla u još lepšu ženu tokom godine u kojoj smo bili razdvojeni. Njene obline su se popunile - bokovi su joj bili puni, njen struk tanak. Njene grudi su bile malene, ali čvrste ispod bikini topa. Njene bradavice su postale kuglice kroz tanki materijal pod mojim čestim pogledima. Bilo koji drugi čovek bi već bio tvrd da je toliko gledao u nju koliko sam ja. Ali ja nisam bio samo neki čovek. Uprkos njenoj ljepoti, Celia me nikad nije napaljivala. Znao sam je predobro. Bilo mi je stalo do nje onoliko koliko sam bio u stanju da mi bude stalo do nekog. Za mene, emocije nisu išle sa seksom. Oni su bili potpuno odvojeni. Emocionalna vezanost je bila za ljude sa kojima si želeo provoditi vreme postojalo je malo takvih ljudi u mom životu. Tako malo da sam ih mogao nabrojati na prste jedne ruke. Seks je bio sasvim nešto drugo. Bilo je to zbog zadovoljstva. Da se isprazniš. Da otpustiš nakupljenu agresiju. Istraživao sam mogućnost da je seks bio još nešto drugo, veoma temeljno. Jebao sam često. Naučio sam kako da zadovoljim i kako sam voleo da budem zadovoljen. Usavršio sam tehniku, oblikovao sebe u vrsnog ljubavnika. Ipak, sa svim susretima koje sam imao, nikad nisam otkrio povezanost emocija sa seksom. Moji pronalasci su samo učvrstili prvobitnu hipotezu to su bile odvojene stvari u potpunosti. Ili sam dokazao još jednu hipotezu zajedno - da sam bio nesposoban za takvu vrstu emocija. Da sam bio nesposoban za ljubav. To sigurno nije bio zaključak koji sam isključio. Prošlo je deset sati kada je gomila nas konfiskovala područje postavljeno specijalno za zabavu. Seo sam na mali divan, sa Celiom pored ~ 40 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova mene. Christina Brooke je napola sela, napola pala na moje noge. Pretpostavio sam da je prešla sa pripite na pijanu, ali većina toga je bila gluma. Tražila je izgovor da se nasloni na moju nogu. Nije mi smetalo. Svideo mi se način na koji je se njena ruka omotala oko moje butine dok su joj se grudi gurale kroz kupaći o moju golu cevanicu. Moj pogled na nju je bio fantastičan. Mogao sam da joj vidim kroz majicu sa lakoćom. Ona je bila ekstremno seksi devojka sa punim usnama za koje nisam mogao, a da ne zamišljam omotane oko mog kurca. Digao mi se na pola samo razmišljajući o tome. Celia baci izritirani pogled dole na svoju prijateljicu. “Svi piju osim mene.” Teškom mukom, prebacio sam svoj fokus sa Christine na Celiu.Nisam mogao dozvoliti da me požuda omete. “Ni ja ne pijem.” Ona se namršti. “Ali bi mogao uzeti piće kad bi želeo.” Pogledao sam naokolo u goste naših godina. Nisu bili punoletni, ali skoro svi su nosili alkoholno piće neke vrste. Očigledno konobar kojeg smo unajmili nije tražio lične karte. “Zašto ti ne možeš da uzmeš jedno?” Pitao sam se da li je to zato jer se bojala da me ostavi samog sa Christinom. Način na koji je moj kurac pritiskao moje gaće, možda je to bio opravdan strah. “Moj otac stražari kod bara. Nema pića za mene.” Nije odgovor koji sam očekivao. “Već mi je rekao da ne želi da pronađe ništa u mojim rukama večeras osim dijetalne cole. I on proverava. Vidiš?” Pogledao sam prema baru gde je Warren bio smešten, leđima naslonjen na bar. Naravno, njegove oči su gledale u nas, iako sam imao osećaj da je to više zbog toga što je bio zainteresovan za moje bratimljenje sa njegovom kćerkom nego zato što je bio zabrinut oko toga hoće li ona ukrasti gutljaj vina. Warren Werner je bio zaštitnička vrsta oca. Palo mi je na pamet da bi moj eksperiment mogao da mi zaradi modricu preko oka od čoveka. Bilo bi to vredno toga. Projekt me obuzeo sada. Shvatio sam to u potpunosti. Odbio sam jebeno vruću sigurnu stvar koja mi je bila na nogama da bih dokazao svoju hipotezu. Da li je to zaista bio više eksperiment ili igra? Bila je to moja opsesija, eto šta je bila. Bilo kako drugačije da ga nazovem u ovom trenutku bilo bi samo oznaka. “Ustajem sada, “ upozorio sam Christinu. Promrmljala je nešto i onda zalegla na travu, verovatno na ivici da se onesvesti. Njena majica se ~ 41 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova povukla gore i letimično sam video njen goli stomak. Dozvolio sam sebi jedan mentalni snimak da uživam kasnije, dok budem drkao pod tušem. Onda sam se okrenuo prema Celii. “Pođi sa mnom.” Ne verujem da je celi alkohol bio iznesen u dvorište. Ako je bio, znao sam gde moja majka drži svoje tajne zalihe. Uzeo sam Celiu za ruku i isprepleo prste sa njenima. Bilo je toplije nego što sam očekivao, i šok zbog toga me zamalo naterao da je pustim. Ali sam obrazložio da je senzacija verovatno uzrokovana prljavim mislima koje sam imao o Christini. Pustio sam da mi vizije seksa ispare iz misli dok smo hodali prema kući. Na vratima, provirio sam na svoju prijateljicu i namignuo. “Takođe, imam nešto što bih želeo da ti dam.” “Imaš?” Njene oči zasvetle. “Šta je to?” “Sve u svoje vreme, ljubavi moja.” Manipulacija moje nežnosti naterala me da se savijem. Posebno kada sam video kakav je to uticaj imalo na subjekt. Bukvalno je sijala. Gadio sam se samog sebe. To me iznenadilo, ali nisam uzeo to preozbiljno ili da znači nešto prosvetlujuće. Pristojno ljudsko biće bi to osetilo davno pre. Još jedan dokaz da niti sam bio pristojan niti imao osećaje. Osim što sam osećao u tom trenutku. Gorko gađenje. Bilo je ružno po teksturi i u ukusu. Nije mi se svideo. Bila je to prepreka prema mom cilju. To piće bi mi dobro selo. Deset minuta kasnije, dok se burbon iz mini-bara smeštao u mom stomaku, procenio sam slabost koju sam osetio kratko pre. Možda to nije bila slabost, na kraju krajeva. Bilo je to više priznavanje činjenice nego osećaja. Nije bilo sumnje da sam bio odvratna osoba. Bilo ko ko bi znao stepen mojih misli i akcija bi se složio. Ali nije bilo nikoga ko je znao moju unutrašnju psihu. Moja tajna pripada samo meni. “Bolje?” Okretao sam alkohol u mojoj čaši pre nego što sam popio poslednji gutljaj. “Mnogo.” Celia je ispila svoje piće, savijajući se dok je pila gorki alkohol.”Woo!” Uhvatila se rukom za mene da se smiri. “Možda sam trebala popiti to sporije.” “Ovde.” Pomogao sam joj do kauča. “Sedi dok ja odem po poklon.” Ona je utonula u presvlake. “Nije mi rođendan niti bilo šta. Zašto bi mi kupio nešto?” “Da li mi je potrebna posebna prilika? Osim toga, to je jedva nešto uopšte.”Ostavio sam je i krenuo prema trpezariji gde sam sakrio svoj ~ 42 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova poklon u kineski plakar. Isplanirao sam ovo ranije, a ne želeći da budem previše odvojen od Celie, pobrinuo sam se da moj poklon bude blizu zabave. Skupio sam predmete i nakratko razmislio koliko dugujem Mirabelle za savet da pokloniš nekome nešto prema onome koliko ga poznaješ. Celia se nije opredelila za glavni predmet još. Provela je duge sate raspravljajući se sa mnom šta bi trebala odabrati. Njeno srce je težilo umetnosti, ali njeni roditelji nikad ne bi odobrili tako neozbiljan izbor karijere. Dok sam slušao i tešio je, nisam se mnogo raspitivao. Cenio sam umetnost u svim oblicima, ali nisam imao ni traga takvoj kreativnosti, i kako je mogla da pomiri svoju strast sa zanimanjem koje bi Wernerovi odobrili, bilo je iznad mene. Onda je moja majka unajmila unutrašnjeg dekoratera za našu kuću na Manhattan-u. Rukom, on bi skicirao prelepe nove koncepte za naše spavaće sobe i ostalo. Posao koji je odradio bio je kreativan i umetnički i u potpunosti nešto što je Celia bila u mogućnosti. Istražio sam programe u Celiinoj školi i naručio neke brošure. Onda sam kupio stolić za kafu sa fotografijama savremenih dizajnera u protekloj deceniji. To su bili pokloni koje sam dao Celii. “To je samo jedna od opcija.” Seo sam i posmatrao kako gleda brošure preko ramena. “Možeš uzeti ili ostaviti informacije, kako god tebi odgovara. Neću se uvrediti ako misliš da je sve sranje.” Ona je zatresla glavom. “Ne. Savršeno je. Ideja je savršena.” Slegnuo sam ramenima. Ali bio sam prilično zadovoljan rezultatima mog poklona. “Hvala ti, Hudsone.” Njene oči su bile mokre, a njeno lice je bilo isprano, jednako od alkohola koliko i od moje geste.”Tako sam dirnuta. Ne možeš razumeti.” “Stvarno, nije to ništa.” “Prestani biti skroman. To je mnogo. Hvala ti.” Obrisala je suzu iz oka. Zatim se bacila u moj zagrljaj. “Hvala ti puno.” Zastao sam na trenutak pre nego što sam joj uzvratio zagrljaj. Nisam očekivao njen zagrljaj, ali kada me prošao prvobitni šok, bilo mi je drago zbog toga. Toplina mi se proširila u grudima, i nisam mogao shvatiti da li je moje zadovoljstvo od napretka koji sam napravio u eksperimentu ili od iskrene brige za sreću moje prijateljice. Da li sam imao to u sebi? Da brinem da li će se dobre ili loše stvari dogoditi Celii? Izgledalo je kao da sam imao to u sebi. ~ 43 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Pa, kada se izvukla i pronašla moja usta, dočekao sam je. Poljubio sam je iskreno, puštajući svoje usne da se pomeraju u tandemu sa njenima. Imala je okus slatkoće i nevinosti i takođe kao da joj je ovo potrebno, kao da je žudila za ovim poljupcem sve dok sam ja radio da je dovedem do toga. Njen nagon je bio tako jak da je postao zarazan. Mogao sam nastaviti da je ljubim. Mogao sam je odvesti u svoju sobu. Mogao sam je skinuti golu i naučiti njeno telo da se uvija, zaboravljajući na sve o svom eksperimentu, napustiti sve u šta sam ikad verovao o samom sebi. Mogao sam. Ali koliko bi to potrajalo? Dok oboje ne svršimo i ne budemo potrošeni? Duže, možda - nedelju, mesec? Dok ona ne shvati da sam hladan i proračunat? Dok ne otkrije da sve što joj se sviđalo na meni je bila samo fasada? Da je sve što je mislila da sam osetio bila potpuna i apsolutna laž? Ne. Nisam nikad mogao dozvoliti nikome da sazna ko sam zapravo ja. Niko me ne bi mogao želeti kad bi znao ko sam iznutra. Bilo je bolje da nikad ne uzvraćam ljubav jer nikad ne bih zadržao nikoga. Dakle, morao sam završiti sa tim - sa poljubcem. U ime svih za koje sam znao da nikad neću biti ili imati ili dati sebe. Takođe, morao sam završiti eksperiment. Prekinuo sam poljubac i povukao se daleko od nje. Bilo je lakše nego što je trebalo biti. Pokušala je posegnuti ponovo za mnom, ali sam je zaustavio. “Celia.” Moj dah je bio hrapav. “Ti imaš dečka.” “Možemo li se pretvarati samo večeras da ga nemam?” Njene oči su bile ispunjene nadom, želeći to. Ali moj stoicizam se vratio i njen molećljivi izraz nije imao nikakvog efekta na mene.Ustao sam, provlačeći ruke kroz kosu. “Rekao sam ti da sam gotov sa pretvaranjem.” Gotov pretvrarajući se sam sa sobom. Morao sam konačno biti iskren. Nije to više bilo da sam sumnjao da sam nesposoban za ljubav - znao sam da sam nesposoban. Da nisam, ja bih bio u stanju nastaviti ljubiti Celiu. A ja nisam mogao. Ustala je, i zakoračila prema meni, ali se zaledila kad je čula zvukove galame iz kuhinje. Glasove mojih roditelja. Požurio sam prema njima, Celia mi je bila za petama. Ispred svoda koji je vodio u kuhinju, zaustavio sam se, vireći iza ćoška da vidim šta se dešava. Zajedno sa roditeljima, video sam brata i sestru, i njihovu dadilju, Erin. ~ 44 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Misliš da ne znam?” Moja majka je vikala na mog oca. “Ti i tvoje kurve.” Pogledao preko sobe prema zabavi koja je napredovala napolju. Svi prozori su bili zatvoreni, srećom. Verovatno niko nije mogao da čuje ovo što se dešavalo unutra. “Koliko ih je bilo, Jack?” Moja majka je ispljunula. Bila je pijana. Bila je često pijana, ali je generalno bila u stanju da to sakrije. Da nije mogla da se sabere kad smo imali društvo, nerviralo me je beskrajno. To je imalo više poražavajući uticaj na mog brata i sestru. “Mama.” Mirabelle je povukla kraj Sophine haljine. “Prestani da vičeš. Chandler plače zbog tebe.” “Erin.” Moj otac je dao znak rukom dadilji. “Odvedi Chandlera gore, hoćeš li? I Miru.” Mirabelle je protestvovala. “Dovoljno sam stara da ostanem. Ne želim da propustim...” “Idi. Doći ću gore kad budem mogao.” Nije bilo neslaganja sa mojim ocem kad je pričao tim tonom. Mirabelle je sledila Erin kroz druga kuhinjska vrata. Zatim se moj otac okrenuo prema majci, stavljajući joj ruku na nadlakticu. “Sophia, hajde da pričamo o ovome kasnije.” Ona se istrgnu iz njegovog stiska. “Samo idi sada. Pretvaraj se da brineš o svojoj deci kad zapravo ideš za tim parčetom dupeta. Svako ovde zna da je jebeš.” “Niko ovde ne zna ništa.” Ispravio je sam sebe brzo. “Zato što nema ničega da se zna. Ti si malo više popila, to je sve. Planiranje ove zabave te iscrpilo. Lezi na trenutak...” Moja majka ga je ošamarila. Dovoljno jako da je ostao trag. “Da mi se nisi jebeno usudio popovati. Znam, Jack. Znam oduvek. I ne želim da slušam tvoje izgovore više. Ti ćeš nastaviti da jebeš koga hoćeš, bila ja u blizini ili ne, ali ne moram to trpeti u svojoj kući. Tvoje drolje više nisu dobrodošle u moju kuću. Ti više nisi dobrodošao u moju kuću.” “Sophia.” Uprkos vilici koja mu se trzala, moj otac posegnu opet za svojom ženom. “Možeš ostati u kući za goste od sada. Jebi koga god, kad god. Ne u mojoj kući. Ne ispred moje dece.”Bacila je ruku u pravcu u kom je dadilja otišla. “I Erin nije više na mom platnom spisku.” Moj otac je konačno izgubio svoju pribranost. “To nije tvoj jebeni platni spisak, Sophia, “ vikao je. “Ja sam onaj koji donosi prokleti novac u ovo domaćinstvo.” “Je li tako? A kako si tačno dobio toliko kompanija na prvom mestu?” ~ 45 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Da, da. U pravu si. Dugujem ti svaku jebenu stvar koju sam ikad zaradio. Zaboravio sam.” To nije bio prvi put da sam čuo taj argument od svojih roditelja. Moja majka je bila puna novca kad su se venčali. Moja majka mu je dala kompanije koje je on pretvorio u Pierce Industries. I nikad mu nije dala da zaboravi. Moj otac protrlja rukama preko lica. Činilo se da ga je to smirilo.”Vidi, možeš vikati na mene zbog ovoga koliko god želiš, Sophia. Sutra. Kasnije večeras, čak. Ali sada, imamo dvorište puno gostiju za koje se nameravam postarati. Sa tobom ili bez tebe.” Okrenuo se od nje i zaputio prema balkonskim vratima. “Ozbiljna sam u vezi kuće za goste, Jack. Ne pokušavaj se vratiti ovde da spavaš noćas, “ ona je vikala za njim, ali on je već otišao. Gledao sam je dok se raspadala. Njeno lice se iskrivilo dvostruko više kao da oseća fizički bol. Jecaj koji je ispustila bio je lomljiv. Sve ovo zbog ljubavi. Hvala Bogu da sam bio nesposoban za to. Moji roditelji su bili najbolji primer toga “gledaj šta ne propuštaš” koji je ikad postojao. Možda sam im dugovao više nego što sam mislio. “Da li misliš da bi trebao otići do nje?” Zaboravio sam na Celiu do tog trenutka. “Nije moj problem.” Bilo je to više okrutno nego što sam želeo da veruje da jesam. Povukao sam to.”Nisam mislio to. Samo ne želim da je osramotim tako što ću joj dati do znanja da sam video to. Ući ću za minut.” “Pomoći ću ti.” Celia se ponudila. “Ne. Ne, pusti mene. Ona je pijana. Ne moraš da se baviš sa tim.” Bila je to ponižavajuća scena. Mrzeo sam što joj je Celia prisustvovala. Pogledao sam prema njoj i pronašao je kako grize usnu. “Da li je tvoj tata stvarno...” Duboko je udahnula. “Da li je zaista spavao sa dadiljom?” Ne bi me iznenadilo. Imao sam malo poverenja u vernost mog oca. Zaista, nisam ga krivio. Moja majka nije bila najlakša osoba za živeti sa njom. Ako bih morao da krivim nekoga za nedostataka humanosti u meni, krivio bih nju. Ona me naučila kako da budem hladan. Ona me naterala da podignem taj zid. Ali Celia nije morala da zna sve moje porodične tajne. “Ne znam.” Promrmljao sam. “Kao što sam rekao, moja majka je pijana. Ona nema pojma o čemu priča.” Celia je pročistila grlo na način koji mi je stavio do znanja da mi nije poverovala. Onda je njena ruka sletela meko na moja leđa.”Žao mi je, Hudsone.” ~ 46 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Prisilio sam sebe da se ne napnem pod njenim dodirom. Bilo je teže nego što bi trebalo biti. Dodirivala me mnogo skoro, i nikad mi nije zasmetalo pre. Upravo tada, mada, kada nisam kontrolisao vezu, kada sam bio na ivici neke vrste ranjivosti koju nisam mogao objasniti - tada, njenu ruku na meni je bilo teško istolerisati. Ali odgurujući je daleko bi poništilo sav rad koji sam napravio tog leta. Pa sam izdržao. Onda se najčudnija stvar dogodila - talas tuge se zavrtio kroz mene kao talas mučnine. Kao kad se moja majka izgužvala ispred nas, osetio sam da bih se svaki čas mogao raspasti. Imao sam jaku potrebu da se okrenem prema Celii, da joj dozvolim da me drži, dozvolim joj da me uteši. Kao da sam bio Chandler, plačući na pojavu majčinih suza. To je bila najkonkretnija emocija koju sam imao duže nego što sam mogao da se setim. Bio sam van kontrole. Bio sam lomljiv. Bilo je grozno. Morao sam stići do kraja. Morao sam pobeći uništilo to moj rad na projektu ili ne. “Idem ka njoj sada.” Nisam se okrenuo, nisam dozvolio da Celia vidi šta mi je u očima, previše uplašen onoga što bi mogla naći tamo.”Pomoći ću joj da ode u krevet, a onda idem i ja u krevet. Videćemo se kod Brooks-ovih sutra. Laku noć, Celia.” Zakoračio sam u kuhinju i bio zaustavljen Celiinim tihim pozivom mog imena. Stao sam, ali se nisam okrenuo prema njoj. “U redu je,” rekla je, “u redu je osećati.” Jebote, šta je ona mislila da zna o meni? To me naljutilo, što se samo nadovezalo na moju tugu. Želeo sam da ona ode, da prestane sa pretpostavkama da razume. Ako je ovako bilo osećati, nije mi se jebeno svidelo nimalo. Ali bila je u pravu da je bilo u redu. Povratiću kontrolu nazad. Ovo me neće pobediti. Ja ću se otarasiti toga. Sada kad bi samo jebeno otišla, bilo bi mnogo lakše. Ali nije. “I ja razumem ako moraš kroz ovo proći sam. Ja sam tu za tebe Hudsone, kad budeš bio spreman. Volim te.” Klimnuo sam jednom, potvrđujući da sam čuo njenu izjavu. Nisam pokušao pričati. Nisam bio siguran da mogu. Njene reči su odjednom bile i zastrašujuće i stimulišuće. One su me spalile i oslobodile i iznad svega, zbunile me. Želeo sam te reči - to su bile reči koje su vodile potvđjivanju moje hipoteze. Ali tamo u tom trenutku, one su pretile da unište moju drugu teoriju. Zato jer je deo mene želeo da joj uzvrati te reči. Deo mene je verovao da bih mogao da joj uzvratim ljubav.Mešavina toliko zaraćenih emocija me paralizovala. Tuga, bol, radost, opuštanje. Pa, sam jednostavno stajao tamo, zaleđen, ne odgovarajući. ~ 47 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ispred mene, moja majka se dovoljno oporavila od svog sloma da se ispravi. Čekao sam predugo da joj pomognem. Ona je nameravala da pomogne sama sebi. Uradila je to tako što je otišla do šanka gde je napunila čašu votkom, za koju je mislila da je sakrila od nas ispod kuhinjskog sudopera. Shvatio sam da je tako uspevala. Kada je bezdušna žena kakva je bila moja majka osećala trunku nečega - što je bilo retko - tako je to potiskivala. Ona bi pila. Pila bi da olakša svoju patnju. Da umiri svoju tugu. Da ubije svoju ljubav. Razumeo sam njenu motivaciju. Ali patetično stvorenje u koje se pretvorila zbog toga nije bilo neko ko sam poželeo ikad da budem. Upravo tada, zavetovao sam se da ću biti jači od toga. Neće mi trebati alkohol da zaustavim osećaje da upuzaju u mene. Mogu kontrolisati to na svoj način. Kao što sam mogao da kontrolišem sve i svakoga oko mene. Najveći primer toga je i dalje stajao iza mene. Celia je upravo izjavila svoju ljubav prema meni. Nemajući pojma o snazi tog momenta ili njenog uticaja na to, Celia je prošaputala laku noć. Koračanje njenih nogu u cipelama reklo mi je da odlazi. Tišina koja je usledila, govorila je da je otišla. Spor zlobni osmeh je prešao preko mojih usana kad se vihor emocija rasuo u meni. Iznenada kao što sam je i izgubio, tako sam i povratio kontrolu.Poznata otupljenost se smestila u mojim grudima, zamenjujući svaki znak emocija. Moja majka je bila pijana, ali na putu da se onesvesti. Moj otac je bio varajući seronja, ali je rukovao sa mojom majkom sa toliko veštine sa koliko je rukovao zabavom napolju. Erin je možda bila drolja, ali ona je radila svoj posao čuvajući mog brata i sestru. Ništa se nije raspadalo. Sve je bilo u redu. I Celia me volela. Morao sam verovati da će raskid sa njenim dečkom biti neminovan. Moj eksperiment je bio skoro završen. Tačno onako kako sam planirao.

~ 48 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Ĺ esto poglavlje Posle

~ 49 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

ga ona donese kod mene. Stavio sam ga sa strane dovoljno dugo

dok moja sekretarica i najveći deo zaposlenih nisu otišli kući. Na kraju, ipak, ovde sam. Sa mojim perom spremnim u mom džepu na prsima, ne manje. Boyd se vratio i predao fajl Normi. “Ako je to sve, ja odlazim.” “Da, tačno.” Provirila je na svoj sat. “Prilično je kasno. Hvala ti što si ostao. Vidimo se ujutro.” “Dobro. Sutra, gospođice Anders.” Pogled sevnu između njih i ja shvatih da se to dvoje jebu. Verovatno nije očigledno većini ostalih, ali ja sam studirao ljudsku prirodu i veze intenzivno. Znam da “videću te - golu - na - regularni - način” izgled kad ga vidim. Ne pominjem i ne dajem do znanja da sam prepoznao situaciju, ipak. Da jesam, morao bih biti spreman da ukorim Normu. Društveni odnosi nisu dozvoljeni između menadžmenta i zaposlenih, i to je delo za prekid odnosa. Ali ona je previše vredna kao zaposlenik da se brinem o nečemu tako nevezanom sa onim zbog čega sam je zaposlio. Boyd je otišao, Norma otvori fajl i pronađe papir koji moram potpisati. Kratko ga je pogledala pre nego što ga je predala meni. Nisam ga pročitao. Potpisao sam se i stavio datum gde je bilo prilagođeno i predao ga nazad. “Da li si siguran da želiš ovo da uradiš?” Pitala me je dok je uzimala dokument od mene. Već ga je vraćala nazad u fajl, znajući da neću promeniti mišljenje iako ćemo imati razgovor o tome. “Siguran sam.” Nisam siguran. Nikada nisam ušao u posao sa ovoliko dvoumljenja koliko imam sada. Nisu finansije te koje su mi smetale. Čak i ako izgubim novac ; to je suviše mala kompanija da čak i zagrebe površinu mojih imanja. “Cena je dovoljno razumna, ali Hudsone, ovo nije dobra poslovna investicija.” Nije pokušavala da omalovažava moju odluku, podsećam sebe. Normin posao je da me preispituje. “Da li je posebno loša?” Barem bih trebao da je saslušam. Skenirala je kroz listove perspektive Sky Launcha. “Ne nužno. Ako si voljan da mu posvetiš malo volje i pažnje.” “Jesam.” Previše vremena i pažnje. Srećan sam što sve ostalo u Pierce Industries - u teče glatko u ovom trenutku. Zatvorila je fajl, i nagnula se nazad u svojoj stolici, laktova naslonjenih na naslone za ruke, brade oslonjene o dlan. “Zašto si tako zagrejan za noćni klub?” “Ja posedujem noćne klubove u drugim gradovima.” Imam jedan u Atlantic City-ju. Još jedan u Miami - ju, i dva u Vegasu. Ovo neće biti moj ~ 50 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova prvi izlet u industriju, i kao što me sadašnji vlasnik uveravao, zaposlenici u Sky Launchu su dovoljni. Šta god da se desi sa Celiom, planiram da pripremim Alaynu da preuzme kao generalni menadžer što je pre moguće. Jednom kada se to desi, moj anganžman u klubu će biti minimalan. “Dopusti da preformulišem, zašto si tako zainteresovan za ovaj noćni klub? Mogu da nađem neke ljude da pogledaju, i možemo naći nešto drugo što bi ti oduzimalo manje vremena i bilo više profitabilno.” Izvrdao sam predlog. “Kako je tvoja porodica?” “Volim kako misliš da će me promena teme odvratiti od gonjenja ovoga. Nateraću te da platiš tako što ću zapravo odgovoriti na tvoje pitanje. Moj brat je kod kuće sada. Volela bih da mogu reći potpuno oporavljen, ali za to će biti potrebno vreme.” Normin brat je imao slom živaca nedavno i bio primljen u mentalnu ustanovu. Dok se inače nisam pokušavao mešati sa privatnim životima svojih zaposlenih, Norma je objasnila situaciju tako da bi mogla dobiti nešto hitnog slobodnog vremena. “Doćiće on i do toga.” Uveravao sam je. “Znam da hoće. A Gwen je i dalje u Eighty - Eight Floor-u.” Njene obrve su se podigle sa idejom. “E to je noćni klub koji treba da pogledaš da kupiš.” Ona neće ovo pustiti sve dok joj ne dam više zadovoljavajući razlog zbog kojeg sam želeo Alaynin klub. “Imam prednost u Sky Launchu koju ne bih mogao dobiti na drugom mestu.” Osećalo se pogrešno da se odnosi na Alaynu kao na sredstvo, iako, legitimno, ona to jeste. “Radnik - zvezda. Vidim je kao nekog čije vreme u menadžmentu tek dolazi i želim da budem njen poslodavac kada se to dogodi.” Norma razmotri to nekoliko sekundi. Onda uzdahnu. “Ne mogu odlučiti da li si iskren ili samo bacaš dimne bombe. Šta god bilo, pobedio si. Prestaću da dajem savete o nečemu što je završeno.” “Ti si jedna od četvoro najvažnijih ljudi u mom životu pored moje porodice. Ja cenim tvoje mišljenje.” Iako sam zahvalan što ona pušta ovo pitanje, obično cenim njen trud. “Stvarno?” Nagnula se napred, laktove je naslonila na sto ispred sebe. “Ko su ostalo troje?” Odgovorio sam bez oklevanja. “Moja sekretarica, moj asistent i moj nezvanični šef obezbeđenja.” To je dobra titula za Jordana kao i bilo koja druga. Norma frknu. “Nije li tužno da su svi oni na tvom platnom spisku?” ~ 51 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nije tužno. To je način na koji se meni sviđa.” Očešao sam nevidljivo vlakno sa svoje nogavice, ne gledajući njene oči. Ne nalazim svoje veze tužnima. Ja sam zadovoljan. Ali da li je to kako želim da živim ostatak svojih dana? Samo zadovoljan? Njeno frktanje je ostalo. “Da li sam videla Celiu Werner ovde pre neki dan?” Ne sviđa mi se Normina zabrinutost zbog mog društvenog života ili nedostatka istog. To joj daje izgovor da se igra provodadžisanja, a ja nisam zainteresovan za to uopšte. Pa je puštam da veruje u šta hoće što se tiče Celie. Tako je lakše. “Da, ona je bila ovde.” “Ti nećeš preuređivati ništa sada, zar ne?” Ne odgovaram, ali moj izraz joj govori da neću. To je jedini poslom vezani razlog zbog kojeg bi Celia bila okolo - ako bi se bavila preuređivanjem jedne od kancelarija. Norma pretpostavlja kao što sam i pogodio da hoće. “Koliko god bila srećna što te vidim sa ženom u tvom životu, stvarno bih želela da to nije ona.” Sada, to je ono što je tužno - da je Celia žena u mom životu. Da me moja prošlost svezala za osobu koju prezirem više nego ikoga... osim sebe. Ustao sam, ne želeći da nastavljam razgovor. “Hvala ti na pomoći, Norma.” Brzo sam otišao, kao da bih bežanjem od rasprave mogao pobeći stvarnosti na koju se rasprava fokusirala. Ali nema bežanja od ove stvarnosti. Prostro sam svoj krevet. Vreme je da legnem u njega. * * *

Bilo je blizu 10 te večeri kad sam parkirao svoj auto na parking ispred Columbus Circle - a. Moj stisak se pojačao oko volana. Zakačio sam se, puštajući svu moju agresiju da se izlije u moj stisak. Onda sam pustio volan. Akcija mi pomaže da se skoncentrišem. Nervozan sam i potrebno mi je da sagorim malo tenzije. Ono što mi zaista treba je da odem kući i istrčim par kilometara na traci za trčanje. Ali sam svejedno već ovde. Tako da sam izašao iz svog Maybacha i krenuo prema prednjim vratima kluba. Bio sam u Sky Launchu dva puta do sada. Oba puta posjet je bio tokom dana, jednom sa prodavcem i drugi put sa mojim proceniteljem. Nikada ih nisam video u radu niti sam sreo nekog od zaposlenih. Pre toga, želim priliku da ih proučim u njihovom okruženju. To je moj izgovor za ~ 52 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ovu posetu. To je sranje. Želim da posmatram Alaynu u njenom okruženju. Jebe mi se za bilo koga drugoga. Raspored koji je postavljen na zidu u sobi za zaposlene pokazuje da ona uzima sledeću nedelju slobodno. Sutra je njeno diplomiranje, pa pretpostavljam da koristi vreme da proslavi. Večeras je moja jedina šansa da je vidim na poslu. Kada se vrati, prenos vlasništva će biti završen, i ja ću biti njen šef. Nije vikend, i nije još leto, ali postoji red ispred kluba. Uspeo sam da uđem brzo - skupo Armani odelo je automatski ulaznica za bilo gde. Unutra, proveo sam nekoliko minuta mereći plesni podijum. DJ je dobar i raspored funkcioniše dobro. Bacio sam pogled na mehur - sobe koje su išle u krug na drugom spratu. One su bile vrhunac kluba. Uz malo isticanja, mogle su privući još veću publiku. U stvari, nije teško zamisliti kako bi mesto bilo dobro sa malo doterivanja. Uhvatio sam sebe kako se bombardujem idejama i stao. To je za Alaynu. Marketing je bila njena oblast interesovanja u školi. Nakon njene prezentacije, imam osećaj da bi njene ideje za klub oduvale moje niz vodu. Razmišljajući o Alayni i njenim idejama, ne mogu čekati više. Moram je pronaći. Raspored koji sam video je ukazivao da je ona pokrivala bar na prvom spratu. Napravio sam svoj put kroz gužvu koja je zgušnjavala kako sam prilazio baru. Uočio sam je kada sam još bio oko šest metara udaljen. U danima koji su usledili nakon simpozijuma – čitave nedelje sada, tri tačnije - često sam se pitao da li sam zamislio efekat koji je Alayna Withers ostavila na mene. Moj zdrav razum nije bio baš neosporan, na kraju krajeva, i način na koji sam opsednut i zapanjen ovim strancem je zaista lud. Ali čak i preko ove razdaljine, uz muziku koja trešti tako jako da ne mogu čuti njen glas i uz svetla tako mutna da ne mogu videti detalje njene karakteristike, čak i sada, ona me vuče sa magnetskom silom koja je neobjašnjiva i neracionalna. Moje oči se drže nje kao da je ona jedini sjaj u mračnoj sobi. I nije li? Ona je krstarila svojim poslom. Način na koji meša oko ostalih zaposlenih članova da usluži svoje mušterije - to je ples, prelep i hipnotišući. Osmesi i klimanja koje deli sa onima oko nje su tako privlačni da sam odmah ljubomoran na svakog primaoca. Ja želim njene osmehe. Ja želim njena klimanja glavom. Želim da je privučem. To je više od moje takmičarske prirode pri ruci ovde. To nema nikakve veze sa mojim prošlim igrama ili eksperimentima, iako je osećaj stimulisanosti identičan. To je zbunjujuće a ja nisam čovek koji se lako zbunjuje. Odvojio sam svoj pogled dovoljno dugo da stignem do praznog mesta na drugom kraju bara. Onda se moj pogled vratio njoj. Moje konstantno zurenje će verovatno biti pripisano žednoj mušteriji koja pokušava da signalizira da ~ 53 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova čeka da se usluži, ali iskreno nije me briga šta Alayna misli o meni sve dok misli o meni uopšte. Čeznuo sam za njenom pažnjom sa tako dubokom žudnjom. Čeznuo za tim da čim me pogleda, poveže se sa mnom. Odbiću svaku uslugu koja nije od nje. Moram da znam da li delujem na nju imalo kao što ona deluje na mene. Dok sam je gledao, jedan od drugih barmena, čovek za kog pretpostavljam da je David Lindt, menadžer kluba je okupio zaposlene oko sebe. Ubrzo on je dodavao pića i svi su učestvovali. Da sam stvarno ovde da špijuniram svoje osoblje, ovo bi bila epizoda koja bi mogla ugrabiti moju pažnju. Piti iza šanka nije prihvatljiv način za vođenje kluba. Međutim, iako ne mogu čuti tačno šta je bilo rečeno sa moje strane pulta, zdravice i zviždanje su ukazivale na specijalnu priliku. Iz načina na koji su svi fokusirani na Alaynu, shvatio sam da je to zbog nje. “Vu hu!”ona vrišti, kao da potvrđuje moje misli. “Dođavola, to je lepo!” Ona je zabavna, shvatam. Pored toga što je pametna i odgovorna, ona zna kako da uživa. Tako je drugačija od mene, tako strano da bi trebalo da bude potpuno odbojno. Umesto toga, ona me intrigira jos više. Kao da je to bilo moguće. Kada su pića ispijena, osoblje nestaje. Alayna ostaje iza šanka. Laknulo mi je više nego što želim da priznam. Moje olakšanje je zamenjeno za zavišću kad se pomerila da zagrli mušteriju. Ko je ovaj čovek ? Imao sam Jordana koji je pratio Alaynu veći deo ove dve nedelje. Njegova otkrića su pokazala da ima ograničen društveni život, njeni izlasci se odnose samo na posao, školu i vežbanje - naime, trčanje. Nije bilo dokaza o dečku ili čak o bliskom prijatelju. Da li je Jordan propustio nešto važno? Naprezao sam se da čujem razgovor između njih dvoje. Brzo, zaključio sam da je čovek jednostavno redovna mušterija. Moje olakšanje se vratilo. Iako ću morati da uskočim ako nastavi da bulji u Alaynine grudi kao što to radi. Ne krivim ga. To su izuzetne grudi. Ne mogu da prestanem da buljim. Ali one ne trebaju biti podeljene sa brdom pijanih šupaka koji samo hoće brzu ševu. Hvala Bogu što nisam ni pijan niti neko ko želi brzu jebačinu. Sporo. Tako će to ići sa Alaynom. Uzeću vremena kada je budem jebao i to neće biti neka jednokratna stvar. Isuse, odakle se ta misao stvorila? Nisam planirao da progonim Alaynu seksualno. To svakako nije bio deo Celiine spletke. Ali sada kada sam razmislio o tome, izgleda da ne mogu izbaciti ideju iz svojih misli. To je njena prokleta odeća. Izgleda kao seks na nogama. Napravio sam mentalnu zabelešku da popričam sa Alaynom o njenom izboru garderobe za posao. Uspeo sam da prestanem da razmišljam o svom kurcu koncentrišući se na ostale informacije prikupljene iz mog prisluškivanja. Alayna je priznala da nema planova za odmor. To mi se ne sviđa. Ona bi trebala proslavljati svoja dostignuća. Osim toga, nagoveštaj razočarenja u ~ 54 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova njenom stavu navodi me da verujem da je želela da ima planove. Ali ne mogu se zadržavati na ovom. Jer je ona skliznula dole niz bar prema meni. Konačno, njena pažnja je moja. “Šta mogu da donesem... tebi...?” Njene reči su izostale dok je kretala u susret mojim očima. Intenzivni stisak njenog pogleda na mom mi skoro oduzima dah. Ostavlja i nju bez daha, takođe, njena vilica se opustila dok me uvodila unutra. Tada znam. Znam da me niko nikada nije pogledao na ovaj način. Znam da ova veza nije samo jednostrana, da i ona isto oseća. Znam da je plašim i fasciniram isto koliko ona plaši i fascinira mene. Znam da ću pre ili kasnije da je jebem, da će ona uživati u tome. I nekako, sa sigurnošću koja prevazilazi svaku drugu činjenicu koju sam stigao prihvatiti u ovih par sekundi, znam da moj život nikada više neće biti isti. Na kraju, setih se da bih trebao da naručim. “Jedan malt viski. Čist, molim.” Ona zaklima glavom kao da se naglo pomerila iz izmaglice. “Imam 12 godina star Macallan.” “Odlično.” Jedna reč i jedva sam je uspeo ispustiti uz škripav zvuk. Ne gleda u mene dok sipa moje piće i meni već nedostaje toplina njenog pogleda. Onda, kako mi je dodala čašu, namerno svoje prste očešah o njene. Morao sam da znam kakav je osećaj dodirnuti je. Nagrađen sam sa mnogo više od mekoće njene kože i i energije elektriciteta koja prolazi između nas. Nagrađen sam njenim drhtanjem. To je vidljivo. Ja utičem na nju. Više sam nego zadovoljan. Ona je ipak, oprezna prema meni. Trynnula je svoju ruku i odjurila na drugu stranu šanka. Pitao sam se o njenim mislima dok sam uzimao gutljaj iz čaše. Zbog njene prošlosti, mogu pretpostaviti da reaguje na mnoge muškarce kako je reagovala na mene. Ipak, ja sam je posmatrao cele noći i ona je izgledala opušteno sa svima osim sa mnom. Boji me se, ali mislim da taj strah ima veze sa njom samom. Nisam učinio ništa da je uplašim, iako nisam zamaskirao bilo koju od požuda koju je izazvala u meni. Da li je to dovoljno da je baci na kolena? Sekundu sam daleko od formiranja teorije. I onda sam prisilio misli u drugom pravcu. Tamo sam finalizirao svoje namere sa Alaynom Withers. Vodiću je kroz ovu glupu Celiinu igru. Učestvovaću kao što sam se i dogovorio. Odvojeno od toga, ja ću je zavesti, zato jer posle dodira njene ruke, ne mogu zamisliti da ne dodirujem svaki cantimetar nje sa svojim prstima, ustima, jezikom. Ali Alayna neće biti moj predmet. Neću eksperimentisati sa njenim emocijama. Neću joj dozvoliti da se slomi. Ako ništa drugo, ovo će biti proučavanje mene samog. To će biti prilika da vidim da li neko može slomiti mene. Kad sam učvrstio svoje planove, ispijam svoje piće i ~ 55 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nastavljam da gledam u nju. Ubrzo, ona je ostavljena da upravlja šankom sama. Čisti šank sa nečim što se čini kao nervozna energija. Onda pogleda u mene. To je zraka sunca koja je izbegla mračne oblake kada njene oči pronađu moje ponovo. Zamahnu prema meni i zaklima prema mojoj skoro praznoj čaši. “Još jedno?” “Ne, ja sam dobro.” Ne treba mi više. Ja sam zaražen njenim prisustvom. Posegao sam u džep na grudima i izvukao stotku iz novčanika. Ne nameravam da prihvatim kusur. Ona zazvoni za moj red na kasi i ja shvatih da se naš susret bliži kraju. Osećam se prisiljen da razgovaram sa njom, da upijem koliko mogu od nje u nekoliko poslednjih trenutaka anonimnosti koje ću podeliti sa njom. Vagao sam na trenutak oko započinjanja odgovarajućeg razgovora koji neće odati nešto o meni niti izgledati jezivo. Setim se zdravice koja je podeljena između osoblja i izaberem da dam primedbu na to. “Specijalna prilika?” Čelo joj se nabora. “Uh, da. Moje diplomiranje. Sutra idem po svoju MBA.” Već sam znao ovo, ali kao što sam zaista impresioniran njom, nije teško da pokažem divljenje. “Čestitam. Ovo je za svaki tvoj uspeh.” Podignem čašu do nje i onda ispijem poslednji gutljaj. “Hvala ti.” Njene oči su na mojim usnama, i ne mogu pomoći sebi, poližem usne i uživam dok se njene zenice šire u reakciji. Ona posegne da mi vrati kusur. Skoro se predomislim o njegovom prihvatanju. Bila bi to još jedna prilika da je dodirnem, i ja sam goreo za tim. Ali sam već ukrućen i ovako. Ne želim da podstičem svoju želju, ne večeras. Pa zavrtim glavom i kažem, “Zadrži ga.” “Ne mogu.” “Možeš i hoćeš.” To nije prvi put da sam ostavio napojnicu tako velikodušno, ali je ovo prvi put da mi je zaista stalo da bude prihvaćena. “Smatraj to kao poklonom za diplomiranje.” “Okej.” Složila se, ali osećam da joj to teško pada. “Hvala.” Njena predaja, jednostavna kakva jeste, izaziva me dalje. Okrenula se od mene, ali ja nisam spreman da je pustim. “Da li je ovo takođe oproštajni party?” Suočila se sa mnom ponovo. “Ne zamišljam da ćeš koristiti svoju MBA da nastaviš konobarisati.” Bože, te oči. Te oči me me nađu, svaki put. Oklevala je. ~ 56 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “U stvari, volela bih da napredujem ovde. Volim scenu noćnog kluba.” Izgleda da se pripremila za moju kritiku. Pre tri nedelje, dao bih joj je. Sada, kažem, “Čini te živom.” “Tačno.” Iz nje provali osmeh. “To se vidi.” Kada sam prvi put saznao da je izabrala da ostane u Sky Launchu radije nego da iskoristi svoju diplomu na više tradicionalniji način, pretpostavio sam da Alayna ima afinitet prema klubu. Pošto sam bio svedok nje u ovom okruženju, i upoređujući to sa njenim izlaganjem na Sternu, vidim da je čak i više od toga. Ovo mesto je životna sila za nju. Pogodila me svojom lepotom oba puta kad sam je video. Ovde, međutim, njena lepota je uzvišena. “Laynie!” To je pijani klinac niže niz šank. Alayna me ostavila da se pobrine za njega. Prisluškujem, savijajući kičmu dok joj on daje svoj broj. Pitam se koliko puta joj se nabacuju tokom večeri. To mi smeta više nego što želim. Još jednom, ja proklinjem njenu odeću. Srećom, ne deluje previše zainteresovano za ovog lika. Ona baca njegov broj istog minuta kada on odlazi, hvatajući moj pogled dok to čini. Mogao sam da se osmehnem i klimnem i ne bi morali da diskutujemo o tome. Ali pronalazim sebe želeći da znam, pa pitam, “Da li radiš to sa svakim brojem koji dobiješ?” Stvarno, samo želim da razgovara sa mnom još malo. Još jedan način da zahtevam njenu pažnju. Ona me proučava. “Da li pokušavaš da shvatiš da li bih bacila tvoj broj?” Ne mogu pomoći sebi, smejem se. “Možda.” Ona se nasmeši, osvetljavajući prostor oko nje. To je vrsta osmeha za koji bi neki muškarci uradili bilo šta da ga vide što je češće moguće. Pitao sam se kakav bi osećaj bio biti takva vrsta muškarca. Onda se ona nagnu na šank prema meni, i moj pogled je privučen predivnom ivicom njenih sisa. “Ne bih bacila tvoj broj. Ne bih ga uopšte ni uzela.” Uspeo sam da podignem oči do njenih. “Nisam tvoj tip?” “Ne nužno.” Uživam u ovom razgovoru mnogo više nego što bi trebalo. “Zašto onda?” “Zato što tražiš nešto privremeno. Nešto zabavno za poigrati se.” Naslonila se bliže i potrebna je sva moja snaga da ne gledam dole u njene grudi, da ne primetim kako su joj se bradavice nabrale naspram tanke tkanine njene bluze, da ne posegnem napred i ne protrljam ih svojim prstima. “A ja se brzo vežem.” Ispravila se. “Sada, nisi li se zbog toga usrao od straha?” ~ 57 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Usrao od straha? To me jebeno napalilo. Sve što radi i kaže je više goriva za vatru želje koja me polako obuzima. Počinjem da mislim da bih uradio bilo šta da budem blizu nje. Oh, to je tačno - već sam uradio nešto. I ona pretpostavlja da je mračnija ona od nas dvoje. To je zabavno. “Ti, Alayna Withers, si sve, ali me ne plašiš.” Ustao sam i zakopčao kaput. U iskušenju sam da ostanem duže, ali sam upravo ispustio da znam njeno ime. Ne bih trebao biti ovde kad to shvati. “Čestitam ponovo. Na diplomiranju.” Dugo nakon što sam otišao, osećao sam njene oči na meni. Toplina i život sadržani u njenom pogledu prianjali su uz moje telo čak i nakon što sam došao kući. Obuzeli me. Mislim o njoj dok sam pod tušem dok sam davao tempo sam sebi. Svršio sam brzo i jako i dalje njeno prisustvo kao da se probilo do mene kao druga koža. Želeći da je vidim uskoro ponovo, odlučio sam da joj poklonim nedelju dana u mom spa centru u planinama blizu Poughkeepsie. Moraću da dostavim anonimno, a onda ću joj se pridružiti tamo. Mogu da je upoznam na izjednačenom tlu. Mogu da je upoznam, provedem vreme sa njom, zavedem je. To bi verovatno stavilo Celiinu prevaru u opasnost, što je samo dodatni bonus. Ideja me uzbuđuje i zadovoljava dok razmišljam o tome. A onda to pustam. Znam iz iskustva da je Celia dostojan protivnik. Svako kršenje njenog plana sa moje strane rezultiralo bi osvetom. Iako se ne bojim šta bi ona mogla da mi uradi, ja sam privržen na ovaj čudan način Alayni Withers. Brinem o tome šta bi Celia mogla i uradila njoj. Moja zaštita može biti efikasna samo ako ostanem na pravom kursu. Iako sam osoba sasvim bez smisla za humor, smejem se na sopstveni pokušaj da prevarim sam sebe. Nisam uložio u ovo zbog Alaynine dobrobiti. Sve je to za moju dobrobit. Želim da budem blizu ženi. Želim da proučavam dejstvo koje ona ima na mene. Želim da je vidim kako opstaje, ali to je za moje sebično zadovoljstvo. Ipak, odlučio sam da joj dam putovanje u spa centar. Nisam siguran šta me motiviše da uradim tako. Ne ostavljam ime na poklon kartici tako da se ne radi o tome da joj postanem drag. Ja zaista želim da ide, jer mislim da će uživati. Zato što želim da ima trenutak zadovoljstva u životu koji joj je bio manje od lakog. Možda sam sposoban za nesebične akcije, posle svega. Ili možda samo znam da će Alayna imati bolje šanse u Celiinoj igri ako uđe u nju razmažena i odmorna. To je verovatniji razlog za moju odluku. Ja sam u stanju da manipulišem mislima mnogih, ali ne mogu da ubedim sebe da sam bolja osoba nego što jesam, bez obzira koliko jako se trudio. ~ 58 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Sedmo poglavlje

~ 59 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

počela. A ja ću izgledati kao idiot. Jedan dubok udah, i spreman sam da

se suočim sa njom. Igra počinje. Sedam preko puta nje i bacam meni dole koji mi je dala. “Ne treba mi to. Treba li tebi?” “Ne, hvala, gospodine Pierce.” “Hudson.” Ispravim je. “Ne, hvala, Hudsone.” Zvuk mog imena na njenim usnama i već sam zategnut u pantalonama. “Već sam jela.” “Piće onda? Mada, znam da radiš od jedanaest.” Ovo je sve prevara. Već sam naručio za oboje. I ja sam taj kojem je potrebno piće. Alaynin jezik pređe preko njene donje usne. “Možda ledeni čaj.” Sada razmišljam o njenom jeziku kako prelazi preko mog kurca. “Dobro.” Pritisnem dugme na sredini stola koji poziva konobaricu i moji prsti se sudariše sa njenim. Njen dodir, ošamućujuća toplina u ovom kratkom dodiru, ja moram dobiti više. Ona kreće da se odvoji, ali ja joj ne dozvoljavam i uzimam njenu ruku u svoju. Ona udiše oštro dok je gladim palcem duž nadlanice. Zaključao sam svoj pogled za njen, primećujući da su joj se zjenice proširile. Nalazim izgovor zašto je još uvek dodirujem. Ona ga prihvata. Po izgledu njenog izraza na licu, ona će prihvatiti bilo šta što kažem u ovom trenutku. Ona se pali na mene. Ovo je dobro. Brinuo sam da će moje grubo upoznavanje sa njom dan ranije okončati njeno privlačenje. Doduše, ja bih bio... ne baš prijateljski je jedan način na koji se to može reći. Bila je obučena provokativno, opet - i napravio sam scenu zbog toga. Morao sam da uspostavim svoj autoritet pred Davidom. Morao sam da pokažem od početka da Alayna neće biti moja omiljena što se tiče rada, iako je već sada mnogo to bila. I morao sam da stavim tačku na izbor njene odeće koja je pozivala muškarce da je uznemiravaju. Možda je mogla da izađe na kraj sa njihovim naporima. Ja nisam mogao. Kao što je bilo neophodno, plamen besa koji je zaiskrio u njenim očima kasnije me zabrinuo. Sada, dok sam joj milovao kožu, a ona se praktično topi u mojoj ruci, shvatio sam da je moja strepnja bila uzaludna. Takođe, shvatio sam kako je bilo lepo dodirivati je ovako. Izuzetno lepo. Moj telefon zazvoni, prekidajući naš kontakt. “Izvini me.” Uklonio sam svoj telefon iz džepa i utišao ga. Znam po zvonu ko je, Celia. Verovatno proverava moj napredak. Jebeš nju. Ona je previše nestrpljiva i to me ljuti. Vratiću se na nju kad budem dobro i spreman, ako se vratim uopšte. ~ 60 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Možeš se javiti ako je potrebno.” Alayna reče. “Ne može biti ništa dovoljno važno da prekinem ovaj razgovor.” To je fraza i nije fraza sve odjednom. Da li je moguće igrati igru i biti iskren u isto vreme? Moj scenario je veoma labav. Znam gde bi trebalo da završi pre nego izađem iz ove sobe, ali sve što je pre bilo u scenariju je improvizacija. U mojom prošlim prevarama, proučavao sam subjekt i nagađao o tome šta su on ili ona želeli da čuju s ciljem da ih dovedem do kraja. Ja vešto manipulišem. Ovo nije tako. Iako sve što sam rekao i uradio do sada me savršeno postavilo za moj zadatak, sjajan dogovor je došao organski. To je pravo. To je tako stran aranžman koji, opet, imam osećaj da je potpuno sjeban. Konobarica uđe i laknulo mi je zbog pauze u mojim mislima. Postavila je moju večeru ispred mene sa čašom Sancerre-a. Onda je stavila čašu ledenog čaja ispred Alayne. Alaynina obrva se podiže i ja odgovorih na njeno nepostavljeno pitanje. “Pitao sam Liesl šta obično piješ. Da si rekla da želiš nešto drugo, ne bih izgledao prilično cool u ovom momentu.” Moj plan deluje, ona se opusti malo i podari mi osmeh. “Hmm, cool nije prava reč koju bih koristila za tebe.” Pa, ovo je intrigantno. “Koju reč bi onda koristila za mene?” Ona pocrveni i uze gutljaj ledenog čaja. Kladim se da je mislila na nešto prljavo. Očajan sam da otkrijem. Ali konobarica prekinu moje pitanje. “Još nešto, gospodine Pierce?” “Mi smo dobro.” Čekaću dok ne ode da se vratim svojoj težnji. “Koju reč bi koristila za mene, Alayna?” Nije oklevala. “Iskontrolisan.” “Zanimljivo.” To nije ono što je nameravala da kaže. Uzeo sam griz mog brancina, naizgled skrećući pažnju na to. “Ne da iskontrolisan nije tačan opis mene. Ali sam mislio po izgledu tvog lica da ćeš reći nešto drugo.” Ona ne odgovori, a ja sam još više ubeđen da su joj misli bile neprikladne. Skrenula je pogled i stade proučavati klub ispod nas. Dok sam jeo svoj obrok, ja sam proučavao nju. Nije je tako lako pročitati kao većinu ljudi koje srećem. Ili je možda to što želim znati više o njoj nego što mogu da je izbacim iz svojih misli. Želim da znam šta ona misli. Šta misli o meni? O čemu se dođavola tu radilo? Ne mogu da se setim poslednjeg puta kad mi je bilo stalo o tome šta neko misli o meni. Ipak, ovde sam, ne samo žudeći da da posedujem njeno telo, nego i njen um takođe. Želim da ~ 61 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova budem u njenim mislima. Želim da bude obuzeta sa mnom kao što sam ja sa njom. Istovremeno, ideja me prestravljuje. Pa sam skrenuo pažnju. “Znam zašto si se složila da večeraš sa mnom, Alayna.” Zapravo, nisam joj dao izbora. Ali ona verovatno ima neke ideje zašto sam je pozvao ovde, i vreme je da počnem uklanjati one koje su bile pogrešne. “Moram biti iskren sa tobom. Ne nameravam da ti pomognem u tvojoj želji da postaneš menadžer.” U stvari, ja sam proveo raniji deo večeri razmatrajući ovu temu sa Davidom. Slušao sam njega kako mi govori o dubini Alayninih kvalifikacija. Pustio sam ga da me ubedi da unapređivanje nje bio najbolji potez za Sky Launch. Tek kada sam bio siguran da će je on premestiti napred prema karijeri koju sam želeo za nju, sam mu rekao da nemam interesa biti uključen u iz dana u dan dešavanjima u klubu. Obojica smo napustili naš sastanak zadovoljni. Alayna, se uzvrpolji ispred mene i osećam njeno razočarenje u mojoj objavi. Pokušavam joj olakšati. “To ne znači da nećeš biti unapređena. David je rekao da si sasvim sposobna, i siguran sam da ćeš dobiti tu poziciju bez moje pomoći. Ja možda posedujem Sky Launch, ali ja nisam tvoj šef. David je tvoj šef i nastaviće da bude osim ako posao ne bude više napredovao pod njegovom komandom.” Ona ispusti uzdah i ja verujem da je uverena. Sada, kad je to sklonjeno sa puta... “Ali nisam te pozvao ovamo da razgovaramo o klubu.” Njeno telo se zategnu ponovo. “Zašto si me pozvao?” Ovo je trenutak da ispustim svoju bombu. Ali ne mogu, a da ne koketiram oko druge opcije koja je verovatno prošla njenim umom. “Možda mi se sviđaš.” Sve dok nisam izrekao to, nisam shvatao dubinu iskrenosti u tome. Ona mi se stvarno sviđa. Često sam zaintrigiran ljudima - ne do nivoa na kojem sam sa Alaynom, ali ima onih koji privlače moju pažnju. Retko je, mada, da mi se neko od njih svidi. A Alayna mi se sviđa. Dosta već. Ona se naježi, i obožavam što sam je usplahirio. Uzela je gutljaj svog pića. “Možda se ja viđam sa nekim.” Još više, obožavam što me ona izaziva uprkos tome što je izbačena iz dobre kondicije. Pomaže da skrenem misli kako ona mene izbacuje iz dobre kondicije. Znam da je sama zbog svojih istraživanja, ali ja bih to pogodio čak i bez svojih špijuna. “Ne viđaš. Nijedan čovek ne bi dozvoleo da njegova žena obuče ono što si ti obukla juče.” Sada se narogušila, i pitam se da li sam trebao da pomenem susret u kojem sam joj prigovarao. Moje misli lutaju do tesno priljubljenog korseta - kako su joj se grudi prelile prelepo preko vrhova. ~ 62 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ne bi mi smetalo da ga vidim na njoj ponovo. Nasamo. Pa sam dodao, “ne u javnosti, u svakom slučaju.” Njene oči zasvetlucaše na na očiglednu aluziju koju sam napravio, ali joj se vilica stiskala prkosno. “Možda nisam zainteresovana za momke koji kontrolišu.” Pogodak. “Vrlo dobro, Alayna.” Podigao sam obrvu. “Da li viđaš nekoga?” Imam je sada. Ali ona ne odustaje, a to je za divljenje. Umesto toga, ona sedne uspravnije i pozajmi jednu od mojih omiljenih taktika - diverziju. “To nije razlog zašto si me pozvao, Hudsone. Ti imaš plan.” “Plan.” Ugušio sam smeh. Ona je tako iskrena sa mnom. To je alarmantno osvežavajuće. “Da, Alayna, imam plan.” Nisam spreman podelim svoj plan još uvek. Ili, bolje rečeno, ona nije spremna. Odigrao sam svoju sledeću kartu umesto toga. “Pretpostavljam da si uživala u mom spa-centru prošle sedmice.” Voleo bih da mogu ostaviti spa kao anonimni poklon, želeći da ga ne moram uvući u ovu igru. Ali istina je da se bojim da neće prihvatiti još veći poklon koji je deo ove prevare. Moram da utabam put, da se oseća udobno pored mog bogatstva. Ako može da vidi da je već iskoristila prednost onog što mogu da ponudim, onda to neće biti pa njen nivo komfora neće dopustiti više. “Oh, nisam shvatila da ti poseduješ... čekaj...” U trenutku kad je registrovala ono što sam priznao jasno se video po njenom izrazu lica. “Poklon je bio od tebe?” “Da. Da li si se lepo provela?” “Nema. Šanse.” Usta su joj se iznenađeno otvorila. “Nema šanse?” Ovo nije odgovor na moje pitanje, znam. Ovo proizilazi iz njenog strahopoštovanja. Drago mi je sada što sam odao ovu tajnu. To me tera da istražim druge načine na koje mogu da je iznenadim. Posebno načine koji ne uključuju odeću. “Mislim, da, lepo sam se provela, u stvari, prelepo sam se provela, ali nema šane da si ti mogao to da uradiš. Zašto si to uradio? Nisi trebao to da radiš.” “Zašto ne?” Alaynine oči se prošire i postadoše električne. “Zato što je to veliko!” “Ne za mene.” Nisam idiot. Znam kako to izgleda. Bio je to ekstravagantni poklon od stranca. Ona verovatno misli da pokušavam da je uvučem u krevet. Pokušavam, ali je poklon dat nezavisno od toga. ~ 63 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ali za mene jeste. Ogromno je! A ti me čak i ne poznaješ! To je potpuno neprimereno i neprofesionalno i bez presedana i neprikladno. I da sam znala da je od tebe, nikada ga ne bih prihatila.” Uprkos njenoj izjavi, ne žalim zbog toga kako sam postupio. Ja sam čovek sa novcem. Nisam često darežljiv, ali sam retko odbacivan kada jesam. “Uopšte nije neprikladno. To je jednostavno poklon. Misli o tome kao o bonusu.” Ponovo sam zabavan. Ili pokušavam biti, bar. Taktika izgleda ne radi. “Ali ne daješ poklone kao što su ti ženi koja radi za tebe osim ako ne vodiš potpuno drugačiju vrstu kluba.” “Preteruješ, Alayna.” Iako je prilično divna kada ovo obrađuje. “Ne preterujem!” Njen izraz se promeni od frustracije do podrugljivosti. “I šta misliš sa tim “kao bonus”? Misliš kao potpisani bonus?” “Da, Alayna.” Poigravao sam se sa njom dovoljno. “To je moj plan. Voleo bih da te zaposlim.” “Već radim za tebe i srećna sam ovde gde sam.” Ona se trgnu i zbuni. Ali imam njenu pažnju. “Ponovo, ne osećam da radiš za mene. Ja nisam tvoj šef. Vlasnik sam ustanove za koju ti radiš. To je sve. Je li to jasno?” Opustio sam se kad je klimnula. Ovo je važno ocrtavanje za mene. Kao njen šef, imao bih priliku da sarađujem sa njom blisko. Međutim, ja želim da ona sama izabere za sebe. To nije imalo nikakve veze sa prevarom koju je Celia igrala, to je jednostavno kako ja želim da komuniciram sa Alaynom. Želim da naša veza bude neiznuđena. Želim da se razvija prirodno. Ja sam osoba koja prilično nije humoristična, ali ta misao čini da čak i ja poželim da se smejem. Kako išta od ovoga može biti prirodno, kad je svaki deo toga prevara? Pa, ne svaki delić toga. Jebi ga, više ne poznajem ni sam sebe. Tada sam shvatio da sad kad sam vlasnik kluba, Celia nema ništa s čim bi me ulovila u zamku. Mogao sam otići od ovog ovde i sada, nisam li? Mogao sam provesti vreme sa Alaynom pod mojim vlastitim uslovima, pozvati je na pravi sastanak, čak. Ali ideja je previše apsurdna. I ja znam Celiu, ona neće odustati tako lako. Isto tako, ja nisam osoba koja donosi odluke impulsivno. “Ovo ne bi uticalo na tvoj posao u klubu.” Nagnuo sam se prema njoj. “Možda unajmiti nije ispravan termin. Želim da ti platim da mi pomogneš oko problema. Verujem da bi bila savršena za taj posao.” “Pobedio si. Moja radoznalost je prevagnula. Šta je posao?” ~ 64 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Imao sam je tačno tamo gde sam je želeo. Zastao sam da povećam neizvesnost. “Trebam te da raskineš veridbu.” Bože, kako sam savladao umeće drame. To je patetično, stvarno jeste. Ona se zakašlja. “Um, šta? Čiju?” Nagnuvši se unazad, otkrio sam svoju senzaciju. “Moju.” Ona zeva i ja sam ponovo izgubljen u nevaljalim mislima o njenim usnama. “Zatvori usta, Alayna. Iako je zapravo divno videti te zapanjenu, to takođe veoma odvraća pažnju.” Iako je zatvorila usta, vidim da je i dalje zaprepaštena. Dodao sam joj svoje vino. Uzela je gutljaj, njen ukus pomešan sa mojim i onda progovorila. “Nisam znala da si veren.” Ona porumeni kad je rekla to i ja moram skrenuti pogled. Previše je slatka. Razmotrio sam napuštanje prevare i fukusiranje na zavođenje, umesto toga. Ali tu je još mnogo podloge koje treba položiti tako da sam uskratio sebi to malo duže, i objasnio Alayni Withers čudnu vezu u kojoj smo se Celia i ja zatekli. Iako je puno izostavljeno, gotovo ništa od ovoga što sam rekao nije laž. Kažem joj kako su naši roditelji prijatelji, kako oni žele da se venčamo, kako moja majka misli da ne postoji ni jedna druga za mene osim Celie. Ne govorim da naši roditelji uvereni da bi se trebali venčati na osnovu veze koju Celia i ja nikad nismo imali. Wernerovi i moja majka - oni su spojili Celiu i mene u svojim mislima još od onog leta pre deset godina. To nije važan deo ove šarade, ipak, i vreme je da radije ne razmišljam o tome. Tako da sam to izostavio. Previše toga sam izostavio. Zato jer ona ubrzo reče, “Nešto mi promiče tu.” Klimnuo sam. “Pretpostavljam da promiče.” Uzimam svoju čašu nazad od nje i završavam pre nego što razjasnim zadnji detalj. To je još jedna istina, najvažnija istina ove prevare, i jedina koju me nikad nije bilo sram priznati. Do sada. “Alayna, ako postoji iko na ovom svetu ko ima bilo kakvu vrstu moći nada mnom, to moja majka.” I Mirabelle, ali to nije ni važno za ovaj trenutak. “Moja majka zna da sam...” Ne moram da tražim reč, ali svejedno zastajem. “... nesposoban... za ljubav. Ona brine da ću... završiti sam. Brak sa kćerkom njene najbolje prijateljice, barem, osigurava da se to ne dogodi.” Voleo bih da imam više sa popiti kada se nova sumnja počela šuljati. Jesam li stvarno nesposoban za ljubav? Ili je to samo ideja koju je posadio ~ 65 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova psihijatar u mojim tinejdžerskim godinama koja je neosnovana u stvarnosti? Nikada nisam mario da izazovem taj pojam, i ođednom, niotkuda, pitam se da li bi trebalo. Ali taj izazov bi mogao ugroziti i poremetiti sve što znam. Pa sam ga brzo napustio, i nastavio sa nameštaljkom. Objasnio sam da ako bih bio zaljubljen u nekog drugog, naši roditelji bi bili oduševljeni. Više nego oduševljeni - moja majka bi imala jebeni srčani udar. Ili jednostavno ne bi poverovala u to. To je verovatniji scenario. U jednom trenutku, Alayna suzi oči i upita, “Dakle, ja bih trebala da budem drolja u koju si zaljubljen?” Ovo me zabavlja u velikoj meri. Nema ničeg običnog ili poniznog u ženi koja sedi preko puta mene. “Niko te ne bi ikada zamenio za drolju, Alayna. Čak i kad se oblačiš kao jedna.” Bio sam posebno nevaljao sa tim zadnjim potezom. Bio je to izgovor da pomislim na taj korset još jedan put. Jebi ga, bila je divna u njemu. Nije baš tako srećna sa mojim komentarom. “Zašto ne unajmiš pravu drolju i ne staviš u svoju šaradu?” “Moja majka nikad ne bih poverovala da sam se zaljubio u drolju. Ti, međutim, imaš posebne kvalitete, kvalitete koje bi priču učinile sasvim verodostojnom.” “Kakvu vrstu kvaliteta?” Njeno strpljenje je zamorno. Iskreno, i moje je. Ne mogu skriti svoju želju za njom nimalo duže. Uhvatio sam je u svoj pogled. “Ti si izuzetno lepa, Alayna, i takođe, veoma inteligentna.” “Oh.” Ona je zapanjena. Kao što sam i ja. Zato jer u njenim očima, vidim odraz moje spostvene želje i čeznem da je istražim dalje. Čeznem da nju istražim dalje. Pohotne fantazije se bore za igranje u mojoj savesti. Stvari koje bih mogao da joj uradim... Ne još. Ubrzo. Prekinuo sam kontakt očima. “I ti si brineta. Svo troje čine te “mojim tipom “da tako kažem.” Ja ne idem na sastanke, ali jebem. Žene koje jebem su prelepe. One su inteligentne dovoljno za mene da preguram veče u njihovom društvu. I one su, sve u svemu, brinete. Ne znam da li mi se sviđaju tamnije jednostavno zbog sklonosti prema takvima ili to ima neke veze sa tim što je Celia plavuša. Bez obzira na odgovor, Alayna se uklapa u sliku. Ona se uklapa u sliku tako potpuno da je to sve o čemu želim da razmišljam. Ali postoje detalji koje želim da razradim. Ponudio sam udicu prevare. Plaćanje. Kao što sam sumnjao, ona se smeje mojoj ponudi da otplatim njenih 80. 000 dolara studentskog ~ 66 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova kredita u zamenu za njeno učešće u scenariju. Ona ne shvata da sam ja već to platio, a ja sam siguran da je znala, do sad bi otišla odavde. Ona nije otišla, ipak. Još uvek je ovde, pažljivo sluša svaku moju reč, ali Alayna ne naseda na moj predlog. Bojao sam se da će biti potrebno ubeđivanje, i čini se da sam bio u pravu. Ne pomaže ni to što sam rastrojen od svog zadatka. Sve o čemu mogu da razmišljam je kako je uzimam ispod sebe. Ali to nije poenta ovo sastanka, podsećam sebe. Moj cilj večeras je da je ubedim da se pretvara da je moja devojka. Isplata je trebalo da bude prodajna tačka. Nije bila, i bilo mi je drago zbog toga. Ipak, ona želi da zna više. Drago mi je i zbog toga, takođe. “Šta ti u stvari, želiš da ja uradim?” ona upita. To je izvan njene bolje procene. Ne može pomoći sebi. Opustio sam se. Moja prevara je nije zainteresovala još, ali sam blizu pokušavajući je namamiti da igra igru koju tražim od nje da igra. “Da se pretvaraš da smo par. Pozvao bih te na nekoliko okupljanja gde bi nas moja majka mogla videti zajedno. Očekivao bih da visiš na mojoj ruci i da se ponašaš kao da smo ludo zaljubljeni.” “I to je sve?” “To je sve.” To nije sve što želim, ali je to sve što sam planirao da pitam večeras. Moji planovi su na ivici da se promene. To je samo zato što sam je proučavao tako blisko da sam primetio njen gutljaj. “Ova zamišljena veza, do koje mere se očekuje da je izvršavam?” Ne znam da li sam ljut ili napaljen zbog toga što je ona toliko nervozna zbog mogućnosti spavanja sa mnom. Napaljen, odlučio sam. Način na koji njene oči vrludaju gore - dole po mom telu, način na koji se njen pogled vraća na moje usne - znam da sam je privukao kao što je i ona mene. Ona jednostavno ne želi da se smatra kurvom, a niti ja to želim za nju. Ona će morati da postane više komforna od ovoga ako očekuje da joj dam ono što želi - ono što joj treba. Mogu tolerisati nevinost, ali neću uzeti dvosmislenost kada je u pitanju fizički odnos. “Nemoj okolišati o tome. Pitaš o seksu.” Tada odlučujem jednom i za svagda. Iako to nije trebalo da bude deo aranžmana, iako to nije ono što sam imao na umu za večeras, moram da je imam i ne mogu čekati nimalo duže da ona to sazna. “Nikada ne plaćam za seks, Alayna. Kada te budem jebao, to će biti besplatno.” Njene oči se prošire i nepogrešivo potamne. Ona se promeškolji u svojoj stolici. Otkrio sam njenu slabost prema meni i ona ne ~ 67 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova zna kako da reaguje. Bespomoćna je. I ja sam napaljen kao nikad na njenu nelagodnost. “Možda bih trebala da idem.” Ona reče. “Želiš li?” Znam da ne želi. Ja je pozivam da ostane. “N-nisam sigurna. Da. Mislim da bih trebala da idem.” Ona promuca svoj odgovor. To je seksi kao pakao. Želim da čujem kako se trese i muca sa mojim jezikom u njenoj pički. Tvrd sam na samu pomisao. “Zato što ti je neprijatno zbog mog predloga?” Ne mogu da se zaustavim - moram da je nateram da se migolji još više. “Ili zato što sam rekao da ću da te jebem?” “Ja sam... Da. To.” Nagnuo sam glavu, zaintrigiran. Da li igra teško osvojivu ili ignoriše hemiju između nas dvoje? “Ali ja sam ubeđen da to nije iznenađenje za tebe, Alayna. Osećaš elektricitet između nas. Tvoj govor tela to izražava prilično dobro. Ne bih se iznenadio da pronađem da si već mokra.” Ona se zarumeni i ja je zamalo uzeh baš ovde. Bljesnuh osmehom. “Nemoj se stideti. Zar ne znaš da se i ja osećam isto?” Moj kurac naraste teži i moj je red da se promeškoljim na mestu. “Ako bi pažljivo pročitala moje telo, videla bi dokaze.” Jebeš moj plan za veče. Nema svrhe pričati o tome više, jedina stvar koja me sada interesuje je ona - njena usta, njene grudi, njene duge, zategnute noge. Klub je moj i mogao bih je lako saviti preko stola i voziti se u njoj, pljeskajući jajima duž zadnje strane njenih butina, pičke stisnute oko mene. Jedina stvar koja me zaustavlja je što je ovo takođe njeno radno mesto, ne bi bilo fer prema njoj, tako da moram da se iskontrolišem. Ali kao što obećava da će mi ovo biti neprijatno, nisam spreman da okončam ovaj uspaljeni flert. Pa i ne radim to. “Maknimo u stranu moj predlog da te angažujem na trenutak, i prodiskutujmo o ovoj drugoj stvari dublje. Molim te razumi da su te dve stvari veoma odvojene jedna od druge. Nikad ne bih želeo da misliš da moja seksualna želja za tobom je na bilo koji način delo prevare za moje roditelje i njihove prijatelje.” “Ne znam kako da reagujem na nekoga ko navodi da me želi.” Ona je zbunjena. Iznenađena. Ja sam na gubitku. Mrštim se. “Da li ti nijedan muškarac nije rekao to ranije?” Sigurno zna koliko je atraktivna. Njena lepota prevazilazi njen fizički izgled - to je njena aura, njen stav tela, način na koji njene oči sijaju i način na koji joj se čelo nabora od brige. Ona je kombinacija snažne i slabe - kao prekrasna vaza koja je bila razbijena i ljepljenjem ponovo spojena tako perfektno da možete da vidite ~ 68 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova samo pukotine kada pogledate veoma pažljivo. Ona je oličenje feniksa koji se diže iz pepela. Mnogi muškarci mora da su izgoreli u njenom prisustvu. Ona se poigravala sa čašom. “Ne u toliko reči. Akcijom ponekad. Svakako ne tako otvoreno.” Skoro proklinjem njen pristup. “To je šteta.” Kako niko nije prepoznao dragocenost dragulja pre mene? Ona ga čak ne prepoznaje ni sama u sebi. To je razočaravajuće. Srceparajuće, da sam bio tip čoveka koji je imao srce. Bez ikakve namere, nalazim sebe kako posežem preko stola za njenom rukom. Gladim palcem preko njene nepodnošljivo meke kože. “Planiram da ti govorim u svakoj prilici koju dobijem.” Dođavola, odakle je sada ovo došlo? Ali ne pre nego što su reči izašle iz mojih usta, ja znam da su istinite. Kršim sva svoja pravila sa ovom ženom, ne delujući u skladu sa svojom prirodom. Možda su drugi ljudi preživeli njen plamen, ali bojim se da ja već gorim. Ona izvuče svoju ruku. “Oh.” Vidim kako se kotačići okreću u njenoj glavi. Ona se povlači. Brzo. “Ja, uh, osećam se malo preplavljeno. Moram ići. Dao si mi mnogo toga o čemu bih trebala razmisliti.” Ona ustade i ja ustadoh takođe. Ne želim da ona ode. Puls mi se ubrza i znoj se pojavi na obrvi. Da li je ovo panika? To je nepoznat osećaj, i osećam se kao da stvari izmiču kontroli. Praktično sam molio Alaynu da ostane. “Želeo bih da ne moraš. Ali ako moraš...” Ne želi me pogledati u oči. “Moram se spremiti za posao.” Ona krenu prema vratima, a ja je pratim. Samo što je stavila ruku na kvaku, pritisnem svoj dlan na vrh, sprečavajući je da ih otvori. Ovo nije u mom scenariju. Ovo nije po mom planu. Sve što znam je da ne mogu dozvoliti da ode. Spustio sam glavu u njeno uho i potrebno je sve što imam da je ne gricnem za ušnu školjku. “Sačekaj, Alayna.” Moj kurac se ukruti dok sam je udisao. Njen miris šampona i gela za tuširanje i slatki mošus - nijedan on tih cvetnih mirisa ne prekriva njen prirodni miris. Bez namere, progovorio sam, puštajući da reči teku prirodno. “Izvinjavam se što sam te preplavio. To mi nije bila namera. Ali želim da znaš bez obzira na to šta odlučiš da bi pomogla mojoj situaciji, ja ću nastaviti da te zavodim. Ja sam muškarac koji dobija ono što želi. A ja želim tebe.” Onda više ne mogu pomoći sebi - ja je gricnem za ušnu školjku. Ona dahnu i nagnu glavu u stranu. Sa izloženim vratom, ja sam dete u prodavnici slatkiša. Grickam i ližem duž njenog vrata. Ona zgrabi ~ 69 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova moju ruku i to je moja pozivnica da omotam drugu ruku oko nje. Stavim dlanove na njene grudi. Ona se naslanja u moju ruku, i osećam njenu oblu bradavicu kroz haljinu. Sve o čemu mogu da razmišljam je da je sisam, povlačim sa zubima. Stisnem joj sisu i priljubljujem lice u njenu kosu. “Trebao sam ti reći ranije - izgledaš apsolutno predivno večeras. Ne mogu skinuti pogled s tebe. Ozbiljna i seksi umotana u jedan paket.” Ovo nije najpogodnije mesto za to, ali ne mogu jebeno da čekam ni minute duže. “Poljubi me, Alayna.” Polako, ona okrenu glavu prema meni. Ja sam tu da je upoznam. Uzimam njena usta sa svojima, klizeći jezikom unutra da se preplete sa njenim. Njene usne su meke i svilenkaste, ali ona dočeka moju pohlepnu vatrenost sa jednakom vatrenošću. Ja zahtevam, trebajući je da shvati da je ovo ono kako će joj biti sa mnom - ja ću voditi, ja ću dominirati. Čak i kad sam van kontrole kao što i jesam ovog trenutka, ja ću nas voditi fizički. A njen ukus... Neverovatan je. To je zavisnost. Ukusan je. Želim da je ukusim svuda. Želim da vučem svoj jezik duž njenog pupka. Želim da sisam njen klitoris. Želim da ližem prorez njene pičke. Premeštali smo se zajedno, okrećući se dok naša tela nisu bila jedno naspram drugog. Zgrabio sam njeno dupe, privlačeći je bliže, i ona omota svoje ruke oko mog vrata. Bože, želim je. Želim je kao što nikad nisam želeo nikoga. Znam da ne mogu da je uzmem ovde, pa ipak nisam siguran da mogu stati. Pogotovo kad počne drobiti svoje kukove o moj kurac. Ona je matador koji maše crvenom zastavom, a ja sam bik koji se sprema da jurne. Ali ništa u vezi ovoga nije ispravno. Lokacija, tajming... najvažnije od svega, okolnosti. Ova noć je o igri. Ne želim da mrlja toga zaseni slavu toga što ću biti zakopan u njoj. Celia ne dobija pozivnicu u naš krevet. Misli o Celi-ji učiniše da lakše odgurnem Alaynu. Zadržao sam ruke na njenim ramenima, iako sam je držao na odstajanju. Trebalo bi samo da se očeše svojim telom o moje i ja bih promenio mišljenje i jebao je baš ovde. Dahtali smo u skladu dok smo oporavljali naše disanje, moje oči nikad ne napuštajući njene. Vidim kad se razočarenje i briga naseliše u njih. Želeći da joj olakšam, dodirnuo sam je po obrazu. “Ne ovde, dragocena. Ne ovako.” Omotao sam svoju drugu ruku oko njenog vrata i pritisnuo svoje čelo o njeno. “Imaću te ispod sebe. U krevetu. Gde ću moći da te obožavam propisno.” Ovo obećanje je jedina stvar koja me čini džentlmenom. Neću je imati večeras. Ali ću je imati. Krenuo sam rukom prema njenom grudnjaku gde znam da drži svoj telefon. Naslađujem se krivinama njenih grudi dok pomeram telefon. Prevukao sam prstom preko ekrana i pozvao svoj broj. Prekinuo sam čim ~ 70 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova je zazvonilo. Ja već imam njen broj, naravno, ali želim da vidi da sam ga dobio legitimno. “Sada imamo brojeve jedno drugog. Očekujem da ga koristiš.” Vratio sam telefon u njen grudnjak, očima još jednom odugovlačeći preko oteklina njenog dekoltea. Kurac mi je tako tvrd da boli. Rizik je poljubiti je ponovo, pa jednostavno očešem usne o njene. “Pozovi me kad budeš spremna.” Osim što se bojim da neće biti spremna tako brzo kako bih ja voleo da bude, pa dodam, “sutra.” Poljubim je čedno i izjurim napolje. Definitivno ću trebati krug sa rukom večeras. Čak i dva kruga možda ne budu dovoljna da mi pruže olakšanje.

