У Србији, најстарије трагове насељености налазимо у Ђердапској клисури: Лепенски вир и винчанска култура.
Ђердапска клисура
Aрхеолошко налазиште Лепенски вир
ИСТРАЖИ И ТИ! Како су изгледала насеља у прошлости? Како су географски услови утицали на изглед насеља и које врсте материјала су људи користили за изградњу стамбених објеката?
66
Лепенски вир је настао у периоду од 9500. до 7200. године пре наше ере. Простор у Ђердапској клисури се насељавао због добрих услова за живот. У односу на низијске делове засуте муљем, песком и шљунком и изложене суровим климатским условима, простор Ђердапа је имао блажу климу због изолованости од планинске околине. Прва насеља становништва ових заједница настала су на речним терасама. Насеља су грађена по одређеним правилима. Трг и велика кућа су се налазили у центру насеља, а остала станишта су била распоређена око њих у редовима. По распореду кућа и мрежи путева подсећају на мале градове. У насељима су, поред стамбених објеката, постојала и места за светилишта, гробове и остале свакодневне активности и појединаца и заједнице. Значај овог археолошког налазишта је у томе што нигде у Европи нису пронађени остаци који омогућавају целовиту реконструкцију културе, уметности и друштва из тог периода.
Винчанска култура настала је у периоду млађег каменог доба у трајању од 5500. до 3200. године пре нове ере. Културни преображај је настао као резултат климатских промена. Суву и хладну Илустрација винчанског насеља континенталну климу заменила је блажа и топлија клима. Насеља су подизана на благим брдовитим странама. Остаци ове културе присутни су у околини Београда, код насеља Винча и сматрају се најнапреднијом праисторијском културом у свету. Први градови у Европи су обично грађени на одбрамбеним узвишењима, као што су Рим и Москва или на обалама и ушћима река, због трговине, као што су Београд, Париз и Лондон. У градовима је до 1800. године живело само 3% светског становништва, а 1900. године 10%. Бржи развој градова бележи се после Прве индустријске револуције крајем 18. и почетком 19. века. Пораст броја становника у градовима дешава се у доба проналаска парне машине и развоја индустриje и трговине. У 19. веку постојала су само два милионска града: Лондон и Париз. Градови који имају обележја савремених градова развијају се прво у државама западне Европе, а затим у Америци, Азији и Аустралији. Изузетно је брз развој градова после Другог светског рата и та појава назива се урбана експлозија.