Issuu on Google+

Kraljevstvo snova

1


Kraljevstvo snova

LAURA LEE GUHRKE

2


Kraljevstvo snova

Za pomalo uštogoljenu i stidljivu Daphne Wade najslađe grešno zadovoljstvo je kada krišom posmatra svog poslodavca, vojvodu od Tremora, dok radi na iskopavanju na svom imanju u Engleskoj. Anthony je unajmio Daphne da restaurira neprocenjivo bogatstvo koje on iskopava na svom nalazištu, ali kako devojka da se skoncentriše na rad kad njen razorno zgodan poslodavac stalno skida košulju dok radi. On se ponaša kao da ona ne postoji, ali ko može da krivi devojku što se ipak beznadežno zaljubila u njega. Anthony misli da njegova zaposlena zna sve što se može znati o antikvitetima, ali kad njegova sestra odluči da preobrazi prostu, mladu ženu sa sve naočarima sa zlatnim okvirima u zanosnu lepoticu, on taj zadatak proglasi nemogućim. Daphne je očajna kad slučajno to otkrije i odlučna da mu dokaže da nije u pravu. I sada privlačna i zanosna Daphne je zbacila svoju masku i karte su otvorene. Da li će Anthony shvatiti da je žena njegovih snova sve vreme bila pored njega?

3


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 1 Hampshire, 1830 Niko ko bi pogledao Daphne Wade ne bi pomislio da ona ima tajna, grešna zadovoljstva. Njen izgled je bio običan, najviše zbog naočara koje su večito stajale na vrhu njenog nosa. Njena kosa je bila svetlo braon boje, uvek vezana u praktičnu punđu na potiljku. Sve njene haljine su bile u različitim nijansama bež, braon i sive boje.Njena visina je bila prosečna, a telo uvek skriveno ispod širokih radnih kecelja od teškog platna. Njen glas je bio tih i prijatan za slušanje bez ičega u sebi što bi probudilo nečije interesovanje. Niko ne bi sudeći po njenom izgledu ni sanjao da gospođica Daphne Wade ima sasvim raskalašnu naviku gledanja u gole grudi svog poslodavca kad god ima priliku za to. Mada, većina žena bi se složila, da Anthony Courtlan,vojvoda od Tremora ima grudi vredne gledanja. Daphne nasloni laktove na dasku otvorenog prozora i podiže bronzani dvogled. Gledanje kroz dvogled preko njenih naočara je bilo čudno pa ih nestrpljivo skinu. Pošto ih je ostavila na prozorsku dasku, ona ponovo podiže dvogled do očiju. Kroz sočiva ona je pregledala arheološko nalazište u daljini, tražeći Anthonija među radnicima. Ona mu se u mislima uvek obraćala sa imenom. Medjutim, kada bi pričali zvala ga je Vaša milosti, kao i svi ostali, ali u njenim mislima i u njenom srcu on je uvek bio Anthony. Vojvoda je pričao sa gosp. Benningtonom, arhitektom zaduženim za nalazište i Sir Edward Fitzhughom njegovim najbližim susedom, koji je i sam bio amater arheolog. Tri čoveka su stajala u ogromnoj jami od izvađene zemlje, srušenih kamenih zidova, polomljenih stubova, i drugih ostataka onoga što je nekada bila rimska vila. Trenutno izgleda kao da diskutuju o podnom mozaiku koji su radnici jutros otkrili. U trenutku pogled joj se zadržao na Anthonijevoj viskoj figuri, i ona oseti poznati titraj u svom srcu, zavodljiv spoj zadovoljstva i neprijatnosti.Ta kombinacija je dovodila do toga da joj se u njegovom prisustvu uvek zaveže jezik i da se povuče u sebe u potpunosti dok se ne stopi sa okolnim nameštajem. Ali kada bi ga posmatrala kao sada, uvek je čeznula da bude predmet njegove nepodeljene pažnje! Ljubav, mislila je, treba da bude divna stvar, nežna i topla, a ne nešto što svojim intenzitetom može raniti srce. 4