~ 71 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Osmo poglavlje Pre

~ 72 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Kako one zalude inteligentne. Kako one transformišu osobu u nekoga

neprepoznatljivog. Imao sam prednost sa Celiom koju nisam imao sa mnogim mojim studijama, znao sam ljude u njenom životu dovoljno dobro da budem upoznat sa posledicama. Čuo sam od svoje majke kako, brzo se oporavila, bez obzira da li je Celia odlučila da se vrati Dirku. Verovatno ću biti na Sophiinoj listi sranja zbog ovog, ali to bi bio napredak od toga što nisam bio na njenoj listi uopšte. Ali čekaj. Brzao sam. Celia nije ni raskinula još sa dečkom. Nema potrebe da se brinem za posle kada sam još uvek bio u pre. U kući, zgrabio sam pivo i pronašao grupu poznanika da sednem sa njima. Iako nisam planirao da popijem mnogo od toga, trebala mi je flaša u ruci kao rekvizit. To me činilo nemarnim, opuštenim. Što manje očajan se pojavim pred Celiom, to bolje. Kada bi me našla i shvatila da nisam pohitao da ja nađem nju, posumnjao sam da će to podići njen sopstveni očaj. Pozvala bi me da razgovaramo. Slegnuo bih ramenima i krenuo zajedno sa njom. Moje rezervisano ponašanje bi je nateralo da odigra svoju najbolju partiju. To je bila samo pretpostavka. Ali je bila proračunata i imao sam dosta vere u nju. Kada je prošlo skoro sat vremena, a ja nisam video ni traga od subjekta, počeo sam da se pitam da nisam precenio svoja očekivanja. Da nije odlučila da ne dolazi? Nije dolazilo u obzir da je idem tražiti. Raspitivanje o njoj bi takođe odalo neke od mojih prednosti. Ali, ako bih bio oprezan zbog načina na koji bih pitao... Zakačio sam pogled na Christinu, preko cele sobe. Ona je pokušavala da privuče moju pažnju zadnjih petnaest minuta, a ja sam se pretvarao da ne primećujem. Ali dovraga, primećivao sam. Nosila je kratku suknju koja je isturila njene kukove i top toliko visoko da su se centimetri kože pokazivali između. Ona je izlučivala seks. Njene jebi, me usne su bile obojene svetlim sjajem koji je činio da izgledaju kao da su upravo bile lizane. Ona je bila smetnja, smetnja koja mi nije trebala. Ali ako je iko znao o Celiinom kretanju, onda je to bila ona. Igrao sam igru zurenja sa njom, razmenjujući razvratne poglede dok me ne pozva rukom preko. Pravio sam se da razmatram to. Onda sam napravio svoj put kroz gomilu tela prema njoj, nadajući se da erekciji kojom sam se kockao, Celia neće svedočiti. Možda, ako poradim na situaciji ispravno, Christina bude moja nagrada za zaključivanje eksperimenta. Previše obuzet svojim planovima da bih razmišljao o svom kurcu, prošlo je već nekoliko nedelja kako nisam ništa povalio. Previše. Trebalo mi je da budem zakopan u pički uskoro. A Christina Brooke je bila u ~ 73 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova posedu više nego prihvatljive pičke. Ona se naslonila na trpezarijski prolaz dok sam prilazio, očiju pribodenih na moje. “Hudson Pierce.” Rekla je moje ime sa sporim, zavodljivim osmehom. “Dugo ti je trebalo.” Lažirao sam nevinost. “Da dođem na zabavu?” “Da dođes da me potražiš.” Ona ovlaži usne i moj se pogled odmah sjuri do njenog jezika koji se trzao na tom putu. Dođavola, ona će učiniti teškim da ostanem fokusiran, ali sam svejedno pokušao. “Nisam došao da potražim tebe. Ti si me pozvala.” “To jesam uradila.” Njen pogled je treperio prema mojim usnama, i nazad prema očima. “I ti si došao.” “Ne, nisam. Ne još.”( come u engleskom znači i svršiti, i ona njemu govori”And you come.”) Flertovanje je bilo lako sa Christinom Brooke. Jebao bih je u srednjoj školi da nije bilo činjenice da je imala stalnog dečka. Dečko nije bio problem za mene, ali Christina je bila lojalna. Ona je takođe bila nevina tada. Način na koji se njeno ponašanje opustilo od prošlog leta, morao sam misliti da je koledž skinuo njenu nevinost. I onda sve o čemu sam mogao misliti je kako skinuti Christini ostale stvari. “Oh, tako nevaljao dečak.” Njen kez je bio zao kao moje misli. “Nadam se da nisi već odabrao metu za to što želiš da radiš.” “A zašto se nadaš?” “Zato što bih da volontiram.” Ugušio sam smeh i držao lice uspravno. “Smešno je što misliš da imaš ikakvog izbora oko te stvari.” Stavio sam ruku iznad njene glave i nagnuo se, “mislio sam, ako si ti moja meta, ja bih te opalio, bio pozvan, ili ne.” Njeno usisavanje vazduha je bilo čujno. “Dođavola. Upravo si natopio moje gaćice.” Bacio sam pogled dole niz njenu tesnu suknju, zamišljajući kakve gaćice je nosila ispod. Onda sam zamišljao ispod gaćica. “Možda ne bi trebala nositi nikakve gaćice.” “To bi se dalo srediti.” Podsmevanje je bilo više nego zabavno. Pravilo me napaljenim i i činilo da zaboravim moju pravu svrhu prilaska njoj. Spustio sam ruku sa zida i uzeo gutljaj piva koje sam nosio, prisiljavajući svoje misli skrenu sa te teme. “Zašto si sama, u svakom slučaju, Christina? Očekivao sam da vidim Celiu kako visi pored tebe.” Dosadno je slegnula ramenima. “Bila je ovde ranije.” ~ 74 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ona je već otišla?” Sranje. Bio sam previše samouveren misleći da će ona čekati. “Možda se vrati kasnije. Rekla je da joj treba neko vreme za oporavak.” Christina je sklonila kosu sa ramena. Podigao sam obrvu. Od čega je trebala da se oporavi? Živci su mi bili pri kraju, zabrinut da sam napravio pogrešan korak negde usput. Egocentrično razmišljanje, možda, ali to nije okončalo moju brigu. Christina je odgovorila mom izrazu na licu. “Raskinula je sa svojim momkom danas.” Srce mi je lupalo u ušima. Celia je raskinula sa Dirkom. Nije moglo biti tako lako, zar ne? Bio sam pripremljen za sukob. Bio sam spreman da budem stavljen na dobar šou čežnje. Vesti su bile skoro bez vrhunca, ali i dalje veoma zadovoljavajuće. “Da li si sigurna da su zaista raskinuli?” Uzeo sam još jedan gutljaj piva da sakrijem svoju razdraganost. Taj gutljaj je završio piće. “Da, sigurna sam. Bila je ovde kada je nazvao.” Christina je uzela bocu iz moje ruke i stavila je na bife iza nje. Sačekala je dok me nije pogledala u lice ponovo pre nego što je nastavila. “Ne mislim da je planirala da ga šutne, tačno, ali jedne minute je govorila zdravo, a već sledeće da joj je žao što je gotovo. Da, prisluškivala sam, ali ona nije napustila sobu, pa sam pomislila, fer igra.” “Dođavola.” Kao da bih joj ja mogao suditi za prisluškivanje. Mogao sam da je poljubim za to. I ja ću je poljubiti, veoma uskoro. Poljubac pobede praćen pobedom pada. Ali prvo, bilo je previše nepoznanica. Celia i Dirk su možda imali svađu koja nema nikakve veze sa mnom. Trebalo mi je više informacija pre nego što sam mogao zaista proslaviti uspeh. I trebao je moj izvor da mi to omogući bez da primeti da sam ljubopitiv. Rukama slobodnih, bez boce, pomerio sam se prema Christini, ptitiskajući je dalje uz zid. Moj kurac je otvrdnuo pri punom kontaktu tela. “Zašto je Celia to uradila? Mislio sam da je stvarno zaljubljena u svog dečka.”Christina je likovala. “Nisi. Mislio si da je zaljubljena u tebe.” Dakle, nisam imao zašto maskirati svoj interes, posle svega. “I jeste. Šutnula ga je zbog tebe.” Trljala je svoju karlicu od mene. Talas trijumfa je prešao preko mene. Moj puls se ubrzao i zbog uzbuđenja zbog mog postignuća i od saznanja da se spremam jebati i jebati jako. Bilo je skoro bolno ne pokazivati slavlje, ali sam takođe znao za zadovoljstvo odloženog zadovoljenja. Christina je vukla prst niz moju vilicu. “Očigledno, ti ne uzvraćaš te osećaje.” ~ 75 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “I ona misli o tebi Christina kao o bliskoj prijateljici. Očigledno, ni ti ne uzvraćaš te osećaje.” Bože, kakvi smo mi dostojni prezira ljudi bili. Zaslužujemo jedno drugo. Bar na ovu noć. “Naprotiv. Volim je kao sestru.” Ona povuče ruke gore sa strana moje košulje, šaljući iskre elektriciteta kroz moje vene. “Ali ona nije materijal za Hudsona Pierca. Nikada ne bi mogla da izađe na kraj s tobom.” “A ti misliš da možeš?” Bio je moj red da se zlobno smeškam. Kao da bi iko mogao da izađe na kraj sa mnom. Ja sam bio taj koji je izlazio na kraj sa ljudima. Baš kao što sam izlazio na kraj sa Christinom Brooke. Ona je možda mislila da me zavela sa druge strane sobe, ali ja sam bio taj koji je imao kontrolu. I kada je uzmem, to će biti pod mojim uslovima. Ali dozvoljavajući joj da veruje da je imala moć je pola zabave. “Znam da mogu.” Isturila je bradu u izazovu. Ili je aludirala da želi da bude poljubljena, verovatno kombinacija i jednog i drugog. “Interesantno.” “Da li je zaista? Jer ću ti reći šta ja mislim da bi moglo da bude interesantno.” Zgrabila me kroz pantalone, i ja sam postao jos krući u njenoj ruci. Ako nastavi sa tim, svršiću baš tu. To se neće desiti. Morao sam da budem u njoj. Trebalo mi je da mi jaja budu duboko. Trebalo mi je da isteram čudnu mešavinu pobede i gađenja prema samom sebi koja se trenutno poigravala sa mojom glavom. Čekanje je bilo gotovo. Bilo je vreme da delujem u skladu sa svojim željama. Nagnuo sam se prema Christininom uhu. “Osim ako ne počinje sa mojim jezikom u tvojim ustima i ne završava sa mojim kurcem u tvojoj pički, ne želim da slušam to.”Njene oči se raširiše dok je provirivala na mene ispod dugih trepavica. “Idemo u moju spavaću sobu, hoćemo li?” Nije morala da bude spavaća soba. Nije moralo čak ni da bude privatno. “Dajem ti dva minuta, i gde god se nađemo posle njih, tu ćeš biti jebana.” Odvela me u svoju sobu u roku od dva minuta. Ali jedva. Čim su vrata bila zatvorena iza nas, bio sam na njoj. Moja usta su gnječila njena, u erotskom poljupcu. Umočio sam svoj jezik između njenih usana, odmah uspostavljajući svoju dominaciju. Ono neće biti razigran seks. Ovo neće biti slatki seks. Ovo će biti grubi seks. Ovo će biti seks po mojim uslovima. Prekinuo sam poljubac dovoljno dugo da povučem njenu bluzu preko glave. Moje ruke su milovale njene grudi, dok sam produživao svoju moć nad njenim ustima. Uzdahnula je kad sam joj stisnuo sise. Zacvilila je kad ~ 76 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova sam je uštinuo za bradavice. Volela je to, svaki minut toga. Izgubio sam nevinost pre nego što sam napunio šesnaest, i u tri i po godine koliko sam bio angažovan u seksualnim aktivnostima, bio sam širok u istraživanju tehnika i stilova. Bilo je vremena kad bih potpuno uživao u ideji da napaljujem ženu. To je palilo i mene, ne zato jer mi je bilo toliko stalo hoće li moja partnerka iskusiti zadovoljstvo već zato što je to bila šansa za mene da izlučim svoju moć. Kao kod bilo kojih od mojih eksperimenata, žudeo sam u seciranju uzroka i efekta. Uživao sam pogađajući kakav efekat će imati moje akcije na svakoj mojoj ljubavnici. Znao sam kako bi Christina htela od njenih početnih reakcija na moju bezobraznu priču. Želela me je dominantnog i kontrolišućeg. Srećom, to je upravo onako kako sam i ja želeo to veče. Bez raspetljavanja mog jezika od njenog, gurnuo sam je nazad na krevet. Pokušala je sesti, vukući me dole sa sobom, ali ona nije bila zadužena za ovo iskustvo. Ja sam bio. Odmakao sam se, vršeći svoju dominaciju i naterao je da ponovo ustane. Okrenuo sam je tako da su joj leđa bila okrenuta prema meni i gurnuo je dole na krevet tako da joj dupe bude u zraku ispred mene. Smestio sam ruke na vrhove njenih butina, milujući je po guzici, gurajući joj suknju prema struku kako sam i hteo. Njena pozadina je bila okrugla, jedra, savršena za gnječenje. Savršena za ugrize. Dodirivao sam tanki materijal njene tange sa strane, krstario sam jezikom preko njenog rascepa i onda stegnuo zube u meso njene guzice. Ona je jauknula i moj kurac skoči. Plesao sam prstom preko njene rupe i našao je mokru i spremnu. Hvala Bogu što se nisam morao puno truditi da je pripremim. Bio sam nestrpljiv da uđem unutra. Gurnuo sam joj gaćice dole do kolena. “Raširi noge.” Naredio sam do sam otkopčavao svoj šlic i spustio svoje pantalone dole dovoljno da oslobodim moj pulsirajući kurac. Zatim, bez upozorenja, odgurnuo sam se u nju puneći je duboko sa prvim udarom. Sranje, bila je uska, i shvatio sam da nije bila toliko spremna koliko sam zamišljao da jeste. To je bilo u redu. Osećao sam je prokleto neverovatno, prikladna i stegnuta dole oko mene. Grabeći njene kukove, počeo sam je probijati stabilnim tempom, moje pantalone su padale dole oko mojih butina. Gledao sam svoj kurac dok sam ga zabadao i izvlačio. Napalilo me još više. Ovo je bila moja omiljena pozicija, ulazeći od pozadi. Bio je to najerotičniji pogled i manje intiman od lica, u lice. Plus, osetio sam se tako dobro. “Molim te, reci mi da si na piluli.” Bio sam nemaran ne stavljajući kondom, ali iskreno, osećao sam se nepobedivo. Trijumf Celiinog raskida, način na koji se moj plan odigrao baš kako sam i planirao, da sam jebao ~ 77 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova devojku po mom izboru na način na koji sam želeo, bio je to moćan trenutak za mene. Uživao sam u tome. “Da. Pilula.” Njen glas je podrhtavao i ja sam udarao u nju jače, brže, zvuk mojih jaja koja su pljeskala od njenu kožu senuzalno podvlačenje našeg snošaja. “Naravno da jesi. Zato što si prljava, mala drolja, zar ne? Moraš da preduzmeš mere predostrožnosti jer nikad ne znaš kad ćeš dopustiti sebi da budeš pojebana. Kad god dobiješ priliku.” Nisam uvek išao na ponižavajući seks razgovor, ali bio je odličan potez kada je devojka bila za to. Christinin kanal se zategnu oko mog kurca. Definitivno je bila za to. “Reci to,”zahtevao sam. “Reci mi da si prljava drolja. Reci mi da voliš da budeš pojebana.” “Ja sam prljava drolja. Volim da budem pojebana.” Prostenjala je to više nego što je rekla, i odmah je postala još vlažnija. “Da, ti voliš to.” Pustio sam njene kukove i nagnuo se preko njenog tela tako da mogu biti blizu njenog uha. “Sada, Christina, moraš biti spremna da svršiš. Zato što ja svršavam ubrzo i neću te čekati. Ti si tako dobra za jebanje, tako da, ipak, mislim da to neće biti problem.” Posegnuo sam ispod da trljam njen klitoris dok sam govorio. Želeo sam da iscedi moj kurac sa svojim orgazmom. Da li je to bilo od mojih reči ili od trljanja, Christina se pokori, brzo buknuvši oko mene sa vriskom. To, to je ono što mi je trebalo. Pratio sam je sa dugim, niskim groktajem. Moji prsti su se vratili na njene kukove, ukopavajući se u njenu kožu dok sam lupao i udarao dostižući svoj klimaks. Još uvek sam bio u njoj kad su se vrata spavaće sobe širom otvorila. Automatski, moje lice se okrenulo da vidi ko je naša publika. Moje oči su se poznatom melanholijom, Celia. Da li je ova noć mogla biti imalo bolja? Mislio sam da je ceo plan savršeno završio pre, ali ovo je bio pravi šlag na tortu. Sada, u ovom trenutku, Celia će zapravo shvatiti da ja nisam zapravo osećao emocije u koje sam je naveo da poveruje da osećam. Mislio sam da ćemo morati razgovarati o tome. Ali, oh, akcije govore glasnije od reči. Celia se zamrzla na svom mestu. Njene oči su se zabijale u moje, pa u Christinine i nazad u moje. Sve je izgledalo kao da traje minutama, ali u stvarnosti, samo je nekoliko kratkih sekundi prošlo pre nego su njene ruke poletele da pokriju oči. “O, moj Bože.” Tek tada je Christina primetila našeg uljeza. “Jebi ga! Celia.” Ona se pomerila da izađe ispod mene, ali ja sam je držao u mestu. “Žao mi je.” Celiin glas puknu. “Napravila sam užasnu grešku.” Ona se okrenula i krenula putem kojim je i došla. Mogao sam odraditi još jednu ~ 78 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova rundu, bio sam napaljen ponovo zbog Celiinog prekida, i poslednje što je moj kurac želeo da uradi bilo je da se izvuče iz tople čaure. Ali bio sam očajan da izvučem još reakcije iz Celie. Ovo je bila završna faza eksperimenta, snimanje rezultata. Morao sam znati o čemu ona razmišlja, šta oseća. Šta je mislila da oseća. Bez čišćenja, utrpao sam ga nazad u pantalone i dao uputstva Christini. “Skidaj suknju i gaćice i čekaj me ovde. Sledeći put neću biti tako nežan.” Otimala se da se pokori kad sam je ostavio. Moj kurac je lupao, vičući na mene da ostanem. Moje srce, sa druge strane, je tuklo divlje zbog uzbudljivog rezultata mog eksperimenta. Adrenalin i sposobnost da pogodim gde je Celia mogla otići, do svog auta, dozvolilo mi je da nadoknadim udaljenost između nas, iako je nisam primetio dok nisam izašao napolje. “Celia, sačekaj.” Pozvao sam preko travnjaka. Pokušao sam da zvučim hitno i kao da me uhvatila panika. Bojao sam se da zvučim oduševljeno. Nije se okrenula, ali me počastila srednjim prstom. “Jebi se, Hudsone.” “Hajde, sačekaj.” Trčao sam da je stignem. Kada sam bio dovoljno blizu, posegnuo sam za njenom rukom. Ona se trgnu izvan mog domašaja i zatim zaokrenu da se suoči sa mnom. “Šta? Šta hoćeš od mene?” Suze su se slevale kao bujica niz njene obraze. Njen glas je bio iznenađujuće stabilan, uzimajući u obzir sve ovo. Izgled ipak, bio je izgled nekoga ko odlaže. Njena očigledna tuga povuče nešto u mom stomaku, nešto s čim nisam bio upoznat.Prošao sam rukom kroz kosu, malo pogođen. Dah kasnije, uspeo sam da kažem nešto. “Nameravali smo razgovarati. Došao sam ovde večeras da razgovaramo.” Ona se nasmejala, izrazom lica u potpunoj suprotnosti sa tekućim potokom koji joj je tekao iz očiju. “To je jebeno urnebesno. Došao si ovde da razgovaraš sa mnom i šta? Nisi me mogao pronaći pa si umesto toga razgovarao sa Christinom?” Ovo je bilo odlično. Njena emocija je bila čista, sirova. To me opilo na način na koji je vrlo malo nečeg moglo. Hteo sam da to flaširam, udišem, uzmem i obradim njene osećaje u dubinu. Pošto ništa od toga nije moguće, želeo sam da izvučem onoliko koliko sam mogao pre nego što ode. Zakoračio sam ka njoj. Ona je zakoračila nazad. “Šta je to što sam uradio pogrešno, Celia?” Moj glas je bio miran i pod kontrolom u potpunoj suprotnosti sa njenim. “Ponašaš se kao da ti dugujem nešto. Šta ti tačno misliš da se dešava između nas?” ~ 79 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Jecaj je pobegao sa njenih usana i ona je obrisala suze sa svojom rukom. “Rekla sam ti da te volim, Hudsone. Poljubio si me.” Još jedan korak prema njoj. “Ti si poljubila mene.” “A ti si insinuirao da je jedini razlog zbog kojeg si stao zato što imam dečka.” Ah, njena strana. Detalji moje okrutne nameštaljke citirani su nazad ka meni kao melodija koju sam orkestrirao, ali tek sad čuo. Bilo je predivno. Pogledao sam u stopala, krijući osmeh u uglovima usana. “Ne. Ne, Ceeley.” Podigao sam oči prema njenim. “Iskreno mi je žao ako si stekla pogrešan utisak. Ja sam te jednostavno podsećao da ne odbacuješ svoju vezu sa Dirkom samo zato što si se setila onoga što si jednom osećala za mene.” “Kako sam se osećala zbog...” Oči su joj buknule sa nevericom. “To nije ono što se dogodilo.I ti si gajio si osećaje prema meni, takođe.” “Ne. Nisam.” Ovo je bio vrhunac mog nastupa. Moja radost nastupanja bila je dokaz mojoj sadističkoj prirodi. Omekšao sam svoj izraz lica. “Mislim, brinem za tebe. Velika stvar. Uvek sam brinuo, i uvek ću brinuti. Znam da je to verovatno teško za čuti, ali to je sve što sam ikad osetio u pogledu tebe.” Bio sam dobar. Znao sam to. Osetio sam to. Osim što se Celia nije slomila onako kako sam očekivao. U stvari, njene suze su usporile, a njene obrve su se izbrazdale u konfuziji. “Šta... Šta ti to radiš, Hudsone?” Način na koji me je pogledala, način na koji je njen pogled probadao kroz mene, da li je znala? Da li je shvatila da je sve ovo bila samo gluma? Nije bilo načina na koji je mogla znati. Ko bi pogodio to? Zastao sam predugo pre nego što sam odgovorio. “Pokušavam da ispravim ovaj nesporazum.” Ona me proučavala. “Ne, ne pokušavaš. Ti bežiš.” Njena ramena, koja su bila pognuta samo trenutak ranije, ispraviše se sa obnovljenom snagom. Ona je bila ta koja je napravila korak prema meni ovaj put. Ja sam bio onaj koji je koraknuo unazad. “Ti si ubeđen da ne trebaš dozvoliti sebi da osećaš nešto ili da je imati emocije nešto što će te oslabiti ili nešto podjednako smešno, pa me zato odguruješ.” Moja smirenost se raspetljavala. Njene reči, one su opekle. One su me ugrizale. One su gorele. I kao zmaj koji se razljuti zbog slabih pokušaja ljudi da ga privuku dole, pobesneo sam. Ona je iskoristila moju prepreku. “Prestani da me odguruješ.”ona se izjasni. Mekoća njene molbe, slatkoća u ~ 80 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova njenim očima, iskrenost u njenom držanju, to me promešalo. Tu je bila ona ponovo pretpostavljajući stvari o meni. Želela je da vidi da osećam? Pa, osećao sam čitave udarce besa. “Nemaš jebenog pojma o čemu pričaš.” prosiktao sam. Njen napad, jer sam odbio da to nazovem bilo kako drugačije, nije uspeo da me pokoleba. “Prestani sa ovim, Hudsone. Prestani da me lažeš. Prestani da lažeš sebe. Ovo nije ono ono ko si ti.” Bes se proširio kroz mene tako gust da me pokrenuo napred sve dok joj se nisam uneo u facu. “Ovo je ono ko sam, Celia. Nemoj da se usudiš pomisliti da znaš nešto drugo. Ono što vidiš je ono što dobiješ.” “Ti si jebena kukavica.” Njen glas je ostao zatečen i ja sam namirisao pobedu. U njenu korist, nije se nijednom povukla. “Ovo je bila tvoja šansa da ispadneš čovek, Hudsone. Mogla bih ti čak i oprostiti stvari sa Christinom ako bi bio samo iskren sada.” “Mogla bi mi oprostiti?” Moje oči su se proširile u izrugujućem uzviku. “Pa, pakao. Kako ću ikada nastaviti bez tvog oprosta?” Moj glas je bio neuobičajeno glasan. Nije me bilo briga. Otrov je štrcao iz mene želeo to ja ili ne, a želeo sam. Više se nije radilo o eksperimentu ili emocijama. Želeo sam da povredim Celiu. Bila je primer toga kako ljubav oslabi osobu. Bila je patetična. Prezirao sam je. Prezirao sam sebe zbog doprinosa stvaranju ovoga. “Precrtaj kukavica. Mislila sam reći šupak.” Bila je previše ljubazna prema meni. Odstupio sam nazad od nje, ne u povlačenju, već u gađenju. Bio sam obuzet sa tim, emocije su se omotavale oko moje unutrašnjosti kao kobra. “Isuse, ti si stvarno remek delo, Celia Werner. Šta si mislila da će se dogoditi između nas? Mislila si da ću da te volim? Mislila si da ćemo se odvesti u sumrak zajedno? Ti si ona koja treba prestati da laže sebe. To je bajka, Ceeley, i ja sam prestao verovati u njih odavno. Vreme je da i ti odrasteš, takođe.” Završio sam sa njom. Završio sa svim ovim. Ostavio sam je tamo, plačući na ivici trotoara. Nisam se nijednom okrenuo. Naredna dva sata sam proveo ublažavajući svoj temperament na pohotne načine sa Christinom. Jebao sam je jako i dugo i neumoljivo sve dok nije bila otečena, a ja otupeo i spolja i iznutra. Brza čašica viskija pre nego što sam napustio Brookes’ zadržala je ukočenost prilepivši se za mene sve dok ~ 81 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nisam izašao sa prilaza na Mabel Shoresu. Zatvorio sam oči i odmorio glavu na trenutak na volanu BMW Z4, poklon za maturu od mojih roditelja. Osećao sam se...umorno. Iscrpljeno. Isušeno. Sigurno sam imao beleški za dodati u svoj dnevnik. Moji zaključci su bili zadovoljavajući, iako ne toliko precizni koliko sam želeo da budu. Deo mene je želeo da studira dalje u tom smeru, da li bi još jedan subjekt reagovao onako kako je Celia, okrećući se protiv mene? Ili je to bilo njeno blisko prijateljstvo sa mnom koje je produciralo rezultate koje sam video? Veći deo mene nikada više nije želeo da eksperimentiše sa nekim ko mi je toliko blizak. Bila je to previše nepouzdana studija. Obećao sam sebi, moja istraživanja će dalje biti provođena daleko od kuće. Bio sam previše rastrojen da primetim Celiin auto sve dok nisam izašao iz svog. Bio sam parkiran na drugom kraju kružnog prilaza. Njeno prisustvo je bilo zlokobno, nije mi se sviđalo šta je moglo da znači. Prešao sam preko da se uverim da me ne čeka unutra. Nije me čekala. Pa sam se uputio prema kući. Prednja vrata su bila zaključana, što je značilo ako je Celia unutra, bila je puštena unutra pre nego što se kuća zaključala preko noći. Nameravao sam da je potražim, ali sam zaustavljen kad sam otkrio Mirabelle sklupčanu u loptu kako čita na glavnom stepeništu. “Zašto si još uvek budna?” “Šta se to tebe tiče?” Mora da je osetila da nisam raspoložen za njen stav, pa je brzo dodala. “Leto je. Nemam policijski čas. Ili dadilju više, čini se.” Tačno. Erin je bila otpuštena. Majka mora da je pobedila tu bitku. Da smo imali roditelje kojima je bilo stalo, Mirabelle bi imala uveden policijski čas, bilo leto ili ne. “Dokle god si tu,” Mogao bih je iskoristiti za neke informacije. “Šta Celiin auto radi ovde?” Moja sestra slegnu blago ramenima. “Svratila je. Rekla sam joj da nisi kući, a ona je rekla da će te pričekati na terasi. To je bilo ono, kao, pre dva sata. Verovatno je zaspala tamo.” “Jebi ga.” Promrmljao sam ispod daha. Nisam bio raspoložen da se nosim više sa Celiom ove noći. Ali bilo bi još gore da moram objašnjavati njeno spavanje na stolici na terasi, sledeće jutro. Klimnuo sam glavom prema stepenicama. “Idi u krevet, Mirabelle.” “Ne želim.” “Idi u krevet.” “Dobro.” Ona je gazila uz stepenice mrmljajući nešto o tome “kako nikad nema nikakve zabave”. ~ 82 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sačekao sam da mi nestane iz vida pre nego što sam otišao proveriti Celiu. Poslednja stvar koja mi je trebala je Mirabelle kao svedok bilo čemu što će se sledeće dogoditi. Terasa napolju je bila prazna, pa sam sišao dole do bazena da vidim da Celia nije završila tamo. Nije bila ni tamo. Hteo sam da odem do plaže kada sam primetio svetla u gostinjskoj kući. Moj otac je ostao tamo posle zabave noć pre, i to jutro moja majka je preselila njegove stvari tamo, takođe. Možda je Celia lutala okolo u potrazi za mnom. Trebalo mi je samo dva koraka ka kući kad se vrata otvoriše. Celia se pojavila na vratima, a onda je moj otac izašao iza nje. Sa mesta na kojem sam bio, i u mraku, nisam mogao biti siguran, ali je izgledalo da on ne nosi ništa osim kupaćih gaća ili bokserica. Ispružio je ruku i mora da je rekao nešto jer se Celia okrenula prema njemu. Uzela ga je za ruku. On je privukao na sebe. I oni su se poljubili. Nije to bio dugačak poljubac, ali znao sam tu vrstu poljupca. To nije bio prvi poljubac, to je bio poljubac kojim se zahvaljuješ za jebačinu. U stomaku mi je bućkalo, i skrenuo sam pogled. Povukao sam se u tamu da bih ostao neprimećen i da bih se sklonio sa prilaza u slučaju da povratim, radije bih to uradio na travnjaku. U jednom trenutku, njihov poljubac mora da je završio, zato jer kad sam vratio pogled, vrata su bila zatvorena i Celia je bila na pola puta. Malo je usporila kad me videla, ali nije stala. Dok je prolazila, video sam je jasnije, njene usne su bile otečene, odeća i kosa u neredu. Nismo progovorili ni reč jedno s drugim, ali ispostavilo se da razgovor vodimo i bez reči. Sa svojim očima, rekao sam joj da znam. Sa njenim očima, rekla mi je da smo kvit. Sa našim ćutanjem, rekli smo da je to učinjeno sada. Mi smo bili gotovi sada. Bilo je to zajedničko razumevanje. Čim je otišla, par minuta kasnije, čuo sam upaljen njen auto na prilazu. Onda sam otišao do gostinjske kuće. Celia i ja smo možda bili gotovi, ali moj otac i ja nismo. On je uradio mnogo sjebanih stvari pre, ali ovo nisam mogao podneti bez da mu dam svoje viđenje situacije. Ovo je bilo prenisko. Jebati ćerku ženine najbolje prijateljice na manje od sto metara od mesta gde mu je žena spavala? Nije ni čudo što nisam imao smisla za etiku. Svetla u gostinjskoj kući su bila ugašena sada, ali ja sam pokucao na vrata lagano, dovoljno lagano da on možda pretpostavi da je Celia ponovo a ne njegov potpuno odrasli sin. Nije trebalo dugo pre nego što je on otvorio vrata, a kada jeste, bio sam spreman. Udario sam ga u lice. Jako. Ostavio sam ga dok je psovao i držao svoj obraz. Nije trebao nikakvo objašnjenje za moje ponašanje. On je možda bio seronja, ali nije bio idiot. Noć nije išla baš kako sam planirao. Ali završio sam svoj eksperiment. Završio sam dramu sa Celiom. Naučio sam više o tome kako ideja o ljubavi utiče na ljudsko ponašanje. Čak sam i povalio. Bilo je to tako ispunjavajuće veče, zašto sam se ja onda osećao tako jebeno prazno? ~ 83 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sa glavom koja mi je pucala i težinom na grudima, snu je trebalo vremena da dođe. Kada sam konačno zaspao, sanjao sam da sam u vatri, da su plamenovi plazili po meni, spaljivajući me, lišavajući me vazduha, uništavajući me. Probudio sam se u znoju. Jebena noćna mora. Nije sadržavala istinu u sebi. U stvarnosti, nisam bio u vatri. Ja sam bio vatra.

~ 84 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Deveto poglavlje Posle

~ 85 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

danima i ona je željna novosti. Ne želeći da mi to poremeti noć, shvatio

sam da je bolje da popričam sa njom pre nego Alayna stigne. Ubrzo posle tri, izašao sam iz kancelarije, s aktovkom u ruci, i rekao svojoj sekretarici da raščisti ostatak mog popodneva. Onda sam došao do potkrovlja preko glavnog lifta tako da ni ona ne zna da sam još u zgradi. To je smanjivalo moje šanse da budem uznemiravan. Kada sam se našao u potkrovlju, obavio sam poziv od kojeg sam strepeo. “Bilo je jebeno vreme.” Celia reče umesto pozdrava. “Od kada su česta proveravanja postala deo dogovora?” Pogledao sam čeznutljivo prema baru, ali bih radije da mi sva čula budu čista kad Alayna stigne kasnije. “Česta proveravanja nisu dogovor. To je učtivost.” Ona je mirnija, ipak. “U ovom trenutku, ne znam da li će ovo ići ili ne.” “Ići će.” Masirao sam koren nosa i gorak ukus mi se skupi u ustima. To što osećam je krivica. Iako postoji nekoliko emocija sa kojima sam upoznat, krivica je ona koju znam posebno, dobro. To je kao majmun na mojim leđima. Nosim ga svuda. “Dobro.” Zadovoljstvo u njenom glasu prenosi se preko telefona. “Onda je naš prvi izlazak ove nedelje na dobrotvorni događaj koji organizuje tvoja majka?” “Jeste.” Neću reći Celii da ću videti Alaynu pre toga. Niti ću joj reći kako provodimo svoje vreme zajedno ni zbog čega drugog osim što to nije njena stvar. Ja zapravo verujem da bi Celia odobrila, više vremena koje provedem sa Alaynom, na kraju krajeva, veća je verovatnoća da će se ona vezati za mene. To je rizik koji preduzimam sa svojom, uskoro, ljubavnicom, ali ja imam vere u Alaynu. Osim toga, ne mogu pomoći sebi. Iako nije neophodno, Celia i ja smo se ranije dogovorili da će ona biti prisutna na glavnim događajima naše prevare. Sumnjam da će ona pokušati da je gurne da traži više, a to neću dozvoliti. “Je li to sve što si trebala, Celia?” “Ne. Želela bih čuti detalje.” Protresao sam glavom, iako me ona ne može videti. “Ne delim detalje. Ne danas i ne u budućnosti. Ne proveravam sa tobom. Nećeš me zvati u vezi situacije.” Osećam da se sprema da me prekine, ali govorim preko nje. “Sredio sam stvari koje si zahtevala, Celia. ~ 86 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova I ja ću ih se pridržavati, iako shvatam da nemam razloga u ovom trenutku da to učinim.” “Zato što poseduješ klub sada? Hudsone, znaš veoma dobro kao i ja da ću naći drugi način da nastavim sa svojim eksperimentom.” Udaranje njenih potpetica po podu ukazuje na to da korača dok govori. “Ja sam sada uložila u ovaj projekat. Neću ga pustiti. Ima tako sjajan potencijal. Iskreno, ja sam razočarana što nisi zainteresovan kao ja u psihičko i emocionalno stanje Alayne Withers.” Ja sam zainteresovan kao i Celia. Više, ja mislim, ali neću joj pružiti zadovoljstvo potvrđivanjem toga. Pa sam preusmerio. “Ne verujem da ćeš videti rezultate za koje veruješ da hoćeš.” Pogotovo posle provedenog vremena sa Alaynom. Svakog minuta u njenom prisustvu sam sve uvereniji da je jača nego što izgleda. Celia se zacereka. “Imamo različite pretpostavke. To me samo zainteresuje još više. Znaš to.” Znam to. Takođe razumem to. Sećanje mi proleti kroz um, slična situacija, sličan razgovor. Subjekt je bila žena koja je radila za jednu od Celiinih dizajnerskih kuća. Njen verenik je flertovao sa Celiom, nevino, na zabavi preduzeća. To je bilo dovoljno da zainteresuje Celiu za igru. Smislili smo prevaru u kojoj ja govorim subjektu da joj je verenik bio neveran. Moja teorija je bila da će subjekt oprostiti prevaru. Celia je verovala drugačije. Za tu prevaru nisam bio mnogo zainteresovan, osim zbog razlike u našim teorijama. Podmetnuli smo dokaz koji sam pokazao ženi. Bio je uverljiv. Na kraju, subjekt je oprostio svom vereniku. Ali mi je isto dozvolila da je pojebem na zidu ženskog wc-a Ili nije mnogo cenila vernost ili je to bila jebačina osvete. U svakom slučaju, bio sam zadovoljan, moja pretpostavka se pokazala kao tačna. Stavljajući do znanja Celii da nam se mišljenja razlikuju o predviđenom zaključku samo je napravilo da ona poveća interes za eksperiment sa Alaynom Withers. Bila je to greška, shvatio sam sad. Obično nisam tako nemaran. Da li je to zbog toga što nisam tako dugo igrao igre? Ili je Alayna ta koja me izbacuje iz ravnoteže? Ja zaista nemam pojma. Zvučni signal u mom uhu ukazivao je da mi je stigla poruka na Blackberry. “Celia, imam neku stvar za koju se trebam pobrinuti.” Štagod da je poruka, barem je opravdanje da prekinem razgovor. “Videćemo se u nedelju da humanitarnom događaju.” ~ 87 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ne čekam na njen pozdrav pre nego što okončam poziv. Onda proverim poruke. Poruka je od Jordana, koji sada zvanično vozi Alaynu radije nego da je jednostavno prati. Upravo ju je pokupio i dovodi je u moju zgradu. Dovodi je meni. Pripremio sam se za nju najbolje što sam mogao, oprao sam zube, i skinuo svoj sako. Iznutra, ja sam lopta nervozne energije. Ne sećam se poslednjeg puta kada sam se radovao ovoliko seksu sa toliko žudnje. Na koledžu možda? U srednjoj školi? Ne, ne verujem da sam ikada bio ovoliko nervozan. Svest o tome me zaustavi na koloseku. Ne želeći da situacija izmakne kontroli, ili da preplašim Alaynu, odlučio sam da ću ići polako. Kada stigne, svešću moj kontakt s njom na minimum dok oboje ne budemo imali šansu da se priberemo. Prvo ću naručiti večeru. Uzećemo vremena da se pomerimo u spavaću sobu. Hodao sam tamo, vamo po podu ispred glavnih vrata u isčekivanju Alayninog dolaska. Minutu pre nego što sam je očekivao, moj telefon zazvoni. To je poslovni poziv, Roger Kingsley, član upravnog odbora u Plexisu. On ne bi zvao petkom popodne da nije bilo važno. “Rogere,” lajem kao odgovor. “Šta se dešava?” Roger nastavlja da me izveštava o situaciji koja je iskrsla u Plexisu. Profit je opao, i neki od ostalih članova upravnog odbora su zainteresovani za prodaju. Prodaja će rezultirati rasklapanjem kompanije. Mnogo poslova će biti izgubljeno. “Odbor ozbiljno razmišlja da prihvati poslednju ponudu.”rekao mi je. “Jebi ga.” Promrmljao sam ispod daha. Otpustio sam kravatu i otkopčao dugmad košulje, pokušavajući se osloboditi zagušljivosti koja me preplavila. Ova vest me uznemirava. Jedna od retkih stvari do koje mi je stalo je moja korporacija. Ne želim da moji zaposlenici budu zajebani ovako. “Neće biti bolje, Pierce,” Roger reče. “znam da dolaziš u ponedeljak, ali Grant i neki od ostalih planiraju da glasaju preko vikenda.” Ja sam na putu da izručim još jedan niz kletvi, kad začuh kucanje. Ona je ovde. Otvorim vrata i tamo je, prelepa i zajapurena. Njena odeća je skromna u odnosu na druge stvari u kojima sam je video, mada bi joj prugasti šorc mogao biti malo duži. Njene noge su vitke i zategnute, i ja ih već zamišljam omotane oko mene. Odjednom me nije briga za Plexis. Stalo mi je samo do nje. Nekako sam nastavio sam svoj red za priču u telefonskom razgovoru. “Rogere, ne želim da čujem da smo izgubili ovu kompaniju jer moje osoblje nije bilo u stanju da predvidi mogućnost odvajanja.” Držim prijemnik daleko od usta. ~ 88 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Uđi,” šapnem Alayni. Ona ulazi, i ja zatvaram vrata iza nje. Okrenem se da je pogledam. Ona me proždire sa svojim očima i to podstaknu moju sopstvenu želju. Energija koja prolazi između nas je gusta i opipljiva. Isuse, mislio sam da sam uzbuđen pre. Sada, ja sam očajan za njom. Roger je bio u pola rečenice, ali ja sam gotov sa ovim pozivom. “Vodi računa o tome, Rogere. Očekujem da ovo bude rešeno pre nego što stignem u ponedeljak.” Bacio sam telefon na sto, očiju i dalje prikovanih za Alaynine. Prekrila nas je tišina. Nije nelagodno, ali je teško. “Ćao,” ona prošapta. Ne može podneti iščekivanje. Nervozna je. I divna. I seksi kao niko drugi. Ne mogu odoleti, a da se ne nasmejem. Onda je ona u mojim rukama, njena usta se sudaraju sa mojima. Za puki deo trenutka, setim se svog plana da idemo sporo. I brzo ga napuštam. Njen ukus je previše dobar, jezik joj liže moja usta, udarajući preko mojih zuba. Ona je očajna kao što sam i ja, a ja sam odlučan da zadovoljim njene potrebe. Takođe sam odlučan da je dodirnem. Moje ruke pronalaze svoj put ispod njene majice, i uskoro joj milujem grudi. One su čvrste i savršene. Bradavice su joj već natekle ispod grudnjaka. Trebam je nagu tako da mogu da ih dodirnem i da ih sišem. Potrebna mi je ispod mene. Ali onda se ona čudna želja vrati, ona od juče. Ona gde želim napraviti da se ona oseća dobro više nego što želim pronaći zadovoljstvo za sebe. Toliko je intenzivna da sam zaboravio bolnu potrebu koja mi je tekla kroz vene. Prisilio sam sebe da je odgurnem. “Isuse, Alayna. Želim te tako jako, da se ne ponašam kako bi trebalo.” “Hudsone.” Njen glas je zadihan i pun želje. Ona zakorači prema meni. “Ako je ovo nedolično ponašanje, molim te nemoj stati.”Gurnula je košulju da mi sklizne sa ramena, prokletstvo, nisam ni primetio da je otkopčala dugmad, i onda se nagnula napred i polizala mi prsa. Nehotično, zastenjao sam. “Bar mi dozvoli da te odvedem u krevet. Ako nastaviš ovako, jebaću te prislonjenu na vrata.” Sada razmišljam o tome da je jebem na vratima. Što bi bilo prokleto vruće kao pakao, ali ne ono što ona zaslužuje. “To ne zvuči kao najgora stvar na svetu,”ona mrmlja dok je vodim u spavaću sobu. Stavio sam jebanje, o vrata na svoju mentalnu listu. “Ne, ne zvuči.” Na krevetu, povukao sam je u svoje naručje, i zakopao svoje lice u njen vrat. “Ali neću biti u stanju da te obožavam propisno, i zauvek ću zažaliti.” I želim da je obožavam. Želim da učinim da se oseća dobro. Znam da nikad nije bila zadovoljena na način na koji ću je ja zadovoljiti. Ne zbog toga što mislim da sam bolji ljubavnik od drugih koje ~ 89 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova je imala, iako je to verovatno istina, nego zato što neću dopustiti da bude na bilo koji drugi način. Sada, trebam njene grudi u mojim ustima. Povukao sam njenu majicu preko, oči su mi se proširile od toga kako jebeno, vruće izgleda u svom crnom, čipkanom donjem vešu. Ali ja je želim golu. Otkopčao sam njen grudnjak i bacio ga na zemlju. Alayna se gurnu prema meni, izgledajući kao da želi da se sakrije. Ne mogu to dozvoliti. Moram se naslađivati sa njom svojim očima. Držao sam je tako da mogu da je vidim. Bože, ona je savršena. “Zamišljao sam da ćeš imati prelepe grudi, Alayna. Ali nisam imao pojma..” Ne mogu čak ni govoriti. Moje oči su se zalepile za njene sise, gurnuo sam je da sedne na krevet. Onda sam kleknuo ispred nje i gostio se sa svojim ustima. Odmeravajući joj sisu rukom, zadirkivao sam jezikom preko bradavice. Ona uzima drhtav uzdah, ali ovo neće biti dovoljno za nju, shvatam. Ona to želi grubo. Hvala kurcu. Uz režanje, uzimam njen ružičasti vrh u svoja usta, sisajući i vukući, prvo jednu dojku pa drugu. Ona kriknu, dahčući i hvatajući se za moju kosu. Verovatno sam mogao naterati je da svrši samo ovako. Tako je jebeno seksi sa svojim zvukovima i sa svojim mirisom da ću skoro svršiti u pantalone. Naterao sam usta da se pomere dole, ljubeći je duž stomaka. “Tako dobro uzvraćaš. Mogao bih provesti celi dan sisajući tvoje predivne sise.” Gurnuo sam je dole na krevet. “Ali postoji još toliko tebe za obožavati.” Uklonio sam joj šorc i gaćice. Ona pita za svoje cipele. Bacio sam pogled dole na njih. To su u najmanju ruku štikle od sedam centimetara. Izgleda tako prokleto ukusna noseći ih, želim da ima samo njih na sebi. “Želim da se zakopaju u moja leđa kada omotaš svoje noge oko mene.” Ja joj kažem. Ona drhti, a ja sam euforičan. Već sam naučio da voli grubo. Sada znam da joj se sviđa da bude pokorna, takođe. Ja bih joj dao šta god da želi, ali grubo i dominantno je ono kako sam ja najviše voleo da jebem. Zadovoljavanje nje će biti lakše nego što sam mislio. I biće jako puno zabavno. “Osloni se na laktove.” naredio sam. Ona se osloni i ja nagnem njene noge prema gore i deo butina. Isuse Hriste. Ispustio sam dugi mlaz vazduha dok sam putovao rukama prema unutrašnjosti njenih nogu. “Tako si jebeno seksi ovakva. Sva raširena za mene.” Vidio sam da joj se pička stisnula dok sam dok sam putovao prstima preko njenog proreza. “Želiš me. Pogledaj kako tvoja predivna pičkica kucka.” I ja nju želim. Moj kurac pulsira. Ali ja to jedva primećujem. Moj fokus je u potpunosti na Alayni. Nastavljam da je zadirkujem prstima. Kad ne mogu više da ~ 90 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova podnesem, zamenim ruku sa svojim ustima, lizajući je, gustirajući je, sišući je. Ona svrši brzo, ali ja želim da joj dam više. “Ponovo.” Uranjam svoje prste u njenu rupu i jebem je rukom dok sišem i vučem njen klitoris. Ona je blizu, mogu da osetim njeno drhtanje pod mojim jezikom, tako da izvlačim svoju ruku i povlačim je za bradavice. Ovo je šalje preko ivice. Njena pička se stišće oko mojih prstiju dok se ona bacaka po krevetu. Ja sam tako opčinjen njenom lepotom, da deo mene želi da je gleda dok ona jaše celi talas. Ali više od toga, želim da budem u njoj. Skinem svoje pantalone i pronalazim kondom. Ona još uvek drhti u vreme kad se penjem nad nju. Naslanjam se na svoje podlaktice. “Spremna si za mene,” kažem, više sebi nego njoj. Moj kurac pritišće njen ulaz i znam da se ne mogu suzdržavati nimalo duže. Ipak, u trenutku kad ulazim u nju, bojim se da ću izgubiti sebe. Ja se nadam da ću izgubiti sebe. To je nada da ću izgubiti sebe. Nada je ta koja omogućava da gurnem svoj vrh u nju. “Isuse, Alayna.” Već sam u raju, a nisam ni u potpunosti ušao u nju. “Osećaš se tako prokleto dobro.” Tako je prikladna, tako tesna. Guram njeno bedro nazad, proširujući je, i uklizujem ostatak puta u nju. “Tako dobro.” Alayna je prilagođena za mene sada. Izvadim ga polako, skroz vani. Razmatram uzimajući vremena da doguram do stabilnog tempa. Ali to nije ono kako nijedno od nas želi. Tako da kad ga uvezem nazad, nasrćem jako. Ona viče, lica izobličenog u zadovoljstvu. Nagnem se dole i poljubim je, jebući joj usta sa svojim jezikom dok nastavljam da lupam u njenu pičku. Iako sam izgubljen u potpunoj ekstazi nje, ja sam uvek svestan njenih potreba. Ubrzo se ona ljulja naspram mene, uvijajući se da sretne svako zarivanje. Moram da je dovedem tamo gde želi da bude. Bez usporavanja napada, usmeravam je da omota svoje noge oko mene. Ona to radi, i nova pozicija je otvara još dalje. Pete štikli zakopava u moje dupe. Tako sam duboko u njoj. I to je onda, dok su moja jaja udarala od nju sa svakim pogonom, dok se njeno telo zatezalo i grčilo oko mog kurca, dok sam dostizao vrhunac mog vlastitog oslobađanja, onda su se moji strahovi i moje nade realizovale. Ja sam potpuno izgubljen u Alayni Withers. Figurativno i doslovno. Potpuno i neizbežno izgubljen. Ona podrhtava ispod mene. Da li zna o čemu ja razmišljam? Da li je dirnuta ovim otkrovenjem kao što sam i ja? “Svršiću,” ona prostenja. “Da. Da, svrši, Alayna.” ~ 91 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Zato što ne mogu da izdržim nimalo duže i želim da svršim sa njom. Želim da idem sa njom gde god ona ide. Njen orgazam se sruši kroz nju i ja je pratim, uzvikujući njeno ime, leteći sa njom. I osećam oslobođenje koje prevazilazi vrhunce naše seksualne aktivnosti. Oslobođenje koje se ne može izgovoriti rečima. Ovaj trenutak koji smo upravo imali zajedno, je najviše što sam podelio sa bilo kojom ženom. Kao da se nismo jednostavno jebali nego komunicirali. Kao da smo izmislili naš sopstveni jezik, i kroz njega, ja sam konačno bio u stanju da pričam o emocijama za koje nikad nisam znao da su nastanjene u meni. Ili sam samo imao stvarno dobar, jebeni orgazam i ja sam poetičan sa hormonima. Srušio sam se ka Alayni, glava mi se njihala u njenom vratu. Nadam se da je ovo više od hormona. Nadam se da nisam samo poetičan. Šta god je izazvalo moje emocionalno prosvetlenje, iskustvo je bilo stvarno, stvarno dobro. Ja sam zainteresovan za nju više nego ikada. Više vezan za nju nego što sam ikada mislio da je moguće. Ovo, ipak, ovo je jedini način na koji mogu da je imam. U krevetu. Sa svojim telom. Zato što nemam ništa drugo da joj dam. Nemam ništa drugo što bih mogao da podelim sa njom. Želja da budem sa njom drugde je izmišljena. To je hir, smešni impuls koji se mora kontrolisati. I budući da je ovo sve što ćemo imati da je stvarno, ja sam se držao za to na način na koji me tera da pomislim da malo dete drži sigurno ćebe. To je previše dramatično i malo patetično ali i iskreno, sve odjednom. Šapćem u njenu kožu, želeći da podelim ovaj osećaj sa njom na bilo koji način na koji mogu. “Znao sam da će seks sa tobom biti ovakav. Moćan i intenzivan i jebeno neverovatan. Znao sam.” To je laž, zapravo. Nisam imao pojma da će biti tako dobar. Nisam imao jebenog pojma uopšte.

~ 92 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Deseto poglavlje

~ 93 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Withers.. Nju mogu

da imam samo na ovaj način, u odmerenim dozama. U odlomcima vremena. Ali kada sam sa njom, biću sa njom u potpunosti. Pozvao sam Kineski restoran na uglu. Oni su mi na brzom biranju i znaju me dobro. Onda uzimam nekoliko minuta da se saberem, da podsetim sebe na igru koju igram i igru koju odbijam igrati. Kada se vratim, moram da se distanciram od nje. Ovo veče ne može biti protumačeno kao ništa drugo osim onoga što jeste, jednostavna jebačina. Ona ne može verovati da postoji nešto više od želje od toga. Zato što ne postoji. Neću dozvoliti da postoji, bez obzira koje ideje mi se oblikovale u mislima. Skupljam odeću koju smo ranije odbacili u dnevnoj sobi, ne dozvoljavajući svom umu da se priseća detalja te uspomene. Kada se vratim u svoju sobu, ona je napola obučena. To bi trebalo da bude dobra stvar, ona tačno razume šta bi ovo trebalo da bude i ona ne rascepljuje fizički akt, praveći od njega nešto značajno, kao što bi većina žena uradila. A ja sam razočaran. “Ti se oblačiš?” Ja sam je iznenadio. Pokrila se rukama, krijući se od mene. Ne sviđa mi se njeno sakrivanje. Ali to nije fer stvar koju mogu poželeti. Ne kad se i ja krijem. Od svih. Od nje. Ipak, ne mogu je pustiti. Bacam košulju i kravatu u korpu za veš i zauzimam strogu pozu. “Da li si u žurbi da odeš?” Moj pogled putuje dužinom njenog tela, prema njenim dobro zategnutim nogama, prema njenoj obrijanoj pički. Moj kurac se trza sa uzbuđenjem. Ona drhti i pitam se da li joj je hladno, ili može da oseti moju želju. Onda skrenu pogled i shvatam da ona nema pojma kako utiče na mene. Suludo da tako inteligentna žena ne može videti očigledno. “Momci obično ne žele da se družimo posle seksa,” kaže ona. Rastrgan sam popola od njenih reči. “Ta izjava dovodi tako mnogo pitanja za raspravu da ne znam odakle da počnem.” Ona je savršena i muškarci su je odbijali? Koraknuo sam prema njoj impulsivno. “Šta nije u redu sa muškarcima da oni ne...?” Ne mogu da završim izjavu. Zbog toga što bih trebao i ja da je odbijem. Zato što su rečenice kao te preblizu pokazivanju osećanja. Zato ~ 94 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova što misliti o njoj sa drugim muškarcem čini da mi se stomak zgrči. Ipak, moram da kažem nešto. “Alayna, molim te, nemoj me stavljati u grupu sa drugim muškarcima koje znaš. Voleo bih da mislim da nisam kao većina njih. I ne želim da znam ili mislim o tome kako si imala seks sa drugim muškarcima. Ja ne delim.” Ona me ne gleda u oči, ali mogu reći da joj se svidelo ono što sam rekao. “To zvuči strašno kao da smo u vezi. Mislila sam da se ne baviš vezama.” kaže ona dok navlači svoj šorc. To nije izazov, ona se oseća van granica sa ovim što se dešava između nas. Divim joj se zbog toga. “Ne bavim se romantičnim vezama. Seksualne veze su potpuno druga stvar. Zašto se spremaš da ideš?” Ona posegnu za svojom majicom, ali sam je pretekao. “Stani,” kažem, držeći njenu majicu van njenog domašaja. Stavljam svoj prst ispod njene brade, naginjući je da me pogleda u oči. To je intiman gest, skoro previše intiman. Izgubljen u njenim očima, kažem reči koje ne bi trebalo ali koje ne mogu podneti da zadržim u sebi. “Želim da ostaneš.” Dodao sam dodatno tako da moja molba ne bude pogrešno shvaćena po nju ili mene. “I, ako si tako sklona, voleo bih da ne budeš obučena.” Ona je tvrdoglava. Ili oprezna. “Ti si obučen.” Prekrsti ruke preko prsa ponovo i zagrize svoju usnu na takav način da je potrebna sva moja snaga da ne ne nagnem napred i gricnem je. “Čim hrana bude ovde, biću srećan da se rešim odeće. Da li bi to učinilo da se osećaš bolje?” Pomoglo bi mi da budem go sa njom. Ova čudna energija između nas se prenosi na mene. Fizički je ono što imam da joj dam. Moram da vratim to u prvi plan naše veze. “Da,” ona odgovori, i meni je laknulo. Ali onda se predomisli. “Ne znam.” Dodirnuo sam rukom njen obraz. Ostale žene je tako lako pročitati, tako lake za izmanipulisati, jer ja razumem o čemu razmišljaju. Ali Alayna, ona je drugačija. I sve što znam je da moram da imam više od nje. “Šta se dešava u tvojoj glavi, dragocena? Da li ćeš da pobegneš svaki put kad budemo imali seks?” Okrenu od mene. ~ 95 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nisam zapravo mislila da će ovo biti više od jednokratne stvari, Hudsone.” Iskreno, mislio sam da bih mogao lakše da je izbacim iz svog sistema nego što radim ovo. Ali ne mogu. Trebam je na način koji ne mogu potpuno da razumem. I nešto u načinu na koji smo se povezali me tera da mislim da se i ona oseća isto. Pa zašto onda beži? Zgrabio sam je za ruku i privukao na sebe. “Alayna.” Potražio sam njene oči. “Ako ne želiš da imaš seks sa mnom ponovo, trebaš da mi kažeš.” “Želim! Ja želim.” Baci svoje ruke oko mene i zakopa glavu u moja prsa. Ne bi trebalo da uradim ono što ću uraditi, ali moje ruke imaju svoje mišljenje, moje telo ima potrebu da je zaštiti i da je drži i uteši. Uzvraćam joj zagrljaj. “O čemu se radi?” Gladio sam je po kosi. “Reci mi.” Želim da znam njene misli, njene razloge, njene brige. Iako joj ne mogu ponuditi isto zauzvrat. “Nisam dobra u vezama. Bilo koje vrste. Imam. . . probleme.” “Na primer?” Znam više o njenoj prošlosti nego što ona shvata. Njeni problemi nisu ništa u usporedbi sa mojima. Ne bih joj trebao dati do znanja da sam je istraživao. Trebao bih pustiti to, pustiti da njene tajne ostanu unutar nje. Ne nameravam deliti moje sa njom. Ali postoje drugi delovi mene, delovi koji žele da ona podeli sa mnom i mračni delovi koji žele da je prisile da se otvori. Ti delovi preuzimaju i ja pitam, “Da li to ima neke veze sa onom zabranom prilaska?” Ona se umiri u mojim rukama. “Ti znaš za to?” Nalet zadovoljstva preleti preko mene. Ja sam zavisan od ove moći, Ovo uzbuđenje da sam u stanju da učinim da se neko oseća na određeni način. Ona se oseća neprijatno, poniženo. Ona se istrgnu iz mojih ruku i zakopa glavu u ćebad. A ja mrzim sebe. Ova moć nije moć koju želim. Ovo nije ono šta želim da budem sa njom. Želim ozarenu, bezbrižnu Alaynu nazad, onu koja mi se dala sa zadovoljstvom, a ne nelagodnosti. Trebalo bi pustiti to. Ali moram to popraviti. Ležem u krevet pored nje i prisiljavam se na smeh. Stavljam ruku na njena leđa i masiram joj ramena. Njena gola koža pod mojim prstima oseća se neverovatno i toplo. Ne mogu prestati da je dodirujem. Vratio ~ 96 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova sam nas oboje nazad na stvar koju imamo, jedinu stvar koju delimo, našu fizičku povezanost. “Ja znam intimne stvari o tebi, dragocena, način na koji izgledaš i zvuke koje ispuštaš kada si blizu svršavanja, a ti si zabrinuta oko ovoga?” Ona uzdahnu i moj kurac krenu pulsirati. “To je bila velika stvar. Najveća stvar. Kao moja najveća tajna. Mislila sam da ju je moj brat sahranio.” Pridignu se laktovima i vrati svoje oči na mene. “I da li ti to govoriš da bi mi trebalo biti neprijatno zbog toga kako izgledam i zvučim kad... znaš?” Poslednji deo njene izjave je taj na koji želim da reagujem, ali još uvek trebam popraviti stvari. “Morao sam da znam sve što bi moglo iskrsnuti o mojoj izmišljenoj devojci. Nije bilo nužno lako to naći, ali ne i neverovatno teško. Sada je sahranjeno.” Sa tim sklonjenim sa puta, stavio sam ruku na njen obraz i izgubio se u njenim smeđim očima. “I nikad, nikad nemoj da te bude stid kako izgledaš ili zvučiš bilo kada, posebno kada se spremaš svršiti.” Kružio sam svojim nosom oko njenog. “Čast mi je da budem upoznat sa tobom na taj način.” Voleo bih da budem upoznat sa njom na taj način upravo sada, zapravo. “Ja sam ponižena.” Pala je nazad na krevet.”Zbog zabrane prilaska, mislim. Ne znam kako da reagujem na drugi način.” “Zašto?” Njena prošlost je ništa u poređenju sa mojom, i na mnogo načina, njena zabrana prilaska je smešna i neozbiljna u odnosu na živote koje sam ja uništio. Ali razumem njeno žaljenje i njenu kompulsivnost. Oni su me zainteresovali i ja želim da ona vidi da se ja mogu povezati s tim iako ne mogu da joj kažem kako. Umesto toga, prelazim rukom preko njenog lica i kroz njenu kosu. Ne bih je smeo dodirivati ovako, to je preblizu pokazivanja naklonosti, ali ne mogu pomoći sebi. “Zato čini da se osećam čudno i škakljivo. I napaljeno.” “Fantastično.” Trebao bih je uzeti ponovo, odmah. Ne radim to. “Ali mislio sam, zašto si ponižena?” “Oh.” Ona pocrveni i moj kurac se stvrdnu. Ta boja na njenom licu je tako prelepa, na isti način izgleda kad je jebem, kada se vozim unutar nje. ~ 97 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nagon da je opustošim se produbljuje. Ali želim da čujem njen drugi odgovor. To je važno. “Zato što je to dokaz mog ludila.” ona reče. “Znaš kada sam rekla da volim previše? Zabrana prilaska je deo toga, a ja bih volela da se pretvaram da se to nikad nije desilo.” Da se pretvaram da se to nikad nije desilo. Ja ne mogu doći do te tačke. Stvari koje sam uradio još uvek su stvarne u mojim mislima, u svakom trenutku, svakoga dana. One me obuzimaju i jedu, i iako sam naučio da žalim zbog njih, ne mogu se maknuti od njih. Šta bih dao da mogu da se pretvaram da se nisu desile. Sumnjam da, bez obzira šta ona kaže, isto je i njoj, nikada ne može pobeći od stvari od kojih beži. Divim joj se zbog truda. I, kao da sam imao bilo kakvu moć da to bude istina, dao sam joj tu želju. “Onda se nikada i nije desilo.” Ljubim joj nos, i za ovaj jedan trenutak, pustio sam da reči speru grehe iz prošlosti, od oboje. Moje i njene. “Svi smo radili lude stvari u prošlosti. Ja ti ih nikad neću zamerati.” U ovom vremenu i prostoru, ja sam zarobljen njom, povezan na način koji ide preko fizičkog. Znam je do dubina koje ona nikada ne može razumeti. I tada se vratim u stvarnost. Ne mogu voditi ovaj razgovor. Moram ga pustiti, moram je odgurnuti daleko. Alayna Withers ne može pripadati meni. “To je samo još jedan od razloga da nemam nikakvog interesa za romantičnu ljubav. Ljudi se zaluđuju sa tim.” Zašto se moj stomak zgrči na ovaj podsetnik? Ovo je sve što može biti između nas. Šta bi još drugo moglo biti? Čak i ako mogu osećati nešto za nju, što je preterano samo po sebi, ja sam nesposoban za bilo koju emociju koju ona zaslužuje. Nateram sebe da se opustim i fokusiram se na nju. “Ali da se vratimo na samu srž ovog razgovora, zašto to ima uticaja na na odnos između mene i tebe?” Ona sede naglo. “Odlepila sam, Hudsone. Zbog momka. Nekoliko momaka, zapravo, ali bio je to taj poslednji koji se nije završio dobro.” Seo sam do nje. “I da li ti misliš da ćeš ‘odlepiti’ na mene?” Bojim se njenog odgovora. Ne želim da je izbezumim. Ne želim da je slomim. Ipak, ne mogu poreći da postoji deo mene, veoma bolestan i odvratan deo mene, koji želi upravo to. Ne zato što želim da ona ~ 98 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova raspadne, ili zato što želim da Celia pobedi, već zato što želim Alayninu pažnju. Želim je fokusiranu na mene. Šta god da kaže, shvatio sam, biće razočaranost. Zadržavam dah dok ona odgovara. “Stvarno ti ne mogu iskreno reći. Ostajala sam daleko od bilo kakvih veza neko vreme tako da se ne bih morala nositi sa tim. Pokušavam da imam nešto sada sa tobom, to je neistražena teritorija za mene.” Ona podiže pogled i sretnu moje oči. “I ne želim da nemam seks sa tobom ponovo. Mislim...” Okreće se od mene, pocrvenela. Vidim njenu borbu i i molim Boga da je mogu pustiti. Za njeno dobro, ne moje. Ako bih jednostavno odšetao, ovo bi bilo mnogo lakše za nju. Čak i ako bih postupao po Celiinoj igri, razumeo sam da je ovo, potraga za njom van igre, nešto što će Alayni naneti najviše štete. Ali ne mogu da je pustim. Previše sam sebična guzica. Omotam svoje ruke oko nje i grickam njeno uho. “Ti si divna kad si uplahirena. Ni ja ne želim da nemam seks sa tobom ponovo. Tako da nećemo to raditi. Imaćemo tone neverovatnog seksa umesto toga.” Ona se predaje u moj zagrljaj. “Ne govorim da, još. Moram da se nosim sa ovim dan po dan.” Ako imam savest, više bih je podržavao njenu izjavu. “Alayna, možda ćeš morati sa ovim da se nosiš dan po dan, ali ja već znam da će biti tona jebanja između nas dvoje.” Privukao sam je bliže. Držeći je ovako, pričajući sa njom tako intimno, to me učinilo tvrdim. “Zapravo, ja ću morati biti u tebi ponovo pre nego što odeš na posao.” Ona pogleda dole u moju erekciju, a zatim proviri nazad u mene. “Kao upravo sada?” Način na koji gleda u mene sa velikim požudom, ispunjenim očima, potrebno je sve što imam da je ne povučem ispod sebe i probijem se u nju. Ali ja samo podležem poljupcu. Onda interfon zazvoni i večera je stigla. U nekoliko minuta koliko sam daleko od nje, uzimajući našu hranu i plaćajući dostavljaču, sakupio sam svoj razum. Kad se vratim u spavaću sobu, više sam pri sebi. Ona me i dalje izluđuje sa svojim dugim, fantastičnim nogama i njenim savršenim napućenim usnama, ali je izdržljivo. Mi flertujemo i ja je hranim i mi se šegačimo oko toga. Lepo je, zapravo. Udobno. ~ 99 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Onda se vrtimo oko teme koja oboje od nas drži na oprezu, naše veze. Naše želje su zapravo prilično iste. Ona želi da bude sa mnom seksualno bez ikakvog vezivanja. Ja želim da budem sa njom bez ikakvog vezivanja. Ipak, oboje se bojimo da to nije moguće. Pretvarajući se da imam ikakvu samokontrolu kada se radi o njoj, kažem joj da je seks u budućnosti njena odluka. Mislim to u ovom trenutku, ali nisam siguran da ću biti u stanju da se oduprem odguravajući je ako dođe do toga. Ne mogu joj odoleti. Već znam to. Moja namera, međutim, je ono što je bitno sada, i ona izgleda da ceni to. Mi napredujemo, postavljajući granice i uslove. Samo razgovaranje o tome opušta nas oboje. Dok ona ne spomene vernost. Alayna neće jebati druge dok je u vezi sa mnom. To nije sporno. Sama ideja nje kako dodiruje drugog muškarca čini da mi se prsa stegnu i konačno sam shvatio šta znači kada vidiš crveno. I vratio mi se osećaj odvajanja i van kontrole. Jer se nikad nisam osetio ovako posesivno zbog žene koju jebem. Nikada nisam zahtevao vernost. Nikada je nisam ponudio sam od sebe. U većini slučajeva, bio sam odan jednoj ljubavnici u tom trenutku, ali samo zato jer je tako bilo lakše. Nikad zato što je seksualna predaja zapravo značila nešto za mene. Alayna se složila oko vernosti, hvala Bogu, ali ona želi da zna moje namere. Bilo koja druga žena i ja bih izbegao pitanje. Ili bih našao načine da zaboravi da je ikad pitala. Ne radim to sada. Srećući Alaynine oči, podupirem dlanom svaku od njenih nogu. “Ja nisam kurva, Alayna. Ovo potkrovlje je bilo korišteno za seks, da, ali ga imam da bih bio blizu svojoj kancelariji, ne za jebanje.” Sklonim pramen kose sa njenog lica, uglavnom da odvratim sebe od težine reči koje ne mogu prestati izgovarati. “Biću veran kao što očekujem da ćeš biti i ti.” Čini mi se ispravnim da dam to devojci ispred mene. Da kažem ove reči. One su obećanje za koje znam da neću imati problema da ih ispunim, ali one plaše svaki jebeni deo mene. Izgleda da plaše svaki jebeni deo i nje, takođe, jer odjednom ona je na nogama i sakuplja svoju odeću. “Ne mogu da razmišljam više o tome sada.” I ja ustajem takođe, prepoznavajući emociju ugraviranu u njenim karakteristikama. “Zašto paničiš?” ~ 100 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Iako nisam imao mnogo iskustva sa ovom vrstom scenarija, ovo sigurno nije reakcija koju sam očekivao. Okreće se prema meni, njene oči bukte od besa. “Znaš, sve je baš dobro i fino za tebe da kažeš da želiš predanu seksualnu vezu. Ti nemaš problema da ćeš ostati emocionalno umešan, to je kod tebe uobičajeno. To kod mene nije uobičajeno. Zar ne vidiš da to što tražiš od mene može biti nemoguće za mene da isporučim?” Ona je na ivici suza. Video sam suze, mnogo, mnogo puta. Likovao sam u njima. Često su znak moje pobede. Takođe sam ih proučavao. One su me fascinirale i interesovale. Iako nijedna suza nije pobegla iz njenih očiju još, znam da ne želim videti Alaynu kako plače. Posežem za njom, ali ona se izvuče. “Što više budemo imali seksa, Hudsone, veća je verovatnoća da se vežem za tebe, a čak i da si ti za to, ne bi bio za to na nivou na kom se ja vežem. Tako da, veruj mi kad ti kažem ovo je bila loša ideja ispisana od početka. Nazovimo ovo čudesnom, oh moj Bože, tako čudesnom večeri, a sada moramo da nastavimo dalje.” Moj trenutak saosećanja, ako je to ono što je bio, nestade i ja sam ostao stvrdnut. “Ako je to ono što ti je potrebno.” “Jeste. I potreban mi je tuš. Imaš li nešto protiv?” “Nimalo. Tamo.” Pokazao sam put. “Doneću ti neke peškire.” Ona nestade u kupatilu, a ja krenuh prema ormaru za posteljinu. Dok sam slagao dva paperjasta peškira u ruke, razmotrio sam svoje raspoloženje. Pre nekoliko minuta, bio sa neuravnotežen i prestrašen. Sada, ja sam... utrnuo. Kao što sam većinu vremena. Iskreno, to bi trebalo da bude poboljšanje. Čudan način na koji sam se ponašao kad sam bio oko Alayne je uznemirujući. Ipak, ispod utrnulosti, ima i nešto drugo. Nešto što me vuče po uglovima mog garda pokušavajući da izađe. Neka vrsta osećanja. Na neki način, prijatan je. Ali takođe i uopšte nije. Odjednom želim to više od bilo čega drugog. To nešto drugo. To je prinuda koja me tera u kupatilo gde ostavljam peškire na suprotnu stranu. Skidam se i onda klizeći ulazim pod tuš da joj se pridružim. To nije ono što ona želi, ona je rekla da joj je potrebno vreme, ali ovde sam, nemoćan da pomognem sebi. Ona se okreće prema meni bez iznenađenja na licu. Onda su njene usne na mojima i svaka sumnja koju sam imao o mojim akcijama nestaje. Ljubim je dovoljno dugo da joj dam do znanja da sam ja glavni. Kada sam je ostavio bez daha, oprao sam je. Istraživao sam njeno telo na sve one ~ 101 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova načine na koje nisam još. Govorim joj ovako. Imam tako mnogo toga što trebam da joj kažem, a ovo je jedini način na koji mogu. Jedini način na koji znam kako, trljajući je, milujući je, učeći je. Ne ostavljam nijedan deo nje nedodirnut. Kada dodirnem svojim prstima pored njenog klitorisa, ona zajeca i nasloni se na mene. Pretpostavljam da je malo manipulativno, dovodeći je do ove tačke. Izazvao sam je i otvorio joj rane. Jednom, ipak, moje akcije nisu bile namerne. Ja sam ovde zato jer ne mogu da ne budem ovde. “Hudsone.” Ona reče moje ime i to je prožeto sa toliko konfuzije koju i ja osećam. Ništa od ovoga nije bilo planirano ili smišljeno. Ne znam ko sam u ovom trenutku. Ja se oslanjam na instinkt, zabadajući dva prsta u njenu pičkicu. “Je li ovo ono što želiš?” “Da!” Ona jedva izgovori. “Mislim, nije. Želim tebe.” Deo mene želi da sedne na klupu u tuš kabini i shvati sve šta mi se dešava u glavi. Ignorišem taj deo i fokusiram se na drugi deo mene, novi deo koji želi samo da zadovolji i zadirkuje i obožava ženu u mom naručju. “Moraćeš da pričekaš,” govorim joj. “Uživam terajući te da čekaš.” Obrađujem je, stiskajući njen klitoris i jebem je prstima dok ona stenje i uvija i zakopava svoje prste u moja ramena. Baš kad je blizu da svrši, ja ih izvlačim. “I ja trebam da se operem, takođe.” Igram se sa njom sada, ali to je iz zabave. Kada je bio poslednji put da sam se igrao ovako? Bez ikakve zlonamernosti? Bez ikakve potrebe za ispitivanjem? Nisam siguran da sam ikada. Ona se igra sa mnom, i pitam se da li je ovo novo za nju takođe. Nešto u načinu na koji me njene ruke dodiruju, način na koji uslovno dodiruje moj kurac, siguran sam da je novo i za nju. Ona me pogladi jednom, dvaput. Na treći udar, ne mogu više da izdržim. Igra je završena. Ili je tek počela. Podižem je. Njene noge se omotavaju oko mene i ja pritišćem njena leđa o zid od tuš kabine. Uzimam njena usta u moja dok se zarivam unutar nje. Nisam nežan. Ja sam žestok, ja sam snažan. Jer su to stvari između nas. To su stvari koje delimo. Nejasna, neopipljiva energija koja nas vuče jedno prema drugom, jedno u drugo. ~ 102 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Jedanaesto poglavlje Pre Christina je krstarila svojim jezikom uz moju krunu, šaljući drhtaje niz moju kičmu. “Prestani jebeno zadirkivati.” Prosiktao sam. Pušenje u skrivenom udubljenu u Cipriani-ju u 42-oj ulici nije bilo u mojim planovima za veče. Ali kada mi je zeza za jednu noć od prošlog leta stigla u Pierce Industry godišnju proslavu dana zahvalnosti humanitarnog karaktera sa usnama obojenim u jebi-me-crvenu boju, moj plan se malo izmenio. “Reci mi šta želiš onda, gospodine Pierce?” Ona se igrala neke vruće fantazije u kojoj je ona bila moja zaposlenica, a ja njen šef. Nije bilo neophodno koliko sam bio zabrinut, ali stavila je usta na moj kurac bez mnogo posla, pa sam se složio sa tim. “Želim da ga ti jebeno posišeš. Kao dobra devojka.” Udario sam je lako prstom po obrazu. “Otvori.” Ona se pokori, oblikujući svoje usne u “O” pre nego što ih je omotala oko mog tvrdog kurca. “Da, tako.” Zatvorio sam oči, uživajući u njenoj toplini, vlažnih usta začahurenih oko moga kurca. Postojalo je nekoliko stvari u kojima sam uživao u ovom svetu skoro kao što sam uživao u pušenju. To je bila jedina situacija gde sam se mogao zavaliti i razmišljati u potpunosti o sebi. Nije me bilo briga da li je cura napaljena ili uživa li u tome. Ispitivanja ljudske prirode su bila stavljena na čekanje. Felacio je bio o jednostavnom zadovoljstvu - mom zadovoljstvu. Pumpajući ga sa jednom rukom, Christina je vukla svoja usta gore i dole preko mog otečenog kurca. Njena druga ruka je posegnula ispod da me miluje po jajima. Nije bila baš originalna sa svojom igrom, ali je imala duha. I iskreno, čak i osrednja pušenja su jebeno fantastična. Što se tiče njenog tempa...on je bio sporiji. To se moglo popraviti. Upleo sam ruke u njenu kosu, praveći nered njenoj pažljivo osmišljenoj punđi. Trebalo joj je vremena, ali uskoro se odrekla kontrole i tada su stvari postale dobre. Ulazio sam u nju sa agresivnom brzinom. Sa svakim ~ 103 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova potiskom, udario bih je u stražnji deo grla, golicanje moje krune me slalo bliže prema rubu. Pogledao sam dole erotičnim pogledom - njene oči su bile vodnjikave dok je moj kurac jebao njena usta. Čak i kada sam udarao jače, brže, ona mi je dozvolila da kontrolišem iskustvo. “Nastavi, Christina. Jebi me sa svojim pohlepnim malim ustima.” Njene usne su se zategnule oko mene. Bila je tako voljna, tako pokorna. Kako čudno da ona nije nalazila to potpuno ponižavajućim. Ona se borila da uhvati dah, i teški pod mora da je bio kučkast za njena kolena. Ponižavajuća priroda situacije samo je dodala na erotici. Moj vrhunac je došao jurnuvši kroz mene. Imao sam vremena da je upozorim, ali nisam želeo da joj dam šansu da se odvoji od njega. Štrcao sam u nju, držeći joj glavu u mestu tako da nije imala izbora osim da proguta. “To je dobra kučka. Progutaj sve.” Kao šampion, ona me čak i lizajući očistila. Duboko sam udahnuo i izdahnuo. Isuse, ovo je bio dobar osećaj. Savršena distrakcija od mojih sumornih roditelja. Nakon što sam ga ušuškao nazad u moje smoking pantalone, pomogao sam Christini da ustane. “Veoma dobro, gospođice Brooks. Pretpotavljam da ću morati da vam odobrim zahtev za odmor, nakon svega.” Obrisala je usne pre nego što mi je uputila zavodnički osmeh. “Hvala vam, gospodine Pierce. Da li postoji još nešto što bih mogla da uradim za vas večeras?” “Mislim da bi to bilo sve, gospođice Brooks.” Ako je želela da uzvratim uslugu, to se neće desiti. Bio sam tamo, radio to, i bilo je dosta sveže pičke na prijemu da se izabere ako odlučim da želim da jebem ponovo pre nego što noć bude gotova. Međutim, nikada nije bilo dobro spaljivati mostove za sobom, pa sam je povukao bliže i šapnuo u njeno uho. “Moram da se vratim na ovaj dosadni parti. Ali ako pronađem još jednu priliku da pobegnem...” Gricnuo sam joj ušnu školjku. “Tačno. Shvatila sam.” Ona se smešila kad sam je pustio. Misija ostvarena. Izvukla je nekoliko igli iz svoje kose koje ja nisam već izbacio, skupljajući ih na gomilu u ruci. “Moraš da izađes tamo i vežbaš, jer ćeš jednom ti biti domaćin ovakvog događaja. Neće proći dugo, sigurna sam.” Jesam imao planove da radim kod oca preko božićne pauze. On mi je već dao neke od preliminarnih rezultata njegovih računa. ~ 104 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Kada ja budem glavni, posedovaću noćne klubove u kojima ćemo partijati.” To je imalo mnogo više smisla nego trošiti bogatstvo na iznajmljivanje nekog drugog mesta. Pogotovo kada je veče bilo u dobrotvorne svrhe. Vidio sam troškove događaja. Bilo je teško zamisliti da će išta ostati za doniranje nakon što poplaćamo sve račune. “Pametno razmišljanje, šefe.” Nacerio sam se. Sada kada nismo bili zadubljeni u fantaziju, ostaci te fantazije su ostavljali loš ukus. Bilo je vreme da se oprostim od moje pratilje u tom trenutku. “Da li si čuo išta o Celii?” To pitanje, međutim, me zainteresovalo za Christinu još malo duže. “Ne od leta.” Ne od one večeri kad je jebala mog oca. Pobrinuo sam se da je izbegavam dok se nije vratila u školu u Californiji par dana kasnije. Budući da sam i ja išao u školu, čuo sam malo toga o njoj i često sam se pitao kako je moj eksperiment uticao na njen semestar. Ovo mi je bila šansa da saznam. “Da li si ti?” “Otišla sam da je vidim pre nekoliko meseci,” rekla je Christina, podižući svoju torbu sa poda. Ubacila je igle u džep sa strane. “Bila je u jebenom neredu.” E to je bilo zanimljivo. “Na šta misliš kad kažeš bila je u neredu?” “Žurke. Droge. Radila se sa tonama kokaina kada sam je videla. I pričajući o droljama, širila je noge svakom tipu koji bi joj posvetio imalo pažnje.” Obrisao sam usta, pokušavajući odlučiti kako proceniti ovu informaciju. Verovatno je to bila slučajnost. Njeno ponašanje nije moglo biti takvo zbog mene. Da li je? “Priča se da,” Christina suzi oči na mene, “ona neguje slomljeno srce.” “Da li ti to kriviš mene za njeno samouništenje?” Ta ideja mi nije dobro sela. Iako me nikad nije bilo briga šta se događalo sa mojim subjektima nakon što završim sa eksperimentom, Celia je bila drugačija. Ona je bila porodica, na neki način. Ponovo sam se podsetio da ne radim prevare na ljudima koje znam. Christina se nasmejala. “Ona je velika devojka. Sama je odgovorna za svoje samouništenje. Samo sam mislila da bi želeo da znaš.” Slegnuo sam ramenima. Želeo sam da znam, ali mi nije trebalo da Christina to zna. ~ 105 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ona je u gradu za praznike.” Slegnuo sam ponovo ramenima. “Znaš šta, Hudsone? Ti si jedna vrsta seronje.” Bio je moj red da se nasmejem. “A ti si to shvatila tek sada?” “Ne. Znala sam ja to.” Provukla je prste kroz svoju zapetljanu kosu. “I ipak sam ti dozvolila da me jebeš. Tako da me očigledno nije bilo briga.” Šteta što me boleo kurac za ljudima. Christina i ja bi možda bili dobar tim. Kao što smo bili, ali sam završio sa njom. Zastao sam, smišljajući kako da pobegnem. Na kraju, jednostavno sam klimnuo prema toaletima. “Trebala bi da se očistiš. Fino se provedi za dan zahvalnosti ako se opet ne vidimo.” Otišao sam pre nego što je imala priliku da uzvrati. Nazad u glavnoj sobi, uhvatio sam se kako skeniram stolove za kazino u potrazi za Celiom. Bilo je smešno pomisliti da će se ona pojaviti na događaju. Čak ni njeni roditelji nisu bili ovde, a Celia ne bi došla bez njih, ali ja sam želeo da je vidim. Želeo da znam da li je stvarno bila u rasulu. Nešto u meni je trebalo da zna da nije bila. Nisam očekivao da pronađem odgovor koji sam tražio. Moj pregled mesta, me ipak, doveo do još jednog prizora koji nisam očekivao, moja majku, kako se penje na sto za blackjack. Prokletstvo. Bila je pijanica većinu mog života, pa sam bio naviknut na sve njene načine intoksikacije. Obično, ona bi držala svoja sranja pod kontrolom, pred publikom. Šta god je nateralo da pređe granicu večeras, nisam bio siguran da želim da znam. Ali neko je morao spasiti, ili je barem sprečiti da se ne osramoti ili da ne osramoti porodicu. Moj otac joj već pomaže da siđe dole kada stižem na scenu. On se nasmejao, kao da je sve to iz zabave. “Sophia, koliko puta sam ti rekao do sad da to nije način na koji se igra dvadeset jedan?” Šačica gledalaca se nasmejala. Jack Pierce, seronja kakav je bio, uvek je imao načina da se snađe sa ruljom. Moja majka trepnu nekoliko puta, kao da pokušava da razbistri vid. “Tu si. Penjala sam se gore da bih dobila bolji pogled na sobu da bih mogla videti gde si odlutao.” ~ 106 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Još uvek je mogla govoriti bez zamazivanja reči. Dakle, nije bila toliko pijana koliko sam zamišljao da jeste. Moja majka je zakačila pogled na plavušu koja je stajala pokraj mog oca. “Da li je ovo najnovija? Trebala sam znati. Kada nestaneš, to je obično sa kur...” Zakoračio sam prema njoj pre nego što je uspela da završi rečenicu. “Majko, prošetaj sa mnom, hoćeš li?” “I da ga ostavim samog sa ovom kuč...” Moj otac je presekao ovaj put. “U redu je, Hadsone. Naravno da me nećeš ostaviti, draga. Idem sa tobom.” Omotao je ruku oko njenog struka i počeo je pratiti prema izlazu. Dok je moja majka bila poznata po lažnim optužbama, pogled koji je uputio ka plavuši ga je odao. Ne mojoj majci, ona je već znala. Ali sada sam znao i ja takođe da je žena pored njega bila više od same poznanice. Pogled koji joj je uputio rekao je da će se vratiti kasnije po nju. Drugim rečima, on je nameravao samo smestiti moju majku u auto pre povratka ovamo. Nije ni čudo što je Sophia Pierce osetila potrebu da se malo previše napije na zabavi kompanije njenog muža. Jebeni seronja. Protrljah rukama preko vilice i razmislih da li želim da ostanem i ja imalo duže. Iako je bilo dovoljno mesta za mene u penthouse-u gde su moji roditelji živeli, ja sam odseo u Plazi, pa ako bih otišao, ne bih morao da se nosim sa svojom majkom. Ali možda bih trebao da odem do penthouse-a u svakom slučaju. To nije bio dadiljin najnoviji posao da se brine o pijanom poslodavcu. I Sophia možda može zadržati trunku dostojanstva ako ja budem taj koji pazi na nju. Već sam bio u prostoriji za garderobu kad sam doneo odluku da odem. Službenik mi je upravo predao moj kaput kada sam pronašao razlog da ostanem. Celia Werner je upravo ušetala, s rukama zabodenim u džepove od jakne, njeno ruho nije bilo ni blizu formalno. Krenula je prema meni. Iznenađenje što je vidim me držalo zalepljenog u mestu, usta labavih dok sam je gledao. Iako nije bila obučena za događaj, nije ličila na rasulo koje je Christina spomenula. Ili se Celia očistila u poslednjih nekoliko meseci ili su glasine o njoj bile preterane. Nisam mogao odlučiti čini li me to srećnim ili razočaranim. “Da li želite da proverite svoj kaput?” Službenik je upitao, kada je Celia stigla do nas. Ona odmahnu glavom i fiksira svoj pogled na mene. Imao sam dovoljno vremena sada da se presaberem. ~ 107 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Zakasnila si, Celia. Moj otac je upravo otišao. Ali ako želiš da pričekaš, mislim da će se vratiti. On je već izabrao dugonogu plavušu za ovo veče, ipak. Da li ti smeta trojka?” “Nisam ovde zbog Jack-a, seronjo.” Ja se napregnuh zbog porodičnog nadimka mog oca. “Baš šteta. Niko drugi te neće pogledati tako obučenu.” “Želiš li da stojiš tu i bacaš uvrede na mene celu noć? Ili možeš da začepiš na minutu pa da mogu popričati sa tobom?” “Nemam ništa što bih mogao reći tebi.” “Odlično. Onda možeš jebeno ućutati i slušati dok ja govorim.” Oklevao sam, pitajući se šta je bila njena udica. Onda sam odlučio da mi nije dovoljno stalo da saznam. “Iako to zvuči kao pakleno mnogo zabave, Celia, mislim da ću preskočiti.”Dao sam napojnicu službeniku i krenuo. “Hudsone.” Njen ton je bio više zapovedajući nego što je bilo tipično za nju. Ipak, nastavio sam hodati. “Dobro,”rekla je, trčeći da me sustigne. “Pronaći ću tvog oca onda.” To me zaustavilo. Iako su oni već bili zajedno, prezirao sam ideju o ponovljenom performansu. Radije bih zamišljao da moj otac jebe neku drugu plavušu koja ga je čekala u glavnoj sobi, čak. Samo ne Celiu. Nikad nisam zaboravio koliko mi je to smetalo, ali sam pokušavao sprečiti to na svaki način na koji sam mogao. “Šta želiš, Celia?” Njene oči se ustremiše prema službeniku. “Ne ovde. Moramo biti nasamo.” “Ja neću...” Buka na kraju hodnika privuče moju pažnju. Bio je to moj otac koji se vratio nakon što se “pobrinuo” za moju majku. Nije nas još video, pa sam zgrabio Celiinu ruku i ugurao je u muški toalet. Na vratima, rekao sam, “ostani tu.” Ušao sam i proverio da se uverim da je toalet prazan i onda povukao Celiu unutra. Dok sam zaključavao vrata iza nas, bio je tu kratak trenutak u kojem sam razmatrao kako bi drugačiji naši životi bili da nije bilo mog eksprerimenta tog leta. Kako sam se mogao šuljati okolo sa Celiom za ševu na brzaka u štali umesto što sam je krio od mog droljastog oca. Ili možda nije tako. Nisam nikad želeo to, jesam li? Nešto drugačije, ipak. Ne ovo. Ali kao što je Thoreau rekao,”nikad ne gledaj unazad osim ako ne planiraš da kreneš tim putem.” A ja nisam nameravao ići tim putem. Kad malo bolje razmislim, Celia je bila ta koja mi je to rekla. Okrenuo sam se da se suočim sa njom. ~ 108 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Imaš tri minuta. Onda te vodim na ivičnjak i stavljam u taksi. Čak ću ti dati i nešto novca, ako si tako navikla da budeš plaćena.” Njene oči buknuše sa toplotom zbog moje uvrede. “Da li sam spomenula, jebi se, Hudsone?” “Nisam spao na neuredne ostatke mog oca. Izvini.” Pogledao sam u svoj sat radi efekta. “I sada si na dva minuta i četrdeset pet sekundi.” Prekrižila je ruke i naslonila se na zid, njene oči se suziše u izazovu. “Spremna sam se kladiti da ću imati tvoju pažnju duže od toga.” Opet, bacih pogled na sat. “Dva minuta i četrdeset sekundi.” “Znala sam da sam umesto tebe trebala pričati sa Jackom.” Shvatila je da je pominjanje mog oca bila njena najjača karta. Položila ju je nekoliko puta do sada. Svaki put je upalilo. Ali ja sam gubio strpljenje. Ovo je bio poslednji put da pitam i moj ton joj je stavio to do znanja. “O čemu se jebeno radi, Celia?” Smaknula je kosu sa lica i progutala. “Trudna sam.” Otvorio sam usta da napravim neku pametnu primedbu, nije bilo moje dete, posle svega i onda sam shvatio čije je dete bilo. Izračunao sam dok sam bacao pogled prema njenom stomaku. Prošlo je tri meseca. Da li bi se videlo? Da li je izgledala zaobljenije nego što je bila pre ili je izmišljala? Sve to je mogla biti laž. “Da li pokušavaš da provališ da li lažem? O moj Bože. Mogu dokazati ako je to ono što ti je potrebno. Veruj mi, trudnoća nije nešto o čemu bih mogla dugo da lažem.” Dok je moje poverenje u ljude bilo ograničeno, znao sam Celiu dovoljno dobro da verujem da je rekla istinu. Nije mi se svidelo šta je imala za reći, ali sam joj verovao. Prošao sam rukom kroz kosu. “Sigurna si da je njegovo?” Pogodila me ledeno-hladnim bleskom. “Nisam spavala naokolo, Hudsone.” “To nije ono što sam ja čuo.” Nagnuo sam glavu, podsećajući se Christinine ranije priče o tome kako je Celia podivljala. “Zapravo sam čuo da si kurva ovih dana.” ~ 109 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Od koga? Od Christine? I ti si poverovao toj jebenoj kurvi?”Ona zatvori oči, proklinjući ispod glasa. “Šta god. Dobro. Da, bila sam pomalo divlja ovog semestra. Pre nego što sam saznala sa sam trudna. Posle tebe.” Bila je to omaška što je mislila, ali nije nameravala to da kaže. Ona se brzo ispravi. “Posle Jacka, radije. Ali tajming je... To je dete tvog oca, Hudsone. Nema nikog grugog ko odgovara tom vremenskom okviru. I kondom je pukao.” “Ne želim to da slušam.” Pokrio sam oči rukama. Kao da je to moglo da me sakrije od onog što je govorila. Ne samo razgovor o kondomu, već čitav razgovor, ja bih radije da se ne nastavlja. “Sigurna sam da ne želiš.” Tračak kajanja ispuni njene reči. “Ali ćeš čuti jer tebe krivim za ovo.”Sada sam bio razjaren. “Za pogrešnu kontrolu rađanja? Ili zbog tvoje loše odluke?” “Oh, nemoj mi početi igrati na to da nemaš razumevanja zbog sopstvene krivice. Ti si me doveo do njega. Nisi mi ostavio drugog izbora.” “Patetično, Celia. Preuzmi odgovornost za svoje sopstvene postupke.” “Preuzimam. Zato sam ovde. Sada je tvoj red da preuzmeš odgovornost za sopstvene postupke.” Uperila je prstom u mene. “I reci mi šta ćemo da uradimo.” “Šta ćemo da uradimo? Ovo nije moj problem.” Ali već sam znao da jeste. Ne samo iz razloga kojeg je navela, već i zbog toga što će ovo uticati na moju porodicu. Uticati na moj život. To ne znači da sam znao šta bi se trebalo uraditi povodom toga. Celia se uspravi. “Onda ću otići do tvog oca. Sigurna sam da će on istupiti. Neće imati izbora kad uradim DNK-a test.” Opet polaže svoju moćnu kartu. Uspravi se i krenu prema vratima. Mogao sam je pustiti da ode. To bi poslužilo Jacku za ubuduće. Ali Jack nije jedina osoba koja bi patila zbog ovoga. A Celia je to znala. Udario sam zid iza sebe pesnicom. “Jebi ga.” Zaboravite Christinu kao dobrog partnera. Celia je svela manipulaciju do nauke. “Šta hoćeš od mene?” Bacila je ruke u stranu od ogorčenja. “Želim da mi ti kažeš šta da radim!” Bilo je skoro smešno. Kao da smo bili pravi par koji raspravlja o njihovoj neplaniranoj trudnoći. Situacija je ~ 110 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova imala mnogo toga što bi me zainteresovalo pod normalnim okolnostima. Lupio sam glavom o zid iza sebe. “Koje su naše opcije?” Ukorio sam sebe zbog korištenja reči naše. To joj je dalo previše moći, misleći o nama kao saučesnicima. “Pa.” Vratila se i naslonila na zid ponovo. Trebala je podršku, shvatao sam. Razgovor je bio težak. Priznaću joj to. “Neću ići na abortus. Možda sam bila u stanju da odem, ali videla sam ultrazvuk. Videla sam kako kuca srce. Ne mogu uraditi to.” “Dakle, bez abortusa.” Bilo mi je drago zbog toga, zapravo. Nije se činilo ispravnim osuditi svog nerođenog polu-brata na kaznu smrti. Moj polu-brat. Isuse, da li se ovo stvarno događalo? “Ne protivim se usvajanju.” Pričala je kao da je već prošla kroz sve ovo sama i verovatno jeste. Za mene, ipak, ovo je bila novost i bilo je mnogo toga da se svari. Mnogo različitih aspekata situacije da se apsorbuje. “Moja mama će želeti da ga zadržim.” Na usnama joj se pojavio pobednički osmeh. “Možeš li zamisliti moju mamu kao senilnu baku? U svakom slučaju, moji roditelji će želeti da znaju ko je otac. Moj otac bi me ubio kad bi znao.” “Više kao da bi ubio mog oca kad bi znao.” Moj otac je bio Warren-ov prijatelj. I napumpao je njegovu kćerku. Celia uzdahnu. “Recimo samo da to ne bi bilo dobro ni za jedno od nas.” “To bi uništilo moju majku.” Ne samo moju majku. “I mog brata i sestru.” Ona klimnu, grizući usnu. “Ne mogu im reći da je Jackovo.”Bila je u pravu. Toliko je bilo jasno. I postojala je samo jedna stvar koju sam mogao smisliti da se pobrinem da ta informacija nikad ne izađe u javnost. “Rećeš im da je moje.” Namestio sam vilicu. “Reci im da sam ja otac.” “Šta?” Ona podiže glavu kao da je iznenađena, ali nešto u njenom tonu je bilo lažno. “Da li si stvarno...da li bi stvarno uradio to?” To što je rekla bilo je više razdragano nego puno nade. Više trijumfalno nego nepoverljivo. “Sada si ti ona koja se pretvara.” Mogao sam je pročitati kao knjigu. “Došla si meni jer si znala da ću ponuditi. Nemoj me jebeno ni pokušavati ubediti da nisi planirala ovo.” ~ 111 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nadala sam se,” prošaputala je. “Ne to da ću zatrudniti. Ali nakon što jesam, nadala sam se da ćeš to ponuditi.” “Konačno stižemo do nečega.” Nagnuo sam se nazad, gurajući sebe na zid, dok sam se ljuljao na petama. “Onda je to ono što ćemo uraditi. Rećemo da je moje.” Razrađivao sam detalje dok sam govorio. “Možeš završiti ovaj semestar. Vrati se za Božić i ja ću ići sa tobom na časove roditeljstva ili šta god. Napraviću zakladu ili nešto. Očev novac će biti moj novac u svakom slučaju, kad preuzmem kompaniju.” “Okej.” Duboko je udahnula. “Šta je sa očinstvom?” “Hoćeš da imam vezu sa tim?” “Ne govori kao da je stranac. To će biti tvoj brat ili tvoja sestra.” “Tačno.” Ja sam već shvatio to, ali mi je stomak potonuo na podsetnik. A budući da će zaista biti moj brat/sestra, da li bih mogao napustiti bilo kakav kontakt sa njim/njom? Da se radilo o Chandleru ili Mirabelle, želeo bih da budem uključen. Čak i na moj hladni, stoički način. “Naravno. Dobro. Minimalni odnos, ipak. Ne želim starateljstvo. Ali to takođe znači da ću moći donositi roditeljske odluke. Da li ćeš biti u redu sa tim?” Ona slegnu ramenima dok je odmahivala glavom. Tada reče, “Biću u redu sa bilo čim.” Oči su joj bile staklaste kao da je bila preneražena. “Još uvek ne znam da li ću ga zadržati.” Još jedna misao mi prođe kroz glavu. “Ja te neću oženiti, Celia.” Ispravio sam se da dokažem da sam ozbiljan. “Ovo nas ni na koji način ne čini parom.” Pogledala me sa potpunom nevericom. “Nisam pomislila ni na trenutak da će nas učiniti parom.” Ali njen ton je bio omotan podtekstom naše prošlosti. Vremenom kad je želila upravo to od mene. “Niti bih to ikada očekivala. Ti, kako sam otkrila, si nesposoban za bilo šta što imalo podseća na vezu.” Možda je želela da me povredi sa svojom izjavom. Nije uspela. Napravila je našu novu situaciju lakšom. Pogledao sam je direktno u oči. “Drago mi je što znaš to.” Zadržala je moj pogled nekoliko sekundi. Onda njene oči padoše na pod. Protresla je glavom ponovo, kao da je bila zbunjena. Kao da joj je ponestalo reči. Konačno, pogledala me ponovo. “Hudsone, zašto radiš ovo?” Studirao sam svetlu mrlju na vrhu moje desne cipele dok sam pokušavao da otkrijem odgovor na to pitanje. ~ 112 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nisam to radio zbog mog oca. Bio sam razočaran što on ne mora da se suoči sa svojim postupcima. Što se tiče moje majke... počinjao sam shvatati da je najveći doprinos njenom pijanstvu bila očeva nevera. Moj odnos sa njom je bio napet, u najmanju ruku. Ipak, osetio sam potrebu da je zaštitim. Da li je ona bila razlog? Onda je moj um poletio do mog brata i moje sestre. Chandler. Mirabelle. Ah, Mirabelle. Ona je bila devojka koja veruje u ljubav i dugu i živeli su srećno do kraja života - u sve stvari koje sam ja prezirao. Raspad braka mojih roditelja bi je lišio svih tih ubeđenja. I ta misao je bila kao udarac u stomak. Shvatio sam da bih uradio sve da sprečim da joj se to dogodi. Zato je Mirabelle bila razlog. Postojao je još jedan razlog, i taj razlog je stajao ispred mene - njeno lice je bilo tanko i pepeljasto. Njene oči mučnije nego što sam ih zapamtio, osmeh ne tako lak kao što je nekad bio. Nisam odobravao to što je krivila svakoga osim sebe za nepriliku u kojoj se našla, ali zar nisam i ja takođe bio odgovoran? Da nisam postavio domine da se pokrenu, nikad ne bi otišla do Mabel Shore-a tu noć. Nikad ne bi ušla u krevet mog oca. Ne bi bila trudna sada. Da li me bilo briga što sam imao u tom deo odgovornosti? Možda. Možda nisam mogao mariti za ljude na načine na koji su drugi ljudi mogli, ali imao sam neki osećaj za dužnost. Nisam to mogao objasniti, čak ni sebi. Nikad nisam pokušao to objasniti nikom drugom. “Hudsone?” Celia me podsticala da odgovorim, jer sam predugo bio tih. “Čuo sam te.” Progutao sam i podigao oči do njenih. “Porodično prezime.” I zato što mi je bilo neprijatno zbog pravca mog samo-ispitivanja, okrenuo sam sve na pakost. “Pierce je moje nasleđe. Ne želim da bude zatrovan greškama mog oca.”Ona se podrugljivo nasmejala i otvorila usta da verovatno odgovori jednako zajedljivim ubodom. Ali sam uskočio pre nje. “Hajde da damo našim porodicama dan zahvalnosti. Možemo im reći u petak. Nazvaću te sutra da sredimo detalje naše objave.” Okrenuo sam se i ispravio svoju kravatu u ogledalu. Za mene neće biti vraćanja na događaj, a nisam nameravao Celiu ostaviti za sobom. “Ispratiću te.” Nismo rekli ni reči jedno drugom dok ona nije bila smeštena u taksi i ja se spremao da zatvorim vrata. “Hudsone?” Savio sam se prema njoj. ~ 113 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Šta je?” “Hvala ti.” Njena usna je podrhtavala i njene oči su se usjajile, i ja sam se setio da Celia nije bila poput mene. Ona je imala emocije, imala je osećanja. Ova situacija je verovatno značila više njoj nego što je bila neugodnost za mene. Nalet...nečega...je prošao kroz mene. Nešto ne sasvim udobno. Kao da sam slušao Schubert-ovu”Adagio for Strings”dok sam se borio sa gripom. Sve više i više u poslednje vreme, dubina mojih sopstvenih sposobnosti za osećanja me iznenadila. Nije mi se sviđalo to. Klimnuo sam jednom i potražio reči koje je trebala da čuje. “Čestitam, Ceeley,”uspeo sam. “Sve će biti u najboljem redu.” Nisam morao da se trudim da zvučim iskreno. Bio sam iskren.

