Jamie mcguire 1 divna propast

„Sad imaš izgovor", slegao je ramenima. Bio je odbojno siguran da ću se predomisliti. „Nisam uopšte želela da idem."

Izgubio je strpljenje. „Samo želim da razjasnim; ne želiš da ideš na žurku parova.

Trevis želi da ide, pozvao te je i ti ne želiš da mu otkažeš da bi išla sa mnom, iako u početku uopšte nisi želela da ideš?"

Bilo mi je teško da mu pogledam u ljutite oči. „Ne mogu to da mu uradim, Parkere, žao mi je." „Razumeš li šta je žurka za parove? Tamo ideš sa svojim dečkom."

Zbog tog pokroviteljskog tona sva empatija prema njemu je nestala. „Pa, ja nemam dečka, pa tehnički ne bi trebalo da idem uopste. „Mislio sam da ćemo pokušati ponovo. Mislio sam da imamo nešto." „Pa, pokušavam." „Šta očekuješ da uradim? Da sedim kod kuće sam dok si ti na žurci mog bratstva s nekim drugim? Treba li da pozovem neku drugu devojku?" „Možeš da radiš šta želiš", odbrusila sam ozlojeđena njegovom pretnjom.

Podigao je pogled i odmahnuo glavom. „Ne želim da idem s drugom devojkom." „Ne očekujem od tebe da ne ideš na sopstvenu žurku. Videćemo se tamo." „Želiš da pozovem neku drugu? A ti ideš s Trevisom. Zar ne uviđaš koliko je to besmisleno?"

Prekrstila sam ruke, spremna za svađu. „Rekla sam mu da ću ići i pre nego što smo ti i ja izašli, Parkere. Ne mogu da mu otkažem." „Ne možeš ili ne želiš?" „Svejedno. Žao mi je što ne razumeš." Otvorila sam vrata Morgana i Parker je stavio ruku na moju. „Dobro", pomireno je uzdahnuo. „Ovo je očigledno pitanje kojim ću morati da se pozabavim. Trevis ti je jedan od najboljih prijatelja, razumem. Ne želim da to utiče na naš odnos, u redu?" ,,U redu", klimnula sam glavom.

Otvorio je vrata i rukom mi pokazao da udem, ali me je pre toga poljubio u obraz. „Vidimo se u sredu u šest?" ,,U šest", potvrdila sam i mahnula dok sam se pela stepenicama. Amerika je izlazila iz kupatila kad sam se pojavila iza ugla i oči su joj zasvetlele kad me je prepoznala. „Hej, ribice! Kako je prošlo?" „Prošlo je", odgovorila sam klonulo. „O-o." „Nemoj da kažeš Trevisu, dobro?"

Frknula je. „Neću. Sta se dogodilo?" „Parker me je pozvao na žurku parova."

Amerika je zategla peškir. „Nećeš ispaliti Trevisa, zar ne?" „Neću, i Parker nije srećan zbog toga." „Što je razumljivo", klimnula je glavom. ,A takođe je i prokleto loše.“ Prebacila je duge, mokre pramenove plave kose preko ramena i kapi vode su joj se slivale preko gole kože. Bila je sva protivrečna. Upisala se na Istern da bismo mogle zajedno da se preselimo. Bila je moja samozvana savest i trebalo je da uskoči ako popustim pod svojim urođenim sklonostima da iskočim iz koloseka. Veza s Trevisom je bila upravo suprotno svemu o čemu smo razgovarale, a sad je postala njegova najvatrenija obožavateljka.

Naslonila sam se na zid. „Da li bi se ljutila kad ne bih uopšte išla?"