Page 1


ВОД ИЧ КРОЗ УЏБЕН ИК

4

Насеља На почетку сваког поглавља налази се кратак опис онога што ћеш учити у свакој наставној области.

НАУЧИЋЕШ: афски положај насеља; ш геогр зира нали а а •д

ијају и каква је подел асеља разв о се н а • как сеља у Србији, Европи и Свету; на становништво својим активно стима • како асеља и развој њи ути на развој н хових функ че ција .

Свака лекција започиње мотивационим питањем. 4.1

(

Појам и настанак првих насеља • Како су нaстала прва насеља на Земљи? • Који природни услови утичу на формирање насеља? • Како раст броја становника утиче на формирање насеља? Насеља су места привремене или сталне територијалне концентрације људи и кућа. Постоје различите дефиниције појма насеља кроз историју у различитим деловима света. А и сама насеља се међусобно веома разликују. Највеће разлике између насеља у одређеним деловима света уочавају се у начину постанка насеља, броју становника у насељима, површини насеља, њиховом изгледу и функцијама.

Занимљивости у лекцијама су јасно истакнуте.

ЗАНИМЉИВОСТ

Јерихон се сматра најстаријим градом на свету. С порастом броја становника и економским развојем Претпоставка да је то један од нека насеља постају све већа и од села настају варонајстаријих градова света заснива се шице и градови. на археолошким остацима кућа из 10. миленијума пре нове ере. Имао је око 3000 Најстарији трагови неолитских насеља у Европи становника. Постојао је у условима пустињске потичу из периода 7. и 6. миленијума пре н. е. Најклиме. Становништво је користило природна старијим градом на свету сматра се Јерихон, који богатства у виду соли, сумпора и соде, којих је је настао пре 11.000 година, недалеко од ушћа реке било у великим количинама, као последица Јордан у Мртво море. климатских одлика. Град је представљао Прве камене зграде у Европи појављују се у 4. милезначајан саобраћајни пункт. Преко њега нијуму пре н. е. Посматрано на нивоу читаве планете, се превозила со из Мртвог мора, могу се запазити знатне разлике у временском периоду руде и минерали из Анатолије, настанка првих градова. На простору Европе најстарији шкољке из Црвеног трагови насеља постоје на Балканском полуострву. Најраније мора. насељени простори су и део Апенинског полуострва и простор северне Француске. Постанак првих градова на простору Латинске Централни део града у Америке у вези је са развојем древних цивикоме су се спроводили лизација Маја, Астека и Инка. Први градоверски обреди ви настали су на полуострву Јукатан, Мексичкој висоравни и Андима.

На формирање сталних насеља утицао је прелазак људи са сакупљачких активности на произвођачке делатности. Људи почињу да се баве припитомљавањем и гајењем животиња и земљорадњом. То је утицало на потребу да се насељавају и задржавају на одређеној територији, што је довело до стварања првих насеља. Насеља настају због потребе људи да буду у заједници и да на тај начин Праисторијска сојеница у Италији олакшају себи живот. Настанак првих насеља и земљорадничких друштава био је у плодним долинама великих река: Тигра и Еуфрата, Нила, Инда, Хоангхоа и Јангцеа. Куће у тим насељима су грађене само од природног материјала: дрвета, трске, прућа и камена.

Град Маја у Мексику

Реконструкција куће у насељу Лепенски вир

64

Последње утврђење Инка у Андима – Мачу Пикчу

Град Астека на Мексичкој висоравни

65


САЗНАЈ ВИШЕ Подела тешке и лаке индустрије:

(

(

(

(

(

електронска индустрија

машинска индустрија

(

Лака индустрија

прехрамбена индустрија

металска индустрија

дрвнопрерађивачка индустрија

индустрија дувана

лака хемијска индустрија

САДА ЗНАM Индустрија обухвата производњу енергије, искоришћавање минералних сировина и прераду сировина минералног, биљног и животињског порекла у готове производе. Развој индустрије утиче на промене у географској средини: искоришћавањем природних ресурса, концентрацијом индустрије, загађењем животне средине и просторном променом структуре насеља. Према намени производа индустрија се дели на тешку и лаку. Тешка индустрија обухвата индустријске гране које се баве производњом средстава и материјала потребних у даљем процесу производње. Лака индустрија се бави производњом средстава за свакодневну употребу и широку потрошњу. Индустријализација је процес развоја индустрије.

Овим питањима проверићеш своје знање.

ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

1. Чиме се бави индустрија? 2. Како развој индустрије утиче на промене

индустрија

у географском простору? 3. Како индустрија делује на животну средину? 4. Како се дели индустрија? 5. Шта производи тешка, а шта лака индустрија? 6. Шта је индустријализација?

природни ресурси тешка индустрија лака индустрија индустријализација

98

( Воде Европе

ИСТРАЖИ И ТИ! Који је економски значај великих европских река? Представи резултате истраживања презентацијом.

• Како настаје река? • Који су елемeнти речног тока? • Шта је речни слив? • Шта је речни систем? • Шта је речна мрежа? • Како количина падавина утиче на густину речне мреже, а како на водостај?

Главна изворишта европских река налазе се на Алпима, Карпатима и Валдајском побрђу у Русији. Реке Европе припадају различитим морским и океанским сливовима.

Волга заузима прво место у Европи по дужини речног тока, са дужином око 3690 km. Извире на подручју Валдајског побрђа, где између малих узвишења и шума тече много река у правцу Руске низије. Волга има око 200 притока, а највеће су Ока и Кама.

о к е а н а

р чо Пе

Aтлантски окан Балтичко море Северни ледени океан

к

Каспијско језеро

е

а

н

о

Средоземно море

Слив Црног мора обухвата слив Дунава са његовим притокама, реке Дњепар и Дњестар и реку Дон у сливу Азовског мора, које је део Црног мора.

Волга Зап . Дви на

ти

т

чк

с

ом о

к

ре

и

Црно море

н

Ба Ла

А

а

О др

Во лга

н

а

на

Дњ епар

Дњ ес

тар

Ти са

Дунав

До

т

Се Лоар

л

Ви сла

ба

л

а

Те мза

к ијс сп Ка

По

Сава

С

р

е

д

о

з

е

м

н

о

в

на

Ду

Марица

м

о

р

е

ре Црно мо

о

Дуро

Тежо

ер јез

Рона

о

Рајна извире у Алпима на висини од око 2000 m, протиче кроз Боденско језеро и тече према северу. У горњем делу тока има одлике планинске 156 реке, а дужи део тока је претежно равничарски.

л е д е н и

н и в е р С е

ро Еб

Река Рона извире из Ронског ледника

Сливу Средоземног мора припадају реке које су углавном кратке и имају велика колебања водостаја током године. Због високих температура и мале количине падавина у летњем периоду многе реке пресуше. У рекама које теку према југу највише воде има у зимском периоду године. Најдуже реке су: Ебро, Рона, По, Неретва, Струма и Марица.

Слив Каспијског језера због мале количине падавина има слабије развијену речну мрежу, али су простране низије омогућиле стварање дугих речних токова. Водостај ових река током године је неуједначен. У пролеће, када се отапа снег и почну кише, водостај река порасте. Водостај је низак у току лета и јесени, због суша и високих температура. Најзначајније реке које припадају сливу Каспијског језера су Волга и Урал.

Сливу Балтичког мора припадају реке Њемен, Висла, Одра и Западна Двина. Ове реке нису дугих токова као реке источне Европе, а водостај им се колеба током године.

јна Ра

Слив Атлантског океана има густу речну мрежу, због велике количине падавина. Реке су богате водом, а водостај је уједначен током године. Услед благих зима реке се не леде. Због веома ниске обале Западноевропске низије реке имају естуарска ушћа. Реке су добро повезане каналима и због тога су током целе године пловне. Сливу Атлантског океана припадају Рајна, Темза, Лаба, Сена, Лоара, Гарона, Дордоња, Жиронда, Дуро, Тахо, Гвадијана Река Сена протиче кроз Париз и Гвадалкивир.

На крају сваке лекције налазе се најважнији појмови, који су у тексту означени задебљаним словима.

У рубрици Истражи и ти ! ћеш пронаћи задатке које можеш радити самостално или у групи.

Различите географске карте у уџбенику олакшаће ти разумевање географских појава и објеката на Земљи. 7.4

На крају сваке лекције налазе се основне информације које треба да знаш.

индустрија коже, гуме и обуће

(

(

(

Тешка индустрија

електротехничка индустрија

(

У рубрици Сазнај више пронаћи ћеш додатне информације у вези са садржајем лекције.