Kraljevstvo snova

Daphne je osećala tu ranu svaki put kad bi ga gledala. Kada se nalazio u svojoj rezidenciji u Tremore Hallu, uvek je provodio dva, tri sata radeći sa gosp. Benningtonom i ostalim ljudima na iskopavanju. Ponekad , kada se ona ne bi nalazila na iskopavanju, a avgustovsko sunce bilo previše vrelo, on bi skinuo svoju košulju. Danas je bio veoma topao dan. Za Daphne on je izgledao kao da pripada rimskom nalazištu jer je Anthoni bio jedan od retkih ljudi čije je telo podsećalo na statuu. Sa svojom neuobičajenom visinom od metar osamdeset, širokim ramenima i izvajanim mišićima, mogao je biti rimski bog izvajan u mermeru , ali nije zahvaljujući svojoj crnoj kosi i tamnom tenu. Gledala ga je dok su tri muškarcaa nastavila da diskutuju o mozaiku, i kao i uvek dok ga gleda ponovo je osetila to toplo, čudno osećanje koje je celu obuzme, disanje učini teškim, a njeno srce tera da udara kao da je satima trčala. Sir Edward je krenuo da se savije ne bi li pomerio tešku kamenu vazu koja je blokirala pogled na deo mozaika kada ga je Anthony zaustavio i sam podigao. Daphne je bila oduševljena njegovom galantnošću i to je samo učvrstilo njeno visoko mišljenje o njemu. Bez obzira što je vojvoda, nije bio suviše ponosan da bi stajao sa strane i dozvolio da se mnogo stariji Sir Edward povredi. Anthony je odneo vazu do obližnjih kola i stavio u sanduk ispunjen parčićima vinskih amfora, bronzanih statua, delova fresaka i drugih pronađenih stvari. Na kraju dana to će se odneti do antike, zgrade u blizini gde se artefakti čuvaju dok ih Daphne ne reparira, skicira i razvrsta za Anthonijevu kolekciju. Zvuk koraka koji su dolazili duž hodnika ka biblioteci trgnuli su Daphne iz sanarenja. Gurnurvši krajeve dvogleda ona ga zatvori. Sklanjajući se od prozora ona sakri dvogled u dzepu haljine. Do vremena kad je Ella , jedna od desetak sobarica u Tremoru, ušla u biblioteku, Daphne je mirno sedela za stolom sa tekstom o Rimsko Britanskog grnčariji ispred sebe, pretvarajući se da je jako zauzeta. „Da li bi želeli malo čaja,gosp Wade“, reče Ella, postavljajući čajnik na ivicu Daphninog velikog stola od ružinog drveta, pored gomile knjiga o Rimskim antikvitetima. „Hvala Ella“, odgovori Daphne, trudeći se da izgleda zadubljena u knjigu koju čita i polako okrenu stranicu. Služavka se okrenu da ode, govoreći joj preko ramena. „Ne deluje mi kao da možete mnogo videti sa tim dvogledom, gospođice, izgleda kao da nemate mnogo koristi od sedenja na prozoru.“ Služavka nestade u hodniku i Daphne sakri svoje crveno lice u knjigu. Ponovo uhvaćena. Ipak,ko može kriviti prostu, tihu, povučenu mladu ženu, koja 5


Kraljevstvo snova

većinu svog vremena provodi zatrpana u arheološke artefakte i lekcije iz latinskog, što je zaljubljena u svog poslodavca kad je on tako neodoljivo divan. Daphne se ispravi u stolici sa uzadahom i nasloni lakat na sto. Sa bradom na ruci, zureći ispred sebe i sanjareći o stvarima za koje njen racionalni um znao da se nikad neće ostvariti. On je vojvoda, Daphne podseti sebe, i ona radi za njega. Bila je zaposlena kod njega skoro pet meseci, i on joj je plaćao veoma velikodušnu sumu od četrdeset i osam funti po godini za popravku freski i mozaika, reparaturu antikviteta i pravljenje kataloga njegove kolekcije za muzej koji je gradio u Londonu. To je bila zahtevna pozicija sa zahtevnim poslodavcem, ali ona je bila srećna. Ona je radila svaku moguću stvar koju je on od nje zahtevao, ne samo zbog toga što je on njen poslodavac već i zbog toga što je bila zaljubljena u njega, a to je bilo njeno slatko, grešno zadovoljstvo. Anthoni se nasloni u bakrenoj kadi uz jedan dugačak uzdah. Bože,kako je bio umoran, ali posao je bio vredan toga. Taj pod u spavaćoj sobi koji su danas otkrili ispod naslaga zemlje imao je neke izvanredne detalje.Takođe su našli čitav jedan zid ispunje delovima freski, oštećenim i u stanju raspadanja, ali veoma erotičnim. Mora se setiti da kaže Marguerite o tome, naročito o onoj koja prikazuje gospodara kuće kao boga Priapusa sa penisom na jednoj strani vage i polugama zlata na drugoj. Neće biti potrebe da njoj objašnjava koja je strana prevagnula. Ljubavnice uvek razumeju tu vrstu šale. „Vaša milosti?“ Otvorivši oči, vide Richardsona kako stoji pored kade i drži teglu sapuna i krčag pun vrele vode. Anthoni se nagnu napred u kadi i dozvoli svom sobaru da mu opere kosu osećajući diskretan miris sapuna od limuna i ogromno zadovoljstvo što se konačno otarasio prljavštine celodnevnog rada u zemlji i prašini. Kada je Richardson završio , Anthoni ustade i izađe iz kade. Prihvati topao peškir od svog sobara i poče da briše svoje telo dok je Richardson izlazio iz sobe. Misleći o Marguerite on shvati da su prošli meseci od kada je video tamnooku i tamnokosu lepoticu. Ona je bila njegova ljubavnica skoro godinu dana ali je on jedva imao nekoliko prilika da je poseti. Iskopavanje u Tremoru su dominirala njegovom pažnjom u poslednje vreme i on nije imao prilike da ode do kućice koju je obezbedio za nju u blizini Londona. 6