~ 114 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvanaesto poglavlje Posle Alaynina ruka na mojim leđima, čak i kroz moju košulju i sako, ošamućavala je moju kožu i život u meni. Okrenuo sam se da pogledam u nju, želeći da smo negde drugde, bilo gde osim ovde na humanitarnoj modnoj reviji moje majke. Ovaj događaj planiran je nedeljama da bude početni udarac za farsu u okviru farse. Bio je to Celi,jin izbor, ne moj. Ja bih radije nasamo upoznao Alaynu Withers sa Sophiom Pierce. Ne pred ovom ekstravagancijom od ljudi. Celia je to želela baš iz tog razloga, davalo joj je izgovor da bude prisutna. Želi da vidi igru u akciji, shvatam to. To je uvek najbolji deo. Ali njena blizina me podseća šta je ovo zapravo. Podseća me da je moja veza sa Alaynom eksperiment. Ne, to nije tačno. Moja veza sa Alaynom nije ono što se dešava ovde, nego ono što se dešava kad smo nas dvoje sami. To je naša stvarnost. Ovo je samo predstava. I oboje to znamo. Ali to je teško zapamtiti kada je radila svojom rukom tako preko mog ramena. Trebao sam joj reći da prestane, iako je ne krivim. Najteže mi je da se koncentrišem na bilo šta što nije ona kad je ona u blizini. Čak i kad nije u blizini, zapravo, sve o čemu mislim, sve o čemu čeznem je ona. Njen dodir je probudio moju konstantnu želju za njom. Nije me briga ko bi mogao videti. Nije me briga gde bi me to moglo odvesti. Nije me briga da ću verovatno zažaliti što sam se tako jako napalio ljubeći njena sočna usta. Smestio sam ruku na njenu butinu i nagnuo se da uzmem njene usne. “Oh, ne morate biti tako uverljivi zbog mene,” poznati glas me prekinu. “Sećate se, ja znam. Ukrutio sam se. Ne bih trebao biti ljut kao što jesam zbog Celiinog dolaska. Iznenađen sam što se nije pojavila ranije. Ipak, nema razloga da ona razgovara sa nama. Nema razloga da sedne pored Alayne kao što je to učinila sad. Nisam sretan zbog toga, i pogled koji sam podelio sa svojom starom prijateljicom ne krije moju iritaciju. Alayna sklanja svoju ruku sa mog tela i ja sam odmah razočaran. Ja se ne mogu tako lako povući, pa pojačavam svoj stisak na njenoj nozi, održavajući našu povezanost. ~ 115 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ja sam Celia.” ona reče Alayni. “Mislila sam da bi se verovatno trebale upoznati. Iako ne izgleda je da Hudson previše oduševljen zbog toga.” Celia se previše trudila. Šta je pokušavala da dokaže? I šta je mene briga? Ako ona sjebe ovo, eksperiment je gotov, i ja se mogu skoncentrisati na svoju pravu vezu sa Alaynom umesto ove farse. Ta misao mi se sviđala. “Ne, u pravu si. Trebale ste se upoznati.” Gladio sam Alayninu butinu dok sam pričao, prisvajajući je kao svoju. “Sad ste se upoznale.” “Nećeš me se tako lako rešiti, tikvane.” Celia se zlobno nasmeši. Ona se okrenu prema Alayni. “Verovala ili ne, mi smo zapravo prijatelji.” Prijatelji? Je li to ono što smo bili? Tako sam se uvek odnosio prema njoj. Ona zna moje tajne, ja znam njene. Delimo vezu. Pretpostavljam da je to nešto najbliže prijateljstvu što poznajem. Možda sam je zato tolerisao toliko, zbog prijateljstva. Osim što je više od toga. Mi smo vezani zajedno. Tolerišem je zato što nemam izbora. Uzdišući, ulazim u igru. “Šta hoćeš, Ceeley?” To je duplo pitanje, koje se uklapa u scenu koju igramo, kao i u našu ličnu igru. “Želela sam lično da se zahvalim Alayni za čitavu ovu farsu.” Celiine oči bljesnuš, i ja se uhvatih kako brinem za Alaynu. Izašla je sama na kraj protiv kučkastih uvreda moje majke. Da li može tako da izađe na kraj i sa Celiom? Napeo sam se dok se naginjala prema Alayni. “Ne možeš zamisliti koliko je užasna bila ideja da se udam za tog gnjavatora.” Rekla je ona sa zadirkujućim osmehom. Alayna uzvrati nervoznim osmehom. “Um, mogu zamisliti. On nije tip koji bi se smirio.” Njena izjava mi zasmeta. Ne bi trebala, zato što je istinita. Ova čudna veza sa Alaynom me naterala da zaboravim ko sam. Sklonio sam ruku sa njene noge. Možda će tako biti lakše da zapamtim. “Vau.” Celia se nasmeja. “Već ga tako dobro poznaješ.” “Lepo je popričati sa nekim drugim ko zna.” reče Alayna. “Ali, nije li Hudson neverovatno dobar u pretvaranju?” Celiina izjava je bila upućena meni. To je igra u igri, pa u još jednoj igri. Ona gura moje tipke i ja nemam pojma koji je njen motiv. A Alayna je uhvaćena u sredini. “Jeste. Prilično dobar.” Ne sviđa mi se Alaynin podtekst. Da li ona misli da ono što imamo nije stvarno? Ne mogu da branim naš odnos. Ne ovde pred Celiom. Ali nas mogu izbaviti odavde. ~ 116 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Voleo bih da nastavimo ovaj čudesno, zabavni razgovor, ali vidim nekoga s kim bih trebao popričati o poslu.” Ustao sam i ispružio ruku. “Alayna?” Ona se ne miče. “Samo napred, H. Ja ću se družiti sa Celiom.” “Bićemo u redu.” Celia insistira. “I završićemo razgovor pretvarajući se da se tučemo, ako hoćeš da podigneš farsu na viši nivo.” Ono što ja želim je da povučem svoju ljubavnicu iz stolice i odvučem je daleko od moje takozvane prijateljice. Da li ih stvarno mogu ostaviti zajedno? “Bez tuče. U mom scenariju, vi ste prijateljski nastrojene jedna prema drugoj.” “Onda ćemo ona i ja sesti i ćaskati, pošto bi trebale da budemo prijateljice.” Celia namignu Alayni, i moja ruka se skupi u pesnicu sa strane. “Je li to u redu, Alayna?” “U redu je.” Alayna uzvrati mig. “I pošto smo prijateljice, trebala bi me zvati Laynie” Jebi ga. Celia je dobra, zaboravim to ponekad. Zašto Alayna ne bi pala pod njene čini? Nemam izbora osim da ih ostavim. Zajedno. Same. “Prijateljski, a ne prijateljice.” Duboko udahnem ali to ne pomaže. “U redu. Vraćam se za čas.” Pošto nisam stvarno uočio poslovnog saradnika, krenuo sam u bar od foajea. Gužva je i morao sam stajati u redu. Dok čekam, šaljem svom asistentu poruku da nabavi malo gurmanske kafe i ostavi je ispred Alayninih vrata. Ona nosi plastičnu narukvicu da podseti sebe da je uzme, a ako stvari budu išle po planu, ona će biti previše iscrpljena kasnije da bi je išla nabavljati. Plus, poklon će je podsećati na mene dok budem u Cincinnatiu narednih par dana. Moja prsa se stegnuše pri pomisli na vreme bez nje. Razmišljao sam da je pitam da pođe sa mnom, i brzo odbacio tu ideju. Ona ima posao, i ja imam svoj posao. Nikad nisam vodio ženu na poslovni put sa mnom; zašto bih počeo sada? I o čemu jebote Celia priča Alayni sad? Uznemiren sam i na rubu. Kad dobijem svoj viski, ispijam ga brzo. Žarenje u grlu prija, oseća se prikladno. Takođe radi ono što sam i hteo da uradi, smiruje me. Zašto sam uopšte zabrinut zato što sam ostavio Celiu i Alaynu same? Možda je to čak i dobra stvar. Celia će se osećati kao da je deo prevare. Snabdeće Alaynu detaljima koji će učiniti našu priču više uverljivijom. Nema ničeg što bi moglo poći naopako. Ipak, ne mogu se oteti utisku da je sve izloženo opasnosti. Celia je jedina osoba koja me može razotkriti. To nikad nije izazivalo zabrinutost u meni pre. Nikad nisam mario šta ljudi znaju o meni. Ako bi neko otkrio moje sadističke eksperimente, šta bi me povredilo? ~ 117 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sa Alaynom, mario sam. Ne želim da ona zna moje tajne. Želim da je zaštitim od te moje odvratne strane. Zaštitiću je. Ali onda ugledam Alaynu kako žuri prema izlazu. Pokušavam ubediti sebe da je ona jednostavno u potrazi za mnom, da se moja majka vratila i napravila sarkastičnu primedbu. Osim što je moja majka stajala sa druge strane foajea, i bila je tamo celo vreme od kad sam ja stigao do bara. Posegnuo sam i lagano uhvatio Alayninu ruku. “Gde ideš?” Ona me otrese sa sebe. “Ne diraj me!” “Vau.” Dignuo sam ruke u zrak u znak predaje. Nema šanse da ovo može biti ono što zamišljam da može. Nema šanse da bi joj Celia rekla da je sve ovo prevara. Tako da samo treba da shvatim šta se stvarno dogodilo i onda bih to mogao ispraviti. “Šta nije u redu s tobom?” “Šta nije u redu s tobom bi bilo mnogo prikladnije pitanje.” Alaynine oči su se ustremile na vrata. “Alayna.” Snizio sam glas i zakoračio prema njoj. “Ne znam o čemu ti pričaš, ali praviš scenu. Moraš se smiriti i sačuvati šta god da je ovo za kasnije.” Krenuo sam da je uhvatim za lakat, ali ona se povuče. “Neće biti kasnije, odustajem.” Ona prođe pored mene i ode prema vratima. “Alayna!” Nije me briga što vičem dok idem za njom vani. Nije me čak ni briga što je moja majka posmatrala sve. Sve za šta me bilo briga je zaustavljanje Alayne. Taman da posegnem za njom ponovo, ona se sama okrenu prema meni. Njene oči su ispunjene suzama i moj stomak se steže. Šta ju je povredilo? Nekako znam da sam to ja i ne mogu podneti da čujem to sa njenih usana. Ipak, moram da znam. “Reci mi, Hudsone, da li si me izabrao jer si mislio da će moji problemi sa opsesijom učiniti tvoju igru zabavnijom? Jer zaista, gde je izazov u tome?” Bes putuje kroz mene kao udar munje. “Jebena Celia i njena velika usta.” Milion pitanja je preplavilo moj um, koliko je Celia rekla? Zašto bi otkrila našu prevaru? Kako dođavola da popravim ovo? Zakoračio sam prema Alayni. Ona napravi korak unazad. Ja ublažih svoj pristup, dopirući do nje sa rečima. “Hajde da razgovaramo o ovome u limuzini.” “Ne žel...” ~ 118 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Alayna, nije fer od tebe da saslušaš stranu priče od stranca, i ne daš mi priliku da objasnim.” Ne znam kako da molim, pa zapovedam. “Kažem ti da ćemo razgovarati o ovome u limuzini koja je parkirana na sledećem parkiralištu. Prvo, zato što moja majka gleda, sagnuću se i poljubiti te u čelo. Onda ću otići preko i reći joj da se ne osećaš dobro. Videćemo se u autu.” Ona proviri preko mog ramena, verovatno potvrđujući da moja majka stoji na vratima iza nas. Onda blago klimne. Nagnem se i poljubim je u čelo i pitam se hoće li ovo biti naš zadnji poljubac. Ne. Neću to dozvoliti. “Limuzina, Alayna,” kažem “naćemo se tamo.” Alayna odlazi prema parkiralištu. Izvlačim svoj telefon iz džepa dok se okrećem prema vratima i šaljem poruku Jordanu. Pokupi Alaynu. Naćemo se ispred. Moja majka me presreće dok ulazim unutra. “Problemi sa tvojom igračkom, već? To nije dugo trajalo.” Moje oko se trznu i sva ljutnja koju osećam prema Celii čini težim da ostanem civilizovan sa majkom. “Alayna se ne oseća dobro. Ona nije izgradila toleranciju na otrov u ovom okruženju kao što mi ostali jesmo. Vodim je kući i stavljam je u krevet.” Pustio sam je da pretpostavi šta god hoće o toj izjavi. “Vratiću se na vreme da prezentujem tvoj dragoceni, donacijski ček Pierce Industriesa.” Nestao sam opet, pre nego što je mogla odgovoriti. Jordan stiže do ivičnjaka baš kad i ja. Penjem se pozadi, i auto se uključi u promet. Alayna se stisnula u ćošku najdaljem od mene kao da joj se gadim. Kao da je ja plašim. Voleo bih da može znati da je nikad ne bih povredio. Ali, kako bi ona to mogla znati kad čak ni ja nisam siguran u to? Pritisnuo sam interfon. “Jordane, vozi okolo dok ja ne kažem drugačije. Ili nađi neko mesto gde se možeš parkirati nakratko.” Sedimo u tišini dok nas Jordan vozi uokolo. Ne znam kako da započnem razgovor. Kada bih tačno znao zbog čega je uznemirena, prošao bih bolje, ali nisam imao pojma šta je Celia rekla ili uradila. Šta god to bilo, morao sam proceniti kako da ispravim stvari. Palo mi je na pamet da bi najbolji potez bio priznati sve. Alayna je već rekla da prestaje sa prevarom. Ona već izlazi iz mog života. Ipak, zadržao sam nadu da bih mogao to da promenim. Ako priznam sve, to ne bi ispravilo stvari. Umesto toga, moraću postupiti pažljivo. Dokučiti šta mogu od Alayne i popraviti štetu najbolje što mogu. Snizio sam glas i molio se da moj očaj nije toliko transparentan. “Šta ti je tačno Celia rekla?” ~ 119 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Oh, samo kako se zajebavaš ranjivim ženskim emocijama. Da li je to istina?” Svaka dlaka na mom telu se ispravila, i osećao sam se teško kao da sam upravo zakoračio u minsko polje. Kako je mogla Celia...? Zašto bi ona...? Ne mogu sabrati svoje misli. Ne mogu naći razlog šta, ili zašto, ili koliko je od naše igre Celia otkrila. “Alayna...” Skliznuo sam bliže ka njoj i posegnuo za njenim kolenom. Treba mi njen dodir. To je način na koji komuniciram najbolje sa njom. Ali ona nije to osećala. “Ne diraj me! I prestani ponavljati moje ime. Da li je istina?” “Hoćeš li se smiriti da ti mogu objasniti?” Iako još nisam imao pojma kakvo će to moje objašnjenje biti. Dajem sve od sebe da ostanem miran, ali energija se skuplja u meni, želeći da eksplodira. Njene oči buknuše i ona izgleda obrađena kao i ja sam. “Da. Li. Je. To. Istina?” ona zahteva. Panika koja raste u mojim grudima pobeže u eksploziji. “Da, istina je!” I, o moj Bože. Rekao sam to naglas. Otkrio sam najgoru stvar o sebi. Udahnuo sam duboko i pokušao da povratim kontrolu. “U prošlosti, to je bila istina.” Ne mogu je pogledati, ne mogu videti razočarenje koje osećam da puca iz njenih očiju. Ne bi trebalo da kažem ništa više, ali sada kada je ispovest počela, osećao sam potrebu da je završim. “Radio sam...stvari...na koje nisam ponosan.” Moj pristup je spor. Bolan. “Manipulisao sam ljudima. Povređivao sam ih, a često je to bilo namerno.” Pričam kao da su moje greške bile u prošlosti. I jesu. Bar su bile. Da li je to još uvek istina? Neću povrediti Alaynu namerno. Možda sam zarobljen u ovoj igri, ali učiniću sve i bilo šta da moji postupci sa njom budu iskreni. Sretnem njene oči obećam da ću pokušati sve da ga ispunim. “Ali ne sada. Ne radim to sada. Ne sa tobom.” Molim se da mi poveruje. Ali ona ne veruje. “Zaista? Jer se čini sasvim očiglednim da si uradio upravo to sa mnom. Način na koji si me izabrao na simpozijumu, i pratio me, i dao mi odmor u spa, centru, i Isuse, kupio si klub!” Vrtim glavom. “Nije tako. Objasnio sam poklon, a klub sam tražio u svakom slučaju.” Već sam prekršio svoje obećanje, već manipulišem istinom. ~ 120 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Kada sam saznao da radiš tamo, da, to mi je pomoglo pri donošenju odluke...” Ona me preseče. “I onda si me ‘unajmio’ i zaveo me. I kada sam ti rekla da mi je potrebno da nemam seks sa tobom, ti si nekako napravio da uradim upravo suprotno. Ti si manipulator. Ti si siledžija, Hudsone.” Ona omotava svoje ruke oko sebe, i više od svega, želeo bih da sam ja omotan oko nje. Ali njene reči odzvanjaju u mom uhu, manipulativan, siledžija. “Ne Alayna. Nisam želeo to sa tobom.” Ali Bože, ona je u pravu. Pokušao sam da imam i jare i pare. Pokušao da joj se približim sa svojim igricama, i onda pokušavao da je zaštitim od njih u isto vreme. Bio je to smešan plan. “Ne želim da budem takav sa tobom.”Ali to je jedini način na koji znam kako da budem sa njom. Sa bilo kim. “Pa onda, kako želiš da budeš sa mnom, Hudsone?” Ona briše suze, i ja se moram držati po strani da joj ih ne poljupcima ne skinem s lica. “Iskreno? Nisam siguran.” To je najistinitija stvar koju sam rekao. Naslonio sam se na sedište, i iako sam fizički ovde u limuzini, takođe sam kompletno izgubljen. Nikad nisam bio tako bez odgovora. Ne samo danas sa neredom koji je Celia stvorila, Već od samog prvog dana kad sam video Alaynu. Zašto ona? Zašto sada? Da li me terapija zapravo promenila? Da li je to razlog da ona čini da se osećam onako kako se ona oseća? Jer tako uplašen kao što sam bio da priznam, to je upravo ono šta se dešava sa Alaynom, ja osećam. Ona čini da osećam. Šta, ne mogu reći. Nisam dovoljno upoznat sa ovim osećajima da objasnim bilo koji od njih. To mi se čini smešnim. Zašto, posle čitavog mog života bez nikakvih osećaja za bilo koga, ova žena se pojavi i baci sve moje istine kroz prozor. To je ironično. Komično čak. Tako da se smejem. Onda pokušavam da smestim to u reči, za našu dobrobit. “Privučen sam tebi, Alayna. Ne zato što želim da te povredim ili učinim da se osećaš na određeni način, već zato što si prelepa i seksi i pametna i da, malo luda možda, ali nisi slomljena. I to me ispunjava nadom. Zbog mene.” I Bože, zar nije jebeno dobar osećaj kad se to kaže? To je neizbežno. To je realno. Ovo je najslobodniji osećaj koji sam ikad imao. Pogledao sam u nju i znao sam iz načina na koji me posmatrala da sam imam njenu pažnju. Imam njenu naklonost. Po drugi put u životu, ovo je trenutak kad proslavljam to iznutra. Ovo je glavni trenutak uzeti prednost od nekoga drugog. Mogao sam dopreti do nje i ja sam spreman da se kladim da bi me ~ 121 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova pustila da radim s njom šta god mi se sviđa. Samo dan ranije, verovatno bih to uradio. Žalim zbog toga sada. “I možda sam i bio siledžija. Ali ja sam dominantna osoba. Mogu pokušati da promenim stvari kod sebe, ali osnove moje ličnosti nikada neće otići.” To priznanje donosi još jedan nalet slobode, i shvatam da Alayna verovatno shvata ovo isto kao i ja. “Ti od svih ljudi, bi trebala biti u stanju da razumeš to.” “Žao mi je.” Njen glas puče. “Izvini. Ti mene nisi osuđivao, a ja sam osuđivala tebe.” Njeno izvinjenje me vrati u moj zatvor. Olakšanje moje krivice je kratko trajalo. Sada se setim da bez obzira šta osećam ili nameravam želim da se desi između mene i nje, stigli smo ovde jer sam joj smestio. Moje kajanje je tako mučno, da ne mogu progovoriti. Sve što mogu je klimnuti jednom. Ona pretpostavlja da je moj odgovor prihvatanje izvinjenja. “I preterala sam kad sam te nazvala siledžijom. Nisam uradila ništa što nisam i sama želela. I taj tvoj celi samouvereni, dominantni stav je nekako napaljujuć.” Želim da se nasmešim. Ali ne dozvoljavam sebi. Previše je toga na kocki. Stisnuo sam zatvorene oči, fokusirajući svu moju snagu i volju na stvar koju želim , trebam, najviše. “Alayna, nemoj odustati. Ne odustaj od mene.” I ja ne mislim na scenario za koji sam je unajmio. Mislim na sebe. Želim da ima toliko vere u mene koliko ja imam u nju. To je najsmešnija stvar za kojom sam ikad žudeo, i nikad nisam žudeo za nečim više od ovoga. Ona skrenu pogled, i ja već znam odgovor. “Hudsone, moram. Ne zbog ovoga, pa ne samo zbog ovoga, veći zbog moje prošlosti. Nisam dovoljno dobro da budem s nekim ko ima svojih sopstvenih problema.” “Jesi, Alayna. To samo govoriš sebi jer si uplašena.” To sam ja o kome pričam, ali sumnjam da se i ona oseća isto. “Trebala bih biti uplašena. Nije sigurno. Ni za jedno od nas. I ti bi trebao biti uplašen, takođe.” Kad bi samo znala koliko sam uplašen. Prestravljen sam od onoga što sam uradio, što radim, ali više od svega, prestravljen sam da ću izgubiti šta god da je ovo što imam sa njom. Ali možda je ona u pravu. Ovo je ono što želim za nju, da bude jaka kao sada. Ispustio sam težak uzdah i razmislio o onome šta je rekla. I shvatio da se ne slažem. ~ 122 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ja ne verujem u to. Mislim da provođenje vremena sa drugom osobom koja ima slične kompulsivne sklonosti može pružiti shvatanje i lečenje.” Jer u ovom kratkom vremenu koje sam proveo sa njom, više sam stvari shvatio i više sam se izlečio nego što sam za tri godine sa Doktorom Albertsom. Alayna nasloni glavu nazad na sedište i zuri u plafon. Dao sam joj mnogo toga za razmišljanje, siguran sam. Dao sam sebi mnogo toga za razmišljanje. Ali jedina reč koja se ponavlja u mojoj glavi sad je molim te. Molim te ne dozvoli da izgubim ovo. Molim te ne dozvoli da izgubim nju. “Neću odustati.” Njene reči ubrzaše moje srce. Okrenu se da me pogleda. “Ali ne mogu imati vezu sa tobom, Hudsone. Sve što mogu da ti dam je lažna veza. Moram da zaštitim sebe ovde.” Muka mi je od razočarenja. “Razumem.” Rekao sam to sebi ponovo, nadajući se da ću ovaj put to prihvatiti. “Hvala ti.” I pošto je ona završila nas , završila jedini dio nas koji je bio važan, sabrao sam se, zatvarajući se u sebe. Isključujući nju. Onda ona stavi svoju ruku na moje koleno i nagnu se. “Hudsone, ti nisi slomljen.” Počinjem da posrćem kad uhvatim pogledom deo njenog dekoltea. Ono što vidim ispod haljine me iznenađuje. “Šta si ti...? Je li to...?” Kunem se da nosi korset za koji sam je opomenuo na dan kad smo se prvi put upoznali kako treba. Iako je bio neprikladan za posao, spomenuo sam koliko bih voleo da je vidim u njemu ponovo, nasamo. Ona pocrveni. “Da. Obukla sam ga za tebe.” “Vau. To je bilo...To je bilo veoma pažljivo od tebe.” Trenutak je nezgodan, ali sam odmah tvrd. Zapravo, sumnjam da sve što sam otkrio i sve što je ona rekla je pomoglo doprinosu tome koliko je želim sada. Ona me uvek pali. Ali sada je trebam na način koji je sve, obuzimajući. Ipak, ne mogu je imati. Iako i njene oči trepere sa istom potrebom, znam da ću nas povrediti oboje ako ne budem poštovao ono što je tražila. “Žao mi je.” ona reče. Kao da ima zbog nečeg zbog čega bi joj trebalo biti žao. “Znam. I meni je takođe.” Ostao sam uhvaćen u njen pogled na minutu. Sve što želim da vidim je tamo, uključujući način na koji ona vidi mene. Ali to nije stvarno i ne može potrajati. Moram da nastavim dalje. “Ovo je možda loš tajming, ali moram se vratiti majčinoj predstavi.” ~ 123 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Naravno.” “A pošto bi ti trebalo da si bolesna, moraćeš da ideš kući.” Uputio sam Jordana da vozi do Alayn,inog apartmana i otkrio da smo već bili blizu. To je dobra stvar, ne mogu biti sa njom nimalo duže, a da ne poludim. Ali isto tako želim da mogu da skupim skavu sekundu dok me ne ostavi i razvučem ih u beskraj. “Kada je naša sledeća predstava, šefe?” ona upita. Celia i ja smo planirali simfoniju da bude sledeći događaj u našem planu. Danas je izašla iz scenarija, tako da se nisam osećao obaveznim da se držim naših planova. Iako je šteta već učinjena, takođe bih želeo da zadržim Alaynu i Celiu što dalje jednu od druge koliko je to moguće. Tako da ne spominjem simfoniju Alayni. “Nisam siguran. Letim za Cincinnati večeras.” Namrštio sam se. “I ja nisam tvoj šef.” “Cincinnati? Večeras?” Zvučala je razočarano. “Da, večeras. Imam sastanak ujutro. Moj avion poleće večeras.” Moja majka nas je pozvala u kuću na plaži kasnije ove sedmice. To se neće moći izbeći. “Poslaću ti kasnije poruku da se dogovorimo oko Hamptonsa. Krećemo u petak poslepodne.” “Pa, ti ćeš biti odsutan cele nedelje?” “Još uvek nisam siguran.” Trebao bih se vratiti do srede, ali joj neću to reći. Bolje je za oboje ako misli da nisam u gradu. “Oh.” Zvučala je razočarano. Ali ja sam isključio sve sada. Godine bez osećanja brzo su me vratile u stanje ukočenosti. Tako da ne boli kad stižemo do njenog apartmana i ona izađe iz auta. Ili možda boli, ali to je toliko duboko unutra, sahranjeno do sada, da sam pronašao način da ignorišem to. Ne mogu ignorisati njen bol, ipak. Ispisan je preko celog njenog lica, preko celog njenog stava. Pozvaću je pre nego ode predaleko. “Hvala ti za danas. Mislim da si zaista ostavila utisak na moju majku. Dobar posao.” To nije ništa od onoga što želim da kažem, ali je sve što dozvoljavam sebi. Onda nas Jordan odvozi, i umesto da razmišljam o svemu što ostavljam iza sebe, koncentrišem se na ono što je ispred mene dok sve moje emocije, sav moj bes i ljutnja i ogorčenost ne fokusiram na Celiu. * * *

~ 124 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Modna revija je počela kada sam se vratio u Manhattan Center. Znam gde Celia sedi, hvala Bogu, i zahvalan sam što je mesto bilo blizu zadnjeg dela prostorije. Kada sam joj prišao, potapšao sam je po ramenu da privučem njenu pažnju i onda joj ne tako nežno pomogao da ustane iz stolice. Ona se ne opire dok je ispraćam u predvorje pa u garderober. Leto je, pa nije u upotrebi. Ne mogu pomoći sebi, a da ne pomislim na zadnji garderober u kojem sam bio. Bilo je to sa Alaynom u Sky Launchu, jedva sam bio u stanju da kontrolišem moju strast sa njom. Sada je moj temperament taj kojeg jedva kontrolišem. Nakon lociranja svetla i zatvaranja vrata iza nas, okrenuo sam se prema Celii. “Šta si jebote uradila?” Moj glas je preteći i divlji. Ona prevrnu očima na mene. “O, iskuliraj. Nisam imala priliku da upoznam našeg subjekta. Jednostavno sam je upućivala.” Ona sede na klupu u sredini prostorije. “Rekla si joj moje tajne.” Njen nedostatak zabrinutosti, njen pitomi temperament, doliva ulje na vatru. Zajebala me i uopšte se ne boji moje osvete. Tražim nešto što će ona smatrati značajnim. “Praktično si uništila svoju sopstvenu prevaru govoreći joj nešto o čemu uopšte ne bi trebali razgovarati. Ikad!” Derem se. To uopšte ne liči na mene. Kao da nisam samo osećao nove emocije zbog Alayne, već i stare one osećam dublje i sa manje kočnica. Sa samo blago iznenađenim pogledom na licu, Celia počinje polako, preterano pljeskati. “Vau, Hudsone. Ti si ljut. Impresionirana sam.” Ona podgreva moj bes. Ali njeno priznanje mog temperamenta stavlja me u prednost. Emocije, setim se, čine ljude slabijim. Ja sam ekstremno ranjiv u ovoj situaciji, i Celia nije osoba koja bi trebala biti svedok toga. Provlačim ruku kroz kosu i obuzdavam bes. “Ja se ljutim. To nije novost.” Primetno sam smireniji, igrajući smirujući svoju eksploziju. “Nikad nisi bio ovoliko ljut. Ako jesi, nisi dozvoljavao da se vidi.” Stavlja svoje dlanove svaki na svoju stranu i naginje se unazad da me proučava. “Da li te je taj tvoj terapeut konačno naučio kako da osećaš?” Ona me podbada, provocira, i u trenutku jasnoće, razumem kako je biti na drugom kraju manipulativnog napada. Realizacija mi slabi, i moram sesti. Padam na klubu pored Celie. Moram se sabrati. Staviti sebe u dominantni položaj. Duboko udahnem vazduh, i ispustim ga polako. “Ja sam samo...ispao iz prakse. A ti menjaš pravila bez konsultovanja sa mnom. Frustriran sam.” Još jedan udah i izdah. ~ 125 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Razumljivo, pretpostavljam.” Posmatra me orlovskim očima. “Ali ja nisam promenila pravila. Videla sam manu u našem scenariju i improvizovala sam. Isto kao što i uvek uradimo.” Oprezan sam, ali to je pobudilo moj interes. “Koju manu?” Ona se pomeri tako da bude tačno naspram mene. “Devojka je naivna, što se tiče tebe, Hudsone. Očigledno je da će da se raspadne zbog tebe i dok je to očekivanje, ovo će da bude potpuno lako.” Ona prođe prstom preko svoje obrve. “Pa sam ubrizgala mali izazov. To je sve.” Još jedan nalet emocija projuri kroz mene. Ponovo sam ljut. Ljut što se Celia igra sa Alaynom ovako, oblikujući je, terajući je da odskače napred i nazad. “Pravila si od eksperimenta veći izazov? Od kad je to nešto čemu težimo?” Ona slegnu ramenima. “Ovo je tvoja prva igra posle dugo vremena. Želela sam da je učinim dobrom za tebe.” To je verodostojno. Njeni motivi vrlo lako mogu biti da me zadrži zainteresovanog. Bog zna da me pokušava namotati nazad godinama. Ali znam Celiu bolje od tog. Izazov je za nju. I ja i dalje nisam potpuno siguran da je to razlog što me razotkrila Alayni. Ja jednostavno ne mogu odrediti njen pravi cilj. Više staložen sada, pokušao sam da shvatim. “To je bio priličan rizik koji si preduzela. Skoro je prekinula celu stvar.” Celia se samopouzdano, zlobno nasmeši. “Ali nije. Je li tako?” “Samo zato što sam je ubedio da ne radi to. Da nije bilo mene, ona bi nestala.” Trzaj krivice, trebao sam je pustiti da ode. Šta god se desi sada između Celie i Alayne je moja krivica. Ali nije li uvek? Celia je prekrstila nogu preko noge, i obuhvatila kolena rukama. “Da nije bilo tebe, ona ne bi bila toliko zaljubljena, na prvom mestu.” “Šta bi to trebalo značiti?” “Samo to da bi prevara radila mnogo objektivnije da je nisi jebao.” Tu je, njen pravi motiv. Nije srećna zbog mog ličnog odnosa sa Alaynom. Da li je ljubomora? Ili samo čista zloba? “Pre te nikad nije bilo briga ako sam ih jebao.” “I još uvek me nije briga. Osim kada se pomeša sa hipotezom.” Ona ustade, izravna svoju suknju kao što uvek uradi. Onda se okrenu da se suoči sa mnom. “Vaše vannastavne aktivnosti su vaša stvar. Nastavi ~ 126 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova sa svojom zabavom ako tako više voliš. Ali shvati da ono što radiš sa Alaynom Withers izvan naših planova ima moć da utiče na ishod.” “Malo je kasno za tu osećajnost. Ti si efektivno okončala sve vannastavne aktivnosti, kako voliš da ih zoveš.” Znam da uprkos Celiinom animozitetu ili ljubomori ili čemu god, ona je zapravo učinila uslugu Alayni. Postoji veza između mene i nje i Celia je u pravu, naš seksualni život samo povređuje Alaynine šanse da ostane jaka. Ja to znam već neko vreme, ipak, nisam imao snage da završim stvari kako je trebalo da uradim. Ovako je najbolje, koliko god poražavajuće bilo da živim s tim. Celia prepozna moje razočarenje. Ona prođe iza mene i pogladi rukom kosu na mom potiljku. “Žao mi je, Hudsone. Stvarno jeste. Verovatno nisam trebala intervenisati kako jesam. Samo znam da imaš vere da će Alayna izaći iz ovoga jača, i sa putem koji si odabrao, to se jednostavno ne bi desilo.” Ona se nagnu i zagrli me odpozada, s ustima na mom uhu. “Uradila sam to zbog tebe. Da dam tvojoj tezi šansu za borbu. Oprosti mi?” Napeo sam se pod njenim dodirom. Imali smo fizičkog kontakta tokom godina, rastući komforno dovoljno da se ljubimo i grlimo jedno sa drugim kada su scenarija to zahtevala. Ali sada, njene ruke oko mene osećam kao okove. Ona me ima u šaci, shvatam. I nemam pojma kako da se oslobodim. Izvukavši se iz njenog zagrljaja, ustao sam i okrenuo se prema njoj. “Ne pretvaraj se da je ovo bilo za mene, Celia. Zaboravljaš da te ja poznajem. Želela si da napraviš igru još izazovnijom, pa, uradila si upravo to. Puno sreće sa ostatkom ovoga da ide onako kako bi ti želela.” Krenuo sam prema vratima, ali je ona viknula za mnom. “Simfonija u četvrtak?I dalje je naš sledeći izlet, tačno?” I dalje sam posvećen svom zavetu da držim Alaynu podalje od Celie, ali će potpuno odbijanje samo potaknuti mog partnera. “Videću šta mogu da učinim, ali ne mogu ništa obećati.” Posle, u limuzini dok me Jordan vozi kući da se presvučem pre leta, dobijam svoj prvi ukus usamljenosti. Nedostaje mi Alayna. Želim da je vidim, da je dodirnem, da čujem njen glas. Izmešano sa usamljenošću, tu je i mera privrženosti. To nije nešto što razumem. Sve što znam je da mi je stalo više za Alayn,inu dobrobit u trenutku nego za moju. Pa kada njena poruka stigne, ignorišem podsticaj da odgovorim. Moram joj pomoći da me pusti. Pročitam je još jednom. “Hvala za kafu. I za sve ostalo.” I onda pritisnem brisanje poruke. ~ 127 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Trinaesto poglavlje Narednih par dana su bolni. Radim kažnjavajućim tempom, bacajući svu svoju energiju u rešavanje problema sa Plexisom. Ali noći su duge i usamljene. Ni alkohol ni drkanje me ne oslobađa od bilo koje potrebe. Da sam subjekt u jednom od mojih sopstvenih eksperimenata, moja poenta bi bila dokazana - afinitet prema drugoj osobi pravi od tebe nekog sa puno mana. Ipak, koliko god jadan i slab da sam sada, ne bih odustao od momenata koje sam podelio sa Alaynom. Ja sam planirao da letim direktno do Chicaga u sredu zbog još jednog sastanka u vezi sa Plexisom u četvrtak ujutro, ali sam se vratio na Manhattan kasno u utorak uveče umesto toga. Teže je boriti se sa željom da odjurim do nje, ali nalazim utehu što se nalazimo u istom gradu. Proveo sam noć u potkrovlju, i misli o našem zajedničkom vremenu su me pratile dok sam se zanosio u i iz grčevitog sna. Prvu stvar u sredu ujutro koju sam dobio, bio je izveštaj od Jordana. On je još uvek vozio Alaynu, i što je još važnije, i dalje je izveštavao mene. Njegov izveštaj je donekle banalan, osim da je primetio da je Alayna svraćala u Pierce Industries zadnja dva dana. Njeno ponašanje može biti otpisano kao beznačajno nekom drugom, ali ja sam razumeo stvari o njoj koje drugi nisu. Pitam se da li su njene posete indikacija da se vraća starim navikama. To me zabrinjava. To je manja pobeda za Celiu. U isto vreme, ja sam prekriven toplim peckanjem koje je skoro utešno. To je usrana stvar za uživati u njoj, ali ja ne trijumfujem u njenim neuspesima. Umesto toga, ja sam pun nade da njene akcije upućuju na nešto drugo, da joj značim nešto. Da sam u njenim mislima. Da oseća malo naklonosti prema meni kao što ja osećam prema njoj. Iako zašto je to važno je iznad mene. To je posle improvizovanog ručka i sastanka sa jednim od mojih reklamnih timova kada je vidim. Hodao sam sa mojim saradnicima do lifta, jedan od muškaraca je završavao vic dok su se vrata otvarala. I evo je. “Alayna.” Čak i samo izgovaranje njenog imena je poslastica koju sam uskraćivao sebi. Vrti mi se od pogleda na nju, ali svestan sam gde se nalazimo i šta je naša veza, i uspeo sam da zadržim što više iznenađenja za sebe. ~ 128 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona se zaledila, sa izrazom na licu kao kod jelena pred farovima ispisanog po čitavom licu. Ispružio sam ruku prema njoj. Ona je uzima i ja sam ushićen. Kako je jednostavno biti oduševljen na samo jedan dodir ženske ruke? To je smešno i divno odjednom. Okrenuo sam se prema svome timu. “Gospodo, moja devojka je odlučila da me iznenadi posetom mojoj kancelariji.” Čovek je napravio neku duhovitu primedbu koju sam propustio jer sam potpuno zadubljen u njen osmeh. Potpuno zadubljen u nju. Narednih nekoliko minuta su mutni, ali na kraju, imam Alaynu sa sobom u svojoj kancelariji. Samu. Ništa u ovome nije dobra ideja. Sa velikom snagom, ispustio sam ruku iz njene i distancirao se od nje i fizički i figurativno. “Šta radiš ovde, Alayna?” Ona ne gleda u mene. To pomaže. Dok smišlja svoj odgovor, ja je proučavam. Ja je razumem, mislim. Osećaj želje da budeš blizu nekoga, a znaš da ne bi trebao. Da, kapiram to. Posle izvesnog vremena, ona grli svojim rukama sebe i duboko udahnu. “Ja, uh, ja sam želela da vidim da li si se vratio.” Ovo je teško za nju. Teško je i za mene, takođe. “Vratio sam se kasno sinoć. Mogla si nazvati. Ili poslati poruku.” Impresivno je da mogu naizgled ostati tako hladan u njenom prisustvu kad se u stvarnosti vrtim od ushićenja. “Nisi odgovarao na moje poruke.” “Nisam odgovorio na jednu poruku.” Suza joj skliznu niz obraz. “To je bila moja jedina poruka.” Naše oči ostaju zaključane, i ja nalazim sebe kako klizim u ispitivački režim. Prikupljam podatke - ranjivost u načinu na koji stoji, slabost u njenom glasu, težinu njenih suza. Ali za razliku od ostalih puta kada sam proučavao žene u istoj poziciji, ja sam dirnut njom. Ne mogu ostati čvrst sa njom, iako je to najbolje za oboje, i ja posrćem. “Nisam shvatao da je to važno za tebe. Ja ću se više potruditi da odgovorim u budućnosti.” Ona se zagleda u mene. Iznenadio sam je isto koliko i sebe, i bojim se da je moje smekšavanje učinilo nepopravljivu štetu. Ispravio sam se, zauzimajući dominantnu poziciju. “Ali ne možeš tek tako doći ovamo. Kako misliš da izgleda kad moja devojka luta predvorjem, vozajući se liftovima kad ja nisam čak ni u gradu?” ~ 129 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Kako si...?” “Plaćam ljude da znam stvari, Alayna.” Još suza je palo. “Ja...Žao mi je. Nisam mogla pomoći sebi.” “Molim te, nemoj to raditi ponovo.” Ja sam rastrgan. Želim da je privučem u svoje ruke, ne da je opominjem. Čelo joj se nabora u konfuziji. “Zašto se ponašaš ovako?” “Kako?” Ja sam zbunjen kao što je i ona. Da li sam bio previše strog? Mislio sam da sam bio nežan. Pa, onoliko nežan koliko sam mogao biti bez da nas izdam oboje. Ali ona jeca sada. “Sjebala sam stvari, Hudsone! Trebalo bi da zoveš svoje obezbeđenje da me isprati napolje. Ja sam u neredu, a ti to primaš sve u hodu.” Zakoračio sam prema njoj, mrzeći prostor između nas. “Ne.” Bože, kako želim da je dodirnem. “Na to sam mislio kad sam rekao biti u blizini nekoga ko razumije. Znam za kompulsivnost. Znam kako je raditi stvari za koje znaš da ne bi trebao.” Nisam više bio u stanju pomoći sebi, posegnuo sam i obrisao suzu sa njenog obraza, rukom odugovlačeći više nego što je bilo potrebno. “Kada osećaš da ne možeš pomoći sebi, pričaj prvo sa mnom.” Da li sam se zavaravao? Misleći da nekako možemo biti ovako zajedno - lečeći se međusobno, popravljajući jedno drugo? Da li je zaista to preterano? Ako zaboravim na Celi-ju i igru i koncentrišem se na nas na mene i Alaynu - gotovo se čini...mogućim. Ona sretnu moj pogled, i mislim da oseća isto. Gde bi nas ovo moglo odvesti? Pitam se... Ali onda glas moje sekretarice odjeknu preko interfona. “Gospodine Pierce, vaš sastanak u 13.30h je ovde.” Stvarnost uđe i ja se prisetim da je prostor između nas za njeno sopstveno dobro. Uzdahnem i sklonim ruke sa njenog lica. Već mi nedostaje toplota njene kože. “Izvinjavam se što skraćujem ovo, Alayna, ali imam još jedan sastanak sada. I odlazim ponovo večeras.” Ona ne krije svoje razočarenje, iako nisam siguran koji dio ovoga što sam rekao joj je zasmetao. Onda ona reče, “mrzim što odlaziš. To čini da se osećam malo izbezumljeno.” Osećam se kao božićno drvce zbog načina na koji svi moji živci zatreperiše od tog malog pristupa. “Vraćam se sutra.” Stisnem njenu ruku. “Pridruži mi se sutra uveče na simfoniji.” ~ 130 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ja sam sebičan. Ja sam sadista. Šaljem je na klanje. Ali sam ushićen jer za manje od trideset sati ja ću biti ponovo sa njom. Euforija me prati ostatak dana, i kada mi Alayna pošalje poruku kasnije, ja joj odgovorim. Kad njena poruka pita, “misliš li na mene?” Ne oklevam i odgovaram iskreno, “uvek.” * * *

Moj avion kasni napuštajući Chicago, a ja kasnim na simfoniju. Uznemiren sam i žurim kroz predvorje Lincoln centra. Ne samo da sam nestrpljiv da vidim Alaynu, već ludim zamišljajući sva sranja koja Celia može zamešati u mom odsustvu. Srećom, Marge i Warren su takođe bili prisutni. Nadam se da će njihovo prisustvo zadržati kćerku pod kontrolom. Ušao sam u našu ložu taman kad su se svetla pogasila. Alayna je leđima okrenuta ka meni, ali samo njen potiljak i krivina ramena je dovoljna da se moj kurac trzne, a moje grudi ugreju. Mogu pretpostaviti da nosi haljinu koju sam zahtevao. Iako ne mogu videti kako izgleda u njoj sada, znam iz sećanja kako duga crna haljina grli njene obline, kako je korset zavezao tu čipku na leđima i kako će biti mučno dok joj ga budem odvezivao posle. Osim što je neću skidati posle. Moram zapamtiti da to nije ono što je ona tražila. Moj telefon zazvoni sa dolazećom porukom i ja bacim pogled na nju. Od Alayne je. “Gde si ti?” Skliznuo sam na moju stolicu i nagnuo se prema njoj da joj šapnem u uho dok sam sedao. “Odmah pokraj tebe.” Muzika je počela dok sam klimnuo pozdrav prema Wernerovima, ali sve čega sam svestan je Alayna. Njen izgled, njena toplina, njen miris, sve je obuzimajuće. Ona ne želi ništa osim pretvaranja između nas, ali sam je uzeo za ruku i opravdao to kao deo predstave za Celiine roditelje. Držao sam je, prilepljujući se za njen dodir do pauze. Ako je ovo sve što imam od nje, ja ću upiti svaki poslednji komadić. Mi radimo dobro na našem performansu kao par. Wernersovi se čine kao da su naseli na našu vezu. Zabrinut sam kad Alayna ode sa Celiom i Marge u toalet, ali ne mogu učiniti ništa da sprečim da koriste taj objekat. Moje oči su se vrzmale sa Warrena do ulaza u ložu celo vreme dok ih nije bilo. Warren primeti. “Ah, mlada ljubav, “ on reče. “Sećam se kad nisam mogao podneti da budem odvojen od Marge. U stvari, zaboravi mladu ljubav, još uvek se osećam tako.” ~ 131 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Klimnuo sam. Ljubav, rekao je. Vrteo sam reč u mojoj glavi. Ona nema nikakvog značenja za mene. Načinu na koji on izgleda da se oseća u vezi svoje žene, ja nikad nisam prisustvovao između svojih roditelja. I, da, ja sam željan da imam Alaynu ponovo pored mene. Ali to se ne zove ljubav. Zar ne? Kada su se vratile iz kupatila, Alayna se čini na rubu. Potreban sam joj, dodiruje me onoliko često koliko može. Ona skliznu rukom ispod mog sakoa, i ja sam pun nade da to znači da je možda voljna da nam pruži drugu šansu. Ali ako jeste, loša ideja za mene je da to nastavim, i još lošija ideja da Celia to zna. Tako da sam ograničio svoj kontakt sa Alaynom na držanje za ruke, iako sam jednako očajan da je dodirnem kao što ona izgleda da jeste da dodirne mene. Dok muzika svira, ubeđujem sebe milion puta da je neću odvesti nazad u potkrovlje. I isto toliko puta, ubeđujem sebe da hoću. Šta će pobediti, ne znam, ali barem Celia neće biti upućena u to. Nakon koncerta, svi zajedno hodamo do garaže gde je parking. Držim ruku oko Alayne, ali je ne mogu pogledati. Dodirivanje bi trebalo da bude predstava, ali ako ona proviri u moje oči, bojim se da će videti koliko je ovo vrlo stvarno za mene. Bojim se da će tome svedočiti i moj partner u zločinu. To je balansirajući akt kojim upravljam, ali jedva. U mom autu, stavio sam Alaynu na mesto suvozača, a zatim se oprostio sa Wernersovima. Celia se nagnula da me zagrli. “Ti si ustuknuo. Impresionirana sam.” ona prošaputa u moje uho. “Mogao bih reći isto.” Šapnuo sam nazad, iako sumnjam da se ona povukla iz ičega, a ja nisam nimalo impresioniran. Ona se smeje. Moj stomak se stegnu na taj zvuk. Ona nalazi takvo zadovoljstvo u ovoj igri, dok se ja borim, igrajući na obe strane. Ali ne želim da mislim na Celiu nimalo duže. Sada moram da budem sam sa Alaynom i moram da odlučim šta će to značiti. Mi smo tihi dok se izvozimo iz garaže, komadići simfonije ponovo se odigravaju u mojoj glavi. Koristim ovo vreme da se oslobodim tenzije koju je veče prouzrokovalo. Takođe produžavam unutrašnji rat, da li da je vozim kući ili u potkrovlje? Od onoga što mogu da pročitam na Alayni, ona je jednako u konfliktu. Pošto ona nije svesna svih rizika koji su uključeni u našu vezu, na meni je da donesem ispravnu odluku. ~ 132 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Doneo sam odluku dok smo izašli na put. To nije odluka koja me čini potpuno komfornim, ali je jedina sa kojom mogu da živim. Dok radim na tome kako da to saopštim Alayni, ona prekida tišinu. “Dakle, znao si da će Celia biti tamo večeras.” Njen ton je grub i to me iznenađuje. “Znao sam da će Celia biti tamo sa svojim roditeljima, da.” Bacio sam pogled na nju, pokušavajući da shvatim njen ugao viđenja.”Njeni roditelji, koji su prijatelji sa mojim roditeljima, sećaš se.” Ona je ljuta na mene. Nisam siguran zašto. Ili je ljuta sama na sebe. Ona kucka glavom meko od prozor, i ja hvatam njeno kuckanje i vidim suzu. “Šta nije u redu?” Možda je sa Celiom i Marge bilo više od putovanja do kupatila, shvatio sam. Ja već pravim planove šta ću uraditi Celii kad je vidim sledeći put. Ali Alayna me iznenađuje ponovo. “Želim te,” ona prošaputa u staklo. Rekla je to tako tiho da sumnjam u ono što sam čuo. “Alayna?” “Znam šta sam rekla.” Ona obrisa svoje oči. “Ali možda sam pogrešila. Mislim, ne znam da li si ti u pravu - da provodeći vreme s tobom može da učini da se osećam bolje. Ali znam da od kad smo bili razdvojeni, meni je gore.” Ona me pogleda i tu je svetlo ponovo. Svetlo za kojim sam žudeo koje sija samo u njenim očima. “Nedostaješ mi.” Ona se kikoće. “Rekla sam ti da se vežem brzo.” Laknulo mi je. Doneo sam ispravnu odluku, a još više utešno je što je priznala da se vezala. Mene čak ni ne zanima šta to znači za Celi-jinu prevaru. Zato jer ono šta to znači za mene je sve. Ne mogu sakriti svoje zadovoljstvo. “Gde misliš da te vodim?” Ona pogleda kroz prozor. Mogu reći tačan trenutak kad je shvatila da idemo do potkrovlja. Rumenilo joj je osenčilo obraze. “Oh.” Onda je više razmislila o tome. “Rekla sam ti da nema više seksa, a ti me vodiš u potkrovlje bez pitanja?” Iritacija je prisutna u njenim rečima. “Alayna,” uzdahnuo sam. Bože, naša situacija je frustrirajuća. Ona je frustrirajuća. “Ti si snop pomešanih signala. Na simfoniji, činilo se da nagoveštavaš...” “A ti si me totalno odbijao. Ne pričaj mi o pomešanim signalima!” Naravno da je to ono što ona misli. Nije razumela moje motive. Kako je mogla? Oslonio sam ruku na njeno koleno. “Pokušao sam izbeći mešanje posla sa zadovoljstvom. Težak zadatak sa tobom, dragocena.” ~ 133 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Treba mi da zna kako utiče na mene. Radije bih da joj pokažem, ali pošto vozim, moram pokušati sa rečima. “Posebno sa tvojim lutajućim rukama i i kako vruće izgledaš u toj haljini.” Ona omekša. “Oh.” “Ako želiš da pitam, hoću, iako znaš da to nije moj stil.” Ona bulji u mene, očiju širom otvorenih, tako da sam prisilio sebe da pitam ono što nikad nisam pitao. “Mogu li te odvesti u svoj krevet, Alayna?” “Da,” ona prostenja, a ja nikad nisam bio toliko zahvalan zbog semafora. Povukao sam je na sebe. Pohlepan sam sa svojim poljupcem. Zaboravi manire ili cepidlačenje. Jebaću je onako kako oboje trebamo da se jebemo večeras - sa očajem i potrebom. Ovaj poljubac je uvod. Sirena nas prekida, podstičući me da vozim. Moj kurac je tvrd kao kamen, i jedva se mogu koncentrisati, ali nekako uspevam stići do Pierce Industries zgrade, a da nas nisam ubio. Izvadio sam ključeve iz novčanika. Zatim smo u liftu. Zadirkujemo jedno drugo dok se vozimo gore, i čim smo u potkrovlju, ja je pritiskam o zid. Ljuljam joj lice sa rukama i ljubim je. Pohlepno, gladno sa razuzdanošću. Dok je obožavam sa svojim ustima, ona me miluje kroz odeću. Onda oslobađa moj kurac, skidajući moje pantalone i bokserice. Ona pada na kolena, i pre nego što mogu razmisliti o tome, ona me ima u svojim ustima. Ja dahćem, vukući pramenove njene kose. “Bože Alayna. To je tako...ah...tako dobro.” I jeste. To je zadovoljstvo na zadovoljstvo način na koji joj jezik liže moju krunu, način na koji njena usta usisavaju moj kurac u njenu toplinu. Vrti mi se, butine mi se stežu dok postajem čvršći, a moj orgazam se približava. Ali dok je ona neverovatna, dok je sve što mi radi neverovatno, ne želim ovo od nje. Bilo mi je popušeno toliko mnogo puta od toliko mnogo žena. Uzimao sam od njih, uzimao, uzimao, uzimao. Ne želim da budem takav sa Alaynom. Ja želim njoj da dam. Želim da je zadovoljim. Na kraju, želim da svršim sa njom, u njoj. Ne želim da budem jedini koji će dobiti nešto. Pa je zaustavljam. Ona je zbunjena, razočarana možda. “Da li sam uradila nešto pogrešno?” ona pita. ~ 134 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova To je deo njene lepote, kako naivna ona može biti bez da je nevina. Ovo je o meni, ipak, i ja moram ublažiti njene strahove. “Ne, dragocena. Tvoja usta su neverovatna.” Ponovo je ljubim, slani ukus mog pre-ejakulata je i dalje na njenim usnama. “Ali moram svršiti unutar tvoje pičke. Mislim o tome danima.” Zatim smo se izgubili jedno u drugom ponovo. Do vremena kad smo se borili kroz skidanje odeće jedno drugom, oboje smo toliko željni i nestrpljivi da ne možemo više čekati. Podigao sam je, pozivajući njene noge da mi se omotaju oko struka. Zastao sam, s kurcem oslonjenim o njenu macu. Siguran sam da nije dovoljno vlažna, ali ona me poziva da je uzmem, svejedno. Ne mogu pomoći sebi, ja je uzimam, ulazeći u nju sa dubokim potiskom. Ona je sirova na početku, i tako uska, ali ja se nabijam u nju iznova i iznova sve dok se ona ne opusti i ja skliznem u nju lako. Suludo je da je mogu jebati ovako - držeći je dok udaram u nju tako pažljivo, i moram to pripisati čistom adrenalinu i požudi. Erotični zvuci njenog stenjanja i naših bedara kako udaraju jedno o drugo i jebeno vruć pogled na njene grudi koje poskakuju ispred mene gorivo su mojoj želji. “Tako...prokleto...dobra,” govorim joj. “Osećam te...tako prokleto dobro.” Blizu sam, tako blizu, i ako ona ne svrši sa mnom, ja ću biti upropašten. Okrećem je prema zidu, koristeći ga kao potporu da je drži gore dok joj pomažem da i ona stigne tamo, trljajući njen klitoris dok nastavljam da se zabijam u nju sa svojim kurcem. “Svrši sa mnom, Alayna.” Podstičem je. “Svrši.” Njene butine se tresu oko mene i tako sam znao da je na tački pucanja. Onda ona zabaci svoju glavu unazad i ispusti jedan od najlepših zvukova - euforičnu vrstu oduševljenja. Njeni nokti se zakopaše u moja leđa dok me njena pička muze. To je tako prokleto napaljujuće i ja sam tu. Zovem njeno ime dok svršavam u nju, i u ta tri jednostavna sloga, odajem joj priznanje za sve što mi radi ne samo fizički već i emocionalno. Ona ne može razumeti sve što mislim izgovarajući njeno ime. U tom post-orgazmičkom stanju, dok je glasno hučanje još uvek u mojim ušima, a moje noge još uvek utrnule, nadam se da će jednog dana razumeti. Da će znati koliko mi znači, koliko me menja. Koliko sam više spreman da se promenim zbog nje. Oboje smo još zadihani kad ona kaže, “Možemo li uraditi to ponovo?” ~ 135 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Da li ona mora uopšte pitati? Naravno da možemo to uraditi ponovo. Napraviću predstavu govoreći joj, ipak, gledajući u svoj sat pre nego što joj odgovorim. “Moraš biti na poslu u jedan? Mislim da ćemo uspeti da uradimo to ponovo dva puta.” Uzimam njena usta ponovo, ne pokušavajući da pokrenem stvari ponovo, već pre da me ohladi. Njene usne su otečene, a moj poljubac je nežan. Kad se moje srce povrati i nastavi kucati normalnom brzinom, ja se odvojim od nje. Nakon što sam je doveo do kauča, krećem prema kuhinji. “Vodu ili ledeni čaj?” Dovikujem preko ramena. “Vodu, molim.” Grabim bocu i uzimam dugačak gutljaj pre nego što je predam njoj. Ona je sklupčana na ćošku sofe, grleći kolena. Mrzim što još uvek krije svoju golotinju od mene, ali je u isto vreme to i divno. Kao da ona zapravo može sakriti bilo šta od mene. Dodajem joj bocu. Ona zaklima glavom kao hvala dok je uzima, njeno čelo je naborano kao da razmišlja. Uzima gutljaj, a zatim pita. “Da li stvarno možeš to? Ispočetka dva puta?” “Šta ti misliš?” Mogao bih celu noć sa njom. Ona je prva žena za koju mogu reći to. Ja se nikad neću zasititi Alayne. Njene smeđe oči bljesnuše sa nepristojnošću. “Mislim da voliš misliti da možeš.” Moje oči se suziše. “Ne moraš me izazvati da me nateraš da to dokažem, dragocena.” Već sam polu-tvrd. “Oh, stvarno?” Njene oči se ustremiše prema mom kurcu i on poraste još teži pod njenim pogledom. Uzeo sam joj bocu iz ruke i stavio je na stolić za kafu pre nego što sam se ustremio na nju. Ona ciknu ali lako se povinova kada sam je podstaknuo da ispruži svoje telo ispod mog. “Budi pažljiva s kim se igraš, Alayna. “ Štipkao sam je duž vilice. “Uveravam te, ja sam onaj koji će izaći iz ovoga na vrhu.” Dokazao sam to pritiskajući joj ruke iznad glave dok sam je nerazumno ljubio. Njeni kukovi su se meškoljili da dočekaju moje, ali držao sam karlicu malo dalje od njene, podrugujući joj se. Baš kada sam prokrstario sa svojim zadirkivanjem, ja se povlačim. Postoji nešto što trebam da je pitam, i ne mogu čekati više na odgovor. ~ 136 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Zašto si odlučila da nastaviš sa ovim?” Potrebna joj je minuta da shvati moje pitanje. “Sa seksom?” Ona pocrveni, sklanjajući oči od mojih. “Pa, pored očiglednog razloga...” “Koji je to razlog?” “Zabavno je.” Njeno crvenilo se produbilo. “Da, u pravu si, sasvim očigledno.” I sasvim zabavno. Za njen drugi odgovor sam zainteresovan, ipak. “I...?” Sada ona sreće moj pogled, njene tamne braon oči prodiru u mene sa svojom providnošću, sa svojom iskrenošću. “I ja ti verujem.” ona reče. Grlo mi se osuši, a čini mi se kao da mi je srce palo na stomak. To nije ono što sam očekivao da kaže ni za milion godina, iako šta je bilo to što sam očekivao da kaže? Da je uskočila nazad u krevet sa mnom jer sam je maltretirao? Jer mi nije mogla odoleti? Jer je bila zaljubljena u mene? Skoro sve što je mogla reći bi imalo svoje posledice po mene, ali bilo koji drugi odgovor bi bilo lakše podneti od ovog. Odjednom se čini kao da nema dovoljno vazduha, i ja moram sesti. Ja nežno pomeram njene noge da imam prostora da sednem. I onda, zato što sam mazohista i što moram čuti sve, ja kažem, “nastavi.” “Pa...” Ona savi svoja kolena ponovo dok razmišlja, ali ih ne koristi da sakrije grudi kao što je uradila pre. Njoj je sada više udobnije - prilično ironično s obzirom kako se ja osećam neudobno u ovom trenutku. Srećom, čini se da ona to ne primećuje. “Rekao si da si drugačiji sada,” ona reče konačno. “Drugačiji sa mnom. I ja sam shvatila da nije bitno ako je ludo ili glupo što verujem u to. Jer verujem u to svejedno. Ja ti verujem. U vezi toga, ja ti verujem.” Ponovo, ona me probode sa tim braon očima, i ja se osećam kao neko ko stoji ispred sudije čekajući svoju presudu. Ili će biti sloboda ili pogubljenje, ali čudna stvar je da će presudu odlučiti ja. Od toga kako odlučim da odgovorim na njenu iskrenost. Već znam koju sam odluku doneo, čak i pre nego što sam izvagao svoje opcije. Postoji toliko mnogo razloga zbog kojih mi ona ne bi trebala verovati, naravno, i zadnji je taj što je trenutno lažem i varam. Ovo je savršena prilika da priznam, i da sam bio pristojan imalo, priznao bih, iako bi to značilo sigurnu smrt za mene. ~ 137 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ali to nije ono što sam odabrao. Jer na jedan veoma stvaran način, ja sam bio iskren sa njom više nego sa bilo kim u mom čitavom životu. Čak i sa Celiom, gušio sam svaku emociju koja je ikada pokušala da upuza u mene. Sa Alaynom, puštam to, dopuštam osećanjima da skliznu u moje postojanje. To me menja u nekog kome se može verovati. Ona me menja u nekog ko zaslužuje te reči- “verujem ti.” To me ganulo - njene reči, njeno prisustvo, moja transformacija. Oduzelo mi je moć govora. Pa sam je povukao u svoje krilo i krenuo joj govoriti na način koji znam najbolje - sa svojim telom. Sa našom fizičkom vezom koja nadilazi bilo kakvu vezu koju sam imao sa drugim ljudskim bićem. Ljubim njeno lice, njene kapke, njene obraze, krivine njene vilice. Onda dok moja usta putuju duž njenog vrata, vučem ruke dole sa njenih strana, pamteći linije njenih rebara sa svojim prstima, klizanjem niz nagibe njenih kukova sa mojim dlanovima. Pričam sa njom ovako. Moji gestovi zamenjuju reči. Učim zbog tebe, govorim dok joj ližem vrh ramena. Tvoje poverenje mi daje razlog, kažem dok vučem njenu bradavicu do maksimuma. Ne odustaj od mene, ja kažem dok kliznem mojom rukom između njenih bedara da trljam njen klitoris. Osećam zbog tebe, dok je podižem i smeštam na svoj kurac. Iako ne znam ništa o ljubavi, vodim ljubav sa njom. Sasvim. U potpunosti. Neosporno. Ona se umiri sa rukama na mojim ramenima, dok sam upadao u nju i klizio iz nje. Ona je topla i uska, i moj vrh se zakucava u mestu koje čini da se ona uvija i čini da moj kurac poraste još tvrđi. Ona je na vrhu, ali ja kontrolišem sva kretanja - tempo, snagu svojih udara, dubinu mog ulaza. To je ljubavna pesma koju pevam njoj, na način na koji je držim i ljubim i šaljem je u stanje ekstaze, njeni zadihano stenjanje se podvlači pod mene. Pobrinem se da svrši - dvaput, čak - pre nego stisnem prste u njene bokove i pojurim sopstveni orgazam, dostižući ga kad sam ga najmanje očekivao u iznenadnom naletu euforije. To je najslađi seks koji je ikada postojao za mene. Najviše pesnički. Najviše transformativni. Dok se smirujemo zajedno, silazeći sa blaženstva, slećem u prostor jasnoće. Prestajem se brinuti hoće li biti Alayna ta koja će se raspasti zbog ove afere i počinjem prihvatati da ću to biti ja. ~ 138 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Četrnaesto poglavlje Pre Pokušavajući da ignorišem božićnu muziku koju je moja majka pustila, koncentrisao sam se na unošenje nekih procena u tabelu iz jedne od kompanija u kojoj me otac puštao da radim preko odmora. Plexis, jedna od podružnica Pierce Industriesa sa velikim izgledima. Ako moje modifikacije poslovnog plana budu uspešne, zarade za narednu godinu će daleko prevazići ono što je očekivano. Bilo je dovoljno uzbudljivo da me natera da provodim praznike sa porodicom, jedva. “Ne vidim nikakvu kutijicu za prsten pod ovim.” Rekla je moja majka iza mene. Bacio sam pogled iza da vidim kako uređuje poklone ispod jelke u dnevnoj sobi po peti put u sat vremena. Bilo je više poklona nego što sam ikad video odrastajući, i kladim se da je bar pola od njih bilo za bebu. “Neće biti prstena, majko. Neću oženiti Celiu. Rekao sam ti to.” “Stalno se nadam da ćeš me iznenaditi sa božićnom veridbom.” Pričala bi non-stop o planiranju braka sve od dana zahvalnosti. Mislio sam da će Celiini roditelji napraviti uniju. Ispostavilo se da je Sophia još gora. “Zaista bih volela da znam koju boju da kupim.” Dodala je još jedan poklon na gomilu. “Sačuvala sam sve račune, ipak. U slučaju da se tebi i Celii smuči od žute i zelene.” Kada sam organizovao ograničeno očinstvo za Celiino dete, ja sam zanemario faktor znan kao moja majka. Od kako smo objavili naše novosti, Sophia je zujala od uzbuđenosti. Svaki razgovor je proticao oko našeg deteta. Svaki dan je bila nova prilika da razmazi svoje nerođeno unuče. Činilo se kao da ne pije više toliko, iako je to bilo teško dokazati, pogotovo kad sam bio odsutan zbog škole većinu zadnjih nekoliko nedelja. Pomerila je poklon nazad da bi se više isticao. Taj nisam video nikad pre, paket je bio veoma sličan konjiću za ljuljanje. Koliko bi trebalo proći da dete može uopšte da koristi to? Sa uzdahom, okrenuo sam se prema kompjuteru. ~ 139 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Tako mi je drago što se Celia ne vraća u školu narednog semestra. Volela bih da i ti ostaješ ovde.”To je bio joše jedan od razgovora koji smo ponavljali u nedogled. Telefonom, a zatim bar dvaputa dnevno od kada sam došao kući na pauzu. “Boston nije daleko. Pobrinuću se da budem kući za svaki prenatalni ispit. Pobrinuću se da budem ovde kada se rodi.” “To je ono što stalno ponavljaš. Ali porođaj se može dogoditi brzo. Šta ako ga propustiš?” Nisam odgovorio. Iskreno, bio bih srećan kad bih ga propustio. Videti Celiu u porođajnoj sali nije nešto što se kotira visoko na mojoj zabavnoj listi, stvari za uraditi. Ostatak, ipak, vežbe, ultrazvuk, čak i prokleti žuti i zeleni kompleti dečijeg rublja, tome sam počeo da se radujem sa iznenađujućim entuzijazmom. Trebao sam postati otac. Nije bilo važno što biološki nije bilo moje. Jer bih ga potvrdio kao svoje, bilo je moje na svaki moguči način. Sophii je izgledalo da ne smeta što nisam odgovorio. “Znaš, ne moramo čekati posle Božića za ultrazvuk koji će pokazati pol. Verovatno bi se mogli naručiti u jedno od onih mesta gde rade 3D ultrazvuk. Da li da nazovem Celiu i dogovorim to? Ja častim.” “Ne.” Zastao sam dok sam završavao unoseći formulu na kojoj sam radio. “Madge ne veruje tim stvarima. Ona želi da sačeka do njenog redovnog ultrazvuka.” “Ne moramo reći Madge.” “Čak i da si u stanju čuvati tajnu od Madge, ne mislim da bi Celia želela da ide bez svoje majke.” “Ono što ne razumem je zašto vi niste više uzbuđeni zbog toga?” Glas moje majke se približavao dok je govorila. Onda je sela na sto pored mene. “To je tvoje prvo dete, Hudsone. Budi malo više ponosan.” Možda sam trebao bolje odraditi posao u skupljanju entuzijazma. Moj otac, ipak, nije pokazao ništa više uzbuđenja od mene. Mi nikad nismo pričali o tome, ali ako nije pretpostavljao da bi beba mogla biti njegova, onda je on bio idiot. Čak i ako je verovao da sam zapravo ja bio odgovoran za Celiinu trudnoću, moralo bi mu biti barem malo neprijatno sa idejom da je delio istu ženu sa svojim sinom. Meni bi bilo neprijatno, u svakom slučaju. Ali moj otac i ja smo imali očigledne razlike u tome šta je društveno prihvatljivo, a šta ne. ~ 140 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nisam veoma izražajan.” rekao sam, ne dižući pogled sa mog rada. “To ne znači da ne osećam stvari.” To je bila rečenica koju sam ukrao iz nekog filma. Ne bi li to bilo nešto kad bi to zapravo bila istina? Stavila je šaku na moju ruku. “Drago mi je što to čujem, Hudsone. Nekada sam brinula da ne osećaš.” Moja majka nije nikada davala nikakve naznake da je primetila nedostatak mojih emocionalnih reakcija. Utipkao sam još jedan broj i zatvorio svoj laptop. “Šta te zapravo brinulo, majko?” “Ti, Hudsone. Ti si me brinuo.” Spustila je ruku sa moje na stočić. “Sećaš li se kad si imao 12 godina i imao one prijemne ispite za Choice Hill?” Klimnuo sam. Choice Hill je bila elitna srednja škola u koju sam išao. Prijemni proces se sastojao od rigoroznih šest sati sednica različitih testova inteligencije i ličnosti. Deca koja su bila primljena ne samo da su bila najbogatija na Manhhatnu, nego i intelektualno nadarena. “Jedan od psihologa koji je radio sa tobom...” Čelo joj se naboralo kao da je pokušavala da se seti nečeg. Nakon nekoliko sekundi, mahnula je rukom s omalovažavanjem. “Zaboravila sam njegovo ime, ali u svakom slučaju, on je naveo da ti imaš poteškoća sa emocijama. Preporučio nam je da te testiramo dalje da bi isključili skolonost ka sociopatiji, i šizoidni poremećaj ličnosti i Aspergerov sindrom. Jer si imao oslabljen rezultat. Ili iskustvo izbegavanja. Ili nešto slično tome. Ne sećam se naziva.” Srce mi je tupo udaralo u grudima. Ovo je bio prvi put da sam čuo išta od ovoga. “Ali ja se ne sećam da sam bio testiran za bilo šta.” “Oh, ne. Uspeo si se upisati u školu, tako da nismo videli nijedan razlog da nastavimo da tim problemom dalje.” Zavalio sam se u stolicu, nepoverljiv. “Uspeo sam se upisati u školu,” ponovio sam, “i tako vi niste videli nijedan razlog da bi saznali da li vaše dete možda pati od velikog psihološkog poremećaja?” Ona prevrnu očima. “Nemoj se ponašati kao da je to neka velika stvar. Ti si očigledno dobro.” Kako je ona to zaključila da sam dobro? Uvek sam bio sve samo ne dobro. Dok nisam bio posebno željan da doživim nestabilne, iracionalne emocije svojih vršnjaka, ja sam barem želeo da znam šta jebeno nije bilo u redu sa mnom. Šta me dođavola učinilo toliko drugačijim? Ležerno odbacivanje potencijalnog problema mojih roditelja me uznemirilo više od svega. ~ 141 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Koji god moji problemi bili, barem sam znao kako da osećam bes. I ja sam bio posebno ljut u ovom trenutku. Nisam završio sa odlukom da li da izrazim svoju ljutnju ili ne, kad je telefon zazvonio, i doneo tu odluku umesto mene. Domaćica je imala slobodan dan, pa je majka ustala da se javi. Po tonu njenog “zdravo” znao sam da je to jedna od njenih prijateljica. Isključio sam je, otvarajući laptop da uradim malo internet pretraživanje. Taman što sam ukucao “oslabljeno delovanje” kad moja majka jeknu. Pogledao sam preko sobe u nju. Tresla je glavom, rukom se hvatajući za prsa. Jedan dobar deo trenutka, pitao sam se da li ima srčani udar. Onda njene oči pogledaše moje. “U redu, u redu, “ stalno je ponavljala u slušalicu. “Bićemo tamo. Dolazimo. Vidimo se uskoro.” Prekinula je, i video sam da je sva boja napustila njeno lice. “Hudsone. Hudsone, oh ne.” Moje čelo se nabora. Da li je nešto sa tatom? On je odveo mog brata i sestru na klizanje u Rockfeller centar ranije. Ili Mirabelle? Ili Chandler? Majka je požurila prema meni, i ja sam ustao da je uhvatim. Ona je plakala već dok je zakopavala svoje lice u moje rame. “U pitanju je beba,” rekla je u moj džemper. “Celia je izgubila bebu. Ona je u bolnici. Moramo ići.” Nikad nisam pritisnuo tipku za pretražiti. Rezultati za “oslabljeno delovanje” nikad nisu stigli do mene. Nije mi trebao internet da mi kaže da li sam mogao osećati ili ne. U tom trenutku, sve što sam osećao bila je ukočenost. * * *

Gledao sam kako infuzija kapa ošamućen, jedini zvuci u mračnoj, tihoj sobi su bili odmereni zvučni signali srca koje su pratili preko monitora. Celia je spavala. Spavala je već nekoliko sati. Nisam pričao sa njom, niti je video budnu od kada sam stigao. Kada smo majka i ja stigli do bolnice, Celia je bila u porođajnoj sali. Beba, kako nam je rečeno, je već bila mrtva. Posle, ona nije želela da vidi nikoga. Madge i Warren su nam rekli nešto malo informacija koje su i sami znali. Oni su otišli u hitnu kad je Celii pukao vodenjak. Tamo, ultrazvuk nije pokazivao otkucaje bebinog srca. Lekari su rekli da je prošlo neko vreme, dve nedelje pre. Celia je primljena na deo akušerstva. Porođaj je nastavljen prirodno, i posle ~ 142 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nekoliko sati, ona je rodila. Bio je dečak. Proveo sam veče tešeći majku u čekaonici. Na kraju, moj otac je stigao i odveo je kući, gde sam pretpostavio da će žaliti kako zna najbolje, sa bocom votke. Iako je Celia još uvek odbijala da me vidi, ja sam ostao. Oko ponoći, Wernerovi su se pozdravili, obećavajući da će se vratiti odmah ujutro. Tada sam se ušunjao u njenu sobu. Proveo sam noć budan u fotelji do njenog kreveta. Nisam imao razloga biti tamo. Nisam imao razloga otići. “Zašto si ovde?” Celiin glas me trgnuo iz moje ukočenosti. Obrisao sam usta i pročistio grlo pre nego što sam pokušao progovoriti.”Budna si.” “Jesam.” Pritisnula je dugme i krevet se podigao u sedeći položaj. “A ti nemaš potrebe da budeš ovde. Šarada je gotova. Možeš ići.” Njen ton je bio ravan, praznog izražaja. “Ne idem.” “Zašto?” Odgovorio sam iskreno. “Ne znam.” Naslonila je glavu nazad na jastuk, prihvatajući moj odgovor. Nije mi tražila da odem ponovo, i nešto mi je govorilo da je to zato što nije želela da zapravo odem. Iako sam znao da razgovor nije neophodan, svejedno sam pitao, “Kako se osećaš?” Slegnula je jednim ramenom. “Otupelo.” To je bila emocija koju sam dobro poznavao. “To je prirodno.” “Je li?” Ko je jebeno znao šta je bilo prirodno? Sigurno ne ja. “Stvarno ne znam, Celia. Pretpostavljam da jeste.” Zurila je u mene praznih očiju. Pa sam nastavio pričati. “Pretpostavljam da je to neka vrsta odbrambenog mehanizma zbog traume. Znaju li šta se dogodilo?” Ona je krenula vrteti glavom i zaustavila se. “Jedan od doktora mi je rekao nasamo, kad moji roditelji nisu bili u sobi, da se čini da su se pojavili problemi u razvoju. Pitala sam je li to moguće zbog...zbog mog partijanja ranije. Ja sam, uh, pila mnogo. I bilo je i upotreba droge. Pre nego što sam saznala da sam trudna, naravno. On je rekao da ne može biti siguran, ali da je to verovatno bio faktor koji je doprineo tome.” Njen glas je bio sirov od iskrenosti - ili je možda to bilo zbog činjenice da se tek probudila i jučerašnji dan je bio više nego težak. U svakom slučaju, naslutio sam da sam jedina osoba koja će čuti istinu. ~ 143 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova A ja nisam imao ništa da joj ponudim, u smislu utehe. Nisam čak ni pokušao. Pitao sam se, ipak, u tišini koja je usledila, da li je ona mene krivila. Činilo se kao razumna reakcija iz onoga što sam naučio o ljudskom ponašanju. Izgubila je dete zbog upotrebe alkohola i droga. Koristila ih je jer je bila slomljena. Bila je slomljena zbog mene. Bilo je fer da se kaže, onda, da je izgubila dete zbog mene. Ona ne bi ni bila trudna da nije bilo mene. Bilo bi lako reći da su njeni postupci bili njena odgovornost, ali ja sam manipulisao sa njom da vidim kako će reagovati. Bio sam kriv. Nisam osećao krivicu, ili žaljenje čak. Jednostavno sam se pitao da li ona krivi mene. Čak i ovde u ovom neprikladnom trenutku, tražio sam da razumem nijanse ljudske psihologije. Celia je razbila tišinu. “Žao mi je.” “Zbog čega ti je žao?” Dolazeći posle mog unutrašnjeg dijaloga, njeno izvinjenje nije bilo na mestu. Trepnula je nekoliko puta, i ja sam shvatio da ona plače. “Ti nisi zapravo otac, ali osećam kao da moram da kažem ovo nekome. Pa govorim tebi da mi je žao. Žao mi je što sam ubila našu bebu.” Njene suze su tekle u nežnim potocima koje je brisala vrhovima prstiju. Bila je tiha i njeno telo mirno dok je tugovala. Gledao sam je, primajući to u sebe. Ne potpuno bezosećajan, primetio sam da se određena melanholija omotala oko mene. Bilo je to skoro osvežavajuće, osetiti nešto drugo osim tuposti. Ipak, to je izgledalo mnogo manje nego Celiine emocije. To je bila nesreća. Kada je plakanje prestalo, ona je bacila pogled na mene. “Bilo je zabavno na trenutak, zar ne? Pretvarajući se da je naše.” Nagnuo sam glavu dok sam razmišljao o tome. Naša prevara je bila laka za upasti u nju. Ljudi su bili spremni da poveruju, a to je inspirisalo neku vrstu tajnog užitka. Celia je bila u Californii većinu naše prevare, ali u danima pre nego što je otišla, prepoznao sam njenu sopstvenu euforiju. Pokušala je sakriti to sa izgovorom stida i krivice, ali mogao sam da je pročitam predobro. “Osećam se kao da te razumem bolje sada, Hudsone.” Sačekala je dok je nisam pogledao u oči sa podignutom obrvom u znak pitanja. “Zašto igraš te igre. Zašto si igrao tu igru sa mnom.” Moje srce se umirilo za otkucaj. Mora da sam pogrešno shvatio njenu aluziju. Ja sam razjasnio. “Koju igru?”Ispustila je ogorčen uzdah, bacajući glavu nazad na jastuk. “Hajde da ne radimo to sada, Hudsone. Molim te? Budi iskren sa mnom na trenutak.” ~ 144 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Možda je to bilo zbog okolnosti koje su nas okruživale ili dugotrajna melanholija. Ili možda tama u sobi. Ili nedostatak sna. Ili naposletku prilika da razgovaram sa nekim ko je voljan čuti. Najverovatnije je da je bila kombinacija svega navedenog koja mi je dozvolila da zakoračim na sveto tlo i otkrijem svoje tajne. Mirnim, tihim glasom, dopustio sam da prvi zid padne. “To nisu igre.” “Šta su onda?” Ona je uskladila ton i boju glasa mom, kao da je razumela isto tako dobro kao što sam ja, da je ovaj trenutak neobičan. Da je ovaj razgovor bio jedinstven. “To su eksperimenti.” Uvežbao sam oči na mirnim otkucajima njenog srca na monitoru. “Ja...ne razumem...ljude.” Bip. Bip. “Šta ih tera da osećaju. Ekspermentišem da bih razumeo.” Bip. “Ti ne osećaš stvari?” Bip. Ritam njenog srca se nije promenio. “Mislim da ne. Ne na način na koji većina ljudi oseća.” Bip. “To objašnjava puno toga.” Sreo sam njen pogled. “Objašnjava li?” “Da. Objašnjava.” Ona nije optuživala. Jednostavno ukazivala na činjenicu. Bili smo slični, na neki način. Ona je razumela stvari o ljudima. Ona je razumela stvari o meni, u najmanju ruku. “Radio si to više puta nego samo na meni onda?” Klimnuo sam jednom polako. “Da li si naučio nešto?” “Naučio sam mnogo.” “Ali još uvek ne osećaš stvari?” Bila je radoznala, ali je prihvatala. “Ne osećam.” Uhvatio sam naslon stolice, i pustio ga ponovo. “Mislim da je to nešto što se neće nikad promeniti. Ne radim to zato. Ako ništa drugo, što više eksperimentišem, manje osećam. Osim sa tobom. Ti...Ne znam.” Nije bila stvar u tome da nisam hteo da podelim to. Samo nisam imao prave reči. “Ti si previše kao porodica, mislim. Tako da imam...ja sam osećao...nešto.” “Mada, ne znaš šta?” “Ne.” Pokušao sam da shvatim to toliko mnogo puta. “Obaveza, možda. Odgovornost.” Ona se zapetljala u ivice svojih plahti, ali je držala fokus na meni. “Ali sa ostalima, nisi osetio ništa?” “Ne.” Pustila je plahtu, okrenula se i oslonila glavu na jednu ruku. “Da li ikada osećaš bilo šta drugo?” ~ 145 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Bože, mi smo zapravo radili ovo, onda? Ispitivali sve delove, spuštajući sve zidove. Mogao bih se onda i namestiti da mi bude udobno. Prekrižio sam nogu preko kolena. “Ne zapravo. Ljutnju ponekad. Gađenje.” “Nikad nisi sretan?” “Često sam zadovoljan.” Nisam pomenuo da se jedino uzbuđenje koje sam osećao vrtilo oko manipulisanja sa drugim ljudima. Skidao sam se ispred nje, ali nisam morao biti vulgaran. “Šta je sa tugom?” “To je više kao razočarenje.” Pročistio sam grlo. Ovo je bilo najbliže empatiji što će dobiti od mene. “U ovom trenutku, razočaran sam zbog tebe.” Iako, došlo je do trenutka - trenutka u kojem sam saznao da je Celiina beba mrtva i razočarenje se pretvorilo u nešto drugo. Nešto intenzivnije, nešto nepodnošljivije. Činilo se kao da počinje u sredini mene, senzacija toliko jaka da mi je zujalo u ušima. Ubrzo je odjeknulo u mojim kostima, u mojoj koži, dok me svaki deo mene nije...zaboleo. Ali sve što je bilo potrebno je ispravljanje kičme i odluka da ne osećam to više. I u trenu, nastala je tišina. To je otišlo. Ja sam očvrsnuo. Bio je to jedinstveni incident. Jedan koji nikad nisam doživeo. Možda je to trebalo da se desi zbog Celiinog dobra. “Veoma razočaran zbog tebe.” Ugrizla je usnu kao da se borila sa novim naletom suza. “Šta je sa krivicom? Ili saosećanjem? Ili ljubavlju?” Odmahnuo sam glavom. “Ne voliš svoju majku? Ili Mirabelle?” “To je komplikovanije.” Bilo je teško za objasniti moj nedostatak emocija nekom drugom, kada sam jedva i sam razumeo. “Imam sklonost prema njima. Osećam rodbinsku vezu prema njima. Ali to je sve.” Ona je hrapavo udahnula, a ja sam samo mogao pretpostaviti da je ovo otkriće uznemirilo. “Nemoj me shvatiti pogrešno,” dodao sam, “oni meni nešto znače. Ali se to teško meri sa dubinama za koje verujem da drugi osećaju za ljude do kojih im je stalo.” “Da li ti to smeta?” “To me intrigira. Smeta mi? Ne baš.” Bio sam zahvalan na polumračnoj sobi. To je učinilo da iskreni razgovor bude manje intenzivan. “To me zapravo čini jačim, ja mislim. Niko nema moć da me povredi.” Ova ideja me svrbela neko vreme, ali nikad nije bila u potpunosti formirana. Sada kada sam je rekao naglas, zavalio sam se nazad u stolicu i ~ 146 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova utopio se u otkrovenju. Ovaj incident je zapravo bio najbolji test za utiske. Ovo me zamalo povredilo. Ne baš, ali zamalo. I gledajući Wernerove i moju majku i Celiu kako podnose bol kao užasnu groznicu bez olakšanja je iscrpljujuće samo po sebi. Ako sam ikada pomislio da je moja neosetljivost kletva, sada nisam. To je bio moj blagoslov. Prihvatanje ovoga nije promenilo ništa - nije promenilo mene - ali možda je pokrenuo moj interes za proučavanje ljudske psihe. Jer učiti zašto se drugi ponašaju na način na koji se ponašaju, otkrio sam više sopstvene snage. “Hudsone.” Celiin tanki glasić me trgnuo iz mog sanjarenja. “Nauči me, Hudsone.” Podigao sam obrvu, kao znak pitanja. “Eksperimentiši sa mnom.” “Šta? Zašto bi želela da ja...?” Nisam znao kako da reagujem na ovaj ludi zahtev. “Više ne eksperimentišem na ljudima koje znam.” “Ne na meni. Sa mnom.” Ona sede uspravno. “Želim da naučim kako ti to radiš. Nauči me.” Razumevanje njenog pravog interesa nije učinilo njen zahtev nimalo manje čudnim. “Ne. To je apsurdno.” “Molim te.” “Ne.” Ali sada je ona posadila misao u moju glavu, a ja nisam mogao pomoći sebi osim da istražim to. “Zašto?” “Zato što želim da budem takva.” “Kakva?” “Kao neko ko ne oseća.” Ona je pala nazad na krevet. “Ne želim više da osećam. Rekla sam da sam osetila otupelost, ali tu se nešto gore krilo ispod toga. Šiljasti ekseri bola. Želela sam tu bebu, Hudsone. A pre toga, želela sam tebe. Ne više, ali jesam. Sve što je ostalo od svega što sam želela je bol. Pokušala sam te mrzeti, i mrzim te malo. Ali uglavnom ne mogu, a da ti se ne divim. Tvoje metode su impresivne. Možda si ti primer evolucije. Možda je nedostatak emocija ono što je potrebno ljudima da ih digne na sledeći nivo. Zato što mislim da si u pravu - to je tvoja snaga. I ja ne znam da li si rođen takav ili si se pretvorio u to tokom vremena zbog svoje sjebane porodice - izvini, ali to je istina - ali mislim da bih mogla naučiti to. Ili barem pokušati. Šta je loše u tome da me pustiš da pokušam?” Njen glas je ojačao dok je pričala, i sada su njene reči odzvanjale u tihoj sobi. Iskreno, bilo je tu malo šta za opovrgnuti. I mogućnosti koje je njen monolog inspirisao... “U redu.” ~ 147 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona je progovorila iznenađujuće. “U redu? Zaista?” Moj um je već plivao u planovima. Ja nikad nisam bio u potrazi za eksperimentima. Oni bi proistekli iz situacija i odnosa oko mene koji su bili zanimljivi, i koje sam želeo istražiti. Kao što se dogodilo, postojao je mladi bračni par koji je upravo doselio u zgradu mojih roditelja. Iako su nedavno svoje živote obavezali jedno prema drugom, nisam mogao a da ne primetim način na koji je on gledao druge žene. Bilo je mnogo toga što sam hteo proučiti tu. Celia bi se zapravo mogla pokazati korisnom. “Posle Božića. Ako budeš spremna za to.” “Biću spremna za to.” Bila je uzbuđena. Moj puls se podigao na viši nivo. Koliko bolesno je bilo što je njen entuzijazam bio mentalno napaljujuć? Ja sam ugušio svoj nalet adrenalina dodavajući praktičnost. “Postojaće pravila. Neke ćemo morati dodavati u hodu pošto nikad nisam radio sa partnerom.” “Naravno. Gde je zabava ako igre nemaju pravila?” “To nisu igre.” To je izašlo oštrije nego što mi je bila namera, ali je bilo važno za mene da ona razume razliku. “To su eksperimenti. To je nauka.” “Kako god želiš da ih zoveš, Hudsone. To je semantika. Nema ničeg lošeg malo se zabaviti sa tim. Znam da se ti zabavljaš.” Tako da nije bilo bitno što joj nisam rekao da su me igre uzbuđivale. Ona je već znala. I Isuse, i ja sam se već odnosio prema njima kao igrama. Da se nisam tako radovao novoj fazi mog istraživanja, mogao sam biti izritiran. “Možda.” priznao sam. “Tu je uživanje u ispravnom predviđanju kako će ljudi reagovati.” Ona se osmehnu - prvi znak radosti od kad se probudila u hladnoj, sterilnoj sobi. “Na šta sam pristala?” Ali ja sam se iskreno nasmešio nazad.Ona duboko udahnu. Onda se njen izraz lica omekša u nešto više svečano. “Hvala ti, Hudsone.” “Nema na čemu.” Takođe iskreno. Smestili smo se u udobnoj tišini. Moj um se kovitlao od ideja i misli. Možda je zaista nešto dobro proizašlo iz svih nereda sa Celiom. Iako negde duboko u meni, zazvonilo je zvono upozorenja, i dok je bilo dovoljno tiho da se ignoriše, bilo je uporno i ostavilo me sa najmanjom dozom sumnje i straha. Nakon nekoliko trenutaka, ona se prigušeno nasmejala. “Ti si tako smešan, znaš. Ti si kao “Tin Man” iz Čarobnjaka iz Oza. Svo vreme on misli da nema srce, a ipak zaista ima.” ~ 148 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Zanimljivo poređenje.” Uvek sam se više poistovećivao sa Hannibal Lectorom iz čuvenih Thomas Harris serija, o psihološki radoznalom sociopatskom serijeskom ubici. Iako nisam bio serijski ubica, način na koji je taj lik oblikovao i i manipulisao drugima, proučavajući i predviđajući njihovo ponašanje, čitajući o njemu osećao sam kao da se gledam u ogledalo. “Osim što ja zaista nemam srce.” Čak i pri zamračenom svetlu, video sam kako je prevrnula očima. Kucnuh prstom po naslonu fotelje i razmotrio sam osnovu njene analize videla je dobrotu u stvarima koje sam uradio, pretpostavljao sam. Iako je možda doživela to kao dobročinstvo, nisam bio iskren. “Shvataš li ti, Celia, sve što se pojavljuje kao čin saosećanja sa moje strane je jednostavno to, čin.” “Zašto čin, uopšte? Mislim, sa mnom, na primer. Zašto tvrdiš da si otac moje bebe? Zašto si dopustio da te zlostavljam sa mojim načinom da radim sa tobom “eksperimente”?” Napravila je prstima navodnike u vazduhu kad je rekla reč eksperiment. Bilo je nekoliko odgovora koje sam mogao dati, neki sa malo istine, neki potpuno lažni. Činjenica koja je bila bitna je da sam se osećao obavezan. To je bila jedina emocija koju sam posedovao, i kao takva, posedovao sam je sasvim. Ako je moj osećaj dužnosti trebao biti razlog za većinu mog postojanja, onda bih se pobrinuo da živim za to sa svim što sam imao. Ja sam bio odgovoran za Celiinu nepriliku,u mom umu nije bilo sumnje u to i samo zbog toga, ja sam joj bio dužan, bez obzira koliko jak alarm sumnje bio u mom stomaku. “Vidim da formulišeš svoj odgovor tamo, Hudsone. Ne trudi se. Ako ne nameravaš odgovoriti iskreno, nemoj uopšte odgovarati.” Pogledala je u plafon. “Radije bih da samo kažeš da ne znaš.” Pa sam tako izabrao da to kažem. Jer je bilo lakše. “Ne znam.” Medicinska sestra je tada ušla, i ja sam kliznuo van. Bilo je blizu sedam i morao sam otići do kuće i presvući se pre nego što krenem na posao. Noć bez sna je trebalo da napravi jadnim dan u tatinoj kancelariji, ali gore od toga bi bio dan sa mojom majkom koja je bila u žalosti. Jaslice su bile na putu prema liftovima, rekao sam sebi, kada sam shvatio da moje noge idu u tom smeru. Usamljena muška figura obučena u odelo i kravatu je stajala i virila kroz prozore, i čak niz hodnik, sa telom polu-okrenutom na drugu stranu, prepoznao sam ga. Nisam rekao ništa dok sam prilazio prozoru pored njega. Prisilio sam sebe da pogledam ~ 149 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova unutra, prisilio sebe da bacim pogled na novoređene bebe. Prisilio sebe da priznam da je došlo do gubitka u ovom svetu - mom svetu - i da bi trebao barem postojati trenutak žalosti. Razočarenje od ranije se vratilo. Ali to je bilo sve. Za mog oca, ipak, bilo je više. Suze su ostavile pruge na njegovom licu, i shvatio sam da nikad nisam video odraslog čoveka da plače, kamoli mog oca. Bez ikakvog pozdrava, bez gledanja direktno u mene, upitao je. “Da li je bio moje?” Možda je bilo prikladno što je on bio taj koji je u žalosti. Ali činjenice koje su okruživale njegovu žalost, previše mlada kćerka njegovog prijatelja koju je napumpao, žena koju je doveo do toga da pije, tajne koje su zahtevale da on bude tamo inkognito u ranim jutarnjim časovima, sve me to naljutilo previše, preplavljujući sve ostalo. “Nisam spavao sa njom,” rekao sam, potvrđujući njegove sumnje. “Ali to dete nikada nije bilo tvoje. Nemoj nikada govoriti kao da je bilo bilo šta osim moje ponovo.” Zatvorio je oči kada je novi talas bola izbrazdao njegov izraz lica. Ostavio sam ga tamo kod prozora, i zaputio se prema liftovima. Ostavio ga da se bori kroz svoje kajanje i krivicu i žalost i bol u srcu, sve te besmislene emocije koje su ga učinile slabim.