текстилна индустрија

(

металургија

(

тешка хемијска индустрија

Дунав је међународна река, друга по величини у Европи. Извире на источним падинама Шварцвалда, на висини од 1000 m. У горњем делу тока тече углавном од запада према истоку, има одлике планинске реке, са максималном количином воде током лета. Воду добија од отопљеног снега и леда и великог броја прито- Извор Дунава ка које теку са Алпа. По уласку у Панонску низију Дунав мења правац свог тока од севера ка југу. Средњи, равничарски део тока одликује се великом количином воде која споро тече. 157


Квалитетан одабир фотографија у уџбенику ће ти помоћи да успешно савладаш градиво.

Бежични саобраћај служи за пренос информација преко радија, телевизије и мобилних телефона. Информациони саобраћај се обавља преко интернета. То је назив за телефонске, сателитске и кабловске везе које спајају компјутерске системе широм света. Створио је нове могућности за пренос информација, посао и повезивање људи.

QR код упућује на занимљиве интернет адресе.

Туристичке вредности које утичу на развој туризма могу бити природне и друштвене (антропогене). Природне туристичке вредности су планине, извори термалне воде, језера, реке, пећине, клисуре и кањони. Друштвене или антропогене туристичке вредности су културно-историјски споменици (манастири, цркве, тврђаве), разне манифестације (концерти, конгреси), етно-села, археолошки локалитети.

Туризам Туризам је делатност која обухвата путовања и боравак људи ван места становања, ради одмора, рекреације и лечења, обиласка природних лепота и културно-историјских знаменитости. За развој туризма потребно је поседовати одређене природне и друштвене услове. Он зависи од развоја саобраћаја, услужних делатности, изградње саобраћајница и изградње пратећих објеката (хотели, рекреациони и спортски објекти, установе културе и науке).

Калемегданска тврђава

Дрвенград, етно-село на Мокрој гори

Манастир Студеница

Према врсти туристичких вредности које се посећују туризам може бити: приморски, планински, спелеолошки, ловни, риболовни, фото-сафари, бањски, језерски, речни, градски, туризам на селу, ходочаснички. ИСТРАЖИ И ТИ! Колмар, градски туризам у Француској

Истражи туристичке вредности свог краја и направи презентацију о томе.

Грчко острво Санторини

Према територији на којој се обавља, туризам се дели на домаћи и међународни. Домаћи или унутрашњи туризам одвија се унутар једне државе, а међународни или инострани на територији других држава. Транзитни туризам обављају путници који посете природне или друге знаменитости државе кроз коју путују ка свом одредишту.

www.serbia.travel

Јерусалим, верски центар за три религије: јудаизам, хришћанство и ислам

Туризам позитивно утиче на географску средину и развој туристичке регије. Пре свега, подстиче улагање новца у развој услужних делатности и запошљавање радне снаге. Ова делатност захтева велика улагања у животну средину ради очувања природних и друштвених туристичких вредности. Због тога је битно успоставити равнотежу између туристичког развоја и побољшања животне средине. Долазак страних туриста има велики значај за државу коју посећују. Новац који потроше страни туристи може се уложити у развој државе. Копаоник, најпосећенија планина у Србији

Ресавска пећина

102

103

ГЕО ПОЈАМ 180o

160o

140o

120o

100o

80o

60o

40o

20o Западно 0o Источно 20o

40o

60o

80o

100o

120o

140o

160o

180o

160o

80o

Северн

80o

и поларни

к

60o

60o

40o

40o

Северни повратник

20

o

20o

Екватор

0o

20o

ЛЕГЕНДА ик

Јужни повратн

преко 45 година

20o

40 до 45 35 до 40

40o

30 до 35

40o

25 до 30 20 до 25 15 до 20

60o 60o

к Јужни поларни

0 80o

(km)

80o 180o

160o

140o

120o

100o

80o

60o

40o

20o

0o

20o

40o

60o

80o

100o

120o

140o

160o

180o

160o

Карта старосне структуре становништва света

Број становника који припада одређеној старосној групи и полу приказује се посебном врстом графикона који се назива полно-старосна пирамида. Десна страна пирамиде означава старосну структуру женског становништва, а лева страна пирамиде означава старосну структуру мушког становништва. Разликујемо три основна типа полно старосних пирамида: прогресивни тип, стационарни тип и регресивни тип полно-старосне пирамиде. Прогресивни тип пирамиде је троугласта пирамида која се правилно сужава ка врху. Има широку основу, која означава висок удео младог становништва, а сужење при врху и висина пирамиде указују на мању просечну дужину живота. Такву пирамиду имају земље Африке, Азије и Латинске Америке.

Прогресивни тип пирамиде

Гео појам нуди објашњење за речи са којима се први пут сусрећеш у настави географије.

Стационарни тип је пирамида звонастог облика са уском основом и врхом. Она указује на природни прираштај близак нули и низак наталитет и морталитет. Удео зрелог становништва је висок и животни век становништва је дужи. Овакав тип пирамиде имају развијене државе Европе. Стационарни тип пирамиде

5000

0o

Шенгенски уговор представља правни основ за постепено укидање унутрашњих граничних контрола између држава потписница и увођење слободе кретања за сва физичка лица држављане земаља потписница, држава чланица Европске уније или трећих земаља.

51

Приликом обраде нових тема и лекција, подршку ћеш пронаћи у различитим картама, графичким приказима и табелама.


С А ДРЖ А Ј 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА__ _____________ 9 1.1 Друштвена географија, предмет проучавања и подела______________________ 10

2. ГЕОГ РАФСК А К АРТА__________________ 13 2.1 Појам карте и њен развој кроз историју___________________________________ 2.2 Елементи карте _______________________________________________________ 2.3 Картографска и географска мрежа_______________________________________ 2.4 Размер и размерник___________________________________________________ 2.5 Методе за представљање рељефа на карти________________________________ 2.6 Оријентација у простору________________________________________________

14 18 22 26 31 33

3. С ТАНОВНИШТВО_ _ ___________________ 37 3.1 Основни појмови о становништву________________________________________ 3.2 Природно кретање становништва________________________________________ 3.3 Миграције становништва_______________________________________________ 3.4 Структуре становништва________________________________________________ 3.5 Друштвено-економска структура становништва____________________________ 3.6 Савремени демографски процеси у Србији, Европи и свету__________________

38 42 46 50 54 59

4. НАС Е ЉА____________________________ 63 4.1 Појам и настанак првих насеља__________________________________________ 4.2 Географски размештај и положај насеља__________________________________ 4.3 Tипови насеља и урбанизација__________________________________________ 4.4 Унутрашња структура града и односи са околним простором________________ 4.5 Село и рурални процеси________________________________________________

64 68 73 78 82

5. ПРИВРЕ Д А__________________________ 85 5.1 Развој и подела привреде_______________________________________________ 86 5.2 Пољопривреда и географски простор____________________________________ 90 5.3 Индустрија и географски простор________________________________________ 95 5.4 Саобраћај, туризам и географски простор_________________________________ 99 5.5 Ванпривредне делатности_____________________________________________ 105 5.6 Развијени и неразвијени региони и државе у свету ________________________ 108 5.7 Одрживи развој______________________________________________________ 111


6. ДРЖ АВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ_ 115 6.1 Појам и географски положај државе_____________________________________ 6.2 Величина државе и функције државних граница__________________________ 6.3 Облик владавине и главни град_________________________________________ 6.4 Политичко-географска карта света после Другог светског рата______________ 6.5 Територијални интегритет и спорови____________________________________ 6.6 Интеграциони процеси________________________________________________

116 119 124 128 131 134

7. ГЕОГ РАФИЈА ЕВРОПЕ________________ 137 7.1 Географски положај и границе Европе___________________________________ 7.2 Природне одлике Европе______________________________________________ 7.3 Клима Европе________________________________________________________ 7.4 Воде Европе_________________________________________________________ 7.5 Становништво и насеља Европе________________________________________ 7.6 Привредне одлике Европе_____________________________________________ 7.7 Географске регије Европе______________________________________________

138 142 148 156 160 166 171

РЕЧНИК ПОЈМОВА____________________ 175 ЛИТЕРАТ УРА__ ________________________ 181


1

Друштво и географија

НАУЧИЋЕШ: твена географија; ава друш ч у о р ап • шт а друштвена географ развијал ија; е с о • как је друштвеногеографске обла сти • на ко

се де ли.


1.1

географија, ( Друштвена предмет проучавања и подела • Како је географија добила име? • Ко је први употребио реч географија? • Шта проучава физичка географија?