Kraljevstvo snova

Anthoni baci peškir na stanu i prođe rukama kroz svoju još uvek vlažnu kosu dok je ulazio u spavaću sobu gde je Richardson pripremio za njega novu košulju i odelo od crne i zlatne jacquard svile. On podiže ruke dok mu je sobar navlačio košulju i u tom trenutku se otvoriše vrata i začuše koraci kako ulaze u sobu. „Ladi Hammond je stigla,Vaša milosti“,reče sobar uz naklon. „Viola?“ Anthoni nije očekivao svoju sestru i iznenađeno baci pogled preko ramena,dok mu je sobar zakopčavao dugmad na košulji. „Kada je stigla?“ „Pre četvrt sata, gospodine.“ Anthoni promrmlja psovku, ako je Hammond ponovo osramotio njegovu sestru sa još jednim skandalom, skinuće mu glavu. „Kazi vikontesi da ću stići za minut i posluži je sa vinom.“ „U redu, gospodine, ladi Hammond je rekla da će Vas čekati u sobi za prijem.“ Sluga je otišao i Anthony provuče svoje ruke kroz rukave odela. Nakog nekoliko minuta izađe iz sobe i krenu duž dugačkog hodnika ka apartmanu svoje sestre na suprotnom kraju gde je sluga već čekao da mu otvori vrata. Kako je prošao kroz vrata primaće sobe tako je ušao u baroknu fantaziju ružičastog baršuna, belog brokata i zlatnih listića koji su se slagali sa Violinom zlatno plavom lepotom i rasipnom ženstvenošću do srži. Anhonijeve brige da je došla u posetu bratu donoseći loše vesti, raspršile su se istog trenuttka kada ju je video jer je ona prsnula u smeh. Taj zvuk ga je naterao da stane i meki poluosmeh je oblikovao njegove usne. Bilo mu je drago što je čuje kako se smeje. To je bilo mnogo bolje nego da plače zbog one sramote od njenog muža. „Šta je toliko zabavno?“ „Ti“, ona odgovori dižući se sa sofe i idući ka njemu. „Izgledaš kao neki dekadentni Turski vladar u tom odelu i sa tako namrštenim licem kao da ćeš narediti da nekome odseku jezik!“ „Ničiji jezik, možda nečiju glavu?“, odgovori, uzimajući njene ispružene ruke u svoje. Hammondova glava mu je pala na pamet. Viola ga je s ljubavlju poljubila u oba obraza i okrenula se. Anthony je primetio da ona izbegava njegov pogled.

7


Kraljevstvo snova

„Ne moraš da uradiš ništa tako drastično, moj brate“, reče mu, vraćajući se na sofu. „Hoćeš da kažeš da se konačno ponaša kako treba?“ Anthony je krenuo da sedne u stolicu presvučenu brokatom sa roze belim prugicama, nasuprot nje. Pre nego što je uspela da odgovori ušla je sobarica noseći poslužavnik sa maderom, portom i dve čaše. Poslužavnik ostavi na stolu kraj Viole i ode. „Ti , naravno, želiš porto“,reče Viola i krenu da naspe vino. „On se pristojno ponaša,zar ne?“ Anthony se nagnu napred uzimajući čašu porta iz njene ruke. „Pogledaj me Viola, i reci mi istinu.“ Viola ga pogleda u oči. „Istina je da ne znam. Hammond me ne obaveštava o svojim aktivnostima, ali sam juče čula da najnovije aktivnosti uključuju kupanje na moru.“Mogao je čuti po tonu njenog glasa da se ništa nije promenilo. „Hammond je u Brightonu?“ „Njegov dolazak,naravno, primorao me je da odmah napustim to mesto.“ Anthony se namršti. „Ne možeš ga večito izbegavati Viola, u dobru i zlu on je tvoj muž, jedva da si provela dve nedelje u njegovom društvu ove godine, glasine počinju da se šire. Čak i ovde u Hampshiru sam čuo neke glasine.“ „Govoreći o glasinama“, ona mu upade u reč, “čujem u poslednje vreme i dosta trčeva o tebi.“ Violet podiže čašu i pogleda ga ispitivački. „Da li je moguće da ću uskoro dobiti sestru?“ Njene reči naljutiše Anthonija ,ne zato što ga je pitala tako nešto već zato što nije voleo da bude meta tračeva. „Ah“, on reče, uzevši gutljaj porta, „znači vesti o mom skorašnjem putu do Londona su stigle do morskih paviljona Braghtona?“ „Zar si očekivao da ne stignu“, ona mu kontrira uz osmeh. „O toliko poželjan vojvoda od Tremora, čovek koji nikada ne pleše u balskim dvoranama, koga mrtvog ne bi uhvatili u Almacku, koji izbegava malde dame besprekornog porekla kao da imaju kugu, iznenada uzima vojvodske smaragde i donosi u London na čišćenje. Mnogi naši prijatelji se slažu da to govori o budućoj vojvotkinji. Da li ćeš se konačno oženiti? Molim te reci mi! Ništa me neće više usrećiti nego da mi kažeš da si našao nekog ko te čini srećnim!“ Proučavao je svoju sestru preko ivice čaše bez reči. Kako bilo koja žena sa mužem kao što je Hammond može zadržati ikakvu nadu o sreći u braku? „Da,oženiću se“, on potvrdi. Viola ispusti jecaj sreće.