~ 150 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Petnaesto poglavlje Posle Imam samo nekoliko minuta pre nego se Alayna vrati iz kupatila. Trebao bih je čekati go na krevetu, i hoću. Već sam napola go i tvrd. No, dok sam skidao pantalone i bokserice, kroz um mi prođe kao munja brzinom misli vredne odmora. Ova soba, ovo mesto me je osvojilo. Mabel Shores nosi doživotna sećanja, ali najistaknutija u ovom trenutku su leto s Celinim eksperimentom. Pokvarilo je svaku divnu stvar koja se dogodila ovde u Hamptonsu,ovog vikenda s Alaynom. Odzvanjalo je u uhu kao podsetnik na moje greške,moje mane, i vrlo malo je onog što sam mogao učiniti da je ućutkam. Prisutnost mog oca ovde, ovog vikenda ne pomaže. Trebao sam biti zahvalan da je on protivteža od majčine kurvinske dobrodošlice, ne verujem njegovim motivima s Alaynom. Ne želimda se sprijatelje,kao što bi on. Ona me ne bi nikad izdala kao što je Celia, iako znam da on nije godinama napravio potez na nekog koga poznajem od tada, ali ne bih podneo misao da bi pokušao nešto sa Alaynom. To me plaši, a ja nikad nisam bio onaj koji se plašio. Sećanja progone i druge. Moja majka je stalno podsećana, i iskazivala je to na Alayni.Njena nevoljnost da zaboravi prošlost i Celin pobačaj i prigrli Mirabellinu trudnoću, kao i njeno prvo unuče me učinilo da posumnjam. U kraju Sofijina uma je li znala? Je li sumnjala na tajnu koja se ticala Celie i deteta? Verovatno ne, ali kako nije osećala da ima nešto van toga? Pretpostavljam da je to razlog zašto je spomenula ponovno danas, bacajući je Alayni u lice. Razumem da sećanje ne napusta moju majku ne napusta ni mene, ali to nije izgovor za način kako povređuje Alaynu. Način na koji mene povredi. To je još jedan novi osećaj koji je u meni poslednjih nekoliko dana, ali nisam siguran kako se zove. Naklonost? Saosećanje? Ta mi je bol duboko u grudima i kad god je Alayna povređena,očajnički želim da je zaštitim, ne zbog mene, nego zbog nje.Način na koji sam morao izvući se i otkriti to s Alaynom ... Obećao sam da ću biti iskren s njom, uprkos ogromanoj laži koju nosim uvek sa sobom. ~ 151 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Dakle, kada je pitala o detetu, rekao sam joj što sam mogao. Prvi put, hteo sam joj reći sve, ali znam kako bi mogao izložiti najgori deo mene. Da, zna neke od njih,ali ona uistinu ne zna kako grozan sam bio. Gde se priča o Celinoj bebi uopste završava?Njenim pobačajem? Pitala me da je podučim kako da bude kao ja? Jedino što sam mogao učiniti je moliti Alaynu da mi veruje. Dala mi je svoje poverenje i pre, a ja nisam imao pravo na to onda ni sada, i opet mi je ga dala. To je još jedna cigla u mom paketu krivice. Koliko dugo mogu povlačiti ovo okolo pre nego što nas oboje povuče dole? I nije samo krivica ta koja me vuče prema dole. Postoji više emocija. Toliko toga je kad god je Alayna u pitanju. Sve je novo i jako, osećam se kao boja na slikarskoj paleti, sve mutno da ne mogu raspoznati emocije kakve zaista jesu. Ponekad s pogledom u očima i mekim pritiskom usana i način na koji daje i daje, Pitam se, šta i ako ona ne oseća. Rekao sam joj, upozorio je,da ovo ne može biti stvarno. No, je li i ona nemoćna kao što sam ja u svemu ovome?Nije li to pitanje koje Celia stavlja na probu? Alayna je više iskusna sa osećajima. Mogu se samo nadati da se nije promenila.. Ali ako se promenila ...Bože, to bi me moglo ubiti. Čujem njeno koračanje u kupatilu, požurim nazad na krevetu. Odjednom udari me drugačije sećanje od Mabel Shoresa. Mirabellin dan venčanja. Dok ja nisam imao nikakvu veru u romantične odnose, ona jeste. Njeno duboko ukorenjeno poverenje u Adama me zbunilo potpuno da sam je na kraju morao pitati kako može biti tako sigurna udavajući se za tog čoveka. Kad voliš nekoga gledala me u oči i odgovorila bez treptanja njihov svet te više zanima nego vlastiti. Nemam vremena da preispitam zasto mi sećanja dolaze sad, kad su se vrata kupatila otvorila,Alyna je stajala spremna za mene.Nosila je crvenu čipkanu spavaćicu koja privlači paznju na prekrasne sise.Kosa joj se slevala niz ramena,izgledala je neverovatno. Ostao sam bez daha. “Isuse, Alayna. Ti si tako prokleto lepa.” Začuđen da mogu govoriti,zaklištio sam svoju kitu stojeći u punom smeru između mojih nogu.Pustiću te da to nosiš dok te jebem.Ona se crvenila a ja se pitam hoću li izdržati da ne dođem dok je dirnem. “Dođi.” zarežao sam.Pođe prema meni a onda se zaustavi. “Čekaj, ja imam kontrolu, sećaš se?” Zaboravio sam da sam pristao na to, inače nije mi prijatno da pustim uzde,ali za Alaynu se ustvari radujem.Možda neće razumeti,ali ovo je moj način da joj kažem verujem i ~ 152 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ja tebi. Sednem nazad na pete, pozovem je da ima vlast, da preuzme odgovornost. Oči joj zaiskre,gricka se za usnu i izda mi svoju prvu naredbu: “Sedni uz naslonjač.” Jebo te,tako je seksi. Ne mogu pomoći sebi,cerio sam se dok sam ispunjavao naredbu.Ona se uspe u podnožju kreveta,i puže uz dužinu mog tela. Grudi su joj savršene,izložene za moju pažnju, ali takođe sam vučen ka njenim očima.Gorele su od požude,ali bilo je još nečeg,nečeg mekog i lepog,što se ne može opisati. Liznula je moju kitu i zaboravio sam na sve osim tog divnog jezika. “Uradi to opet!” Nisam zaboravio ko ima kontrolu ali treba da zna šta želim. “Možda i hoćuzadirkivala je!” Isuse, ona je tako prokleto slatka. Sagla se do moje kite ponovo,ljubila i lizala glavu,dok ga nije celog primila u usta. Mumlao sam. “Oh draga,sisaš me tako dobro.” Zadirkivala me sisajući, lizući i milujući nejednakog ritma.Uskoro moram preuzeti ili ću umreti. Sa zapletenim prstima u njenoj kosi držeći je mirnom,nasrnuo sam joj u usta. Nije dopustila da odem daleko s ovim,a kad je vratila kontrolu, oslobodila me, jaukno sam zbog gubitka njene topline. “Želiš li još?” nasmejala se. “Moraćeš pričekati.” Želim više, ali ja ću uzeti šta daje. Penje se dalje na moje telo i opkorači me oko struka.Moj kurac je udarao od njenu guzu.Jebo te,pravo mučenje. U raju sam! Raširi ruke preko mojih grudi, koža mi gori od njenog dodira, sagne se dole po poljubac.Ukus joj je bio tako dobar!Uzmem joj lice u ruke,držeći je u mestu,da bi je mogao pojesti.Odmahnula je, oslobodila glavu,podsetila me koliko sam van kontrolne zone izašao. Ne znam šta da radim ako ja ne kontrolišem. “Šta želiš?” upitao sam iako je zvučalo više kao da molim. “Dodirni moje sise!” “Rado!” Zavučem ruke u njenu spavaćicu,pomilujem joj sise. Grub sam jer znam da ona tako voli,ali i ujedno sam i napaljen da ne mogu biti nežan.Svučem joj spavaćicu i sedem tako da joj uzmem sisu u usta. Sisao sam i grickao bradavicu a bio sam nagrađen jecajima. “Hudsone, oh, Bože.” Volim njenu reakciju, a moram je imati više. Skliznem svoju ruku pod gaćice i pređem preko njenog klitorisa, po njenim naborima dok ne nađem je otvorenu. “Već si tako mokra, dragocena!” Liznem preko nabubrele bradavice,i ona zadrhta.Spremao sam se da joj kliznem prste u rupu,kad se setim da je ona u vozačevom sedištu.Nagoveštavao sam je na vožnju. “Da li bih trebao staviti svoj prst u tebe? Reci mi!” ~ 153 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Hoću tvoj kurac u meni!” Isprobavala je samo svojim zahtevom, što me načinilo samo tvrđim. Nema ništa više što bih želeo nego se zakopati u njenu mokru pičku,ali suzdržavao sam se.Sisao sam njenu drugu bradavicu,dok nije zajaukala. “Ali nisi još spremna za mene, dragocena!” “Spremna sam dovoljno.” zahtevala je. “Želim da te jašem.” To je sve što je trebalo. Pocepao sam njene gaćice i bacio u stranu.Uhvatila je moju kitu i trzala u ruci. Opkoračila me,tako sam blizu da budem u njoj. “Ne mogu da zamislim zašto ja zaslužujem ovo?” Rekao sam milujući joj sise.Znam još od prošlih puta kako će biti,kako ću se osećati kad njena pičkica se stisne oko mene.Ne samo fizički, nego i psihički. I uplašim se. Tako, rekao sam nešto kao usrani podsetnik za nas oboje da ništa od ovoga ne može biti stvarno. “Trebao bih te nagrađivati na vrlo uverljivom aktu djevojke danas.” Ona se umiri i shvatim odmah da sam je povredio. Uverljivost za tu izjavu da bi je mogla povrediti ,reci mi nešto što nisam želeo da znam. I ona je osećala. Sve! Nisam siguran kako da se nosim s tim saznanjem. Mehurić euforije eksplodira mi u grudima i proširi se preko udova. Ali mozak je pokušava zaustaviti. Ona ne može pasti na mene. Ne može. Jer, ako jeste, to će je povrediti više kad sve dođe kraju, a doćiće kraj. I to će uništiti mene. Samo ne znam šta će me uništiti više, kad završi sve ovo ili što je ona povređena. Sranje,tako sam sjeban. Oči joj čini se prepoznaju sve što mi ide kroz glavu. Tad, uz prkos da je gotovo, čini me ponosnim, podiže bradu i klizne dole na moj penis. Čvrsta i sirova. Ona zatrese, pokušavajući uzeti me dublje. Kao metafora mislim, kako pokušava ući dublje u moj život, i kako nailazi na otpor od mene vremenom i opet. Iako ne može se ništa uraditi s metaforom, mogu joj pomoći u doslovnom smislu. Stavim svoje ruke na njen trbuh,gurajući je unazad polako, dok se ne otvori i klizne dole tako da sam zakopan potpuno. “Jebo te!” uzdahnem. Ti si tako uska, Alayna. Tako, dobra. To su seksi reči, ali u mojoj glavi, smisao njih je mutan. Njena stisnuta mokra pica je tako dobra? Ili je sve ostalo u vezi s njom,da je osećaj tako jebeno dobar? Podizala se gore-dole po mojoj dužini. Pokušao sam dominirati tempom, ali ona je zadržavala svoj stalani ritam, klizeći gore-dole. Gore i dole. Najveći erotski prizor, a moja nesposobnost da usmerim išta od toga ~ 154 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova čini me nemirnim.. Ruke mi lutaju po njenom telu, dotiču je, miluju, i konačno moj palac na njenom klitorisu, tu barem mogu preuzeti određenu kontrolu. Bože, Bože ona plače, stišće mi penis s njenom pičkom. Blizu je, a ja sam uhvaćen u načinu, kojim se izvija i meškolji na vrhu mene. Koža joj svetluca od znoja, a obrazi zajapureni tako lepo. Priča dok na meni jaše, njene reči pomešane sa slomljenim jaucima. “Sretna sam, Hudsone. Ti si me učinio sretnom.” Ona obično nije govorila i upijao sam svaki zvuk koji je napravila, svaki osećaj koji je delila. Sve to je povećalo konfuziju i želju u meni. Ne želim čuti te stvari. Želim da ona kaže više. I govorila je. “I ja sam tebe usrećila.” Želim da se zaustavi, ali i da nastavi. “Mi se zaljubljujemo.Ovo smo mi zaljubljeni!” Te reči su smrt za mene. One su lep otrov, i ne mogu ih slušati više. “Dosta!” Odmah sam je okrenuo ispod mene. Savijem joj noge i gurnem natrag te sam ušao u nju buntovničkom silom. Ulazim u nju da ućutkam reči koje još uvek odjekuju mi u glavi, zaljubljeni, mi smo se zaljubili. Nije to trebala reći. Kažnjavao sam je zbog izrečenih besmislenih misli i ako ima istine u tome, odbijam priznati. Ali ja sam znao. Dok je Alayna došla ne otvorena ispod mene, tako sam ja počeo špricati svoje oslobađanje u nju dugim vrućim pulsevima, znao sam da je u pravu. Da ovo ne može biti izbačeno iz našeg sistema bez očajnog,ljutog seksa. Da se ovo ne može zaboraviti, pokopati ili ignorisati.. Tu su emocije između nas, a ako je to ono što se zove ako je to zapravo ljubavto neće nestati. A koji kurac da ja radim s tim? Odvojim se i padnem na krevet. Koliko god da želim biti,nisam ljut na Alaynu. Ljut sam na sebe.Na Celiu. Ljut, da ona ima veze s bilo kojim delom mog odnosa s Alaynom, što bi moglo biti najčišći trenutak celog mog života. Najviše od svega, ja sam pogođen. Nikad nisam bio pogođen od bilo koga,a to znači da sam zbunjen i možda me malo strah. Ili možda više strah. Ne znajući što drugo, privučem Alaynu na pregib ruke, zatvorim oči i pravim se da spavam. Voleo bih da sam mogao pasti u blaženstvu nesvesti, gde misli i osećaji ne mogu gristi i kidati me kao što to rade ovde dok ležim budan. To nije kao da postoji nešto novo i da nestane. Iste misli recikliraju mi kroz glavu: Mi smo zaljubljeni. Mogu li zaista biti ~ 155 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova zaljubljen? Moram završiti ovu igru. Moram joj reći sve, i onda ću je izgubiti. Ali neću li je izgubiti i onako? Na kraju i ljubav završi? Ili šta ako se ne završi? Šta ako ova vrata što je otvorila, poplave od osećanja koja je oslobodila, trajni deo mene? Prošlo je gotovo sat vremena kasnije, pre nego što joj se disanje ujednačilo u duboki ritam, znao sam da je spavala. Skliznem iz njenog zagrljaja i počnem se znojiti. Čak i s odećom, osećam se potpuno go. Je li ovo kako se sada osećam, ljubav? Sedam u fotelju pored kreveta i gledam je dok pokušavam sve to rešiti. Reči sa Mirabelle dan venčanja vrate se k meni: Kada voliš nekoga, njihov svet te zanima više od svog vlastitog. Sve o Alayni me zanima više od mene. Zato sam razmišljao o tom sećanju. Jer negde u mojoj sjebanoj psihi, shvatio sam da je ono što osećam za nju je ljubav pre nego sto je i imenovala. Izbegao bih prihvatiti je, znajući da je neverovatno, prekrasno rađanje ljubavi u meni nije moglo doći u gorem trenutku. Šta god da učinim, a ja još uvek nemam pojma šta će biti tačno znam samo da će biti poricanja. Ili ću poreći ovo osećanje i sve ono što ova žena dovodi do mene, ili ću poreći Celiu i njene sjebane igre. Osporavanje ove ljubavi bilo bi bolno za nas oboje, ali priznajući u moju ruku je zavaravanje Alayne ... Ne mogu da prestanem misliti o tome koliko će me prezirati zbog toga. Proveo sam ostatak noći u potrazi za izlazom iz ove zbrke. Planirao sam plan za planom koji uključuje dalje manipulacije i laži. Ali ja ne želim više biti ta osoba, pa sam samo napustio sve i ostato bez strategije. Ovo je još jedno prvo za mene, još jedna novina,kome mogu kredit dati,prekrasnom stvorenju koje spava u mom krevetu. Kada bleda svetlost ujutro počinje ulaziti kroz prozor,zamislim se na trenutak da je budim i govorim joj da je volim najviše. Rečima a onda s mojim telom. Mogu zamisliti toplinu u njenom pogledu ako joj kažem. Čujem način na koji mi govori natrag,opet i opet izjavljivali bismo napred i natrag, s našim usnama, s našim jezicima. Ta fantazija ne ide daleko ipak, zbog svih odluka koje ću napraviti, ali jedna stvar je sigurna,ne mogu joj reći kako se osećam,dok joj ne kažem sve. Moja definicija ljubavi se još uvek formira, ali sam siguran da uključuje transparentnost i iskrenost, a ja ne mogu joj to dati ili bez dok ne kažem svoje tajne. Ne mogu zaista izjaviti joj ljubav, dok je ova tamna zavesa zatvorena nad jednim od najvažnijih delova nas. To je bol na mojoj strani. Mač s dve oštrice. Ne mogu je uzeti dok je ne oslobodim. Stoga pustiću je da spava.Trebam distrakciju, izvadim ~ 156 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova laptop i pregledam moju epoštu. Sve sam ugasio dan pre,uzeo slobodan dan rada na Alaynin zahtev, a sad sam imao nekoliko nepročitanih poruka koje moram proslediti.. Shvatio sam da su mnoge od Rogera i drugih članova iz mog Plexis tima. Uprkos mojim pokušajima odugovlačenja,odbor je glasao za prodaju u ponedjeljak. Šta je danas. Moj lični život je u rasulu, ali ovo je moja kompanija, mogu učiniti nešto po pitanju toga. To je posao, to mi je poznato. Mesto gde se mogu napraviti razlike. Trajalo je samo nekoliko tekstova i šaka epošte i organizovati moj odlazak ovog jutra. Istuširao sam se,spakovao svoje stvari, pazeci da ne probudim Alaynu. Zurim u nju dugu minutu pre nego odem.Bilo je toliko toga što joj želim reći, toliko želim biti s njom. Ali ne znam kako. Tako je teško.Bojim se da je ovo poslednji put da je vidim golu u krevetu, i odem bez pozdrava. Ostaviti je, bila mi je najteža stvar koju sam uradio.Takođe i jedina koju sam mogao. * * *

Dole u kuhinji, nađem svežu kafu.I Celiu. Sedi sama za šankom, kao da me čeka. Ne razgovaram s njom,dam joj do znanja tek nakon što uzmem šoljicu i gutljaj kafe. Trebam dozu kofeina da se nosim s njom. Voleo bih da imam nešto jače. Pogledavši na sat na aparatu, kažem joj. “Jedva je osam.” ostavim šoljicu dole. “Čemu dugujem zadovoljstvo tvoje prisutnosti?” “Razgovarala sam sa Sofijom o nekom redizajnu koji želi od mene da uradim.” “Da, da. Naravno.” Moja majka je najavila to još dan pre. Celia može legitimno raditi za nas, ali znam je dovoljno dobro da je njena poseta namerno planirana da se podudari s mojom posetom. Okrenem se prema njoj, pregledam kuhinju za znakom od drugih. “Gde je ona onda? Moja majka.” Celia sleže ramenima. “Otišla je da kupi neki časopis sa slikom,želi je koristiti kao inspiraciju.” Podboči se laktovima na šank i stavi bradu u sklopljene ruke. “A ti? Zašto si ustao i obučen za posao u vreme Hamptons odmora?” “Moram hitno na posao. Moj odmor je završen.” “Oh, Hudsone, žao mi je što to čujem.” Majka reče ulazeći u sobu s hrpom isečaka iz magazina u jednoj ruci i sokom od narandže u drugoj. “Je li ti i Alayna oboje odlazite?” ~ 157 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Pogledam dok je uzimala gutljaj. Moja majka nikad ne pije čist đus. “Ne. Nisam je hteo probuditi.” Bacim pogled na Celiu. Može uzeti to htela iline stvarno nije važno u ovom trenutku. Ako misli išta od toga, neće propustiti. “Ja ću ostaviti svoj automobil za nju, da se vrati u grad ako želi.” kažem majci.”Iako, nisam baš siguran da Alayna vozi. Ako želi taksi, možeš joj to dati da plati.” Izvadim novčanik i dam majki stotinu. Ona ima novca i može ga takođe dati Alayni, ali me ne bi iznenadilo, ako bi tvrdila da nema novca samo kako bi Alayni otežala. “U redu.” Uzme novac s naborom na čelu, koji govori da je mrzela biti ometana. “Kako ćeš ti ići u grad?” Gurnem novčanik natrag u jaknu. Moram ići do aerodroma u East Hamptonsu, zapravo. Moj avion je već tamo i čeka me. Samo treba da me Martin odveze, ako ti ne smeta.” “On nije ovde,tek kasnije dolazi, žao mi je.” Ali nije joj žao. Njen osmeh je presladak, iskra u oku joj presvetla. Ona voli kad ima kontrolu nad situacijom. Voli kad tuđi planovi ne idu kako očekuju. Nije prvi put da se pitam, je li ona mene naučila? Ili sam je naučio nju?Ali ne zadržavam se na pitanju. Nemam energije ili volje da razmišljam jutros. “Odvesću te ja.” Celia se ponudi. Moja čeljust se zateže. Mogu osetiti zamku u koju ću biti uhvaćen.”To nije neophodno.” Rekao sam pristojno. Imaš sastanak s majkom. Uzet ću jedan od drugih automobila. Klimnem u pozdrav i pođem, kad majka zakoraci ispred i zaustavi me. “Nemoj biti glup, Hudsone. Neka te odveze. Naš posao nije hitan. Možemo raditi kasnije. Je li tako, Celia?” “Naravno.” Celiin osmeh čini me bolesnim.Prođem rukom kroz kosu. Između nedostatka sna, napetoj okolnosti, Celinoj prisutnosti, mamino ranojutarnje piće i moj unutrasnji nemir u vezi Alayne, nemam snage svađati se. “Dobro!” Osim toga, ostaviti Alayna samu s majkom je dovoljno loše,ali ostaviti je sa Celiom ne bi bilo mudro. Spremni smo ići u roku od deset minuta. Na vratima, moja majka čini šou od pozdrava, iako nema nikog napolju da gleda, a Celia je već čekala u automobilu. Potom se izvini i ode u kuhinju, verovatno da napuni sebi piće.Mirabelle se spuštala niz stepenice pre nego što sam otišao. “Gde ideš?” ~ 158 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nemam vremena da objasnim celu situaciju, ali bojao sam se za majčinu priču, pa sam Mirabelle na brzinu ispričao koliko je moguće. Kad sam završio, nije se činila sretnom. “Ali nisi rekao ni zbogom Alayni?” Odmahnem glavom. “U žurbi sam.” Stavi šaku na svoj okrugli bok. “Trebaće ti dva minuta. Idi gore i reci svojoj devojci šta se događa.” “Mirabelle, nemam vremena za ovo.” Uzmem naočare iz džepa aktovke i stavim ih. Ne treba mi sestra gledati u oči. Nisam siguran šta će videti. “Hudsone, ovo je...” Tražila je reči, šta je mislila za sve to. “To je strašno, eto šta je. Obično sam na tvojoj strani, i znaš da jesam, ali već me sram zbog tebe u ovom trenutku.” Nisi jedina, mislim. Nema se šta reći, pa sam pošao. Vazduh se oseća gust kad sam krenuo, ipak, pa joj kažem preko ramena: “Pobrini se da Alayna...” zastanem, nisam znao kako da dovršim, izjavu. “Pobrini se ona stigne kući dobro.” Pobegnem pre nego što je ona odgovorila. Celia je čekala na prilazu. Ostavim aktovku pozadi, sednem na mesto suvozača i zakopčam pojas. Osećaj preko grudi je ograničavajuči. Opustim ga i pokušam se uveriti da sam bolje, kao da je mala širina materijala odgovorna za moj dah. Želudac mi se okreće kad je Celiin automobil krenuo do glavnog puta. Ne mogu pogledati unazad. Osećam se dovoljno usrano. Nisam ovako hteo ostaviti Alaynui otići sa Celiom daleko, čak i bez pozdrava. Ta pomisao me zaustavi je li to onda ono što sam odlučio? Da je ostavim?Bilo je nepodnošljivo, ali i neizbežno. Samo nekoliko minuta je prošlo kad je Celia skrenula na autoput pre nego je progovorila. “Koliko dugo ćeš me držati da čekam?” Protrljam lice rukama. “Šta želiš znati, Celia?” “Nemoj biti jebeni kurac, Hudsone.” Njen odsjaj je očit čak i iza njeni tamnih naočara. “Ti znaš šta želim.” Znam. Želi izveštaj o napretku, da tako kažem. Kako mogu odgovoriti? Još se oporavljam od mog nedavnog samootkrića. Izgubljen sam. Ne mogu izaći iz ovog lavirinta bez udarca u zid. Nemam nikakve nade za beg. Pitanje je ima li Alayna? Nisam impulsivan čovek, ali sam napravio u momentu odluku. Iako ne postoji ništa idealno o tome, znam da je najbolje što sam mogao učiniti. ~ 159 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Obavezaću se tome sa svemu sto sam imao. “Gotovo je, Celia.” kažem joj. “Igra je gotova.” Ona uzdahne. “Ne to sranje opet.” “Ne, nije to sranje.” To nije ono što želim reći. Okrenem se pogledam je u lice , da vidi koliko sam iskren. “Dao sam ti vremena, kao što si i hela. I sada je gotovo. Ne postoji ništa što ti je potrebno da dovršiš eksperiment.” Podigne obrve iznad ruba naočara. “Kako to misliš?” “Mislim...” Mrzim se zbog onoga što ću rećiza deljenje nečeg tako intimnog i privatnog između mene i Alayne ali ja sam poznat po gadostima. Forsiram se na reči. “Mislim da je ona već emocionalno uložila sve u mene. Ne trebam provoditi više vremena s njom. Možemo završiti poslovni aranžman koji imam s Alaynom, ti možeš da proučavaš njenu reakciju kao što si i želela.” Celia je još uvek skeptična. “Igra je završena znači za sve to, Hudsone. To zvuči previše licno.” “Znam.Pustio sam svaku mogućnost bilo čega s Alaynom. Odustajem.” Grudi me stežu, teško dišem. Kao da sam uhvaćen pod gromadom od diva. Moji udovi su otupeli ne mogu se kretati, a bol... on je oštar i uporan. Drobi me. Uz ozbiljnost patnje,nije lako objasniti zašto ovo radim, čak i samom sebi, ali se trudim razmišljati kroz nju u svakom slučaju. Alayna kaže da je zaljubljena u mene, a oprezan sam jer svako može smatrati me privlačnim.Ali osećam njenu ljubav,pulsira mi u venama,kao da ju je ubrizgala u mene s poljupcima,s noktima na leđima,s njenom pičkicom kad su naša tela bila mokra od vođenja ljubavi. No, stvarnost je da Alayna u stvari i ne zna mene. Ne sve o meni. A ako bi ikad i saznala, ne samo da bi ljubav nestala, nego bi bila i povređena. Gotovo sam siguran da će je to povrediti više od moga napuštanja sada. To je kockanje, predpostavljam, ali je najbolja šansa koju ima. Njene kreditne kartice i studentski krediti već su plaćeni, a potvrde će biti poslate sutra. Savršeno vreme da se završi ova šarada, i neću je videti više.Pustit ću da naša privatna stvar naizgled nestane. Možda mogu neko vreme raditi u našem inostranom sedištu. To će biti dobar izgovor da se maknem iz njenog života. Onda ću se nadati i moliti, čak i nisam čovek koji se moli, da ne upadne u prošla ponašanja.A ako i upadne, ja ću ponuditi bez obzira anonimno podršku kako mogu. Celia će osvojiti svoj ~ 160 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova eksperiment, ali ja neću dopustiti da Alayna bude trajno oštećena. Oporaviće se. Ja ću i jedva biti ispupljenje na njenom putu. Celia zuri u mene.Pokušava me čitati, pokušava utvrditi moj ugao. Konačno, upita: “Jesi li na...” Prekinuo sam je. “Da li u sumnjaš u moje iskustvo s tim stvarima? Dovoljno je teško i držati se plana.” Nemam uverenja da uverim i Celiu također. Srećom, ona odustane. “Ne. Ne sumnjam. Samo tako je brzo. Očekivala sam da će ti trebati više vremena.” “Skoro je tamo. Alayna daje srce lako, čini se.” Laž je, i ja to znam. Alayna ne daje svoje srce tako lako, ona ga daje u potpunosti. Ona ne pada za bilo kim, i kad voli to joj je sve. To je razlog njene opsesivne sklonosti. Naučio sam to o njoj. Neću dopustiti da Celia to sazna. Dovoljno sam i onako izdao Alaynu. “A ti?” Celiino pitanje udari me u glavu, osećam njegovu tupu snagu. “A ja ...?” Dao sam svoje srce, iako Alayna nikad ne može znati. Ona je vlasnik, svega i potpuno.Svaki otkucaj daleko od nje je ritam koji maršira prema smrti. Ako je bilo šta u mom životu pre nje, sadržaj je izbledeo u sećanju. Ovo ostavljajući je, je tama koju nikad nisam video. Ali zašto to Celia čak i pita? Ona je uvek bila potpuno svesna da mi je zaključano srce. Da li je osetila promenu? Zna li da nisam više čovek s kojim se mogla igrati?Ili je to samo još jedan od njenih trikova? Izvadim telefon i počnem prevrtati preko ekrana dok sam joj govorio. “Nisam siguran na šta impliciraš.Ali nije važno. Nemam vremena za ovu šaradu više. Pokušavam pokrenuti kompaniju sa kojom sam na rubu gubitka. Ako nemaš ništa protiv,trebam usmeriti pozornost na to odmah, a ne na ovu glupu igru.” Znajući da će Celia misliti da radim nešto za posao, otkucam tekstualnu poruku Alayni. Plexis kriza. ‘Nazvaću te čim budem mogao.’ Neću zvati. Videću je da na kraju završimo stvari više formalno, ali to neće biti preko telefona. Vozimo se u tišini nekoliko minuta pre nego što Celia tiho kaže: “Možda sam pogrešila s tobom.” Njezna zagonetna izjava privuče mi pažnju iz mrzovoljnih misli. Nekoliko sekundi pokušavam pratiti izvor njene primedbe. “Šta to znači?” Ona sleže ramenima. “Previše si odrastao da se igraš, valjda.” ~ 161 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ne verujem onom što je htela reći, ali neću je gurati. Radije ću kapitalizirati na otvaranju koje mi dala. “Previše odrastao jer imam život i odgovornost? Da, previše sam odrasto..Ovi eksperimenti nemaju više mesta u mom životu.” “Ne znam za to.” kaže dok smo stizali na aerodromu. “Videćemo.” Njene reči su zlokobne, ali ne pustam ih unutra. Hladan sam, kao čelik. Stavio sam masku, istu onu koju sam dugo nosio da sakrijem da nemam osećaja,sad je nosim da sakrijem osećaje.

~ 162 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Šesnaesto poglavlje Bacam svu svoju energiju na spašavanje Plexisa, i to i dalje nije dovoljno. Kompanija je prodata ispod mene. Nisam iznenađen. Moji predlozi su bili pun pogodak, ali moja prezentacija je bila osrednja. Ispao sam iz igre, pažnja mi je podeljena. Pitam se koliko dugo ću biti podeljen ovako - pola mene u sadašnjem trenutku, druga polovina uvek sa njom. Dok je sve ovo nepoznato za mene, proučavao sam dovoljno raskida da vidim da postoji oporavak za većinu pojedinaca. Siguran sam da ja nisam kao većina pojedinaca. Otezao sam u Cincinnatiu većinu utorka, ne želeći da idem kući na Manhattan. Na kraju, nemam više razloga da odugovlačim, i ja odlazim kući. Sleteo sam uveče. Ja sam razbarušen i iscrpljen, ali umesto odlaska kući, pitam vozača da me odveze do Sky Launcha. Nema koristi od odlaganja viđanja Alayne. Moram da završim sa našim poništenjem tako da bih mogao nastaviti dalje. Primećujem koliko je sati kad stižem. Malo je rano za Alaynu da bude na poslu, ali tako je bolje. Ako sam već ovde kad ona stigne - pričajući o poslu sa Davidom, možda - onda će moja poseta izgledati ležerno. Izgledaće kao da je moj susret sa njom naknadna misao. To bi joj trebalo pomoći da vidi da ja verujem da bilo šta što postoji između nas je svakodnevno. Obično. Nisam siguran da će poverovati u to. Iskreno, nisam siguran ni da želim da poveruje. Ali ona mora. Zato što stvari sada stoje ovako. Ovako stvari moraju biti. Klub je u mraku dok ulazim. Krenuo sam prema kancelariji - ako je David ovde, tamo ću ga naći. Vrata se otvaraju dok prilazim, ali kako ulazim u okvir, nisam spreman za prizor koji me pozdravlja. David je ovde, ali u njegovim rukama je Alayna. Oni su zagrljeni, i to je previše intimno za zagrljaj između prijatelja. Ne mogu videti njeno lice, ali izraz na njegovom je onaj sa kojim se mogu povezati. To je obožavanje. To je privrženost. To je možda čak i ljubav. Emocije pucaju kroz moje telo na pogled. Ljubomora, zaprepašćenje, prezir - emocije se miksaju u toksični koktel besa. Nikad nisam bio ovako obrađen, ovako pomodreo. Moja krv ključa, koža svrbi, a u stomaku osećam kao da ga je neko udario. ~ 163 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ali ja stavljam svoju masku. Tako da David ne vidi ništa od toga kad me ugleda. Umesto toga vidi hladnoću i čelik, što može da bude veoma zastrašujuće, saznao sam. Istog trena, on pušta Alaynu i odstupa od nje. “Gospodine Pierce.”

Alayna se zavrti i njene oči sretoše moje. Njene oči zasjaše sa brigom, sa strahom i krv joj se povuče sa lica. Njena briga me omekašava. Ipak, nije dovoljno. I dalje sam obuzet svojim besom.Kučka cele stvari je da nemam pravo da se osećam na ovaj način. Da osetim išta od ovoga što osećam, naspram nje. Doneo sam odluku. Izabrao sam da odem i sahranim svaku emociju koju ona možda meša u meni. Njoj je dozvoljeno da grli svakog muškarca kog hoće. Ona može ljubiti i jebati bilo koga ko joj se dopadne. Jer ona nije moja. Stomak mi se stegnu. Sve što vidim je crveno. Ja sam nejasno svestan Davida kako govori i onda zvuka zatvaranja vrata dok odlazi. Barem je bio dovoljno pametan da je znao da treba otići bez pitanja. Shvatam da sam ljut na njega takođe - on je radnik i pravi poteze oko šefove devojke. Moja osećanja prema njemu su tako mali deo nemira ipak, i meni je drago zbog njegovog odlaska. Sada sam se fokusirao na usmeravanje agonije da kuva u meni. Ako moram osećati ovaj bol, barem ga mogu iskoristiti da je odgurnem od sebe. “Hudsone.” Ona govori moje ime, i to zvuči kao pokvaren akord svaki slog visi u vazduhu s različitom težinom. Ona zakorači prema meni. “Pročitala sam o Plexisu. Tako mi je ža...” Kao da me briga za Plexis u ovom trenutku. Presekao sam je. “Šta se dešava između tebe i njega?” Nije moje da pitam, ali iako je moj glas iskontrolisan, nemam vlast nad svojim postupcima. Potrebno mi je da odgovori. Potrebno mi je da ublaži ovaj strah da ne oseća za svakoga ono što oseća za mene. To je suludo. To je iracionalno. I ja ne mogu prestati da trebam to. “Ništa.” Ona uzdahnu. “David je, um...bio je to prijateljski zagrljaj, to je sve.” Njen odgovor čini samo ubod gorim. “Izraz njegovog lica je bio mnogo više nego prijateljski.” Zakoračio sam prema njoj, zahtevajući svojim telom odgovor pre nego što sam uopšte izrazio pitanje na koje moram dobiti odgovor.”Da li si ga jebala?” ~ 164 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ne!” Proučavao sam je suženih očiju. Postoji nešto što ne govori mogu joj pročitati na licu, pročitati u njenom stavu. Postoji nešto između njih. “Ali gotovo jesi,” nagađao sam. “Ne.” Njen ton je nepopustljiv, ali njene oči se pomeraju. Ovo, njena laž, kidaju me više od bilo čega. “Zašto ti ne verujem?” “Zato što imaš ozbiljne probleme sa poverenjem. Koji je tvoj jebeni problem, u svakom slučaju?” Postoji racionalni glas u mojoj glavi koji vrišti da ovo nije način na koji treba da se ponašam. Da su njene veze privatne i da nisu moja briga. Da ovo nije moje mesto. Ona. Nije. Moja. Želim da ga poslušam. Želim da smirim žestoku oluju koja putuje kroz moj svaki živac. Ali to je nemoguće. Pa odustajem, puštajući da me bura proguta kad sam koraknuo prema njoj i zarežao. “Rekao sam ti pre. Ja ne delim.” Bilo koje planove sam imao za naše puteve odjednom su bili ništavni i nevažeći. Jer iako je ne mogu imati, iako bih je trebao pustiti, upravo sam je potraživao. Blesak prihvatanja joj je pojavljuje u očima. To je sjajno, i ja se držim za svetlo toga dugo posle nego što se izgubilo zbog izazova koji je usledio. “Ali ja moram tebe da delim sa Celiom?” “Prokletstvo, Alayna. Koliko puta moram to da ti kažem? Ništa se ne dešava između mene i Celie.” Ubedio sam sebe da to nije laž, zato jer je pitala za romantični odnos. U mojim kostima, siguran sam da ona naslućuje istinu - da postoji neka vrsta veze između Celie i mene. Alayna me može pročitati predobro da joj ovo promakne. Ipak, ja odbijam da bacim imalo svetlosti na moje tajne. Tako da ona koristi jedino oružje koje može.”I ništa se ne dešava između mene i Davida.” “Stvarno? Nije tako izgledalo kad sam ušao ovde.” “Kao što nije tako kao što je izgledalo kad si otišao sa Celiom dok sam ja još uvek bila gola u tvom krevetu?” Ljutnja me udarila kao munja. Kako može da ne razume? Zgrabio sam je za nadlaktice i povukao na sebe. “Ostavljajući te to jutro je bila najteža jebena stvar koju sam uradio dugo vremena. Ne tretiraj to olako.” Zatim, jer mora znati kako se osećam, i jer je to jedini način na koji znam da joj kažem, obrušio sam se ustima na njene. Grizem i kidam njene ~ 165 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova usne. Ja sam brutalan i pravim joj modrice. Ovo, ja joj kažem svojim poljupcem, je kako sam se osećao kad sam morao otići. Ona se otrgnu. “Hudsone, stani.” Ali ja ne mogu. Moram da doprem do nje. Ili možda samo trebam njeno telo da smiri bes u meni. Ja ne znam ništa više osim ove strasne hitnosti da je imam. “Prestani.” Ona me gura po prsima. “Ne. Moram da te jebem. Sada.” “Zašto? Da li obeležavaš svoju teritoriju?” Njeno pitanje me iznenadi. Da li je to ono o čemu se ovde radi? Da li je ova reakcija samo nastavak moje iracionalne ljubomore? To nije ono što sam želeo da ovo bude. Moja pauza joj omogućava da se oslobodi od mog stiska. “Ne poseduješ me, Hudsone! Prestani da se zajebavaš sa mnom kao da sam jedna od tvojih ostalih žena. Ne sa mnom, sećaš se?” To je istina sa kojom se trudim ne suočiti, koja me ošamarila sa takvom silom da to ne mogu poreći. “Zar ne misliš da ja to ne znam? Svakog minuta svakog dana, ja podsećam sebe da te ne mogu osvojiti. Da to ne mogu uraditi tebi. Ali to ne znači da ne želim to.” Reči su požurile iz mene tako brzo, ja ne mogu da ih svarim sve dok ne vise u vazduhu oko nas. U njima je jasnost. Želeo sam da je osvojim. Koliko sam odbacio Celiine planove i branio svoje postupke kao blagonaklone prema Alayni, uvek je postojao deo mene koji je želeo da je poseduje. Da je potčinim. Da je pobedim. Da li je to bio pravi razlog što sam pristao na igru? Jer ne mogu odoliti, a da ne igram? Mogućnost bi zabolela Alaynu koliko i mene. Suze joj se prosuše po obrazima. “Dakle, ja sam kao i ostale.” “Ne. Nisi.” Želeo sam da manipulišem sa njom - to je želja koja nikada neće nestati. Ali je slabila sa Alaynom. Ona se zadržala u pozadini iza toliko mnogo drugih, istaknutijih želja. “Rekao sam ti pre,” Ja joj kažem. “Ne želim da te povredim više nego što trebam da te osvojim.” Ona jeca dok govori, “Već si uradio oboje.” Strava me obuzela kao ledeni tuš. “Jebi ga.” To nije ono što sam želeo. To je bilo sve što sam pokušavao sprečiti. I iako sam znao, znao sam da sam je povredio, podsećanje na to, u paru sa tim da je ona izjavila svoju ljubav, nadjača me. Realnost njenih emocija izbacilo je sve moje na ~ 166 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova površinu. Sve sam sjebao. Ne postoji mogućnost ni za jedno od nas da odšeta od ove veze kao da je rupa na putu. Ne postoji dobra odluka koja se može doneti. Napravio sam našu priču tako da se samo može završiti u bolu. Koraknuo sam unazad, daleko od nje, kao da se mogu distancirati od pakla do kog sam nas doveo. Ali, ona me prati, jurišajući u moje ruke i ljubeći me sa istom odlučnošću kojom sam se ja ranije potisnuo na nju. Ne mogu odoleti. I nema svrhe, zaista. Oboje smo prokleti bez obzira na sve. “Alayna.” Uzimam ono što mi daje, uzimam pohlepno. Moja ruka gnječi njene grudi dok joj ližem usta. Moja druga ruka je privlači bliže. Ona izgovara moje ime. Govori mi da me treba. Ne trebam čuti reči. Osećam to u njenom poljupcu, u njenom telu dok se ona prepušta meni. Brzo sam joj skinuo gaćice i polegao je na kauč. Moj pogled nikad ne napušta njen dok je razodevam. Ona je predivna ovako - sva raširena za mene, njena pička svetluca od njenog uzbuđenja. Pa čak i preko ovog erotičnog izgleda, tu je lepota u značaju njene kapitulacije. Čak i u svom bolu, ona gleda na mene tražeći utehu. Baš kao što i ja gledam u nju. Ne mogu odlagati našu povezanost nimalo duže. Spustio sam se na vrh nje i ušao u nju. Ja sam nemilosrdan sa svojom brzinom, sa svojom žestinom. Fokusiran sam samo na oslobađanje, moje i njeno, moj palac trlja njen klitoris dok se zabijam u nju. Naš seks je iskonski i sirov. To je ogledalo naših okolnosti, ne bi trebali želeti jedno drugo, ali privlačnost koja nas vuče jedno prema drugom, je jača i istinska od svega što možemo kontrolisati ili protivrečiti. Nemam reči za ovu povezanost, pa je kupam sa jedinim zvukom koji ima smisla, njenim imenom, prosutim sa mojih usana iznova i sa poštovanjem. Onda je to reč koja objavljuje moje oslobađanje dok svršavam unutar nje divljačkom eksplozijom. Ona poravna moje svršavanje sa njenim sopstvenim, vičući dok se stišće oko mene. Padam na nju, zakopavajući moju glavu u njen vrat. Moj kurac se trza u njoj dok se smiruje. Ona je topla i sigurna, i dok se naše disanje smiruje, ja se opuštam u njoj. Ovo je prvi put u mom životu da se mogu setiti da sam potpuno opušten. Uprkos nedostatku odluke u našim neprilikama, ja sam slobodan u njenim rukama. U svetilištu ovog trenutka, otkriće dolazi prirodno.”Želeo sam da te osvojim. Ali nisam želeo da te povredim.” Stegnuo sam svoj stisak oko nje. “To je poslednja stvar koju sam želeo.” ~ 167 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sa ovim jednostavnim pristupom, moje opterećenje se razvedri. Ima toliko toga u čemu još uvek nosim krivicu. Mogu gotovo zamisliti kako bih se osećao kad bih se oslobodio čitavog tereta, ciglu po ciglu, priznanjem po priznanjem. Alayna provuče ruku kroz moju kosu, njeni prsti šalju varnice elektriciteta kroz kožu moje glave. “To je deo veze, H. Ljudi budu povređeni.” Ona poljubi moju glavu. “Ali možeš i ispraviti to, takođe.” Iako su njene veze možda bile atipične, Alayna ima mnogo više iskustva u ovome od mene. Shvatam da na mnoga pitanja koja imam može odgovoriti ona. Nisam navuknut da tražim pomoć, ali ja podižem pogled da sretnem njene oči i zamolim, “Reci mi kako.” Ona zaljulja moje lice svojim rukama, njen palac krenu kliziti preko moje kože. “Pusti me unutra.” “Zar ne vidiš da već jesam?” Ja sam je pustio dalje nego što je iko ikada bio. Ona je slomila zidove za koje nisam ni znao da stoje. Ona to čak ni ne shvata. Ili to jednostavno nije dovoljno. Zatvara oči i proguta. Kada ih otvori ponovo, suza se sliva niz njen obraz. Ne pomera se ispod mene, navlačeći gaćice dok je ustajala. Tu je moj odgovor, onda. To nije dovoljno. Ali ovo je sve što mogu dati, zbog njene zaštite kao i zbog sopstvene. A ja sam još uvek zaglavljen između čekića i nakovnja. Gde me ovo ostavlja sa Celiom? Gde me ovo ostavlja sa Alaynom? Uzdišem dok uvlačim košulju u pantalone i zakopčavam ih. Vratio sam se tamo gde sam i počeo, gde je najbolja odluka da okončam ovo. A ja ne mogu. Zato se borim za nju umesto toga. Iako ne znam kako. Iako je to najgora moguća stvar koju mogu da uradim. Ustajem i prilazim joj. Omotavam svoje ruke oko nje odpozadi i mogu osetiti njeno povlačenje protiv njene želje da se nasloni na mene. Ona ostaje na mestu, ipak, i ja joj nežno pričam u uho. “Zašto se ponašaš kao da bežim?” “Zato jer me isključuješ. Zar to nije isto što i bežanje?” To je potpuno isto. Pogođen sam iznenadnim sećanjem Alayne u našoj spavaćoj sobi u Hamptonsu. Ja sam spavao, a ona je izašla na plivanje. Kada se vratila, bila je uznemirena. “Šta je sa tobom? Šta ćemo sa tim da si se pojavila u našoj spavaćoj sobi uplakana i nisi mi čak mogla reći ni zbog čega plačeš?” Ona se napnu u mojom rukama. “To je bilo drugačije.” ~ 168 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Šta bi moglo biti drugačije? Ja sam upropastio mozak pokušavajući da smislim scenario koji ju je povredio. Onda, sa odvratnom sigurnošću, ja znam - moja majka. Okrenuo sam Alaynu prema meni. “Šta ti je rekla, Alayna?” Zaratila je sama sa sobom samo na trenutak pre nego što je odgovorila. “Da sam beznačajna. Nazvala me je kurvom.” Jebi ga. Moj bes je raspiren, usmeren prema mojoj majci sada. Celo vreme sam bio tu da spašavam Sophiu. Sada ne mogu smisliti nijedan razlog zašto. “Moja majka je bezdušna i okrutna.” Tako dugo vremena bih dodavao kao i ja toj frazi. U ovom trenutku, ne osećam se nimalo kao ona. Podižem Alayn-inu bradu da me pogleda u oči. “Ti nisi kurva, Alayna. I veličina tvog značaja u mom životu ne može se opisati rečima.” To je najbliže što mogu doći sa izjavom o emocijama. Kao da zna pročitati moj podtekst, ona doda, “Ona je takođe rekla da me nikad nećeš voleti.” Moja ruka pada sa njenog lica. Ja sam zapanjen. Da bi joj moja majka rekla to, pod jedan, je užasno za mene. I prosvetljujuće. Ali što je još važnije, ja ne znam kako da odgovorim. Ja ne mogu pobiti izjavu, ne bez priznanja da učim kako da volim zbog nje. A ne mogu reći to sve dok ne budu postojale laži između nas. Zato kažem jedinu stvar koju mogu. “Rekao sam ti to pre.” Ona se povlači iz mojih ruku. “Pa ona mi je rekla ponovo.” Ona se zavrti prema meni. “Eto, dakle, otvorila sam se. Jesi li sretan?” Povredio sam je. Ponovo. To nije ono što sam mislio, ali ja sam iskidan. Ja sam bespomoćan. “Alayna...” Ali ne mogu ništa dodati ovome da popravim stvar. Davim se u svojim tajnama, i osećam da sve dolaze do vrhunca. Ako ne mogu otići, moram joj reći istinu. Svaki komadić istine. Ipak, reči su mi se zalepile u grlu. Sa suzama koje su joj zamazale lice, ona moli, “Kako nisi mogao pomisliti da bih se mogla zaljubiti u tebe, Hudsone? Čak i ako nisi mislio da se to dogodi, kako ja ne bih mogla? Da li ti to znači išta uopšte?” Osećam se kao da me ošamarila. “Kako možeš pitati to?” To što me ona voli znači sve. To je razlog zašto sam sa njom ovde sada, batrgajući se bez pravca. Njena ljubav je jedini svetionik nade sa kojim sam se susreo u svom mračnom svetu. Ja se držim za to. Držim se za to kao konopca za spasavanje. ~ 169 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Naravno da znači. Ali, Alayna,” uvek to ali, “ti ne znaš da li bi to mogla još uvek reći da me poznaješ.” “Ja te poznajem.” “Ne znaš sve.” Tajne se guraju o moje usne, preklinjujući da budu oslobođene. “Samo zato jer me nisi pustio unutra!” Raširio sam ruke od frustracije. “Šta je to što želiš da znaš? Šta sam radio drugim ženama? O Celii? Ja sam razlog zbog kog je zatrudnela, Alayna. Jer sam proveo celo leto zavodeći je da se zaljubi u mene dok ja nisam osećao ništa prema njoj. Zabave radi. Da bih nešto radio.” Ove reči se prosuše kao suze koje su još uvek mrljale Alaynine obraze. Sa njima, bol i patnja koje nisam osećao niknuše u meni. Užas onoga šta sam uradio pusti korenje. Gađenje zbog mojih radnji, žaljenje, krivica, sve to me preplavi sa svakim slogom kojim sam izjavljivao to. Ipak, ja ne mogu da ih zaustavim. “I onda, kada sam je potpuno slomio, ona je postala destruktivna spavala je okolo, išla na žurke, drogirala. Ti navedi nešto, ona je to uradila. Ona nije ni znala ko je bio otac.” Poslednji deo je laž, ali nisam hteo uplitati Jacka odmah. Nije u tome poenta, u svakom slučaju. Poenta je da je to tamo sada, jedna od mojih najvećih tajni. I dok postoji olakšanje u priznanju, ćebe nesigurnosti visi u vazduhu kao teška izmaglica koja prekriva moj vid. Pre nego što sam mogao da pročitam Alaynu tako dobro, svaki izraz, svaku misao koja bi joj prešla preko očiju. Sada ne vidim ništa. Siguran sam da je ova priča odbija, gadi joj se - kako i ne bi? Ali ne mogu to videti na njenom licu. Ona drhtavo uzdahnu i obrisa svoje oči. “Pa si ti tvrdio da je tvoje.” “Da.” Suzio sam oči, proučavajući je dok je obrađivala ovo. “Jer si se osećao odgovornim.” Njen glas je ravan, lišen bilo kakvih modulacija. “Da. Izgubila je bebu u trećem mesecu. Verovatno zbog alkohola i droge koje je konzumirala ranije. Ona je bila razorena.” A ja sam razoren sada, kao da se gubitak upravo desio. Tu je neka prisnost u bolu, i ja se sećam nagoveštaja tog bola još onda. Bio sam ubeđen da me Alayna naučila kako osećati, ali sada se pitam, da li su ove emocije uvek bile u meni, zaključane, čekajući nekog da ih oslobodi? “To je strašno.” Alayna reče, i ja ostavljam svoju introspekciju, fokusirajući se nazad na nju. I dalje ne mogu da je pročitam, još uvek ne ~ 170 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova mogu shvatiti o kojim strašnim stvarima ona misli iza tih lepih smeđih očiju. “To je strašno,” ona kaže ponovo, njen glas je obojen konfuzijom, “ali ja ne razumem. Ti si mislio da ću zbog ovoga prestati da te volim...zašto?” Pao sam na rukohvat sofe, zbunjen njenim nedostatkom brige. “Zato što to menja sve. Uradio sam to. To je ono ko sam ja. To je moja prošlost i veoma je ružna.” Konačno, njeno lice se otvori, ali nije razočarenje to što vidim u njoj, to je saosećanje. Ona se pomeri prema meni i smesti svoju ruku na moje rame. “Da li misliš da je tvoje ružno drugačije od mog?”Njen dodir, njene reči - one su teške za podneti. Ona pravi presvetle moje grehove. Oni nisu ništa slično kao ono što je ona radila. “Ovo nije kao kad pratiš nekoga okolo ili pozivaš previše puta, Alayna.” “Bila je to nepredvidiva tragedija, Hudsone. Igra koja je izmakla kontroli. Ti nisi namestio da Celia zatrudni i izgubi bebu. I ne možeš umanjiti stvari koje sam uradila na jednostavnu izjavu kao tu sad. Povredila sam ljude. Duboko. Ali to je bilo pre. Manje od idealne prošlosti, sećaš se? To ne znači da nam to određuje budućnost. Ili našu upravo sada.” Njene reči posegnuše duboko u mene, kroz moju kožu, u moje kosti, i ja je čujem. Stvarno je čujem. Ona je izrekla ideju s kojom sam se igrao od kad sam je upoznao. Mogu li se ja - možemo li se mi - osloboditi naše prošlosti i zakoračiti u budućnost bez okova? Ispustio sam dah koji sam zadržavao i dodirnuo suzu koja joj je krenula niz oko. “Kada sam sa tobom, skoro verujem u to.” “To samo znači da moraš provoditi više vremena sa mnom.” To me zamalo nasmejalo. “Da li je to ono što to znači?” Možda je to ono što to znači. Ja sam se pozabavio sa idejom sa više iskrenosti nego što sam ranije uradio. Mogu li biti sa Alaynom ovako? Stvarno? Poći drugim putem, da li bih ikada mogao pronaći snagu da ne budem sa njom ovako? Skliznuo sam palcem dole da joj pomilujem obraz. “Juče ujutru, kada sam primio poziv koji je zahtevao da budem u Cincinnatiu nisam mogao čak dopustiti sebi da te pogledam, kako spavaš u krevetu. Da jesam, ne bih bio u stanju da odem.” Njeno lice se razvedri. “Mislila sam da si otišao jer si odlepio. Zbog ove stvari oko ljubavi.” ~ 171 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nisam odlepio.” Ne zbog stvari oko ljubavi. To me obradovalo. “Bio sam iznenađen, to je sve.” “Iznenađen?” “Da je to ono što smo osećali.” Ogradio sam se od stvarne izjave. “Da je to bila ljubav.” “Bila je, “ ona reče sa sigurnošću. “Još je.” “Hmm.” Pustio sam da se njeno potvrđivanje slegne oko mene. Ova stvar koju sam osećao prema Alayni počela je kad sam je prvi put vidio, prva varnica se upalila u trenutku kad sam je prvi put video. Od tada, to je ostala konstanta, rastuća i osvetlujuća, odbijajući da uzme oblik koji sam mogao identifikovati, ali uvek jačajućeg intenziteta. Ljubav, tako ona to zove. To je novo. To je neverovatno. “Nikad nisam ovo osećao pre. Nisam znao.” Krstario sam njenim telom sve do kukova, gde sam ih ostavio. “Ali, Alayna, ja nikad nisam imao zdrav romantičan odnos. Svaka žena koja me volela...” Grlo mi se stegnu dok se podsećam bola koji sam prouzrokovao Celii i drugima koje su tvrdile da su zaljubljene u mene. “Ne želim da slomim i tebe.” “Nećeš me slomiti, Hudsone.” Ona je tako sigurna. “Mislila sam da hoćeš, na prvu. Ispostavilo se da me činiš boljom. I ja mislim da radim to isto tebi.” “Radiš.” Ona je jedina stvar koja je to uradila. “Ako odlučiš da ne...ideš putem...ovim na kojem je šta god je ovo što imamo, to će boleti. Ali neću biti slomljena.” “Ali bi to bolelo?” Već sam se posvetio novom planu, onom koji nije još u potpunosti formuliran u mojoj glavi. “Kao ništa do sada.” Ja ne želim da je povredim. To je razlog zašto joj ne mogu priznati sve, ali je to takođe zašto ne mogu ni da je ostavim. Ona je to sada potvrdila. I dok ja u potpunosti shvatam da će biti bola u nekom trenutku u našoj vezi, odlučujem da to neće biti sada. “Onda nam je bolje da krenemo tim putem.” To je pogrešno, siguran sam. Definitivno je sebično jer želim ovo više od ičega. Privukao sam je bliže, grleći je rukama i govoreći reči koje sam došao reći. “Alayna, otpuštena si. Ne možeš biti više moja devojka za pretvaranje.” Onda sam dodao nove reči koje sam tek izabrao u svojim mislima. “Umesto toga, budi moja devojka.” Sreća blesnu u njenim očima. “Nekako mislim da već jesam.” “Jesi.” ~ 172 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Mogu li te i dalje zvati H?” “Apsolutno ne.” Taj smešni nadimak za mene od nje. On je malo nežan. Nikad joj to neću reći. Zatim je ljubim, pečateći naš novi dogovor. To je ovde, dok oblikujem svoje usne njezinima sa nežnom strasti, gde se moj plan učvršćuje. Voleću je ovako, bez reči, ali sa svojim životom. Pustiću je unutra koliko god mogu. Posvetiću joj se u potpunosti. Njen svet će biti moj. I ja ću uraditi sve što budem mogao da je zaštitim da ne bude povređena, uključujući sakrivanje jedne tajne iz moje prošlosti koja bi je povredila više nego bilo koja druga - ona koja uključuje nju. Sve ovo joj govorim u poljupcu. Ona je ta koja se povlači, ali samo dovoljno daleko da upita, “Šta sada?” Osećam njenu strepnju. Ona nema pojma šta joj sve nudim, i ja imam osećaj da će potrajati dok ona shvati. Uskoro, nadam se, biće u stanju da čuje sve što ću joj govoriti sa svojim neverbalnim replikama. Za sada, pokušaću koristiti reči. Nasmešio sam se malo. “Dođi kod mene kad završiš ovde.” “Nisam slobodna do tri sata.” “Nije me briga. Želim te u svom krevetu.” Želim je u svom životu. Preseliću je u svoj penthouse čim mi ona dozvoli. I još važnije, kad bude spremna. “Onda, reći ću da.” Da li idem prebrzo? Uskoro ću imati 30 godina, i osećam po prvi put u svom životu. Mislim da po većini standarda, zaostajem. Ona mi pomaže da ustanem, i moram je pustiti da poravnam odeću. Već mi nedostaje njen dodir, ali neće proći dugo dok je ne vidim ponovo. Moje oči bacaju pogled na nameštaj iza mene - upravo smo se jebali tamo, i tek mi je sad palo na pamet da je kauč nov. “Lep kauč.” kažem. Stvarno lep kauč. Ona se smeje. “Hvala.” Proučavam je, raspetljavajući joj od seksa zapetljanu kosu, i popravljam joj haljinu. Bože, ona je neverovatna. Ona je sve što nikad nisam znao da želim. Ja sam ovisan o njoj - ona je moja droga i ja ne mogu dobiti dovoljno svog fiksa. Ali ona je takođe i upravo suprotno. Ona je moj lek. Ona je melem koji mi olakšava i izbavlja me. Ona je rehabilitacija. Ona je lekovito sredstvo. Ona je razlog. Uzimam njene ruke u svoje, iznenađen što se ne tresem. Iznutra, adrenalin pumpa, ne sa strahom, već sa iščekivanjem. ~ 173 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Reci Jordanu da te doveze do Bowerya. On zna gde je to.” “Ne u stan za jebanje?” Uzbuđenje iskri iz njenog glasa. “Ne. Moj dom. Ostaviću ključ kod portira.” Provuče prste kroz moje i zakikota se. Volim taj zvuk. Skoro koliko i njene reči. “Mi zaista radimo ovo, zar ne? Idemo napred.” “Zaista idemo.” Povlačim je u svoje ruke, želeći da zna kako u potpunosti radim ovo, nadajući da će ovaj zagrljaj da joj kaže. Njena usta su na mom uhu, i ona šapuće, “Zaljuljaću tvoj svet.” Onda zasisa moju ušnu školjku. Gricnem je za vrat, razmišljajući već o tome kako ćemo krstiti moj krevet kasnije večeras. “Ne mogu dočekati.” “Ni ja.” Ostavljam je poslu i krećem kući, formirajući listu stvari koje je potrebno pripremiti za nju. Trebaće joj odeća i proizvodi za kupatilo. Imam skoro sedam sati dok ona ne dođe. To je dovoljno vremena za mog asistenta da učini moj dom pristojnijim za moju devojku. Moja devojka. Moja. Od kad sam rođen, imao sam sve što sam mogao poželeti. Novac mi je kupovao svaki hir. Nikad ne bih mogao proniknuti šta sve pripada meni, a ipak znam da nikada nije bilo bilo čega tako lepog i posebnog i dragocenog kao što je Alayna. I ona je moja. Isto koliko sam i ja njen. Znam da izgledam miran i stabilan, ali unutra, ja sam lud od sreće i vrti mi se od ovog saznanja. Kako sam ikada mogao verovati da je moja snaga u mojoj neosetljivosti? Ovo, ova beskrajna navala ljubavi i radosti i vitalnosti, ovo je stvarna snaga. Neću se zavaravati, ovo neće biti lako. Biće prepreka. Celia. Moja majka. Moja prošlost, čak. Ali ništa od toga mi se ne čini važno kao ono što se događa u meni. Alayna je dovoljan razlog da se borim sa svakim neprijateljem i više od toga. Pa, iako mi je većina večeri ispunjena pripremama za Alaynino fizičko prisustvo u mom životu, takođe je ispunjena i smišljanjem plana da zaštitim našu ljubav. Naći ću način da zaobiđem Celiu. Ja sam onaj koji ju je izgradio; sigurno je mogu nadigrati. A Alayna...Sačuvaću moju tajnu od nje. Bez obzira koliko bude potrebno, bez obzira na cenu. Ona nikad neće saznati izdaju koja ju je dovela u moj život. Za njeno dobro, ja ću sakriti istinu. Samo za nju. ~ 174 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Sedamnaesto poglavlje Pre Otvaranje vrata na potkrovlju je teško sa ustima na zaobljenoj brineti koju sam doveo kući, ali nekako sam uspeo. Unutra, pritisnuo sam je o zid, i držao njene ruke iznad nje, moj torzo se zakopao u njen, pokušavajući da pronađe utehu za moju podivljalu napaljenost. Polizao sam joj gornju usnu, i onda povukao glavu unazad. “Monica, želeo bih da budem džentlmen u vezi ovoga, ali ne postoji toliko ljubazan način na koji bih ti rekao koliko ću te naterati da svršiš večeras.” Ona dahnu, i ja se naslonih da joj grickam uho. Jauk je izazvala oštrina mojih zuba na njenoj ušnoj školjci, od čega mi kurac poče pulsirati. Ona prodahta opet, ali ovog puta to nije bilo tako seksi. Odgurnu me od sebe i sa ljutitim pogledom preko mog ramena upita, “Ko je jebote ona?” Trebala mi je sekunda da ispratim njen pogled. Kada jesam, morao sam da se borim protiv osmeha koji je pokušavao da se uspuže preko usana. “Celia, nisam znao da ćeš biti ovde večeras.” Bio sam iznenađen koliko i Monica što vidim svoju gošću. Dobra stvar je da sam bio izvrstan u pretvaranju. “Da,” Celia reče, glumeći stid. “Pretpostavljam da sam trebala prvo nazvati.” Bila je ogrnuta samo belim, paperjastim peškirom, njena kosa je bila umotana u drugi peškir na vrhu glave. Čak i bez rumenila koje bi dodalo autentičnosti u ovom trenutku, njen govor i pokreti su izgledali iskreni. Mala eksplozija ponosa se proširi kroz mene. Bio sam impresioniran. “Hudsone,” Monica reče, podsećajući me da je i dalje tu, kao da sam mogao zaboraviti sa kurcem koji mi je još lupao u pantalonama. “Ko je jebote ona?” “Ona je...” Prošao sam rukom kroz kosu i gledao u jednu ženu pa u drugu, kao da tražim objašnjenje. “Ja sam Celia. Prijateljica.” Ona povuče svoj peškir više preko svog gipkog tela. ~ 175 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Zaista mi je žao što prekidam tvoj sastanak. Idem samo da se obučem. Izvinite me.” Ona se izvinila ponovo dok je otrčavala u moju spavaću sobu. “Hudsone?” Duboko sam udahnuo, uklanjajući zadovoljstvo iz svog izraza na licu, pre nego što sam se okrenuo prema svojoj pratilji. “Ona nije niko, Monica. Stara prijateljica. Nisam znao da će biti ovde.” Pomerio sam se napred da je poljubim ponovo, ali ona okrenu lice od moga. “Zašto je onda ovde? Da li ona ima ključ?” Njena sumnja me oduševila. Čitava nameštaljka sa Celiom je imala za zadatak da moja najnovija “devojka” posumnja u moju vernost. Eksperiment je trebalo da ispita koliko dugo bi subject, Monica, ostala sa mnom ako bih joj davao znakove iznova i iznova da joj ne mogu ostati veran. Ovo je bilo prvi put u našoj vezi da sam dao Monici razloga za sumnju. Mi smo se viđali tek jednu nedelju. Nisam je ni jebao još, aktivnost koja je bila na dnevnom redu večeras. Dok se Celia nije pojavila, u svakom slučaju. Sada sam bio još više zainteresovan da nastavim sa Monicom, jer, iako nisam očekivao da se moj partner u zločinu pojavi ove određene noći, činjenica da se naša igra pokazivala plodnom učinila me veoma srećnim. Napalila me. “Da, ona ima ključ.” Dao sam sve od sebe da zvučim posramljen ovim priznanjem. “Ali samo zato jer ona ostaje ovde povremeno. Kada se posvađa sa svojim dečkom. Nisam znao da će biti ovde.” Izgovor je bio načinjen u letu pošto mi se nije pružila prilika da se pripremim za ovaj scenario. Monicine oči se raširiše. “Ona je gola, Hudsone!” “Očigledno nije znala ni da ću ja biti ovde.” Povukao sam je u naručje i naslonio čelo o njeno. “Hajde. Nateraću je da spava na sofi. Ili mi možemo uzeti hotelsku sobu.” Ona se istopila u mojim rukama, rukama naslonjenim na moje podlaktice. “Ne mogu verovati da ja čak uzimam u obzir ovo.” “Monica, hajde. Ostani. Želim da ostaneš.” Ovo je bilo lako reći jer nije bila laž. Radovao sam se zakopavanju u nju od trenutka kad sam je ~ 176 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova izabrao za naš eksperiment dve nedelje ranije. Poljubio sam je u obraz. “Znaš i ti da želiš da ostaneš.” “Želim, ali ne znam.” Bože, bila je tako blizu da bude ubeđena. Protresao sam svoju karlicu od njenu dok sam se spuštao na njena usta za poljubac kojem nije mogla reći ne. Ali pre nego što su moje usne dodirnule njene, ona se povukla. “Ne. Ne mogu. Možda je ovo nevino kao što kažeš, ali ja mislim da je dobra ideja da se vratimo korak unazad.” Oborio sam glavu sa samo malo preteranim uzdahom. “U redu. Razumem.” Zgrabio sam kurac kroz pantalone. “Ludački mi je tvrd zbog tebe sada, ipak. Razmišljaću o tebi celu noć.” “Dobro. I ja ću takođe razmišljati o tebi.” Ispratio sam je u hodnik sa mešavinom zadovoljstva i razočarenja. S jedne strane, ona će predstavljati pravi izazov. To je bilo uzbuđenje kojem sam se radovao. S druge strane, ona me ostavljala sa ružnim osećajem pomodrelih jaja. Dok smo čekali lift, okrenula se prema meni sa srnećim očima. “Nazovi me?” “Sutra.” Planirao sam da je nazovem, ali već sam znao da to neće biti biti narednog dana. Prvo ću je pustiti da se znoji malo. To će posaditi više semena sumnje. “Laku noć.” Poljubio sam je zavodljivo, dajući joj do znanja šta propušta. Posle toga, stavio sam je u lift. Nastavio sam gledati u nju dok se vrata nisu zatvorila. Onda sam se vratio u stan da se pozabavim sa Celiom. Ona se izležavala na kauču kad sam se vratio, ispijajući bocu dijetalne cole. Bila je obučena sada, tačnije, nije više bila omotana peškirom već je obukla moj bade mantil. Njena kosa takođe nije bila umotana, i vidio sam da nije čak ni bila mokra. Sumnjao sam da je imala i donje rublje ispod peškira, takođe. “Kako je prošlo?” Upitala je. “S obzirom da mi je tvrd kao kamen, rekao bih da nije prošlo najbolje.” Namestio sam ga dok sam kretao prema baru da uzmem sebi piće. “Ali ona još uvek želi da te vidi ponovo?” Bio sam joj okrenut leđima, ali sam mogao reći da je bila željna izveštaja o napretku. To je bilo razumljivo, iako sam pretpostavljao da je slušala dobar deo toga iz spavaće sobe i već je znala šta se dogodilo. Plus, bilo je zabavno rugati joj se, pa sam odlagao odgovor. ~ 177 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ne izgledaš kao da te briga što si blokirala moj kurac večeras.” rekao sam umesto odgovora, dok sam sipao sebi dva prsta viskija, mog nedavnog otkrića. “Nije me briga. Brinem želi li da te vidi ponovo.” Okrenuo sam se prema njoj i uzeo gutljaj mog pića. “Ona želi da me vidi ponovo.” Njeno celo lice se ozari, i ona stisnu pesnice u znak pobede. Dok sam i sam osećao trijumf, postojalo je nešto za raspraviti. “Ali koji kurac, Celia? Nije bilo u planu da budeš ovde večeras.” Celia se oblikovala u genijalni sastojak eksperimenata koje sam provodio. Ona je učinila raznovrsnost mogućom, i ja sam proučavao mnogo novih emocija i situacija otkako mi se pridružila pre skoro tri godine. Ali sve dok smo igrali zajedno, ja sam uvek bio vozač. Ja sam diktirao parametre naših istraživanja. Ja sam pisao scenario. Naravno, uvek je bio fer iznozimprovizacija kojih je bilo potrebno, ali koliko se moglo kontrolisati, kontrolisali smo. I to je bilo pod mojom kontrolom. Ovo je bio prvi put da me Celia iznenadila u našim smicalicama. Bio je to dobar potez, ali ja nisam bio spreman da joj to kažem. Nisam bio spreman ustupiti nimalo svog autoriteta. “Ipak, bila je to sjajna improvizacija, zar ne?” Već je znala da je odigrala dobro, bio ja spreman da joj to kažem ili ne. Moj ukor nije učinio ništa da joj sa usana otrese samouvereni cerek. “Ja ću priznati takve stvari.” Izgledao sam zamozadovoljan dok sam joj se pridružio na kauču. Ona me pljesnula po ramenu nadlanicom. “Hajde, bilo je savršeno. Trebala sam je učiniti ljubomornom i sumnjičavom, i veruj mi, stara prijateljica gola u apartmanu od tvog dečka je savršen način da se to uradi.” Odmarao sam ruku na zadnjem delu sofe i proučavao je. “Ti si vrlo srećna zbog ovoga.” “A ti nisi?” “Da li treba da te podsećam da si mi blokirala kurac?” Zabacila je glavu nazad od frustracije. “O, moj Bože. Ti i tvoj kurac. Idi izdrkaj ispod tuša. Bićeš u redu.” Onda je savila noge ispod sebe, i nagnula se prema meni, s očima slatkim ali zahtevnim. “Sada priznaj da sam bila dobra.” ~ 178 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Oklevao sam. Konačno, nevoljno, priznao sam. “Bila si dobra.” Uzeo sam još jedan gutljaj pića, puštajući da me opusti i otopi želju da držim uzde. “Zapravo, bila si stvarno dobra, Celia. Dobar posao.” Naborala je nos od razdraganosti dok je upijala moje odobravanje. Njena čista radost nekako je uspela da olakša da nastavim moje priznanje. “Ti si mnogo fleksibilnija sa eksperimentima nego što si bila,” rekao sam. “Prešla si dug put.” Bilo je dosta eksperimenata u početku koje smo jedva preživeli. Nikad nisam shvatao kako su prevare bile nešto prirodno za mene. Koliko teško je bilo naučiti nekoga drugog. Ipak, čak i sa poteškoćama, Celia je bila rođena za to. “Nadam se da sam bolja. Radimo ovo već...koliko? Tri godine?” Trljala je bocu kole rukama dok je govorila, kao da je pokušavala štapom upaliti vatru. “Bilo je vreme da konačno dobijem Hudsonov kompliment.” Bila je nervozna, i odjednom sam shvatio koliko joj je moja potvrda značila. Da li je ovo bio prvi put da ju je primila? Ispio sam svoj viski i stavio čašu na stolić, vireći u nju suženih očiju. “Davao sam ti komplimente i ranije. Zar ne?” Ona zavrti glavom. “Ne žalim se. Nisam ih zaslužila.” Slegnuo sam ramenima mlako. Ona je imala grešaka, ali sve u svemu, bio sam zadovoljan sa njom kao partnerom. Više nego zadovoljan. Takođe mi je bilo drago zbog njenog društva. Ona napući usne, kao da razmišlja. “Sećaš se onog para u tvojoj zgradi? Mladenaca?” Klimnuo sam. Kako bih mogao zaboraviti? Oni su bili naš prvi zajednički eksperiment. Celia je ispustila bocu u krilo i naslonila lakat na poleđinu kauča, naslanjajući lice na ruku. “Bila sam tako nervozna kada sam mu prišla. Zvao se Tim. Trebala sam da ispustim vreću sa namirnicama, sećaš se? I vidim da li će mi pomoći oko njih. To je bilo sve što sam trebala napraviti pri prvom kontaktu. Ti si me trenirao i trenirao. Kunem se da sam stajala u tom predvorju foajea, gledajući ga kako lista kroz svoje mejlove, ne znam, večnost je prošla pre nego što sam skupila hrabrost da odem tamo. Onda je ispuštanje namirnica bilo lako, jer sam se ionako jako tresla.” “Ali on te primetio. Pomogao ti je sa namirnicama.” “Dodirnuo mi je ruku, čak. Namerno, ja mislim. A to je bio tek naš prvi susret.” Njene oči su se suzile kako se izgubila u sećanju. “On je nastavio zuriti u moj dekolte, i sećam se kakav je neverovatan osećaj bio imati njegovu pažnju, ali u isto vreme, mislila sam da je pomalo ulizivački ~ 179 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova seronja.” Ona se nasmejala. “Očigledno, prešla sam preko ulizivački seronja dela.” Prigušeno sam se nasmejao. “Očigledno.” To je bilo sjajno proučavanje. Celia je zavela Tima, muža, dok sam ja radio sa svojim šarmom na ženi. Moj subjekt mi je odolevao, duboko posvećena svom braku, ali Celia je uspela sa svojim subjektom otići u krevet. U više navrata. Imali su totalnu aferu. Čak i kad je žena saznala, ona je i dalje odbila da spava sa mnom, iako je pokazala više nego jednom da sam je privukao. To nije bilo ono što sam pretpostavljao. Još više iznenađujuće je bilo to što mu je oprostila prevaru. Ja sam zaveo celo iskustvo kao još jednu potvrdu na štetu ljubavi. Zašto bi jebote, bilo koja zdrava osoba oprostila suprugu za tu vrstu odvratnog neverstva? To je bila slabost. Odanost je činila ljude glupim. Nije bilo nikakve sumnje u to u mom umu. “Još uvek se unervozim prvi put kad počinjemo sa nekom novom igrom.” Zavalila se u ćošak kauča, savijajući noge ispred, njena bosa stopala su se spustila na ivicu mojih butina. “I ovo je prvi put da sam se osećala komotno menjajući stvari bez prethodnog razgovora sa tobom prvo.” “Pa, ne moramo da pravimo naviku od toga sada.” Povukao sam jednu njenu nogu u svoje ruke i krenuo masirati. “Videćemo kako će ići, pretpostavljam.” Pokušao sam ne dozvoliti da mi to zasmeta. Stvari bi mogle biti sasvim u redu, rekao sam sebi. Bilo da ih ja kontrolišem ili ne. Sedeli smo u tišini. Nastavio sam sa masažom dok sam mislio o tome kako smo se oboje promenili poslednjih godina. Kroz naše igre, postali smo komforni sa mnogo većim stvarima od same improvizacije. Pronašli smo udobnost u našem odnosu, takođe. Često smo organizovali poljupce i grljenja, bez ikakve preostale seksualne tenzije. Ispod površine emocionalne privlačnosti koja je jednom postojala između nas, to serastvorilo u nešto manje bremenito, manje fizičko, a ipak intimno. Delili smo odnos međusobno koji nismo imali podeliti ni sa kim drugim. Bili smo...bliski. Prijatelji. Partneri. Ispustio sam njenu nogu u svoje krilo, spreman da se premestim na drugu. Noga se očešala o moje prepone. Celiino čelo se zarumenilo. “Da li je to tvoj kurac?” “Rekao sam ti da je tvrd.” Bio je zapravo polu-tvrd sada, ali sigurno ne opušten, i podsetnik na moje suzdržavanu požudu za Monicom ga je ponovo ukrutilo. ~ 180 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Još?” Ona gurnu u moju izbočinu sa palcem i zanjiha obrvama. “Mogu da uradim nešto povodom toga ako želiš.” “Da li si ozbiljna?” Sama ideja o tome ga je već omekšala. Mi smo postali bliski, ali ideja o prelaženju na fizički nivo se i dalje činila pogrešnom. ���Zašto ne?” Ona trznu jezikom preko donje usne. To je trebalo da bude seksi, i bilo koji drugi čovek verovatno bi to tako i doživeo. Ja ne. Morao sam skrenuti pogled. “Uh, hvala ti, ali ne.” Gurnuo sam njenu nogu iz mog krila da pokažem nezainteresovanost za ono što je predlagala. “Ti si takav kreten.” Njen mrki pogled je bio prisutan u njenom glasu. “Ti si totalna muška kurva, ali meni nećeš dozvoliti da ti ga popušim?” “To bi uništilo našu vezu.” “Kako god.” Proučavao sam je, pokušavajući utvrditi da li me ona zajebava. Sporedni efekat znanja koliko dobro se osoba može pretvarati je to što ne znaš kada da ispitaš njihovu iskrenost. “Jesi li stvarno ozbiljna oko ovoga?” Ona slegnu ramenima. “Uzbuđena sam zbog toga kako je večeras ovo prošlo. To me napalilo.” “Shvatam uzbuđenje.” Ali nisam nameravao imati seks sa Celiom. “Kupiću ti vibrator.” “Dobro.” Prekrižila je ruke preko grudi. “Nisam zaista zainteresovana za pušenje tvog dlakavog, malog kurca, u svakom slučaju.” Nisam mogao odlučiti da li je stvarno dobro zbog mog odbijanja, ili se sada pretvarala. U svakom slučaju, bio sam srećan zbog prelaska razgovora na svetlije teme. Nastavio sam u tom pravcu. “Mali? Da li si ti upravo nazvala moj kurac malim? Možda trebaš vratiti svoju nogu ponovo ovamo.” “Ne, ne, ne!” Ona je vrisnula dok sam ja zgrabio njeno stopalo, pretvarajući se da želim da ga povučem nazad na prepone. Držao sam stopalo u ruci dok se ona otimala da pobegne. “Pre samo minutu, bila si spremna da staviš svoja usta na mene, a sada ne možeš čak ni da me dodirneš sa stopalom?” Digla je ruke u zrak kao da se predaje. “Šalila sam se. Ne bih ga posisala, Hudsone. Ili se jebala sa tobom. Ikad. To bi bilo...čudno.” ~ 181 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Vrlo čudno.” Pustio sam joj stopalo, i ona je ležerno povukla svoje noge ispod sebe opet. “I to bi pokvarilo ovo.” Pokazao sam prema njoj pa prema sebi. Ona se osmehnu. “Slažem se. I ovo je lepo.” “Meni se sviđa ovo.” Mi nismo često pričali o ovome. Nismo uopšte pričali, zapravo. Dozvolili smo da se naš odnos razvija bez komentara, ali ovo je bilo potrebno reći. Pogotovo nakon njene čudne seksualne aluzije. Nisam imao nikakvu nameru ići sa njom u tom pravcu, ali ovo - ovo što smo imali - to mi je značilo nešto. I to je bilo zanimljivo samo po sebi - da bilo koji odnos koji sam imao mi je značio nešto je bilo neobično. Ipak, ako bi stvari postale čudne, ako bi Celia pokušala da bude nešto više od onog što smo imali, bio bih u stanju da odem. I ja bih otišao. Bez osvrtanja. Smešno je onda kako mi je ta ideja zasmetala. To je bilo više od toga o čemu sam želeo razmišljati u tom trenutku. Ustao sam i protegnuo se, simulirajući zevanje. “Da li ostaješ?” Celia je često ostajala preko noći u potkrovlju sa mnom, deleći bračni krevet kao dvoje dece koja idu u školu pa spavaju jedno kod drugog. To nikada nije bio problem, ali ove noći sam se nadao da će reći ne. Neka distanca nakon našeg razgovora je bila potrebna. Ali ona se izgleda nije slagala sa tim. “Ostajem, “ rekla je. “Imam li neke odeće još uvek ovde? Nisam mogla pronaći ništa u ormaru, a obično imam neke stvari.” “Sakrio sam sve tvoje stvari u slučaju da Monica prenoći. Nije ih toliko teško pronaći. Nazad, u ormaru. Ako bi provirila, ona bi ih pronašla.” “Pametno.” Celia je pronašla neke svoje joga pantalonice i majicu i otišla u kupatilo da se presvuče. Pitao sam se o tome dok sam skidao svoju odeću. Ona se obično skidala i oblačila ispred mene. Možda je ona takođe primetila neobičnost u našem razgovoru. Ja svakako jesam. Inače, ja bih spavao u boksericama. Večeras sam izabrao znojenje i majicu. Već sam bio u krevetu kad je ona skliznula u njega sa druge strane. Bez reči, nagnuo sam se i ugasio lampu. Ostao sam na svojoj strani, okrenut od nje, i čekao da me san preuzme. Ležali smo tako nekoliko minuta u mraku. Mogao sam reći po njenom disanju da je i ona još uvek budna, pa me nije potpuno iznenadilo kad je progovorila. “Da li misliš da ćeš ikada prestati igrati?” Njen glas je bio tanji nego obično. Tanak i nesiguran. Ili je to samo mrak petljao po mojim čulima. ~ 182 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Podigao sam glavu kako bih mogao pričati preko ramena. “Igru?” Nije postojalo ništa drugo na šta je ona mogla misliti. “Ne. Uvek ću igrati.” To nije bilo pitanje koje bih ikada smatrao da će pitati. Eksperimenti su bili deo mene. Čak i kad se nisam trudio, ja sam stalno manipulisao voljom onih ljudi oko mene i merio njihove reakcije. “Nemam izbora.” “Naravno da imaš izbora.” Iako nisam znao može li videti u mraku, slegnuo sam ramenima, ne slažući se sa tim, ali ne želeći raspravljati o tome dalje. “Šta je s tobom?” “Dobro je za sada.” Pročistila je grlo. “Ali mogu videti sebe kako prestajem jednog dana.” Njen odgovor mi je zasmetao. Nije mi se sviđalo što je razmišljala o prestanku. Nije mi se sviđalo to što je mislila da postoji ta mogućnost za nju. Prevrnuo sam se na leđa tako da sam je mogao pogledati i video da ona takođe leži na leđima. “Ti se zavaravaš. Nikada ne bi mogla prestati. Voliš je previše.” Možda sam govorio o sebi. Ali želio sam da te reči budu istinite za nju. Trebalo mi je da budu istinite za nju. Okrenula je glavu da me pogleda. “Volim je. Delove igre, u svakom slučaju.” Delove. Da, bilo je delova koji su bili bolji od ostalih. Moj omiljeni deo je bio ispravno pogoditi kako će osoba reagovati na situaciju. Postao sam tako dobar u čitanju ljudi da retko nisam uspevao da predvidim ishod prevara koje smo kreirali. Ali čak i kad sam mogao da predvidim rezultate, svaki eksperiment me naučio nešto novo o ljudskim emocijama - o stvarima koje ja nisam osećao. Postajao sam sve više i više zainteresovan za dalje proučavanje. I sve više i više otuđen od sveta oko mene. Osim Celie. Eksperimenti su me doveli bliže njoj. Bili smo prijatelji sada na način na koji smo oduvek trebali biti. Sinulo mi je, ipak, da nisam znao šta je to što se Celii dopadalo kod igre. Uvek sam pretpostavljao da joj se dopadalo sve i nikad nisam pomislio da je pitam. Pa sam je pitao sada. “Koji delovi?” “Hmmm,” ona se pretvarala da razmišlja o tome, iako sam bio siguran da je već znala odgovor. “Bol,” rekla je ona naposletku. “Sviđa mi se videti ljude u bolu.” Njen odgovor me zbunio. Meni se sviđalo videti rezultat eksperimenta i vrlo često je to bio bol, ali kada nije bio, bio sam jednako zadovoljan. Ova njena želja me zaintrigirala koliko i želje bilo koje druge osobe. Okrenuo sam se ka njoj, podupirući rukom glavu. “Zašto?” “Ne znam, zaista. Ne mogu to objasniti.” ~ 183 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Pokušaj.” Bila je tiha neko vreme, ali na kraju je progovorila. “To čini moj bol manjim nekako.” Nasmejao sam se. “Kakav bol ti možeš uopšte imati?” “Hej, čak i razmažene, male, bogate devojke mogu imati stvari koje ih povređuju.” Zastala je opet, ali ja sam čekao. Znao sam kakve je stvari mogao izvući mrak koje bi se sakrile na svetlu. Zar to nije bilo gde smo se Celia i ja uvek sretali? U mračnim sobama? Mračnim situacijama? Sekunde su otkucavale u tišini, ali na kraju ona je objasnila bolje. “Ne pitaj me koji je moj specifični bol, ipak. Nisam osetila ništa tako dugo da se ne sećam. Ali tu je negde - znam to. Čeka na mene. I svaki put kad neko drugi plače i raspada se, on postaje manji. Stalno razmišljam da ako bih povredila dovoljno ljudi, slomila dovoljno srca, da će na kraju on nestati. I ja neću morati da igram više. Mogu se vratiti nazad na osećanja.” Njen monolog je bio spor i opterećen. Kao da je bilo teško to za reći, ili kao da je prvi put ona ikada pomislila na te reči. Nisam čak bio ni siguran da li je završila sa pričom ili ne, ali njena poslednja izjava je molila za odgovorom. “Zašto bi želela to da uradiš?” “Zato jer se sećam kako je bilo biti zaljubljen.” Povukla je prekrivače do brade, ušuškavajući sebe. Krijući se. Ali se izložila još jednom. “Volela bih da osetim to ponovo, ja mislim. Jednog dana.” “Ponovo, pitam, zašto bi jebote želela tako nešto?” “Ti nikad nisi bio zaljubljen, Hudsone. Ne bi mogao razumeti.” Okrenula se na svoju stranu, leđima prema meni. “Laku noć.” Bilo je jasno da je razgovor završen, tako da je nisam pritiskao. Osim toga, nisam želeo da nastavljam sa tim, ne zaista. Iako sam bio veoma zainteresovan za šta god to bilo što je održavalo nadu za ljubav unutar nje. Čak i sada, nakon svog vremena koje je provela sa mnom, kako je uopšte mogla još uvek osećati privlačnost prema tome? Izjedalo me da razumem. Ali bilo je i drugih misli koje su plovile mojom glavom koje nisam želeo da istražim. Kao, zašto sada? Odakle je ovo došlo? Da li je to bilo povezano sa našom razigranom šalom na kauču ranije? Da li je Celia i dalje nosila plamen koji sam ja uspešno ignorisao? Ako bih morao da pogađam, rekao bih da nije bila više toliko zaljubljena u mene koliko su bile posredi emocije uopšteno. Obe ideje su ~ 184 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova bile zbunjujuće, ali nisam mogao verovati da sam propustio znake njene ljubavi tako dugo. Postojalo je još nešto što me držalo budnim dugo nakon što je Celia skliznula u ritmično disanje pored mene. Ako će ona zaista prestati igrati igru na kraju, gde će to ostaviti mene? Samog, ponovo. To mi ranije nikada nije smetalo, ali sada... Sada, ja sam se navikao na Celiino društvo. Eksperimenti su evoluirali uz njenu pomoć, i ja sam pronašao znatno više radosti u njima od kad se ona pridružila. Ako ona ne nastavi da igra, nećemo imati više veza između nas. Naše prijateljstvo će nestati. I zbog razloga koje nisam znao objasniti, to nije bilo nešto sa čim sam mogao živeti. Tako da neću to dozvoliti. Mi ćemo nastaviti igrati, i ona će videti kako je smešno bilo želeti srećan kraj. Nisu postojali srećni krajevi. Ne zapravo. Postojali su samo oni koji su shvatali to i budale koje nisu. Celia i ja nećemo biti budale.