Друштвена географија – предмет проучавања ГЕО ПОЈАМ У петом разреду си научио/-ла да је географија наука која проучава површину Земље, просторне и друштвене објекте, појаве и процесе у географском омотачу и њихову међусобну зависност. Географија је настала и у почетку се развијала Друштвени објекти су као природна наука. Али са убрзаним развојем привреде, повећавањем броја објекти које човек гради. Тим објектима припадају становника на Земљи, сеоских и градских насеља, она постаје и друштвена саобраћајнице, фабрике, наука. Друштвена географија проучава становништво, насеља и привреду, рудници, зграде. као и узајамне односе и везе између њих. Како је улога човека у савременом свету све већа, повећава се и шири обим проучавања друштвене географије. Географски омотач је Данас је географија јединствена по томе што је и природна и друштвена наука. простор на Земљи који обухвата литосферу, атмосферу, хидросферу и биосферу.

Подела друштвене географије Друштвена географија обухвата: географију становништва, географију насеља, политичку географију и економску географију.

(

Географија насеља

Политичка географија

(

(

Географија становништва

Друштвена географија

(

Економска географија

Географија становништва проучава кретање броја становника на Земљи, структуру и просторни распоред становништва. Она је најзначајнија дисциплина друштвене географије због тога што становништво својим активностима утиче на већину промена у простору.

10


Географија насеља проучава начин постанка насеља, типове и врсте насеља, њихов развој и улогу у географском простору. Дели се на географију сеоских насеља или руралну географију и географију градских насеља или урбану географију.

Беч главни град Аустрије

Село у Војводини

Политичка географија објашњава настанак држава, њихов развој и проблеме са којима се државе суочавају. Економска географија проучава настанак, развој и размештај људских делатности у географској средини.

Људи граде насеља, саобраћајнице, фабрике и стварају пољопривредне области.

Средином 19. века у области географије издваја се посебна научна дисциплина – географија човека или антропогеографија, која се бави односима људског друштва и природе. Предмет проучавања географије проширен је новим истраживачким методама па је тако настала савремена друштвена географија. Проблеми савременог друштва које проучава друштвена географија су: неравномеран пораст броја становника и размештај становништва на Земљи, велика миграциона кретања становништва, убрзано нестајање села и развој и раст градова, промене државних граница, ратни сукоби који настају због контроле резерви воде, плодног земљишта, руда и резерви нафте. 11


Промене државних граница

(

(

Убрзано нестајање села и развој и раст градова

(

Неравномеран пораст броја становника и размештај становништава на Земљи

Предмет проучавања друштвене географије

( (

Велика миграциона кретања становништва

Узроци и последице ратних сукоба који настају због контроле природних богатстава

Овако сложене савремене појаве и процесе није могуће објаснити без друштвене географије. Друштвена географија у својим истраживањима често користи достигнућа природних наука (геологије, физике, биологије, медицине), али и друштвених наука (историје, етнологије, социологије, економије).

САЗНАЈ ВИШЕ Јован Цвијић (1865–1927) оснивач је географије у Србији. Студирао је у Београду, а докторирао у Бечу. Бавио се физичком географијом и антропогеографијом. Проучавао је становништво, сеоска и градска насеља на Балканском полуострву. Јован Цвијић је 1893. године основао Географски завод Филозофског факултета, данашњи Географски факултет, а са осталим географима основао је Српско географско друштво 1910. године у Београду. То је била прва установа те врсте на Балкану. САДА ЗНАM Друштвена географија проучава становништво, насеља и привреду, као и узајамне односе и везе између њих. Географија становништва проучава кретање броја становника на Земљи, структуру и просторни распоред становништва. Географија насеља проучава начин постанка насеља, типове и врсте насеља, њихов развој и улогу у географском простору. Политичка географија објашњава настанак држава, њихов развој и проблеме са којима се државе суочавају. Економска географија проучава настанак, развој и размештај људских делатности у географској средини. Географија човека или антропогеографија се бави односима и везама између људског друштва и природе. ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

1. Како се дели друштвена географија? 2. Како се друштвена географија развијала

друштвена географија географија становништва географија насеља политичка географија економска географија географија човека

почетком 20. века?

3. Објасни због чега је географија и природна и

12

друштвена наука. 4. Чиме се бави географија становништва? 5. Шта проучава географија насеља? 6. Шта проучава политичка географија?


2

Географска карта

НАУЧИЋЕШ: еографски ематичко г т а м ш еђује ката на Земљи; р д о бје • да ложај о по ачиш и анализираш аш, тум т и ч ематске карте; • да егеографске и т т опш оријентишеш у простору кори • да се стећи у карту и сателитск к с ф а ком р г о е е нави г гацио пас, не си стем е.


2.1

карте и ( Појам њен развој кроз историју • Како су изгледале прве географске карте? • Због чега нам је потребан план града? • Шта је утицало на развој картографије?

Појам карте Географска карта је умањени, математички приказ Земљине површине или неког њеног дела на равној површини. На њој су помоћу картографских знакова и боја приказани природни и друштвени објекти (планине, реке, насеља, путеви, пруге...). Карта има већу практичну примену од глобуса јер је можемо носити са собом, окачити на зид и једноставно користити у географском кабинету, код куће и у природи. Картографија је наука која проучава садржај карата и начине израде и коришћења географских карата.

Развој карте кроз историју Приказивање делова Земљине површине почело је веома давно. Како је човек стицао сазнања о непознатом географском простору, у његовој свести су се формирали први географски појмови, које је он онда цртао на пећинским зидовима. Праисторијски цртежи помагали су у оријентацији у простору и били су основ за настанак географских карата. На зидовима пећина пронађени су цртежи ловних подручја и окружења у којима је живео тадашњи човек. Један од најстаријих цртежа који представља плaн локалне средине израђен је у Месопотамији пре 6000 година. Пећински цртеж ловног подручја

Од бројних старих „картографских приказа” треба истаћи Мајкопску вазу, која је пронађена у Кини. Направљена је од сребра са изгравираним цртежима ловног подручја и потиче из трећег миленијума пре нове ере. Овакви картографски покушаји представљају увод у нови начин посматрања простора и околине, онако како су те појаве људи запажали у простору. Народи старог века, Египћани, Вавилонци, Асирци, Хиндуси, приказивали су своју околину на картама. Од пронађених предмета из тог периода, најзначајнији су: • Староегипатска карта Нубијских рудника злата израђена на папирусу,

Староегипатска карта Нубијских рудника злата

14


• Вавилонска карта света на глиненој плочи, која обухвата елементе као што су реке, положај града, планине. Античка географија дала је значајна географска и картографска достигнућа која ће утицати на стварање картографије као науке. Томе су посебно допринели значајни грчки филозофи који су се бавили и картографијом. Међу њима се истичу Анаксимандар и Хомер. Анаксимандар је израдио прву карту тадашњег света. На тој географској карти у центру је била Грчка, окружена деловима Европе и Азије и њима познатим државама које се налазе поред мора.

Вавилонска карта света на глиненој плочи

Хомер је у свом картографском приказу представио и један део ЗАНИМЉИВОСТ Јадранског мора. Једна од важнијих географских карата била је Пoјтингерова карта. Ову карту израдио је средњовековни картограф Пoјтингер по угледу на римске карте. Она има велики Kарта Хомерове представе света значај због начина израде, као и садржаја који обухвата. Њена вредност је у томе што детаљно представља путну мрежу, насеља, тврђаве и логоре римске војске, реке Картографија у старом Риму развија се са и језера. Обухвата простор од Британских острва ширењем римске империје и изградњом путева на западу до реке Ганг на истоку. На њој на новоосвојеним територијама. Тако настају се налазе и прикази Балканског путне карте, које су приказивале римске територије полуострва. и путеве који су водили кроз њих.

Kарта представе света Римљана

15


У средњем веку црква је имала снажан утицај на развој науке и у том периоду су потиснута и одбачена дотадашња картографска знања. Међутим, арапски картограф Ал Идризи обнавља и поново користи у науци античка картографска знања. Он је, између осталог, дао и картографски опис Београда и Цариградског друма. Крајем средњег века дешавају се велике промене у привредним делатностима, што подстиче потребу за новим географским открићима. Велика географска открића утичу на упознавање и картографско приказивање далеких и непознатих предела. Картографске описе новооткривених предела радили су истраживачи и морепловци, а научну потврду таквих карата, скица и планова урадили су картографи у каснијем периоду. То је допринело унапређивању географских и картографских знања.