8


Kraljevstvo snova

„Kako divno! Listam imena u glavi celim putem iz Braghtona ali ne mogu ni da zamislim koja je mogla osvojiti tvoje srce kada si zakopan ovde od marta. Ko je ona?“ „Zar ne možeš pogoditi? Jedna stoji iznad svih drugih kao pravi izbor. Monfortova najstarija kći, Sarah.“ „Oh“, Viola se sruči na ljubičaste jastuke sofe sa uzdahom. “Ne možeš biti ozbiljan?“ „Monfort je markiz sa besprekornim vezama, ladi Sarah će biti izuzetna vojvotkinja. Ona je dobro odgojena i ima priličan miraz. Takođe je zdrava, graciozna i prilično lepa.“ „I ima inteligenciju kao drveni kolac.“ On prizna to slegnuvši ramenima i uzevši svoju čašu. „Nemam nameru da vodim inteligentne razgovore sa njom“, reče uzimajući gutljaj porta, „tako da to nije od značaja.“ „Oh,Anthony!“ Viola ustade i zaobiđe sto da bi sela na naslon njegove stolice. Lady Sarah nije stalo do tebe.“ „I poenta toga je?“ „Ona izgleda slatka kao med ali to je maska“, Viola nastavi, sa uverenjem u svom glasu. Jedina stvar do koje joj je stalo jeste novac i položaj. Ti imaš oboje i ona će prodati dušu đavolu da te dobije.“ „Da“, reče bezizrazno, „siguran sam da bi.“ „Onda zašto?“ Viola zaplaka. „Zašto, kada si u prilici da biraš među stotinama mladih dama, ti izabereš nekog tako plitkog i manipulativnog kao ledy Sarah Monforth? Ona te nikad neće usrećiti!“ „Bože, Viola, ja se ne ženim da bi me neko usrećio! To je osetljivo posao. Ne želim ja da se oženim, ali moram obezbediti naslednika i ne mogu dozvoliti sebi da i dalje odlažem nešto što je neizbežno. Izabrao sam mladu devojku koja je najprikladnija da mi bude vojvotkinja, mladu devojku koja neće imati nikakvih prohteva prema meni osim onog što želim da joj pružim.“ „Vidim šta ti u stvari hoćeš“, tiho reče Viola. „Izabrao si ženu koja neće mariti što prema njoj nemaš ni osećanje ni poštovanja, i koja neće biti povređena zato što je ne voliš, sve dok je obskrbljuješ velikodušnim primanjima ,a ona tebe sinovima.“ „Upravo tako.“ 9