~ 185 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Osamnaesto poglavlje Posle Mi smo tihi dok smo se vozili u restoran na rođendan moje majke. Alayna je nervozna, siguran sam da je to razlog njenog ćutanja. Majke su generalno zastrašujuće, čuo sam. Moja majka ih je potukla sve. I ja sam nervozan takođe, iz više razloga. Prvo, ja sam zabrinut izlaganju Alayne ovoj večeri sa Sophiom. Delimično zbog toga joj nisam rekao za večerašnju zabavu. Alayna je trebala raditi, pa sam to iskoristio kao izgovor da je ne povedem. Onda su njeni planovi otkazani, i morao sam doneti odluku. Ona misli da je krišom ostvarila to da je pozovem, ali, iskreno, želeo sam je tamo sa mnom. Uvek je želim sa mnom. Sada mi ostaje veći problem. Celia. Siguran sam da će biti tamo. Njena porodica nam se pridruživala za majčin rođendan od kad pamtim, tako da taj scenario nije neobičan. I to donosi tako mnogo potencijalnih problema. Alayna, pod jedan, možda ne bude sretna zbog Celiine prisutnosti. Obećaosam joj da neću provoditi vreme sa Celiom bez nje. Nije mi ni palo na pamet da bi ovo veče moglo prekršiti to obećanje dok nisam shvatio da će Alayna biti sa mnom. Trebao bih joj sada reći. Ali se ne mogu naterati da to izgovorim jer se molim Bogu da to neće biti problem, da Celia neće doći večeras. Ne zbog toga što će Alayna biti uznemirena, već zbog toga što ne želim videti Celiu. Uopšte. Čak i sama pomisao na to izaziva kapljice znoja po mojim obrvama. Kako se limuzina parkirala pored ivičnjaka, ja brišem svoje čelo i smejem se sam sebi, u sebi. Ja sam čovek koji je generalno samouveren i pun samopouzdanja, a sada, misleći na svoju malu, povučenu prijateljicu iz detinjstva, ja sam preplašen. To je moja greška. Trebao sam je kontaktiratipre ovoga. Prošlo je tri dana od kada sam potpuno napustio eksperiment, i još uvek moram to reći Celii. Izbegavao sam to, ne znajući šta da kažem. Sav moj fokus je bio na Alayni, čineći je delom mog sveta, pozivajući je da živi sa mnom - osećao sam se kao da je prošao čitav život od kad me Celia odvezla na aerodrom u Hamptonsu i ja joj rekao da sam završio. Nisam taj čovek više. Ja sam potpuno nov. Izlazeći iz auta, ležerno sam bacio pogled okolo da vidim ima li je na vidiku, pre nego što sam pomogao Alayni da izađe. Celia nije bila na ~ 186 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova vidiku, i ne bi trebalo biti bitno i da jeste. Ona verovatno neće biti iznenađena što nas vidi. Zna da nisam okončao stvari od kad se pojavila u mom penthousu dok je Alayna bila tamo. Igra je trebala završiti pre toga. Ali ona može samo da nagađa koje okolnosti su me naterale da promenim plan. Siguran sam da sumnja u nešto drugačije, nikad nisam imao ženu u svojoj kući ranije. Nijednu sa kojom sam bio u vezi. Ni jednu sa kojom sam se pretvaraoda sam u vezi. To je promena u mom obrascu koji Celii neće promaknuti.Da, postoji mnogo toga da se kaže Celii, mnogo toga kako sam dospeo ovde. Kada joj konačno kažem istinu, ona će se osvetiti. Ne sumnjam u to. Pokazao sam Alayni da krene ispred mene dok se ja dogovorim sa Jordanom oko našeg prevoza nazad. U poslednjem trenutku, hvata me potreba da pobegnem. Mogao bih pozvati Alaynu nazad, odvesti je negdedrugde, uživati u večeri sa njom, sam. Moja majka će izvoditi nastup i piti više nego inače, ili možda jednako kaoi inače, što je već previše. Ali mene neće biti briga jer ću biti daleko od svega toga. Naši problemi ne bi bili rešeni, ipak. Jednostavno odloženi. Što je bio razlog zašto sam odlučioda nastavim sa užasom ove večeri. Biće još gore jer je Alayna sa mnom, ali ja sam čudno utešen znajući da će biti sa mnom kroz sve to. Zakoračio sam u predvorje za njom i pogledao u sat. Kasnili smo nekolikominuta. To ne bi trebalo da bude problem. Pozvao sam moju majku ranije da joj dam do znanja da dovodim Alaynu, tako da bi sto već trebao biti pripremljen za nas. U liftu do našeg sprata, uzeo sam je za ruku. Morao sam da je dodirnem iako samo ovim jednostavnim gestom. To mi daje snagu. Podseća me da moja snaga leži u njoj. Napetost u vratu i ramenima mi se zateže dok se penjemo. Shvatam da ne znam šta će Alayna uraditi kada otkrije da je Celia ovde, ako je ovde. Možda to neće biti velika stvar. Ali ako bude...Da li će Alayna biti ćutljiva i hladna? Da li će napadati? Šta ću reći kada me bude pitala o tome? Istina je najsigurnija, ali šta je tačno istina? Više puta sam se nagnuo prema Alayni sa namerom da joj kažem da će Celia možda biti ovde. Svaki put sam se zaustavio. Na kraju, počeo sam semoliti za nemoguće. Ne dozvoli da ona bude ovde. Sutra, ja ću je nazvati. Počeću ispravljati stvari sa njom. Iako nemam pojma kako. Prerano, mnogo pre nego što sam spreman, domaćin nas je vodio prema stolu gde je bila moja porodica. Svi su tu, Chandler, moji roditelji, Mira i Adam, Wernersi. Celia. U stomaku mi potonu. Znam trenutak u kojem ju je Alayna opazila. Ona pušta moju ruku i pogleda u mene sa bolno-ranjenim izrazom. ~ 187 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Mislila sam da si rekao da je ovo samo za porodicu,” Promrmljala je dok se okretala da ode. Pa, to nije bila reakcija koju sam očekivao. Klimnuo sam prema svojoj porodici, hvatajući majčin mrk pogled dok sam se izvinjavao. “Ostavila je nešto u autu. Izvinite nas na trenutak.” Onda sam pratio svoju partnerku. Dok joj je možda samo potreban trenutak da se smiri, ona mora znati da ne može bežati od mene. Uvek ću poći za njom. Krenula je stepenicama. Zastajem na vratima, pokušavajući shvatiti da li je krenula gore ili dole. Njene cipele odzvanjaju po betonu, ali kada provirim preko stepeništa, ne vidim ništa ispod mene. Pa krećem na krov. Na vrhu stepenica, otvaram teška vrata i pronalazim je kako juri prema ivici zgrade. Nema mnogo ljudi ovde, par koji uživa jedno u drugom na kauču, mala stranka razgovara oko jednog kamina bez vatre. Ne želeći praviti scenu, ja usporavam poteru. Alayna je zarobljena u mom vidokrugu. Ne mogu je izgubiti.Kada stižem blizu nje, zaustavljam se. Ona je leđima okrenuta ka meni, duboko udišući. Njeno telo se podiže i spušta sa svakim novim udahom. Želim da posegnem za njom, ali oklevam. Iako sam spreman da uklonim sveiz svog života da bih bio sa njom, naš celi aranžman je nov za mene. Već pravim greške, i očajan sam da ih ne načinim još više. Trebao sam joj reći. Sada moram da kažem nešto, pa govorim jedinu stvar koja mi pada na pamet. “Wernersovi su praktično porodica.” Ona se ne okreće prema meni. “Tačno. Aha.” “Šta, misliš da ti namerno nisam rekao?”U redu, nisam joj namerno rekao, ali ne iz razloga iz kojeg ona misli. Ja sam u odbrambenom režimu, i moje fraze imaju tendenciju postati manipulativne kad sam takav. Ona se osmehnu pobednički. “Ne želiš znati šta ja mislim.” “Zapravo, želim.” Zavrti glavom prema meni. “Ne, ne želiš.” Gledam je dok se povlači od mene, zaustavljajući se kad dodirne zid. Ona bi trebala biti ljuta na mene.Agresivna, a ne da se povlači. Ovde postoji mnogo više od proste ljubomore, ali ja ne razumem šta. A ja želim da razumem. “Veruj mi kad ti kažem da želim da znam.” “Hudsone, ne možeš to reći kad ne znaš šta želim da kažem.”Njen glas je napet, kao da se suzdržava. “To nije dobro. U stvari, mislim da bi me trebao ostaviti na miru. Ili ću tebe početi kriviti za stvari. Stvari zbog kojih verovatno preterujem, a ti ćeš se uvrediti. I ja ću te izgubiti.” ~ 188 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Svetlo nastavlja da svetli i ja se osećam kao idiot. Rekla mi je dapreuveličava stvari, i evo je, plaši se da upravo sad to radi. Ne radi to, naravno. Zaslužujem njene optužbe, kako god pogrešno protumačene mogle biti. Zaslužujem krivicu. Ali kreten kakav jesam, ne govorim joj to. To će je odgurnuti, a ja trebam, ona treba da bude privučena. Tako da radim sve što mogu da joj pokažem da me njeni problemi ne plaše. Pokazujem joj da ne idem nigde. “Nećeš me izgubiti.” Zakoračim prema njoj da to dokažem. Njeno lice je namučeno, u neverici. “Nisi video tu stranu mene, Hudsone. Ne znaš.” Ne znam kakva je, kakva može biti. Video sam obrise njenih opsesivnih tendencija, ali ništa značajno. Ona je bila toliko jaka, krijući svoje slabosti od mene. Ja sam sebičan jer, iako joj neću pokazati svoje mračne strane, želim biti svedok njenih.”Onda ja trebam ostati. Moram videti svaku tvoju stranu.”Jer ću je voleti kroz sve to. Ona odmahnu glavom i ugrize svoju seksi našminkanu crvenu usnu, i ja mogu reći da se bori da ne zaplače. Ali ona takođe razmatra. Vidim to u njenim očima. Pa je pritiskam.”Samo napred. Pitaj me.” “To neće biti pitanje, to će biti optuživanje.” Njen glas je tanji i mogu videtida joj odlučnost slabi. Neće trebati puno da isteram te misli iz nje. Da li sam nasilnik jer je pritiskam ovako? Da li sam mazohista jer sam nestrpljiv da čujem šta ona ima da kaže? Njene optužbe neće biti tačne, ali zaslužujem da budem ispitan i izroštiljan. Zaslužujem da moram da se borim za nju. To nije razlog zašto je pritiskam. Pritiskam je jer ne mogu živeti bez nje, a to znači bez cele nje, čak i sa ovim. “Uradi to,” kažem. “Želim to da čujem. Moram da znam o čemu razmišljaš. Veruj mi.” Ona se oslobađa. “Nisi me pozvao večeras jer si znao da će ona biti ovde.”To je jedva šapat. Klimnem da sam je razumeo. To nije razlog zašto je nisam pozvao, ali da sam znao jutros da Alayna neće morati raditi večeras, ne znam da li bih je pozvao ni tada. A Celia je bila razlog. To priznanje bi dovelo do stvari o kojima ne želim da pričam, stvari sa kojima ne želim da se suočim, pa zato govorim, “To nije istina. Rekao sam ti zašto te nisam pozvao. I ja te jesam pozvao na kraju. Ti si ovde.” “Ali ti to nisi hteo u početku.” Iako neće da me pogleda u oči, njen stav je jači. “To je verovatno razlog zašto si želeo da me se rešiš. Da se ne pojavim pred Celiom, kakva god je tvoja igra sa njom. Nije se radilo o tvojoj majci, uopšte.” ~ 189 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ovo me udara pravo u stomak. “U pravu si.” Njena glava poleti gore. “U pravu si da se nije radilo o mojoj majci. Radilo se o tebi. Želeo sam da svi vide kako si prelepa. Kako je lepa žena koja me voli.” Teško mi je čak i reći ove reči jer znam da me ona zaista voli, a da ja to ne zaslužujem. Još gore, ona ne razume koliko mi njena ljubav znači. “Celii. Hteo si da pokažeš Celii, to si mislio. “Vrtim glavom, ne znajući kako da doprem do nje.”Ona je ovde, Hudsone!” Sada viče. “Ona je ovde sa odrešenim rukama, a ja sam morala moliti da budem ovde. I ti si mi rekao da se nećeš viđati sa njom bez mene. Šta je ona tebi?” “Ništa. Stara prijateljica.” Neprijatelj, možda, zavisi kako se stvari odigraju. “To je sranje!” Njen glas puče. “U suprotnom bi mi rekao za ovu večeru od početka. Ti si to krio od mene.”Ona uperi optužujuće prst u mene. “Zato što si znao da će i ona biti ovde.” “Nisam znao.” Zatvorio sam oči i udahnuo. Da li ću uvek morati da živim ovako? Zaobilazeći istinu? Izbegavajući prošlost? Moja jedina nada je da pružim najviše iskrenosti što mogu. “Sumnjao sam,” priznajem. “Ali ona nije ovde zbog mene. Njena majka je mojoj majci najbolja prijateljica. Znaš to.” “Jebeš to. Njoj je dvadeset i osam godina. Dovoljno je stara da ne ide na svaki prokleti događaj sa svojom majkom. Ona je ovde zbog tebe.”Ima istine u tome. Iako naš odnos nikad nije bio romantičan, ne zapravo, držali smo se jedno za drugo kao siročad koja su ostala bez roditelja, kao ptice bez perja. Naši krugovi su uvek bili isprepleteni. Da je bio rođendan njene majke, ja bih bio ovde. Ja sam to nazvao prijateljstvom. Sada vidim šta je to stvarno bilo, navika. I obaveza. I strah. To se završava sada. Nije važno ako je Celia ovde zbog mene. Jedino što je važno je ono s kim sam ja. “A ja sam ovde sa tobom.” kažem Alayni. To je sirovo. To je iskreno. To je najvažnija stvar koju sam rekao nekome u dosta vremena. “Ona je još uvek zaljubljena u tebe.” Njena ljubomora i strahovi su dokaz njene tvrdnje da pripadam njoj. To me pali. “A ja sam sa tobom.” Ne mogu podneti našu udaljenost više. Ni bukvalno ni figurativno. Trebam je. Trebam da bude opsednuta sa mnom, da me voli, tako duboko da zaljulja njen svet, jer je to način na koji ja volim nju. Prilazim joj, stvaljajući ruke sa njene obe strane. “Ja sam sa tobom.” ~ 190 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Njene ruke posegnuše za mojom jaknom dok sam se pomerao bliže. Pritisnuo sa se u nju, a ona je reagovala naslanjajući se na mene. Ona primećuje moju erekciju, i njene oči zasvetlucaše sa upitnom željom. “Tvrd mi je za tebe i jedino za tebe. Ti si ta koju obožavam.” Ljubim je uz vrat. Ona stenje, i moj kurac skoči. Ipak, ovde se nije radilo o meni. Ovaj razgovor je o njoj, o tome da je umirim, zadovoljim je, pokažem joj da me poseduje u svakom smislu.Sudario sam svoje usne sa njenima, gladeći i milujući njena usta sa svojim jezikom. Poljubio sam je na način za koji sam znao da će je učiniti mokrom. Dajući joj infuziju želje. “Sa tobom sam.” rekao sam opet kada sam prekinuo poljubac. Ponavljao sam joj to iznova i iznova kao mantru, kao zvučnu traku za ljubavnu scenu koju smo izvodili. Ljubavnu scenu koja se spremala postati jebeno vruća. Skupio sam suknju oko nje u ugurao joj je u gaćice, klizeći prstima unutra. Miris njene pičke se uspuza u moje nosnice i moj kurac se pretvori u kamen. Slabi smeh u pozadini me podseti da su ljudi u blizini, ali se ne mogu zaustaviti. U stvari, njihova blizina je gorivo za moju požudu. Alayna ne izgleda kao da joj smetaju, takođe. Trljam njen klitoris, masirajući je na način za koji sam naučio da joj se sviđa. Njeni bokovi mi se nabijaju na ruku. “To je to,” nagovarao sam je između poljubaca, sa prstima koji su je obrađivali. “Opusti se. Dozvoli mi da budem sa tobom.” Moja ruka se pomeri dole prema njenoj maci, i ja skliznem dva prsta u njenu rupu. Ona je topla i uska i mokra. Zvuci koje proizvodi dok je jebem prstima, cvili i zadihano uzdiše, me izluđuju. Moj kurac pulsira, preklinjajući za oslobođenje. Ali moram još nešto da kažem. Više što trebam da joj kažem. Padam na kolena i spuštam joj gaćice do gležnjeva. Ležerno povlačim svojim jezikom duž njene pičke. “Ti si ta zbog koje ću da se spustim dole.” kažem joj. “Ti si ta koju ću naterati da svrši sa mojim ustima, tako da kada se vratimo dole i ti počneš da se osećaš nesigurno, i dalje ćeš biti mokra i setićeš se da su moje usne bile na tebi i ni na kome drugom.” Moje reči same čine da se meškolji. Sada ću je naterati da se uvija. Oslobađam joj stopalo od gaćica i prebacujem njenu nogu preko svog ramena. Onda krenem dole na nju ozbiljno. Sišem i ližem i grickam njen klitoris, zabadajući tri prsta u njenu rupu. Savijam prst, trljajući ga o tačku za koju znam da će je dovesti do svršavanja. I ona svršava. Zaljuljala se napred dok se sokovi slivaju niz moju ruku, u moja usta. Bože, tako je dobrog ukusa. Ona još uvek svršava dok ustajem i pritišćem svoju erekciju od njenu ruku. “Izvadi ga.” zahtevam. Čak i ako uspem da se ~ 191 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova smirim dovoljno da se vratim na večeru sa svojom porodicom, i dalje bih morao prvo da je jebem. Ovo je ključni deo onoga što moram da joj kažem. Ja sam ovde sa njom, kažem joj to svojim ustima i rukama, ali i ona je takođe ovde sa mnom. To ću joj reći sa svojim kurcem. “Nismo sami.” Ona je tek sad primetila. Da nisam tako prokleto tvrd, zastao bih na trenutak da uživam u saznanju da sam je sisao u zaborav. Ali ja pulsiram od potrebe. “Izvadi ga. Nije me briga ni za koga i ni za šta osim da budem u tebi, upravo sada. Moram biti u tebi.” Uradila je kako sam tražio. Spuštam pantalone samo toliko da oslobodim kurac. Onda je podižem, pritiskajući je uza zid, i zarivam se u njenu pičku. Jako. “Dođavola, tvoja pička je tako dobra.” Pomeram se u njoj i vadim ga sa kratkim udarima. “Čuješ li me? Tvoja pička me čini ovoliko tvrdim. Ničija druga.” Njeno cvilenje se poklapa sa mojim ubodima u nju. Tako je napaljujuće, i ja sam spreman da eksplodiram, ali nastavljam da je podsećam dok nastavljam da se zabijam u nju. Nastavljam da je uveravam. “Kada se vratimo dole na večeru, ja ću mirisati na tebe, a ti ćeš mirisati na mene. I ti ćeš zapamtiti da smo zajedno. Ja sam sa tobom.” Ne moram joj reći da svrši sa mnom. Ona to radi u svakom slučaju, i ja to shvatam kao znak da sam je uverio. Grize moje rame, prigušujući vrisak dok se moje svršavanje preklapa sa mojim rečima. “Ni sa kim osim sa tobom.” Ni sa kim osim sa njom. Niko osim nje, nikada pre, nikada više. Moja odanost seže duboko, i nema joj kraja. Ona je u meni, omotana oko mene kao tumor. Ne postoji način da je odsečem bez da odsečem deo sebe. Bez da me to ubije. * * *

Kada se pridružimo mojoj porodici za večerom, oboje smo smireniji. Mirabelle pozdravlja toplo Alaynu, kao i moj otac. To poslednje me ne zadovoljava, ali se setim krova, ja sam sa Alaynom, ona je sa mnom. Moj otac nije pretnja. Moja majka se ponaša uobičajeno, pijano i kučkasto. Najvećim delom, ipak, može se izaći na kraj sa njom. Celia je ona oko koje sam najviše zabrinut. Kradem nekoliko pogleda na nju tokom večere. Ona je nečitljiva. Ona je dobra. Do vremena kada stiže večera, ja sam znatno opušteniji. Šta god Celia planira, neće biti scene. Ne ovde, u svakom slučaju. Možda se čak uspem i ~ 192 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova izvući od razgovora sa njom večeras. Možda Bog zapravo postoji. Upravo sam uzeo zalogaj patke kada Warren započnu razgovor. “Jako mi je žao zbog tvog dogovora oko Plexisa.” kaže on, usta punih bifteka au poivre. Mi smo se šegačili oko posla ranije, ali nikad lično sve do sada. “Nekad pobediš, nekad izgubiš.” Iako sam još uvek razočaran gubitkom Plexisa, pokrenuo sam proces da dobijem kompaniju nazad, zahvaljujući Alayni. Prerano je da podelim ovu vrstu novosti sa ostalima, tako da to ne spominjem. Osim toga, tu je i drugi plan sa kojim sam se poigravao, plan koji može da mi osigura neku prednost, ali mnogo toga mora da se dovede u red ako nastavim sa tim. Deo toga uključuje informacije koje mogu dobiti samo od Warrena. “Da li GlamPlay još uvek želi da kupi Werner Mediu?” Warren slegnu ramenima. “Oni se poigravaju sa mnom. Nisu još odlučili.” On uze gutljaj svog vina. “To bi bila velika prednost za obe korporacije, ali ja ne mogu baš da ih ubedim u to.” Ja klimnem, klasifikujući informaciju. Pierce Industries ima ogroman uticaj na GlamPlay. Oni su kompanija koju sam hteo kupiti jedno vreme. Da bi moj plan uspeo, GlamPlay prvo mora da kupi akcije u Werner Medii. Moraću videti sa Normom kako možemo napraviti da se to ostvari. U međuvremenu, moram da poduprem sopstvene investicije u Werner kompaniji. “Koliko GlamPlay želi da kupi?” “Trideset posto je u opticaju. Sve preko toga bi bilo loše po mene.” “Naravno.” Sa deset posto koje ja već posedujem, plus trideset posto koje bi GlamPlay mogao posedovati, to bi bilo četrdeset posto čitave kompanije. Nisam siguran da je to dovoljno. “Da li je deo koji je u ponudi od tvojih akcija ili od ostalih ulagača?” On mi se naceri. “Sve je od mene.” To ostavlja Warrena sa četrdeset posto, takođe. To je rizičan potez sa njegove strane, ostavljajući sebe sa manje od pedeset posto vlasništva. Ali je u pravu da će GlamPlay doneti korist koja bi povećala ukupnu vrednost, i dok god on ima većinski paket akcija, on je u dobroj poziciji. Tako da se samo trebam pobrinuti da on nema većinu. Moram ubediti drugog investitora da proda. Još jedna zvezda koja mora da se poređa pravilno. Kao da može da mi čita misli, on kaže, “Da li si zainteresovan za dalja ulaganja? Bishop prodaje svojih dva ~ 193 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova posto. Sjajno vreme za kupovinu. Cene će skočiti ako Glam Play budu investirali.” Bingo. “Reći ću svojim ljudima da stupe u kontakt sa Bishopom sutra.” Ova moja ideja radi bolje nego što sam mislio. Planovi me uzbuđuju iz mnogo razloga, najmanje zato što je to još jedna verzija igre. Sklapanje dobrih poslova uvek i jeste. Baš kao šah. To je strategijski i tajanstveno i često veoma manipulativno, ali mnogo više etički. Posao je mesto gde vežbam svoju potrebu za igrom. To je uzbuđujuće. Ali ne toliko uzbudljivo kao život sa Alaynom. Spremio sam nove informacije i skrenuo svoju pažnju prema njoj. Dižem svoju viljušku sa komadićem krepa koji ne sadrži pečurke, nudim joj zalogaj. Njene usne klize duž srebra, i sve o čemu mogu da razmišljam je kako prelepo izgleda dok su joj usne omotane oko mog kurca. “Božanstveno.” ona reče. “Mogao bih reći istu stvar.” Nisam suptilan o značenju toga. Madge porumeni i nakašlja se. Ptetpostavljam da sam pričao glasnije nego što sam mislio. Pa dobro. Možda je ovo natera da zaboravi na svoju smešnu ideju kako udaje svoju kćerku za mene. Iako postižem li to ili ne, nisam stvarno zabrinut. Razgovor se okreće Mirabellinoj trudnoći. Celiase pridružuje. Teško je ignorisati uzbuđenje zbog nove bebe. Znam to iz iskustva. Takođe iz iskustva, prepoznajem napetost u Mirabellinom glasu kada ona predlaže bebino prezime sa crticom Sitkin- Pierce. To je smešna ideja, i znam da je govori samo zbog dobrobiti moje majke. Još smešnije je kako moja majka misli da Mirabelle treba da kaže to. “To nije isto.” Barem Sophia nije obeshrabrila ideju. “Sitkin-Pierce nije Pierce. Tako da se loza nastavlja, ali ne i ime.” To je ta izjava od koje me hvata strah zbog nastavka ovog razgovora. Ako znam svoju majku, a znam je, neće biti lepo. Gledam kako se komadi postrojavaju u liniju za nesreću koju sam siguran da će se upravo odigrati. Adam nas podseća da bi Chandler mogao imati dete koje bi bilo Pierce. Moj otac kliže u svoju sumnju da je on zaista Chandlerov otac. Onda Sophia govori to, stvar zbog koje sam strepeo. “Hudsonova i Celiina beba je mogla biti oboje.” U ovom trenutku shvatam kako je moj nedostatak emocija omogućio dapreživim život sa svojom majkom. Njene pijane budalaštine, zajedljive komentare, njenu hladnu ravnodušnost, ništa od toga me nikad nije dotaklo. Oni su se odbijali sa površine mojih štitova, ostavljajući samo izbledele ogrebotine i plitka udubljenja. ~ 194 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Sada, međutim, sa Alaynom u mom životu, moj oklop je spao. I ja osećam svaki udarac. Ljut sam. Ona nema pravo to govoriti. Ona ne povređuje samo Alaynu, već i Mirabelle i Celiu. Verovatno i Wernersove takođe. Dok moja majka ne može znati sva sećanja i bol koje je iskopala sa ovom ležernom izjavom, ona nije toliko neupućena da ne shvata da je neprikladno. Planiram da kažem nešto, ali pre toga moram iskontrolisati svoj bes. Ja nisam navikao da obuzdavam emocije, i treba mi minuta. U međuvremenuotac je taj koji progovara. “Ne opet o tome, Sophia. Stvarno? Prokletstvo, ja neću slušati to.” On baci svoj ubrus na sto i ustade. “Hvala vam svima, voleo bih da mogu reći da je bilo divno veče, ali, dobro, staću na tome. Pobrinuću se za račun na izlasku. Ostali ostanite i uživajte. Naručite desert. Što se tiče moje žene, neću je pozvati da trune u paklu, kao što bih verovatno trebao, jer mislim da ona već živi tamo. U najmanju ruku, pakao je mesto gde se svi oni koji provode vreme sa njom osećaju da su poslani.” Očev ispad iznenađuje sve. Za mene, nalazim da je u sklopu iznenađenja razumnost. Jack nije imao emocionalno sklonište koje sam ja imao. Možda sam svalio previše krivice na njega za majčino ponašanje. Možda je ona ta koja ga je dovela do neverstva na prvom mestu. Možda je situacija komplikovanija nego što sam mislio. Čak i sa svim mojim proučavanjima, nisam shvatao koliko lako je bilo biti povređen i povrediti u vezi sve dok se nisam i ja zaljubio. Na Sophiu nema uticaja njegov odlazak. “Kakav kralj drame.” Ona uzima zalogaj svoje hrane. “Samo sam istaknula da smo imali šansu da dobijemo Pierce unuče i da je sad više nemamo.” Adam napravi sarkastičnu primedbu, ali ja ne obraćam pažnju. Sabrao sam se sada. Spreman sam da kažem ono što imam za reći. “Mogao bih imati dete sa Alaynom.” Doduše, glavna svrha mog komentara je da podbodem moju majku, ali to ne menja istinu. Nikad nisam puno razmišljao o deci osim onog kratkog vremena u kome sam skoro postao otac Celiinoj bebi. Nisam imao želju nastavljati svoju lozu, i da budem iskren, siguran sam da je moja majka shvatala to kod mene. To je verovatno podstaklo utisak da je njena jedna i jedina šansa da Hudson Pierce ima dete, iskliznula. Bebe nisu bile u mojoj budućnosti. Sada, sa Alaynom, to je odjednom moguće. Bez gledanja u nju, osećam njeno zaprepašćenje. Ona nije ta koju sam želeo šokirati i osećam se pomalo krivim. Ovaj razgovor se prvo trebao obaviti u četiri oka. Drugi nalet besa prolazi kroz mene zbog dovođenja u ovaj položaj uopšte. Ja ga gušim fokusirajući se na svoj tanjir, uzimajući ~ 195 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova još jedan zalogaj večere. Uprkos nepovoljnom vremenu moje izjave, ona ostavlja svoj trag. “Da li vi već razgovarate o venčanju i deci? Rano je za to, Hudsone. Prerano.” “O majko, ne budi tako staromodna. Ne moraš biti u braku da bi imao decu.” Uzimam gutljaj vina. “I o čemu Alayna i ja razgovaramo, iskreno, nije tvoja briga.” Sophiine oči se suziše. “Ti si to spomenuo.” “Ja sam naveo da mogu postati otac, i da bi to nastavilo i tvoju dragocenu krvnu liniju i tvoje dragoceno prezime.” Miran sam, iskontrolisan, čak i dok odajem sebe. “I jedina osoba sa kojom bih ikad mogao zamisliti da želim imati dete je Alayna.” Pre nego što ćemo se naći sa mojom majkom, moj odnos sa Alaynom je bio prevara. Iako je veliki deo toga što je trebalo da bude pretvaranje, bilo veoma stvarno, ovo je trenutak kada Alayna mora da zna tačno koliko sam iskren u vezi nas. Jer sam veoma ozbiljan. Posle svega što je moja majka i rekla večeras, čini se da je ova izjava izazvala najviše tenzije. “Hudsone, ja...” Alayna se ukoči pored mene, i ja se bojim da sam otišao predaleko. Preplašio je. Po prvi put, pada mi na pamet da ona možda nije toliko zainteresovana za mene koliko sam ja za nju. Ne, ne mogu razmišljati o tome. Verovatno joj je samo neprijatno zbog svih očiju koje su uprte u nas. Smeštam svoju ruku na njenu nogu da je uverim, da uverim sebe i izvinjavam se svojim očima pre nego što se okrećem ka majci. “Poenta je da moraš pustiti prošlost, majko. Još uvek postoji budućnost kojoj se možemo radovati. Za sve nas.” Za mene i Alaynu. Fokusiram se nazad na svoju devojku. Dok moja ruka miluje njenu butinu, ja joj kažem očima stvari koje bih voleo da joj mogu reći. Naša budućnost je svetla, Alayna. Ti si jedina koja mi je bitna. Ja sam sa tobom. Volim te. Uvek. Moj pogled ne napušta njen, tako da primećujem da joj se oči napuniše suzama. Bože, molim te dozvoli da to budu suze radosnice. Ona se izvini i ode u kupatilo. Moja majka jedva da je sačekala da se Alayna odmakne pre nego što je počela. “Pa, vidi, Hudsone. Uplašio si je sa svojim razgovorom o budućnosti. Ona je dovoljno pametna da zna da ne postoji tako nešto sa čovekom poput tebe.” ~ 196 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “O, prestani,” Mirabelle reče. “Ako ju je iko uplašio, to si bila ti.” Toplina se proširi mojim grudima. Stvarno imam sjajnu mlađu sestru. Ovo nije otkrovenje, već više podsećanje. Moraću zapamtiti da joj se zahvalim ponekad. Što se tiče ostalih, spreman sam završiti sa njima. Brišem usta svojom salvetom i ustajem. “Zapravo majko, kupatilo je naša šifra za PS.” Mirabelle i Celia ispustiše uzadh, dok Adam prikriva smeh. Chandler čak diže pogled sa svog telefona, njegove oči se šire od divljenja. Prilazim majčinoj stolici, i pre nego što stigne pitati šta to znači, ja kažem, “izguglaj to. Naučićeš nešto.” Nagnem se da je poljubim u obraz. “Sretan rođendan, majko. Možda sledeće godine uspeš da izguraš kroz večeru bez da oteraš svakoga.” “Hudsone, šarmantan si kao i uvek.” ona kaže, rečima natopljenim sarkazmom. “Nisam li?” Dok sam kretao prema kupatilu, čujem Chandlera kako se smeje dok objašnjava mojoj majci. “To znači pojebati se, mama. Mislio je da se ide naći sa Alaynom zbog toga.” Ja se još uvek smeškam dok stižem do kupatila. Koristim prostoriju, dajući sebi vremena da se očistim malo od našeg ranijeg randevua na krovu. Kada izlazim, primećujem da se Mirabelle zaputila u ženski toalet. A Celia izlazi iz njega. Ona me ugleda i krenu prema meni. Uviđam da je ovo to. Ne mogu izbeći razgovor sa njom nimalo duže. Na sreću, ona ne izgleda ljuta. Zlobni osmeh joj počiva na usnama. Razigran je. Kao da će me izgrditi, ali to je sve. Ja se nadam. “Pa...?” ona upita. Bacam pogled iza nje, prema ženskom toaletu, bojim se da Alayna može izaći svakog trenutka, ili da sam je već mimoišao. “Ona je još uvek unutra, “ Celia reče, pogađajući moju zabrinutost. “Ona je dobro. Sada ispljuni.” Prolazim rukom kroz kosu, želeći da sam se pozabavio sa ovim ranije. “Žao mi je. Trebao sam te nazvati.” “Verovatno.” Ona prekriži ruke preko grudi. “Da li si odlučio da ti treba više vremena sa igrom, onda?” Prolazi mi kroz glavu da je mogu pustiti da veruje u to. Mogu objasniti da je ovo vreme sa Alaynom samo prilika da dodatno zadobijem njenu naklonost. Ipak, to nije u redu. Ne samo da će to izazvati više problema u budućnosti, već ni ja ne želim da lažem o svojim osećajima više. Posebno o mojim osećanjima prema Alayni. “Ne, igra je gotova. Ovo je...Ovo je stvarno.” ~ 197 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Njene obrve se podigoše. “Jesi li...? Ne mogu reći da li se šališ ili ne. Da li si ti...?” ona zastaje kao da ne može verovati u pitanje koje se sprema postaviti “zaljubljen u nju?” Izdaja je reći to naglas nekom drugom pre nego što kažem Alayni, ali to je neophodno. “Jesam. Ja sam zaljubljen u nju.” Scena je nadrealna, Celia i ja diskutujemo o ljubavi u neistraživačkom kontekstu. Ona je zbunjena time isto koliko i ja. “Ali ti nisi nikad...” Presekao sam je. “Ne, nisam nikad. Ovo je prvi put. Ja sam...Ja sam...” Ne mogu pronaći reči za sve to što osećam. To je delimično razlog zašto je nisam potražio pre ovoga. “Ti si ostao bez reči.” Njene oči su širom otvorene, ali takođe i bistre. Ona se poče smejati. “Bože, nikada te nisam videla ovakvog.” “Nisam ni ja.” “Vau.” Ona rukom prekriva usta, potiskujući još jedno čudno cerekanje. “Tako sam iznenađena. Oprosti mi ako izgledam usplahireno. Ja sam samo stvarno, stvarno iznenađena.” “Nisi jedina.” Moje oči se vraćaju nazad do toaleta dok još jedna žena ulazi. Alayna se još uvek ne pojavljuje. “I ona je zaljubljena u tebe takođe?” Celia dozva moju pažnju nazad sa ovim pitanjem. Ne oklevam da odgovorim. “Zaista mislim da jeste.” Znam da jeste. Ne postoji sumnja u mojoj glavi, i želim to vikati sa svakog krova. “Mislim da si u pravu. Način na koji te gleda...” Celia uzdahnu. Onda joj se oči naboraše od nepoverenja. “Obećavaš da ne pokušavaš da izvedeš prevaru na meni? Stvarno osećaš nešto prema njoj?” Čudno je kako je ona sumnjičava prema meni isto koliko sam ja prema njoj. “Obećavam. Ovo je prava stvar.” Sada, najvažniji deo. “Zato ne mogu igrati ovu igru više.” Pripremam se za njenu reakciju, zadržavajući dah dok čekam. “Naravno da ne možeš.” Njen izraz lica mi govori da je zaprepašćena što sam uopšte spomenuo igru. “Mislim, znala sam da si se vezao za nju, ali sam mislila da je to samo seks i zato sam te gurala da nastaviš igrati. Nisam imala pojma da je ozbiljno.” Nisam siguran šta ona govori. “Da li si ti...u redu...onda sa ovim?” “Zašto ne bih bila? Misliš, zbog prevare? Da li si zato bio tako distanciran tokom večere? Da li si mislio da ću biti uznemirena zbog ovoga?” ~ 198 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Na mene je red da budem šokiran. “Nikada nisi bila za to da napustiš eksperiment.” “Ne, nisam. Ali ovo je totalno drugačija situacija.” Ona ugrize usnu. “Ipak, zabrinuta sam da je prekasno. Mi smo je već gurnuli predaleko.” Napeo sam se. “Na šta misliš?” “Malopre, u kupatilu. Ona...” Ona zatvori oči i duboko udahnu. “Verovatno nije ništa, ali me ona saterala u ćošak. Napala me verbalno.” Stomak mi se zaveza u čvor. Mislio sam da sam ublažio Alaynu što se tiče mog odnosa sa Celi-jom, ali očigledno je da nisam. “Šta je rekla?” Ona odmahnu glavom nepopustljivo. “Nije važno šta je ona tačno rekla. Ali je bila posesivna. Činilo mi se da ponavlja ponašanje kao što sam pročitala u njenom fajlu. Mislim da je možda ponovo se vratila na staro, već.” Ne verujem u ovo ni najmanje. Alaynini problemi proizilaze iz mog sopstvenog tajnog odnosa sa Celiom. To je prirodna reakcija, ne vraćanje na staro. “Nisam zabrinut zbog toga.” “Ti nisi zabrinut? Ali ako joj je potrebna terapija...” “Ako joj bude potrebna terapija, pronaći ću je za nju. Ono što je njoj zaista potrebno je uveravanje.” Mogu videti da je Celia skeptična. “Vidi - ti si bivša devojka u njenim očima. Zar nije uobičajeno da postoji ljubomora u takvim situacijama?” “Da. Pretpostavljam da si u pravu. Zaboravi da sam išta rekla. Ona te voli, i štiti ono što je njeno.” Ona dodirnu ugao oka, i ja tada primećujem da je na rubu suza. “Žao mi je, nisam pripremljena za sve ovo. Malo sam usplahirena.” Ja sam isto nespreman. Ja sam očekivao bunu i prkos. Ne suze. Stavljam ruku na njenu podlakticu. “Celia...jesi li dobro?” Ona odmahnu rukom ispred lica. “Dobro sam. Ja sam dirnuta. Isuse, šta se događa sa ovim svetom? Hudson Piece se zaljubio, a ja sam dirnuta zbog toga. Ko bi pomislio?” Ona pogleda dole u svoje cipele. “Mada, ovo je dobra stvar. Iznenađujuća, ali dobra.” Olakšanje koje me ispuni proširi se svakim vlaknom moga tela. Bio sam ubeđen da Celia neće odobriti razvoj mojih nedavnih emocija. Bila je zagrejana za igru kao i ja. Zar nije? Ili sam jednostavno pretpostavio da ona deli moju posvećenost? Setio sam se noći kada mi je rekla da se još uvek nada čoveku koji će je oboriti sa nogu. To je bilo pre pet godina, ~ 199 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova možda čak i šest. Nisam razmišljao o tome neko vreme, i sada se pitam da li se još uvek držala te želje svo ovo vreme. I ako jeste, koji je bio razlog što ga nije potražila? Da li sam to ja? Da li sam je ja zadržavao, držeći je vezanu za ovaj smešni pojam života bez ljubavi? Jebi ga. Koliko puta sam upropastio život ovoj ženi? Može li nered koji sam napravio ikad biti sređen? To je malo priznanje, ali joj dajem dozvolu za koju naslućujem da je čeka. “Možda je vreme da i ti takođe pustiš ljubav unutra.” Ona prevrnu očima. “Pih.” Onda ona to razmotri, puštajući da se predlog smesti u nju. “Možda, “ ona na kraju priznaje. Ona razmišlja o tome još par sekundi pre nego što odmahne glavom. “Ali hajde da ne razgovaramo o meni sada. Da li Alayna zna o...?” Ona pogleda okolo da se uveri da niko ne sluša i onda snizi svoj glas. “Nisi joj rekao, zar ne?” Znam o čemu priča bez da to kaže. Igra. Eksperiment koji je doveo Alaynu umoj život, na prvom mestu. Težina ove tajne mi savi ramena. “Ne. Mislim da ne mogu.” “Ne možeš.” Ona je nepopustljiva, njene oči se upališe sa svojim insistiranjem. “Ne ako želiš da je zadržiš. Veruj mi kad ti kažem. Ti si me nasamario pre. Nema šanse da bih te volela nakon toga.” Ovo nije novost. Ali potvrđivanje od jedine osobe koja je mogla razumeti Alayninu poziciju je potresno. Ne želim čuti ovo. Ne želim da verujem da postoji bilo šta zbog čega bih mogao izgubiti Alayninu ljubav. Celia zakorači prema meni, sa izrazom lica punim kajanja. “Ne kažem to da bih te uznemirila. Ja samo...” “Znam.” Ne želim da se Celia oseća loše u vezi ovoga. “To je istina. Moram to sakriti od nje. Jedino ti i ja znamo...” “Ja joj neću reći.” Nije mi palo na pamet da bi ona mogla, ali sada moram da se obezbedim da ne kaže. “Mrzim pitati ovo, ali kuneš li se u to?” “Kunem se, Hudsone. Ne samo zato što si me zamolio da ne kažem, već zato što je to kod. Ne govorimo o igri nikome. Čak i ako ne igramo više, stara pravila važe.” “Hvala ti.” Pogledao sam ponovo prema toaletu, ali moje misli su na Celii. Ona ima nečeg mračnog u sebi, ne mogu to poreći. Ona je sadista. Dok su moji eksperimenti uvek bili sterilno proučavanje ljudskog ponašanja i emocija, ona je u više navrata osećala radost na račun drugih. To me učinilo nepoverljivim prema njoj. Ipak, iako sam ja taj koji je učio i negovao njenu perverznu prirodu, ona se nikad nije okrenula protiv mene. Iznova i iznova, ona je bila uz ~ 200 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova mene, bila moja jedina osoba kojoj sam mogao verovati, deleći najdublju vezu čuvanja naših nemilosrdnih tajni. I sada, ona me podržava na način koji nikada ne bih očekivao. Dopuštajući mi da krenem dalje dok sam ja nju uvek povlačio za sobom. “Bila si bolji prijatelj nego što sam ti davao do znanja.” “Isto kao i ti.” Ona stisne moju ruku. “Stvarno dobar prijatelj, Hudsone. Spasio si me, znaš.” Srećem njen pogled. One su i dalje vodene, i ona trepnu nekoliko puta, verovatno pokušavajući zadržati suze da ne poteku. Pada mi na pamet da dugujem Celii isto priznanje. Da me ona nije pritiskala da igram, ja ne bih imao Alaynu sada. Nemam vremena ni reči da da objasnim svoj stepen zahvalnosti, pa jednostavno kažem, “i ti si mene spasila, takođe.” Ona stišće moju ruku još jednom pre nego što je pusti. “Moram se vratiti. Srećno, Hudsone. Mislim to.” Onda ona ode. Alayna i Mirabelle se pojavljuju tačno na vreme. Bol koja me uvek ispunjava kad Alayna nije sa mnom, popusti pri pogledu na nju. Ali moj um je vezan susretom sa Celiom. Dugo nakon što smo napustili restoran i svezali pojaseve na zadnjem sedištu limuzine, ja ponavljam fraze, dolazeći do potpunog razumevanja istine koju smo otkrili u našem kratkom razgovoru. Zadržavam se najviše na onom šta sam uradio Celii kroz naše prijateljstvo. Kao i na ono šta sam uradio Alayni, što još uvek krijem od nje. Te misli me šalju u spiralnu mržnju prema samom sebi i prezir kakav nikad nisam doživeo. Ne na ovom nivou. Kada stižemo u penthouse, tako sam obuzet sobom, da šaljem Alaynu daleko od sebe, govoreći joj da imam posla. Ne mogu biti sa njom kad sam ovakav. Ona ovo ne zaslužuje. Ja ne zaslužujem nju. Ipak, ja je neću pustiti. Nikad je ne bih mogao pustiti, bez obzira na to koliko sam nedostojan. Ali koliko dugo će proći dok ona ne otkrije najgore o meni i ne ode? Sve više i više, osećam neminovnost tog dana. I hoće li je onda to uništiti kako je uništilo Celiu? Ne mogu podneti tu pomisao. Kursor trepće na praznom dokumentu otvorenog na ekranu mog kompjutera, držeći me zaključanog u mom mizernom transu dok noć prolazi. Svestan sam Alayne u pozadini, uvek sam je svestan. Ona trči na traci za trčanje, njena muzika trešti kroz kućni stereo dok trči. Ona se tušira. Zatim kuća utihnu, i ja pretpostavljam da je otišla u krevet. Tekst jedne od pesama koju je slušala ostaje sa mnom- ženski glas peva o svojoj tami, pitajući se da li njena ljubav može zavoleti njenu tamnu stranu. To je prikladno, i pitam se da li Alayna shvata to. Pitam se da li ju je moja udaljenost večeras gurnula daleko, već. Ne želim da je odgurujem od sebe; ja želim da je privučem. Onda koji kurac ~ 201 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova radim sedeći sam za svojim radnim stolom? Vrtim glavom zbog svoje gluposti. Rekao sam joj ranije da sam sa njom. Uvek sa njom. To je obećanje koje sam već prekršio jer ja sam ovde, omotan svojom mržnjom, a to je miljama daleko od nje i njene ljubavi. Isključim kompjuter i odlazim do nje. Skidam se brzo i kližem ispod pokrivača, i priljubljujem se uz nju. Ona je gola i znam da je to pozivnica. Pa, iako ona spava, omotavam ruke oko njenog torza i ljubim je duž uglova njenog tela. Uzdiše, otvarajući svoje noge za mene tako da mogu staviti svoj kurac u njenu toplinu. Vodimo ljubav ovako, tiho, pažljivo. U ovom tihom činu strasti, ona me vraća nazad, vraća me čoveku kojem se može verovati i voleti i koji će biti tu. Nakon toga, kada nam se disanje smirilo, kada smo pronašli jedno drugo, ona upita, “Gde si odlutao? Ranije?” Ja je protrljam nosom. “Da li je bitno? Ovde sam sada.” Ona želi više, reči koje ne mogu dati, obećanja koja nije spremna čuti, zidove da se sruše koji su prejako izgrađeni. Postoje stvari koje joj ne mogu reći - ne još, ne ikad - ali postoje takođe stvari koje joj mogu reći. Povlačim je ispod sebe, istezajući svoje telo preko njenog tako da ona može osetiti težinu mene. Tako da se svuda naša koža dodiruje, da može osetiti da sam sa njom. Zakopavam se u nju i počinjem šaputati jezikom ljubavi. “Mon amour. Mon precieux,” govorim joj na uho. “Mon cheri. Mon bien-aime.” Moja ljubavi. Moja dragocena. Moja draga. Govorim joj ovo iznova i iznova između poljubaca dok se ulazim i izlazim iz nje. Kažem joj da sam sa njom. Uvek sa njom. Sa svim što mogu da joj dam. Sa svakim delom mene koji je bitan - mesta koja je ona probudila, mračne uglove koje je ona osvetlila svojom ljubavlju. Ne mogu joj dati čitavog sebe, ali mogu uraditi ovo. Molim se da je to dovoljno.

~ 202 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Devetnaesto poglavlje “Hudsone.” Celiin glas sa druge strane telefona me iznenadio. Nisam razgovarao sa njom od rođendana moje majke, pre četiri dana, ali nije bitno vreme koje je prošlo od tada što me izbacuje iz koloseka. To je ton njenog glasa. Ima nešto što ne mogu prepoznati ispod te jedne reči. Nešto... Moje telo se napelo odmah. “Šta nije u redu?” “Moramo se videti. Odmah.” Imam poslovni sastanak i dva telefonska razgovora koja moram obaviti pre nego završim sa poslom za taj dan. Onda se nadam da ću ubediti Alaynu da mi se pridruži na putu za Japan gde ću pokušati da povratim Plexis. “Sada nije pogodan trenutak, Celia. Mogu li te nazvati večeras?” “Ne. Hitno je.” Njen glas je zategnut od emocija. “U pitanju je Alayna.” Ona mi neće reći više od toga, insistirajući da se moramo naći licem u lice. Bilo je mnogo puta kad bi Celia pucnula svojim prstima očekujući od mene da skočim. Retko kad bih poslušao. Ovaj put, ja to činim. Ne samo zato što je rekla čarobnu reč - Alayna - već i zato što je njeno ponašanje potpuno strano. Krhko i puno straha. To su osobine koje nisam video kod moje stare prijateljice od kad je izgubila svoju bebu pre deset godina. Govorim svojoj sekretarici da otkaže moje sastanke i izlazim iz kancelarije u roku sedam minuta. Moj um želi da skače na zaključke, želi da raspravi najgore moguće razloge za ovaj nenajavljeni sastanak, ali ne dozvoljam sebi da mislim o bilo čemu osim da stignem do Bowerya. Celia me naljutila potpuno da se uopšte nisam ni raspravljao kada je izjavila da je mesto sastanka moj penthouse. Ipak, podsećam sebe dok se penjem liftom gore, da joj moram oduzeti ključ. U mom apartmanu, nalazim da ona nije sama. Moji roditelji su tu takođe, i čovek kojeg prepoznajem sa slika u Alayninom fajlu kao njenog brata. Odjednom mi pada na pamet da sam trebao kontaktirati Alaynu na putu prema kući. Da li je povređena? Da li je došlo do neke nesreće? Da li su zato svi ovde, da bi mi rekli nešto što ne želim da čujem? Nešto što ne mogu da čujem? Na ivici sam sada, ali sakrivam to. Pružam ruku prema strancu. ~ 203 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Hudson Pierce.” “Brian Withers.” Njegov stisak je dovoljno čvrst, ali ja ne mogu, a da mu ne zameram zbog problema u koje je doveo Alaynu. “Drago mi je što smo se konačno upoznali.” “Takođe. Iako ćete mi oprostiti što nisam upoznat sa okolnostima zbog kojih smo se okupili.” Usmeravam poslednji komentar prema Celii. Ona je ta koja ima odgovore. “Upravo sam prelazila na to, Hudsone. Zašto ne sedneš?” Njen glas je težak, kao da je ona doktor koji se sprema izreći dijagnozu od koje se umire. To je zastrašujuće, i opet sam pogođen sa hladnom munjom straha. Molim te, Bože, dozvoli da Alayna bude u redu. Tada podsećam sebe, da iako ona zvuči iskreno, čuo sam da se Celia koristi tim tonom i kad nije. Tako da ostajem oprezan. “Stajaću.” “Šta god ti odgovara.” “Odgovaralo bi mi da objasniš šta se dešava.” Na samoj sam ivici reči, koje prepoznajem kao potpuno neopravdanu. Celia me iznenadila kada je izrazila podršku zbog mene i Alayne, i ja nisam sumnjao u njenu ozbiljnost. Zašto sam tako spreman da se borim sa njom sada? To je zato što bih radije bitku, nego bilo koju drugu vest koju bi mi ona mogla dati. Radije bih se borio sa njom nego pronašao da nemam razloga za borbu. “Smiri se, Hudsone.” Moja majka je poslednja osoba koja me može smiriti. Njeno samo prisustvo je nevolja. “Natoči sebi piće.” “Naravno da bi to bilo tvoje rešenje.” moj otac promrmlja. To je uobičajeno šegačenje moje porodice. Inače, ja bih ponovio izjavu. Sada jedino što želim je da čujem šta Celia ima za reći. Ona oseća da gubim strpljenje i pročišćava grlo, pripremajući se da saopšti ono što ne mogu, a da ne pomislim da je predstava. “Ne postoji drugi način da se ovo kaže osim da se jednostavno istupi i kaže. Alayna je bila...pa, ona me uznemiravala.” Odmah osećam olakšanje. Ona je u redu. Nije se dogodila nesreća. Nema tela koje čeka da bude identifikovano u mrtvačnici. Ali predah je kratkog daha dok me nova oluja osećaja preplavljuje. “Ne samo uznemiravala,” Celia pojasni. “Mrzim što koristim ovu reč, ali je jedina koja odgovara - uhodi me. Zove me. Prati me.” “Uhodi tebe, Celia?” Ja sam nepoverljiv. Alayna zna da ne treba provoditi vreme sa Celiom. Ona ne bi prekršila taj zavet, zar ne? “Uhodi, Hudsone,” ona potvrđuje. ~ 204 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Brian uštinu vrh svog nosa. “Ne opet ovo.” Želim da ga udarim. Jer iako nisam znao da ispitam izvor optužbi, ne bih skočio da poverujem u bilo šta što se govori protiv Alayne. Ali još više od toga, želim da udarim Celiu. Shvatam sada zašto je ona uključila moju porodicu u ovo. To je jedini način na koji može reći te laži i dobiti šansu da bude saslušana. “To je sranje. Ođebi odavde odmah.” “Sačekaj, Hudsone.” Celia mi priđe. “Pre nego što odlučiš da mi ne poveruješ, saslušaj šta imam da kažem. Ja imam dokaz.” Ona mi pruži gomilu papira. Razmatram da ih bacim na zemlju, ali tu su i drugi ljudi u sobi. Nastup besa ih neće potaknuti da budu na mojoj strani. Moje oči se trzaju, ali se fokusiram na početak stranice na vrhu. To je evidencija poziva. Celiina, da budem precizan. Primila je nekoliko telefonskih poziva sa istog broja. Alayninog broja. “Ovo ništa ne dokazuje.” Celia mora da je ukrala njen mobilni nekako. Ili platila nekoga da ga koristi. Možda nekoga u klubu? Gurnem joj papire nazad. Ona ih ne uzima, ignorišući ih da bi odgovorila na zvono na telefonu. Moja majka zgrabi hrpu umesto toga. Ona ih može imati. “I pogledaj ovo, “ Celia reče, okrećući svoj telefon prema meni. Na ekranu je slika koja izgleda kao da je poslalna porukom. Žena na slici je okrenuta leđima kameri, ali je jasno da je to Alayna. “Ovo je na gradilištu gde sam radila ove sedmice. Fit Nation. Pojavila se tamo tako mnogo puta da me gnjavi da sam rekla čuvaru da dokumentuje sledeći put kad dođe. Ova slika je od danas, Hudsone. Od pre dvadeset minuta.” Zavrteo sam glavom. “Ovo je smešno.” “Ti samo ne želiš da čuješ to.” Ona vrati svoj telefon u labavi džep. Kapiram sada. Vidim njen ugao. Ona nikada nije mislila one ljubazne reči podrške koje mi je rekla u restoranu. Mislila je da me uhvati nespremnog. To je sledeći potez u njenoj igri. To me ne iznenađuje, ali peče. Želeo sam da verujem da smo delili nešto osim mrskih prevara koje smo radili. Želeo sam da mislim da je njoj u stvari...stalo do mene. Na način na koji sam sumnjao da je meni stalo do nje. Ne više. Progledao sam.Ako smo trebali postati neprijatelji, neka bude tako. Zakoračio sam prema njoj. Gledamo se licem u lice sada. Dovoljno blizu da može videti da sam ozbiljan kad kažem, “Ostavi se toga, Celia. Pusti to.” ~ 205 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ne može ovo shvatiti drugačije nego kao pretnju. Ona može znati stvari o meni, ali ne može zaboraviti da i ja znam stvari o njoj, takođe. Ona ne odustaje. “Ima još. Osim poziva, Alayna se pojavila u restoranu gde sam ručala, ostavljala poruke u mojoj kancelariji, pratila me po ulici.” “To je gomila prokletih laži.” Suzio sam oči, optužujući.”To je ono što si želela da se desi, i kada nije, ti si to izmislila.” “Nisam želela da se to desi, Hudsone.” Celia se nagnu tako da sam ja jedini koji može da je čuje. “Ne više.” Njen izraz lica nije samo iskren već i očajan. To nije izraz koji sam video ikad pre na njoj. Ona može biti hladna, proračunata, ali ovo...ovo je drugačije. Zašto joj je toliko stalo da poverujem u ovo? Ona može izazvati Alayni problem bez mene. Nikada nije marila da li smo na istoj strani. Pa zašto ovaj put? Moja ubeđenja se kolebaju. Šta ako ona govori istinu? Ja sam potpuno svestan kako “dokaz” može biti namešten. Ja sam takođe svestan kako stare zavisnosti mogu da se vrate. Kako je lako vratiti se nazad starom ponašanju. Da li je Alayna stvarno iskočila iz šina, da se tako izrazim? Mi smo je gurnuli ka ovom. Da li smo postigli naš cilj? “Zašto bi Celia izmišljala?” Moja majka, iako nema pojma, uperi cev sa svog mesta na kauču. Mogao bih joj reći sve, ali to bi prekršilo svako pravilo igre. Ili je Celia već prekršila svako pravilo izmišljajući ovu celu prevaru? Ja sam ođednom nesiguran u vezi bilo čega. “Zato što je to što ona radi.” Jackova sarkastična primedba me podseti da je i on takođe bio izigran od Celie. Bio je dovoljno star da zna bolje kad mu se pojavila na vratima gostinske kuće, ali ona je bila dovoljno manipulativna da prevari čak i nekog mudrog. “Ah, na mnoga od ovih pitanja može biti odgovoreno jer je predmet o kojem pričamo stigao.” Sinhronizovano, sve oči se okrenuše prema najnovijem stanaru. “Šta se dešava?” Upita ona, pogleda pribijenog na mene. “Alayna...” Bože, voleo bih da mogu poštedeti ovog trenutka. Ovo će biti krvoproliće, i sve ovo, bez obzira da li ima istine u Celiinim optužbama ili ne, da li ja stvarno razmatram da ima istine u tome? - i sve ovo se dešava zbog mene. Želeo sam da je zaštitim. Mislio sam da sam uspeo. Pogrešio sam. Soba se ubrza oko mene kao da je Alayna dovela sa sobom brzinu. Ne čujem većinu toga, izgubljen u sopstvenoj bitci. Potreba da se zadržim na mojoj grešci u ovoj sceni je preplavljujuća. Trudim se da poreknem to, ali me to zaledilo. Spojeno sa očajničkom molbom Celie, podsećam se da ~ 206 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ovde postoji više od toga da li joj verujem ili ne. Kako izaberem da sredim ovo će imati posledice. Posledice za sve nas. Želim da odbacim sve što Celia tvrdi. To bi bilo lako, da pređem preko sobe i stanem pored žene koju volim. Ali da li će to biti prava odluka? Morao bih da objasnim zašto mislim da Celia laže. Koliko mogu da odgovorim,a da ne otkrijem igru? Bez priznavanja moje uloge u njoj? I ako sam u stanju da se spasim krivice, hoće li Celia uperiti prstom u mene? Dok Alayna brani sama sebe, shvatam goru istinu, ona je prekršila obećanje. Ona se viđala sa Celiom iza mojih leđa. Ona me lagala, i to nije prvi put. Ona je čuvala svoju prošlu vezu sa Davidom kao tajnu koju sam tek nedavno otkrio. Onda njen bivši zbog kojeg je dobila zabranu prilaska, koji je opet ušao u njen život, a ona me držala u mraku i povodom toga takođe. Sada otkrivam da se viđala sa Celiom povrh svega toga, šta to znači za našu vezu? Da li mogu da stanem iza nje kada ona nije voljna da stane uz mene? Da. Mogu. Hoću. Ali mogu li tako lako pretpostaviti da me Alayna izdala? Možda uopšte nije. Možda su sve Celi-jine tvrdnje istinite, a ja ignorišem širu sliku, mentalnu bolest koja boravi u njoj. To nije ono s čim želim da se suočim, pogotovo kada sam svestan da ako se vratila starim navikama, to je moja greška. Ipak, ako jeste, ja ću uraditi bilo šta da joj pomognem. Sve, samo da je zadržim normalnom i sa mnom. Ona mora da zna da sam na njenoj strani. Pa, šta će biti? Ja sam sa njom bez obzira na koji način ona mene treba, ali koji je to način? Celia spusti ruku na moje rame, povlačeći me nazad u trenutni razgovor. “Rekla sam ti to te noći, sećaš se?” O kojoj noći oni pričaju? Ja ponavljam nekoliko poslednjih sekundi razgovora u mojoj glavi. Ima nekakve veze sa rođendanom moje majke. Šta mi je ona rekla te noći? A, da. Celia je rekla da ju je Alayna maltretirala tada. Da li je to bio rani znak koji sam ignorisao? Povukao sam svoju ruku daleko od njene. “Ne treba mi podsetnik.” “Odbio je da mi poveruje tada, takođe.” Celia objavi celoj sobi. Nisam odbio. Izabrao sam da verujem da je uznemiravanje rođeno zbog drugačijeg uzroka. Da li je ovo izvrtanje dokaza o istini koje je Celia namestila? “On je zaslepljen seksom. To nije stvarno.” Majčino rezanje me ne zbunjuje. Ona je beznačajna u ovoj situaciji. Alayna ipak... ~ 207 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ona ti je rekla da sam je uznemiravala?” Osećam njen pokušaj da pronađe moje oči, ali ja ih držim zalepljene za pod. Ona bi previše lako mogla da me pročita. Videla bi rat koji vodim, i pogrešno bi shvatila s čim se borim. Ona vidi ovo kao Celia protiv nje. Čeka da ja odaberem stranu. Postoji samo jedna strana-Alaynina. Samo ne mogu da shvatim koji je najbolji način da se borim za nju. “Zašto mi nisi ništa rekao, Hudsone?” Njen glas je molećljiv. Zašto ti nisi rekla meni? Pitam bez glasa. Jedna stvar je sigurna - nas dvoje trebamo poraditi na našoj komunikaciji. Krivio sam sebe za praznine u našoj vezi, pretpostavljajući da sam ja taj koji ima gomilu tajni, ali sada sam naučio da i ona ima tajne, takođe. Još više optužbi poleti, više žestokih reči. Celia spomenu Paula. Činjenica da ona zna za Alayninu nedavnu interakciju sa njenim bivšim je još jedan detalj koji me zbunjuje. Da li Celia zna jer ju je pratila? Ili zato jer joj je Alayna rekla? I ako je ovo poslednje u pitanju, ja sam opet pogođen saznanjem da me Alayna ostavila u mraku dok je druge pustila unutra. Iskreno, ako je to zato što je bolesna opet, to bi izgledalo manje kao izdaja. Ja se okrećem, nadajući se da ću ih isključiti sve dok prolazim kroz činjenice. Ali strasti u sobi rastu, i uskoro shvatam da ne mogu da se isključim iz razgovora nimalo duže. “Da li si je čuo, Hudsone?” Moja majka reče iza mene. “Pretila je Celii. Ispred svih nas.” Ona ne pomaže. “Majko, ne mešaj se.” “Hudsone, moraš je se rešiti. Ona je opasna. Celia mi je rekla da ona ima dosije. Zašto si je pobogu pustio u svoj život kada si znao ove stvari o njoj?” Neću da slušam ovo. “Majko, začepi.” Ja se okrećem i prolazim pored Celie i Sophie, zaustavljajući se u sredini prostorije da bih konačno pogledao Alaynu u oči. Iako sam pocepan i nesiguran, postoji jedna istina oko koje se ne kolebam, ja sam zaljubljen u Alaynu Withers. Učiniću sve za nju. Ona je moja svetlost, i ja ću se boriti do pakla da je zadržim podalje od svoje tame. Šta god da bude potrebno. Govorim joj to nečujno kroz moj pogled, i osećam da se njeno razumevanje prenosi nazad do mene. Ona zna. Ona mora da zna da sam ovde zbog nje. Jedva sam svestan kako moja majka brblja iza mene. “Ima smisla zašto je ona opsednuta Celiom. Ona zna da vi pripadate jedno drugom Hudsone, i ljubomorna je. Celia je bila trudna sa tobom. Ona ne može da se takmiči sa tim, bez obzira...” ~ 208 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ma, jebeno umukni Sophia.” moj otac je preseče. “To nije čak ni bila Hudsonova beba. Bila je moja, ti ignorantska kučko.” I tada se pakao oslobodi. Moj bes, koji je već klljučao ispod površine, zapali se u plamen. “Prokletstvo, Jack.” “Moj je posao reći to,” on reče, “i umoran sam od ove dugotrajne laži.” “To nije bila laž koju smo rekli zbog tebe.” Koliko god da sam zamerao što sam morao čuvati ovu tajnu, čuvao sam je u potpunosti. Previše ljudi će biti pogođeno ovim razotkrivanjem. Moja majka. Celiini roditelji. Alayna, jer joj nikad nisam rekao. To je bila tajna koja se trebala poneti u grob. Sada soba vrvi od posledica ovoga. Sophia je slomljena. Celia je posramljena. Jack...izgleda kao da mu je pao kamen sa srca. Iznenađen sam što shvatam da mi nije stalo koliko nekad jeste. Sve u mom svetu je izbledelo pored pažnje moje dragocene Alayne. U svoj toj užurbanosti, ona izmiče. Ja žurim za njom, ne stigavši ući u lift pre nego što su se vrata zatvorila. Ulazim u drugi lift i spuštam se dole, nalazeći je u predvorju. “Alayna.” povikao sam za njom. Ona me sačeka, ali kada posežem za njom, shvatam da ne znam šta da kažem. Tako da odlučujem da kažem, “Zašto si otišla?” “Zar nije očigledno? To je bila ludnica, i nisam želela da budem tamo više.” “Da, bila je ludnica.” Reči su mi na vrhu jezika. Mnogo njih. Koje da izaberem? “Ja, um...Zašto me nisi branio gore?” ona upita pre nego što sam odlučio kako da odgovorim. “Da li si toliko ljut zbog situacije sa Davidom? Ja sam ta koja bi trebalo da je ljuta, sećaš se?” Da li je to bilo samo jutros kad sam premestio Davida u moj klub u Atlantic City? Čini se kao da je prošao životni vek kad sam se zabrinuo zbog njega i nje. Nisam požalio zbog svoje odluke da ga premestim iz Sky Launcha, taj klub pripada Alayni, ali priznajem da sam bio nepošten na koji način sam to rešio. Sada to izgleda benigno u odnosu na malignost koju se spremam naneti na našu vezu. Ali ako budemo imali ikakvu šansu da poradimo na našim problemima, moram biti siguran da smo oboje mentalno sposobni da se pozabavimo tim zadatkom. “Stani...” Ona shvata to pre nego što sam ja morao izgovoriti. “Ti joj veruješ.” Moja vilica se trznu. Ne znam. “Hudsone?” Stavio sam ruke na njene nadlaktice. ~ 209 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Verujem u tebe.” To su najistinitije reči koje sam ikada izgovorio. “I šta god da ti je potrebno, želim da ti dam to. Ako ti je potrebna pomoć...” “O moj Bože, ne mogu verovati.” Ona se odmaknu od mene. “Ne mogu jebeno verovati.” Ja stiskam i otvaram šake kao da će mi to nekako pomoći da se držim nje. “Reci mi da nisi to uradila. Reci mi da je nisi zvala. Reci mi da se nisi videla sa njom.” Ako mi kaže da nisi, ja ću joj poverovati. Ali ona to ne čini. To je potvrda da me lagala. Ne mogu da podnesem pomisao da je to uradila namerno. Mora da je to uradila zbog svoje bolesti. U to mi je najlakše da poverujem. Ona odmahnu glavom. “Nije kao što izgleda, Hudsone. Nisam je uhodila ili maltretirala ili šta god tvrdi da jesam. Jesi li na njenoj strani ili mojoj?” “Ja sam na tvojoj strani. Uvek, na tvojoj strani.” Kako ona to do sada nije shvatila? Sve što radim, sve što kažem je uvek zbog nje. “Onda mi veruješ?” Njene oči su meke, preklinju. To nije tako jednostavno. Stavljam ruke u džepove. Ako ih ne sakrijem, povući ću je na sebe, i onda se bojim da joj neću postaviti neka teška pitanja. “Da li si je zvala?” “Da! Rekla sam tako i gore.!” Ona izvuče svoj telefon iz grudnjaka i gurne ga prema meni. “Evo, želiš li da vidiš? Uzmi ga! Videćeš koliko puta sam je nazvala budući da je to ono oko čega si zabrinut.” Ja ignorišem njenu ispruženu ruku. “Ne želim dokaz. Želim da ti pomognem.” “Nije mi potrebna nikakva jebena pomoć!” Ona baci svoj telefon preko predvorja. On se razbi kada padnu na tlo. Bulji u njega dok ja buljim u nju. Ona je povređena. Oseća se kao da sam je izneverio. Ali i ona je mene izneverila, takođe. I ja sam povređen, takođe. Meni je ovakva vrsta bola nova, i ne znam kako da se izborim sa njim. Njene stalne izdaje su rane za koje znam da mogu naučiti da ih ignorišem, ali nisam siguran kako ili hoće li ikad u potpunosti zaceliti. Ona se okreće i kreće trčati. Na ulazna vrata. Ja je pratim. “Alayna, vrati se ovamo.” Hvatam je za zglob. “Otkazaću svoj put. Mi ćemo pronaći najbolji tretman...” “Ja nisam bolesna.” Ona istrgnu ruku iz mog stiska. “Idi u Japan, Hudsone. Ne želim da te vidim.” Isuse, Japan. Trebao bih krenuti za nekoliko sati. “Ne idem u Japan sada.” Otkazao bih sve zbog nje. Ne postoji ništa bez nje. Ipak, ona odlazi. ~ 210 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Idi u Japan.” ona mi govori preko ramena. “Ne želim da te vidim neko vreme, ako ne nikad. Razumeš? Ako budeš u penthousu kada se vratim kući, pronaći ću neko drugo mesto gde ću spavati, i ne mislim to na samo jednu noć.” Ona nastavi hodati. Ja je puštam. Iako gledam za njom nekoliko dugih minuta. Odabrao sam pogrešno; znam to. Verovatno sam znao to dok sam vršio pritisak na nju. Ona nije bolesna. Ona nije uradila stvari za koje ju je Celia optužila. Bila je pri čistoj svesti kada je otišla iza mojih leđa da se vidi sa njom. Trebam doneti novu odluku. Mogu izabrati ili da me ovaj bol povuče dole i uništi našu vezu zauvek, ili mogu izabrati sopstvene prestupe i ispraviti ih. Odluka je laka. Neću izgubiti Alaynu. Pre nego što pokušam da je osvojim ponovo, ipak, postoji prepreka sa kojom se moram pozabaviti, Celia. * * *

Plač i vika su me dočekali kad sam se vratio u svoj stan. Celia i moj otac su uskladili svoje vrištanje, moja majka je jecala. Ili se pretvarala da jeca. Nije bilo zapravo nijedne suze. Brian je proučavao umetnička dela po mojim zidovima, naizgled pokušavajući da bude nevidljiv. Skoro se osećam loše zbog momka. Ne osećam se loše ni zbog koga drugog. U stvari, oni treba da odu. “Hvala vam svima za haos koji ste napravili u mojoj dnevnoj sobi. Vreme je da svi sad odete.” Brian krenu prvi prema liftovima, kao da je jednostavno čekao dozvolu pre nego što pobegne. Zaustavio sam ga. “Ne ti. Voleo bih da ostaneš, ako ti ne smeta. Alayna me zamolila da ne budem ovde kad se vrati, ali ja bih radije da ona ne bude sama.” Brianova usta se otvoriše, očima streljajući na mene. “Pretpostavljam da bi to bilo u redu.” “Gde si odseo? U Waldorfu?” Iznenadio sam ga sa svojom preciznom pretpostavkom, ali je on samo klimnuo glavom. “Srediću da se tvoje stvari prebace ovde. Gostinska soba je dole niz hodnik. Osećaj se kao kod kuće.” On klimnu i i krenu gde sam ga uputio, sretan zbog bekstva. Celia je pokušala da se provuče pored mene dok sam razgovarao sa Brianom, ali sam je uhvatio pre nego što je lift stigao. “I nisam mislio da ti treba da odeš. Moramo razgovarati.” ~ 211 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Njene oči su crvene i umorne. “Hudsone, nisam raspoložena.” “O, hajde da ne govorimo o raspoloženju.” Moj odgovor je hladan. Ja sam zapravo iznenađen što imam toliko strpljenja koliko imam za nju. Unutra, ja ključam. “Zar nisi shvatio šta se upravo dogodilo ovde?” Njen glas je nizak, ali ona kipi. “Moji roditelji će me jebeno ubiti. Oni nikad nisu trebali saznati za mene i Jacka.” “To se zove karma, Celia. Žanješ ono što poseješ. A danas si posejala dosta loše karme. Da li bi se potrudila da objasniš?” “Objasnila sam sve svojom pričom. Moram biti negde drugde sada, tako da, izvini me.” Ona prođe pored mene do lifta koji je čekao. Neće se izvući tako lako. Zakoračim iza nje. “Videćemo se dole.” Celia trlja svoje slepoočnice. Nije sretna zbog ovoga, ali ima malo toga da kaže. “Idem i ja.” Moja majka stavi ruku na vrata lifta koja su se taman krenula zatvarati. Ja zapravo režim kad kažem, “Idi sledećim liftom.” Ali moja majka nije zbunjena. Ona kliznu u lift uprkos mojoj komandi. “Ne ostajem ni jedan minut više ovde sa tim čovekom.” Taj čovek stoji iza nje, sa nabusitim izrazom na licu. “Ja ću ići sledećim liftom.” Pretpostavljam da očekivanje da se Sophia i Jack voze istim liftom bi bilo malo previše u ovom trenutku. “Dobro,” složim se. Čekam da se vrata lifta zatvore pre nego što dodam, “Iako sam iznenađen što ti ne smeta biti sa ovom ženom.” Celia me pogleda sa bljeskom u očima. Moja majka me pogleda sa bljeskom u očima takođe. “Poznajem Jacka. On je taj koji je odgovoran. To nije bila njena greška.” Ona omotava ruku oko Celie. “On te iskoristio, dušo. Razumem. On je odrastao. Ti si bila dete.” Jebeno neverovatno. Celia se naslanja u zagrljaj moje majke, stavljajući masku potpune žrtve. “Hvala ti, Sophia. To mi znači više nego što možeš zamisliti.” Ona čak istapka svoje oči, koje su koliko mogu reći, potpuno suve. “Isuse Hriste,” ja mrmljam. One su sličnije nego što sam shvatao. Moja majka me grdi dok prisno mazi Celiu po ruci. “Nisam zadovoljna ni sa tobom, Hudsone. Pokrivao si tog prevarantskog gada...” ~ 212 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nisam...” Ne završavam rečenicu. Nije vredno toga. Ona nikad neće razumeti. “Svejedno. Ja neću prolaziti kroz ovo sa tobom, majko. Poradi na svojim osećanjima što se tiče ovoga sama.” “Ne znam zašto sam očekivala saosećanje.” Njen odrešiti ton je dobro uvežban. “Zaboravila sam s kim imam posla.” Prevrnuo sam očima. “Kakva majka, takav sin.” “Ta izreka ne ide tako.” Celia se uspravi i pomazi Sophiu po ruci saosećajno. “Ovo mora da ti pada jako teško, Sophia.”Kao da ona nije uzrok što mojoj majci ovo pada teško. “Pada mi jako teško. To je poražavajuće.” Ona nastavlja dok se vrata lifta otvoriše u predvorju i mi izlazimo iz njega. “Bože, izgleda kao da je poslednjih deset godina bilo laž. Beba. Beba nije ni bila moja uopšte.” Ovaj put izgleda kao da bi joj se suze mogle pojaviti u očima. Negde duboko u sebi, tu je deo mene koji priznaje da je ovo veliki gubitak za nju. Koliko god nezdravo to bilo, ona je fokusirala toliko svoje energije na svoje mrtvo unuče. Dete koje bi nastavilo njenu vezu sa Jonathon Piercem. Današnje otkriće mora da je potreslo do srži. Ali iskreno, u ovom trenutku, nije me briga.”Sačuvaj to za svog psihijatra. Rekao sam da ne želim da slušam to.” U međuvremenu, Celia je pokušala da se iskrade ponovo. Krenuo sam za njom, napuštajući svoju majku. “Hej, hej, hej.” Zgrabio sam je za ruku i odveo preko predvorja napolje, kroz glavna vrata. “Mi nismo završili. Vidimo se u tvom autu.” “Ja nisam vozila.” “Čekaću sa tobom dok se tvoj vozač ne pojavi.” “Planirala sam uzeti taksi.” “Uzećemo taksi zajedno.” Ne dozvoljavam joj da ubaci još jedan izgovor. “Celia, mi ćemo obaviti ovaj razgovor, htela ti to ili ne. I mi ćemo ga obaviti sada, iako ću ti rado prepustiti da izabereš lokaciju.” Njena ramena padaju dok se predaje, pobeđena. “Taksi, onda.” Mi smo pozvali taksi i skliznuli na zadnje sedište. Iste sekunde kad je rekla taksisti na koju adresu da je vozi, napao sam. “Ova tvoja prevara Celia. Ona nije slatka. Nije čak ni pametna. I završava sada.” “Obožavam kako odmah pretpostaviš da je prevara sve ono što kažem. Zašto nikada ne možeš barem posumnjati?” ~ 213 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ja jesam posumnjao. Poverovao sam ti kad si stajala tamo i rekla mi da si sretna zbog mene. Da ćeš odustati od svog eksperimenta sa Alaynom. Javne laži su tvoje prevare sada?” Ona zuri kroz prozor taksija i sleže ramenima. “Predomislila sam se.” “A sada si se predomislila ponovo. Alayna nije tvoj subjekt. Tvoj eksperiment je gotov.” Njena glava se okrenu da se suoči sa mnom. “Da li je to pretnja? Nemojmo zaboraviti da ja znam stvari o tebi koje ti ne želiš da podeliš.” Ona to nije postavila kao pitanje. Juče sam i ja mogao reći istu stvar za nju. Ali najveća tajna koju sam imao o njoj je sad bila otkrivena. Imam malo stvari što mogu iskoristiti protiv nje u ovom trenutku, mada planiram da to promenim. I to brzo. U međuvremenu, ipak, moram da se kockam sa njenom lojalnošću. Ne prema meni, prema igri. “Nećeš reći Alayni da sam je izigrao. Nećeš nikome reći. To je protiv pravila.” “Ti si zabrinut zbog pravila? Igra je završena za tebe. Šta te briga za pravila?” Njen nonšalantni stav me potiče još više. “Kako se usuđuješ?” “Molim?” “Čula si me. Kako se jebeno usuđuješ?” To je previše. Sve ovo. Ne samo ono što je ona uradila Alayni, već i insinuacija da je način na koji sam je naučio značio manje meni nego što je značio njoj. To je bio moj način života, za Boga miloga. Kako se usuđuje ponašati kao da nemam poštovanja prema tome? “Uvek sam poštovao naš zakon. Uradio sam sve tačno onako kao što sam i rekao da ću uraditi, čak i sa Alaynom. Moj jedini greh je što sam se zaljubio. A to nije nikada bilo protiv pravila.” “To se sigurno podrazumevalo.” Ja ignorišem njenu zajedljivu primedbu i nastavljam sa napadom. “Ti si ona koja je skrenula sa plana. Čak si promenila i cilj.” “Nisam ništa promenila. Cilj je bio da je nateramo da se slomi.” Zastao sam, glave nagnute prema njoj. “Misliš, testirala si je da vidiš hoće li se slomiti. Cilj nije bio da se slomi.” Proučavajući njenu reakciju, shvatam da sam pogrešio. Celiin cilj je bio da se Alayna slomi. Ne samo da gleda šta će se dogoditi. Ja sam zbunjen ovim otkrićem. ~ 214 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Kada se naš cilj pretvorio u povređivanje ljudi? Mi smo bili naučnici, ne egzekutori. Nismo billi zlonamerni. Nismo počeli s tim da bi povređivali ljude.” Ona me pogleda sa nevericom. “Ti tako jebeno nemaš pojma, Hudsone. Mi smo povređivali i uništavali ljude od kad je igra počela. Ti si se uvek pretvarao da je to samo nesrećna nuspojava, ali čak i sprovođenje eksperimenta koji bi mogao povrediti nekoga je zlonameran. To je kao da izvodiš štetna istraživanja na ljudima. Naučnici ne rade to, po pravilu. Znaš li zašto? To nije samo neetički; to je protiv zakona.” Odmahujući glavom, ona se naginje napred. “Shvatam Hudsone, stvarno shvatam. Nisi hteo da se suočiš s tim koliko si jebeno okrutan, tako da si rekao sebi ono što si morao da bi mogao da živiš sa sobom.” Nije bila u pravu. Ja sam znao koliko sam jebeno okrutan. Znao sam da sam seronja. Znao sam to, pre Alayne, nisam imao srca. Ali bio sam čovek koji nije imao razumevanja za to kakav je osećaj kad iskusiš stvarnu bol. Nisam shvatao štetu koju sam napravio drugim ljudima. Dr. Alberts je uporedio to sa tim kad slepca zamoliš da ti opiše kakva je plava boja. Iako to nije opravdavalo sve moje postupke, učinilo ih je manje namernima. “To uopšte nije isto.” Mi nismo bili isti. Svo ovo vreme, mislio sam da jesmo. “I činjenica da ti misliš tako pokazuje koliko si ti okrutna kučka zapravo.” Ona mi aplaudira sa ismevajućim entuzijazmom. “Mi se koristimo prozivanjima sada, zar ne? Kako zabavno!” njen izraz lica preraste u odlučan. “Ne možeš biti jebeno ozbiljan?” “Ja sam mrtav ozbiljan, Celia. Ti ćeš okončati ovo. A mi...”Zastao sam, ne zato što su reči bile teške za izgovoriti, već zato što sam želio da istaknem te reči. “Mi smo završili, takođe. Želim da odeš iz mog života. Ne zovi me. Ne navraćaj. Da li si razumela?” Ona se podrugljivo osmehnu. Za ženu tako koja je toliko predana svom izgledu, sigurno je da može napraviti ružan izraz lica.”Nije tako lako samo me izbaciti iz svog života, Hudsone. Naše porodice...” I tu se krije blagoslov zbog nedavnog otkrivanja naše laži u vezi bebe. “Nisam siguran da će naše porodice predstavljati problem, nakon onog danas. Kladim se da naši roditelji neće hteti da provode mnogo vremena zajedno od sada.” ~ 215 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Podsetnik na njene roditelje i na poslepodnevno obelodanjivanje stvari izgleda kao da je potreslo. Ona se brzo pregrupira. “Pa, mi se krećemo u istim društvenim krugovima.” “I ti ćeš me izbegavati kad se pojavimo na istom događaju. Da li sam bio jasan?” Ona udahnu, u očima joj vidim proračunatost. Ali ona se složi sa jednom rječju, “savršeno.” Za svaki slučaj, dodam, “ne želiš od mene napraviti neprijatelja.” “Smešno, mislila sam da sam ja već postala tvoj neprijatelj.” Istina se razvlači u vazduhu oko nas, nepobitna. Ona je možda mislila da sam joj postao neprijatelj kad sam odustao od njene igre sa Alaynom. Ili kada sam otišao pre tri godine i započeo sa terapijom. Ali mislim da je umesto toga verovatnije da je ona postala moj neprijatelj tog leta pre deset godina - kada sam odlučio slomiti njeno srce. Rekao sam da joj se sve dešava zbog karme. Zar nije i meni, takođe? Stigli smo ispred njene zgrade. Taksi se zaustavi uz ivičnjak.”Zbogom, Hudsone. Ovako je najbolje, pretpostavljam. Taksi ćeš ti platiti.” Ona izađe iz auta. Ja se ne okrećem za njom. Dao sam instrukcije vozaču da me vrati nazad do Bowerya. Imam taman toliko vremena da pokupim svoj prtljag pre odlaska na aerodrom zbog mog puta u Japan. Da je bio samo dogovor oko Plexis-a u pitanju, ja bih otkazao. Ali postoji još nešto sada, nešto važnije. Vreme je da delujem na osnovu informacija koje mi je Warren Werner dao o ranjivosti svoje kompanije, i to će početi sa izvorom u Japanu. Kada se vratim, moja energija će biti usmerena na popravak mog odnosa sa Alaynom. Došlo je do ozbiljne štete koja je nanesena sa obe strane, ali možemo nastaviti, ja mislim. Moram da verujem u to. Jer bez nje, nema razloga za bilo šta drugo. Iako je bilo puno gungule oko mene, osećam se čudno smiren dok se vraćam do svog penthousa. Celia je otišla iz mog života, i tu je sloboda sa tim saznanjem koju nisam očekivao. Kao veliki tumor koji je konačno bio odstranjen. Ostaće ožiljak, znam. Ja ću ga trljati i češati zbog fantomskih bolova. Ali ga nema, i sa Alaynom, konačno možemo započeti proces ozdravljenja.