Ал Идризијева карта

Изглед карте из 16. века

Савремена картографија своје зачетке имала је у 16. и 17. веку. Картографи из тог периода започели су нову еру у исцртавању карата Земље, користећи истраживања морепловаца. Те карте верније и са већом математичком прецизношћу представљају новооткривене пределе. Са развојем науке и технике усавршава се начин израде карата, па се још једном у пракси потврђује тврдња да је картографија наука, техника и уметност. Потребе науке, војске и свакодневног живота људи постављале су пред картографију различите захтеве у вези са израдом карата. Дигитална картографија се заснива на изради и коришћењу карата у електронском (дигиталном) облику. Погодност дигиталних карата је могућност брже промене садржаја и предвиђања догађаја променом података. На њу лакше и брже могу да се уцртавају додатни географски елементи (насеља, рударски копови, фабрике). 16


САЗНАЈ ВИШЕ Примена компјутера изузетно је утицала на развој картографије. Обрада авионских и сателитских снимака компјутерским техникама и методама омогућава да се све промене на површини Земље (сеча шума, исушивање мочвара, преграђивање река, изградња насеља и саобраћајница) одмах пренесу и на географске карте. Географски информациони систем (ГИС) јесте савремено средство за израду карата, чување података, њихову анализу и приказивање у виду различитих карата, графикона и табела.

САДА ЗНАM Географска карта је умањени, математички приказ Земљине површине или неког њеног дела на равној површини. Картoграфија је наука која проучава садржај карата и начине израде и коришћења географских карата. Праисторијски цртежи помагали су у оријентацији у простору и били су основ за настанак географских карата. Античка географија дала је значајна географска и картографска достигнућа која ће утицати на стварање картографије као науке. Картографија у старом Риму развија се са ширењем Римске империје и изградњом путева на новоосвојеним територијама. Велика географска открића утичу на упознавање и картографско приказивање далеких и непознатих предела. Савремена картографија своје зачетке имала је у 16. и 17. веку. Картографи из тог периода започели су нову еру у исцртавању карата Земље, користећи истраживања морепловаца. Дигитална картографија се заснива на изради и коришћењу карата у електронском (дигиталном) облику.

ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Шта се приказује на географској карти? 2. Како су изгледале прве карте? 3. Зашто су праисторијски цртежи били

основа за развој картографије? 4. Како су велика географска открића утицала на развој карте? 5. Које су одлике античке картографије? 6. Због чега су људи у старом Риму израђивали карте? 7. Која су обележја савремене картографије? 8. Које су предности употребе дигиталне карте?

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

праисторијски цртежи географска карта картографија дигитална картографија

17


САЗНАЈ ВИШЕ Основни део сваког компаса је магнетна игла, чији је један део обојен црвеном бојом. Игла се слободно помера на осовини у кутији са стакленим поклопцем. Када се компас постави водоравно, магнетна игла се умири и показује правац север–југ, а обојени део игле усмерава се према северу. На магнетну иглу компаса утичу метални предмети и због тога компас није употребљив у саобраћајним средствима и у близини рудника са рудама метала.

САДА ЗНАM Оријентација у простору је одређивање страна света у односу на место на коме се налазимо, односно стајну тачку. У простору се можемо оријентисати помоћу: објеката у природи, компаса, карте и сателитских снимака. Компас служи за одређивање страна света у простору. Оријентисати карту значи поставити је тако да се правац севера на карти подудара са правцем севера у природи. Глобални позициони систем (ГПС) може да одреди тачну надморску висину, географску ширину и географску дужину на основу радара који су распоређени у орбити Земље.

ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Које појаве и објекте у природи користимо

за оријентацију у простору? 2. Која средства користимо за оријентацију у простору? 3. Шта је утицало на усавршавање средстава за оријентацију? 4. Како вршимо оријентацију карте? 5. Шта је глобални позициони систем? 6. Где се користи ГПС?

36

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

оријентација у простору компас оријeнтација карте глобални позициони системи


3

Становништво

НАУЧИЋЕШ:

ништва зависи од ског станов т е в с ј ешта стика простора; и м р з е т а к р ара • да одних к р при прираштај, струк природни т е в о м ц а р иона кретања и њ уре • пој ништва, миг ника н ихов а Земљи; знач ов број станов н а т ај с за

се развија солидарност измеђ у при • како п х, етничких, верских и к и т и ч и л ултур адника раз них г рупа .


3.3

( Миграције становништва • Који су узроци напуштања села? • Зашто велики градови привлаче становништво? • Зашто се трајно напуштају поједине државе? Миграција становништва је привремена или стална промена места боравка људи. Миграције становништва се насупрот биолошком кретању стaновништва означавају и као механичко кретање становништва. У овом процесу кретања становништво прелази одређена растојања и у различитим периодима мења место боравка. На основу периода у коме су се дешавале, разликујемо историјске и савремене миграције.

Мигранти на путу ка Европи

Историјске миграције су се дешавале у прошлости и допринеле су ширењу цивилизацијских достигнућа с једног на други континент. Овој врсти миграција припадају сеоба народа из средње Азије у Европу, сеоба Словена из области између Карпата, Урала и Балтичког мора у средњу Европу и на Балканско полуострво. С великим географским открићима почео је процес освајања и колонизације Африке, Азије, а затим Северне и Јужне Америке. После великих ратова који су се током историје дешавали на тлу Европе, почела су велика миграциона кретања из држава Европе у Америку и Аустралију. Државе које су имале највећи број исељеника (емиграната) биле су Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Ирска, Грчкa, Италија.

46

Приказ миграционих кретања у Европи


Савремене миграције настају из политичких разлога као што су ратови, политички и етнички прогони. Могу се десити и због природних непогода или природних катастрофа, као што су поплаве, суше, земљотреси, вулкани и еколошки проблеми на одређеној територији. Овај вид миграционог кретања сматра се присилним миграцијама. Због лоших услова живота, сиромаштва и незапослености становништво се исељава у економски развијеније области и државе. Миграције становништва које настају из економских разлога су добровољне. Према времену трајања миграције могу бити дневне, сезонске (месечне), годишње и трајне. Дневне миграције обављају ђаци и радници који због школе и посла путују из села у град или различите делове града. Сезонске миграције најчешће обављају радници који се сезонски ангажују на обављању послова као што су берба воћа, планинско сточарство, туристичке делатности и грађевинарство.

Сезонски рад на рецепцији хотела

Свакодневно путовање до посла

Сезонски рад у винограду

Трајне миграције подразумевају трајну промену места боравка и према правцу кретања могу се поделити на емиграцију и имиграцију. Емиграција је процес исељавања и трајног напуштања одређене територије. Имиграција је процес досељавања људи на одређену територију. Разлика између емиграције и имиграције једне земље назива се миграциони салдо.

47


ЗАНИМЉИВОСТ

Према удаљености односно распрострањености Интересантан је начин територије на којој се дешавају, разликујемо унууспостављања границе између трашње и спољашње миграције становништва. САД-а и Мексика. До деведесетих Унутрашње миграције се дешавају у оквиру једне година прошлог века то је била замишљена линија у песку. Услед илегалних државе. Могу бити локалне, које подразумевају миграција и нелегалних радњи (трговина кретање из једног у друго место у оквиру исте оружјем и дрогом), јавила се потреба за општине. Од унутрашњих миграција највише њеним успостављањем. Делови границе су су заступљене миграције из села ка градовима. затварани бодљикавом жицом, високим Спољашње миграције се одвијају између две металним зидовима, кулама за осветљавање државе или два континента. У већини случајева и челичним преградама. Касније је систем становништво се сели из слабије развијених делопраћења осавремењен коришћењем ва света и држава ка развијенијим континентима инфрацрвених камера, уређаја за и државама. Најзначајније имиграцијске земље су: ноћно осматрање, сензора САД, Немачка, Саудијска Арабија, Русија, Уједињени покрета и топлотних Арапски Емирати, Велика Британија, Канада, Француска, сензора у тлу. Аустралија, Шпанија. Највећи број емиграната долази из Индије, Мексика, Кине и Бангладеша. Табела бр. 4. Број миграната по континетима за период 2010–2015. године Континент

Број миграната

Европа

4.054.000.

Азија

-5.485.000.

Африка

-3.278.000.

Северна Америка

5.641.000.

Јужна Америка

-1.843.000.

Аустралија

910.000.