Kraljevstvo snova

„O, Anthony,stvarno!“ Viola kriknu poraženo i skoči na noge. Gledao je kako šeta gore dole i nijedno od njih nije progovorilo ni reč. Izgledala je izgubljena u mislima i nadao se da se polako prilagođavala njegovoj odluci.Konačno je prestala sa hodanjem i pogledala ga. „Da li si već zaprosio ladi Sarah?“ „Ne“,reče, „ona je u Parizu sa majkom,tamo će provesti jesen.“ „Odlično ,znači imam vremena da te odgovorim. “Ona mu se nasmeja sa molbom, osmehom koji je još od njihovog detinjstva uspevao da od njega izmami sve što je želela, ali bez uspeha ovaj put. „Ja nemam nameru da promenim mišljenje.Po tvom izrazu lica izgleda kao da je kraj sveta“, on reče gledajući kako joj osmeh nestaje. „Izgledaš prilično uznemirena ovim.“ „Naravno da sam uznemirena“,reče i nastavi da hoda. „Upravo ćeš napraviti neopoziv izbor koji ti neće doneti ništa osim nesreće. Ja ću umreti ako ti budeš nesrećan.“ „Viola, opet si previše melodramatična. Ja sam potpuno zadovoljan sa onim što jesam , i sa životom koji vodim, i ne vidim ništa u ženidbi sa ladi Sarah što može ometati moje trenutno zadovoljstvo.“ „Odustajanje od Marguerite, zarad ladi Sarah moze ometati zadovoljstvo svakog muškarca“, ona odgovori sa takvim suvoparnim humorom da mu izmami osmeh. Marguerite nije bila tajna ali razgovarati o ljubavnici sa sestrom nije bilo dolično.Ali u ovoj situaciji Anthony je osećao da mora objasniti Violi i naterati je da shvati njegove namere. „Neću se odreći Marguerite.“ Viola se zaustavi u hodanju i pogleda ga u šoku. „Ne misliš stvarno da je zadržiš i pošto se oženiš?“ On srete prekor u njenim očima sa direktnim pogledom. „Zašto ne?“ „O, Anthony, ja prezirem ladi Sarah, priznajem to, ali takva sudbina je previše okrutna,ne mogu da verujem da bi to učinio.“ On se ukoči na taj prekor. „Zaboravljaš se Viola,moj izbor mlade nije tvoja briga, kao ni izbor ljubavnice.“ „O, ne vežbaj na meni tvoj vojvodski stav Anthony“,ona uzvrati. „Ja sam tvoja sestra, i svaki Božiji dan ja trpim bol zbog braka sa čovekom koji prema meni oseća samo prezir. Kako možeš da misliš o tako nečem, kada znaš koliko ja patim?“ Viola je uvek imala tendenciju da svoje emocije ispoljava uz puno drame. 10


Kraljevstvo snova

„Znam ja to“,reče mirno, „i to me duboko pogađa. Zbog bola koji ti prouzrokuje, zadavio bih Hammonda svojim golim rukama, ali moja i tvoja situacija su veooma različite.“ „Kako?“ „Sarah neće mariti ni da imam desetak ljubavnica sve dok ima novca. Nema osećanja ka meni, kao ni ja ka njoj. Ti ,sa druge strane još uvek gajiš osećanja ka Hammondu i zbog toga njegovo ponašanje ti prouzrokuje bol. Iako je to što još uvek imaš osećanja ka njemu, jedna od najvećih, neobjašnjivih, životnih misterija za mene, s obzirom da je nitkov čije je ponašanje prema tebi bedno.“ „I upravo moje gorko iskustvo me potiče da se gadim tvog izbora Monforthove ćerke. Želim da budeš srećan sa svojom ženom, srećan toliko da ti ne treba društvo žene kao što je Marguerite Lyon, srećan toliko da ne moraš da urediš svoj život da bi bio nešto što nisi. Ne mogu da ne verujem da ne postoji mogućnost da neko bude srećan u braku, bez obzira na moj loš izbor.“ Nešto u romantičnim rečima koje je govorila ga je iritiralo,zato što su izvukle sećanja na površinu,sećanja koja su oboje i Viola i on zakopali zauvek. Bezobzirno je zakopao nazad ta sećanja i zamaskirao svoju iritaciju maskom ravnodušnosti. „Kako uspevaš da ostaneš tako romantična, Viola,nikada ne prestaje da me zapanjuje.“ „Možda zato što ja mislim da su naši roditelji bili blagosloveni da vole jedno drugo sa takvom strašću ,dok ti misliš da su bili prokleti.“ Anthony je osetio kako njegovi prsti stežu čašu tako čvrsto da se začudio kako nije pukla. Pažljivo je spustio na sto. „Ljubav je veoma lepa“, reče naginjući se napred u stolici, „ali ima malo veze sa brakom.Pogledaj među našim poznanicima,skoro svi su zaljubljeni ,ali ne u svoje supružnike.“ Anthonijev bezbrižan ton doveo je njegovu sestru opet do stolice,ona sede i uze njegove ruke u svoje. „Budi ozbiljan, zar nećeš ni da pokušaš da nađeš nekog kog bi voleo?“ Anthony je posmatrao njeno lice i nije znao šta bi joj rekao.Viola se za Hammonda udala iz ljubavi.Uprkos Anthonijevim sumnjama,nije mogao da joj odbije ono što joj srce želi,i rezultujući brak je bio katastrofalan. Nije nameravao da ponovi sestrinu grešku i da se oženi iz ljubavi da bi završio u nesrećnom braku.

