Page 14

У средњем веку црква је имала снажан утицај на развој науке и у том периоду су потиснута и одбачена дотадашња картографска знања. Међутим, арапски картограф Ал Идризи обнавља и поново користи у науци античка картографска знања. Он је, између осталог, дао и картографски опис Београда и Цариградског друма. Крајем средњег века дешавају се велике промене у привредним делатностима, што подстиче потребу за новим географским открићима. Велика географска открића утичу на упознавање и картографско приказивање далеких и непознатих предела. Картографске описе новооткривених предела радили су истраживачи и морепловци, а научну потврду таквих карата, скица и планова урадили су картографи у каснијем периоду. То је допринело унапређивању географских и картографских знања.

Ал Идризијева карта

Изглед карте из 16. века

Савремена картографија своје зачетке имала је у 16. и 17. веку. Картографи из тог периода започели су нову еру у исцртавању карата Земље, користећи истраживања морепловаца. Те карте верније и са већом математичком прецизношћу представљају новооткривене пределе. Са развојем науке и технике усавршава се начин израде карата, па се још једном у пракси потврђује тврдња да је картографија наука, техника и уметност. Потребе науке, војске и свакодневног живота људи постављале су пред картографију различите захтеве у вези са израдом карата. Дигитална картографија се заснива на изради и коришћењу карата у електронском (дигиталном) облику. Погодност дигиталних карата је могућност брже промене садржаја и предвиђања догађаја променом података. На њу лакше и брже могу да се уцртавају додатни географски елементи (насеља, рударски копови, фабрике). 16

Profile for Aleksandra Stanisic

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje  

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje  

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje

Advertisement