Последице миграција су бројне. Оне утичу на промену броја становника тако што се досељавањем повећава број становника, а исељавањем смањује број становника на некој територији или држави. Исељавање људи може да проузрокује низ тешкоћа у земљи из које се исељава становништво: недостатак радне снаге, смањење ИСТРАЖИ И ТИ! броја младог становништва које је у репродуктивном периоду. Зашто је у 19. веку Ирска била Дуготрајним емиграционим процесима на територији са које најпознатија емиграциона земља се одвија емиграција могу се изазвати депопулација и успоу свету? Какве последице је то рен привредни развој. Високо образовани људи одлазе из оставило на број становника у неразвијених држава, за које одлазак стручњака представља Ирској? велики губитак. Који су најчешћи узроци У Србији је годишњи одлазак младих и образованих људи, који савремених се сликовито назива „одлив мозгова” у просеку око 15.000. Помиграција? следице њиховог одласка виде се у недостатку образоване радне снаге и негативном природном прираштају. 48


САЗНАЈ ВИШЕ Пример савремених миграционих кретања је кретање становника из југозападне Азије ка Европи. Повод ових кретања било је ратно стање на подручју југозападне Азије, почетком 2011. године. Највећи број миграната, преко милион, дошао је на тло Европе 2015. године. Преко 50% миграната су чинили Сиријци. До Европе су дошли на два начина: морским и копненим путем. Преко Средоземног мора ушло је више од 970.000 емиграната, највише преко Грчке, Италије, Шпаније и Малте. Копненим путем је ушло нешто више од 35.000, и то преко Турске, Грчке, Бугарске и Србије .

САДА ЗНАM Миграција становништва је привремена или стална промена места боравка људи. На основу периода у којима су се дешавале разликујемо историјске и савремене миграције. Имиграција је процес усељавања на одређену територију. Емиграција је процес исељавања и трајног напуштања одређене територије. Унутрашње миграције се дешавају у оквиру једне државе. Спољашње миграције се одвијају између две државе или два континента. ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Каква је разлика између биолошког и механичког кретања становништва? 2. Како миграциони фактори утичу на кретање становништва? 3. Које су одлике историјских миграција? 4. Зашто настају савремене миграције? 5. Како се деле миграције према времену трајања? 6. Зашто долази до емиграције? 7. Шта је имиграција?

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

миграција становништва историјске миграције савремене миграције унутрашње миграције спољашње миграције емиграција имиграција

49


У погледу образовне структуре приметна је разлика између развијеног и неразвијеног дела света. Она се огледа у писмености и степену завршеног образовања. У новије доба битан део ове структуре подразумева вештину коришћења компјутера и интернета као предуслова који омогућавају уклапање у савремено друштво. Развој дигиталне компетенције код ученика

САДА ЗНАM Савремене демографске процесе у Србији сагледавамо пратећи промене у природном прираштају, миграционим кретањима и структури становништва. Број становника на Земљи у другој половини 20. века нагло је порастао. Тај процес се назива демографска експлозија . Распоред становништва на Земљи је неравномеран. На северној хемисфери живи 90% популације, од тога највише у појасу од 20°–40° северне географске ширине. Механичко кретање светског становништва анализира се посматрањем емиграционих и имиграционих подручја. Правило је да економски развијене области привлаче велики број миграната. Просечна старост на нивоу света износи 29,6 година. Неразвијени делови света се одликују младим становништвом, док је у развијеним деловима старост знатно већа. У погледу расне структуре најбројнија је европеидна раса (43%), затим монголоидна (19%), па негроидна (7%). У религијској структури доминира хришћанство (34%), а следе га ислам (19%) и хиндуизам (14%). ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Зашто долази до наглог пораста броја становника на Земљи? 2. Које су одлике природног прираштаја становништва у Србији? 3. Које су последице емиграције младог становништва из Србије? 4. Која су највећа емиграциона и имиграциона подручја света? 5. Објасни структуру становништва света? 6. Какве су пројекције кретања светског становништва? 7. Које мере популационе политике се примењују у Србији? 62

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

број становника распоред становништва пројекције становништва популациона политика


4

Насеља

НАУЧИЋЕШ: графски положај насеља; о е г ш ра лизи а н а • да азвијају и каква је п одела насеља р е с о • как сеља у Србији, Европи и Свету; на становништво својим активно • како стима асеља и развој њи н ј о в з ути а р а н хових функ че ција .


4.1

( Појам и настанак првих насеља • Како су нaстала прва насеља на Земљи? • Који природни услови утичу на формирање насеља? • Како раст броја становника утиче на формирање насеља? Насеља су места привремене или сталне територијалне концентрације људи и кућа. Постоје различите дефиниције појма насеља кроз историју у различитим деловима света. А и сама насеља се међусобно веома разликују. Највеће разлике између насеља у одређеним деловима света уочавају се у начину постанка насеља, броју становника у насељима, површини насеља, њиховом изгледу и функцијама.

На формирање сталних насеља утицао је прелазак људи са сакупљачких активности на произвођачке делатности. Људи почињу да се баве припитомљавањем и гајењем животиња и земљорадњом. То је утицало на потребу да се насељавају и задржавају на одређеној територији, што је довело до стварања првих насеља. Насеља настају због потребе људи да буду у заједници и да на тај начин Праисторијска сојеница у Италији олакшају себи живот. Настанак првих насеља и земљорадничких друштава био је у плодним долинама великих река: Тигра и Еуфрата, Нила, Инда, Хоангхоа и Јангцеа. Куће у тим насељима су грађене само од природног материјала: дрвета, трске, прућа и камена.

Реконструкција куће у насељу Лепенски вир

64


ЗАНИМЉИВОСТ

Јерихон се сматра најстаријим градом на свету. С порастом броја становника и економским развојем Претпоставка да је то један од нека насеља постају све већа и од села настају варонајстаријих градова света заснива се шице и градови. на археолошким остацима кућа из 10. миленијума пре нове ере. Имао је око 3000 Најстарији трагови неолитских насеља у Европи становника. Постојао је у условима пустињске потичу из периода 7. и 6. миленијума пре н. е. Најклиме. Становништво је користило природна старијим градом на свету сматра се Јерихон, који богатства у виду соли, сумпора и соде, којих је је настао пре 11.000 година, недалеко од ушћа реке било у великим количинама, као последица Јордан у Мртво море. климатских одлика. Град је представљао Прве камене зграде у Европи појављују се у 4. милезначајан саобраћајни пункт. Преко њега нијуму пре н. е. Посматрано на нивоу читаве планете, се превозила со из Мртвог мора, могу се запазити знатне разлике у временском периоду руде и минерали из Анатолије, настанка првих градова. На простору Европе најстарији шкољке из Црвеног трагови насеља постоје на Балканском полуострву. Најраније мора. насељени простори су и део Апенинског полуострва и простор северне Француске. Постанак првих градова на простору Латинске Централни део града у Америке у вези је са развојем древних цивикоме су се спроводили лизација Маја, Астека и Инка. Први градоверски обреди ви настали су на полуострву Јукатан, Мексичкој висоравни и Андима.

Град Маја у Мексику

Последње утврђење Инка у Андима – Мачу Пикчу

Град Астека на Мексичкој висоравни

65


У Србији, најстарије трагове насељености налазимо у Ђердапској клисури: Лепенски вир и винчанска култура.

Ђердапска клисура

Aрхеолошко налазиште Лепенски вир

ИСТРАЖИ И ТИ! Како су изгледала насеља у прошлости? Како су географски услови утицали на изглед насеља и које врсте материјала су људи користили за изградњу стамбених објеката?

66

Лепенски вир је настао у периоду од 9500. до 7200. године пре наше ере. Простор у Ђердапској клисури се насељавао због добрих услова за живот. У односу на низијске делове засуте муљем, песком и шљунком и изложене суровим климатским условима, простор Ђердапа је имао блажу климу због изолованости од планинске околине. Прва насеља становништва ових заједница настала су на речним терасама. Насеља су грађена по одређеним правилима. Трг и велика кућа су се налазили у центру насеља, а остала станишта су била распоређена око њих у редовима. По распореду кућа и мрежи путева подсећају на мале градове. У насељима су, поред стамбених објеката, постојала и места за светилишта, гробове и остале свакодневне активности и појединаца и заједнице. Значај овог археолошког налазишта је у томе што нигде у Европи нису пронађени остаци који омогућавају целовиту реконструкцију културе, уметности и друштва из тог периода.

Винчанска култура настала је у периоду млађег каменог доба у трајању од 5500. до 3200. године пре нове ере. Културни преображај је настао као резултат климатских промена. Суву и хладну Илустрација винчанског насеља континенталну климу заменила је блажа и топлија клима. Насеља су подизана на благим брдовитим странама. Остаци ове културе присутни су у околини Београда, код насеља Винча и сматрају се најнапреднијом праисторијском културом у свету. Први градови у Европи су обично грађени на одбрамбеним узвишењима, као што су Рим и Москва или на обалама и ушћима река, због трговине, као што су Београд, Париз и Лондон. У градовима је до 1800. године живело само 3% светског становништва, а 1900. године 10%. Бржи развој градова бележи се после Прве индустријске револуције крајем 18. и почетком 19. века. Пораст броја становника у градовима дешава се у доба проналаска парне машине и развоја индустриje и трговине. У 19. веку постојала су само два милионска града: Лондон и Париз. Градови који имају обележја савремених градова развијају се прво у државама западне Европе, а затим у Америци, Азији и Аустралији. Изузетно је брз развој градова после Другог светског рата и та појава назива се урбана експлозија.