11


Kraljevstvo snova

„Preklinjem te da bar razmotriš moje mišljenje“,nastavi ona, „zaslužuješ bolje od ledi Sarah. Zaslužuješ ženu ljubazne i velikodušne prirode, ženu do ušiju zaljubljenu u tebe,ženu koja te želi više nego tvoju titulu i bogatstvo.“ Sva ta prenaduvana sentimentalnost se graničila sa humorom. On otrže svoje ruke iz njenih. „Bože , Viola“, reče sa nestrpljenjem , „ja ne zahtevam strast od svoje žene.“ „Pa, trebao bi, pored toga, ledi Sarah te ne voli. Sumnjam da je sposobna za emocije.“ „Pa šta?“ Njegov odlučan i težak pogled srete sestrin zaprepašćen. „Od kada je ljubav neophodna za brak?“ Viola je gledala u njega jedan dugi trenutak i onda uzdahnu. „Možda nije neophodna“,reče i ustade, „ali bi bilo lepo da je ima.“

12


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 2 „Znači,ovo su najnovija blaga njegove milosti?“ Sir Edward se nasmeši Daphne preko nakita koji je rasprostrela po stolu u biblioteci. Tu su se nalazile zlatne narukvice, nekoliko pari bisernih minđuša, i jedna izuzetna ogrlica od smaragda u okviru od kovanih zlatnih listova. Dragulji su blistali na jutarnjoj sunčevoj svetlosti koja se prosipala kroz prozor biblioteke. Pravili su blještavu sliku nasuprot belini stoljnjaka koji je bio na stolu. „Veoma fini smaragdi“ ,on izjavi,proučavajući ogrlicu kroz svoj monokl. „Nisu takvog kvaliteta kao vojvodski smaragdi ,usuđujem se reći.“ Izjavi gospođa Bennington dok se naginjala preko stola ne bi li bolje videla. Njeno rumeno lice se zgrčilo u razočarenju. „Kada mi je Bennington govorio o ovim rimskim draguljim jedva sam čekala da ih vidim, ali sada mogu reći da sam razočarana. Tako gruba izrada! Nijedna malda dama ovo ne bi nosila!“ Daphne se nasmeja, „ali gospođo Bennington oni nisu tu za nošenje, oni su za vojvodin muzej. Njegova milost želi da muzej bude otvoren, ne samo za bogate i privilegovane, već za sve. Zar to nije plemenito? Svi Englezi, bilo bogati, bilo siromašni, moći će da vide istoriju svoje zemlje.“ „Ona zvuči baš kao Tremore,zar ne?“ Ženstven glas se začuo sa vrata. Svo troje su se okrenuli da bi videli ženu koja je ulazila u biblioteku. Daphne podiže svoje naočare sa vrha nosa ne bi li imala bolji pogled i odmah prepozna ženu sa potreta u galeriji.To je bila Anthonijev sestra. Portret je nije dočaravao dovoljno, jer na slici je ona izgledala kao lepa plava žena sa čokoladnim očima, ali uživo njeno lice je moglo poslati hiljade brodova na Troju. Lady Hammond se prijateljski nasmeši njoj i gospođi Bennington, a zatim klimnu glavom čoveku na kraju stola. „Sir Edward“,reče, pružajući ruku da se pozdrave. „Zadovoljstvo je videti Vas tako brzo.“ „Lady Hammond“,on reče,uzimajući njenu ruku u svoju.“Uživao sam sinoć na večeri, ovde u Tremore Hall, a vaše prisustvo je to uživanje samo uvećalo.“ „Ja sam takođe uživala, Sir Edward. Fascinirala me je diskusija između Vas i Njegove milosti o ovom iskopavanju.“ Daphne bi veoma volela da učestvuje u takvoj diskusiji,ali to nije imalo izgleda da se desi.Kako je bila samo radnik kod vojvode,ona nikad nije večerala sa 13