~ 216 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeseto poglavlje Pre “Zašto ja ne mogu samo zbrisati večeras posle stvarne probe? To je najvažniji deo, zar ne?” Chandler je pokušavao ravno 20 minuta da pobegne sa Mirabelline probne večere pred venčanje. Moja majka je testirala temperaturu figara za kosu, njene misli su očigledno bile više zaokupljene svojim zadatkom, nego sinovim primedbama. “Ne razumem zašto si tako nestrpljiv da nas napustiš.” Njemu je 15godina, želim da joj kažem. To je dovoljan razlog. “Zato što je dosadno!” On baci ruke u zrak, od ogorčenosti. “Chandlere!” moja majka ga je upozorila, pokrivajući uši moje sestre kao da bi ona mogla biti uvređena zbog reči dosadno. Kao da blokirajući zvuk nakon toga može da poništi da ga je čula. Dosadno...s tim bih se mogao složiti, iako mi nije bilo 15 godina, već 24. Cela porodica je provela poslednju sedmicu avgusta na Mabel Shoresu, pripremajući se za Mirabellin svadbeni vikend. Pet dana ničega osim socijalne interakcije. Bio sam blizu da poludim. Na insistiranje moje sestre, pristao sam da ne nosim nikakav posao. To je bila greška. Sa mislima koje mi nisu okupirane poslom, moje misli bi se iznova i iznova vraćale na moju drugu zavisnost, igru. Celia i ja smo bili između prevara u tom trenutku, to je bio jedan od razloga zašto sam bio nestrpljiv da pronađem novu. Svaki gost koji je prošao kroz našu kuću te sedmice, svaki posetilac, bio je potencijalni subjekt. Šta sam mogao naučiti od nje? Pitao bih sebe. Ili od njega? Ili od njih? Negde usput sam shvatio da je moja opsesija izmicala kontroli. Naši eksperimenti su rasli i rasli u sve složenije, intenzivnije, češće. Često su i moji radni dani bili ispunjeni sanjarenjem o sledećem projektu, sledećoj prevari. Sedmica dana bez toga me naterala da shvatim koliko tačno sam postao obuzet igrom. Osećao sam se kao narkoman, koji nije dobio svoju dozu neko vreme, uznemiren. Na ivici. Trebajući nešto da okupira moje vreme, ja bih se pridruživao Mirabelle u majčinoj sobi, dok bi Sophia prezentovala kako će izgledati proba večere. Chandler se naslonio na vrata. Mogao sam osetiti da je na ivici da osustane, ali ne baš sasvim. ~ 217 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Nikome neću nedostajati, “ rekao je tiho. “Meni ćeš nedostajati.” Moja majka se nije čak ni potrudila zvuči kao da to misli. Brat i ja smo razmenili poglede. Nisam bio blizak sa Chandlerom, 11 godina razdvojenosti je učinilo svoje, a da ne spominjemo da nisam bio tip koji se vezivao. Ali mi smo i dalje bili porodica, i tu smo delili osnovni dio našeg postojanja. Imali smo iste roditelje, isto vaspitanje. Obojica smo znali da bi se on mogao iskrasti sa večere, a da majka ne bi ni primetila. Mirabelle je ovo znala, takođe. Ostajući tiha celo vreme ovog razgovora, ona se sad okrenula da pogleda Chandler-a. “Meni ćeš nedostajati! Pa, na jednu noć, Chandlere, možeš li zaboraviti na svoje prijatelje i ostati? Zbog mene?” Nije postojala osoba na svetu koja je mogla reći ne Mirabelle Pierce. Tema je bila završena. Chandler je napustio sobu zlovoljan, ali on će ostati na probnoj večeri. Palo mi je na pamet da ga je Mirabelle jednostavno odmah na početku mogla zamoliti da ostane, i bili bi spašeni od čitave rasprave. Pretpostavljao sam da je ona davala šansu Sophii da se ponaša kao majka. To je bilo neverovatno, zaista, da je ona nastavljala da pokušava to. Počeo sam da se pitam šta bi bilo potrebno da Mirabellina vera u nju bude prekinuta i uhvatio samog sebe. Ovo su bile vrste misli koje bi vodile do eksperimenta. I bez obzira koliko mi je očajnički bio potreban fiks, ja ne bih izigrao Mirabelle. Ne bih mogao. Prisilio sam sebe da se koncentrišem na stvari koje su mi bile pri ruci da odvučem pažnju sa ovoga. Mirabelle je sedela na stolici, moja majka je stajala iza nje, praveći joj frizuru. Ona je čak, koliko sam mogao reći, bila trezna. Uspomena je proletela kroz moje misli, odnosno kolaž uspomena. Uspomena kad smo nebrojeno puta sestra i ja sedeli oko majčinih nogu dok se ona doterivala ispred tog istog ogledala. Sedela bi tamo vekovima, ulepšavajući se. Gledao bih kako ona nanosi karmin, čupa obrve, ispravlja svoju kosu, i svaki put, mislio sam kako je moja majka bila prelepa. Iako je to bila česta pojava, činilo mi se kao da sam to zaboravio. Oni su bili dobri momenti. To su bila dobra vremena. Sećanje se naglo prekinulo, kao da se upalilo svetlo i fokusirao sam se na nas trenutno. “Dobro je da ti kosa pada samo do ramena. U suprotnom, nikad je ne bi uspeli srediti na vreme.” Čak i pritužbe moje majke su izgledale manje sumorno. “Trebala sam je ošišati. Onda ne bi brinuli o tome uopšte. Mislim da ću se ošišati skroz kratko, čim prođe medeni mesec. Šta mislite?” ~ 218 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nasmešio sam se. Moja majka je mrzela kratku kosu na devojkama. “Da li pokušavaš da me ubiješ?” Ali primetio sam trag osmeha na Sophiinim usnama takođe. “I dalje mi nije jasno zašto nisi unajmila nekog da ti sredi šminku i frizuru za večeras.” Mirabelle je slegnula ramenima. “Imaću dovoljno toga sutra.” Proučavao sam je u ogledalu, i video sam njenu laž. Ona se nadala ovome, da Sophia insistira da je sredi umesto nekog drugog. I ona se setila onog vremena, takođe, i Mirabelle, zauvek romantična kakva je bila, nadala se da može to ponovo da oživi. Ona je uspela. Možda sam trebao imati više vere u sestrin optimizam. “Hvala ti što si ovde, Hudsone,” Mirabelle je rekla kad je uhvatila moj pogled u ogledalu. “Puno mi znači što možeš podeliti ovaj trenutak sa mnom.” Inače, ja bih slegnuo ramenima. Ali nostalgija me učinila čudno raspoloženim za ćaskanje. “Moram priznati, ovo nije za mene. Ipak, i meni je drago što sam ovde.” Nisam to shvatao sve do tog trenutka. Ona nije morala to da zna. Moja majka je uzela pramen Mirabelline kose i provukla ga kroz figaro, naizgled nesvesna našeg razgovora dok se koncentrisala na svoj rad. “Sigurna sam kako ti predavanje stoji na vrhu jezika, ipak,” Mirabelle je rekla, dodirujući svoj karmin. “Kako je ljubav mit, a brak otrov svog zla.” Ja sam se zakikotao zbog tačnosti njene izjave. “Da ne spominjemo da si jedva dovoljno stara da piješ. Prilično mlada da otpišeš tek tako svoj život.” Njeno lice se blago namrštilo. Ona je želela od mene da poreknem svoj stav prema praksi romantične zajednice, a ja sam ga forsirao umesto toga. Pa dobro. To je bilo iskreno. Šta sam trebao da uradim? Da lažem? Ja nisam bio tip koji je sitničario. Ali sam mogao pronaći drugi način da dam svoju podršku. Mirabelle je oduvek bila pomalo kao dobri samarićanin. Ona bi izvukla najbolje iz bilo čega. Možda će brak zapravo biti dobar za nju. “Verujem da znaš šta radiš, Mirabelle. Ne obraćaj pažnju na mene.” “Obično ne obraćam.” Njen osmeh se vratio, i osetio sam da su mi se ramena opustila. Nisam ni primetio da sam napet.”I ja znam šta radim. Adam je najbolja stvar za mene. On me usrećuje. Ja njega usrećujem. Znaš. To je sve jedna gomila sreće.” ~ 219 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Bla, bla, bla. To je ono što svi zaljubljeni govore. Onda se nađe kvrga na putu i sve se raspadne. S ljubavlju je tako lako manipulisati. Tako lako preusmeravati. Kako bi to ikad moglo biti stvarno? Kako je iko mogao da se odrekne svog života zbog nečeg tako nepouzdanog? Kako je mogla Mirabelle? Ona mora da je pročitala moje misli po izrazu na licu, jer je dodala, “mislim, znam da neće uvek biti kao da sam na vrhu sveta. Biće teških vremena. Ali ništa od toga nije važno sve dok imamo jedno drugo.” “Izvini me dok odem prevrnuti očima.” “Nećeš znati dok ne pronađeš isto i za sebe, Hudsone.” Ona je bila jedina koja ikad govorila o tome kao da bih ja mogao pronaći svoju jedinu, pravu ljubav. Bilo je to na neki način šarmantno, zapravo. “Ali, da li si morala da se udaješ? Niste li mogli prvo malo da se provodite?”Kao, dok euforija ne bi izbledela, i ona shvatila apsurdnost pojma živeli su srećno do kraja života. “Ne. Moram da se udam.” Ona proširi oči da nanese maskaru na trepavice. “Mirabelle!” Dakle, moja majka je ipak slušala. “Postoji li nešto što mi ne govoriš, mala sestrice?”Mirabelle se nasmejala, zastajući sa nanošenjem maskare. “Nisam trudna, ti budalo. Ja sam zaljubljena. I da, ipak moram da se udam. Jer kad voliš nekoga,” srela je moj pogled u ogledalu i rekla bez treperenja u glasu, “njegov svet te interesuje više od tvog sopstvenog. Toliko da nestaješ u njemu, i jedini izbor koji imaš je da spojiš svoj život sa njegovim. Jer u suprotnom, ti prestaješ postojati.” To je bilo još više gluposti koje sam čuo. Ali me pogodilo, negde duboko u meni, na mestu koje nisam prepoznao, odjekujući u mojim kostima i škakljajući moje nervne završetke. Tako da sam pustio da se slegne i nisam je pobijao. Nekoliko tihih trenutaka kasnije, moja majka je progovorila. “Nisam mogla dočekati da se udam za vašeg oca. Da li sam vam ikada rekla to?” Ja sam se zaledio i osetio sam da je i Mirabelle takođe. Moja majka nikad nije pričala o prošlosti. Nikad bilo šta prijatno, u svakom slučaju. Mi smo odrasli pretpostavljajući da je njen brak sa ocem bio zasnovan na poslu. Kompanija Jackovog oca je upravo bila propala, ali Pierce ime je i dalje imalo neku težinu, i moj otac je inovativno razmišljao. Walden porodica, sa druge strane, su imali novac i investicije i nikoga ko bi to preuzeo. Sophiina zajednica sa Jackom rešila je mnogo problema. Mi nikada nismo pretpostavljali da je ljubav bila uključena. ~ 220 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ne mama, nisi nam rekla,” Mirabelle je tiho rekla i ja sam mogao osetiti njenu tihu potrebu da Sophia nastavi sa pričom. “Bili smo više zaljubljeni nego što bi bilo ko imao pravo da bude. To je plašilo mog oca, ja mislim. Kada smo objavili našu veridbu, on je zamalo imao srčani udar. ‘Kako će se on ikada brinuti za tebe?’ Kao da moj fond nije imao dovoljno novca da se brinem sama za sebe.” Sophia nije gledala u nas dok je pričala, fokusirala se na pramen kose koji nije padao onako kako je ona bila zamislila. “Ali tata je izveo Jacka da ‘porazgovaraju’. I kada su se vratili bilo je odlučeno da se možemo venčati sve dok je vaš otac bio speman da preuzme Walden kompanije. To je bila dobitna kombinacija, što se mene ticalo. Naši svetovi su postali isprepleteni na svaki mogući način.” Primetio sam da je koristila reč svetovi i shvatio da je to podstaklo njen put do uspomena. Moja majka je takođe promenila svoj svet da bi bila sa Jack Pierceom. Ili je Jack promenio svoj svet da bi bio sa njom. Tako čudna stvar za shvatiti. Bilo mi je lakše da zamišljam roditelje kako se seksaju, nego da ih zamislim zaljubljene. “Moj otac je želeo da Jack preuzme kompanije čim smo se venčali. Pošto sam želela kratku veridbu, Jack je proveo mnogo tog vremena sa tatom u kancelariji. Nisam ga viđala ni približno onoliko koliko sam želela. Naš dan venčanja, ipak...” Ona je meko uzdahnula. “Bio je to najsretniji dan koji sam mogla zamisliti. Tako je bio Jack, u svom smokingu. Tako zgodan. Samo sam želela da se ceremonija završi, pa da ga mogu zaskočiti.” “Majko!” Mirabelle je glumila da je sramota. To je bila vrsta priče kakvu je ona želela. Čak i ako je dolazila od njenih roditelja. “I ja sam bila jednom mlada, takođe.” Sophiino lice je bilo svetlo, srećnije nego što sam se ikad mogao setiti da sam vidio. “Onda se nadam da ste imali predivan medeni mesec.” Zamišljeni osmeh moje majke je nestao na Mirabell-ine reči. “Pa, počeo je stvarno dobro. Ali se Jack morao vratiti dan nakon što smo došli na Bora Boru. Problemi u kompaniji. On je bio glavni sada. Znate. Ako je žena morala biti ostavljena sama na medenom mesecu, onda je to bilo ono što se mora uraditi. Priča našeg života, posle toga.” Mirabelle je oborila pogled. Ako bih morao nagađati, borila se da zadrži suze. Nju je bilo lako rasplakati. Zanimljivo, ipak, je kako su majčine reči uticale na mene. Uvek sam svoju majku doživljavao kao nekog ko je uvučen u tvdu školjku gorčine. Sada, činilo se kao da je izmenila moj pogled, i iz ove nove perspektive, video sam kako je nešto ~ 221 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova drugo okružuje, nešto toplo i nežno. Pristupačno, čak. Video sam ženu kakva je nekada bila. Koliko fascinantno bi to proučavanje bilo? Da se ispita odakle je došla do toga kako je završila. Možda je to bio još jedan scenario koji smo Celia i ja mogli ponovo stvoriti. Još jedna igra koju smo mogli pokušati odigrati. Bože, uvek igra... Moja majka je spustila figaro. “Ali venčanje je bilo prelepo. I tvoje će biti takođe.”Ona je pročešljala prstima kroz Mirabellinu kosu i onda spustila ruke na Mirabellina ramena. “Pogledaj se. Tako si prelepa.” Mirabelle je učinila kako joj je rečeno. Ona se nasmeši na svoj odraz u ogledalu, očigledno zadovoljna svojim izgledom. Ili je zadovoljna ovim iskustvom. Posegnu i potapša Sophiu po ruci. “Hvala ti mama. Za sve.” Jedan kratak trenutak, dok sam gledao kako majka i kćerka dele naizgled uobičajen trenutak, koji je sve samo ne uobičajen, osetio sam da je postojalo nešto u životu što mi je nedostajalo. Prilagođavanje boja, možda. Ukus koji možda jednostavno nisam probao. Zvuk koji nije pronašao način da dopre do mojih ušiju. Nešto...više. Ali i to je bilo previše gluposti, takođe. Ako mi je bio potreban dokaz, trebao sam samo pogledati rezultate svojih istraživanja. Kako sam živeo bez emocija i slobodno - to je bilo sve što je bilo stvarno. Tamo nije postojalo ništa više. * * *

Otkrio sam te večeri da su probe bile jednako dosadne kao i venčanja. Mada bih prisustvovao na par obavezujućih stvari, nikad nisam bio uključen u njih kao što me Mirabelle uključila sad. Ubedila je Adama da mu ja budem kum. Bio sam na prokletom venčanom partiju. Bila je to najlicemernija situacija u kojoj sam mogao sebe da zamislim. Celu noć su me ispitivali, “zar nisi presrećan zbog Mire? Zar nije prekrasna mlada?” Srećan koliko mogu biti i ona je bila divna svo vreme sam morao reći toliko puta pre nego što je moj odgovor postao umoran. Između lažnih razgovora i ljubaznih osmeha, ja sam smišljao prevare koje bih mogao da izvedem. Ona u previše uskoj suknji, da li bi i dalje balavila po majmunu koji ju je doveo, ako bih je ja ubedio da je kum zainteresovan za nju? Konobar koji je stalno flertovao sa Adamovom sestrom, da li bi on prevario svoju ~ 222 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ženu(jasno se videlo da nosi burmu) ako bi mu ona obratila pažnju na njega? Znao sam da sam mogao nagovoriti Mirabellinu kumu da se iskrade sa mnom, mi smo se već jebali povremeno pre, ali da li bih mogao srediti da nas njen verenik uhvati? Bilo je suludo koliko puta sam morao podsetiti sebe da je Mirabellino venčanje bilo zabranjeno za moje eksperimente. Toliko mnogo puta, zapravo, da sam prestao slušati sebe. I kada je kuma sela pored mene, trzaj da zaigram igru je bio previše jak, zujanje je preplavilo sve moje razumne misli. Stavio sam ruku na naslon njene stolice i nagnuo se. “Ne bi izabrala to mesto, Melissa, ako nisi mislila da možeš dobiti nešto od mene.” Ona je vrtila pramen kose oko prsta i zavalila se nazad u stolicu tako da sam lako mogao videti dole, unutar njene haljine. “A šta bih ja tačno želela od tebe, Hudsone?” “Po načinu na koji mi pokazuješ svoje grudi, rekao bih da želiš da ti jebem sise u kućici kraj bazena.” Ispod stola, skliznuo sam rukom pod njenu suknju. “Ali ne brini. Posvetio bih tvojoj pički dovoljno pažnje, takođe.” Njeno disanje je usporilo, a oči se proširile. “Ja ću otići prva. Sačekaj pet minuta, pa dođi.” Savršeno. “Budi gola kada stignem.” Sačekao sam dok ona nije nestala iz mog vidokruga, dok nisam otišao potražiti Timothya, njenog verenika. On je bio pripravnik u advokatskoj kancelariji koja bi pala na dupe da zastupa Pierce Industries. “Timothy, imam neke nezvanične pravne papire sa kojima bi mi dobro došla pomoć,” rekao sam mu. “Da li bi ti odgovaralo da se sastanemo u kućici kod bazena za petnaestak minuta?” Slika Melissinih porno sisa kroz koje guram svoj kurac blesnu u mojoj glavi i ja izmenim svoj zahtev. “Neka bude dvadeset minuta.” On se složio. Naravno. I ja sam bio na putu onoga što sam voleo najviše, prevare i seksa. Moj kurac se ukrutio dok sam se iskradao sa bine na kojoj je uskoro trebala biti poslužena večera. Jedva sam napravio pet koraka, kako bilo, pre nego što me poznati glas pozvao. “Hudsone?” Okrenuo sam se na zvuk Mirabellinog glasa. “Uh, da?” Iako ona nije mogla znati šta sam naumio, svejedno sam osećao krivicu. Srećom, bilo je ~ 223 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova dovoljno mračno ovde da ona nije mogla videti izbočinu u mojim pantalonama. Stajala je na ivici bine. “Gde ideš?” “Samo sam pošao malo da se odmaknem, da predahnem.” “Kurac jesi.” Ako nisam skontao da je ljuta zbog toga što je psovala, Mirabelle bi retko kad rekla išta grublje od šupak, onda sam zasigurno mogao skontati po besu koji je varničio iz njenih očiju. “Nisam siguran o čemu pričaš.” “Đavola nisi. Ja sam te posmatrala. Videla sam te kako razgovaraš sa Melissom. I znam da si bio sa njom pre. Onda ona odlazi, a ti odeš šaputati sa Timom? Ovo je moj svadbeni vikend, Hudsone. Ne mogu te ni pogledati sada.” Ona je znala, morala je znati. Nije bilo drugog razloga zbog kojeg bi ona bila iznervirana. Iskreno, pokušati da izigram njenu prijateljicu bilo je usrano sa moje strane. Ali, kao i svaki zavisnik, nastavio sam da negiram. “Mirabelle, stvarno nemam pojma o čemu se ovde radi.” “Znaš šta? Jebi se.” Njena malena pojava se tresla dok je prekrštala ruke preko grudi. “Jebi se, i ne želim te više ovde sada. Želim da odeš.” Kućica za bazen se računa kao odlazak, zar ne? “Ali, tako mi Bog pomogao, ako se budeš zajebavao sa mojim prijateljima večeras ili sutra, ili bilo kog trenutka tokom mog venčanja, nikada ti neću oprostiti.” “Ozbiljno? Ja...” “Da, ozbiljno!” Njen glas je pukao. “Ne želim te ovde sada. Idi.” Želeo sam da se još raspravljam, ali šta sam tačno mogao reći? Ona me provalila. I nije mi bila namera da uništim Mirabellinu probu. “Dobro. Idem.” Ona je gledala za mnom, tako da odlazak u kućicu pored bazena sada nije dolazio u obzir. Prošao sam pored nje umesto toga i maznuo bocu viskija pre nego što sam jurnuo prema kući. Nisam dozvolio sebi da razmišljam. Ne dok nisam bio dovoljno daleko tako da ne bih uradio nešto zbog čega bih požalio. Prilaz kući se pokazao problematičnim. Bio je krcat autima, da nisam mogao doći do svog auta, pa je izgledalo kao da idem peške. Nije postojalo mesto za mene na koje bih mogao otići ako bih krenuo prema autoputu. Pa sam krenuo stazom sa strane kuće koja je bila preko puta mesta na kom je bio parti, došao sam do kućice koja je bila na kraju naše zemlje. Iako je imala lep pogled na okean, retko se koristila. Previše udaljena od ~ 224 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova pogodnosti koju imaš od osoblja u glavnoj kući, pretpostavljam. Mirabelle i ja smo je koristili ipak, redovno dok smo odrastali. Bila je dobro mesto za beg kad bi Sophia postala previše teška - ili pijana - da bi se izašlo sa njom na kraj. Činilo se prikladnim što sam završio ovde. Stepenice su škripale dok sam se penjao na rotundu. Seo sam na drvenu klupu i odvezao kravatu. Povetarac je ulazio i izlazio kako su se talasi ispod pomerali. Pio sam svoj viski i pustio da se sranja smeste u moj um. Bože, Melissa sa svojom Gveličinom sisa i uskom pičkom. Upravo sada, ona je verovatno bila besna i spremna da se ponovo obuče. Onda će se Timothy pojaviti. Oni će verovatno pomisliti da sam im namestio to, za njih da pronađu jedno drugo, i izjebu jedno drugo do ludila. Nikad nisam pomislio da ću biti ljubomoran na kurac od tog momka. Ali razočarenje i iritacija zbog prekida moje zabave nije dugo potrajalo. Njihov nestanak je ostavio prostora za težu emociju, sram. Bio sam siguran da Mirabelle nije bila svesna obima mojih igara, da je pomislila samo kako me upravo uhvatila kako se zajebavam sa ženom koja je bila verena. To stvarno nije bila tako velika stvar. Osim što sam je izneverio. Povredio sam je. Bilo je to previše sirovo, previše neprijatno. Kao ledenohladan vetar koji reže moju kožu, ubadajući me u meso. Pustio sam da viski spali hladnoću i potražio nešto drugo da zaokupim svoj um. Ubrzo su se moje misli vratile na ono što je moja majka otkrila pre. Bilo je čudno misliti na to kakav je njen život bio pre. Da je ona bila srećnija žena. Da je verovala u budućnost sa mojim ocem. Da li je bilo tako jednostavno reći da joj je celi život bio uništen jer je njen otac želeo da se ona veri da bi se dokazala? To je, zauzvrat, rezultiralo time da Jack iz ljubavi prema svojoj ženi, odmah se baci na posao. Da je vreme koje su proveli razdvojeni zbog posla dovelo do toga da se otuđe, piju, varaju? I da su događaji bili drugačiji, da su uspeli da nađu balans između svojih svetova i održe zdravije odnose, da li bih ja i dalje bio ovakav kakav sam? Bilo je besmisleno baviti se time. Nikad neću pronaći odgovor. Verovatno, odnosi mojih roditelja bi i dalje bili sjebani i da je on ostao na njihovom celom medenom mesecu. I ja bih bio isti kao što sam i sad. Na šta sam se žalio, u svakom slučaju? To je bila moja super-moć, zar ne? Bezosećajnost. U poslednje vreme, međutim, nije se činila kao super-moć. Bila je više kao odvraćanje pažnje. Konstantno zujanje u mojoj glavi koje je preklinjalo za objašnjenje. Guralo me da ispitujem, proučavam i smišljam ~ 225 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova prevare. Izluđivalo me. Ili sam već bio lud kad sam počeo sa tim? Zar to nije bilo pitanje veka? “Hudsone?” Mirabellin meki glas me prenuo iz mojih uvek istih spekulacija. Nisam odgovorio, ali je ona svejedno nastavila prema meni, penjući se uz stepenice i onda se naslanjajući na svod u ulazu. “Tu si.” “Tu sam.” Iako joj je držanje bilo mirnije nego što je bilo, nisam bio sretan što me pronašla. To je sigurno značilo da će biti razgovora. Jebote, kako sam to mrzeo. Nisam je mogao oterati, ipak. I moju postupci su doveli do ovoga. Posledice. Svetlo je bilo ugašeno, i Mirabelle je blokirala mesec koji se probijao iza nje, tako da nisam mogao razaznati izraz na njenom licu. Povređenost? Da li je još uvek bila ljuta? Ili je došla da se izvini? Na kraju, ona je pokupila nestašni pramen kose, stavila ga iza uha i rekla, “Majka je pijana.” Huh. Nije bila ni fokusirana na mene, ipak. “Da li si iznenađena?” “Ne. Mada sam se nadala, ipak. Imala je dobar dan.” Njen ton je bio melanholičan, i znao sam da mogu da joj vidim oči, one bi bile tužne. Nisam razumeo tugu. Ali nije mi se sviđalo kad je Mirabelle bila tužna. Pokušao sam je utešiti. “Zabave su najlakši put za nju da se napije, a da niko ne primeti. Svi piju.” “Istina.” Zakoračila ne napred i sela na klupu pored mene. To je značilo da ostaje. To nije ostavljalo mnogo šanse za beg i za još zamerki zbog ranijeg incidenta. “Trebala bi biti sa svojim gostima.” Uzeo sam gutljaj viskija i pokušao izgledati nonšalantno zbog mog predloga da bi trebala ići. Nije mi uspelo. “I ti si moj gost.” “Ti imaš važnijih gostiju od mene.” “Ne mislim tako.” Ona se napravila istu pozu kao i ja, gledajući u okean. “Osim toga, moramo razgovarati.” Pretvarao sam se da ne znam koja je tema o kojoj bi trebali razgovarati. “Ako ti treba savet u poslednjem trenutku u vezi braka, znaš šta ću reći - nemoj se udavati.” “Ti si kreten. I ne. Nikada ne bih došla kod tebe po savet vezan za brak. Ti ćeš doći kod mene, ipak. Previđam to sada.” Ona je mahala nogom ritmičnim pokretima koji su se poklapali sa talasima. “Aha.” Kao da ću se ja ikad oženiti. Iako je izgledalo da brak ima ~ 226 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova više šanse nego zaljubljivanje. Reći to Mirabelle bi bio još jedan nemoguć zadatak. Zaista, kako god pogledao na to, spremala se neprijatna rasprava. Odlučio sam da završim sa tim. “Vidi, ne moramo da pričamo o onom što se desilo ranije. Greška u proceni. To je sve.” Bilo je tako tiho da sam je mogao čuti kako guta. “Ne. Ne moramo pričati o onom ranije, “ ona se tiho složila, na moje iznenađenje. “Ali, postoji nešto drugo.” Pa, to je bilo lako. Sa njenom blagom naravi i natmurenim raspoloženjem, imao sam prilično dobru pretpostavku o čemu je htela pričati, umesto toga. Tipično, volim te, ti si dobar brat iako si pokušao da me udaviš kad mi je bilo sedam godina i pokušao pojebati moju kumu na probnoj večeri pre venčanja, sva sranja koja su u stvari slatka, koje naivne sestre govore svojoj braći uoči važnih događaja kao što su njihova venčanja. Ali ona me ponovo zapanjila. “Hudsone, moram da razgovaram sa tobom o intervenciji.” Stvarno? Večeras? Pitao sam se koliko će vremena proći nego što će neko pokušati da otrezni moju majku. Nisam mislio da će se to dogoditi u sred sestrinog venčanja. “Zar ne bi trebali Chandler i tata biti ovde? Oni imaju isto tako veliki uticaj na našu majku kao što ga imam ja. Ako ne i veći.” “Nije za majku.” Prestala je zamahivati nogom. “Za tebe je.” Nasmejao sam se. “Ovo izgleda zaista neubedljivo, jer pijem direktno iz boce, ali ja nisam alkoholičar.” Naravno, to je ono što bi svi alkoholičari rekli. Ipak, ja se nikad nisam napijao i postajao nemaran. Bilo je teško za poverovati da je Mirabelle stvarno mislila da imam problem. Nasmejao sam se opet. Stvarno? “Osim toga, zar ne bi trebalo da bude puno ljudi na takvim događajima?” “Pa, trebalo je da dođu ljudi koje zavisnik - koje ti - voliš i koje ćeš poslušati. Ja mislim da sam ja jedina koja bi možda mogla da ti kaže bilo šta što će ti biti bitno. Na kraju, ja se nadam da mogu reći nešto što će ti biti važno.” Bila je tako svečana, tako intenzivna. Ja sam uzdahnuo i pokušao da joj se obratim sa istom ozbiljnošću. “Ja nemam problema sa alkoholom, Mirabelle.” Ona se učtivo nasmejala. “Ne mislim da imaš problema sa alkoholom, Hudsone. Uozbilji se.” Njena natmurenost se vratila. “Ali mislim da imaš problem. Veoma drugačiju vrstu problema.” ~ 227 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Srce mi je preskočilo otkucaj, moj um je odmah skočio na igru. Nije postojalo ništa drugo što sam uradio, ništa drugo što sam imao u svom životu. Ali kako je ona uopšte mogla znati za to? Bilo je slučajeva kad bi se moji eksperimenti približili kući. Večeras, na primer. Rezultat nekoliko loših odluka sa moje strane. Možda je to ono na šta je mislila? Pravio sam se neupućen. Bio sam neupućen. “Ne znam o čemu pričaš.” Uzeo sam još jedan gutljaj viskija. Nije me smirio na način na koji sam se nadao da hoće. “Hajde da ne igramo oko toga, Hudsone. Ja ionako ne znam reč za to. To možda nije ni pravi problem. Ali ja sam ga svesna. Ja to vidim. Vidim šta radiš ljudima. Kako...postupaš sa njima. Kao ranije večeras, ali to teško da je prvi put. Ili peti. Ili čak pedeseti, kladim se. To je okrutno ponašanje. Destruktivno. I ne mislim samo na ljude kojima si to uradio. Već i za tebe. To uništava tebe.” One su bile jedine reči koje sam imao, pa sam ih ponovio. “Ne znam o čemu pričaš.” Moj glas je bio slabiji nego pre, ipak. Nisam bio nimalo ubedljiv. “Ti znaš. I ne moraš ništa reći. Ne moram čuti izgovore ili detalje. Ono što mi treba je da me saslušaš.” Ona je pala na kolena ispred mene i uhvatila moju praznu ruku između svojih. “Saslušaj me, Hudsone. Ti nisi onaj koji misliš da jesi. Postoji više u tebi nego što pretpostvljaš. Više u tebi od igrica za koje mislim da ti uništavaju život. Vidim to. Osećam. I ne zato što sam beznadežni optimista, već zato što je taj drugi deo tebe veoma, veoma stvaran.” Krenuo sam da izvučem ruku, kretenska reakcija, ali ona ju je držala čvrsto. “Nemoj. Neću dozvoliti da se se slomiš daleko od mene, Hudsone. Ne možeš. Ja polažem nade u tebe, čak i ako ti ne polažeš sam u sebe. I ja sam na putu da započnem novi život. Onaj koji bi me mogao odgurnuti još dalje od tebe, a u ovome je stvar, ja ne mogu krenuti ako ne znam da si ti ok. Ne mogu pomeriti svoj svet iz tvog sve dok ne znam da ti nećeš uništiti svoj.” Grlo mi se steglo. Osećao sam kao da bih trebao nešto reći, ali nije bilo reči. A iznutra, gde sam se obično osećao praznim, moje grudi su gorele. Neprijatno, kao loša probava, ali još više konstriktivne. Kao da je nešto podsticalo prostor da se vazduh smanji, da ne mogu disati, čineći kao da će eksplodirati iz mene. ~ 228 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Mirabelle je zakopala svoje prste u moju kožu, njeni nokti su molili isto koliko i njene reči. “Hoćeš li to uraditi? Reci mi da hoćeš. Reci mi da ćeš prestati. Reci mi da ćeš pokušati. Zbog mene, ako ni zbog koga drugog. Molim te, reci mi.” Mogao sam joj reći da odjebe. Mogao sam joj reći šta god je želela čuti samo da je se rešim. Mogao sam joj pokušati objasniti šta su zapravo bile igre, tako da bi mogla razumeti da one zapravo nisu bile problem. Ali istina je bila da su bile problem. Eksperimenti su postali opsesija. Živeo sam i disao zbog njih. I niko od njih, nijedan, me nikad nije naučio ono što sam zapravo želeo da znam, i zato sam se osećao tako prokleto prazan. Pa sam rekao jedinu reč koju sam mogao. “U redu.” “Stvarno to misliš?” Klimnuo sam, govor me nije služio zbog mog stisnutog grla. Njeno lice se izguža, suze se krenuše formirati u uglovima očiju dok je grizla usnu. Klimnula je nekoliko puta. Konačno, prigušenim glasom je rekla, “hvala ti.” Ona se sklupčala u mom krilu tada, s nogama na jednoj strani, i zagrlila me, kao što je nekada, kad smo bili mlađi. Pustio sam je. Čak sam i ja nju zagrlio. Nevoljno ispočetka, a zatim medveđim zagrljajem. “Hvala ti,” rekla je kad se konačno odvojila od mene. Ona siđe sa mog krila i sede opet na klupu pored mene. Obrisala je svoje oči. “Žao mi je. Nisam nameravala plakati. Mislila sam da ćeš me shvatiti ozbiljno ako budem sabrana. Ali to nisam ja, pretpostavljam. U svakom slučaju. Imaš zakazan sastanak sutra.” “Sastanak sutra? Sa kim?” “Sa psihijatrom. Dr. Albertsom. On je ekspert u iskustvenom izbegavanju i gomili drugih velikih reči koje u osnovi znače ‘rezerevsano’.” Druge velike reči kao sociopata? “On je smešten u gradu, “ nastavila je, ali ide u kućne posete i složio se da se sastane sa tobom ovde sutra u deset sati. Ja sam to dogovorila pre nego što se ovo večeras uopšte dogodilo, Hudsone. Tako da, nemoj misliti da reagujem ovako samo zbog tog jednog incidenta.” Saznanje da je ona ovo dugo planirala, ostavljalo je gorak ukus u mojim ustima. Mrzeo sam što je ona formirala mišljenje o meni, a onda sam ja dokazao da je u pravu. Bilo je to skoro kao da je ona igrala svoju sopstvenu igru, formirajući sopstvene hipoteze, i onda je pogodila tačno. Stvari su se preokrenule, i to nije bilo onako kako sam zamišljao. ~ 229 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Osim toga, pristao sam da idem na intervenciju, da tako kažem, ali sam mislio da će to da bude po mojim sopstvenim uslovima. Mogao sam odlučiti tok mog tretmana. Ne ona. Iskoristio sam očigledno da bih protestvovao. “Sutra se udaješ.” “I ovo je moj svadbeni poklon. Od tebe.” Ona se čak i šalila u vezi toga. “Moj svadbeni poklon je bio da ne radim celu sedmicu.” Ali već sam znao da ću se sastati sa specijalistom. “Ovo je još jedan poklon. Poklonio si mi dva poklona.” Brzo je poljubila moj obraz. “Hvala, veliki brate.” A ja sam se zvao gospodarem manipulacije. “Šta si mi to uradila, Mirabelle?” “Dobre stvari, Hudsone. Uradila sam dobre stvari. Samo sačekaj i videćeš.” Ona je zurila u moj profil nekoliko sekundi. Osećao sam njen pogled kao što sam osećao njene ruke na svojoj koži. Kada se činilo da je zadovoljna onim što je videla, rekla je, “ali ja ću se vratiti na zabavu sada i pustiti te da budeš pokunjen ili bilo koju stvarno dosadnu antisocijalnu stvar koju voliš da radiš. Premišljaš se. To je ono što radiš.” “Ja se ne premišljam.” “Pa, šta god da radiš, ostaviću te da nastaviš sada.” Ona je ustala, haljina joj se zanjihala od laganog povetarca. Na stepenicama se osvrnula. “U deset sutra ujutro. U radnoj sobi. Dr. Alberts dolazi. Budi tamo.” “Gde bih drugde mogao biti? Organizovati cveće sa majkom?” “Imaš pravo.” Uputila mi je još jedan blistav osmeh, ovaj put i namigujući. “Volim te, brate. Hvala ti što si učinio da moje venčanje bude onakvo kakvo sam sanjala da će biti.” Tu su bile. Tipične reči za ovu priliku. Učinile su da se i ja nasmejem malo, takođe. Poslala mi je poljubac i onda nestala u noći. Sedeo sam na klupi dugo vremena posle. Pijuckao sam viski. I plakao sam. Jecao prvi put u životu. Nije bilo osećanja iza suza, samo olakšanje. Bilo je katarzično. To je bio početak. Možda je čak bio i početak puta prema nečemu većem.

~ 230 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset prvo poglavlje Probudio sam se u praznom krevetu. Trebao sam se navići na to do sada, pošto sam se u nekoliko poslednjih dana budio sam. Svaka od tih noći je bila nemirna, san je teško dolazio bez topline žene na koju sam navikao da se omotam kad dremam. Osim što sam se vratio večeras ranije iz Japana i pomirio se sa Alaynom, tako da moj krevet ne bi trebalo da je prazan. Tako sam u skladu sa njom, bez obzira na nekoliko dana koje smo proveli odvojeni, da njeno odsustvo mogu osetiti čak i kad spavam. Pronašao sam je u kupatilu, kako zuri u ogledalo, lica bledog i očiju širom otvorenih. “Šta nije u redu?” Ona malo poskoči na zvuk moga glasa, onda proviri preko ramena u mene. Ne promiče mi da skenira moje golo telo. Moj kurac malo očvrsnu na njen pogled, ali ja ga ignorišem, prilazeći joj. “Jesi li dobro?” Oklevala je jedan trenutak pre nego što je rekla, “samo sam loše sanjala, a sad ne mogu zaspati.” Njena nespremnost da kaže više me zabrinjava. To je samo san, ali nakon svega što smo upravo prošli, trebali bi biti otvoreniji jedno prema drugom. Trebam od nje da ona podeli to sa mnom, ako ni zbog čega drugog, onda barem da bi se osećala kao da napredujemo. Podstičem je nežno. “Želiš li da pričamo o tome?” Ona odmahnu glavu i reče, “Da. Ali kasnije.” Sa tim mogu živeti. U međuvremenu, punim joj kadu i slažem se bez oklevanja kad me pozove da joj se pridružim. Nekoliko minuta kasnije, mi smo se smestili u toploj kadi, Alayna sedi između mojih nogu, leđima naslonjena na moje grudi. Ja je držim i razmišljam kako po prvi put u svom životu razumem sreću. To je zaista drugačiji osećaj nego biti samo seksualno zadovoljen. Mi smo goli, i ja sam definitivno izazvan. Moram biti u njoj pre nego što se naša kupka završi. Moram da poližem mokre kapi vode između njenih grudi, potrebno mi je da ispunim njenu usku picu svojim kurcem. Ali to nije uslov. Dodirivati je, držati je - biti u njenom svetu - to je mesto odakle ovo mirno blaženstvo potiče. Takođe, mi pričamo. Povezujemo se sa rečima. To je čudna stvar za oboje nas, da komuniciramo otvoreno, bez straha od osude, bez žaljenja. ~ 231 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Biće potrebno navikavanje, ali mi smo počeli pokušavati. Ja sam duboko uzbuđen zbog ovog novog početka. Čak sam počeo zaboravljati i onu jednu tajnu koju sam krio od nje. Bio sam zabrinut da li bih trebao da joj kažem, zabrinut da će nekako sama otkriti. Sada briga počinje bledeti. Možda to nije tako veliki problem. Mogu je zakopati i kako budem učio da živim sa njom, možda mogu prestati da dopuštam da tajna utiče na to kakav sam kada sam sa Alaynom. Verovatno sam mogao da joj kažem kako se zaista osećam. Reći joj da je volim bez krivice koja bi sprečavala te reči. Ali onda je Alayna postavila vrlo neočekivano pitanje. “Šta se dogodilo između tebe i Stacy?” “Stacy?” Potreban mi je minut da se setim ko je Stacy. Onda shvatam da ona misli na devojku koja radi u Mirabellinom butiku. “Ništa se nije dogodilo.” Ja sam zbunjen što ona misli da se nešto dogodilo između nas. “Na šta misliš? Kao, da li sam imao vezu sa njom? Vodio sam je na humanitarni događaj pre godinu dana ili tako nešto. Ali posle toga, ništa. I nisam spavao sa njom.” Alayna ne izgleda ubeđeno. “Da li postoji razlog zbog kojeg bi ti se ona želela osvetiti? Ili razloga da sumnja u tebe?” Odmahnuo sam glavom. “Ne da ga se ja mogu setiti.” Osim što to nije tačno, jer iznenada se mogu setiti veoma validnog razloga zašto ona sumnja u mene. Celia se poigravala sa njom. I dok je to radila, koristila je moje ime za prevaru. Trebao bih reći Alayni. Nema razloga da krijem to od nje. Ja čak i nisam onaj koji ju je izigrao. Pa, ni to nije sasvim tačno, takođe. Dopustio sam Celii da koristi moje ime. I onda, na kraju, ja sam učestvovao u tome. Rekao sam sebi da je to zato da stavim tačku na tu prevaru, ali ja sam uživao u naletu igre, baš kao što me je Dr. Alberts doveo do toga da to shvatim. Koji god da je razlog - krivica zbog mog učešća u tome, novost za mene da budem tako otvoren - shvatam da nisam spreman da podelim to sa Alaynom. Ne još. Ne dok ne saznam razlog njenog interesovanja. “Zašto pitaš?” Ona duboko udahnu. “Poslednji put kad smo bili kod Mire u radnji, Stacy mi je rekla da ima neku vrstu videa. Videa koji dokazuje da si imao ili imaš nešto sa Celiom. Nije ga imala uz sebe, pa sam joj dala svoj broj telefona da bi mi se mogla javiti kasnije.” I samo tako, mirno mesto koje sam otkrio je nestalo. Kakav jebeni video je Stacy mogla imati? Nešto od te noći? Nešto posle? Da li je Stacy ~ 232 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova znala za naš plan sa Alaynom? Nije postojao način na koji je mogla znati, ali ako joj je Celia dala nešto... snimljen razgovor ili nešto...

To su bile paranoične misli. Lažovi i prevaranti nauče da je to jedini način da ostanu korak ispred otkrića. Ja sam verovao da smo prošli ovo. Razočaran sam što shvatam da nismo. Odugovlačio sam sa razgovorom koliko god sam mogao, pokušavajući povratiti ravnotežu. Onda ona upita otvoreno, “Da li znaš o čemu je ona govorila?” “Nemam pojma.” I nemam. Ne zaista. “Nije ti rekla o čemu se radi u videu?” “Ne. Samo da ga ima, i da će mi video pokazati zašto ne bih smela da ti verujem. I ona mi je poslala poruku ponovo večeras. Ili negde prošle nedelje kad nisam imala telefon, a ja nisam dobila poruku sve do večeras.” Iako je voda još uvek topla, dlake na mojim rukama stoje uspravno, kao da sam bio bačen u led. Moguće je da Stacy ima dokaz o nečemu iz prošlosti čega je Alayna već svesna. Ali šta ako je nešto drugo? “Šta ti je napisala?” “Da je video prevelik za slanje preko telefona, ali da joj se javim ako želim da ga vidim.” Ja sam preplašen. Nikad to ne bih rekao naglas, ali mogu to priznati sebi. Bojim se da ću izgubiti Alaynu. Ne znam kako da se nosim sa tim strahom. Ja nisam taj koji se ježi. Ono što znam je da Alayna ne sme videti taj video. Ne dok ga ne vidim ja. Mrzeći sam sebe, pribegavam svojoj najboljoj veštini - manipulaciji. “Da li želiš da ga vidiš?” Nema šanse da ću je pustiti da ga ona vidi prvo. Puštajući je da veruje da mi je svejedno će umanjiti njenu potrebu da nastavi sa tim. “Ne.” Ona okleva. “Da.” Zatim, “ne znam. Da li bih trebala?” Ona je zbunjena. Tačno kakvu je trebam. Sada je pogurati prema odgovoru koji želim da izabere, ali nežno. Previše snažno, i ona će me prozreti. “Pa.” Trljam svojim rukama gore-dole po njenim, iskorištavajući prednost odvlačenja pažnje koju nam naša intenzivna fizička veza daje. “Već znaš da se Celii ne može verovati. I ne postoji ništa što bi Stacy mogla imati o meni, a da ti već ne znaš za to. Ti znaš više o mojim tajnama i mojoj prošlosti nego bilo ko drugi. Ti me poznaješ, Alayna.” “Znam.” “Onda jedino ako mi ne veruješ...” Reči imaju takav ukus kiselosti u mojim ustima. Ipak, ja žvaćem kroz kiselost. ~ 233 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ja ti verujem. Ako kažeš da ne postoji ništa oko čega bih se trebala zabrinjavati...” Direktan pogled u oči je najbolji za prodavanje laži. “Ne postoji.” Ovo može biti najgora stvar koju sam joj uradio, dovodeći je ovako u zabludu. Gora i od mog stvarnog učešća u igri. Jer tada je nisam poznavao. Sada radim ovo nekome koga volim. Zadržavam dah dok ona donosi odluku. Iako mi je muka od moje izdaje, ja očajnički želim da izabere ono što želim. Nakon trenutka koji se činio kao celi život, ona se nasmeja i reče, “onda nemam potrebe da ga vidim.” Kombinacija emocija me preplavljuje. Olakšanje je najistaknutije, ali tu je takođe i navala adrenalina. Ne zbog uspešne prevare, već zbog toga što mi je Alayna upravo poklonila svoje poverenje. Bio bih u zabludi ako bih mislio da ga zaslužujem. Ali, oh, kako ga želim. To je poklon za koji se nikad neću moći odužiti. Zavetujem se da ću pokušati. Šta god je potrebno, ja ću uraditi da ga konačno zaslužim. Nagnem se napred i poljubim je u bradu. “Hvala ti.” “Za šta, tačno?” Nema načina da objasnim moju pravu zahvalnost. Zato kažem jednostavno. “Zato što si bila otvorena sa mnom. Nisi mi morala reći za to, a ti jesi, u svakom slučaju.” “Ozbiljna sam o tome da trebamo biti više iskreni i otvoreni.” “Vidim to. I ja sam ozbiljan u vezi toga, takođe. Jedini način na koji možemo krenuti dalje jeste da odlučimo da smo predani jedno drugom, pre svega ostaloga.” Ove reči su više od mog pokušaja da izbrišem laž koju sam upravo rekao. One su početak najvažnijeg obećanja kojeg planiram da ispunim. To je zato jer sam tako posvećen njoj pa sam sakrio što sam morao. To je zbog nje. To je zbog nas. “Jesmo li?” “Ja jesam.” To su samo dve reči, ali meni zvuče kao muzika. Kada je oženim i oženiću je, jednog dana taj zavet za zauvek će samo biti ponavljanje ovog trenutka, upravo ovde, upravo sada. “I ja sam takođe.” Vodim ljubav sa njom. Trebam je ovako, potrebno mi je da izbrišem užasnu stvar koju sam upravo uradio sa prelepom stvari. Pretvaram se da težina moje ljubavi prema njoj može da isključi zujanje laži. Moje ruke i usta preuzimaju njeno telo, telo koje poznajem srcem. Brzo, šaljem je prema orgazmu. ~ 234 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova To je sebično, zaista. Moram biti u njoj. Trebam je spremnu. Ona interveniše, ipak, odlučujući da želi odugovlačiti sa svršavanjem. Zajašivši me, ona se polako spusti na moj kurac, stenjajući dok se ja odmaram u njoj. Bože, ona je tako jebeno uska. Osećaj je tako neverovatan. Svaki put, to je iznenađenje. Svaki put, moram da se saberem da ne bih svršio prerano. Ona me jaše polako, ali snažno. To je napaljujuće - njene sise poskakuju, čelo joj se izbrazdalo od napora, zadihani jauci zadovoljstva koje ispušta svaki put kad se nabije na njega. Tako jebeno seksi. Ali ovo joj neće biti dovoljno. Ona me treba da se zarijem u nju. Moja devojka voli grubo. Omotavam svoje ruke oko njene guze i držim je na mestu tako da bih mogao da uđem u nju onako kako joj je potrebno. “Da li uvek moraš preuzeti kontrolu?” Ona se ne žali. Ja se nasmešim vedro. “Ako želiš da oboje svršimo, onda moram.” Smeje se i to dovodi do toga da joj se pička stisne. Ja se trzam u njoj. Blizu sam. Ona je blizu. “A ko ne bi svršio ako bih ja preuzela kontrolu?” Da li uopšte mora pitati? “Ti.” Gurnem ga dublje u nju, ka mestu koje je uvek odvede preko ruba. To uspeva. Istog trenutka, ona kreće dahtati i zakopavati prste u moju kožu dok leti na krilima svog orgazma. U ovom položaju, jasno joj vidim lice. Ona je potpuno transparentna u ovom trenutku. Vidim sve u njenom izrazu lica - njenu ljubav, njeno poverenje, njenu ushićenost. Prelepo je. Bože, šta bih dao da je zaslužujem. Svršavam za njom. Onda je ljubim duž vrata i vilice i usana. Kada se povučem, suze joj teku niz lice. “Alayna. Šta je bilo, dragocena?” Ali ona ne odgovara, i uskoro, njene suze se pretvaraju u jecaje. Ona me odgurnu i izađe iz kade. Odmah sam iza nje. Uzimam peškir i omotavam ga oko nje. “Alayna, pričaj sa mnom.” Ponovo, ona beži od mene. Ja sam zbunjen i zabrinut. Nemam pojma šta je muči. Da li sam je povredio? Da li je nešto što sam rekao? Uvek se pitam, da li ona zna nekako? Najgore je to što ona beži. Kada smo upravo rekli da smo posvećeni jedno drugom. Kada smo se upravo zavetovali da nećemo to više raditi. Da li sam očekivao od nje previše, prerano? Ako je tako, ona mi mora to reći. Krećem za njom - uvek ću krenuti za njom - i okrećem je prema sebi. “Pričaj sa mnom. Šta se dešava?” Njeni udisaji su duboki, celo telo joj se trese od jecaja. “Ti. Si me. Stvarno. Povredio.” Njene reči su slomljene, ali ja ih razumem. “Sada?” ~ 235 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ne.” Ona pokušava da se smiri dovoljno da bi pričala. “Stvarno si me povredio. Sa Celiom. Kada si poverovao njoj. Umesto meni.” Težina mi se skupi u grudima, drobeći moje srce, čineći da jedva dišem. “Oh, Alayna.” Privlačim je u zagrljaj. To što sam ja uzrok tako dubokog bola - to me razara. Voleo bih da mogu da preuzmem sav njen bol na sebe. “Reci mi. Reci mi sve to. Moram to čuti.” Ona mi govori. Sve to, u kratkim, napuklim rečenicama. Svaka reč je još jedan nož koji se zabija u moju kožu. “To boli, Hudsone. Boli tako jako. Iako si ovde. Sada. I mi smo zajedno. Tu je rupa. Duboka, duboka rupa.” Ja ne mogu reći ono što želim da kažem, čarobnu rečenicu koja bi sve to izbrisala. Pa joj govorim ono što mogu. “Žao mi je. Tako mi je žao. Da se mogu vratiti, i promeniti kako sam reagovao...izabrao bih drugačije.” “Znam. Zaista znam. Ali nisi izabrao drugačije. I ne možeš se vratiti nazad.” Ona se ispravi u mojim rukama. “Nikada se nećeš moći vratiti nazad.” “Ne. Neću.” Sve stvari koje sam postigao u mom životu, one nikad neće moći prevagnuti teret ovog jednog neuspeha. “I to menja stvari. Menja mene.” Bojim se pitati, ali moram. “Kako?” “Čini me ranjivom. Izloženom. I ti znaš sada. Da me možeš povrediti. Možeš me povrediti stvarno jako.” “Alayna.” Privlačim je nazad u zagrljaj. “Moja dragocena devojko. Ne želim te nikada povrediti ponovo. Hoćeš li ikada biti u stanju da mi...oprostiš?” Moj glas je slab i neprepoznatljiv, i shvatam da sam i ja na ivici da se slomim. Ako ovo ima moć da je povredi toliko, šta bi joj moja druga tajna učinila? Ako sam se ikada pitao da li naša ljubav može da preživi moju prevaru, sada znam odgovor. Ne može. Neće moći. Možda je Celia bila u pravu od početka. Alayna je možda slomljena. Ja je ljuljam u svojim rukama, ljubeći je, izvinjavam se svojim jezikom. Na kraju, odnosim je u krevet, gde ona prestaje plakati, u mom naručju. Dok je plakala, razmišljao sam kako je postojao kratak trenutak u vremenu gde je zujanje prestalo, moj um bio miran i moja koža nije svrbela sa žaljenjem. Izbacio sam Celiu iz svog života, i iako sam očekivao da ona nije završila sa mnom još, ja sam počeo raditi na tome da se to desi. U Japanu, imao sam sastanak sa GlamPlay-em i ubedio ih da nastave sa kupovinom akcija u Werner Media. Čak sam dobio nazad i Plexis. ~ 236 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Onda sam se vratio kući da bih se borio za Alaynu. I pobedio sam. Mi smo pobedili, mislio sam. Naši demoni nisu stali između nas. Još uvek smo bili zajedno. Još uvek zaljubljeni. Zatim, u roku od sat vremena, shvatio sam da ne samo da će moja laž uvek biti na ivici da se otkrije, već i koliko je važno da ta tajna ostane zauvek zakopana. Iako sam to očekivao, sad sam definitivno znao. Istina će nas uništiti. Kada se smirila, mi pričamo, počinjemo da se oporavljamo. Idemo dalje. Mi ćemo biti u redu, znam to. Nisam zabrinut da se ne možemo oporaviti od grešaka koje smo napravili. Sada se zna za njih, u svakom slučaju. I ja se zavetujem ponovo da nikada ne dozvolim da sazna istinu kako je došla u moj svet. To je bitka koja me može ubiti, ali bolje mene nego nju. Nakon što su reči izrečene i nakon što smo priznali povređenost, ja nastavljam davati svoja obećanja njoj, bez reči, sa svojim usnama. Ljubim je, pazim na nju. Od glave do nožnih prstiju, ne ostavljam nijedno mesto netaknuto. Moja usta obožavaju svaki centimetar njene kože, svaku pegu, svaki prst, svaki nožni prst. Obasipam je ljubavlju koju ne mogu izgovoriti. Potvrđujem njeno telo, njen život, kao nešto što je moje. * * *

Tapkao sam po obrazu sa olovkom brzim tempom, duboko zamišljen. Da li je zaista prošlo tek pet dana od kada sam se vratio iz Japana? Činilo se kao da se u ovoj sedmici dogodilo toliko stvari. “Ako kupiš GlamPlay pod bilo kojom od svojih američkih podružnica, štampa će doći u posed te informacije, i to onda neće biti prikriveno kako želiš da bude. Hudsone, da li me ti uopšte slušaš?” Bacio sam pogled na Normu Anders. Ona je frustrirana zbog mene. Sa ovim projektom. Ja sam frustriran, takođe. Ali šta god bude bilo potrebno, mi se moramo pobrinuti da se kupovina dogodi. “Čuo sam te. Dakle, moramo pronaći indirektan način da kupimo GlamPlay.” Trljam vilicu dok pokušavam naći rešenje za naš problem, ali moj mozak ne radi. Prelazeći rukom preko lica, ispuštam besni uzdah. “Jebi ga. Ne znam. Imaš li predlog?” “Nisam sigurna.” Ona odmahuje glavom dok razmišlja. “U stvari...šta ako iskoristimo Walden Inc. da kupimo GlamPlay? Pierce Industries i dalje ima većinski udeo tamo, zar ne?” Kada je moj otac preuzeo Walden Inc. od majčine porodice, ostavio je mali deo kompanije izvan Pierce Industries-a. Kao sigurnosnu mrežu, ~ 237 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova rekao je. Tokom godina, Pierce Industries je završila kao žila kucavica za Walden Inc. kupujući akcije i investirajući kada je to maloj finansijskoj kompaniji bilo potrebno. Sada je kompanija na svojim nogama, iako Pierce Industries ne poseduje većinu akcija. Normina ideja je dobra. Dokle god Walden Inc. ima likvidnih sredstava da plati cenu - i ja sam da ima - to bi bio način da se krećemo ispod radara. Walden Inc. je ipak, jedina kompanija koju moj otac aktivno vodi. Bilo kakva kupovina će morati ići preko njega. Radije bih da ne mešam Jacka. Ali ako moram... “To nam je jedina prilika, zar ne?” “Jedina koje mogu da se setim. Hoćeš li imati problema oko ubeđivanja svog oca?” Uzimajući u obzir ono što Jack oseća prema Celii, siguran sam da to neće biti problem. “Ne. On će to učiniti.” Pritisnem interfon da dobijem sekretaricu. Moj sastanak sa Normom je rani sastanak, ali prošlo je dovoljno vremena da bi Patricia trebala biti tu do sada. “Da, gospodine Pierce?” “Nazovite mog oca za oko petnaest minuta, molim vas.” “Da, gospodine.” “U redu onda, “ kažem Normi. “Još nešto?” Norma ukuca poruku na svoj Ipad, i zatim me pogleda. “Ništa čega bih mogla da se setim. Ako sve ovo prođe dobro, moraćemo biti u L.A. sledeće nedelje zbog potpisivanja konačnih ugovora. I ne, ja ne mogu to da uradim za tebe. Ti ćeš morati biti prisutan tamo.” “Sjajno. Hvala ti.” Ona ostavi svoj Ipad u tašnu i sede napred kao da namerava ustati. Ali onda zastade. “Hudsone, da li si dobro?” Ne moram pogađati zašto ona to pita. Bio sam mrzovoljan i rastresen u proteklih pet dana. Izvori mog stresa mogu se podeliti na dve stvari - ili ljude, da budem precizniji: Celia i Stacy. Prva je počela uhoditi Alaynu. Siguran sam da je to samo taktika zastrašivanja - da Celia neće uraditi ništa fizički što bi povredilo moju devojku - ali ja neću rizikovati. Ovaj dogovor sa GlamPlay-em bi trebao okončati bilo kakvu interakciju sa Celiom. Sada, ako bismo samo mogli preživeti dok dogovor ne bude potpisan... Stacy, sa druge strane, je i dalje nepoznata pretnja. Video koji mi je poslala... “Hudsone, “ Norma me podstiče. Ostavio sam je predugo bez odgovora. ~ 238 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Dobro sam. Samo imam dosta toga na umu.” Izjava godine. Ustajem, nadajući se da će je to podstaći da ustane takođe. Imam druge poslove za koje se moram pobrinuti, počevši od iskrenog razgovora sa mojim ocem. “Hvala ti što si se našla sa mnom ovako rano. Cenim sav tvoj rad i trud na ovom projektu.” Ona ustade i klimnu prema meni. “Naravno.” “Ne trebam te podsećati da sve ovo treba ostati poverljivo?” Održavajući ovu kupovinu tajnom je od vitalnog značaja. Nisam još ni Alayni rekao o ovom planu. Ne želim da joj probudim nadu, u slučaju da nešto ne prođe kako bi trebalo. “Potpuno.” Norma reče. “Oh, usput, htela sam da ti se zahvalim što si zaposlio Gwen.” Alayna je zvanično zaposlila Norminu mlađu sestru u Sky Launchu samo dan ranije. “Ne mogu preuzeti zasluge za to. Zahvali Alayni.” Iznenada se setim nečega što je Alayna rekla o svom novom menadžeru. “Norma, mogu li da pitam zašto je Gwenyth bila toliko nestrpljiva da napusti Eighty-Eight Floor? Mislio sam da je srećna tamo.” Norma uzdahnu. “Bila je. Duga priča. Recimo samo da se radi o muškarcu.” “Oh.” Osmehnem se saosećajno dajući joj do znanja da ne treba reći ništa više. “Ali što se tiče toga, Gwen bi stvarno volela da je ne mogu pronaći. Da li imaš neki predlog kako bi se to moglo ostvariti?” Bilo je skoro utešno znati da nisam jedini sa tajnama. “Moraćemo joj plaćati preko tajnog, alternativnog socijalnog osiguranja. To je nezakonito.” Zastajem da se uverim da me Norma prati. “Ali bih mogao srediti to.” “Bila bih veoma zahvalna ako bi mogao bilo šta uraditi.” “Nema problema.” Postojalo je par ljudi kojima bih ikad ponudio ovu vrstu usluge. Ali Norma je bila sa mnom i u dobru i zlu, i vodila je više od jednog ne baš legalnog dogovora za ovo vreme koje smo proveli zajedno. Verujem joj. Pravim mentalnu zabilješku da kažem Jordanu da se pobrine za to. Nakon nekoliko minuta pošto je Norma otišla, Patricia je uspostavila vezu sa mojim ocem. “Hudsone. Kakvo iznenađenje. Da li mi je rođendan?” Njegov šarm nikad nije uspevao kod mene. Ne od Celie, u svakom slučaju. ~ 239 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Trebao bih jednostavno ignorisati njegovu igru, ali iz nekog razloga, ne radim to. “Tvoj rođendan je u decembru. Danas je sedmi juli. Dakle, ne.” On se nasmeja. “Uvek tako ozbiljan. Kako je pobogu moguće da si ti moj sin?” “Hajde. Znamo da si moj otac. Fizička sličnost je nepobitna. Pravo pitanje je: ko je još na zemlji tvoj sin?” Nemam pojma zašto je tako jebeno dobro biti šupak prema čoveku, ali jeste. On se opet nasmeja. “Za sada, samo troje to tvrde. I najmanje jedno od njih bi volelo da nije.” Postojale su glasine da Chandler nije Jackov, ali ovo se odnosilo na mene. Razmišljam o tome na trenutak. Da li bih stvarno voleo da nisam sin Jonathona Piercea? Teško je odgovoriti na to pitanje, i ne služi ničemu da razmišljam i o tome. Ja sam njegov sin, i u dobrom i lošem. Uz sve što sam uradio da unapredim njegovo nasleđe i Pierce Industries, voleo bih reći da sam dao sve od sebe. Ali sada kad sam počeo da vidim svet drugačijim zbog Alayne, možda postoji više što sam mogao naučiti od Jacka. Nešto što se ne meri kroz akcije i obveznice. U svakom slučaju, to nije u planu za danas. Ono što mi je potrebno od njega danas je mnogo više opipljivije. “Iako bih rado uživao razmatrati koje su dobre, a koje loše stvari jer sam tvoj sin, pozvao sam te zbog nečeg drugog.” Ja oklevam. Teže mi je postaviti to pitanje, nego što bih voleo. To je jedini izbor koji imam, pa ga ispljunem. “Potrebna mi je usluga.” “O, to zvuči intrigantno.” Čuje se škripa u pozadini. Mogu ga zamisliti u mojoj glavi, sedi zavaljen u svojoj stolici, nogu prekrštenih na stolu ispred njega. “Reci mi još.” Odakle da počnem? Nema dobrog mesta, pa jednostavno počinjem. “To možda neće izgledati kao iznenađenje za tebe, ali je postalo neophodno da uklonim Celiu Werner iz mog života.” “Ne, stvarno!” On dahnu od lažnog zaprepašćenja. “Drago mi je da si konačno došao sebi da bi video svetlo. Ta devojka je sjebana.” Čudno je da još uvek postoji deo mene koji želi da brani Celiu. Osim njenih najnovijih akcija, ona nije uradila ništa gore nego što sam i ja radio. I kao i uvek, ja krivim sebe zbog njenog ponašanja. Čudno je to da je moj otac, kog nikad ne bih opisao kao intuitivnog, pogodio moja osećanja. “Ona nije kao ti, Hudsone,” on reče. “Znam da misliš da jeste, ali ona je drugačija. Ona želi da povredi ljude. Ti samo želiš da ih razumeš.” Zapanjen sam njegovim uvidom, ali pokušavam sakriti šokiranost u mom glasu. “U pravu si. Ona nije kao ja.” To je veliki pristup, i ja bih ~ 240 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova mogao da provedem više vremena procenjujući kako se osećam u vezi ovoga. Ali to zapravo nije važno. “Celia uhodi Alaynu.” “Jebi ga. Da li se šališ. Isuse.” On psuje još malo, nešto od toga ne mogu čuti, i onda upita. “Da li je Laynie dobro?” Ja stišćem zube. “Jeste. Malo potresena, ali imam telohranitelja koji je uz nju. Sigurna je.” “Hvala Bogu.” Moj otac je uvek bio nežan prema Alayni. To mi smeta. Da li je njegova briga za nju očinska ili nešto drugo? Čak i kad bi došao i rekao mi, meni bi bilo verovatno teško da poverujem. Ali zbog njegove nežnosti prema Alayni, i njegovog gnušanja prema Celii, znam da će mi pomoći sa mojim planom. “Celia nije prekršila zakon još i razgovor sa njom nije prošao nimalo dobro. Moram naći drugi način da je ubedim da prestane sa igrom.” “I ja sam siguran da već imaš plan. Kaži mi.” Jezgrovito koliko je moguće, objasnim mu kako sam već ubedio GlamPlay da kupe Werner Mediu, i kako, ako se iskombinuje sa deonicama koje već posedujem, bilo bi moguće da posedujem većinu akcija u Warrenovoj kompaniji. “Ako kupim GlamPlay...” “Onda ćeš moći da izguraš Warrena.” moj otac završi. “Tačno. Ja ne želim zapravo da preuzmem kontrolu nad Werner Mediom, samo želim da imam moć da mogu to uraditi. I pošto mi je potrebno da to bude prikriveno, moram kupiti GlamPlay pod drugim imenom.” “Želiš da iskoristiš Walden Inc.” Moj otac poveza na brzinu. Ne bih trebao biti iznenađen. On je bio taj koji me naučio. “Naravno. Reci mi šta da uradim i biće urađeno.” Proveo sam narednih sat vremena radeći na planu sa Jackom. On je pametniji nego što se sećam, brzo rešavajući probleme koji bi iskrsnuli tokom razgovora. To je...lepo, zapravo. Pomalo kao dolazak kući. Pre nego završimo, još jedna ideja mi pade na pamet. “Koristi li neko kolibu ovog vikenda?” “U Poconosu? Ja ne. Mira je jedina koja ide tamo, a ona je veoma zauzeta sa otvaranjem radnje, neće želeti da napusti grad. Razmišljaš da odeš gore?” “Da. Mislim da ću odvesti Alaynu.” Stres od proteklih nekoliko sedmica polako uzima svoj danak. Treba nam malo vremena nasamo. ~ 241 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Dobra ideja. Da li ti je potreban ključ? Mogu ti poslati svoj po kuriru.” Imam jedan negde, ali umesto da ga potražim, ja prihvatam njegovu ponudu. “Hvala. Cenim to. I tata,” pauziram, nesiguran kako da kažem to drugo što želim reći. Konačno, ja se odlučujem. “Hvala i na svemu ostalom, takođe.” Nakon što prekinem, zurim u telefon nekoliko dugih minuta. Nakon godina napetosti i netrpeljivosti između nas, pitam se, da li smo se mi upravo pomirili? Bože, postoji li išta u mom životu u šta Alayna neće umešati svoje prste? Ne žalim se. Sa Celiinim sranjem koje je sređeno u ovom trenutku, moje misli se vraćaju na drugi veliki problem u mojim mislima, Stacy. Jordan je pronašao njene kontakt informacije, prvu stvar koju je uradio odmah sledeći dan nakon što sam saznao za video. Onda sam joj poslao imejl. I nazvao. Kada nije odgovorila, ja sam poslao imejl i nazvao ponovo. Svaki dan. Moje poruke su bile, pa, preteće. Napokon, juče, ona mi je poslala video. Danas, ja i dalje obrađujem to što sam video i šta bih trebao uraditi s tim. Okrećem se kompjuteru i otvaram fajl. Pogledao sam ga do sad nekoliko puta, ali sam primoran da ga gledam ponovo. Oboje je i gore i bolje nego što sam mislio da će biti. To nisu moji snimci kako sa Celiom pričam o Alayni, na primer. Ali ono što pokazuje je takođe osuđujuće ako osoba sklopi kockice zajedno. Trudim se da ga vidim na način na koji bi ga Alayna videla. Prvo, ona bi bila povređena. To sam ja, ljubim Celiu. Ja ne bih želeo da gledam kako ona ljubi drugog čoveka, i da je to još neko za koga znam da je imala nešto sa njim-David, na primer - bilo bi još gore. Tako da je to jedan od razloga zašto ona nikad ne sme videti ovaj video. Nakon toga, ona bi želela znati zašto sam ljubio Celiu. Uvek sam govorio da nisam imao romantičnu vezu sa njom. Nisam. Mogao sam reći da sam lagao pre, da smo Celia i ja zapravo imali avanturu. Ali ja nikad nisam bio ljubitelj laganja, i tako će i ostati. Ako joj kažem istinu, da sam pomagao Celii oko prevare, onda će Alayna misliti da sam još uvek igrao tada. Čak i ako shvati da zaista nisam, neće joj promaći da je video snimljen van simpozijuma, gde sam je prvi put video. Znaće da je Celia bilasa mnom te noći. Koliko će joj trebati da krene od mene i Celie na simpozijumu, da bi došla do toga da smo Celia i ja se igrali sa njom? Opet, ja sam paranoičan. Ali ja bih došao do tog zaključka. Ja više analiziram, naravno. Ipak, Alayna je pametna. Ne bih to stavio ispred nje. I to je rizik koji ne mogu podneti. Alayna nikada ne sme videti ovaj video. Šta god bude bilo potrebno da uradim, moram ubediti Stacy da se reši videa. Mora biti uništen. ~ 242 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset drugo poglavlje Bar kod Lestera se dosta razlikuje od ostalih barova koje inače posećujem. Tu je sto za bilijar i pikado u zadnjem uglu. Posetitelji nose jeans. Ja sam jedini koji je u odelu, da ne spominjem da je odelo verovatno skuplje od celog iznosa koji će se večeras staviti u kasu. Muzika trešti iz starog džuboksa - hitovi devedesetih koji se čine poznatim. Više volim slušati muziku uživo. Džez ili klavir bi bilo lepo čuti. Ali ja nisam ovde zbog ambijenta. Lester ispunjava dva uslova koja su mi potrebna u ovom trenutku - ima dobru bocu viskija, i samo je pola bloka udaljen od potkrovlja. Ja ću biti pijan kada odem odavde. Nadam se da će kratka udaljenost osigurati da se onesvestim u potkrovlju. Odmahujem glavom. Okrećem se alkoholu da me uteši. To je prilično smešno. Još juče sam bio omotan oko Alayne u planinama, vodeći ljubav pod zvezdama, i flertujući na temu braka. Večeras, ja sam ovde. Kako se sve promeni za jedan dan. Znao sam da nešto nije u redu od trenutka kad sam ušao u penthouse. Pronašao sam je napolju, na balkonu. Pijanu. Ha. Ona je izabrala bocu kao svog prijatelja, takođe. Nisam shvatao ironiju do ovog trenutka, kada sam upravo naručio treću turu. Mi smo tako slični, ona i ja. I tako različiti. Ona je pravila greške u vezi, ali ja u potpunosti verujem da su njene bile sa dobrim namerama. Ja mogu braniti svoje zle puteve - i hoću ako dođe do toga - ipak, moji izgovori nemaju nikakvu težinu. Kako bih ikada mogao objasniti takav nivo prevare? Nemam odgovor. Zato sedim ovde, sam, u ovom jebenom baru. Nemam odgovore. Ona je pogledala video. Moram da ponavljam sebi i podsećam iznova i iznova da to nije samo noćna mora koja može da se desi, već je to činjenica koja se dogodila. Ona ga je videla. I što je još gore, ona zna kolike mere sam preduzeo da ga ona ne bi videla. Praktično bih podmitio Stacy da ga se reši. Lagao sam Alayni. Otvoreno lagao. Mislio sam da sam pokrio svoje dupe, da ona nikad neće saznati. Pogrešio sam. Bože, kako sam pogrešio... Bio sam nepripremljen. Ja se obično dočekam na noge. Priprema nije neophodna. Ali nisam imao šta reći Alayni. Delovi našeg razgovora se ponavljaju iznova i iznova u mojoj glavi. Izgled može prevariti, rekao sam joj. Nisam priznao ništa. Nisi shvatila ništa. Jebote, ja sam takav seronja. Šta sam drugo mogao reći? ~ 243 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ništa. Nemam odgovore, rekao sam joj. Tema je zatvorena. I onda...Isuse, zgrčio sam se na sledeću stvar...okrivio sam nju zbog nedostatka poverenja. Da li sam spomenuo da sam seronja? Gore od toga. Ja sam užasna osoba. Voljan da je bacim pod točkove da bih sakrio ono što sam nam uradio. Ono što nam još uvek radim. Barmen me proverava. Ja ispijam ostatak iz čaše. “Još jedno.” kažem. Zurim ošamućeno u ogledalo iza boca. Odraz koji ugledam izgleda poput jebene smrti. Šta Alayna uopšte vidi u meni? Kako me ne vidi kao zlo stvorenje koje i jesam? Ne krivim je što me odgurnula večeras. I ja bih odgurnuo nju da su uloge bile obrnute. Jer je očigledno da krijem nešto. Krijem sve. ne mogu joj čak ni reći kako se osećam zbog nje jer je sve prepleteno s tom laži. Davim se u ovoj šaradi, i ne znam kako da udahnem. Uradio sam jedino što sam mogao. Tražio sam tajm-aut. Jebeni tajm-aut. Šta trebam uraditi sa tim? Da li verujem da će sati koje provedem daleko od nje mi pomoći da smislim bolju i veću laž? Da li mislim da će mi dati muda da joj priznam sve? Ili se nadam da će je pauza naterati da zaboravi na sva svoja pitanja? Smejem se naglas toj apsurdnosti. “Nešto ti je smešno?” Pitanje dolazi od žene koja sedi na stolici sa moje desne strane. Nisam primetio kada je došla. Jedva je primećujem sada. “Interna šala.” kažem, odbojno. Što je glupo. Znam da bilo kakav odgovor, čak i najmanji, samo podstiče još više razgovora. Ispravno sam pretpostavio. “Pričaj mi o tome, šećeru. Lola zna dobro saslušati.” Ona za sebe govori u trećem licu. Prevrćem očima. “Hajde dušo. Ne bi bio ovde da nisi želeo da porazgovaraš sa nekim.” Krkljam - alkohol me je definitivno preuzeo. “Ovde sam jer želim da se napijem.” “Ali to nije sve. Inače bi pio sam, negde drugde.” Ja je pogledam. Starija je od mene, ima oko 40god, nagađam. Ne izgleda loše. Njena kosa, nokti i sise su lažni. Njena suknja je prekratka, ali ima dobre noge. Barmen se vraća sa mojim pićem, i Lola naručuje sebi piće. Vidim da se nada da ću se ponuditi da je počastim pićem. Razmišljam o tome. Ne zbog toga jer želim da se spetljam sa njom - čak i da je najzgodniji supermodel, ne bih je kresnuo. Ja sam sa Alaynom. Čak i sa pauzom, ja nikada ne bih bio neveran. Osim toga, niko me više ne može zadovoljiti. Jedinu ženu zbog koje mi se diže sam ostavio u suzama u svom penthousu. Slomio sam joj jebeno srce. Kada sam obećao sebi da nikada to neću učiniti. Kada sam obećao njoj da nikad neću otići. Otišao sam. ~ 244 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Osećam se kao govno. I zato razmatram da kupim Loli piće. Ona je otvorena, puna poverenja, bilo bi je lako izigrati. Stvari u koje sam je mogao ubediti da poveruje, stvari koje sam joj mogao uraditi...milion različitih scenarija se formira u mojoj glavi. Onda prestaju. Igra neće ništa rešiti. To će biti brzinski fiks i šta onda? Onda ću biti još manje vredan Alayne nego što sam sada. Ne mogu se boriti protiv svojih demona, istim tim demonima. To nije rešenje koje mi je potrebno. Tako da ispijam svoje piće i plaćam svoj račun. Vučem se nazad do potkrovlja i legnem na kauč. Ne dozvoljavam sebi da spavam u krevetu. Ne zaslužujem da mi bude udobno. Ne zaslužujem da budem tamo gde je ona bila. Ne zaslužujem je. Probudio sam se sutradan sa suvim ustima i jebenom glavoboljom. To je trenutni podsetnik jadnog stanja u koje sam sebe doveo. Nakon slanja poruke mojoj sekretarici da odgodi sve moje sastanke, ja ispijam čašu vode, ali ne uzimam nikakav analgetik. Zaslužio sam ovo, i neću se izvlačiti iz toga. Kada moj telefon zazvoni, proveravam ga odmah, nadajući se da je Alayna. Nije, i ja se pretvaram da nisam razočaran. Ipak je važno - poruka od Norme u kojoj piše da je nazovem. Ona zna da mi ne treba slati ništa inkriminišuće. Takođe zna da treba biti oprezna sa svojim telefonskim pozivima. Ako je poslala poruku, potreban sam joj. Ona me čak ni ne pozdravlja kad se javi. “Nisi u kancelariji.” “Ne. Radim iz svog potkrovlja danas.” Izgledam i osećam se kao govno.”O čemu se radi?” “Stuart Reed ima nekih nedoumica.” Stuart je naš čovek u GlamPlay-u. Ne treba mi ovo. Ne danas.”Da li si mu objasnila da je Walden Inc. u mom posedu?” “On nema nedoumica u vezi toga. Oni su spremni da ti prodaju kompaniju bez obzira s kojom je kupuješ. Ima nedoumice o kupovini Werner Media. Njihove poslednje cene akcija nisu bile toliko velike kao što se predviđalo.” “Sa promenom u ekonomiji, te cene su bile neverovatne. Šta Reed jebeno očekuje?” Ja prolazim rukom kroz kosu. “Znaš šta? Jebe mi se za njegove nedoumice. Mi ćemo završiti kupovinu GlamPlay-a prvo, a onda on neće imati izbora po tom pitanju.” “Ljutiti Stuart Reeda nije dobra ideja.” Norma je smirena, razumna. “Naravno, imaćeš punu moć da radiš šta želiš kad postaneš vlasnik kompanije, ali to će biti mnogo lakše ako Stuart bude na tvojoj strani.” ~ 245 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Naslanjam se na prozore iza kojih se prostire čitav grad i podsećam sebe zašto nije dobra ideja da udarim šakom kroz njih. “Šta predlažeš da uradim onda, Norma?” “Trebaš ublažiti neke od njegovih nedoumica. Mislim da neće biti potrebno mnogo. Nezvanični, prijateljski razgovor.” Čuje se glas u pozadini. Muški. Ljut sam što ona priča o ovome ispred bilo koga, ali ja verujem Normi. I zato što joj verujem, nisam sumnjao u njen plan. “Da li imaš plan da organizuješ taj prijateljski razgovor?” Ponestaje nam vremena. “Ne bih zvala da nemam.” Njeno likovanje se može čuti preko telefona. “Stuart će biti na Breezeway dobrotvornom balu večeras. Otićemo zajedno.” “Na Breezeway bal? Reci mi, molim te, kako planiraš da me dovedeš tamo?” Upravni direktor Breezeway-a, Alan Fleming, nije obožavatelj Hudsona Piercea. Ja sam izigrao njegovu sestru, ranije, na mom početku igre, pre nego što sam naučio da se moji eksperimenti ne bi trebali odigravati blizu kuće ili posla. Ne po prvi put, zapitam se da li će me moja prošlost ikada pustiti. “Alan neće prisustvovati. A ime na llisti gostiju je moje. Tako da ćemo morati ići zajedno. Ići ćemo kasno i nećemo ostati dugo. Pokupi me u osam.” Plan je zvučao grozno, ali samo zato jer je zadnja stvar koju sam hteo raditi večeras oblačiti smoking i zezati se. Ali to je neophodno. I šta drugo ja imam u planu da radim večeras? Još jedna noć pijančenja mi se ne čini veoma produktivnom. Uspeo sam se zahvaliti pre nego što sam prekinuo vezu. Još jedna poruka pristiže pre nego što sam spustio telefon. Ovaj put je od Alayne. Dve reči, jednostavan zahtev - dođi kući. Ja pronalazim put do fotelje gde padam i buljim u ekran, čitajući poruku iznova i iznova. Ona me još uvek želi. Grlo mi se steže od tog saznanja, i potrebna mi je sva snaga koju imam u sebi da ne skočim, i ne poslušam je. Ali gde bismo mi bili onda? Ništa se nije promenilo. Još uvek smo u pat poziciji. I ja nisam spreman da uradim ono što mislim da će na kraju biti jedino što mogu uraditi. I dalje sedim kad sledeća poruka stiže. Da li me izbegavaš sada? Kucam i brišem moj odgovor nekoliko puta. Nemam odgovor. Ona šalje još poruka: Najmanje što možeš učiniti je razgovarati sa mnom. Rekao si da sam ti ja sve. Pričaj sa mnom. Neću ~ 246 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova pitati o tome ako ti ne želiš razgovarati o tome. Ovo nije fer. Zar ne bih trebala ja biti ta koja je ljuta? Svaka nova poruka mi se zabada u grudi, izvrćući mi stomak. Prouzrokovao sam joj toliko bola, a ipak znam da je ovo ništa u poređenju sa bolom kad kažem istinu. Šta da radim? Pustim je da pati ovako ili priznam ono što će je verovatno uništiti? Možda bih samo trebao otići. Raskinuti sa njom, i slomiti joj srce. To će me ubiti, znam. Počinjem da uviđam da nam nema spasa. Uskoro, moraću izabrati šta je najbolje za nju i zaboraviti na sebe. Ali ne danas. Ne mogu još. Nisam spreman. Šaljem joj poruku jer je volim, i ne mogu podneti da je ostavljam da čeka nimalo duže. Nisam ljut. Ne izbegavam te. Ne znam šta da kažem. Ne znam šta da kažem. Koliko je to istinito? Tako prokleto istinito. Nemoj ništa govoriti. Samo dođi kući. Gušim se od zajedljivog smeha. Po drugi put, u dvadeset četiri sata, ja sam zauzet kada ne bih trebao biti. Sada moram potegnuti ovo, ponavljajući reči koje ona ne može razumeti. Ne mogu. Ne još. Potrebno nam je vreme. Nije mi potrebno vreme. Potreban si mi ti. Jebi ga, kako je ona meni potrebna. Ona nema pojma. Pričaćemo kasnije. Ne razumeš. Moram da pričam sa tobom sada. Nastaviću da ti šaljem poruke. Ne mogu pomoći sebi. A ja ću pročitati svaku. Ali ona ne šalje ništa posle toga, i ja sam razočaran. Ja sam slomljen. Njene kratke reči su me održavale na površini. Njen izostanak poruka čini da se zabrinem. Da li se nešto dogodilo? I ja pomišljam na najgore - da se njen život može nastaviti bez mene. Moj život, s druge strane, je u jebenom zastoju. Ja proveravam za Jordanom, i saznajem da ga je ubedila da joj se pridruži na trčanju. Ja sam joj zabranio da trči na otvorenom, zabrinut zbog Celie i njenog uhođenja. Ona prkosi mojim željama - mogu li je kriviti? Ali je barem povela svog telohranitelja. Barem joj je još uvek stalo dovoljno do mene da se ne dovodi u opasnost. Kad bi samo postojao način da ja nas ne dovedem u opasnost. Dao bih joj sve što poželi, rekao svaku tajnu iz moje prošlosti, razbio sve preostale zidove koji stoje, dok god bi ona mogla reći da me nikad neće ostaviti. Da ona neće odustati od nas. I ona je rekla da ne bi. Ona mi je obećala zauvek. Ali neću joj dozvoliti da održi to obećanje. Ako ona sazna šta sam uradio, neće biti u stanju da ga održi. ~ 247 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova

* * *

Moj telefon zvoni u sred noći. Ja sam u stanju polu-sna, i posežem prema stoliću za kafu gde sam ga spustio pre nego što sam se smestio na kauč. Onda se zaustavljam. To je verovatno Alayna i Bože, kako želim da to bude ona, ali nemam snage da joj uskratim bilo šta sada. Ne u mračnim satima kada je želim tako očajnički da ću reći i učiniti bilo šta da je imam. Sedam, i trljam rukama lice. Zapravo, ja sam iznenađen kako sam zaspao uopšte. Pogledam na sat. Skoro je tri. Pretpostavljam da sam spavao više nego što sam mislio. Došao sam kući oko ponoći. Kao što sam rekao da ću uraditi, otišao sam na dobrotvorni bal sa Normom, i čak uspeo da proćaskam sa Stuartom Reedom. Mislim da sam odradio svoj posao ubeđujući ga da je Werner Media dobra investicija, ali pre nego što sam imao šansu da to potvrdim, dobio sam poruku od Reynolda, Alayninog drugog telohranitelja, koji me je obavestio da ne samo da je Celia u Sky Lauchu, već i da ga je Alayna oslobodila dužnosti preko noći. Nepotrebno je reći da sam bio besan. I zabrinut kao nikad. Zgrabio sam Normu, i krenuli smo prema klubu. Nesigurno kao što je i bilo voziti pod emotivnim pritiskom i razgovarati telefonom, ja sam nazvao Alaynu svejedno. Držao sam je na vezi dok nisam stigao do ivičnjaka ispred kluba. Svojim očima, video sam kad je Celia otišla. Alayna je bila sigurna, hvala Bogu. Ali ona me videla - videla me sa Normom, obučenog za izlazak. Kako uspeva da se čini kao da se zakopavam dublje? Naravno, zato želi da razgovara sa mnom. Trebao bih objasniti. Dogovor je tako blizu da se ostvari, možda je to jedna stvar koju mogu podeliti sa Alaynom. Ali ako je Celia ozvučila i prisluškuje Alaynu...Ne smem rizikovati da Celia sazna za ovo pre nego što se desi. Tako da ću morati prećutati i ovo, takođe. Moj telefon počinje ponovo zvoniti, i potrebna mi je sva snaga koju posedujem da ga ne podignem i ne bacim preko sobe. Stvar koja me verovatno zaustavlja je što na ekranu ne svetli Alayn-ino ime; svetli Adamovo. Moje srce se popelo u grlo kad se javim. “Adame?” Ne čekam da odgovori. “Šta nije u redu? Je li Mirabelle?” “Ona ima kontrakcije,” kaže on. “Mi smo u Lenno Hillu.” “Beba?” Ovo je previše poznata - nesvesna bol. Krhko biće koje tek treba da upoznam, a do kojeg mi je već toliko stalo. I da se radi o Mirabelle...to se ne može dogoditi. Ne mogu podneti da se to desi. Ne njoj. ~ 248 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Adamov glas je stegnut. “Ne znamo još. Bože, ne znamo još ništa.” “Odmah ću doći.” Prekidam i ne predomišljam se kad pošaljem poruku Jordanu. Onda pritisnemm dugme za brzo biranje na mom telefonu. “Alayna. Trebaš mi.” “Šta se dešava?” Tri kratke reči, ali njena ljubav i briga su evidentne. “Mira. U bolnici. Beba...” Gušim se, nesposoban reći išta više. “Odmah dolazim.” “Jordan je već na putu da te pokupi.” Držim telefon na grudima nekoliko minuta nakon što ona prekida vezu. Ovo će možda biti najbliže što ću uspeti da je držim večeras, i ja ću to negovati. U bolnici, Adam šalje poruku da je Mirabelle premeštena na odelenje za akušerstvo, ali ja čekam Alaynu pre odlaska tamo. Ne mogu videti svoju sestru takvu. Ja sam slab. Ja sam u haosu. Potebna mi je moja snaga. Zatim, ona je tu - moja snaga. Alayna ulazi obučena u joga pantalone i majicu, i ona je lepša nego bilo ko koga sam ikada video. Moj puls usporava polako, a vazduh izgleda kao da se konačno kreće mojim plućima bolje nego samo trenutak pre. Ona ovo radi zbog mene. Ona daje i daje, bez znanja, čak i kad se distanciram od nje. Čak i kada ja ranim nju, ona je tu da mene popravi. Istina o mojoj situaciji počinje da pušta korenje u meni. Sve u vezi nje je svetlo. Ne mogu nastaviti da je držim u mraku zauvek. Kada mi priđe, mi krenemo istim korakom, zajedno. Ulazimo u lift, i kada ona ispruži svoju ruku prema mojoj, ja je uzimam. Ne bih trebao. Poslednja stvar koju želim da uradim je da iskomplikujem ovo njoj još više. Ali ja ne mogu da je ne dodirnem više. Držim je sve dok mogu pre nego što osećaj njene kože na mojoj čini da želim više od nje, sve od nje. Onda je puštam, i zabranjujem sebi da je dodirnem ponovo. Pre nego što stižemo na sprat gde je smeštena Mirabelle, ja sam već prekršio zabranu. Prelazim placem preko njenog obraza. To je navika, shvatam, da je držim i milujem. Moraću više da se potrudim. Pronalazimo ostatak porodice veoma brzo. Moji roditelji, Chandler, i Adam, svi čekaju ispred Mirabelline sobe. Ja se napnem. Ovo suviše podseća na poslednji put kad sam došao u bolnicu da vidim ženu u porodilištu. Srećom, ovog puta primam veoma drugačije vesti. Adam nas uverava da su Mirabelle i beba u redu. Za sada. Ona je dehidrirala, to je sve. Želim da je jebeno ubijem. ~ 249 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Žuriti u bolnicu mrtav od straha jer se njoj nije dalo nositi okolo sa sobom bočicu vode? Ali naravno da ne želim stvarno da je ubijem. Laknulo mi je. Veoma mi je laknulo. I moram verovati da postoji neka vrsta pravde na ovom svetu, neka viša sila koja prepoznaje dobrotu u ženi za koju sam dovoljno sretan što je mogu zvati svojom sestrom. Dok su se mnoge žene u mom životu činile prokletim što me vole, Mirabelle je izgleda ostajala netaknuta. Provodim nemi trenutak u zahvalnosti, zahvaljujući bilo kome ili bilo čemu što ju je poštedio. Moje oči se vraćaju na Alaynu. Sada, kome moram da se molim kako bih nju spasio?