САЗНАЈ ВИШЕ Вавилон – град је основан у 19. веку пре н. е. Брзо је израстао у културни и економски центар Месопотамије. Елементи вавилонске културе заснивају се на сумерским и хамитско-семитским изворима. Својим одликама оставио је неизбрисив траг у историји градова. Висећи вртови Вавилона су се нашли на листи 7 светских чуда. Радови математичара и астронома су утицали на развој египатске, грчке и арапске науке.

САДА ЗНАM Насеља су места привремене или сталне територијалне концентрације људи и кућа. Стална насеља настају због потребе људи да буду у заједници и да на тај начин олакшају себи живот. Најстарији трагови неолитских насеља у Европи потичу из периода 7. и 6. миленијума пре н. е. Лепенски вир је настао под утицајем природногеографских услова средине у којој се развија насеље у периоду од 9500. до 7200. године пре наше ере. Винчанска култура настала је у периоду млађег каменог доба у трајању од 5500. до 3200. године пре нове ере. Први градови у Европи су обично грађени на одбрамбеним узвишењима, обалама или на ушћима река. Бржи развој градова бележи се после Прве индустријске револуције крајем 18. и почетком 19. века. Урбана експлозија јесте појава која се односи на изузетно брз развој градова после Другог светског рата.

ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Шта је утицало на формирање првих

насеља? 2. Када настају прва насеља на свету? 3. Који је најстарији град на свету? 4. Које су одлике насеља и културе Лепенски вир? 5. Када је настала винчанска култура? 6. Шта је урбана експлозија?

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

насеља стална насеља градови Лепенски вир винчанска култура урбана експлозија

67


5

Привреда

НАУЧИЋЕШ: цај природних и друштвених фактор и т у ш а ра лизи азмештај привредних делатности; а н а р • да развој и на че на квалитет живот звој ути не ср а р о един • как е; е одрживи развој и због чега је • шта ј знача јан.


5.6

и неразвијени ( Развијени региони и државе у свету • Каква је разлика између развијених и неразвијених држава света? Свет је економски неравномерно развијен. Према развијености привреде, све државе можемо поделити на развијене и неразвијене. Узрок томе су различити историјски развој држава у прошлости и савремени економски односи међу државама.

Раднице на плантажи чаја у Индији

Једна од најуочљивијих подела света у економском смислу јесте подела на сиромашне и богате државе. Ова подела настала је у прошлости, као резултат владавине малог броја богатих и идустријализованих држава над многобројним државама које су биле њихове колоније. Колоније су удаљене прекоморске територије и државе које су биле у поседу европских земаља. Највише колонија имале су следеће државе: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Француска, Шпанија, Португалија. Државе колонизатори су на тим територијама успостављале војну и економску власт, како би искористиле њихова природна богатства, богатиле се и развијале своју привреду користећи јефтине сировине и радну снагу у колонијама. Државе које су биле под колонијалном влашћу су се знатно спорије економски развијале. То на светском нивоу доводи до стварања економски развијених и неразвијених делова света.

Економски развијени и неразвијени региони света Одлике високоразвијених делова света су: образована радна снага, развијена технологија и техника рада, поседовање природних ресурса, поседовање међународних компанија. Седам високо развијених земаља: САД, Јапан, Немачка, Уједињено Краљевство, Италија, Канада и Француска располажу са 50% светског прихода.

Пословни центар у Паризу 108


Северна Америка је регион у коме доминира привреда САД-а и Канаде, које су међусобно повезане. Сједињене Америчке Државе су највећа светска привредна сила. Економску снагу те државе чини образована и стручна радна снага, технолошке и техничке иновације, огромно тржиште у свим деловима света. Посебно се истичу по поседовању међународних компанија.

Европа је доживела економски успон почетак економске моћи у периоду колон јализма. Највећи изуми на пољу технике се десили управо на овом континенту. Та је Европа постала напреднија од осталих лова света. Најразвијенији делови Европе Средња и Западна Европа.

180o

160o

140o

120o

100o

80o

60o

40o

20o Западно 0o Источно 20o

40o

60o

180o

160o

140o

120o

100o

80o

60o

40o

20o

40o

60o

80o

Северни

поларник

60o

40o

Северни поврат ник

20o

0o

20o атник

Јужни повр

ЛЕГЕНДА водеће привредне силе o

40 развијене земље

земље са убрзаним развојем земље у развоју 60o

ларник Јужни по

80o

Латинска Америка има брз раст броја становника и велику концентрацију становништва у градовима. Државе су богате сировинама, али због колонијалне прошлости и утицаја великих компанија регија није развијена. Већина држава ове регије припада земљама у развоју. Ипак, треба нагласити да се поједине државе развијају веома брзо (Бразил и Аргентина) које припадају земљама са убрзаним развојем.

Фавела у Рију де Жанеиру

0o

20o


Источна Азија је простор у коме се, насупрот недовољним природним богатствима којима располажу, налазе државе које представљају светске економске силе, као што су Кина, Јужна Кореја и Јапан. Кина је од 2013. године друга економска сила у свету, а постала је и водећа трговинска сила. У области западног Пацифика налазе се Аустралија и Индонезија, чија је привреда у успону. Назив азијски тигрови означава земље југоисточне и источне Азије карактеристичне по наглом скоку привредне моћи: Сингапур, Јужна Кореја, Тајван. Русија је једна од водећих светских сила, која у 21. веку доживљава снажан развој захваљујући богатству рудним и енергетским изворима. Поседује знатне резерве нафте и гаса, које извози у земље Европске уније, Кину и Јапан.

ни ние су ако дее су 80o

100o

120o

140o

160o

180o

160o 80o

Централна, Јужна и Југоисточна Азија одликују се великим и брзим растом броја становника. У економском погледу, међу овим државама можемо издвојити оне које су по појединим делатностима привреде међу водећима у свету. Ипак, треба нагласити да у њима због великог природног прираштаја милиони грађана живе у условима највећег сиромаштва.

60o

40o

20o

Екватор

0o

Пословни центар у Сеулу, Јужна Кореја

20o

40o

ГЕО ПОЈАМ Латинска Америка територијална целина Америке где се говоре језици настали из л ати н с ко г ( ш п а н с к и , француски и португалски језик).

60o

0

(km)

5000

80o 80o

100o

120o

140o

160o

180o

160o

Већина држава у Африци припада земљама у развоју. У највећем броју држава заступљено је необразовано становништво.Пољопривреда је још увек основна привредна грана. Државе Африке имају рудна богатства (нафта, племенити, ретки и обојени метали), али се она извозе само као сировине јер у тим државама нема услова за прераду у финални производ. Још увек се на тлу Африке дешавају сукоби из различитих разлога: питка вода, храна... Сурови природни услови у овим државама често доводе до сиромаштва, глади и епидемија.

Живот афричког племена 109


Однос развијених и неразвијених региона ИСТРАЖИ И ТИ! Због чега државе азијски тигрови бележе нагли привредни скок?

Развијеност државе или њено постепено прелажење у развијене не значи да у њој нема сиромаштва. Ово је поготово карактеристика држава са великим територијама, као што су Индија и Бразил. Земље у развоју у односу на неразвијене земље имају заступљенију индустрију од пољопривреде. Највише оваквих држава има у Јужној Америци, Азији и Африци.

Развијени и неразвијени део Сао Паола

Готово све најразвијеније државе су груписане на северној полулопти. Изузетак је једино Аустралија. Неразвијене земље су се дуго бориле за независност од Европљана и када су је стекле, нису имале средстава да се развију и досегну ниво развијених држава. Иако су званично независне, оне су у погледу развоја економије несамосталне, јер се и даље, на неки начин, налазе под утицајем некадашњих колонизатора. Пример за овакве односе је утицај Француске на економске и политичке прилике у државама северне Африке (Алжир). Тај процес се назива неоколонијализам. Неоколонијализам означава економску зависност некадашње државе колоније од колонијалне силе која је владала у тој држави. Бивше колоније нису у могућности да организују привреду, економију и власт у својој држави и траже помоћ од држава које су биле њихови колонизатори.

110


САЗНАЈ ВИШЕ Мултинационална компанија је матично предузеће чије је седиште у једној земљи, а у свом саставу има велики број предузећа (филијала) које су лоциране у већем броју држава. У тим државама оне најчешће имају своја продајна места, производне погоне и могу оснивати заједничке фирме са тим државама. Матично предузеће има власништво над компанијом и оно контролише производњу и управља њоме.