Kraljevstvo snova

Anthonijem i njegovim gostima.Ona je nosila svoju večeru u posebnu prostoriju gde su večerali Benningtonovi,mada ni to nije bilo često jer je morala da ispunjava zahteve koje bi joj vojvoda zadao obično neposredno pre večere. Da li biste mogli da završite ovaj nakit za mene do jutra,gospođice Wade? To je bio težak i dugotrajan proces, očistiti nakit i popraviti ga, ali je ona drage volje žrtvovala svoju večeru i pola noći da ga ispuni. Vikontesa je primetila nakit na stolu. „Ovo mora da su smaragdi koje je moj brat pominjao za večerom sinoć?Teško je zamisliti da su bili zakopani na našoj zemlji sve ovo vreme. Da li su stvarno stari vise od hiljadu ipo godina?“ „U stvari preko hiljadu i šesto godina“,reče Daphne,i vikontesa se okrenu ka njoj. „Lady Hammond“ ,Sir Edward se ubaci, „dozvolite mi da Vas upoznam sa gospođom Bennington i gospođicom Wade, gospođa je supruga arhitekte projekta, a gospođica Wade“.... „je zadužena za sve“...ubaci se vikontesa.“Ili mi je bar tako rečeno.Sir Edward Vas je veoma hvalio sinoć gospođice Wade. Čak je i Anthony priznao da ste Vi najbolji antikvar koga on zna.“ „On je to rekao?“ Daphne je osetila toplinu na pomisao da je Anthoni hvalio,ali nije se usudila da to pokaže bojeći se da će njena tajna osećanja prema njemu onda biti vidljiva. „Zahvalna sam što to čujem.“ „Nadam se ,draga, jer je to zaista velika pohvala“, reče gospođa Bennington. „Gospodin Bennington uvek kaže da je vojvodino dobro mišljenje teško zaslužiti i da je uvek iskren i veoma oštar kad prosuđuje.“ „Upravo tako“, složi se lady Hammond. „On je uvek iskren kad daje mišljenje, nekad i brutalno, ali kaže da je gospođica Wade izuzetan restaurator.Kako ste uspeli da naučite tako mnogo stvari,gospođice Wade?“ „Može se reći da sam rođena za to. Živela sam i radila na iskopinama ceo svoj život.“ „Govoreći o iskopini“, reče Sir Edward , „moram krenuti da se nađem sa njgovom milosti,rekao je da želi da mi pokaže hypocaust.“ „Hypocaust zvuči prilično impresivno“, komentarisala je vikontesa,“ ali šta je zaboga to?“ Svi su se nasmejali ,ali je Daphne odgovorila. „Hypocaust je vrsta podzemne ćelije koju su robovi ispunjavali vrelom vodom. Činila je pod toplim zimi i grejala kuću. Veoma praktičan izum.“ „Moram onda to videti, svaka ideja koja čini stopala toplim u ovoj ludoj engleskoj klimi je vredna pažnje.“ 14


Kraljevstvo snova

„Možemo učiniti mnogo sa time,lady Hammond,“ reče Sir Edward, „siguran sam u to.“ „Sada me izvinite,moram poći“,reče i nakloni se. „Krenuću sa vama“ ,reče gosp.Bennington, „moram da popričam sa mužem.“ „Naravno,moja damo“,Sir Edward joj ponudi ruku i oni odoše. Kada su oni otišli,Daphne se okrenu ka vikontesi koja ju je proučavala sa otvorenim interesovanjem. Onog trenutka kada su im se pogledi sreli, vikontesa se nasmešila. „Moj brat oduvek želi da iskopava ovde u Tremoru. Kako je došlo do toga da Vas zaposli za ovaj projekat,gospđ. Wade?“ „Moj otac je bio Sir Henry Wade ,jedan od najpriznatijih rimskih antikvara u svetu. Ja sam bila njegov asistent. Vojvoda se dopisivao sa ocem nekoliko godina. Često je kupovao od nas ono što bismo otkrili, a tata je najzanimljivije stvari prvo nudio njegovoj milosti. Na kraju nas je Vaš brat angažovao za ovaj projekat ali je tata iznenada preminuo. Mi smo“...ona se slomi i teško proguta... „prošla je godina ali mi je još uvek teško da pričam o ocu.“ Ona se zaustavi na trenutak da se sabere,pa nastavi. „Mi smo upravo bili završili svoj posao na Volubilisu u Maroku,i spremali se da krenemo za Englesku kada je tata preminuo. Vojvoda je već platio naš put tako da sam ja odlučila sama da dođem. Njegova milost je bila tako dobra da me zaposli da asistiram gospodinu Benningtonu. Moje znanje ne može da se poredi sa znanjem moga oca, naravno, ali ja činim najbolje što mogu.“ Vikontesa skrenu svoju pažnju na nakit. „Ovo su predivni komadi,ne mogu verovati da je i posle toliko vremena pronađeno u ovako očuvanom stanju!“ „O nije,uveravam Vas“,nasmeja se Daphne, „ogrlica je bila u delovima kad ju je vojvoda juče pronašao,čak su i neki od smaragda ispali. Ja sam ih očistila, sastavila i nacrtala za vojvodinu kolekciju.“Neznatno mrštenje ne prošlo vikontesinim licem. „Ni jedna mlada dama ne bi trebalo tako naporno da radi.“ „Oh, ali njegova milost želi da otvori muzej do sredine marta. A meni ne smeta težak rad. Ja uživam u radu,a ovi komadi su izvanredni istorijski pronalasci. Vredan nakit je redak, jer često biva ukraden pre nego što stigne do antikvara da ga reparira.“ 15