~ 250 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset treće poglavlje Zvao sam Adama da proverim kako je Mirabelle pet puta u poslednja dva dana, poruke sam slao još češće. Naravno, uvek sam se brinuo za nju, ali odvajanje od Alayne me učinilo generalno još više zabrinutim. Pošto još uvek ne mogu pronaći reči koje ona treba čuti, izbegavam da mislim na nju. To je nemoguće, ali se ipak trudim, usmeravajući svu svoju energiju na današnji put da završim dogovor sa GlamPlayem, i brigu oko Mirabelle. Upravo sam se smestio za svoj sto nakon ručka sa šoljom crne kafe kada me Patricia pozvala preko interfona. “Mirabelle Sitkin na liniji za vas.” Izgleda da me sestra pretekla danas, pa nazvala pre nego što sam ja nju. “Spojite me.” Uzeo sam veliki gutljaj kafe, puštajući da telefon tri puta odzvoni pre nego što sam se javio. Ne spavam dobro, i čini se da mi jutarnji kofein nije više pomagao. “Mirabelle, zar ne bih ja trebao biti taj koji proverava tebe?” “To je upravo razlog zbog kojeg zovem.” Njen glas je lagan i mek. “Adam kaže da ga maltretiraš.” “Maltretiram? To je okej opis za bratsku zabrinutost.” “I ja obožavam brigu. Zaista.” Ona ispusti uzdah. “Ali između tebe i mame i tate i Adama...Mislim da će jedna prijateljska poruka na dan biti sasvim dovoljna.” Zavaljujem se nazad u stolicu i ljuljam napred-nazad dok govorim. “Znaš, da si mi dozvolila da zaposlim medicinsku sestru da te prati okolo kao što sam predložio, ja ne bih morao proveravati kako si.” “Hudsone, ne treba mi medicinska sestra. Udata sam za doktora. Sećaš se?” Slegnem ramenima iako ona to ne može videti. “Bila si udata za doktora i pre tri noći kada si primljena u bolnicu. To očigledno nije dovoljno.” “O, moj Bože. Da li si ozbiljan?” “Veoma.” Prestao sam se ljuljati i naslonio na sto ispred sebe. “Ali ako ti kažeš da si dobro i obećaš mi da piješ dovoljno vode i da se odmaraš...” “To i radim!” ~ 251 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Onda ću pristati na jedan poziv i jednu poruku na dan.” Ovo je teška odluka za mene. Pritiskam koren nosa dok se prisiljavam da prihvatim to. Osim toga, treba da letim u Los Angeles preko vikenda, i verovatno neću imati vremena za bilo šta više. “Dogovoreno.” Ona se složi. “Drago mi je što smo to rešili. Ali to nije zapravo razlog zbog kojeg zovem.” “O?” I sada sam se setio zašto sam proveravao njeno stanje sa svojim zetom. Plašio sam se razgovora za koji sam bio siguran da će ga pokrenuti. “Ne. Ti i Laynie...” To je bio njen način da me pita, dopuštajući da sam popunim praznine, radije nego da direktno pređe na stvar. Ali ja znam da ako ne odgovorim na način na koji ona želi, ona će postati direktnija. Nisam iznenađen što pita. Primetila je da smo bili...u zategnutom odnosu...kada smo je posetili u bolnici. Čak je poslala Alaynu i mene iz sobe da popravimo šta god nije valjalo između nas. Vreme nasamo sa Alaynom je bilo teško. Još uvek razmišljajući o uzroku naše hitne posete bolnici, jaz između nas se činio tako nebitnim. Ali, naravno, nije bio. I mada nisam hteo uraditi ništa drugo osim povući je u svoje naručje i priznati joj svaku svoju tajnu, uključujući i to koliko je volim, uzdržao sam se. Zbog Mirabelle, složili smo se da ostavimo naše probleme po strani i namestimo srećne izraze lica. Izgledalo je kao da je moja sestra poverovala. Ubedila je Alaynu u to, u svakom slučaju. Ja sam znao bolje. Mirabelle poseduje veštinu čitanja ljudi. Veoma dobro čita mene. Nikad nisam bio u stanju zavarati je. Tako da ne mislim da je mogu zavarati sada. “Zajebao sam, Mirabelle.” Tako bi se moglo sumirati sve ovo. “Šta si uradio?” Njen glas je nizak i napet, i ja odmah požalim što sam rekao bilo šta. Ne zato što nisam voljan da podelim to sa njom, već zbog toga što sam zabrinut da će joj ovo biti dodatni stres. Ali to je vani sada. Ne moram reći sve, ali moram reći nešto. “Lagao sam joj.” “I ona je saznala?” Ona ne pita za detalje mojih laži, što cenim. “Da. Ona je saznala. Ali postoji još toga što joj nisam rekao, još toga što trebam da joj kažem.” Iznenađen sam što prosipam sve iz svoje duše tako lako. I osećaj je dobar. Svo to gomilanje, mislim da sam bio očajan i trebalo mi je da popričam s nekim. Pošto nikad nisam inicirao razgovor, iznenada sam zahvalan što Mirabelle jeste. ~ 252 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “U redu.” Ona duboko uzdahnu, toliko duboko da se čulo preko telefona. “Dakle, trebaš joj reći, ali nisi?” “Nisam.” “Zato što se bojiš...čega?” “Da ću je izgubiti.” Samo izgovaranje tih reči čini da mi se grlo stegne. “Ali nećeš to znati osim ako joj ne kažeš, hoćeš li?” Nije li to pitanje decenije. Pitanje mog života, zapravo. Prošlo je četiri dana od kad sam izjavio da nam je potrebno malo vremena. Četiri noći kako se nisam zakopao u nju, nisam osetio njen stisak oko sebe, nisam zaspao od zvuka njenog ritmičkog disanja. Četiri dana i noći - čini se kao puno duže. I dalje ne znam šta da radim. Shvatam da mi vreme neće dati nikakve odgovore. Neće mi udaljenost od Alayne dati snagu da napravim izbor. Predugo sam tih. Mirabelle reče, “Tvoje ćutanje me navodi da verujem da joj nećeš reći.” Čuje se teško razočarenje u njenom glasu. “Nije istina. Moje ćutanje je samo proizvod toga da nemam odgovor.” “Pa, onda.” Ona zastaje i ja osećam da želi reći više. Na kraju, ona govori, “želiš li moj savet?” “Ako kažem ne, hoćeš li se uzdržati i ne davati mi ga uopšte?” “Verovatno neću.” Ona razmotri. “Definitivno neću.” “Onda, u svakom slučaju, samo napred.” Bacio sam pogled prema ormaru sa pićima, pitajući se da li je prerano da uspem malo viskija u svoju kafu. “Ne nameravam pitati šta kriješ od nje.” Ona hoda; siguran sam u to. Ona voli hodati dok drži predavanja. “Ako je to nešto što ne želiš da joj kažeš, sigurna sam da je to nešto što ne želiš reći ni meni. Ali, ja znam da bi meni mogao reći bilo šta, i ja bih te još uvek volela. I ne samo zato što sam tvoja sestra. I mada je teško priznati ovo, nekako sam stekla utisak da te Laynie čak i više nego ja. Ona je izabrala tebe. Od svih ostalih tamo koje je mogla voleti, ili koji su mogli voleti nju, ona je izabrala tebe, Hudsone. Moram verovati da i ona vidi tu stvar u tebi, takođe. Tu stvar za koju ti misliš da ne postoji. Tu stvar koja čini da sve tvoje besmislice vrede. I ako ona vidi to, ako te voli toliko koliko mislim da te voli? Onda ne mislim da postoji ništa što bi joj mogao reći i izgubiti je. Čak i ako je to najružnija tajna svih vremena.” “Čak i ako je to najružnija izdaja koju možeš zamisliti?” ~ 253 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Njena osećanja su lepa. Ali su naivna. Ona zastaje, i znam da se priprema za više od svog ‘živeli su srećno do kraja života’ govora. Po prvi put, Mirabelle me iznenađuje. “Da li sam ti ikada rekla da sam prevarila Adama?” “Uh, ne.” Nadam se da mi neće reći sada. “Davno. Pre nego što smo čak bili i vereni. Spavala sam sa drugim tipom.” Šokiran sam. Mirabelle je oduvek bila slika i prilika lojalnosti i predanosti. “Ne znam da li želim čuti ovo.” Ona svejedno nastavi. “Bila sam glupa. Ali to je stvarno usrano. Mislim, on je znao tipa. Bili su cimeri. I mi smo bili u ozbiljnoj vezi u to vreme-Adam i ja. Ja samo...ne znam. To je bilo glupo. Uradila sam nešto glupo. I zbog previše glupih razloga. Želela sam privući Adamovu pažnju. Možeš li poverovati? Pa, sigurno sam mu privukla pažnju. Takođe, to me skoro koštalo ljubavi mog života.” “Mirabelle...” Nisam siguran šta reći. “Ne, ne, u redu je sada. Poenta je da je vernost važna u svakoj vezi, ali Adamu je važnija još više jer ga je prethodna devojka varala, ali to je skroz druga priča, u svakom slučaju.” Ona ispusti uzdah. “Varanje je krajnja izdaja za njega. I mi smo sredili stvari. Nije bilo lako, ali evo nas. Dakle, da, verujem da se opraštanje dešava. Čak i u porodici Pierce.” Još uvek sam zapanjen. Takođe nisam ubeđen da je moja situacija sa Alaynom imalo slična Mirabellinoj. Ipak, svako ko ne vidi da je moja sestra ulov za celi život je lud, bez obzira na njene grehe. Ali sam dirnut njenim priznanjem. “Hvala ti što si mi rekla to. To mi daje neku perspektivu.” “Hudsone, nemoj se samo nasmešiti i klimnuti glavom i onda odbaciti sve što sam rekla.” Bože, ona me predobro poznaje. “Jer postoji druga stvar. Laži poput tih? One rastu. One rastu između vas kao velike, crne rupe. Ubrzo ne možete videti jedno drugo od tame. I taj deo tebe koji Laynie voli? Neće biti u stanju da ga pronađe više od oblaka. Drugim rečima, možeš joj reći istinu i pružiti šansu da ti dokaže da te voli bez obzira na to. Ili možeš pustiti da laž raste dok te ne ostavi jer ne zna ko si ti više. Možda sam to samo ja, i možda je do mene, ali mislim da imaš veće šanse sa istinom.” Dvadeset minuta nakon što sam prekinuo razgovor sa Mirabelle, njene reči su i dalje bile ukorenjene u mojoj glavi, prijanjajući na moju savest kao plesan na pokvareno voće. Ne mogu se koncentrisati na bilo šta drugo. Pročitao sam isti imejl od Samuela Reeda tri puta do sad, i još ~ 254 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova uvek nisam razumeo ništa. Kada sam primetio da ga je kopirao i Normi, odustao sam od toga. Ako je važno, ona će me uputiti kad krenemo za L.A. Razmišljajući o letu...Trebao bih reći Alayni da odlazim iz grada. Uzimam telefon i počinjem pisati poruku. Onda je obrišem. Ne mogu čak ni reći nešto toliko jednostavno kao što je, uzgred, biću u L.A.-u preko vikenda. Ona će želeti da zna više, ona zaslužuje da zna više i ponovo, znam da joj to ne mogu dati. Umesto toga, šaljem poruku Jordanu. Proveravam, kako je Alayna danas? On brzo odgovori. “Na šta misliš? Zar nije sa tobom? Dovoljno sam se uznemirio odgovorom da bih ga pozvao na telefon. “Zašto bi bila sa mnom?” Jordan je zvučao iskreno zbunjen. “Odbacio sam je pre oko dvadeset minuta. Rekla je da namerava da te iznenadi.” Bilo bi to lepo iznenađenje. “Pa, ona nije ovde.” “Ona je negde u zgradi.” Jordan insistira. “Sedeo sam ispred celo vreme.” Postoje i drugi izlazi iz Pierce Industries-a, ali za nju bi bilo teško da stigne do njih. Moguće da je prevarila Jordana, ali iz nekog razloga, ne mislim da je to njen plan. “Ostani na vezi dok ja proverim potkrovlje.” Možda je stvarno planirala da me iznenadi. Gola u mom krevetu. Mogu se nadati, u svakom slučaju. Dok se vozim privatnim liftom do potkrovlja, ispitujem Jordana dalje. “Trebalo je da prijaviš kad god ona krene negde. Zašto mi nisi rekao kad ste stigli ovde?” “Zamolila me da joj dam nekoliko minuta. Nakon toga, shvatio sam da ste se već našli.” Jordan zvuči isto toliko zabrinuto koliko i ja. “Želiš li da dođem gore?” “Ne. Ostani tamo. Gledaj izlaze.” U potkrovlju sam sada. Čak i bez proveravanja spavaće sobe i kupatila, znam da ona nije ovde. Soba se čini previše običnom. Ja bih osetio da je ona ovde. Bože, počinjem zvučati kao Mirabelle. “Nije ovde,” kažem Jordanu. I sada sam potpuno zabrinut. “Proveriću kamere. Kontaktiraj obezbeđenje i reci im da provere poslednjih pola sata trake. Vidi možemo li da joj uđemo u trag.” Prekidam poziv i krećem prema liftu. Nakon provere sa mojom sekretaricom da se uverim da je ona nije videla, vraćam se u svoju ~ 255 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova kancelariju. Ormar u suprotnom uglu poseduje privatne kamere. Ovde, ja imam sistem koji prenosi sve što se događa na glavnim kamerama. One ne snimaju ništa osim stvari oko moje kancelarije. Brzo skeniranje kroz sve glavne hodnike i liftove ne pokazuje nikakvog znaka od nje. Ne očekujući da nađem bilo šta na snimljenim trakama - ona bi bila ovde da je došla na moj sprat, na kraju krajeva - ja premotavam kadar po kadar unazad, svejedno. Onda je ugledam. Izlazi iz lifta na mom spratu. Umesto da ide prema ovamo, ipak, ona spušta pogled i odlazi niz hodnik, daleko od mene... Moj telefon zazvoni. Jordan. “Pronašli smo je na tvom spratu,” kaže on. “Izgleda da je otišla u drugu kancelariju. Uh, sad ćemo naći ime. To je...” “Norma Anders.” završavam umesto njega. Ne bih trebao biti iznenađen. Zapravo, i nisam baš. Takođe sam nekako i ponosan. I mnogo izritiran. “Da li je još uvek tamo?” “Nema naznaka da je otišla.” “Hvala ti, Jordane. Ja ću preuzeti odavde.” Stavljam telefon u džep i razmišljam o ovom novom razvoju događaja dok hodam niz hodnik. Šta dođavola Alayna očekuje da će dobiti od Norme? Ja verujem Normi, ona neće reći nijednu tajnu vezanu za naš predstojeći dogovor. Ali Alayna to ne zna. Da li ona pokušava saznati nešto o GlamPlayu i Werner Media? Ne, ona čak ne može ni znati dovoljno da bi pitala. Onda je ovde u vezi nečega sa Gwenyth? Ili je još uvek ljubomorna na moj odnos sa mojim finansijskim menadžerom? Dođavola, zašto Alayna ne može samo verovati mi? Pa šta ako joj poverenje nije opravdano. Želim ga u svakom slučaju. Pogotovo kad su moje tajne uglavnom tu da bi zaštitile nju. I šunjanje okolo da bi razgovarala sa mojim zaposlenicima nije način da se pomogne našoj vezi. To je uzvraćanje udarca, a ja znam da dve pogrešne stvari ne čine jednu ispravnu. Ona ne bi trebala biti ovde. Ona mora prestati da me pritiska, uvek pritiska. Do trenutka kada se ona vraća kroz moj hodnik, ja kuvam. Ona hoda na prstima na putu do lifta, očiju prikovanih na moju kancelariju. U redu, to je divno. Moj bes se stišava malo. Malo više. Ne primećuje me čak ni kad se skoro sudari sa mnom, tako da odskoči kada progovorim, “Alayna.” Pogleda me srnećim očima, i tamo je - svetlost koju volim, zračeći u mene sa ljubavlju i željom koje sam navikao da vidim u njenom pogledu. ~ 256 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Da li je ludo da u sred frustriranosti, sve što želim da uradim je da padnem ispred nogu ove žene i obožavam samo njeno postojanje? Moj život bez nje je bio tako mračan, tako sumoran. Ona nije samo moja svetlost, ona je moje sunce. Moj svet se okreće oko nje. Ali u ovom trenutku, ona je u nevolji. I ja ću joj to staviti do znanja. Omotavam ruku oko nje, njena koža me greje kroz odelo. “Hajde da razgovaramo nasamo, hoćemo li?” Vodim je u moju kancelariju. Kažem Patriciji da mi ne prebacuje pozive. Onda zatvaram i zaključavam vrata iza nas. Zaključavanje vrata nije stvarno neophodno. Nisam siguran da li to radim da je uplašim, ili iskušavam sebe. Alayna sigurno nije uplašena. Ona skoro da flertuje sa mnom kad me pozdravlja. “Pa, zdravo H.” Moj kurac se već ukrutio. Puštam njenu ruku. “Šta radiš ovde, Alayna?” “Šta radim ovde, u tvojoj kancelariji? Ti si me dovukao ovamo, sećaš se?” Odlazi od mene sa stavom koji me tera da je presavijem preko kolena. Ugrizem se za usnu da ne odam osmeh koji se pojavljuje na mojim usnama. “Ne budi slatka. Mislio sam u zgradi.” Ona proviri na mene preko ramena, i kunem se da njen izraz lica vrišti - jebi me. “Možda sam došla da te vidim. Sklona sam uhođenju kad se osećam odbačeno od muškarca.” Živahna Alayna me poprilično napaljuje. To je veoma nezgodno. Uzdahnem. “Nisi došla da vidiš mene. Stigla si na ovaj sprat pre skoro pola sata i tek sada dolaziš u moju kancelariju.” Okrenu se prema meni. “Kako ti jebeno znaš sve što ja uradim? Jordan? Tvoje sigurnosne kamere?” “Ne nameravam osećati krivicu zbog stvari koje moram uraditi da bih zaštitio ono što je moje.” Uradio bih mnogo više. Ubio bih za nju ako bih morao. Očekivao sam da je moja muška dominantna strana izritira. Umesto toga, ona obliza svoje usne. Isuse, ja sam polu-tvrd. Želeo sam je danima, ali sada kad je ona ovde, setim se zašto je ne mogu imati. To nije fer. Dok se ne pozabavim lažima između nas, moram održati distancu. Što znači da je moram odvesti odavde. “Alayna?” ~ 257 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona suzi svoj pogled, ostavljajući me hladnog. “Tvoja, huh? Nemoj me zasmejavati.” “Isuse, koliko puta moram proći kroz ovo sa tobom?” Ne mogu održati korak s njom. Ona je jedan minut seksi, drugi minut hladna. Na sličan način se i sam osećam, zapravo. “Ne znam. Možda još par stotina puta. Jer ja očigledno ne razumem.” Okrećem se od nje i prolazim rukom kroz kosu. Rastrzan sam između vrištanja na nju i trganja njene odeće sa nje, potvrđujući svojim kurcem da je moja. Nijedno ne bi bilo veoma produktivno, iako bih se od oboje osećao fantastično. Ne. Moram se setiti svog plana. Okrećem se nazad prema njoj, nadajući se da izgledam više pod kontrolom. “Zašto. Si. Ti. Ovde?” “Došla sam videti Normu.” Konačno, ona je iskrena. “U vezi Gwen?” Ona pokriva rukama lice od frustracije. Kada ih skloni, kaže, “U vezi tebe, budalo. Nije mi stalo ni do čega drugog osim do tebe.” Njen glas je stegnut. “Isuse, koliko puta moram proći kroz ovo sa tobom?” Njen pristup obnavlja moju iritaciju. “Došla si pričati sa mojom radnicom o meni?” Možda iritacija nije dovoljno jaka reč. Bio sam jebeno ljut. I da, uglavnom sam bio ljut na sebe. Kako sam dozvolio da dođemo do ovoga? Ona i ja na suprotnim stranama. Mi bi trebali da budemo na istoj strani. Uvek. Ona ispljunu moje reči u odbrani. “Ne nameravam osećati krivicu zbog stvari koje moram uraditi da bih zaštitila ono što je moje.” Tada shvatam da ona razume. Ili sam možda ja taj koji konačno razume. Ona se bori za mene na isti način na koji se ja borim za nju. Mi nismo jedno protiv drugog - mi smo jedno za drugo. Ako je voljna da se bori nakon svega što sam joj priredio, možda stvarno imamo šansu. Možda je Mirabelle u pravu. Možda me Alayna ipak može voleti. “Samo sam htela sama da se uverim da li je još uvek zaljubljena u tebe,” ona govori, mekše sada. “I da li si imao nešto sa njom.” Onda uperi prstom u mene. “I da se nisi usudio da mi pričaš o poverenju jer znaš da postanem ljubomorna zbog nje, a ti nisi tu da me razuveriš.” Naslanjam se na kauč i proučavam je. Kako mogu da je krivim za stvari koje bih i ja napravio? Stvari koje sam radio? Ne mogu. “Da li si dobila ono po šta si došla?” Pitam je. ~ 258 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Jesam.” “I?” Ona grize usnu. Tako sam ljubomoran na tu usnu. “Ona misli mnogo toga o tebi. Poštuje te i divi ti se, i priznaje da si fizički privlačan - ne dozvoli da ti to sad udari u glavu.” “Ali...” “Ali, nije zaljubljena u tebe više. Vidim joj to u očima.” Ili je otkrila Norminu tajnu aferu sa njenim asistentom. U svakom slučaju, drago mi je što je ova ljubomora sasečena u korenu. “Dobro.” Možda je na kraju, dobra stvar što je pričala sa mojom radnicom. “Onda veruješ u stvari koje sam ti rekao.” “Nikada nisu bile problem stvari koje si mi rekao. To su stvari koje mi nisi rekao.” “To nisu stvari koje ti trebaš znati.” To nije fer, ali to je za njeno dobro. Uvek za njeno dobro. Ona jednostavno to ne vidi. “Šta - koji kurac? Mogla bih reći istu stvar za tebe, špijunirao si me, kopajući po mojoj prošlosti pre nego što si me upoznao, možda ja mislim da to nisu stvari koje ti trebaš znati. Ipak, ti si ih saznao i još uvek radiš šta god dođavola želiš, bez obzira na granice ili lični prostor.” Ona me pogleda. “I dok je to na videlu, dopusti mi da razjasnim nešto - pošto nisi u mogućnosti da mi objasniš neke stvari, ja sama kopam.” Panika mi se spusti niz kičmu. Koliko kopanja pre nego što otkrije istinu? “Tako je. Pregledala sam sve knjige koje je Celia poslala. Videla sam se sa Stacy. I Normom. Prikupljam sopstvene činjenice. Zar ne misliš da bi bilo bolje da mi kažeš svoje tajne pre nego što ih sama saznam?” “Alayna, prestani kopati.” Zakoračim prema njoj. Ona je pametna žena. Ako se potrudi dovoljno jako, ona će skontati. I to će je uništiti. “Ti štitiš Celiu opet, zar ne?” Da li je toliko slepa da ne vidi? “Ne štitim Celiu.” “Koga onda? Sebe? Mene?” Blizu sam da joj kažem sada - kažem sve. Jer mrzim to što ona ne razume. Kako ne razume koliko će je moja prošlost povrediti? Koliko želim da je spasim. I Bože, mislim da ne mogu. Ona mora otići. Za njeno dobro. Pre nego što me gurne predaleko. Zgrabim je za lakat. “Moraš ići, sada.” ~ 259 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Alayna se trznu kao da je upravo sav vazduh izbijen iz njenih pluća. Kao da sam upravo izbio vazduh iz nje. Nepodnošljivo je videti je ovakvu, suze joj se slevaju niz obraze. “Isključuješ me ponovo. Kao i uvek. Krijući se iza svojih debelih zidova.” Njena bol je opipljiva. “Koja je svrha toga da se ja borim za tebe, ako me nikad, nikad nećeš pustiti unutra? Koga štitiš, Hudsone? Koga?” To je kraj mog konopca. Ne mogu joj dozvoliti da veruje da se ne borim podjednako teško. Za nju. “Da, tebe, dođavola! Štitim tebe. Uvek tebe.” Onda, jer joj nikada ne mogu reći rečima kako se osećam, moram joj reći svojim telom. Gnječim svojim usnama njene, osećajući je, gutajući je. Tako sam prokleto očajan za njenim poljupcem - jer joj moram reći kako se osećam. Jer moram osetiti ono što ona oseća prema meni. To je trebalo da bude samo poljubac. Ili nije trebalo da bude ništa jer nikakve misli nisu bile uključene. Ali kada ona obavija svoju nogu oko moje, kada nasloni svoje kukove na moje, trljajući se o moj tvrdi kurac, onda nemam izbora nego nastaviti. Ona je kao vožnja na rolerkosteru. Jednom kad se popneš, tamo si tokom cele vožnje. I tako ja vozim. Okrećem je prema kauču i sklanjam njene gaćice. Moji prsti udaraju u njenu pičku. Hriste, ona je mokra. Ona je uvek tako jebeno spremna za mene. Spustio sam pantalone i izvadio kurac pre nego što sam imao vremena da se predomislim. Sa prstima obavijenim oko njenih bokova, ja se zarivam u nju. Jako. Zabijam se u nju, iznova i iznova, jureći ne samo svoj orgazam već i odgovore na našu usranu situaciju. Gledam u njena leđa, njeno lice je sakriveno. Ne mogu je gledati ovakvu. Zatvaram oči. To je podsetnik na tako mnogo jebanja sa tako mnogo nasumičnih žena. Ovo je nekada bio moj omiljeni položaj. Tako je pogrešno biti sa njom na ovaj način. Ali ja sam previše ranjiv sada. Ne mogu biti sa njom ni na jedan drugi način, bez gubitka svakog privida kontrole. Osim što mi Alayna ne dozvoljava da je jednostavno iskoristim. Ona zna šta nam je potrebno bolje od mene. Barem zna u ovom trenutku. Ili je ona možda samo jača od mene, ima više volje da bude ranjivija u ovom trenutku, izloženija. Okrenu se prema meni, hvatajući se za moju košulju. Od njenog dodira, moje oči se širom otvoriše. Ona zadrži svoj pogled na mom, i to je sve što je potrebno da me vrati. Vrati njoj. ~ 260 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ja smirujem svoje zarivanje, i njena pička se stisnu oko mene. Onda svršavam sa njom, dozivajući njeno ime kao poziv u pomoć. Nadajući se da može da me spasi. Spasi nas. Padam preko nje, držeći je, dišući sa njom kao da smo jedno. Te kratke minute koje prolaze, svaka sekunda njih je dragocena. Mislim da je nikad ne mogu pustiti. Na posletku, ja se trudim. Koraknem unazad, izvlačeći se iz nje. Ali odmah, ona je u mom naručju, i moje usne su pritisnute o njene. Držim je u mestu, usne su nam zapečaćene u nepomičnom poljupcu. To je to, znam. Moja odluka će uskoro biti donesena, i iako mi moji tvrdoglavi zidovi neće dozvoliti da se izrazim kako bih trebao sa rečima i izjavama, ona se formira u centru mojih misli, sedajući na ivicu mog jezika. Ne mogu je izgubiti. Kada se razdvojimo, Alayna omotava ruke oko mog vrata, izgledajući kao da me ne želi pustiti isto koliko ni ja nju nisam želeo pustiti. “O, Bože, nedostaješ mi. Nedostaješ mi tako mnogo.” “Precieux...mon amour...ma cherie...” Prelazim rukama niz njeno lice, pamteći dodir njene kože, krivinu njene vilice. Hoće li ovo biti poslednji put? Ne može biti poslednji put. “Kada se vraćaš kući?” Ona upita, vraćajući nas u stvarnost, vraćajući nas na stvari sa kojima se moramo pozabaviti. Naslanjam čelo na njeno. Iscrpljen sam. Tako umoran od ove igre. “Moram ići u L.A. preko vikenda.” Proveravam koliko je sati. “Spreman sam da krenem za oko dvadeset minuta, u stvari.” “Deo tvoje velike, poslovne stvari? Sa Normom?” Nema naznaka ljubomore u njenom pitanju. Samo potreba da zna. Klizim nosom niz njen. “Da, sa Normom. I posle toga, ako sve prođe dobro, bićemo gotovi.” Želim je pozvati da pođe sa mnom, ali je to previše rizično. Ako bi nas Celia pratila... Ne, moram je zadržati ovde. Sigurnu od rušenja dogovora koji je već skoro sklopljen. Onda, nakon toga, nakon što uspem skinuti Celiu sa Alayninih leđa, onda... Ne mogu to čak izgovoriti ni u mislima. Jer jednom kada kažem odluku, znam da nema povratka nazad. Prvo ovo, ovaj dogovor. I onda...to. Sa snagom za koju nisam znao da je posedujem, odgurnem je od sebe. Oblačim se i suočavam sa njom, sa šakom na kuku. Daljina se već nazire između nas, i ja mislim na Mirabelline reči. Da laži rastu i razdvajaju i grade zidove. Ja to vidim. To se dešava sad, ovde između nas, formirajući ~ 261 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova se pred mojim očima. I znam da ne mogu dozvoliti da naraste imalo više. Ne mogu čekati nimalo duže da počnem. Ne mogu je izgubiti, a imam samo jedan pokušaj da je zadržim. Izbor formira reči u mojoj glavi. Ja ću joj reći. Moram joj reći. Sve. Sve to. Počevši od ovoga. Posežem za njom, povlačeći je nazad na sebe sa svim što jesam. “Bože, Alayna, ne mogu više ovako.” Olakšanje je reći to. Oslobođen sam tereta. “Ne mogu podneti da budem odvojen od tebe. Nedostaješ mi tako strašno.” “Stvarno?” Ona se nasloni napred da me pogleda u oči. Svetlost. Njena blistava svetlost me preuzima. I sada kad je odluka doneta, priznanje je izrečeno lako. “Naravno da mi nedostaješ, dragocena. Ti si mi sve. Volim te. Mnogo te volim.” Konačno, ja sam slobodan. Nisam mislio da je to moguće, ali njena svetlost, naraste još više. “Š-š-šta?” Ona ne može verovati. Ja sam totalno zaljubljen. “Čula si me.” “Želim čuti ponovo.” “Volim te.” To je lako sada. Kao što sam uvek znao da će biti. To je samo početak mog priznanja, a ostatak će biti mnogo teži. Ali neću misliti o tome sada. Ja ću pustiti da ova izjava ima svoj trenutak na suncu. “Ti me voliš?” Prelazim usnama preko njenih. “Volim te, dragocena. Uvek sam te voleo. Od trenutka kad sam te prvi put video. Znao sam pre nego ti, ja mislim.” Naginjem njenu bradu da me pogleda u oči. “Ali postoje stvari - stvari iz moje prošlosti - koje su me sprečavale da ti to kažem. A sada...Moram uraditi ovo...ovu stvar. Završiti ovaj posao. Onda, kad se vratim, razgovaraćemo.” “Razgovaraćemo?” Ona sija. Bože, kako bih želeo da ne moram ukrasti njenu sreću. Ali, ja sam odlučio sada. “Ispričaću ti sve što želiš znati. I ako me i dalje budeš želela, ja ću doći kući.” “Da, želim da dođeš kući. Naravno da želim. Mi pripadamo tamo zajedno. Ne postoji ništa što bi mi mogao reći što bi me nateralo da te prestanem voleti. Ja se držim, sećaš se?” Oslanjam se na njene reči, držeći se za nih kao pojasa za spasavanje. “Oh, dragocena. Nadam se da je to istina.” “Jeste.” ~ 262 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ali znam da ona ne može obećati tako nešto. Neću je držati za to. “Reci mi ponovo.” “Ti si tako razmažena devojka.” Kružim nosom oko njenog. “I ja volim...što sam te razmazio.” Ona me udari razigrano. “I volim te.” Reći ću joj to onoliko puta koliko bude želela da čuje. Onoliko puta koliko me pusti da joj kažem. I mada ovo može biti poslednji put da je držim ovako, poslednji put da uživam u suncu, znam da nikada neću prestati izgovarati reči koje su počivale duboko u meni toliko dugo vremena. “Volim te, volim te, volim te.”

~ 263 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset četvrto poglavlje Pre Terapija, ispostavilo se, bila je prilično korisna. Moj život se nije promenio u toku jedne ili dve sesije, ili čak pet, ali malo po malo, počeo sam razumevati stvari o sebi za koje sam mislio da ih nikad neću razumeti. I iako sam još uvek, pre svega osećao tupost, takođe sam osetio i nešto drugo. Neku vrstu prosvetljenja. Kao da je težina na mojim ramenima nekako bila smanjena. I dalje sam bio skeptičan oko napretka, ali bio sam spreman da pokušam. Uspevao sam izbeći Celiu više od mesec dana nakon što sam započeo svoju rehabilitaciju. Postao sam prilično dobar u izgovorima - posao, putovanja, porodične obaveze. Ona je zvala i dolazila u potkrovlje, i ja bih je izbegao. Na kraju, morao sam se suočiti sa njom. Dr. Alberts je to zahtevao. Ili ohrabrivao, radije. On je insistirao na tome da dok god držim opciju za ‘igre’ otvorenom, onda ih nikad ne bih mogao potpuno napustiti. Bio je u pravu, naravno. Jedini problem je bio što nisam znao da li sam želeo potpuno da napustim igru. Zapravo, bio sam potpuno siguran da nisam želeo. To je bilo na sesiji u mojoj kancelariji kada sam konačno priznao. “Nije stvar u tome da mi nedostaje igranje. Pa, nije samo u tome stvar.” Čudno, nije mi nedostajalo to onoliko koliko sam zamišljao da hoće. Bilo je drugih stvari, ispostavilo se, koje su ispunjavale moj život sa lakoćom. Uživao sam u umetnosti - u simfonijama, baletu, operi. Toliko da sam sredio veliki broj stipendija i dobrotvornih priloga koji su doprinosili novootkrivenim umetnicima. I posao je bio više nego dovoljna zamena. Manipulativne strategije koje sam usavršio su se pokazale korisnima u sali za sastanke. Čak su mi davale i istu dozu adrenalina kao i moji eksperimenti. “Pa šta je to onda što te sprečava da prestaneš?” Dr. Albertsov pristup je uvek bio ljubazan i pun razumevanja. Nikada agresivan ili osuđivački. “Ne znam.” Ja sam znao. Reći to je billo teško. “Samo...ko sam ja bez igre?” ~ 264 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova To je bila glupa kriza identiteta, zapravo. Svi su znali ko je Hudson Pierce. Mogao sam otići na internet i naći razne biografije koje su sumirale moj život toliko jezgrovito da se nikad nisam nadao da će moći. Očekivao sam da mi Dr. Alberts da svoju listu mojih dostignuća i kratku biografiju. Nije. Umesto toga, on je rekao, “To je ono što moramo shvatiti, Hudsone. Srećom, ti si mlad i zdrav. Imaš dovoljno vremena da to shvatiš.” Bilo je nešto u njegovim rečima što me privuklo. On je to formulisao kao izazov - namerno, najverovatnije - i to je bilo sve što je potrebno da privuče moju pažnju. Ja se nikada nisam povlačio pred izazovom. I šta je prikladna zamena bila za moje eksperimente u prošlosti, nego da otkrijem ko sam. Umesto da proučavam efekte određenih situacija na drugima, mogao sam proučavati efekte na sebi. “Ali,” uvek je postojalo ali sa Dr.Albertsom, “Nikada nećeš biti potpuno u stanju da istražiš svoju budućnost ako se još uvek čvrsto držiš prošlosti.” Sve me držalo usidrenog u prošlosti. Moja majka, koja je stalno spominjala Celi-jinu trudnoću. Moj otac, kojeg nisam mogao pogledati,a da se ne setim kako je izdao svoju ženu, izdao mene. Moja sestra, koja me uvek gledala nevinim očima, ipak, kako se ispostavilo, znala je više od ikoga ko sam zapravo bio. Ali to nije bilo ono - to nije bilo na koga je Dr.Alberts mislio. “Celia.” Bilo je teško čak i reći njeno ime. Nije bilo nikoga drugog ko me vraćao u prošlost više od nje. I, pošto sam bio spreman da krenem dalje, morao sam je pustiti. “Pobrinuću se za to.” Bilo je to lakše reći nego učiniti. Iako sam u mislima jasno mogao definisati korake koje sam trebao napraviti, ono što sam trebao reći, istina je da ja nikad nisam raskinuo ni sa kim. I nije li to upravo ono što bi to trebalo biti? Konačni raskid? Ja sam proučavao raskide na drugim parovima, naravno. Bio sam uzrok nekoliko njih. Znao sam šta da očekujem od njih plakanje, vikanje. Ponekad bi bile manje emocionalne. Ali kako će to izgledati sa Celiom? Hoće li biti strastvenog izlaganja? Ako je još uvek osećala stvari duboko, kao što je nekada, ona mi nije pokazala ta osećanja neko vreme. Što se mene tiče, ja sam mislio da sam imun na sve te stvari što se tiču osećanja. Dr. Alberts me ispravio tu. ~ 265 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ako si zaista nesposoban da osećaš, kako je onda tvoja sestra uspela da te nagovori da se sastaneš sa mnom? Zar se nisi zbog naklonosti prema njoj složio?” Dakle, nisam bio potpuno lišen emocija, iako sam još uvek verovao da tipični nivoi ljubavi i posvećenosti koji su ljudi pokazivali jedni prema drugima, nisu dostižni za mene. A ono što sam osećao za Mirabelle...pa, ona je sigurno bila izuzetak. Ali postojalo je nešto između mene i Celie. Čak i ako smo samo delili isti afinititet za istu razbrigrigu, bila je to snažna veza. “Povezan si sa njom, Hudsone.” Čak iako je nikada nije upoznao, Dr. Alberts je imao prilično jasnu sliku našeg odnosa. “To možda nije oblik ljubavi koju zamišljaš kad pomisliš na tu reč, ali postoji emocionalna upetljanost. Neće biti lako ukloniti je iz tvog života. Moraš biti spreman na to.” Pa sam se pripremio koliko sam mogao. Dogovorio sam sastanak sa njom preko njenog asistenta, i ja sam izabrao lokaciju. Ne potkrovlje nikada je ne bih mogao ponovo odvesti u potkrovllje; znao sam i bez da mi Dr.Alberts ukaže na to. Njen apartman je bio bolji. Bio sam tamo jednom ili dvaput, ali se nikad nismo sastajali u njemu. Sredio sam sastanak u 7h. Obično, kada bi se sastajali, naše vreme sastajanja je bilo uopšteno. “Biću tamo posle večere.” Ili. “Svratiću na putu do teretane.” Ove promene našeg tipičnog ponašanja će je izbaciti iz takta, dati mi prednost. Pre nego što smo se našli licem u lice, ja sam već namestio okruženje da radi u moju korist. Nije mi pobeglo to da sam, opet, manipulisao situacijom. Smešno je što sam se trebao oporavljati od te stvari. Ovaj put, međutim, bio sam siguran da se Dr.Alberts ne bi usprotivio tome. Stigao sam kasno. Namerno. “Hej, stranče.” Celiin pozdrav je bio napet, dok se činilo da razmišlja treba li me zagrliti ili ne, dokaz da moje uređenje ide po planu. Na kraju, nismo se zagrlili. Ona je mahnula rukom kao poziv da uđem. “Uđi.” Zakoračio sam u njenu klimatozovanu prostoriju i onda stao. Problem sa bavljenjem Celiom na novom terenu je što mi je i to bilo novo takođe. Moje oči su lutale po njenom besprekornom stanu. Nisam razmišljao o tome pre, ali njena lokacija kod Gramercy parka bila jeftina, i ona je živela u zgradi sa svim pogodnostima. Njena plata dekoraterke unutrašnjosti nije mogla pokriti zakupninu. Ona je očigledno posezala za parama u svoj fond. Ili dobijala pomoć od nekog drugog. ~ 266 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Na trenutak, zapitao sam se da li je igrala igre sa ljudima sa strane. Onda sam odbacio tu misao. To nije bila moja stvar. Više ne. “Pa, hoćemo li samo stajati ovde i vrteti palčevima ili bi želeo sesti?” Ona se nasmešila, ali njene ruke su nervozno uvrtale rub njene košulje. “Sesti, naravno.” Krenuo sam ka njenoj dnevnoj sobi. “Da ti donesem piće?” “Naravno.” Zastao sam. “U stvari, ja ću.” Njen šank je bio u trpezariji, to sam zapamtio od prethodnih poseta. Uzeo sam čašu sa vrha naslaganog posuđa. “Nemam nikakav viski,” Celia je doviknula iz druge sobe. “Izvini.” “Nema problema.” Otvorio sam njen bife i proučavao inventar. Burbon i votka su bili smešteni napred - omiljena pića moje majke. Nešto u vezi te misli me podsetilo da mi je potreban moj um koji sam imao i one noći kad je Celia bila sa mojim ocem. Zatvorio sam bife, napunio čašu ledom, i sipao malo vode iz boce. Onda sam se pridružio Celii u dnevnoj sobi. Ona je već sedela na svojoj stolici, trudeći se da izgleda nemarno, ali njen govor tela govorio je da je sve osim nemarna. Uzeo sam veliku gutljaj vode pre nego što sam nego što sam seo preko puta nje. “Pa.” Ona je uvrtala rukama dok je govorila. “Šta ima? Mislim, znam da se nešto dešava. Izbegavaš me sedmicama, i sve ovo večeras je...čudno. Pokušavaš da me izbaciš iz takta. Uspeva ti. Dakle, o čemu se radi?” Nasmejao sam se. Naravno da me prozrela. Zar i ja nju ne bih prozreo? Iako nisam planirao da odmah krenem s tim, Celiino otvoreno pitanje o mojim planovima mi nije ostavilo mnogo izbora. “Došao sam ti reći...Moram da ti kažem...” Samo ispljuni to. “Ne igram više.” Bio je red na Celiu da se nasmeje. “Naravno da ne igraš. Nismo videli se videli dugo. Kako si uopšte mogao igrati? Sigurna sam da te to izluđuje. Ti si takav narkoman za tim stvarima. Ne brini. Imam nekoliko potencijalnih scenarija koji samo čekaju da izabereš jedan. Vratićemo te brzo nazad.” Ona se opustila, njeno uobičajeno ponašanje se vratilo dok je nabrojavala scenarija na prste. “Imam novog komšiju, doselio se na sedmi sprat. Viđa se sa dve žene, nijedna ne zna za drugu. Ozbiljan je u vezi obe. Mogli bi ih upoznati. Ili bi ti mogao pokušati zavesti jednu. Ili obe. Ili bih ja mogla uskočiti kao ~ 267 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova treća.” Njen entuzijazam je bio zarazan. Što duže je budem pustio da brblja, to gore po mene. Morao sam ispraviti nesporazum. “Celia, mislio sam...” Ona me ignorisala, nastavljajući pričati. “Ako to ne zvuči privlačno, imam još jedan. Upoznala sam par mladenaca na MoMa šouu prošle sedmice. Znam, radili smo stvari sa mladencima, ali mislila sam da bi moglo biti zabavno u ime dobrih, starih vremena.” “Izlazim, Celia. Ne igram više.” “Ili čekaj!” Sada je jasno da me ona razumela posle svega. Samo nije želela da razume. “Andrea Parish uskoro ima svadbeno darivanje. To nismo radili. Sigurna sam da postoji nešto što bi mogli...” “Celia, stani.” Ona je prestala pričati, lice joj se snuždilo dok se okretala da me pogleda u oči. “Završio sam. Neću više igrati igre. Ikada.” Moj glas je pretio da posustane, ali uspeo sam da se iskontrolišem. “Gotovo je.” Ispio sam vodu, želeći da sam izabrao votku umesto vode. Spustila je pogled na pod, na trenutak. Onda se sabrala. “Šta se desilo? Da li nas je neko tužio? Oduvek smo znali da postoji ta mogućnost.” Odmahnuo sam glavom. “Ne postoji tužba. Ja sam samo...Ja sam završio.” “To je smešno.” Ona je suzila oči, skeptično. “Da li pokušavaš da mi podmetneš nogu? Ne padam na tvoja sranja više, znaš.” Iako sam znao da će saopštavanje ove novosti Celii biti teško, mislio sam da će najteži deo biti ubeđivanje nje da sam sretan sa svojom odlukom, iako to nisam mislio uopšte. “Ne podmećem ti nogu, Celia. Ne izmišljam. Završio sam sa igrom. Neću više igrati. Znam da se čini da ovo dolazi iz vedra neba, ali ja sam ozbiljan u vezi ovoga. Nema više eksperimenata. Nema igri. Gotovo.” Ona je nagnula glavu i proučavala me. “Ne možeš završiti. Rekao si da nikad nećeš završiti.” “Rekao sam to, u pravu si. Ali sam pogrešio. Predomislio sam se.” Palo mi je na pamet da spomenem Mirabelle, ali onda sam shvatio da nije postojao nijedan način na koji bih objasnio kako je moja sestra uticala na mene. Čak i da sam mogao naći reči, Celia ne bi razumela. Ja sam jedva razumeo. Ipak, ona je sama došla do nekih pretpostavki. “Da li je ovo zbog tvoje majke? Jacka?” ~ 268 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ne. Ne zbog Sophi-je. Definitivno ne zbog Jacka.” Celia je ustala i počela hodati. “Odakle dođavola ovo dolazi, onda? Ako nije zbog tvoje porodice, da nisi sreo Isusa, ili tako nešto?” Nasmejao sam se ponovo. “Ne.” Iako sam počeo da se zanimam za etiku nego pre. Ispravne i loše stvari koje sam uradio. Počeo sam mariti. “Ovo je zbog mene, Celia. Samo zbog mene.” Ona je zamahnula licem prema meni. “Sranje. Ovo nisi ti. Igra je ono ko si ti.” “Više ne.” “Uvek! Nisi mogao čak progurati ni večeru bez da smisliš još jedan plan za igru.” “I to je upravo problem. Igra je postala moj ceo život. Do trenutka kad sam počeo da uništavam par stvari oko sebe koje nisu igra. I to još uvek nije dovoljno. Nikad nije dovoljno. Trebam nešto drugo. Nešto više ispunjavajuće, manje obuzimajuće. Više iskreno.” “Kao šta? Ljubav? Jer kunem se Bogom ako je to ono na šta misliš...” Nije morala završiti svoju misao. Shvatio sam. Pošto sam je odbio od te posebne emocije, bila bi krajnja izdaja da je ostavim zbog toga. “Ne ljubav. Naravno da nije ljubav.” Ipak, nije li to bilo upravo ono zbog čega sam ostavljao igru? Iz ljubavi prema Mirabelle? To nije bila romantična ljubav, ipak, a to je ono na šta je Celia mislila. “Znaš da sam nesposoban za to, Celia. Samo...mora postojati nešto drugo. Da znam šta je to drugo, rekao bih ti. Ali ne znam. Još.” “Zato što ne postoji ništa drugo.” Verovao sam u to. Deo mene još uvek veruje. Ali ja sam slušao nove glasove nedavno, Dr.Albertsa, Mirabelle oni su rekli drugačije. “Kako mi to znamo, Celia? Da li smo tražili?” Ona mi se narugala. “Ne trebam tražiti.” “Pa kako onda znaš?” “Jer si mi ti rekao!” “Samo zato jer si me molila da te naučim!” To nije bio smer u kojem sam planirao da idem sa Celiom. Prebacivajući krivicu, prebacivajući odgovornost - to nas ne vodi nigde. Prošao sam rukom kroz kosu i ugasio struju vrućeg zraka. Kada sam ponovo progovorio, bio sam smireniji, čak i više nego pre. “Vidi, ti si izabrala ovo. Ja nikad nisam. Mislio sam da je ovo ~ 269 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova moja jedina opcija, ali sada vidim da nije. Tako da pokušavam da izaberem nešto drugo.” Moj ponos me naterao da kažem više nego što je trebalo. “Stao sam uz tebe kad si napravila ovaj izbor, i sada je tvoj red da staneš uz mene.” Ona prekrsti ruke preko grudi i baci pogled na mene koji bi mogao ubiti. “Ako zbrajamo bodove onda se moramo vratiti mnogo dalje, Hudsone. Tvoja igra protiv mene onog leta je ono što je započelo ovo, na prvom mestu.” Nisam imao municiju protiv toga. Nije billo poricanja da sam ja bio taj koji je pokrenuo njen trenutni tok života. I dok sam osećao malo krivice za stvari koje sam uradio drugim ljudima, počinjao sam osećati. Terapija je već delovala. Ili se poigravala sa mojom glavom. Nisam znao. Šta god da je bilo, postojalo je specifično kajanje što se tiče Celie. Da li je to bilo zato što sam bio povezan sa njom, kao što je Dr.Alberts i sugerisao? Da li sam je voleo? Možda i jesam na neki način. Možda sam je uvek voleo. Seo sam, pun težine, na naslonjač za ruke od sofe. “U pravu si, Ceely. Ja sam počeo ovo. Voleo bih da znam šta da radim sad da završim to.” Ona zavrti glavom, njen kratki konjski rep se klatio sa glavom. Izraz na njenom licu govorio je da se sprema za još jedan napad. Ali kada je progovorila, njen glas je bio slab i suzdržan. “Ne želim da završim. Nisam spremna.” Nisam je video tako ranjivu od onog jutra u bolnici. Bilo je teško videti je takvu. Ona je postala mnogo više. Tako jaka. Nesalomiva. Zatvorio sam oči i zadržao sliku Celie koja mi se najviše sviđala bezbrižna i glavna. Da li će završavanje igre oduzeti joj to? Nisam imao pojma gde bih bio bez nje u životu, ali šta je sa njom? Palo mi je na pamet da nisam bio tu da je spasem. Bio sam tamo samo da spasem sebe. Ako joj je bilo potrebno da nastavi igrati, onda neka bude tako. Otvorio sam oči i sreo njenu melanholiju koja se presijavala. “Onda ne moraš. Slobodna si da radiš šta god hoćeš. Ne nameravam te pokušavati zaustaviti.” Suza joj je skliznula niz obraz. Pogledala je u stranu dok je brisala dlanom. “Stvarno nisam očekivala ovo.” “Iskreno, nisam ni ja.” Ona je otišla iza mene i uzela maramicu iz kutije na stolu. Nakon što je obrisala oči, ona se vratila i sela na kauč. “Ja sam trebala biti ona koja bi prestala prva.” ~ 270 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Skliznuo sam sa sofe i seo pored nje. “Zato jer si želela da me ostaviš iza sebe?” Ona je slegnula jednim ramenom. “Možda malo zbog toga.” Barem smo mogli biti iskreni jedno prema drugom. I ja sam zaslužio to. Zaslužio sam svaku zamerku koju je možda sahranila duboko u sebi. U stvari, dugujem joj više. “Žao mi je...zbog stvari koje sam uradio. Tebi, mislim. Nadam se da ćeš mi jednog dana moći oprostiti.” Nagnula je vrat i nepoverljivo me pogledala. “Da li je ovo kao u Anonimnim Alkoholičarima kada tražiš oprost od onih od koje si se ogrešio? Da li si na terapiji?” Razmišljao sam da poreknem, ali dođavola, bili smo iskreni. “Jesam.” “O.” Ona zagrize usnu, čineći se kao da razmišlja o ovoj novoj informaciji. “Ti ne bi trebao da se viđaš više sa mnom, zar ne?” “Ja...” Zastao sam. Dr.Alberts je predložio čist prekid. To je imalo najviše smisla. Pogotovo ako je Celia planirala nastaviti sa svojim prevarama. Ali nisam se mogao naterati da to kažem. Nije bilo u pitanju samo njeno suzama umrljano lice i molećljiv pogled što me zaustavilo. Menjao sam se, ali ne tako brzo. I dalje sam bio sebičan. Ne, bilo je to zbog vatre u mojim grudima. Bol koja je rasla sa svakim trenutkom u kojem sam pomislio o rečima koje bi trebalo da kažem. Promenio sam scenario. “Hej, ja prestajem sa igrom. To ne mora da znači da prestajem da se viđam sa tobom.” Njene obrve su se podigle. “Čak i ako odlučim da i dalje igram? Zar ti to neće biti iskušenje?” “Možda želim iskušenje.” Njen izraz lica omekša, oči joj se razvedriše sa nadom. “Da li želiš stvarno?” Da. Ne. Nisam imao odgovor. “Ne znam. Ne znam šta želim, Celia. Ovo nije lako za mene. Letim slep.” “I to ne liči na tebe.” “Ne. Ne liči.” U stvari, mislim da me tad videla najslabijeg ikad, ispred sebe. Osim možda one noći kad smo gledali kako moja pijana majka daje otkaz dadilji. Čak i tada, nisam mislio da je Celia shvatila obim moje ranjivosti. Sada, nije bilo mesta da se sakrijem. Videla je. Ona se pomerila, naginjući kolena ka meni, i potapšala me jednom po butini. “Evo šta ja mislim i samo napred, napravi kučku od mene ako to ~ 271 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nije ono što želiš da čuješ. Mislim da je ovo faza kroz koju prolaziš. To je nešto što moraš probati. Shvatam to. Ali ćeš shvatiti da ne možeš ostati po strani. Igra nije samo ono što ti radiš, igra je ono ko si ti. Zato samo napred i uradi to, tu stvar sa terapijom. I kada budeš spreman, ja ću biti ovde.” Pre nekoliko godina, kada sam prvi put prihvatio njen zahtev da je naučim igri, mislio sam isto za nju. Da ona prolazi kroz fazu. Da će me napustiti nakon što joj dosadi. Iznenadila me kad je ostala, isto koliko me iznenadila sada. “Možda ćeš se načekati,” rekao sam. “Potpuno razotkrivanje.” “Videćemo.” Progutao sam. “Onda ćeš nastaviti da igraš?” “Mislim da hoću. Da li je to u redu?” Ne baš. “Rekao sam da jeste. Ja nisam tvoj čuvar.” Sebično, želeo sam da i ona prestane, takođe. Koliko lakše bi bilo imati pratioca na putu ka oporavku? Da li je to uopšte moguće, da dvoje zavisnika budu od pomoći jedno drugom? Ona mora da je osetila da nisam bio potpuno iskren. “Šta želiš da ja uradim, Hudsone?” Ako sam zaista nastavljao sa ovim, zaista ulagao trud da budem manje manipulativan i sa više razumevanja, onda sam morao početi sa Celiom. “Želim da uradiš ono što je najbolje za tebe. Jednom. Iskreno.” “Onda ću još uvek igrati.” Ona se nasmešila. “I nemoj se iznenaditi ako pokušam da te iskušavam na svoje načine.” “Hej, to nije bio deo dogovora.” Ona je treptala očima, glumeći nevinost. “Rekao si da želiš ono što je najbolje za mene.” Onda se uozbiljila. “Najbolje za mene je da si sa mnom, Hudsone. Sa mnom u igri, mislim. Rekao si da ne mogu dobiti to. Ali moram nastaviti pokušavati.” Dakle, zajedno sa sopstvenim iskušenjima, moraću da se borim i sa Celiinim mamcima takođe? Proklete posledice. “To je fer, pretpostavljam.” “Da li je?” “Da li je bitno da li jeste ili nije? Ti ćeš ići za onim što želiš, u svakom slučaju.” “Istina.” Zlobno se nasmešila. “I ti si upravo rekao da želiš da dobijem ono što hoću.” Razgovor nam se vrteo u krug, i to je bilo iscrpljujuće. Mislio sam zasigurno ako vidim Celiu da će me to naterati da poželim da igram ~ 272 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ponovo. Čudno, ali nije. Umesto toga, video sam kako su očajni i beskorisni eksperimenti bili. Evo nas ovde, posle svih naših igara, i sa svim podacima i iskustvima koje smo prikupili, sve što smo je bilo između nas je sledeća igra. To nije bilo održivo. To nije bilo, da kažem svojim rečima - realno. Naš odnos je morao da se promeni. Video sam to sada. Rekao sam da neću prekinuti naše prijateljstvo, ali nisam rekao u kojoj meri ćemo ostati u kontaktu. To će se morati ograničiti, shvatio sam. Porodična i poslovna okupljanja. Mesta na kojima ne bi mogli razgovarati i praviti planove za prevare. Nisam štitio samo sebe. Možda, ako se ne budemo viđali tako često, i Celia prestane takođe. Okej, nisam pokušavao da je spasim, ali zar ne bi bilo divno da jesam? Lišen svojih super-moći, ja sam se hvatao za nešto, bilo šta, što bi me napravilo posebnim osim epskog seronje kakav sam bio. Provođenje više vremena sa Celiom mi neće pomoći u tome. “Moram ići, Ceely.” Ustao sam i okrenuo se prema njoj. “Ali da, ja želim da dobiješ ono što želiš. Nadam se da ćeš jednog dana poželeti nešto drugačije od ovoga.” Ona me krenula pratiti, ustajući na noge. “Kako ulizivački.” Uzdahnuo sam. “Ja ne pokušavam da ti podilazim. Pokušavam da budem iskren.” “Ako ćemo biti iskreni, smem li pitati nešto?” “Naravno.” Ona kucnu noktom po bradi. “Da li bi ucena uspela? Da te nateram da igraš, mislim.” Jeza mi se spustila niz kičmu. Bio sa zapanjen njenim predlogom. Šokiran. Više nego malo besan. “Pa to je stvarno iskreno, zar ne?” Zagledao sam se u nju pažljivo, tražeći znak da možda blefira. Ona jeste znala moje tajne, ali da li bi ona zaista pretila sa njima i iskoristila ih protiv mene? Nisam video nijedan znak. Dok sam osećao mrvicu ponosa, oh, ja sam je naučio dobro uglavnom sam se osetio izazvanim. I nije mi se sviđalo da budem izazivan, bio na terapiji ili ne. “Mislim da imam isto toliko stvari o tebi Celia, koliko bi ti mogla imati o meni.” Zadovoljavajući osmeh joj je skliznuo preko usana. “Onda smo se dogovorili, naše tajne su sigurne?” “Dok god je obostrano, moje usne su zapečaćene.” ~ 273 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Onda su i moje.” Napustio sam njen apartman sa više jasnoće nego kad sam stigao. Koliko god ne bih trebao da se angažujem oko Celie Werner imalo duže, sada sam znao da je nikada neću moći potpuno izbaciti iz svog života. Pod jedan, nisam zapravo bio siguran da li je ona prijatelj ili neprijatelj. I postojala je stara izreka o tome da držiš prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže. Ali postojala je još jedna stvar - bez igre, gubitak Celie bi me ostavio potpuno samog. A usamljenost je bila jedina emocija koju očajnički nisam hteo da iskusim.

~ 274 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset peto poglavlje Posle Jednostavno donošenje odluke da kažem Alayni istinu uklonio je dobar deo mog straha.Ne moram više da raspravljam i vodim rat sa sobom. Više ne moram da se skrivam i nestrpljiv sam da budem sa njom opet. Dakle, pošto sam završio ranije nego što sam očekivao posao u L.A. odlučio sam da se vratim i iznenadim ženu koju volim. Da, to znači da će moja tajna biti otkrivena pre nedelje, ali ja sam spreman. Ono za šta nisam bio spreman je prizor koji sam zatekao kada sam stigao u Sky Launch, kasnije te večeri. Znao sam da će ona biti tu za Dejvidovu oproštajnu zabavu, i željan da je što pre vidim, otišao sam odmah tamo nakon sletanja. Trebalo mi je nekoliko minuta da je pronađem. Nije bila sa ostalim gotima koji su se družili za barom ili na podijumu. Umesto toga, bila je ušuškana u uglu. Ali ona je plesala. Polako sa Dejvidom. U Dejvidovim rukama. Gledao sam ih hipnotisan, dok me je obuzimao osećaj da gledam nešto strašno. Ni jedno od njih nije me primetilo, i sa svog mesta ne vidim Alaynino lice. Ali vidim Dejvidovo. Njegove oči su zatvorene, ali njegov izraz odaje tugu i usamljenost. Izgleda kao da joj šapuće na uhu, peva možda. Ako sam ikada sumnjao da gaji osećanja prema njoj, sada znam. To je jednostavno ples, kažem sebi.Onda, on odlazi.To je verovatno njen način da kaže zbogom. Kada bih bio drugačiji čovek, možda bih im i dao privatnost. Ali ja nisam drugačiji čovek. Ja sam ovo. I potpuno sam posesivan.Još uvek sam gledao kada su prestali da se kreću i ostvarili kontakt očima.I vidim kako se naginje napred i ljubi je. To je trenutak otkrovljenja. Prvi momenat da osećam apsolutnu bol. Talas panike, propraćen težinom koja je drobila moje grudi.Izgubio sam svaku sposobnost da se pokrenem.Sposobnost da dišem. Odgurnula ga je i trebao bih biti zahvalan. Ali ja sam i dalje uhvaćen u trenutku ranije. Scena se reprodukovala u mojoj glavi, kao da je ~ 275 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nameštena na konstantno ponavljenje. Ona u njegovim rukama, njegove usne na njenima. On je ne voli kao ja. Ne može.To je nemoguće. Njegova osećanja su mala i nebitna u odnosu na ogromnu ljubav prema njoj, koja putuje kroz moje telo u jednom ritmu sa mojim srcem. A sada osćam još jednu novu emociju.Želim da povredim Dejvida.Želim ga mrtvg.Kako je smeo da dodirne ženu koja ne pripada njemu?Zar pokušava da ukrade ono što je toliko jasno da je moje? Moje ruke sa strane su se skupile u pesnice i zamišljam načine na koje želim da ga kaznim, ali ni jedan način ne može izjednačiti bol koju ja osećam iznutra. I ona… Izdaja je takođe i njena, ali ja ne želim da je povredim. Želim je povući ka meni, u samu moju dušu, tako da može videti šta mislim o njoj, da vidi kako me ovo ubija. To je dokaz da ona ne može biti bez mog nadzora.Rzlog zašto sam poslao Dejvida tako daleko.Zašto sam se tako čvrsto držao za nju.To je razlog zašto sam sumnjao u njene reči zauvek. Ako je mogla sada dame rani ovako, kako će joj biti lako da ode kada sazna istinu? Fragment mog najvećeg straha je ostvaren. Ona me voli, ali me ne voli dovoljno. Jedva sam svestan kada su iotkrili moje prisustvo.Čujem da izgovara moje ime.Čujem da govori da nije kao što izgleda.Nije bitno kako izgleda.Znam tačno šta je ovo, to je najgori trenutak u mom životu.I znam da je to samo početak. “Možda bi trebali ovo raspraviti u više privatnom okruženju.” Krenuo sam i ona me je pratila. Samo bolnu minute kasnije bili smo sami u kancelariji. “On me je poljubio, Hadsone. Nisam mu uzvratila. I kada je to učinio, odgurnula sam ga.” Njeno žaljenje se oslikavalo u njenom glasu i na njenom licu. I Ipak, bol je besneo u meni. “Zašto si bila u njegovim rukama, na prvom mestu?” “Mi smo igrali.Bila je zabava.” “Bila si u njegovim rukama, Alayna. U rukama nekog ko ne krije svoja osećanja prema tebi. Šta si mislila da će učiniti?” Ne želim da budem ovako ljut. Potpuno sam svestan da je njena izdaja manja od moje. Ali to ne menja kako se osećam. Moje neiskustvo sa ovim emocijama dovodi me do ludila. ~ 276 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “To je bilo nevino.” Insistirala je. “Trebao mi je neko. Bio je ovde, a ti nisi.” Njen izraz se promeni, a reči joj postaše gorke. “Uostalom, gde si bio danas? Kada si mi trebao?” Jebeno sam je spašavao od Celie, eto gde sam bio. Moja lična gorčina pokazala se u mojim rečima. “Šta je to što ti je trebalo, Alayna?Neko da te ugreje?” Zagrizla je svoje usne. “To boli.” “Ono čemu sam bio svedok boli.” Zvučim surovo. Nisam hteo da ovde da se raspravljamo, bilo je toliko stvari o kojima smo trebali da pričamo, a mi smo zaglavljeni na ovo. Možda sam je shvatao, tako da nisam morao da kažem druge reči. One koje će je povrediti još više. Ona je jednako neljubazna. “Da. Znam kako je to.” “Znaš?” “Da, znam.Da vidim da li mogu da objasnim.Čini ti se kao da ti je stomak istgnut iz tela.Barem sam se tako ja osećala, kada mi je Celia rekla da si je jebao većinu vremena dok smo bili zajedno.” Uhvatila me je nespremnog. “Šta?” Ovo je novo i odjednom ja sam zabrinut da sam nešto propustio. “Kada ti je to rekla?”Odgovorila mi je. “Videla si je danas?” Pre nego što sam se ukrcao na avion, proverio sam govornu poštu i otkrio poruku od Celie. Obrisao sam je, govorila je nešto o svom advokatu i Alayni. Da se nešto desilo imao bih poruke od Jordana ili Reynolda i to sam shavtio ako još jedan njen pokušaj da manipuliše sa mnom. Sada, pitam Alaynu o tome. Ona objašnjava da se iskrala za kafu i da je ponela svoj lap-top i da je zatim naletela na Celiu. Razgovor o Dejvidu ostaje za kasnije.Odmah sam se zabrinuo zbog Celie, zbog onoga što joj je rekla. Napet sam dok ona prepričava događaj, ali se trudim da održim svoju fasadu. To je posebno teško kada Alayna priznaje da je ona ta koja je prišla Celii.Posle svega što sam uradio da ih držim odvojene.Kao da Alayna namerno radi protiv mene, ugožava moj pokušaj da zaštitim našu vezu. Naravno ona nema pojma da to radi. “Onda je rekla da ste bili zajedno.” Rekla je konačno. “Da ste vi bili par. Da si je jebao te noći i da to nije bio ni prvi a ni poslednji put.” “I ti si joj poverovala?” To je notorna laž, naravno. Iako to nije najgora stvar koju je Celia mogla reći, to je bila još jedna kap u gomili besa koju osećam prema njoj.Alayna se ispravi ponosno. “To me je toliko iznerviralo da sam je udarila.” “Udarila si je?” ~ 277 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Alayna se ukoči. “Znaš šta? Nastavi da se ponašaš kao da je ovo ispitivanje i ja odoh odavde.” Očigledno da šok nije bio pravi odgovor. Iskreno, pored šoka, ne znam šta osećam u ovom trenutku.To nije istina.Znao sam.Ja sam ljut. Ljut na Celiu. Ljut zato što je Alayna dopustila da Celia dođe do nje. Ljut zato što je sebe dovela u situaciju da Celia može da je povredi. Ali moj bes je od brige. I ja ne želim da budem ljut na Alaynu. Hodam kroz sobu, dok sam gurao ruke kroz kosu, pokušavajući da se smirim. Kada sam povratio kontrolu, prestao sam i suočio se sa njom. “Žao mi je ako sam zvučao napeto, Alayna. Uveravam te da je to samo zbog brige za tebe.” Na kraju, rekao sam pravu stvar. Alayna je počela da se hladi i shvatio sam situaciju u kojoj sam se našao. Ona je uradila nešto što je znala da ne treba. Bila je uplašena. Trebala me je, a ja nisam bio tamo. Okrenula se drugu za zaštitu. On ju je poljubio. To ne umanjuje moju bol, kada sam je video u njegovim rukama, ali sada sam znao da sam ja kriv. Trebalo je da budem ovde.Trebao sam da je pozovem pre odlaska iz L.A. Nikada nisam trebao da je dovedem u ovu poziciju, suprotstaviti se ženi oja je opasna i nepokolebljiva. Razumem Alayninu brigu, Celia može pokušati da podigne optužnicu, ali zbog mog dogovora sa GlamPlay i Werner media sada je imam u šaci. Skoro da sam rekao Alayni za to. Osim što je papirologija trebala biti podneta ujutru, a ja moram biti siguran da će sve proći glatko. Pa sam je jednostavno uverio da ću se pobrinuti za sve. “Hvala.” Njeno olakšanje je evidentno. Ona mi veruje. Veruje mi u vezi ovoga, a ja sam opušten. Međutim, njoj još uvek treba umirenje. “Hadsone.” Njen glas je drhato. “Žao mi je.” “Nemoj da ti bude. Zapravo, dobro je za tebe. Ona zaslužije gore od toga.” Ponosan sam, zaista. Znao sam da je Alayna jača nego što je Celia mislila. Fantastično je to što je imala prilike da joj to dokaže. Ali Alayna se mršti. “Mislila sam da mi je žao zbog Dejvida.” “O.” Ponovo ih zajedno vidim u mojoj glavi. Moram da znam pa pitam. “Reci mi jednu stvar, da li još uvek osećaš nešto prema njemu?” “Ne. Ne, ne znam. Ništa. Rekla sam ti to i ranije i mislila sam to, mada sam sigurna da nije tako izgledalo večeras. Ali svo vreme dok me je držao, osećala sam se pogrešno. Sve o čemu sam mogla da razmišljam bio si ti. ~ 278 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nedostajao si mi H, trebao si mi. Tako mnogo. I nisam mislila o onome što radim, tako mi je ža…” Letim sa njom, nisam mogao da podnesem više udaljenost između nas. Obmotao sam svoje ruke oko nje i zagrlio je čvrsto. “I ti meni, dragocena. Trebala si mi. Pokušavao sam ranije da se vratim.” Presekla me je. “I ja sam uništila tvoje iznenađenje. Tako mi je žao.” “Ne zanima me. Boli ali i ja sam tebe povredio. I dokle god se zaklinješ da ti on ne znači ništa…” “Ništa. Kunem da si svakom delu mog tela samo ti.” Ljubi liniju moje vilice. Bože ona je ovde. Ona je moja. I u ovom trenutku, pustio sam sebe da verujem da bi to moglo biti zauvek, zauvek kao što sam joj obećao. Zauvek sam želeo da živim sa njom. Kako je ona uhvaćena sa mnom, tako sam ja bio uhvaćen sa njom. Onda me je upitala. “A ti? Da li još uvek osećaš nešto prem Celii?” I trenutak je završen. Sada sam se setio da ovo ne treba da se završi ovako. Ima više da se kaže. Još da se objasni. I ovo je trentak kada treba početi. Vratio sam pogled na njene oči. “Alayna… nikada nisam osećao ništa prema Celii” “Misliš, to je bio samo seks?” Vrtim glavom. “Nikada nisam bio sa njom uopšte.” “Lagala je.” Nije tražila ali sam ipak potvrdio. “Lagala je.” “Tako sam i mislila.” Ali nema olakšanja u njenom glasu i to me čini nervoznim. Otrgla se od mene ostavljajući hladnoću. “Ali u ovome je stvar,” rekla je “nekako bih volela da je to istina.” U srcu sam znao šta sledi. Ona je pametna žena i istina je uvek bila tu, čekajući jednostavno da se sastavi. I gledao sam kako ona upravo to radi. “Ne da bih volela da si spavao sa njom dok smo bili zajedno, ne taj deo. Ali ostatak, da si bio sa njom stvarno kada te je Stacy videla. Da je to istina, mogla bih je prihvatiti. Nemoj me shvatiti pogrešno, ideja da si bio sa njom jebeno me muči, zaista. Ali mislim da sam uvek znala da nikada nisi bio sa njom. To se vidi u tvojim očima, kako sada tako i na snimku.” Progutao sam. “Nisam bio.Nikada nisam bio sa njom.” “A to znači da je stvar sa Stacy bila prevara. Naravno da je bila. Htela sam da mislim da je samo Celia u tome, da si je ti štitio. Ali ti si rekao da nisi bio sa njom, ali ste bili dovoljno dobri da organizujete poljubac. Ti si bio deo toga.” ~ 279 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ako bismo mogli ostaviti ovako stvari, znam da bismo mi bili u redu.Ali ne možemo. Obećao sam joj istinu. Samo nisam siguran da li da je pustim da nastavi ili da joj priznam sve sam. Pošto sam izgleda izgubio moć govora, ona je nastavila. “Mislila sam na trenutak da je to možda tvoja tajna. Ali nije to. Mislim, da, usrano je to što ste joj uradili, ali ja sam znala te stvari iz tvoje prošlosti. I ti si znao da ja znam za to. Ako je to bilo sve što se krilo iza tog videa, ti bi mi rekao. Mora da postoji nešto više, što si krio.” Kao da sam pratio izvrsnog detektiva u rešavanju zločina. Alayna je podigla oči i srela se sa mojima. “To je nešto u vezi one noći, u noći simpozijuma, zar ne? Smatrala sam da ne želiš da znam da još uvek manipulišeš ljudima iz zabave, ali sada mislim da nije samo to u pitanju.” “Alayna…” ovo je kao da gledate pad lomljivog stakla sa velike visine. Prelepa vaza, možda, kristalna figurica. Na trenutak se čini da ako sepomerim dovoljno brzo mogu sprečiti da se polomi, ali ja sam predaleko. Vreme izgleda kao da je usporeno, a svaka milisekunda se oseća kao večnost. Moja tajna je vaza koja pada i sve što mogu da uradimje da gledam kako se razbija. “Nije u pitanju sam video. To je ono što se desilo posle.” “Alayna.” Opet kažem. To je jedina reč koju imam. Moja molitva za snagu. Za mene. Za nju. “Ako je Celia bila tamo s tobom pre simpozijuma… onda ima smisla da otišla s tobom na simpozijum? I ako je bila pored tebe kada si me prvi put video. Ako ste i dalje bili u igri sa ljudima…” Mogu da ugledam trenutak kada je konačno shvatila istinu. Njeno lice je pobelelo, a njena ramena su upala unutra kao da je pogođena u stomak. Njena bol je opipljiva. To je nepodnošljivo. “Hteo sam da ti kažem. Vratio sam se da ti kažem.” Moje reči dolaze sada. Govor koji sam pripremao u glavi iznova i iznova. Izgovori ne znače ništa. “To je moja najgora greška, Alayna.” Koraknuo sam ka njoj. “Najstrašnije od svega što sam uradio. Najviše žalim zbog toga, ali to mi je donelo tebe i zbog toga sam zahvalan. Ali ja nisam znao šta mi se dešava zbog tebe. Nisam znao da ću ti naneti mnogo boli. Molim te, Alayna, moraš me razumeti.” Očajan sam da me čuje, ali čini se kao da moj glas prolazi pored nje. Ona je u svom košmaru, a ja ne mogu doći do nje. “To je ono što sam ja, zar ne? igra. Tvoja igra sa Celiom.” Srušila se na pod. “O Bože. O Bože, o Bože.” ~ 280 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Alayna…” pao sam na kolena, ispred nje. Potrebna mi je, potrebno mi je da je popravim svojim dodirom kao uvek. Ali ona se odmakla daleko. “Ne diraj me!” Njen vrisak me udario. Nikada nisam čuo tu dubinu bola i odbojnosti u njenom glasu. Njena težina odgovara mom bolu, zamućuje moju viziju, zbog čega mi je srce na provaliji. Odbijam da se predam. Moram da dožem do nje, nekako. Ako ne mojim dodirom, onda mojim rečima ću morati to da uradim. “Nije tako kao što misliš, Alayna. Da počelo je kao igra. Kao Celiina igra. Ali ja sam se složio samo zato što si to bila ti. Zato što sam bio tako zaljubljen u tebe. “Gledala me je, trepereći kao da me jasno vidi po prvi put. Zar nije bilo tako? Konačno je uvidela đavola koji je bio prepušen. Presavila se, pokušavajući da ustane. Razumeo sam je. Gadio sam se sam sebi. Bio sam očajan da joj pomognem, ali sam se plašio da će me opet odbiti. „Alayna, dopusti meni...” Podigla je ruku, da spreči da joj se približim. „Ne želim tvoju pomoć.” sa zadnjom stranom svoje ruke obrisala je usta. “Želim jebene odgovore.” “Bilo šta. Rekao sam da ću ti reći sve.” Možda ako bi čula sve, možda bi onda mogla razumeti. Ona je postavljala pitanja a ja sam odgovarao. Ali to nije bila kompletna priča, samo delovi. Koji su zvučali grozno. Apsolutno ružno. Kao neviđeno zlo. Molio sam je da me pusti da pokušam da objasnim svojim rečima. Reči koje sam sačuvao za ovu priliku. Ali one su zvučale tako lose. Svaka nova rečenica je pronašla način da je opet razbije. I svaka njena pukotina odjekivala je kroz mene sa munjama boli. Čak i kada sam završio, nisam znao za šta je molim.Za razumevanje? Za ljubav? Za oproštaj? Znam da nemam prava na sve ovo. Ne čudi me kada izgovara teške i odmerene reči. „Ovo je neoprostivo, Hudsone! Nema kretanja napred od ovog.” Ona mi je govorila ovakve reči ranije.U svakoj mojoj noćnoj mori kada sam joj govorio istinu. To je razlog zašto sam krio ovo toliko dugo. Ove reči su bile neizbežne. Ipak, ja nemogu to da prihvatim. Boli previse prokleto mnogoda je ovo kraj. „Nemoj to govoriti, nemoj nikada to govoriti.” „Šta je ono što ti zaista ne želiš da čuješ Hudsone? Da ne mogu da ti oprostim? Ne mogu, ne mogu da oprostim ovo, nikada.” Pokušavala je da me povredi, osećam to. Ipak sam posegnuo za njom. „Alayna, molim te!” ~ 281 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Šutnula me je, vrišteći reči koje su me udarale i slamale me. Rekla mi je da smo gotovi. Rekla mi je da mi nikada neće moći verovati. Nemam više nade, ja sam već uništen, ali se još uvek borim. Obećavam svoju ljubav. Učiniću sve da popravim ovo. Sve da vratim nas. Ali svakog puta kada dođem do nje rečima ili rukama, ona me odguruje. Odbacuje me. Da li sam zaista očekivao nešto drugačije? Video sam ranije kako ljubav uništava čoveka. To je nešto što ja znam, to je ono u čemu sam uvek bio dobar, u uništavanju bajki o srećni do kraja života. Ljubav ne podnosi sve. Ljubav ne trpi. Ljubav se završava. Uvek, uvek se završava. Za sve što sam uništio u prošlosti, sa Celiom, ovde danas Alayni, moje prokletstvo je što moja ljubav traje. Celog života sam bio prazan. Sada sam pun. Prepun ljubavi i bola, njene i moje. One se tako potpuno prepliću, mešajući se tako jedna sa drugom da ne verujem da će se ikada odvojiti. Volim Alaynu Withers. I svaka kap te ljubavi je tako protkana bolom koji putuje mojim venama, kao kiselina, paleći me i praveći mi ožiljke iznutra. Ništa više ne mogu reći. Ne postoji ništa više da čuje. Čulo se kucanje na vratima i Dejvid promoli glavu unutra. Ignorisao me je i usmerio svoj focus na Alaynu. “Jesi li dobro, Laynie?” Ona je potpuno iskrena. “Ne. Nisam dobro.” To je njen znak da odem. Ali ja pokušavam još jednom, nisam mogao da je pustim. “Alayna…” Sa jednostavnim pomeranjem glave, ona završava. Završava sa nama. “Ja ću otići.” Čeznem za njom da me zaustavi. Ona to ne zna. Okrećem se Dejvidu. “Žao mi je što sam ti upropastio zabavu. Hvala ti što brineš o njoj.” Iako me boli, zahvalan sam što ima nekoga da se brine o njoj kada odem. Ona je jaka, znam to. Ali ne mogu da podensem pomisao da ostane sama. Gledam je poslednji put. Sahranjen sam pod lavinom kajanja. Jedva da mogu da se pomerim, jedva dišem pod svom težinom. Nekako, ipak, uspevam da se okrenem. Jer to je ono što ona želi. I posle svega, to moram da joj dam. Izašao sam na vrata i otišao. * * *

~ 282 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Jedina stvar koja me je održavala u životu u poslednjih nekoliko dana, je da budem siguran da je Alayna preživela. Proveo sam ponedeljak ujutru boreći se protiv toga da zovem Alaznu i finalizirajući detalje sa Normom u vezi GlamPlay. Zadržao sam Jordana na dužnosti da pazi na Alaynu iz daleka, u slučaju da Celia odluči da pokuša nešto. Ostavio sam svoj tablet i počinjem da pakujem Alaynine omiljene knjige, tako da će imati nešto da radi sem da bude opsednuta i tužna. Moj zadatak je bio da ja opsedam nju umesto obrnuto. Biću dovoljno tužan za oboje. Zovem Liesl. Zahvalan sam što nalazim Alaynu kod nje a ne kod Dejvida.Ne opravdavam se, ne molim za drugu šansu.Govorim Liesl istinu, da policija ne traži Alaynu, da je njen posao siguran, da može da ostane u apartmanu, da sam ovde kada želi da razgovara. Da je volim. Liesl je dovoljno stalo do Alayne i pusta me da govorim, sve do moje izjave da je volim. “Ona ne želi da čuje to.” Kaže ona. “To ne čini da je to manje istina.” Jedem, ali samo zato što mi je potrebna energija da bih nastavio da se borim za Alaynu. Ne utapam se u viskiju, mada je primamljiv. Biću dobro zbog nje. Ja ne spavam. Sve me boli. Ja osećam. Trudim se da se ne utopim u svojim emocijama. Kada bol postane suviše nepodnošljiv, podsetim sebe da je njena bol gora. Trudim se da prihvatim patnju. To je pravda za ono što sam uradio. Posledice i poruke. Siguran sam da ona ne čita moje poruke, ali lepo je reći stvari koje želim reći. Šaljem toliko poruka, da se čini da su naše uloge obrnute, ja sam postao progonitelj. Ja sam onaj koji ne može da odoli. Pišem joj sve i svašta.Govorim joj da mi nedostaje. Čuo sam Philli Phillips pesmu na radiju danas. Ti činiš tako lako… ‘Jack pita za tebe, trebalo bi da ga nazoveš ponekad, siguran sam da bi voleo da te čuje.’ I tako mnogo puta samo, ja te volim. Bože, stvarno jebeno volim. * * *

Utorak, zovem dr Albertsa za sastanak. Govori me da će me primiti tog dana pod istim uslovima kao ranije, moram da idem u njegovu kancelariju, umesto u moju. Slažem se. ~ 283 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Mnogo je lakše razgovarati sa njim, nego što je to bilo ranije. Alayna je otvorila kapije u meni koje nikada ne mogu biti zatvorene opet. Pričam mu sve. “Naučila me je kako da osećam.” Pričam dok su moje oči uperene na glatkoj površini njegovog plafona. “Naučila me je šta su emocije.” Dr Alberts to ne vidi kao ja. “Nije te naučila. Uvek si znao kako. Radio si teško svo ovo vreme samo da zaboraviš. Ali nikada nisi bio nesposoban za njih. Stvorio si zidove kada si bio mlad da bi mogao da izažeš na kraj sa porodičnom dramom. Nisi osećao zato što ti je bilo lakše tako. To je bio mehanizam odbrane.” Hvatam se za vilicu dok razmatram ovo. Postoje uspomene koje izranjaju ponekad, vrlo specifične. One su iz moje mladosti, gde se moja osećanja tako svetlo pokažu, kao boje kroz moj um. Crvena, ljubičasta i zelena. Postoji mali broj koje su sada između, ali su tu. Da li sto ostaci dana pre nego što sam naučio da se izborim sa njima? I ako je tako, zašto mi dr Alberts to nije rekao ranije? Pitam ga. “Nisi bio spreman da čuješ. Pitanje je, zašto misliš da si odlučio da ih pustiš sada? Video si ovu ženu izdaleka i odmah si bio spreman da preduzmeš prve korake, zašto?” Siguran sam da dr Alberts nije tip koji će kao odgovor prihvatiti ljubav na prvi pogled. Iskreno, nisam ni ja. Uzeo sam sekund, da shvatim šta je pravi odogovor. “Bila mi je poznata.” Konačno sam rekao.”Prepoznao sam da se borila. I uspela je da bude u redu. Bilo je divno to kod nje, i želeo sam da znam više. Želeo sam to za sebe.” “I shvatio si da bi dobio to, moraš ponovo početi da osećaš.” “Pretpostavljam.” To je pojednostavljeno. Ali to nije sve? Imao sam i druga pitanja, na kojima mi je trebao jednostavan odgovor. Pitanja na koja je moj terapeut mogao da odgovori. Seo sam da se sretnem s njim, lice u lice. “Ja bih bio ok, bez igranja sa ljudima više. Zašto sam odlučio da igram igru da bih se približio Alayni?” Spojio je prste i oslonio bradu na njih. “Šta misliš zašto?” “Zato što nisam znao ni jedan drugi način da se približim ljudima.” To je razlog zašto sam se tako čvrsto držao u svakom slučaju. “Pretpostavljam da ima istine u tome.” Zamislio se na trenutak. “I voleo si da to radiš, Hadsone. Možda ti zvuči kao da nisi, da si prešao tu zavisnost, ali ti jesi. Taj nalet ti je bio zamena za osećanja koja su sahranjena u tebi. Manipulisao si Alaynom, jer je deo tebe to želeo.” To je teško čuti i spremio sam se da se pobunim. Ali sam se zaustavio na vreme. Zato što je on u pravu. Tu je bio deo mene, koji je hteo upravo ~ 284 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova to. Želeo sad da osetim lupanje srca kada pokušam da pogodim njenu reakciju. Želeći nagradu za pogođeno predviđanje. Osetio sam nalet čim sam je video i igra je bila način za koji sam znao da ću da ga povratim. To uzbuđenje je brzo zamenjeno sa uzbuđenjem padanja u ljubav. Ali moje prvo da, kada sam rekao Celii da ću igrati, to je bilo pogrešno. Nisam imao izgovora za to. Bio sam kriv. Dr Alberts je prepoznao moje misli. “Prihvatanje je prvi korak da se krene napred, Hadsone. To je razlog zašto se nikada nisi mogao potpuno oporaviti pre, zato što nikada zaista nisi prihvatio krivicu za svoja dela. Ovo je veliki napredak. Govoreći o tome, deljenje sa tvojima najbližima o tome šta si uardio će ti pomoći, neka to bude sledeći korak.” Pošto nema zakazano ništa posle mene, dr Alberts mi omogućava da ostanem dva sata. S obizrom da smo u njegovoj kancelariji, a ne u mojoj niko nas ne prekida. Zaboravio sam na posao. Koncentrisao sam se na sebe. Uz njegovu pomoć, prošao sam kroz mnoga pitanja koja sam imao o sebi. To mi je otvorilo oči. Oslobodilo me. Postoji samo jedna stvar na koju ne može da mi odgovrim jedina stvar koju želim da znam, najviše od svega, postoji li šansa da mi ikada Alayna oprosti?