САДА ЗНАM Свет је економски неравномерно развијен. Према развијености привреде, све државе можемо поделити на развијене и неразвијене. Једна од најуочљивијих подела света у економском смислу јесте подела на сиромашне и богате државе. Колоније су удаљене прекоморске територије и државе које су биле у поседу европских земаља. Одлике високоразвијених делова света су: образована радна снага, развијена технологија и техника рада, поседовање природних ресурса, поседовање међународних компанија. У земљама у развоју, за разлику од неразвијених земаља, индустрија је заступљенија од пољопривреде. Највише оваквих држава, поред Јужне Америке, има у Азији и Африци. Економски неразвијени региони света обухватају Африку, централну, Јужну и Југоисточну Азију и Латинску Америку. Неоколонијализам означава економску зависност некадашње државе колоније од колонијалне силе која је владала у тој држави.

ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Зашто је настала подела на богате и сиромашне државе? 2. Које земље су биле највеће колонијалне силе? 3. Шта су мултинационалне компаније? 4. На којим континентима се налазе економски најразвијеније земље?

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

колонија колонијална сила развијене државе међународне компаније неразвијене државе земље у развоју неоколонијализам


САДА ЗНАM Одрживи развој је развој друштва који задовољава потребе садашњих генерација без угрожавања природе и животне средине. Тако се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења, односно, оставља могућност и будућим генерацијама да задовоље своје животне потребе. Један од највећих проблема који се доводи у везу са питањем одрживог развоја је раст броја становника. Велики број научника упозорава да је опстанак планете доведен у питање због претераног искоришћавања природних ресурса и нарушавања природне равнотеже. Стратегија одрживог развоја усмерена је на постизање равнотеже између људи и природе и друштва у целини. Централни проблем је развијање еколошке свести код људи. Решавање проблема на Земљи треба да почне активностима у локалној средини (у крају у коме живимо). ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Када се први пут почело размишљати о одрживом развоју? 2. Зашто пораст броја становника угрожава одрживи развој? 3. Како загађеност животне средине утиче на одрживи развој? 4. Због чега је опстанак планете Земље доведен у питање? 5. Каква је улога еколошке свети становништва у процесу одрживог развоја?

114

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

одрживи развој стратегија одрживог развоја модел одрживог развоја еколошка свест еколошки принципи


6

Држава и интеграциони процеси

НАУЧИЋЕШ:

аве и ементи држ л е и н в аница; осно у жавних гр с р д и а ј г • ко ја је уло ко држава света мења ле кр границе е с у оз ис с • да тор ију; е улога главног града и • која ј ређује његов полож како се од ај.


( Интеграциони процеси

6.6

• Зашто се државе удружују? • Које су познате међународне организације?

Реч интеграција значи „спајање, уједињавање и повезивање појединачних делова у целину”. Идеја о међусобном повезивању држава развијала се упоредо са развојем друштва. Државе настоје да удруживањем постигну већу производњу и омогуће већи промет робе и новца. То доводи до јачања њиховог економског положаја и побољшања животног стандарда.

ИСТРАЖИ И ТИ! Са каквим се проблемима суочавају чланице Европске уније? Које су предности живота држављана Европске уније? Откриј у публикацији на сајту делегације Европске уније у Србији. (www.europa.rs)

Економске интеграције се односе на успостављање веза међу државама у области трговине, промета робе, новца, улагања у привреду, образовања и безбедности. Економске интеграције се спроводе у више корака. Први корак је смањење царинске контроле, а затим и њено укидање. Међу државама чланицама олакшан је промет робе. Временом се, осим слободне трговине, омогућава слободно кретање људи. Државне границе између држава чланица заједнице представљају фактор спајања, а не раздвајања. Такође је неопходно у последњој фази установити дужности и обавезе државе чланице према заједници.

Интеграциони процеси у Европи Након катастрофa Првог и Другог светског рата покренута је иницијатива да се Европа обнови и да се спречи могућност да се ужаси рата икада понове. Париским уговором 1951. године основана је Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ). Земље оснивачи биле су: СР Немачка, Француска, Италија, Белгија, Холандија, Луксембург. Ова заједница прераста у Европску економску заједницу.

Формирање Европске уније

1957. 1973. 1981. 1986. 1995. 2004. 2007. 2013.

ФИНСКА

ЕСТОНИЈА

ШВЕДСКА УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ ИРСКЕ РЕПУБЛИКА ИРСКА

ЛЕТОНИЈА ДАНСКА

ЛИТВАНИЈА

ХОЛАНДИЈА БЕЛГИЈА

ПОЉСКА НЕМАЧКА

ЛУКСЕМБУРГ

ФРАНЦУСКА

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

АУСТРИЈА

СЛОВАЧКА

МАЂАРСКА

СЛОВЕНИЈА ХРВАТСКА

РУМУНИЈА

БУГАРСКА

ПОРТУГАЛ ШПАНИЈА

ИТАЛИЈА

ГРЧКА

134 МАЛТА

КИПАР


Између земаља чланица ЕЕЗ биле су укинуте све препреке које су спречавале или отежавале слободно кретање робе, услуга, капитала, радне снаге и информација. Насупрот томе, уведене су заштитне царине и друга ограничења за увоз робе из других земаља које нису биле чланице ЕЕЗ. Шенгенским уговором из 1985. држављани држава ове заједнице могли су се слободно кретати у било којој другој држави чланици не показујући било какав документ на граници, пасош или личну карту. Крајем осамдесетих година 20. века у оквиру ЕЕЗ био је у току процес успостављања јединственог унутрашњег тржишта. Он се остварио кроз „четири слободе” кретања: људи, робе, услуга и капитала. Мастрихтским уговором (1992) ЕЕЗ постаје Европска унија или скраћено ЕУ.

ГЕО ПОЈАМ Шенгенски уговор представља правни основ за постепено укидање унутрашњих граничних контрола између држава потписница и увођење слободе кретања за сва физичка лица држављане земаља потписница, држава чланица Европске уније или трећих земаља.

Европска унија је регионална заједница 28 европских држава које су повезане економски, политички и законодавно. Европска унија је 1999. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 17 држава чланица. Контрола пасоша на граничним прелазима држава чланица је укинута Шенгенским споразумом. Европска унија тежи да унутрашње границе између држава не буду препрека у њиховој сарадњи и комуникацији.

Европска централна банка у Франкфурту

Европски суд правде у Луксембургу

Европски парламент у Стразбуру

ИНСТИТУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Данас су у Србији присутна јасна политичка и економска залагања за њен улазак у Европску унију. Влада Србије 2002. године формирала је Савет за европске интеграције, који прати, разматра, оцењује и усмерава процес придруживања наше земље Европској унији. Усвајају се закони који су усклађени са законодавством ЕУ у области привреде, администрације, заштите животне средине и друго.

Савет Европске уније у Бриселу

Европска унија присутна је на Балкану више од 20 година. У периоду од 1993. до 2000. године слала је Србији искључиво хуманитарну помоћ. 135


Војне интеграције настају због међусобне војне сарадње и помоћи у случају напада на њихове чланице. Једна од најпознатијих војХимну Европске уније них организација je НАТО пакт или Северноатлантски савез. представља 9. симфонија Настао је 1949. године као савез капиталистичких земаља, Лудвига ван Бетовена (Ода северноамеричких и европских држава. Основан је ради радости). јачања међународних веза између држава чланица и као Заставу Европске уније сачињава противтежа Совјетском Савезу, а касније Варшавском пакту. 12 златних звезда, које симболишу Организацијa уједињених нација (ОУН) јесте међународјединство европског народа, а плава на организација која се залаже за јачање међународног позадина представља небо и запад. мира и сарадње међу државама. Основана је 1945. године у Њујорку, где се налази и седиште организације. Главне институције ОУН су Генерална скупштина и Савет безбедности, којима се државе чланице могу обратити за помоћ приликом решавања спорова или проблема на које наилазе. ЗАНИМЉИВОСТ

Зграде ОУН

САДА ЗНАM Реч интеграција значи „спајање, уједињавање и повезивање појединачних делова у целину”. Економске интеграције се односе на успостављање веза међу државама у области трговине, промета робе, новца, улагања у привреду, образовања и безбедности. Европска унија је регионална заједница 28 европских држава које су повезане економски, политички и законодавно. Војне интеграције настају због међусобне војне сарадње и помоћи у случају напада на њихове чланице. Организација уједињених нација (ОУН) је међународна организација која се залаже за јачање међународног мира и сарадње међу државама. ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Зашто настају економске интеграције? 2. Шта је Европска унија и које државе су њене чланице? 3. Зашто је настала Европска унија? 4. Чиме се бави Организација уједињених нација?

136

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

интеграција економска интеграција интеграциони процеси у Европи Европска унија Организација уједињених нација


7

Географија Европе

НАУЧИЋЕШ: оложај Европе п и к с ф а геогр але делове света; е ј в ка а ост н а у к с • но у од иродног сновне пр е о еографске о у с е афск длике Европ е; • кој штвеногеогр у р д и

ели географских регија Европ е. • о под


7.4

( Воде Европе

• Како настаје река? • Који су елемeнти речног тока? • Шта је речни слив? • Шта је речни систем? • Шта је речна мрежа? • Како количина падавина утиче на густину речне мреже, а како на водостај?

Главна изворишта европских река налазе се на Алпима, Карпатима и Валдајском побрђу у Русији. Реке Европе припадају различитим морским и океанским сливовима. Aтлантски окан Балтичко море Северни ледени океан

о

Средоземно море

т

с

к

и

Црно море

н

Б Ла

ба

т

л

а

Те мз а

Се

Лоар

А

а

О др

а

а

Рајна извире у Алпима на висини од око 2000 m, протиче кроз Боденско језеро и тече према северу. У горњем делу тока има одлике планинске 156 реке, а дужи део тока је претежно равничарски.

е

н

на

Рона

Дунав

Дуро Тежо

По

С

ро Еб

Река Рона извире из Ронског ледника

Сливу Средоземног мора припадају реке које су углавном кратке и имају велика колебања водостаја током године. Због високих температура и мале количине падавина у летњем периоду многе реке пресуше. У рекама које теку према југу највише воде има у зимском периоду године. Најдуже реке су: Ебро, Рона, По, Неретва, Струма и Марица.

к

Каспијско језеро

а

јн Ра

Слив Атлантског океана има густу речну мрежу, због велике количине падавина. Реке су богате водом, а водостај је уједначен током године. Услед благих зима реке се не леде. Због веома ниске обале Западноевропске низије реке имају естуарска ушћа. Реке су добро повезане каналима и због тога су током целе године пловне. Сливу Атлантског океана припадају Рајна, Темза, Лаба, Сена, Лоара, Гарона, Дордоња, Жиронда, Дуро, Тахо, Гвадијана Река Сена протиче кроз Париз и Гвадалкивир.

л е д

н и в е р С е

С

р

е

д

о

з

е

м

н

о


ИСТРАЖИ И ТИ! Који је економски значај великих европских река? Представи резултате истраживања презентацијом.

Сливу Балтичког мора припадају реке Њемен, Висла, Одра и Западна Двина. Ове реке нису дугих токова као реке источне Европе, а водостај им се колеба током године.

д е н и

Волга заузима прво место у Европи по дужини речног тока, са дужином око 3690 km. Извире на подручју Валдајског побрђа, где између малих узвишења и шума тече много река у правцу Руске низије. Волга има око 200 притока, а највеће су Ока и Кама.

о к е а н

е

а

р чо Пе

Слив Црног мора обухвата слив Дунава са његовим притокама, реке Дњепар и Дњестар и реку Дон у сливу Азовског мора, које је део Црног мора.

ом ор

Волга

Зап . Дв

чк

Слив Каспијског језера због мале количине падавина има слабије развијену речну мрежу, али су простране низије омогућиле стварање дугих речних токова. Водостај ових река током године је неуједначен. У пролеће, када се отапа снег и почну кише, водостај река порасте. Водостај је низак у току лета и јесени, због суша и високих температура. Најзначајније реке које припадају сливу Каспијског језера су Волга и Урал.

ти

ина

л Ба

Ви сла

До

н

Во лга

Дњ епа

р

к ијс сп Ка

Дњ ес Ти са

тар

о

в

на

Ду

Марица

м

о

р

е

ре Црно мо

о ер јез

Сава

Дунав је међународна река, друга по величини у Европи. Извире на источним падинама Шварцвалда, на висини од 1000 m. У горњем делу тока тече углавном од запада према истоку, има одлике планинске реке, са максималном количином воде током лета. Воду добија од отопљеног снега и леда и великог броја прито- Извор Дунава ка које теку са Алпа. По уласку у Панонску низију Дунав мења правац свог тока од севера ка југу. Средњи, равничарски део тока одликује се великом количином воде која споро тече. 157


Jезера Европе Европа је континент са великим бројем језера. Природна језера се могу разврстати у три језерске области: балтичку, алпску и балканску. Највећи број језера налази се на северу Европе, у балтичкој језерској области. Она су настала у тектонским и ледничким удубљењима. Велика језера у овој области су: Ладога, Оњега, Венер, Ветер. Ладога је највеће језеро Европе. Дно овог језера је настало тектонским покретима и испуњено је водом отопљених ледника и великог броја река које теку према њему. Уједначени ниво језера регулишу притоке, отоке и слабо испаравање током лета. Река Нева је највећа отока језера Ладога. Остала језера Европе су знатно мања и представљају посебне атракције у пределима у којима се налазе. Ладога, највеће језеро у Европи Најпознатија и туристички најпосећенија су ледничка језера у пределима Алпа. Настала су у ледничким удубљењима, цирковима, валовима и терминалним басенима. Овој групи припадају: Женевско језеро, Боденско језеро, Мађоре, Комо, Гарда и Бледско језеро. Језера су позната по квалитетној, бистрој и чистој води и прелепој природи која их окружује.

Женевско језеро

Језера на Балканском полуострву се разликују по начину постанка басена. Већа језера ове области су тектонска и налазе се у котлинама испуњеним водом. Таква су језера: Скадарско, Охридско, Преспанско и Дојранско. На високим планинама Балканског полуострва језера су мања по површини и припадају групи ледничких језера. Због њихове бистре и чисте воде називају се и „горске очи”. Највише их има на Дурмитору у Црној Гори. Европска језера имају вишеструки значај. Пре свега, дају рекама воду и утичу на климу у свом окружењу. Омогућавају бољу саобраћајну повезаност са околним областима и насељима, богата су рибом, а нека су искоришћена као хидропотенцијал за електроенергију. Природна језера у Европи човек је својим радом претворио у туристичке пределе и због тога су она привлачна за туристе.

158

Велико и мало црно језеро на Дурмитору


САЗНАЈ ВИШЕ ЗАНИМЉИВОСТ Низводно од Ђердапа Дунав тече низијом све до ушћа, које представља Рајна је најзначајни речни велику делту испресецану многопловни пут западне Европе. Њена бројним рукавцима, од којих су долина је густо насељена, а поред најпознатији Килија, Сулина и пловног дела Рајне налази се више од 15 великих градова. Рајна је каналима повезана Свети Ђорђе. Изградњом канаса Мајном, Дунавом, Сеном, Емсом, Везером и ла Рајна–Мајна–Дунав ова река Лабом. По промету робе прва је река у Европи. је укључена у систем водених Има статус међународне реке и највећи део магистрала Европе. То је највењеног тока протиче кроз Немачку. На ушћу ћи пловидбени систем Европе, реке Рајне у Северно море налази се који обухвата тринаест земаља и Ротердам, највећа лука по промету повезује две велике европске луке робе у Европи. Сливу Северног – Ротердам, на обали Северног мора, мора припадају и реке и Констанцу, на обали Црног мора. Лаба и Везер.

САДА ЗНАM Сливу Средоземног мора припадају реке које су углавном кратке и имају велика колебања водостаја током године због високих температура и мале количине падавина. Слив Атлантског океана има густу речну мрежу због велике количине падавина. Реке су богате водом, а водостај је уједначен током године. Сливу Балтичког мора припадају реке Њемен, Висла, Одра и Западна Двина. Ове реке нису дугих токова као реке источне Европе, а водостај им се колеба током године. Слив Црног мора обухвата слив Дунава са његовим притокама, реке Дњепар и Дњестар. Слив Каспијског језера због мале количине падавина има слабије развијену речну мрежу, али су простране низије омогућиле стварање дугих речних токова. Овом сливу припада река Волга, најдужа река Европе. Европа је континент са великим бројем језера. Природна језера се могу разврстати у три језерске области: балтичку, алпску и балканску. ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Којим сливовима припадају eвропске

реке? 2. Због чега у сливу Средоземног мора нема много река? 3. Које су одлике река које се уливају у Атлантски океан? 4. Које су одлике најдуже eвропске реке? 5. Које области Европе имају највећи број језера?

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

слив Средоземног мора слив Атлантског океана слив Балтичког мора слив Црног мора слив Каспијског језера језера Европе 159

Profile for Aleksandra Stanisic

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje  

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje  

Geografija 6 udzbenik_Vulkan znanje