~ 285 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset šesto poglavlje U sredu, Mirabell je svratila do moje kancelarije. Otkazao sam većinu svojih ne-urgentnih sastanaka, tako da sam bio slobodan da je vidim. Pitao sam Patricia da je vrati. Lice moje sestre je bilo ozbiljno. Znao sam da nije ovde zbog zdravstvenih problema, ona bi nazvala da nešto fali njoj ili bebi. Mogao sam da pretpostavim da je ovde zbog Alayne. “Pretpostavljam da si pričala sa njom.” Rekao sam dok je sedala u fotelji. Njeno čelo se naboralo. “Pričala sa kim? Mamom?” “Ne. Mislio sam na Alaynu.” Uzeo sam flašu vode iz mog mini frižidera i dodao joj pre nego što sam seo na kauč. “Zar nisi zbog toga ovde?” “Sada jesam.” Njene oči su se suzile. “Šta se dešava?” Moraću joj na kraju reći. Ali ne znam da li mogu da pricam o tome. Još uvek ne. Protrljao sam ruku preko lica. “Zaboravi sve što sam rekao.” “Uh to se neće desiti.” Nagnula se napred i stavila ruku na moje koleno. “Hadsone?” Tresem glavom, ali kao i uvek ona me je proičitala. “Oh, Bože. Šta se desilo? Reci mi.” “Ona…” Udahnuo sam duboko pre nego što sam nastavio. “Ona me je ostavila, Mirabell.” “Nema šanse.” Studirala me je. “Ti si ozbiljan.” Kako bih voleo da nisam. “Rekao sam joj sve što je želela da zna, i ostavila me je.” Nije mi lakše da to izgovorim ništa manje nego momenat pre. Moj glas je hvatao reči. Ne samo da sada nisam u stanju da osećam, nego izgleda da sada nisam u stanju ni da držim svoja osećanja skrivena. “Sigurna sam da preteruješ. Ljudi se svađaju. Preći ćete vi preko toga.” Ne želim da se raspravljam sa njom. Radije bih je pustio da se nada. Na kraju i ja se još uvek nadam. Zato sam jednostavno rekao. “Sve je moguće, pretpostavljam.” “Ali ne veruješ stvarno u to.” Nakrivila je glavu i pogledala me sažaljivim pogledom. “Oh, Hadsone, šta se desilo? Možda mogu pomoći.” Znam da ne može da pomogne, i zato ne nameravam da joj kažem. Ali onda sam se setio šta je dr Alberts rekao o tome da se otvorim ljudima koji su mi bliski. Da bi videli napredak u mojoj terapiji, ja moram da radim ~ 286 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova na tome. I ja želim da vidim napredak. Ne znam da li postoji šansa da Alayna i ja opet budemo zajedno, ali ako postoji, znam da moram da budem najbolji mogući čovek. Najbolji mogući. Dakle po drugi put u dva dana, ponovio sam priču. Teže je to podeliti sa Mirabell. Ona ne zna da sakrije razočarenje na licu. Brisala je suze iz uglova njenih očiju, ali je slušala bez prekidanja. Kada sam završio, ispustila je kratki uzdah.onda je rekla, “Jebi se, Hadsone.” Iznenađen sam, ne zato što nisam to zaslužio, već zato što nisam očekivao. Ne od nje. “Volim te. Zaista.” Njen glas je prepun emocija. “I ja ću uvek biti tu za tebe, ali zista si zajebao ovog puta. I ako ti to ne priznaješ, onda zaista nema nade za vas.” Spustam glavu.Ne mogu je pogledati više. Njeno razočarenje sa mnom, boli skoro isto kao i Alaynino. “Priznajem krivicu.U potpunosti.” Odbija da pogleda u mene. “To je najmanje što možeš.” “To je najgora stvar koju sam ikada uradio.” “Ne sumnjam u to.” Njene reči su ujedi.Šiljate i oštre. Ostavljaju tragove na meni. Uvek sam mislio osebi da sam dobro oklopljen. Da ništa ne može ući.A sada, kada zaista pogledam, vidim ožiljke. Osećam iskrzane krajeve, preko svakog centimetra svog tela. Mogu li svi da ih vide?Može li Mirabell? Ja sam slomljen i unakažen,ali odjednom mi je važno da ona zna da pokušavam da ustanem ponovo. “Gubeći nju, Mirabell… to je propadanje na samo dno. Ponovo viđam dr Albertsa. Pokušao sam da se promenim kada si me poslala kod njega, ali sada ja to želim.” Konačno me je pogledala. Na ivici njenih očiju uviđam dobrotu i malu dozu sažaljenja. “Drago mi je da to čujem, Hadsone. Zaista jeste. Samo želim najbolje za tebe. I ja iskreno verujem da ti možeš biti drugi čovek ako to želiš.” “Želim.” Želim to retroaktivno. Zašto nisam mogao da budem drugačiji čovek pre nego što sam sreo Alaynu? Da sam se ranije jače borio da se promenim, onda bih je sreo kao bolji čovek? Beznadežno je da se zadržavam na šta ako. Ali ipak, misli su se šunjale. Pustio sam da mi glava padne unazad i zatvorio sam oči. Mirabell ~ 287 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova se premestila da sedne bliže meni. Bez ijedne reči, provlačila je prste kroz moju kosu. Tako umirujuće. Hipnotički. Progutao sam grudvu u grlu. “Zajebao sam, ali je istinski volim.” “Znam.” Njen glas je sada nežan.”Ona nije jedini razlog zbog čega želiš da se promeniš, zar ne?” “Moguće.” To nije pravi odgorov, ali je istina. Mirabellina ruka zastala je samo na pola sekunde, pre nego što nastavi svoje umirujuće pokrete. “Zato što ne znam da li možeš da joj okreneš leđa. Ovo je ..lose Hadsone. Možda ne postoji dalje od ovoga.” Forsirao sam osmeh. “Kraljica ljubavnih romansi, ima sumnje. Čoveče, zaista sam sjeban.” “Samo sam iskrena.” Naslonila je glavu na moje rame. “I ja želim da budeš bolje, sa njom ili bez nje.” Ne mogu da zamislim da budem bez nje. Čak i kada smo razdvojeni, i dalje je tako prisutna u mom životu. Znam na šta Mirabell misli, ali ja ne mogu da dozvolim da razmišljam tako. “To neće biti problem, nikada neću prestati da volim Alaynu. Moram biti spreman u slučaju da se ikada predomisli.” Kada se predomisli. “Hadsone. Tako sam ljuta na tebe.” Mirabell se uspravlja i udara me rukom u grudi. To je dovoljno težak udarac, iako sam ga jedva osetio kroz bol koji me je već obuhvatio. Želeo bih da me opet udari, u stvari. Voleo bih da me udara do krvi. Ne radi to. Umesto toga, stavlja ruku na moje grudi i spusta glavu na mom ramenu. “Ja sam tako slomljenog srca. Za oboje. Volim tu devojku toliko, znaš.” “Znam.” Nisam obično tip koji se mazi sa svojom mlađom sestrom, ali ja ne znam ko sam više. Tako da sam je obgrlio rukama i približio sebi. Sedeli smo tako, oboje žaleći za našim gubitkom. Tada se ona uspravi. “Ah, sranje! Moje otvaranje! Laynie je trebala da bude model. Verovatno će odustati sada.” “Ako sam ja tamo, da, kladim se da će odustati.” Razmišljao sam o tome. Ne postoji ništa o čemu nisam razmišljao u vezi Alayne. Ali moje sledeće reči nisu unapred smišljene. “Ja neću doći.” Mirabell pogleda u mene da vidi da li sam ozbiljan. Kada je shvatila da sam potupno ozbiljan, rekla je. “Znam da bih trebala da pokušam da te ubedim u suprotno. Ali neću. Ne mrzi me zbog toga.” “Razumem. Ona je tvoj model. Potrebna ti je. Znam da će ona hteti da bude tu zbog tebe. Zato te molim, izbaci me.” Takođe se nadam da je to ~ 288 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova nešto što će Alayna dobiti iz svoje školjke. Nešto što će je podsetiti kako da nastavi da živi. Ne radi se više o Celiinoj pobedi ili gubitku, Alayna će preživeti zato što ja neću biti osoba koja je uništila. “U redu. Izbaciću te sa spiska. Zabranjeno ti je doći u subotu. “Sjaj u njenim očima mi govori da razume moju motivaciju. “Ozbiljna sam potpuno. Ne možeš se predomisliti i pojaviti.” “Neću. Časna reč.” Kao što sam ikada bio izviđač. Kao da sam ikada imao čast. Približio sam se da obrišem mrlju od njenih ranijih suza koja joj je ostala ispod oka. Odjednom sam dirnut ovim prelepim stvorenjem. Pored Alayne, ona je jedina osoba koja je mogla da vidi nešto više u meni sem onoga što sam dozvoljavao. I prilično sam siguran da joj nikada nisam rekao koliko mi znači. Pa joj govorim sada. “Nikada ne bih mogao da te mrzim Mirabell. Volim te. Želim da budeš srećna. Želim da budeš ponosna što si moja sestra. Kao što sam ja ponosan što sam tvoj brat. Često si bila jedini oslonac koji sam imao. Jedina koja je verovala u mene. Mrzim to što me sada gledaš sa razočarenjem.” Njene oči su bile vodenaste, ali se smešila. “Razočarana sam, Hadsone. Jesam. Ali to ne znači da nisam ponosna što sam tvoja sestra. Volim i ja tebe. Nemoj odustati od nje. Još važnije ne odustaj od sebe. Ja nikad neću.” Zagrlila me je i pustio sam je. Za par minuta ja sam taj, koji se odguruje iz njenog zagrljaja. Osećam se tako dobro, a to nije na mom dnevnom redu. Moj um odlutao je nazad do osobe koju nikada zaista nije napustao. “Alayna će ipak možda odustati od otvaranja, znaš. Čak iako ja nisam tamo.” “Znam.” Njen ton mi govori da nije zabrinuta. Ali ako iko može da ubedi Alaynu u suprotno, onda je to Mirabell. “Biću optimistična u vezi toga. Takođe ću biti optimistična u vezi vas. Mislim da joj neću reći da znam šta se desilo. Moglo bi da je bude stvarno stid zbog ovoga. Možda će se osećati prijatnije ako ne brine o tome šta ja mislim o svemu.” “To je mudro.” Nisam čak ni pomislio da bi mogla biti ponižena. Ali naravno da jeste. Bila je prevarena od strane seronje. “Podržaću te kako kod želiš da igraš.” Savio sam kičmu zbog svog izbora reči. “Mislim, ja ću podržati sve što kažeš.” Uhvatila se za moju ispravku. Sa osmehom se nagnula i razbarušila mi kosu. “Ti si dobar dečko Hadsone. Uradio si prilično usranu stvar, ali ipak si stvarno dobar dečko.” ~ 289 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Suza je kliznula na njen obraz. Obrisala je rukom. “Bože, moram da odem odavde. Prepuna sam hormona za ovo sranje.” “Ti si dobro.” Ustao sam da bih joj pomogao da ustane. Onda sam se setio.” Ali postojao je drugi razlog zbog koga si došla?” “Oh, da. Postoji. Kažem ti hormonski um je lud.” Prebacila je težinu na drugu nogu i zagrizla svoje usne. “U svakom slučaju, mrzim što te opterećujem pored svega što prolaziš, ali ovo je važno i potrebna mi je tvoja pomoć.” Mrzim to što je nervozna jer me pita za pomoć. Zar ne zna da bi učinio sve za nju? “Naravno. Šta je u pitanju?” “Mama. U nevolji je.” Sada razumem njeno oklevanje. “Ona je u nevolji već duže vreme.” Duže od bilo koga od nas. Mirabell klima glavom. “Nismo bili tu za nju. Vreme je da budemo.” “Da li predlažeš još jednu intervenciju?” Pogled na njenio lice mi je dao odgovor. “Ah, predlažeš.” “Misliš da je to glupo?” Iznenađen sam da nikada o tome nismo pričali ranije. Sve ove godine pustili smo da Sophia živi sa svojim alkoholom kao da to nije velika stvar. Kao da je to normalno. Zato što nikada nismo znali za drugi put, koji je zapravo normalan. Ali mi smo odrasli, negde usput smo saznali da to nije normalno, a opet ništa nismo uradili povodom toga. Mirabell je u pravu, kada kaže da je vreme da se uradi nešto. “Uopšte nije glupo.” Rekao sam. “To je prelepo.” Nada je zasijala u njenim očima. “Zaista misliš tako?” “Mislim.” “Hvala ti. To je stvarno opuštajuće.” Ona to i pokazuje, njena ramena se opustiše i prestala je da gricka svoje usne. Joše jednom, Mirabell me pokreće. Privukao sam je u zagrljaj. “Ne znam kako si završila sa tako slomljenim i zlodstavljanim dušama. Mi te ne zaslužujemo. Ali ja iskreno mislim da nijedno od nas ne bi ništa postiglo da nas ti nisi držala na okupu. Ti si naš lepak. Ti si moj lepak.” Isuse, kada sam počeo tako da serem. Mirabell me gurnula svojim laktom. “To je strašno poetično, Hadsone. Rekla bih da ne znam da si to imao u sebi, ali to bi bila laž. Ima nade za tebe još uvek.” Nisam siguran da je to istina. Ali zar ne bi bilo divno kada bi bilo? ~ 290 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova

* * *

Te noći, težina svega me udarila. U potkrovlju sam, sedim na kauču u mraku, dok bol probija kroz moje grudi, kao buldužer, mrveći me. Ne postoji deo mene koji ne boli, moje ruke, moja stopala. Glava mi puca. Krv juri u mojim ušima. Moje srce pumpa kao da će pući iz mojih grudi. To me presavija, kradući mi dah. Hvatam dah u velikim gutljajima koji su polu jecaji. To je smrt. Završetak onoga što sam bio i bolni preporod koji sledi. Zagrlio sam samog sebe, nokti su mi se zakopavali na mom grudnom košu, zadržavajući se tako na mestu na kom sam bio. Pitam se hoće li se svet prestati vrteti oko mene. Znoj me je neprestano oblivao. Plakao sam ponavljajući jedino ime, koje može da mi pruži utehu. Njeno ime. Neprestano, opet i opet. Ne želim da prolazim kroz ovo. Ne želim da budem bez nje. Ne želim da mi nedostaje kao sada, čeznuo sam za njenim ukusom, njenim dodirom, njenim zvukovima. Ne želim biti preporođen u ovom novom svetu, svetu koji mi ne znači ništa bez nje. Ja ne želim da budem u ovom životu bez nje. * * *

Sledećeg jutra, ugledao sam poruku na svom telefonu. Zadržao sam dah, nadajući se da je od Alayne. Ali nije bila, ali poruka mi je pružila motivaciju da ustanem iz kreveta, svakako. To je Norme. Svi papiri su na mestu. Čekaće te na stolu kada dođeš. Konačno, imam ono što mi je potrebno da se otarasim Celie jednom za svagda. Sedam sati kasnije, sedim na fotelji u potkrovlju, vrteći led u svojoj praznoj čaši od viskija, dok Celia gleda u ugovor koji sam tako teško stekao. Uzeo sam momenat da je posmatram pre nego što je upoznam sa ~ 291 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova činjenicama. To je poslednja igra koju sam planirao da igram i želim da uživam u njoj. Osim što ne postoji uživanje. Nema žurbe. Nema uzbuđenja. Možda sam previse ukočen zbog tuge oko Alayne, ali ja osećam da to nije to. Izgubio sam ukus za igru.To je sve. Dakle, dok Celia čita, ja ću u sebi reći zbogom. Čak i kroz bol, osećam dah mira. Posmatram je dok lista stranice. Uzima svoje vreme. Siguran sam da joj je teško da pročita neki od jezika, ali ja ću joj objasniti šta ne razume. Njeno lice je pobelelo, i disala je plitko. Na kraju je pitala. “Kako si ovo…?” “Vrlo tajnovito.” Forsirao sam sebe da uživam u ovom trenutku. Uradio sam ovo zbog Alayne, i želeo bih da je mogla biti svedok ovome. Ponosan sam što sam mogao učiniti to za nju, iako joj nikada ne bi bila potrebna ovakva zaštita da nije bilo mene, na prvom mestu. “Priznajem, nije bilo lako. Morao sam da ubedim drugu kompaniju da otkupi većinski deo akcija, a onda sam ja kupio tu kompaniju, ti ne želiš zaista detalje, zar ne? Mrko me je pogledala. Svaki tarčak humora, napustio je njene oči. “Ugovori su do sada potpisani. To je sve što je bitno. Ja sam zvanično sada većinski vlasnik Werner Medija korporacije.” Celiine usne su se zategle dok je sklapala fasciklu koja je sadržala ugovore. “A rekao si da si prestao da igraš igre.” “Imao sam jedan konačan potez da napravim.” Kratko sam se zapitao da li stvarno misli da je ovo za mene samo to, još jedna igra. Ona je volela to jednom davno. Zar se ne seća? Poznat osećaj krivice me je ubo, nisko i teško u stomak. A onda je nestao. Bilo je tako lako kriviti sebe za njene postupke. Ali pre ili kasnije, mi moramo da preuzmemo odgovornost sa svoje postupke, baš kao što je dr Alberts rekao. Možda sam ja taj koji je uputio na ovakav način života, ali ona je ta koja ga je prigrlila. Sada, kada sam joj pokušao pokazati još jedan način da živi, ona je odbijala da ga vidi. Ja nisam odgovoran za nju. To je bila poslednja nit kabla koji nas je vezivao zajedno. Poslednja struna koja se zakačila za nas, a sada smo oboje konačno slobodni. Celia shvata to isto. Pusta me da idem sa dugim i sporim šištanjem vazduha. “To je šah-mat onda, zar ne?” ~ 292 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Ti reci meni.” Skoro je zadivljujuće kako igra do samog kraja. Nekada davno, bio bih impresioniran. Sada, ja sam umoran. “Koji su tvoji planovi sa Werner Medija?” To je fer pitanje. “U ovom trenutku, nemam planove. Kompanija izgleda dobro kao što jeste. Warren Werner je definitivno pravi čovek da je vodi. Međutim, ako dobijem bilo kakav razlog da osetim da njegovo prisustvo nije potrebno više…” Ućutao sam, ostavljajući joj da sama popuni prazninu. “On bi bio razoren.” Njene obrve su se skupile, a njen obično hladan izraz zamenjen je potišćenošću. Osetio sam treperenje olakšanja. Kockao sam se sa ovim. Ceo moj plan bi uspeo samo ako Celia još uvek ima sposobnost da brine o nekome sem o sebi,naime o njenom ocu. To je samo još jedan dokaz da ona živi ovaj bezdušan život samo zato što je tako sama izabrala. Mada ne isključujem mogućnost da je njena briga samo novčana. Znao sam da Celia vekovima živi od bogatstva njenog oca. I dalje bi živela čak iako sam ukrao tu titulu, to se čini da se osećam manje velikodušno.Dobro je znati da je srećan Warren, podeljeni Warren. „Pretpostavljam da bi bio očajan da samo sazna da više nije glavni, za sada ta činjenica je sakrivena. On nema ideju da više nije glavni. Da li želiš da se to promeni?” Ne” rekla je. „Da li planiraš da uradiš nešto što bi me navelo da menjam moj trenutni poslovni plan?” Njena ramena su se povila. „Ne.” „Onda da, jeste šah-mat.” Sedimo u tišini nekoliko minuta. Ovo je bila duga bitka. I ovo je zvanični kraj našeg prijateljstva. Ono zaslužuje neku žalost. Sećanja su proletela kroz moj um kao gomila slika. Neke od njih su bile tako davno, ne znam tačno kada. Druge su mi bile urezane u dušu da nikada neću zaboraviti detalje. Njena pobeda u tenisu koja je bila tako blizu, flaša šampanjca koju smo otvorili na kraju naše prve uspešne igre, njena ruka na mojim leđima i njena meka, iskrena ispovest, volim te. Ovo je svo vreme koje ću provesti tugujući za onim što smo nekada bili. To je kratko, ali pustam sebe da osećam. Na kraju, ona je ustala. “Mislim da je vreme da idem.” “Jeste. Ispratiću te.” ~ 293 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Proverio sam svoj sat dok smo išli ka vratima zajedno. Moram da budem kod roditelja za pola sata. Danas je Mirabellina planirana intervencija. Dan teških reči, mislim. I teških emocija. To je kao da strpam moj bezosećajni život koji sam vodio u par minuta. Nešto što ne želim da ponovim nikada više. Otvaram vrata Celii i držim ih otvorenim za nju dok prolazi pored mene. Ne gleda u mene, kao što to obično radi. Ni ja ne gledam u nju. Nisam siguran zašto. Okrenuo sam se da ugasim svetlo iza mene, kada moj pogled pade na nešto neočekivano, ranac na podu. To je Alaynin ranac. Siguran sam u to. Ili bih ja to voleo da mislim? Ne, to je njen. Ja sam ga spakovao za nju na našem putu za Poconos. Ali šta on radi ovde.Iznenadna eksplozija iščekivanja pucala je kroz mene, skenirao sam sobu, nadajući se preko svih nada da ću videti ono što želim. Video sam. Moje oči zaključale su se sa njenima. Klečala je na podu spavaće sobe. Njen stav je sugerisao da nije došla da ostane, da uopše nije htela da znam da je ovde. Ipak, ja sam usihćen. Propustio sam da vidim njeno lice, propustio da se povežem sa njom čak i na ovaj način. Očajan sam da ostanem da pričam sa njom. Željan da saznam zašto je ovde. A onda shvatam odjednom, ona pored mene vidi i Celiu. Nisam mogao da poželim da svedoči bilo čemu drugom, što bi moglo dokazati moju ljubav prema njoj. Ali, iako sam očajan i željan, tako željan da ostanem, znam da ako to uradim nikada neću odavde izaći na vreme za svoju majku. To je obaveza koju ne mogu ignorisati. Nešto što moram uraditi pre nego što mogu da kažem da su moji demoni nestali, a da sam ja čovek koji bi mogao Alaynu opet pozvati. Nisam jedini koji nije spreman, ona takože nije spremna.Osećam to duboko u svom srcu. Potrebno joj je više vremena. Tako da sam zadržao ovaj trenutak za sebe. Držeći se za ljubav koja je tako jasno još uvek sijala u njenim očima i nadajući se da će to na kraju biti dovoljno. „Zadrži lift.” Rekao sam Celii bez skidanja pogleda sa Alayne. Uvek je tako teško ostaviti je. Ali sada, osećam se jako. Nasmešio sam joj se i zatvorio vrata za sobom. Celia me je čekala u liftu, držeći dugme za vrata.Ušao sam unutra, a vrata su se zatvorila. Putovali smo tiho nekoliko sekundi pre nego što je rekla. “Pa, ovo je neprijatno.” ~ 294 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Iskreno, zaboravio sam da je i tamo. I dalje sam u potkrovlju, moje srce i moj um bili su usredsređeni na Alaynu. Povukao sam sebe nazad u sadašnjost. “Zaista? Nikada nisam izgubio nešto ovako veliko. Ne bih znao.” Krivim svoju snishodljivost zbog žurbe da ne otkrije naš prisluškivač. Ali ja bih imao samouverenosti i da je Alazna otišla neviđeno. Celia izgleda ne ceni to. “Ti si kreten.” “To je samo deo onoga što zaslužuješ.” Najmanji deo, mada, trudim se da se ne zadržavam na listi stvari koje bih joj uradio. To je zadovoljavajuće za razmišljanje ali trudim se da ne budem fokusiran na negativne stvari, više nego što je potrebno. Celia prekrsti ruke na grudima i pogleda me. “Znaš,mojo tac će otići jednom u penziju. Šta ćeš onda imati protiv mene?” Prevrnuo sam očima. “Molim te. Tvoj otac će raditi dok ne umre. Dajem mu još dvadeset godina, najmanje. Ako te i dalje bude držala osveta tada… pa, mislim da šta god da uradiš tada, to ne bih mogao nazvati pobedom. Ti nisi tako patetična.” Jedan pogled sa strane na nju mi je rekao da je ona možda tako patetična. Ideja da ovu igru između nas produžava godinama, sada me je razbesnela. Moj pogled na nju je odgovarao mom čeličnom glasu. “Ali, ako su ti potrebni dodatni razlozi da odustaneš od ove igre, dozvoli mi da ti dam jedan.Vezao sam ti ruke legalno. Radije bih da ne koristim druge metode da te zaustavim, ali slušaj me dobro, ubiću za Alaynu ako bude bilo potrebno. Molim te da me ne testiraš sa time.” Ona sleže ramenima sa omalovažavanjem. “To je samo pitanje. Nisam mislila ništa time. Igra je gotova i dosadno mi je sa vama.” Napućila je svoje usne. “Izgleda da sam postavila pogrešnu hipotezu, zar ne? Nikada te ne bih vezala za heroja.” To mi je dobacila kao kompliment, i to čini da se smešim u sebi. Nije jedina. Sigurno se ne bih kladio nikada na sebe da ću pasti na ljubav. Ali čekaj, zašto je ona uopše posmatrala mene? “Ko je zapravo bio predmet na tvom ispitivanju, Celia?” Vrata su se otvorila, a ona je izašla bez odgovora. Odjednom sam shvatio, zakoračio sam iza nje. Neću je zaustavljati, ali je ipak zovem. “Celia?” Iznenađena ona se okreće.”Šta?” Prešao sam razdaljinu između nas, srce mi je preskakalo kaon a trkama. “Ti se nikada nisi igrala zaista sa Alaynom, zar ne? To sam bio ja. Igrala si se sa mnom.” ~ 295 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Iskra u njenim očima mi je rekla da sam u pravu. Delovi su se odjednom sklopili, razlog zašto je ovo pustila dalje, Alazyna je bila samo pijun.Svo vreme, Celia je proučavala moje emocije, moje ponašanje.Jasam bio taj koji je bio subjekt njene šeme. Smešno je kako to nisam video pre, kako to nisam očekivao. Zar mi nije dugovala svo ovo vreme? Spavajući sa mojim ocem ona me je kaznila, ali nikada nije izjednačila vrstom manipulacije kao ja nju. Smislila je to i uradila.Pitanja su jurila mojim umom.Koliko godina je planirala ovo? Da li je ona želela da se ja zaljubim? Ili je njen cilj bio da dokaže da ne mogu? Da li je želela da me povredi ili samo da znam kako je to kada se igraju s tobom? Da li bi se idalje igrala sa mnom da nisam zaustavio ovo? Da li je to oduvek bio njen cilj? Da li je naše prijateljstvo bilo zasnovano samo na igri? Izdahnuo sam. Impresioniran sam. I ljut. Stvarno ljut. I takođe, mrvicu zahvalan. Celia je zaslužna ya moju vezu sa Alaynom, na kraju. Pametan sam dovoljno da znam da nikada ne bih krenuo na ženu koja mi se sviđa, da me moja prijateljica nije pogurala. To je ne otkupljuje. Ali olakšava bol izdaje. Uvek je govorila da sam je spasio, uvodeći je u moj svet, da li je to bila istina ili deo igre? Da li je bila istina ili ne sada, ona je mene spasila. Ona mi je dala ovaj život sa Alaynom. Možda niko nije pobedio u ovoj igri, na kraju. Možda se jednostavno završila. Zavrtela se na svojim potpeticama, ostavljajući me da se oporavljam od mog saznanja. Naravno za rastanak je dobacila reči preko ramena. “Čuvaj se Hadsone. Ako ikada odlučiš da se vratiš u igru znaš gde me možeš naći.” * * *

Moj misli su se vrtele oko mojih roditelja. Nakon što sam stavio svoje ključeve u novčanik, stao sam u predvorju da se priberem pre nego što krenem gore. Teško je izdvojiti se od događaja popodne, ali fokusiram se na Mirabell i ja joj dugujem ovo. Koraknuo sam u lift i pritisao dugme za gore. Ja sam poslednji koji stiže na intervenciju, iako sam stigao ranije. Cela porodica je pristuna, kao i Adam. Madge Werner je ovde takođe. Ona ne ~ 296 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova može kriviti moju majku za Celiinu noc sa mojim ocem pre deset godina, iako je pažljivo izbegavala svaki kontakt ociju sa Jackom. Ne izgleda previše zadovoljno ni što je mene videla. Pretpostavljam da je moje učešće u njihovoj laži bilo dovoljno da me ne voli. Neprijatno joj je, ali ipak je došla da podrži Sophiu. To je zadivljujuće. Teče dobro kao i bilo koja od ovih vrsta stvari. Ima mnogo plakanja, najviše od moje majke, koja sedi na sofi hvatajuci se za Madge dok su joj tihe suze klizile niz njeno inače kameno lice. Svi govore. Chandler govori majci da želi da može da dovede devojku kući.Adam govori o tome kako želi da ona podiže njihovu bebu.Madge govori o nekom prošlom vremenu kada alkolol nije dodirivao njihovo prijateljstvo. Mirabell joj daje najveći ultimatum. “Bićeš trezna ili nećeš biti u mom životu.” Nakon toga Sophia pristaje da ode na rehabilitaciju, ona će učiniti sve za svoju unuku. Ali čak is a njenim pristankom, otalo je dvoje koji nisu pričali, neće nas preskočiti. Jack je krenuo prvi. “Znam da je čovek za kog si se udala davno nestao sa ženom koja si nekada bila. Ako te pitam da budeš žena koja si bila, onda je pošteno da i ja pronađem čoveka koji sam bio. Uvek si bila ljubav mog života Sophia, iako je život koji sam stvorio za tebe, za nas, jedno obično sranje.Ali dođavola, još uvek smo mladi.Nema razloga da ne započnemo bolji život zajedno sada.” Moja majka ne progovara ni reči, ali dugo nakon Jackovog govora je mazila svoj jastuk. Odjednom, Jack je skočio i uzeo Sophiu u zagrljaj. Sada, ona se raspala, glavom duboko zakopanom u njegovim grudima. Mirabell i ja smo razmenili zapanjene poglede. Nikada nismo videli takvu ljubav između naših roditelja. Nastavili smo dalje. Idem poslednji. Pazeći da ne umešam Celiu, Madge je ovde a ovo nije ni mesto ni vreme da otkrivam tajne koje nisu moje, delim prirodu mog odnosa sa Alaynom. Kako sam postao povezan sa njom. Kako sam se zaljubio i kako sam je izdao. To je šokantno i razočaravajuće otkriće, i mogu osetiti bol koja raste u sobi zbog mene, in a trenutak sam se upitao da li bi bilo ovako da se sazna da je to Celia učinila meni. Bože, i dalje ne mogu da verujem. Ali ne mogu da idem tamo, jer bih onda morao da otkrijem celu priču o Celii i meni, za koju svakako nije trenutak. Tako da se držim Alayne. To je kratko priznanje. Ovo nije moja intervencija, posle svega, ali je moja priča relevantno. ~ 297 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona ne gleda u mene i na kraju sam odlučio da joj se direktno obratim. „Ne znam šta je došlo pre, majko, tvoje piće ili moje emocionalno povlačenje. To je kao da pokušavaš da odgovoriš šta je starije, kokoška ili jaje. Ali to nije važno za krivicu, znam da su naša ponašanja direktno povezana. Da sam ja doprineo tvojoj zavisnosti, da si ti doprinela mojoj. Imajući na umu, da ako ti budeš bolje i ja budem bolje, onda žemo oboje imati bolju priliku za nas.” Moja majka se pomeri, podizajući svoje oči da se sretne sa mnom. Osećam da mi je grlo zategnuto, ali pričam kroz njega. “Oboje smo vešto skrivali svoje mane. Vreme je da im se suprotstavimo. Vratio sam se na terapiju. Ne želim da budem ta osoba više, i zakleo sam se da ću se promeniti. Zbog sebe. Zbog Alayne. Zbog tebe. Hoćeš li se ti promeniti, takođe? Zbog svih nas? Zbog mene? Zbog sebe?” Daje jednostavno klimanje glavom, ali to je sve. Nikada nećemo biti u stanju da popravimo našu prošlost. Znam to. Mi ćemo uvek biti zategnuti i nespretni i možda čak i surovi jedno prema drugom. Ali ćemo uvek imati taj jedan trenutak, kad sam je pitao za njenu ljubav, a ona je dala. Dovoljno da traje za ceo život.

~ 298 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset sedmo poglavlje Dan nakon intervencije moje majke i već izgleda kao da se život od ranije nastavio. Sedim u sobi za presvlačenje u Mirabellinom butiku. Nisam planirao da dođem na reotvaranje, u stvari obećao sam da neću. Ali sam nagovoren na drugačije, od svih ljudi, Jack me je nagovorio. Samo što smo stigli u centar za rehabilitaciju da ostavimo moju majku, kada mi je moj otac dobacio ključeve. “Pozvao sam vožnju za mene i Chandlera. Uzmi auto idi kod Mire i bori se.” Pa i jesam. I izgubio sam. Stavio sam sve na liniju, a Alayna me i dalje odgurivala od sebe. Ne odustajem, ali još uvek nisam skupio snage da odlučim koji je moj sledeći potez. Možda sam čekao da shvatim pravac. Zbog toga sam još uvek sedeo ovde, kada je moja sestra uletela na vrata, skoro sat vremena nakon što je Alyna otišla. Iskreno, iznenađen sam što se nije pojavila ranije. Pretpostavljam da je njeno veliko slavlje za reotvaranje držalo okupiranom. Znao sam da će me na kraju naći. Ušla je bez kucanja, gledajući prvo iza vrata, tražeći Alaynu, pretpostavljam, pre nego što je zatvorila vrata. Ustao sam sa klupe na kojoj sam sedeo, češajući se za vrat. “Otišla je. Žao mi je.” Prilično sam siguran da je Alayna bila gotova, kada je zavrsila njen deo na reviji, tako da se i ne osećam toliko loše. Mirabell je došetala do mene, stavljajući svoje male ruke na moje grudi i odgurnula me. “Šta radiš dođavola, Hadsone? Nisi trebao da budeš ovde.” Za svaki slučaj gurnula me je opet. Sklopio sam svoje ruke oko njenih zglobova. “A ti bi trebala da pazis na svoj pritisak. Prestani sa guranjem.” Odgurnula se van mog domašaja i stavila prst na svoje usne. “Ako moj pritisak skoči, neće skočiti zbog guranja. Čovek kog sam gurala, me uznemiruje.” Krenula je opet da me gurne, ali ovog puta sam je uhvatio prvi. “Nema razloga da se nerviraš. Sve je ok. Sedi dole.” Usmerio sam je u pravcu klupe i sela je bez guranja. “Da li želiš da ti donesem malo vode?” “Ne.” Procedila je. “Savršenno sam hidrirana, hvala.” Nešto u njenom držanju je već jednom izazvalo sličan sukob. Njena probna večera. I tada sam je odvukao od njene zabave. Bože, ja sam takav kreten od brata. ~ 299 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova U ime straih vremena je pitam. “Zar ne bi trebala da budeš sa svojim gostima?” “Uzela sam pauzu za wc. To je u redu.” Njene sužene oči odaju nagoveštaj humora, i znam da je shvatila moju referncu. Onda je opet navukla masku. “I šta misliš pod time da je sve ok? Da li si pričao sa Alaynom?” Naslonio sam se ramenom na vrata. “Jesam.” “I?” Ona je skoro nestrpljiva kao i ja da ponovo budemo zajedno. Lepo je imati nekoga na svojoj strani. “I ja sam je zaprosio.” “Hm.. Šta?” “Bila bi ponosna na nju. Rekla je ne.” To nije bio jedan od mojih finijih trenutaka. Io sam očajan i smeo i drzak. Nisam imao prsten. To je bilo rešenje koje sam smislio u toku moje vožnje ovde. Mislio sam da bi je prosidba uverila da je volim i da bi to rešilo naše probleme. Kao da je nedostatak gestova bio naš problem. “Što je razumljivo.” Alayna mi je već objasnila koliko joj je teško da čuje te reči, ona me voli, ali ne može da podnese da me gleda. Možda mi više nikada neće verovati. Ja sam idiot ako mislim da bi htela da provede život sa mnom. Možda sam mazohista, ali želim opet da čujem objašnjenje. “Zar nije?” Mirabell je ljubaznija u svom odgovoru. “Slomio si joj srce Hadsone. Ne možeš to popraviti prosidbom.” Želim da pitam, kako onda da popravim? Ali ne nalazim glasa za pitanje. Ojim se da je odgovor nikako. Tako da umesto toga, spustam se pored nje na klupu, da uzmem vazduha. “Dobro. Osvojiću je opet. Neću odustati dok ne uspem.” To su reči koje sam povikao Alayni kada je odlazila. Nije se okrenula. Pretvarao sam se da to ne znači ništa. Mirabell se okrenula da me pogleda, njeno lice je odavalo iznenađenje. “Kada si se ti, dođavola pretvorio u romantičnog tipa?” Vrtim glavom. “Nisam. Upravo sam se setio da sam čovek koji dobije ono što želi.” A ja želim Alaynu, zapravo, trebam je. Potrebna mi je kao vazduh koji dišem. “Da. Ne koristi tu frazu sa njom. To uopše nije romantično.” Namestila je grimasu koja pokazuje da je to dodatno odbija. ~ 300 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nisam mislio da koristim tu frazu, ali sada kada se Mirabell rugala tako otvoreno, morao sam da znam zašto ne. “Zašto ne? Upalilo je ranije.” “Možda da povališ.” Pauzirala je na sekundu. “I sada mislim o tome.. fuj.” Stresla se. “U svakom slučaju, samouveren i dominantan nije ono što će steći poverenje i naklonost.” “Kako jebi ga, da povratim poverenje?” Nisam mislio da budem tako vulgaran ali sam frustiran. I, takođe kapiram da ne postoji ništa što bi Celia uradila da povrati moje poverenje. Da li se Alayna oseća tako u vezi mene? Definitivno bi trebala. Kako je rekla, nema oproštaja za takvu izdaju. Sada znam. Ali ona je isto tako rekla da me voli. Čak i ako to nije rekla, video sam to u njenim očima, na njenom licu. Osećao sam borbu koju je vodila sa sobom da mi se ne nađe u rukama. Ako bi ona rekla da me mrzi, možda bih onda bio sposoban daa je pustim da nastavi sa svojim životom. Bez mene. Ali zbog toga što me još uvek voli, ne mogu odustati od nas. Huh, mošda sam se ipak pretvorio u romantičnog tipa. “Vreme.” Mirabell kaže. Nisam očekivao da ću čuti odgovor. “Daj joj prostora. Stavi joj do znanja da se još uvek boriš za nju. Ali ne radi ništa što bi je gušilo.” Vreme i prostor. Svaki sekund daleko od nje me ubija. Svaki milimetar između nas čini se kao kilometar. Ali mogu da pokušam. Ako je to ono što joj treba, daću sve od sebe da joj to i pružim. Mirabell trlja rukama, malim krugovima oko svog stomaka. “Da li imaš nešto specijalno isplanirano, da joj pokažeš da još uveek misliš na nju?” U stvari zato i dalje sedim u Alayninoj sobi za presvlačenje, paralizovan sam pokušavajući da shvatim moj sledeći korak. Do sada nisam smislio ništa. Uhvaćen u hipnotičkom ritmu kretanja ruke moje setre, odjednom sam se setio nečega davnog. “Neko mi je jednom rekao,” rekao sam “da je put osvajanja devojkinog srca, da joj pokažeš da si shvatio ko je zaista ona.” Koristio sam tu mudrost za osvajanje devojaka u prošlosti. Uvek kao deo šeme i sada mi je treško da shvatim taktiku. Ipak, to je bio dobar savet. ~ 301 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Mirabelline oči su se srele sa mnom. “Zaista ćeš razvijati svoj plan igre zasnovan na nečemu što sam rekla kao neiskusni tinejdžer?” Namrštio sam se na njen izbor reči. “Nije igra, ali da, moj plan je zasnovan na tvom predlogu.” Podiže svoje obrve i pretpostavio sam da nije zadovoljna mojom idejom. “Da li imaš nešto bolje od toga?” Nadam se da moje ogorčenje nije previše vidljivo. “Ne. Ta ideja je super. Jednostavna. Romantična. To je stvarno najbolje što imaš.” “Čemu onda takav pogled?” Pukla je u smeh. “Ti. Pitaš me za mišljenje o svom ljubavnom životu. Rekla sam ti da ćeš pitati jednog dana.” Njen osmeh je zarazan. “Ne budi drska. To nije dobro za bebu.” Ocnuo sam je u rebro, gde sam znao da je golicljiva. Udarila me je preko ruke i zacvilela. “Prestani. Teraš me da se smejem, a moja bešika to ne može podneti.” “Idi na svoju pauzu za wc.” Ustao sam i pomogao joj da stane na noge. Kada sam joj otvorio vrata i zakoračio da je pustim da prođe, pitala je. “Hoćeš li ti biti ok?” Zastao sam. “Da. Mislim da hoću.” Zato što je Alazna izgledala kao da će biti u redu. I to je ono što je najvažnije mojoj sreći. Ipak dok ona ne zatraži da prestanem, ja ću da nastavim da pokušavam da dobijemo drugu šansu. Za to vreme, već sam u kolima, nadajući se da ću dati Alayni dovoljno prostora. Ne mogu ostati potpuno daleko, i ako je to možda poslednja stvar koja joj treba, znao sam da neće razumeti ako je pritiskam. Odlučio sam da mogu održati fizičku ditancu, ali samo ako ssam sa njom na druge načine. Lista poklona se već formirala u mojoj glavi. Skoro sve će trebati da se poruči online, ali postoji jedna kupovina koju moram da obavim lično. Odvezao sam se direktno do Tiffanya. Alayna je rekla ne za moju prvu prosidbu, ali i dalje imam nameru da jednog dana bude moja nevesta.kada budem imao priliku da je ponovo upitam, ja ću biti spreman. Kupio saam trokaratni brilijant, opsečen dijamantima, sa dva kamena okruženim platinom. Čim sam ga ugledao znao sam da mora biti njen. Prelep je i dragocen, baš kao ona. Te noći, započeo ssam darivanje svojih poklona. Dostavio sam joj tablet na poslu. Možda će ga mrzeti. Možda će ga dati nekome. Možda će ga baciti na zemlju kao svoj telefon. ~ 302 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ili će ga možda prihvatiti. Možda će ga čak i voleti. Ne znam. Nikada se nisam tako ispitavao. Kao i sve novo što me je Alayna naučila, to je još jedan novi koncept, kako puzati. Kada mi je poruka stigla kratko nakon dostave, bio je njen broj mobilnog telefona. Zatvorio sam oči i izgovorio tihu moiltvu pre nego što sam otvorio poruku. ‘Čoveče, ti si takav govornik, Liesl.’ Razočaran sam i zbunjen na trenutak. Šta je mislila time govornik? Onda sam shvatio da je ona mislila na sve poruke koje sam poslao. Da li je ona pročitala neku? Pitao sam. ‘Ne. ali ja sam pročitalaa nekoliko. :)’ Nije me briga i ako jeste. Vikaću svoje reči sa vrha Empire State Building ako postoji šansa da će Alayna čuti šta imam da joj kažem. Dok imam Lieslinu pažnju, koristim priliku da je postavim više pitanja o Alayni. Video sam je danas, ali zaista želim da znam. ‘Kako je ona?’ ‘Dobro.S obzirom da neće koristiti vibrator koji sam joj ponudila.’ Zakikiotao sam se. A onda sma mislio na seks sa Alaynom. Nedostajao mi je. Pokušao sam da ne dozvolim tim mislima da uđu u moj um. Razgovarali smo našim telima, i prisećao sam se nje ispod mene, njenih usta na meni, kako je nje jezik klizio po mom, to je produbilo nivo bola koji sam osećao za njom. Napalio sam se na ta sećanja, ali ja neću dodirivati sebe. Patiću jer znam da će drkanje samo produbiti moju usamljenost. Ignorisao sam bol i koncentrisao se na poruke. Da li jede? Spava? Jede, pije. Mnogo. Ali to je bolje. Spava na mom kauču. To je madrac. Tako da oboje spavamo na madracu. Nekkakko mi to daje utehu. ‘Da li si kući? Možeš li je slikati?’ Nekoliko minuta je prošlo, a onda se slika tankog tela na dušeku pojavila na mom ekranu. I poruka koja je pratila sliku. ‘Bolje ti je da ne tržiš ovo za nešto nastrano.’ ‘Ništa nastrano. I hvala ti. Samo želim da znam kako provodi svoje vreme. Želim da budem u stanju da je zamislim kako spava.’ Ako to nije potpuno nastrano ja ne znam šta je. Gledao sam u sliku trenutak duže. I sada imam ideju za sledeći poklon. Naručiću novi madrac za nju i za mene, samo da mogu da osetim da smo povezani u snu. Još jedna poruka je stigla. ‘Da li ćeš nastaviti da joj pišeš?’ ~ 303 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova ‘Hoću. Da li misliš da je to u redu?’ Bože, kada sam ovako zaglibio? ‘Da, mislim.’ Ona odmah šalje još jednu poruku. ‘Spustiću ovo sada. Tako da se možeš vratiti da čezneš. Pokušaću da ne čitam previse tvojih poruka.’ Znao sam da je Liesl na Alayninoj strani, ali upitao sam se da nije možda takođe na našoj strani. Nemiran sam i pre nego što pokušam da zaspim. Na kauču, spavajući sam. Nisam spavao dobro danima. Večeras, odlučio sam da pokušam nešto drugačije. Izvadio sam svoj iPad i tražio radio stanicu. Obično sam sklon sušanju klasike, Mocarta, Bramsa,Vagnera. Alayna, s druge strane, voli da sluša moderne pesme, pesme sa rečima, muziku sa ritmom. Večeras želim da slušam ono što bi ona slušala da je ovde. Nešto slično tome, u svakom slučaju. Ne znam kako je najbolje etikirati ono što ona obično sluša, pa zato biram nasumično jednu stanicu iz odeljka za savremene odrasle. Ne obraćam previše pažnje na prve pesme koje su bile, na pola šuta sam do sna i nastanio sam se na mom jastuku sa ćebetom. Ali sledeća pesma je krenula i ja sam odmah uhvaćen u njoj. Klavir je usamljen, proganja. Muški tenor kreće sa melodijom. To je jednostavno. Nežna. Duševna. A reči... One pričaju o čoveku koji se davi u svojoj ljubavi za ženom. Davi se, ali ipak može da diše. Žena ima mana, ali za njega ona je savršena. Ona čini da mu se svet vrti. Zbunjujuća je i inspirativna. I tako je zaljubljen u nju da svaki deo njega voli svaki delić nje. To je pesma o otvaranju, o tome da nema prepreka. O ljubavi sa „all off me.” i pitajući za uzvrat „all off you.” To je sve što osećam za Alaynu. Sve što želim da joj kažem. Seo sam i tražim ime izvođača i naziv pesme. John Legend „All of me.” Kupio sam album i stavio pesmu na ponavljanje. Upamtio sam je celu pre nego što sam zaspao. Kada sam došao na liniju između svesti i nesvesti, odlučio sam da sutra odem nazad do Tiffanya. Alayninom prstenu treba natpis, a ja znam šta želim da kažem. * * *

Nedelja, počela je da vraća neke od mojih poruka. Ushićen sam, ali mislim da uspevam da zadržim svoju hladnokrvnost. ~ 304 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Nastavio sam da šaljem njene svakodnevne poklone, podsetnike na naš odnos. Svaki ostavljam na njenom stolu, pre nego što dođe na posao. Četvrtak, danas neću ostaviti ništa. Umesto toga došao sam u Sky Launch tokom njene smene i sedeo na kraju šanka. Jedva da je progovorila sa mnom, ali ja sam srećan da samo sedim i pazim na nju. To bi trebao biti podsetnik, kada sam prvi put razgovarao sa njom. Noć pre njenog diplomiranja. Čini se kao da je čitav život prošao od tada. Toliko toga se promenilo, a ipak toliko toga nije. Njen osmeh i dalje svetli u mom svetu. Njene oči su me i dalje tako privlačile i držale zarobljenim. Ona je još uvek najintrigantija osoba koju sam ikada sreo. Cedio sam viski skoro sat vremena. Na kraju, ostavio sam joj koverat sa sto dolara i poklon bon u mojoj spa banji. Onda sam otišao. Bio sam na pola puta do parking, kada me je pozvala. Moje srce je udaralo protiv mojih grudi dok sam je čekao. Zabrinuo sma se zbog razloga zbog kojeg želi da priča sa mnom. Isto tako, sam jebeno srećan da želi da razgovara sa mnom. Kada je prišla bliže, video sam da ima koverat u ruci. “Ne mogu da prihvatim ovo.Ja sam ovde glavna. Ne mogu da ostavim sve na nedlju dana i da odem u banju.” Spustila je pogled. “Osim, ako bi radije da ne radim ovde.” Praktično sam odbrusio svoj odgovor. “Nikada nemoj misliti tako.” Jedini razlog zbog kog sam imao klub je ona. “Ako misliš da ne možeš da radiš dok sam ja vlasnik, ja ću ti dati klub.” Njen je u svakom slučaju. Ona je u mojoj glavi, u mom srcu. Gde je tu razlika. Zatreptala je nekoliko puta. “Samo bih želela da zadržim svoj posao, hvala.” Laknulo mi je. Bio sam tako uplašen da će dati otkaz. Ne samo zbog toga što bih ja izgubio pristup njoj, već što bi ona ostala bez posla koji je toliko volela. Zahvalan sam što ostaje. “Tvoj je onoliko dugo koliko ga želiš.” Gurnuo sam joj ruku i kovrat nazad prema njoj, očigledan razlog da bih je dodirnuo. “I bon, zdrži ga. Možeš ga koristiti kad god poželiš. Bez roka je.” Iako sam joj samo okrznuo prst, varnice su mi putovale niz kožu. Otrgla se od mene. “Dobro.Kako god.” Naš razgovor se čini da je gotov, a ja sam se obeshrabrio da ce ona otići. Ali, iznenadila me je. “Postoji još jedna stvar.” Duboko je udahnula. “Moram uzeti stvari iz penthausa.” ~ 305 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Moj stomak je potonuo. Slutio sam ovo. Dokle god su joj stvari bezbedno stajale u Boveryu, činilo se kao da smo još uvek zajedno. Da je to još uvek naš dom. Da još uvek imamo šansu. Tog trenutka kada se bude iselila, sve će to biti gotovo. Zategao sam vilicu. “Voleo bih da to ne radiš.” Ignorisala je moju izjavu. “Želim da dobijem svoje stvari u ponedeljak.” Njene ruke su pale, i ona gleda negde iza mene. Barem je ovo i za nju teško previše. To je utešno. “Mogu da ti spakujem stvari i pošaljem, ako želiš to.” Moje pakovanje će se sastojati od kupovine mnogo novih stavki i stavljajući ih u njenim kutijama. Nova odeća, nov nakit… Kao da mi čita misli, rekla je. “Radije bih se sama spakovala.” Svako njeno ne, donosi mi još jednio odbijanje. Glupo je što to osećam tako lično. Složio sam se sa njom. “Ok. Ali bar me pusti da organizujem dostavu.” Zatvorila je oči na kratko. Kada ih je otvorila ispustila je nevoljan uzdah. “Dobro. Možeš da uradiš to.” “Završeno.”Moje usne su se izvile u tanki osmeh. “To ne znači da sam prestao da pokušavam da te vratim.” “Ni na trenutak nisam to pomislila.” Da li je bilo makar malo flertovanja u njenom glasu? Nakrivio sam glavu i studirao je. Njene crte su nežnije nego kada sam prošlog puta pričao sa njom. Njene oči odaju nagoveštaj zabave, a ona na ivici osmeha. Odlučio sam da poguram sreću. “Govoriš kao da uživaš u mom puzanju.” Prevrnula je očima i okrenula se prema klubu. Dobacila je preko ramena dok je odlazila. “Ne mogu reći H. još uvek te nisam videla kako puziš.” Navala adrenalina zato što sam je video i pričao sa njom ostala je sa mnom dok sam išao ka kolima. Onda je sve odjednom nestalo. Seo sam za volanom svog mercedesa i pokušavao da ne dozvolim da me realnost udari. Alayna se seli. Iako smo bili razdvojeni, dok su njene stvari bile u Boveryu, sve dok su se njeni proizvodi u kupatilu mešali sa mojima i njena odeća gurala sa mojom, u mom umu mi smo bili zajedno. Kuća je i dalje bila naša. Sada ona želi da okonča to. Deluje kao konačno. Kao kraj svega. A ja ne želim kraj. ~ 306 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Odjednom, moram da budem tamo. Vozim u Bovery i ulazim u svoj penthaus po prvi put u nedelji. Prvo što sam primetio da je mirno. Tik-tak od ogromnog dedinog sata je jedino što se čuje preko četiri hiljadne kvadratnih metara mog stana. Ušao sam u dnevnu sobu i upalio svetlo. Čak i sa sjajem od visokih sijalica, mesto je hladno i prazno. Bilo je i drugih prilika kada sam bio odsutan zbog posla na duži vremenski period, ali ipak kada sam se vratio nikada nije izgledao tako mrtvo. To je zbog njenog izostanka, osećam. To je uvek tako, gde god da odem, ali ovde je to posebno. Polako sam skenirao sobu, pronalazeći je u svemu. Taj prozor gde je stajala, mesečina je padala na njeno lice, prvi put sam je tako video u mojoj kući. Trpezarijski sto gde smo se prvi put povezali sa vinom i hranom posle dugog dana. Sprat gde smo se jebali kao zečevi. Svaki centimetar prostora ima sećanja, ali nijedno nije pre Alayne. Četiri godine sam vlasnik ovoga, a jedini život koji sam ovde ikada proživeo je bio ovog leta. Nakon nje. Da li je ikada bilo nešto pre nje? Da li bi ikada bilo nešto bez nje? S obzirom da se čula samo tišina, ražalostio sam se. Tugovao sam i bolovao, osećao njeno odsustvo i fizički i emotivno. Ali još uvek nisam sebi dopustio da se ljutim. Do sada. Bes je pukao kroz mene, spiralno mojim venama, grejući mi kožu, zatezajući vilicu. Zaradio sam te okolnosti, zaslužio te posledice. Ali ja ne želim fer. Samo za minut, želim da neko drugi bude kriv. Moja majka i njen alkohol. Jack i njegovo odsustvo roditelja. Celia i njene sjebane igre, koje je igrala.Kameno ledeni kreten koji je okupirao moj život dok Alayna nije došla. On. On je pravi krivac. Ova kuća bez nje, te stvari, ovaj nameštaj sve pripada njemu. Savršeno u skladu sa sugestijama Celie Werner. Njh dvoje. Stari Hadson i Celia. Zar su oni par? Uvrnuti, slomljeni narcisi koje nije bilo briga ni za šta, sem za svoju zabavu. Jebeš njih. Ne želim da imam ništa više sa tim ljudima. Sa naletom adrenalina, prebacio sam ruke preko stola, obarajući dizajnersku lampu koju je Celia kupila na aukciji. Krhka keramika se razbila o pod, ispunjavajući proctor zvukom, bar nešto sem usamljenosti. Osećaj je tako dobar, da sam ponovio to. Ovog puta napao sam trpezarijski sto. Stavio sam ruke sa obe strane i izvrnuo ga. Ukrasni poslužavnik za čaj je odjeknuo po podu. Zavese sam povukao ~ 307 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova naredne.Komoda je bila sledeća, nikada ranije male sveće i uramljene slike slučajnih gradskih prolaznika nisu letele po podu. Onda je došao na red kauč. Povukao sam i cepao jastučiće, bacajući svu energiju u ovo uništenje. Kada nije bilo napretka, otišao sam u kuhinju i zgrabio najveći nož. Nazad na kauč, gurnuo sam nož kroz kožu i povukao duboku kosu crtu po dužini. Ponovio sam to na rukohvatu. Onda na drugom. Nisam lud ili podivljao sa svojim potezima, ali rezbarenje zahteva energiju. U vreme kada sam završio sa sečenjem nameštaja, ruka me je bolela. Zavrteo sam rame da bih opustio mišiće i pregledao moju rukotvorinu. Mesto je katastrofa i to je odgovaralo mom životu koji sam osetio bez Alayne. Držao sam se za to, koliko god sam mogao. Ubrzo, energija je umrela i nestala. Tada sam znao da više ne mogu živeti ovde. Ne sam, ne opet. Našao sam telefon i pozvao svog asistenta. Navikao je na zahteve u neobičnim satima, pa i ako je prošlo deset moj poziv nije neobičan. Kažem mu da organizuje prevoz za Alaynu u ponedeljak. “Takođe je potrebno, da se sve iz stana spakuje i odnese za vikend. Mogu biti ovde u devet u subotu da nadgledam. Sve mora biti odneto iz stana do nedelje uveče.” Nakon svega, vraćam se u spavaću sobu. Ovo je mesto gde sam mnogo vremena proveo sa Alaynom - padam na krevet, i ako se posteljina zamenila i više ne miriše na nju, ja je povlačim sebi, pretvaram se da hvatam nju. Pustio sam sećanja na nas da me opsednu i uspavaju me. * * *

Nedelja popodne, šaljem Alayni kopiju John Legend CD uz napomenu: Ovo je pesma koja me tera da mislim na tebe. Track 6.–H. Do te večeri, sve u apartmanu je spakovano i uklonjeno, osim nekoliko stvari koje pripadaju Alayni i dušeka iz naše spavaće sobe. Celia je izabrala ram za krevet koji je sada natovaren na kamion. Ali ja sam sam izabrao dušek i ima previse sećanja, da bi bilo jednostavno baciti ga tek tako. Pogledao sam prazan prostor, sećajući se kada sam prvi put video mesto. Hodao sam kroz njega pre kupovine. Sledećeg puta kada sam se vratio, Celia je završila projektovanje i podesila sav nameštaj i ukrase. Zaboravio sam kako je to izgledalo u svojoj praznoj fazi. Toliko veliki potencijal da bude pravi dom. Ima dovoljno zidova da se ispuni ličnim slikama i uspomenama. Balkon ima toliko prostora za biljke. Retko ~ 308 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova korišćen lobi može da se transformiše u kancelariju ili radnu sobu. Ili dečiju sobu. Kada budem opet živeo ovde sa Alaynom, kažem sebi, mi ćemo zajedno odlučiti ono što želimo za naš dom. Kasnije, očekivao sam poziv od Alayne. Kada bude videla da je penthaus prazan, ona će imati pitanja. Mogao bih je pre nazvati objasniti, ili mogu sačekati da ona mene pozove. Ili bih mogao biti tu kada dođe po svoje stvari. Tu nije bilo baš mnogo rasprave. Razgovor će biti ličniji, a ja ću iskoristiti svaki izgovor da je vidim licem u lice. Poželjno je da bude sama. Možda postoji način na koji će se to dogoditi. Odlučio sam da preuzmem rizik i da pozovem Liesl. Ona je sa Alaynom, ali ona je u stanju da se udalji za naš razgovor. “Layni je slušala tvoju prokletu pesmu non-stop.” Rekla mi je.”I pusti da ti kažem, sve u meni vrišti da trebaš da mi kupiš čepove.” Ja sam jebeno oduševljen ovom informacijom. To mi ne zadaje puno truda da je ubedim da Alayna dođe sama ujutru. Pokloni su verovatno bili factor za Lieslinu saradnju. Ili je možda zaista na našoj strani.

~ 309 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Dvadeset osmo poglavlje Probudio sam se u ponedeljak više uzbuđen nego što mogu da se setim da sam ikada bio. Nakon što sam ceo život proveo potiskujući emocije, ja sam odbacio svoj gard kada sam ih jednom iskusio. Nisam bio spreman za adrenalin koji je pumpao mojim venama ili skupinama znoja iznad mog čela. Znam da Alayna nije ranoranilac, tako da prelazim nekoliko kilometara na pokretnoj traci u teretani Pierce Industries, pre nego što odem do penthausa da je sačekam. Trčanje mi pomaže da se smirim. Pitam se da li je to zato što Alayna voli toliko taj sport. U penthausu, moje se uzbuđenje vratilo. Ili je možda anksioznost bolji izraz. Prelazio sam dužinu hodnika, gore-dole, dvadeset puta. Sto puta. Neverovatno je da me ona može ovako izbaciti iz ravnoteže. Da može baciti snažnog čoveka, kao što sam ja na kolena. Ja sam bespomoćan kada je ona u pitanju. Ja sam beznadežan bez nje. Dok je čekam, trudim se da sredim sebe razmišljajući o tome šta očekujem od našeg susreta. To je slično stvaranju hipoteze u eksperimentu. Ovog puta nema manipulacije, samo predviđanja. Praktikovao sam da to radim pred važnim poslovnim sastankom, sortirajući realne moguće ishode. To je bio trik koji me je Jack naučio, zapravo. U mom snu, naravno, da će Alayna želeti da proba da budemo ponovo zajedno. Ona će prihvatiti moje greške i naučiti da mi oprosti. To ne bi bilo važno ako bi ostali u Bovery ili se odmah verili. San je da smo mi zajedno, bez kraja. Ali to nije praktično predvižanje. Usporio sam tempo i zamislio ono što je verovatno. Ona će doći, videće prazan penthaus, i možda će se osećati neprijatno. Odbiće moju ponudu da ostane ovde sa Liesl, previše je samostalna da bi prihvatila tako nešto. Ali ona će videti još jednu demonstraciju kako moj život jednostavno ne funkcioniše bez nje. A možda ću osvojiti sastanak sažaljenja. Mogu da podnesem taj scenario. Ipak, postoji još jedan scenario. Samo što ne želim da razmišljam o tome. Sada, po prvi put od našeg raskida, zamišljao sam je bez mene. Testirao sam ideju lagano svojim mislima, sa fokusom na ono šta bi taj život značio za nju. Ona je jaka i zdrava. Ima kontrolu nad svojim emocijama. Vodi Sky Launch i čini ga jednim od najpoznatijih klubova u ~ 310 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova gradu. Ona je srećna. Našla je nekog ko je voli, nekog ko joj ne laže, nekog ko nije tako zapovedan. Nekog transparentnog i otvorenog. To je dobar ishod za nju. Ali ja se ne mogu zadržati na toj slici. Ne u mom umu. Zato što znam Alaynu. Znam da se ona neće zadovoljiti sa manjim nego što vredi. Previše je zabrinuta oko svoje opsesivne tendencije da bi završila tamo. Ona misli da je teret muškarcima, pa se sama okreće protiv sebe, zatvara se. Ako bih bio uveren da će joj budućnost biti bolja bez mene, onda bih otišao, uprkos činjenici da bi me to ubilo. Ja bih je pustio. Znam da je ne zaslućujem ništa više nego neko drugi, ali nema sumnje u mom umu da mi pripadamo jedno drugom. Mi odgovaramo jedno drugom, popravljamo jedno drugo. Mi činimo celinu. To je uverenje koje me tera da shvatim da nije bitno šta će se desiti danas. Videću Alaynu. Krenućemo napred, na neki način i nije bitno da li će to biti bebinim koracima ili skokovima, mi ćemo svakako biti na pravom putu. Zajedno. Moj ritam me je doveo do spavaće sobe kada sam čuo da je stigla. Zvono lifta poslalo je moje srce u grlu a moja usta su se osušila. Oprezno, nestao sam joj iz vida. To je bilo tako tiho da sam mogao čuti njen uzdah kada je shvatila da je mesto prazno. Da sam joj minut da se prilagodi. Ili dajem sebi da dobijem još malo zajedničkog vremena. U svakom slučaju, na kraju, našao sam put do nje. Ona je u biblioteci, stoji preko puta kutije sa knjigama koje sam joj dao. Mi ćaskamo i to je bezbedno. Način na koji me gleda je sve samo ne bezbedan. Njene oči putuju pohlepno gore-dole niz moje telo i to je sve što mogu da uradim, da je ne odvedem na ono što njeno telo predlaže. Misleći na Mirabell završavam svoje razmišljanje o neodgovarajućem napretku. Osim toga, misli o mojoj sestri su me spustile, ona mi je tako mudro ukazala da to nije samo pokušaj kresanja. Dakle, ja sam dobar dečko. I Alayna je dobra devojka sa zlim osmehom. “Nisam očekivala da ćeš biti ovde.” Rekla je nakon drugog kruga odmeravanja. Njen ton sugeriše da nije uznemirena time. Ako bih morao da sekladim, kladio bih se da je čak i srećna zbog toga. Koraci u pravom smeru. “Nisi rekla da ne mogu biti.” Nema nigde drugde gde bih bio danas. “To se podrazumevalo.” Zadirkivala me je. “Ne izgledaš strašno ljuta što me vidiš.” Naše oči su se srele i izazvao sam je da se usudi da porekne. ~ 311 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Zagrizla je usnu i mogu reći da se bori sama sa sobom. Čitao sam je tako dobro, ali ima još toliko toga što ne znam šta se događa u njenom prelepom umu. Kada bih samo mogao saznati o čemu sada razmišlja. Ali još uvek nije voljna da me pusti unutra ponovo. Ne još uvek. Ona menja temu. “Gde je sve?” “Tvoje stvari su još uvek ovde.” “Ali gde su tvoje stvari?” Nisam siguran da sam spreman da pustim lakoću naše šale da ode. Duboko sam udahnuo. Spreman ili ne, rekao sam joj. “Ja ne mogu da živim bez tebe ovde Alayna.” Pokušala je da sakrije mrštrenje ali nije uspela. “Dakle, seliš se?” Čini se da joj ta ideja smeta. Dobro. I meni smeta, takođe. “U stvari, nadam se da se useljavam.” “H, zbunjuješ me dovoljno i bez da pokušavaš da budeš zbunjujući.” Ogorčenje se osećalo ispod njenih reči. “Možeš li reći nešto što ja mogu razumeti?” “Zbunjujem te?” “Da li je to iznenađujuće?” Slegnuo sam ramenima. Zaboravio sam koliko je zabavno da je zadirkujem. Propustio sam to. “Dakle, useljavaš se?” Podigla je ruke u vazduhu, hvatajući se,možda kao zamena da me zadavi. Sada je već gubila strpljenje, a to nije ono što želim. Odgovorio sam na njeno pitanje. “Jednog dana. Nadam se. Ali za sada želim da ti živiš ovde.” “Šta?” Njen izraz je postao iritantan a glas umoran. Ona misli da ne razumem šta želi od mene. Ali razumem. Ona ne želi da se razmeće mojim novcem ili da joj dajem smešno skupe poklone. Ja sam taj koji je pogrešio. Ne pokušavam da kupim njenu ljubav. Jednostavo želim da znam da je ona obezbeđena. I želim je u našem domu. Najbolje što mogu, trudim se da je urazumim. “Ne mogu živeti ovde bez tebe, dragocena. Ali ne želim da prodam ovo, zato što volim da budem ovde sa tobom. Jednog dana, ti i ja ćemo opet biti ovde. Dok te čekam, grebajuči i puzeći za oproštaj, sramota je da pustim da stoji prazan. Ti i Liesl treba da se uselite.” “Ne mogu da prihvatim to, H.” Ali ona izgleda manje ljuta. ~ 312 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Imao sam osećaj da ćeš reći to. Moraću da sednem.” Znao sam da neće prihvatiti. I dalje sam nudio. Zagrizla je usnu kao da rešava problem u svojoj glavi, Bože, kako želim da sisam te usne. Onda je rekla. “Mogao bi da izdaš.” “Mogao bih da izdam tebi.” Smeje se i svaki tamni oblak na nebu se rasipa. Učiniću sve da zadrži taj osmeh na licu. Sve, samo da zadržim flert i toplinu koja prolazi izmežu nas. Zezali smo se i dalje, njen osmeh je ostao, njene oči su blistale. Dan je već vredeo samo zato što sam mogao da vidim sunce na Alayninom licu. Ona me upita ponovo. “Ozbiljno, gde su sve tvoje stvari? Da li si našao neko drugo mesto?” Zavrteo sam glavom. “Dao sam sve dobrotvornoj organizaciji za skupljanje sredstava.” To je istina. Većim delom. Osim onoga što sam uništio. “Životni stil bogatih i poznatih.” Zadirkuje me. Koliko god oboje uživamo u razigranosti, očigledno je da ona uživa isto koliko i ja, još uvek postoje planine između nas. Još uvek su postojale stvari koje je trebalo objasniti. Bili smo puni rana kojima je bio potreban zavoj i ožiljaka koji se još nisu formirali. Krenuo sam prema njoj, zatezajući rupu koja se između nas osećala kao ogromna pećina. “Nisam bio vezan za ništa od toga. Celi ovaj apartman je savršeno dizajniran za moj ukus i stil, ali se nikad nije osećao kao dom.” Stao sam nedaleko od nje. “Ne do tebe, Alayna. Ti si napravila da oživi. Stvari koje su bile ovde, one su bile izabrane za mene od nekoga koga želim potpuno ukloniti iz svog života. Upravo sada, stvari ovde su jedine stvari koje su napravile ovu kuću mestom gde bih želeo da živim. Tvoje stvari. Ti.” Krenula je da kaže nešto, ali je onda zatvorila usta pre nego što je bilo šta izašlo iz njih. Ja koristim njen gubitak reči. I činjenicu da me ona nije izbacila, još. “I kada se ja ponovo uselim, možemo ponovo namestiti ovo mesto, od početka. Zajedno. Ti i ja.” Drhtavo je udahnula vazduh. “Tako si siguran da ću te jednog dana primiti nazad.” Proučavam je. Znam je tako dobro, mogu pročitati njene emocije po govoru tela bolje nego što mogu pročitati svoje. Možda se zavaravam sada, vidim ono što želim da vidim, ali njene karakteristike, njen izraz lica, njeno držanje, sve govori da su naši izgledi dobri. Stvarno dobri. ~ 313 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Gleda me sa ljubavlju, njene oči me preklinju da je uzmem u zagrljaj, i ja sam ponešen trenutkom. “Ja se nadam.” kažem joj sa osmehom.”Da li bi volela da ti pokažem tačno koliko se nadam?” “Naravno.” Reč je skliznula lako, i to čini ono što ću uraditi mnogo lakšim. Kopam po džepu i vadim prsten. Kada sam ga stavio u džep jutros, rekao sam sebi da je to za sreću, da nemam nameru da joj ga pokazujem danas. Ispostavilo se da sam zavaravao sam sebe. Držao sam ga u vazduhu, palcem i kažiprstom za dno, tako da bi dijamant mogao stajati uspravno. “Kupio sam ovo.” Trebala joj je sekunda da shvati šta je to. Onda su joj se oči širom otvorile. Uzeo sam joj ruku i ispustio ga na njen dlan. Nisam još odlučio da li joj ga pokazujem samo da bih joj stavio do znanja koliko sam ozbiljan što se tiče naše budućnosti ili je zapravo prosim. Opet. Njene oči počinju da se ispunjavaju suzama, izraz lica joj je zbunjen i pun nade. Tada sam odlučio šta će ovo biti. Ja sam potpuno svestan da je ovo upravo suprotno od davanja vremena i prostora. Ja sam spreman za drugo odbijanje, ali iskreno, spreman sam i za treće i četvrto, takođe. Mogu je čekati. Ali ona treba znati da sam ovde sada ako me želi. “Tu je posveta.” govorim joj meko. Čujem kako joj dah zastaje dok čita ono što sam dodao prstenu. Dajem ti čitavog sebe. Padam na koleno. “Shvatio sam nešto od poslednjeg puta kad sam pitao ovo.” Nisam pripremao ništa, ali reči dolaze lako. “Uradio sam to pogrešno. Prvo, nisam imao prsten, i drugo, trebao sam kleknuti na jedno koleno. Ali ono što je još važnije, nisam ti dao pravu stvar. Ponudio sam ti sve što sam imao, misleći da je to način da osvojim tvoje srce. To nije ono što si ti želela, uopšte. Jedinu stvar koju si ikada tražila, jedinu stvar koju ti nikad nisam dao, sam ja.” Pokušala je progutati uzdah, ali on svejedno izađe. “Ali sada dajem.” Raširio sam ruke. “Ovde sam, dragocena. Dajem sebe slobodno. Sve od mene, Alayna. Nema više zidova ili tajni ili igrica ili laži. Dajem ti čitavog sebe, iskreno. Zauvek, ako prihvatiš.” Najogoljeniji sam sad nego što sam ikada bio. Najranjiviji. I apsolutno najviše iskren. Uzimam prsten od nje i stavljam ga na njenu ruku koja se trese. Ili je moja ruka ta koja se trese? Ne, ne mislim tako. Po prvi put u životu, osećam se potpuno smireno. Zuri u njega, odraz prstena izgleda blistavo u njenim očima. ~ 314 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova Ona je otvorena knjiga, i svaka sumnja i briga joj pređoše preko lica. Ali na kraju, ljubav je ta koja se vidi po njenom izrazu lica. Ljubav dublja od bilo koje koja mi je bila pokazana. Siguran sam da ona može videti isto na mom licu. Moja maska je spala. Moja osećanja su na otvorenom. Ali ja ću ih i izreći, takođe. “Alayna, volim te.” Podiže pogled sa prstena da me pogleda u oči. Bože, kako su me pronašle. Ja sam zauvek pronađen u njoj, i mada sam spreman da čekam, nadam se i molim da neću morati više čekati. “Hoćeš li se udati za mene? Ne danas, i ne u Vegasu, već u crkvi ako želiš, ili na Mabel Shores-u u Hamptons-u...” “Ili u Brooklyn-skom botaničkom vrtu kada procveta trešnjin cvet?” “Da, tamo.” Ona ima odličan ukus. I onda me pogodilo ono što je rekla. “Da li je to...” “Da.” Ona klimnu glavom. “To je da.” * * *

Alayna voli što je verena. Nosi prsten mesec dana, a i dalje ga pokazuje svima. Čak je i naš vratar prisiljen da mu se divi. Pre neko veče, dvaputa sam platio dostavljaču kineske hrane jer je ostao sedam minuta duže samo da bi slušao nju kako priča o dijamantu. Da je nisam poznavao tako dobro, rekao bih da je pristala da se uda samo da bi mogla mahati prstom ljudima ispred nosa. Ali pošto je znam, shvatam njenu potrebu da se drži predmeta koji voli i paradira sa njim posesivno. To ponašanje odbija druge ljude od nje, nešto što ja nikada neću razumeti. Ja sam napredovao u pridobijanju njene pažnje. Ja bih odgovarao na njenu pažnju u naturi. Mi smo se zamrsili zajedno sa našom potrebom da pripadamo jedno drugom. I naša ljubav jača kroz to. Definitivno. Zajedno sa mojim sastancima sa Dr. Albertsom dva puta nedeljno, mi viđamo i savetnika za parove svakog ponedeljka. Dr.Lucille Parns. Ona insistira da je zovemo Lucy. Zbog Alayne, ja sam zapravo podlegao nadimku. Bio sam zabrinut da početku da će se Lucy gledati sa neodobravanjem moju i Alayninu povezanost. Da će reći da je nezdrava. Iznenađujuće, ona nije to uradila. Umesto toga, ona neguje aspekte koji su bili snažni u našoj vezi. Ona podstiče našu veliku zaljubljenost i naš seksualni život kao sredstvo povezivanja. Ne da bi Lucy ionako imala ikakvog uticaja na naš seksualni ~ 315 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova život. Ja ne mogu skinuti ruke sa Alayne, i srećom, čini se kao da ni ona ne može skinuti svoje sa mene, takođe. Uprkos tome što nam je išlo odlično, Lucy očekuje još mnogo posla. Ona se fokusira na naš nedostatak komunikacije i nedostatak poverenja. To je misterija za mene, kako mogu biti odlučan da podelim sa Alaynom sve, a kada nas Lucy pritisne, ipak je teško biti tako transparentan. “Starih navika se teško rešiti.” Podseća nas. Onda nam dodeljuje novu vežbu koja se čini laka, a ispostavlja se da je veoma teška. Večeras, naš zadatak je potpuno razotkrivanje. Mene. Iako je Alayna shvatila osnove mojih igara sa Celiom i moju prevaru u vezi nje, ja joj nikada nisam rekao sve. Alayna nije čak ni potpuno sigurna da želi da čuje to. Ali Lucy je insistirala na tome. “Alayna ti je već oprostila,” rekla je. “Iskoristi to znanje da bi izbrisao sve strahove koje imaš. Ali nema šanse za tebe, za oboje, da ostavite ovo potpuno po strani ne dozvoljavajući da svetlost ispuni svaki ugao te tame.” Dakle, ovo je noć koju smo izabrali za moju ispovest, tačno mesec dana nakon što je prihvatila moju prosidbu. Moj kuvar nam je pripremio večeru koju smo jeli uz sveće na našem potpuno novom stolu. Još uvek nismo imali nameštaj za dnevnu sobu, a leto je brzo proletelo, pa nakon našeg jela, mi smo iskoristili toplo veče da pređemo na balkon. Novi nameštaj na balkonu je udobniji nego onaj koji sam imao pre, a ipak se ne mogu opustiti ni namestiti. Alayna mi je ponudila piće, ali sam odbio. Ne želim da suzbijem billo koje emocije koje će se pojaviti zbog ove ispovesti. To možda neće biti lako, ali želim da osetim sve to sa njom. Ona namesti svoju stolicu da bude okrenuta prema meni i sklupča noge ispod sebe. Ne vrši pritisak na mene da počnem, i mi sedimo nekoliko dugih minuta u tišini. Onda ja počinjem. Počinjem sa emotivno-zatvorenim mladićem kakav sam bio, mladićem koji je želeo da razume odnose koje je propuštao zbog nedostatka osećaja. Govorim joj kako je on eksperimentisao na ljudima koje je znao. Kako je eksperimentisao na bliskoj prijateljici i pretvorio je u ženu koja je ogorčena i puna mržnje. Ispričam joj sve - kako sam poljubio Celiu, kako sam jebao njenu prijateljicu, kako se ona jebala sa mojim ocem, kako je zatrudnela. Sve to. Alayna me ne prekida. Sluša pažljivo, njen izraz lica se menja kada dođem do posebno uznemiravajućih detalja. Tek kada joj govorim o onoj ~ 316 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova noći, na simpozijumu, o noći kada sam je prvi put video i moj se život odmah promenio, tada suze krenuše. To su suze radosnice koje joj tiho padaju niz lice. One mi otežavaju da nastavim sa onim delom gde sam je izdao. Ali ja nastavljam. Govorim joj sve stvari koje sam mislio i osećao, i kako sam ubedio sebe da radim nešto dobro, ali uvek sam znao da je to pogrešno. Završavam sa Sky Launchem, gde je Alayna saznala istinu. To je najgori i najbolji deo. To je bio trenutak kada sam skoro sve izgubio. Ali to je takođe bio trenutak kada sam konačno bio slobodan da volim Alaynu na način na koji je zaslužila, i na taj način, ja sam dobio sve. Ne govorim joj da je cela stvar bila Celiina igra. Hoću, jednog dana. Ali večeras se radi o mojoj krivici, mojim greškama. Ničijim drugim. Priznavajući svoju ulogu žrtve bi odvratilo fokus sa toga. Potrebno mi je više od dva sata da završim svoju priču, i kada sam to uradio, ja sam iscrpljen. Psihički i fizički. I ne mogu sakriti da sam neraspoložen. Bilo je to veče kada sam prizvao nazad sve svoje grehe. Ja sam ponižen. Sramota me je. Alayna zuri u horizont pored mene, povetarac joj sklanja kosu tako da joj je lice jasno i vidljivo. Ipak, teško je pročitati njene misli dok ona razmišlja o svemu što sam rekao. Počinjem misliti da mi je sada potrebno to piće, ali se onda njene oči okrenuše prema mojima i ona progovori. “Nije u planu da i ja nešto otkrivam,” kaže ona, “ali i ja moram nešto priznati.” Nisam zabrinut u vezi ničega što mi ima reći. Stvari za koje misli da su njeni nedostaci su stvari koje najviše obožavam kod nje. Ali ja sam zainteresovan. Ona pročisti grlo. “Bilo bi lako saslušati to što si rekao i fokusirati se na bol koju kažeš da si izazvao. Ali deo koji nedostaje je da ste vi te eksperimente radili na odraslim ljudima. Odraslima, koji su, na kraju, odgovorni za sebe. Povredio si Celiu. Imala je priliku da ode, ali nije. Ona je kriva za ono što je postala posle toga. To je njena krivica, H, ne tvoja.” Nagnuo sam glavu i proučavao je. “I ti si imala priliku da odeš, takođe.” “Jesam. I to što sam ti se vratila, to je na meni.” Njene usne se razvukoše u osmeh. “Iako si odradio prokleto dobar posao, i nisam ti mogla odoleti.” Slabašno, ja joj uzvratim osmeh. To je mala uteha naspram težine moje prošlosti. ~ 317 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Alayna iznenada ustade, penjući se u moje krilo, zajahavši me. Moj kurac se automatski uzbudi zbog našeg kontakta, ali ja ga ignorišem. Ona obavija ruke oko mog vrata, a ja svoje ruke smeštam oko njenog struka. “Ovo je moje priznanje, H. Teško mi je priznati ovo, jer ne želim da zvuči kao da opravdavam ono što si uradio.” Duboko udahnu. “Ali iskreno, ne bih ti dala šansu da me nisi izmanipulisao. Bez obzira koliko bi me jurio. Ništa nisi mogao napraviti da poželim da imam odnos sa tobom bilo kakve vrste.” Moje oči se suziše. Rekla mi je pre da sam je odmah privukao kao što je i ona mene. Videlo joj se na licu, po govoru tela od trenutka kad smo prvi put došli u dodir jedno sa drugim. Da sam joj prišao na konvencionalniji način, mogao sam pridobiti njenu pažnju. “Nemoj me shvatiti pogrešno, “ ona reče, očigledno se nadovezujući na moj zbunjeni izraz lica. “Privukao si me na prvi pogled. Neobjašnjivo si me vukao prema sebi. Odmah sam postala opsednuta tobom. I to te učinilo svime što sam trebala izbegavati. Ja sam bila dobro dugo vremena pre nego što si se ti pojavio, Hudsone. Prilično sam sigurna da sam mogla ostati na pravom putu. Bilo bi teško, ali ja bih te izbegavala kao kugu.” Pomeri ruke da me pomiluje po vilici. Meko podrhtavanje njenih prstiju po mojoj bradi šalje udare do mojih prepona. “Onda si mahnuo novcem ispred mene. I ja sam ubedila sebe da mi je potreban taj novac dovoljno da prekršim svoja pravila i uradim ono što si tražio od mene. Da nisi uradio to, Hudsone, da me nisi izigrao...” Odmahnu glavom na misli koje su je u tom trenutku povukle.”Iskreno, ne mislim da je postojao bilo koji drugi način na koji si mogao zadobiti moju pažnju. Osim ako bi menjao moju promociju u menadžera za provođenje vremena sa tobom, što je jednako usrano.” Nagnu se i poljubi me nežno, naslanjajući svoje čelo na moje.”Nikada sebi ne bih pružila šansu da se zaljubim u tebe da me ti nisi prisilio na to. To te ne opravdava. Ali to je istina. I zbog toga, moram reći da pretpostavljam da su se stvari desile onako kako su trebale da se dese. Kada bih imala priliku da prepravim sve, mislim da ne bih menjala ništa. To je put koji te doveo do mene. To je razlog zašto sam ti se vratila tako lako. Jer sam shvatila da bih radije živela sa tvojom izdajom i završila sa tobom, nego da nikad nisam ni bila sa tobom.” Ona me poljubi ponovo, dublje ovaj put. Njen jezik se progura između mojih usana i ratuje agresivno sa mojim. Dirnut sam. Ne samo moj kurac, koji je sada tvrd kao kamen, i ne samo zbog toga što ona radi upravo sada, već zbog svega što je rekla. Ona previše prašta. Previše je otvorenog uma. Ali ja sam tako jebeno zahvalan što jeste, jer je ona sada moja. ~ 318 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Njen poljubac postaje divlji i ja znam šta je to što joj je potrebno, i taman kada krenem da preuzimam uzde u svoje ruke, ona me zaustavlja.”Pusti mene, Hudsone. Rekao si mi stvari koje su teške za reći. Dozvoli mi da ti pokažem koliko nisu bitne. Koliko te ipak volim.” I ja je pustam. Čekaću dok me ne pita da dodirnem njene grudi, pe nego što ih pokrijem svojim dlanovima. Pustam je da otkopča kaiš i osobodi moj kurac. Ona je ta koja zadignu svoju suknju i pomeri svoje tange u stranu. Onda je ona opet ta koja se namešta na mene i skliznu na moj kurac. Uska je, ali se odguruje rukama od moje grudi i naginje unazad sve dok se ne namesti. Savršeno je ispunjavam ovako, njena pica pulsira oko mene dok se ona pomera gore-dole. Naginjem se i povlačim njenu bradavicu kroz majicu i grudnjak sa ustima. Alayna nagnu kukove napred, i znam da je pronašla pravi ugao kad počinje stenjati. Ona ubrzava, zadihano govoreći dok me jaše. “Volim te, Hudsone Pierce. Svaki deo tebe. Svaku manu, svaki ožiljak. Baš kao što ti mene voliš.” Pica joj se steže, i mogu osetiti da je blizu. “Volim način na koji se brineš za mene.” Njene reči sada prerastaju u jecaje. “I način na koji prihvataš moju ljubomoru i nesigurnost. Volim tvoj kurac i način na koji me jebeš. I način na koji vodimo ljubav.” Poskakuje gore-dole, u pomami, i oboje smo na ivici. Baš kada se stegne oko mene, ona govori, “Da li si ti rekao da neću moći svršiti kada imam kontrolu?Jer svršavam.” Počinjem se smejati, ali onda svršavam i ja, tama nestaje pred bljeskom bele boje, dok mi orgazam zamućuje vid. Lebdimo zajedno ovako, jašući talas našeg istovremenog vrhunca, penjući se više i više dok se zaljubljujemo dublje i dublje jedno u drugo. Ja sam izgubljen u njoj i pronađen u njoj, sve u jednom. I kao što sam ja svaki put kad se dodirnemo, svaki put kad pričamo, svaki put kad se naše oči sretnu - novi čovek. Tu je prošlost koja me dovela do ovog trenutka, ali me ne vuče više nazad. Čak i u mraku ove New York-ške noći, jedinu stvar koju vidim ispred sebe je sunce.

~ 319 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Epilog Tri godine kasnije Klik. Klik. Čuje se foto-aparat svaki put kad uslikam još jednu fotografiju. To je jedini zvuk u tihoj, bolničkoj sobi. Klik. Gledam u memorijsku karticu koja se ispraznila pre nego što smo stigli u bolnicu. Uslikao sam 87 slika. Šta da kažem? Ja sam ponosni otac. Ja premeštam fokus sa zavežljaja na Alaynu i slikam jos jednu sliku. Klik. Spustam foto-aparat i proučavam Alaynu. Oči su joj zatvorene, ali disanje nepravilno po čemu znam da se samo odmara. Ona izgleda iscrpljeno, i to sa pravom. Dug put je vodio do ovog trenutka. Iako smo hteli da pokušamo dobiti bebu čim smo se venčali, ona je upravo bila primila inekciju za kontrolu rađanja, koja je trajala tri meseca. Onda je prošlo više od godine truda dok konačno nismo uspeli. Njen doktor je rekao da je to uobičajeno posle inekcije. Uobičajeno ili ne, ona se brinula. I ja. Alayna je bila opsednuta razlozima zašto ne može zatrudniti. Pitao sam se da li je to posledica moje prošlosti. Ili karma, čak. Kao da se desilo čudo kada je Alayna konačno izašla iz kupatila i pokazala mi štapić sa pozitivnim znakom. Bilo je to na njen rođendan. Nije postojao nijedan poklon koji sam joj mogao dati, a da se mogao takmičiti sa ovim koji smo napravili zajedno. Sama trudnoća je prošla dobro. Imala je tipične probleme - jutarnje mučnine, otečene grudi, promene raspoloženja. Želeo sam da prestane raditi u klubu i prepusti Gwen vođenje, na neko vreme. Alayna je želela da ostane na poslu do porođaja. Napravili smo kompromis da radi skraćeno radno vreme, i Alaynin poslednji dan na poslu bio je mesec dana pre porođaja. To nam je dalo vremena da završimo dečiju sobu, koju smo odlučili dekorisati po dečijim temama. Dorothy i Limeni su se spuštali niz put od žute cigle sa jedne strane zida. Zec Peter je čistio vrt Mr. McGregora na drugom zidu. I posteljina za bebu je imala po sebi likove iz Alise u zemlji čuda. Uprkos tome što je poslednjih nekoliko sedmica bila na odmoru, cela stvar je bila zamorna za Alaynu, kao što se i moglo očekivati. Jedva je spavala poslednjih nekoliko noći. Onda su joj kontrakcije počele odmah iza ponoći juče, što je značilo da nema više ~ 320 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova spavanja ni za jedno od nas. Ona se porađala tokom dana, i beba se nije rodila do 2.30h ovog jutra. Voleo bih da je dopustila sestri da odnese bebu da bi se malo naspavala, ali Alayna je insistirala da je ostavimo ovde. Ne samo u sobi, nego u njenom naručju. Ona neće da pusti zamotuljak koji je spavao, što je razumljivo i slatko ali svaki put kad se malo stvorenje pomakne, isto to čini i Alayna. Premeštam foto-aparat nazad na našu bebu - moju bebu. Njeno lice se povija gore i opušta kao da se još uvek navikava na osećaj vazduha po svojoj koži. Ja pravim još tuce illi tako nešto brzih snimaka, pokušavajući da uhvatim svaki izgled njenog lica. Ona je neverovatna i prelepa, i ne postoji ništa slično ovom mehuru u mojim grudima koji puca od samog pogleda na nju. Pa zašto onda još uvek držim ovaj foto-aparat, a ne nju? Tiho, tako da ne uznemiravam svoju ženu, ja ostavljam svoj fotoaparat na sto i uzimam moje dete umesto aparata. Alayna se pomeri polako zbog iznenadnog odsustva nje iz njenih ruku, ali njene oči se ne otvaraju. Nadam se da je napokon zaspala. Dobro. Očev i ćerkin trenutak trenutak povezivanja može da počne. Smešim se dole na moju preslatku curicu, gurajući dekicu u stranu da joj bolje vidim lice. Bleda je u odnosu na jarko crvenu boju kakva je bila dok su je kupali,a ona drečala. Ja proučavam svaki deo malenog stvorenja brojim njene prstiće na rukama i nogama, otkrivam tamni beleg na dnu njenih leđa. To je bilo ispitivanje. Sada, ja sam jednostavno zanesen. Ja gladim njen nemoguće mek obraz i pratim krivinu malih, naboranih usana. Instinktivno, moje telo počinje da se klati u ritmu melodije koju čujem samo u svojoj glavi. Ja pjevušim malo. Reči igraju u mojoj glavi, i nekoliko redova skliznu iz mojih usta, nekim čudnim glasom. “Sve moje voli sve tvoje.” Tu ne može postojati prikladniji motiv za ovaj trenutak. Potpuno sam i totalno zaljubljen. “Nastavi pevati,” Alayna reče iz svog kreveta, iznenađujući me. Osećam kako mi vrat gori. “Nisi trebala čuti to. I ti bi trebala spavati.” “Ali ja ne spavam. I ja sam čula to. Zato nastavi pevati.” Skoro je nemoguće odbiti bilo kakav njen zahtev, ali ovaj odbijam. “Možda kasnije. Sada, pošto je lakši deo svega ovoga završen,” bacam pogled na nju, “trebalo bi da se bacimo na teži deo. Vreme je da izaberemo ime.” Razmišljali smo o mnogim imenima tokom njene trudnoće, i kada smo saznali da ćemo najverovatnije dobiti curicu, mislio sam da smo konačno rešili to pitanje. Alayna je želela da srednje ime bude ime njene majke~ 321 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Louise - ali se nikad nije mogla složiti oko odgovarajućeg prvog imena. “Moram je videti prvo,” rekla bi, želim da dobije ime koje joj pristaje.” I tako, evo nas ovde, sa savršenim, prelepim, bezimenim detetom. Alayna suzi umorne oči na moju primedbu. “Ti misliš da je sve ovo bilo lako?” Rukom sam pokazao da se pomeri da bih mogao da joj se pridružim u krevetu. “Mislio sam za tebe. Bilo je izuzetno teško za mene slušati kako me nazivaš onim stvarima - pogotovo pred kraj. Ali sam se trudio da ne pravim frku oko toga.” “Hudsone!” Stvarno mislim da nije bilo lako. Doktorka je upotrebila taj izraz, ‘lak porođaj,’ navodno u poređenju sa drugim porođajima na kojima je ona prisustvovala, ali što se mene tiče, porođaj je bio pakao. Uvek sam znao da je moja žena snažna i sposobna za sve, ali nikada nisam zamišljao napor i istrajnost koja je potrebna da izguraš tri kilograma teško i 85 centimetara dugo ljudsko biće na ovaj svet. Ja se takođe nikad nisam osećao tako bespomoćno. Od svih stvari koje sam mogao uraditi za Alaynu, ovu stvar je morala prvenstveno uraditi ona sama. Namestio sam se na mestu koje je ona napravila za mene i poljubio je u čelo. “Zadirkujem te i ti to znaš, dragocena. Zahvalan sam i ponosan na sve kroz šta si prošla da bi naša beba sada bila ovde. To je najbolji poklon koji si mi ikada mogla dati, i ne postoje reči s kojim bih mogao da izrazim koliko sam zadivljen tobom.” Njeno lice omekša i oči joj se ispuniše suzama. Ponovo. Bože, volim ovu ženu, ali trudnoća joj je pretvorila suze u poplave. Danas, ja to razumem. Prirodno je plakati kada te boli nešto. I kada je doktorica prvi put spustila našu mršavu, golu bebu na Alaynine grudi, ja sam takođe pustio suzu ili dve. Sada međutim, ja bih radije da ne plačemo - jer ako ona počne, siguran sam da ću je pratiti. Bacio sam pogled na sat. “Koliko god bih želeo nastaviti sa tim koliko te obožavam, Alayna, sada je skoro sedam sati. Naše porodice će se uskoro uzleteti oko nas, i ja bih voleo da imamo ime za nju pre nego što oni stignu. Iako Beba Pierce ima određenu draž u sebi, siguran sam da bi je ismevali u školi ako je tako nazovemo.” Poljubio sam nosić naše uspavane ćerkice i vratio je u naručje njene majke pre nego što sam zgrabio tablet sa stola. Alayna gleda u maleni zavežljaj sa obožavanjem i onda naslanja svoju glavu na moje rame. ~ 322 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova “Onda potraži sajt sa imenima za bebe i hajde da odlučimo. U suprotnom, tvoja majka će preuzeti na sebe obavezu da joj da ime, a to se neće desiti.” Napravili smo svesno odluku da ne zovemo nikoga od porodice u bolnicu dok beba ne bude rođena. Previše drame, Alayna je rekla, i ja sam se složio. Pošto je beba rođena u sred noći, ja sam sačekao do 6h ujutro pre nego što sam krenuo obavljati pozive. Mirabelle i Adam su trebali dovesti oboje dece, četvorogodišnju kćerku, Aryn, i njihovog jednogodišnjeg sina, Tylera, čim ih spreme i obuku za dolazak ovamo, a moji roditelji su usporeni ujutro, tako da će ih to usporiti. Mislim da nam to daje vremena do oko 8h, da provedemo poslednje minute nasamo sa našom ćerkicom pre nego što ona upozna ostatak ‘ludih’, kako je Alayna volela da zove moju porodicu. Preko pretraživača otvaram sajt koji smo koristili kao vodič za pretragu i biram link koji prikazuje imena za devojčice. Najpopularnija iskočiše odmah na ekranu. Charlotte, Sophia, Amelia, Ema. “Čula sam da se Celia Werner verila.” Pogledao sam svoju ženu. “Kako uvek upropastiš najlepše trenutke spominjanjem njenog imena?” Znam zašto je pomislila na nju - Celia je bilo još jedno od imena na ekranu. “Ućuti. Nisam je spominjala još od pre našeg venčanja.” Ona je u pravu, nije je spominjala. Celia nije bila deo naših života ni na koji način ili oblik od zadnjeg puta kada sam je video u potkrovlju. Držala se svog dela dogovora, prekinula je svaki kontakt sa mnom i mojom porodicom. I ja sam se držao svog dela dogovora- Warren Werner je i dalje na čelu Werner Media. Neko vreme posle naše veridbe Celiino ime bi se pojavilo kroz savetovanje. Bila je izvor mnogih naših sukoba, i bilo je neizbežno da bude reči i o njoj. Ali na kraju smo se svi složili-Alayna, Lucy i ja - da dalje pričanje o Celii nju zadržava oko nas, a ona nije bila potrebna biti oko nas. Mi nismo pričali o njoj nakon toga, i na kraju, nisam ni mislio o njoj uopšte. Pa, ne često. “U svakom slučaju,” Alayna reče sada. “Tvoja majka mi je rekla.” “Naravno da jeste.” Rekla je i meni, takođe. Uvek je volela da se meša u sve, čak i trezna. Iako je Sophia odavno izgubila svoju ljubav prema Celii - retko ju je spominjala, hvala Bogu, ona nije baš bila topla prema Alayni. Nije bila topla prema nikome, što se toga tiče, osim možda prema mom ocu. Njih dvoje su izgleda pronašli spas jedno u drugom, čak i kad ~ 323 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova niko drugi to nije mogao videti. Možda smo Alayna i ja kao oni, u očima drugih. “Misli?” Ona me ne testira na emocionalnu reakciju. Nema tajni između nas više. Naročito ne o mom starom partneru u zločinu. “U vezi Celie? Dobro za nju.” To je sva pažnja koju će ta žena dobiti na rođendan mog prvog deteta. To ne znači da se ne zapitam o njoj povremeno, ili da nisam zastao kada sam čuo vesti. Deo mene se nada da je njena romansa iskrena. Zar to ne bi bilo ironično? Ali je sasvim moguće da je čitava veridba jednostavno prevara, ili aranžman njenih roditelja. Ona je verovatno i dalje hladna i bezosećajna. Možda čak i nesrećna i jadna. Neću lagati. Postoji mali deo mene koji želi da je ovo drugo. U redu, veći deo mene. “Da, dobro za nju.” Alaynin ton se čini ravnodušnim, i ja osećam da je gorčina koju je nekada osećala prema Celii zamenjena sa drugim stvarima. Stvarima koje su važne. Prestiž vođenja najmodernijeg kluba u New Yorku, prema izboru Village Voice-a. Dve godišnjice proslavljene sa mužem koji je voli više nego što će ikad to moći pokazati. Beba koja guguće i pućka u snu. Alayna pogleda opet dole prema ružičastom zamotuljku. Mislim da bi mogla gledati svoju bebu zauvek. Ja bih mogao gledati nju dok ona gleda našu bebu - zauvek. Isuse, postajem sentimentalan pod stare dane. Vratim se tabletu i i kliknem za detaljnu pretragu imena. Unesem značenje, znatiželjan hoće li neko ime iskočiti. Spisak od preko pedeset imena iskače. Skeniram ih, i dah mi zastaje na jednom. Kliknem na ime da pročitam čitavu definiciju. “Alayna,” kažem, i dalje ne verujući svojim očima, “da li si znala da tvoje ime znači dragocena?” Ona me pogleda iznenađeno. “Ozbiljno?” “Dragocena; svetlost sunca. Vidiš?” Pokažem joj tablet gde se nalazi definicija jasna kao dan. Ona trepnu prema ekranu. “Da li si znao to?” “Nisam imao pojma.” Nisam siguran da ona shvata koliko često sam se odnosio prema njoj kao prema svetlu u mojoj tami. Njeno ime joj u potpunosti pristaje. Pristaje ženi koja je moja. ~ 324 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova “To je bilo suđeno,” Alayna reče sa najslađim osmehom. “Znao si šta sam pre nego što sam ja znala.” Ne mogu to podneti. Ona je prelepa. Savršena. Bacam pogled nazad na tablet. “Pripisuješ mi previše zasluga.” “Ne, ne pripisujem.” I mislim da je ona možda u pravu. Možda nam je bilo suđeno da pronađemo jedno drugo. Možda je sve što se dogodilo meni i Cellii i Alayni bilo suđeno da se dogodi, svaki bolni deo igre, da bi nas doveo do našeg sretnog kraja. Ili je to možda samo slučajnost? I da li je zapravo bitno? To je srećan kraj, u svakom slučaju. Naša beba se ponovo mrda, ovog puta sa više odlučnosti. “Ona se budi.” Gledam je kako naginje svoju glavicu prema Alayni, njena mala usta su otvorena i u potrazi za nečim. “Hej, ona traži nešto.” Alayna uzviknu. “Meni se čini da ona pokušava sisati dojku.” Zagolicam obraz svoje bebe prstom. “Razumem te, devojčice. I ja volim sisati njene grudi, takođe.” Alayna se smeje. “To se zove dojiti, kretenu.” “Ne zove se dojenje kad ja to radim.” “Ne, to se zove fenomenalno,” kaže ona, gledajući me sa onim njenim đavolskim osmehom, onim od kojeg mi se odmah digne, ako ne pazim. Ponovo, moram skrenuti pogled. “Prestani. Napalićeš me, a medicinska sestra je rekla šest dana bez seksa.” “Šest nedelja.” Uzdahnuo sam. “Pretpostavljam da sam pogrešno čuo.” “Da, mislim da jesi.” Vraćam pogled na ekran tableta, i pretražujem imena koja su ostala na listi. “Šta misliš o imenu Mina?” “Mina? Mina Louise.” Ona ponavlja, testirajući kako zvuči. “Sviđa mi se. Šta znači?” “Dragocena. Na Sanskritu.” Spuštam pogled na moju kćerku - moju kćerku!- i gledam kako se bori da otvori oči, njeni mali kapci se stišću i opuštaju pre nego što širom otvara oči. “Pogledaj je. Šta misliš? Da li joj pristaje?” “Ona je definitivno dragocena.” “Kao njena majka.” ~ 325 ~

Knjigoteka


Kraljevstvo snova Bacam tablet na kraj kreveta i omotavam ruke oko svoje žene i deteta. Za nekoga ko je nekada osećao veoma malo, ja sam sada preplavljen emocijama. Moje srce je puno, preliva se od ljubavi. Toliko ljubavi. Ponekad je čak i teško da se setim da sam nekad bio drugi čovek. Da sam bio bilo šta osim ovoga - čovek koji će ispuniti foto-aparat slikama bebe i pustiti suzu kad njegova dragocena kćerka otvori oči. Čovek koji je pronašao sunce u svom mračnom postojanju kada je to najmanje zaslužio. Alayna Withers je promenila sve za mene. Mogu lako podeliti svoj život na dva dela - pre nje i posle nje. Osoba koja sam bio davno pre i osoba koja sam postao kada su moje oči prvi put srele njene. Iako to nije u potpunosti tačno. Pre nje, ja nikada zapravo nisam živeo. Tako da je tu jedino posle. Ja počinjem i završavam sa njom. To je tako jednostavno i tako duboko. Naši svetovi su se isprepleli i omotali jedno oko drugog potpuno. Razvili su se u nešto novo i popravljeno i celo. Ne postoji više njena priča ili moja, već sada i zauvek, samo naša. Kraj

~ 326 ~ Knjigoteka


Kraljevstvo snova

Uskoro Njena priča počinje mnogo pre nego što je počela da radi u Sky Launch-u. Zajebi bajke. Jedina nagrada koju je Gwen dobila zbog svog teškog detinjstva je debela koža i čvrsto srce. Ona je zadovoljna svojim poslom menadžera u najprestižnijem NYC klubu - Eighty-Eight Floor. Dakle, za nju ne postoji ‘živeli su srećno do kraja života’. Ona ne veruje u to u svakom slučaju. Onda upoznaje J.C.-a. Bogati plejboj je najseksi stvar sa kojom se Gwen ikad susrela, ali ona nije zainteresovana za provođenje jedne noći u sjajnom lateksu. Ali kada je porodična tragedija gurne na ivicu, J.C je tu i on je uči novoj tehnici preživljavanja, zasnovanoj na praćenju osnovnih nagona i želja. Njegove lekcije - bez obaveza i vezivanja - zahtevaju da ona napusti svoju stalnu potrebu za kontrolom. Njeni pažljivo izgrađeni zidovi su srušeni. Gwen otkriva da postoji divan svet izvan njenog zatvora. Sloboda je stimulativna - i zastrašujuća. Kada počne osećati nešto za J.C-a, ona strahuje za svoje srce. Pogotovo kada shvati da i on ima svoje tajne. I njegove tajne ne žele da ga oslobode. Oslobodi me

~ 327 ~ Knjigoteka


Laurelin Paige Hudson