Kraljevstvo snova

„Vi mora da ste izuzetna žena ,gospđ. Wade. Ja ne mogu da zamislim zadovoljstvo u poslu kojim se bavite. Popravljati nakit, restaurirati mozake, sastavljati polomljenu grnčariju, to nije moj vid uživanja,naročito pod nadzorom mog brata.On nije lak za saradnju,znam to.“ „O ne“,kriknu Daphne, „on je odličan poslodavac!Da nije Anthonija ja....“ i ona shvati da je rekla njegovo ime naglas...Vikontesa nije izgledala kao da je čula njenu grešku, gledala je dole u deo crteža nakita koje je Daphne nacrtala.Podigla je dve skice da ih prouči. „Pravite skicu svakog komada nakita koji se nađe? Za katalog,kako ste rekli?“ „Da“,reče sa olakšanjem, „pravim skicu svakog artefakta koji nađu.To će biti zvanični podatak o kolekciji njegove milosti.“ Vikontesa je proučavala skice par trenutaka i onda ih ostavi na stranu.Kako je to uradila vide Daphninu knjigu sa skicama i otvori je. Setivši se šta je sve u njoj nacrtano, Daphne krenu da je zaustavi ali prekasno.Vikontesa je već listala njene crteže. „Ne verujem da će Vas to zanimati,lady Hammmond“, reče Daphne sa početkom panike, „to nije za katalog,to su samo moje žvrljotine i to neuspešne.“ „Gospođ. Wade,previše ste skromni,ovo je predivno.“ Osim da istrgne svesku iz njenih ruku Daphne nije ništa preostalo nego da posmatra kako vikontesa lista njene crteže iskopine i ljudi koji rade. Jednan po jedan crtež, vikontesa je pregledala i ostavljala sa strane dolazeći sve bliže i bliže do onih skrivenih na kraju. Upravo u trenutku kada je Daphne poželela da može da se smanji i sakrije ispod obližnjeg tepiha lady Hammond je konačno došla do crteža Anthonija, a njen poslednji crtež, gde Anthoni stoji iznad iskopine bez košulje, vikontesa je najduže posmatrala. Daphne je osećala kako joj obrazi gore od srama, i trudila se da gleda bilo gde osim u njeno lice. Posle kako se činilo večnosti,vikontesa je spustila crtež i pažljivo vratila na mesto sve sto je pregledala. „Imate veliki talenat“, reče i sklopi knjigu. „Poslednji crtež je posebno dobar, veoma velika sličnost modelu.“ Ona zastade pa doda, „moj brat je veoma zgodan čovek,zar ne?“ „Pretpostavljam“,reče Daphne trudeći se da zvuči ravnodušno. „Navika mi je“,reče trudeći se da povrati bar trunku dostojanstva, „da nacrtam svakog čoveka koji učestvuje u iskopavanju.To pomaže pri vođenju dokumentacije.“ 16


Kraljevstvo snova

„Naravno.“ Sam ton glasa je rekao Daphne da joj vikontesa nije poverovala ni za trenutak,ali s druge strane nije ni isticala nepotrebnost crtanja Anthonija bez košulje. Zvuk odlučnih,poznatih koraka u hodniku ispred biblioteke rekao je Daphne ko to dolazi i ona brzo zaobiđe sto,nikad zahvalnija u svom životu zbog prekida. Zgrabi meku, vlažnu tkaninu i do trenutka kada je Anthoni prošao kroz vrata ona je polirala zlatnu narukvicu, skidajući poslednje trunčice prljavštine sa nje. „Anthony“,pozdravi ga lady Hammond,“nisam očekivala da te vidim do večere.“ „Tražio sam te,Viola“,reče i stade pored sestre, „mislio sam da bi želela da vidiš nešto od antikviteta?“ „Sa zadovoljstvom.“ Anthony joj ponudi ruku,ali umesto da je prihvati i krene vikontesa pokaza na nakit. „Pogledaj šta je tvoja gospđ.Wade napravila. Kako shvatam, ovi komadi su juče bili u veoma lošem stanju, a danas to za njih nikako ne bi reklo. Gospđ. Wade je izvanredna.“ Vojvoda pogleda u Daphne i nasmeši joj se osmehom koji oduzima dah. „Da“, on reče, „stvarno izuzetna.“ Njeno srce poskoči dok je obilazio sto da stane kraj nje. Gledala ga je sa strepnjom dok je on pregledao njen rad, nadajući se da neće naići ni na jednu grešku. On podiže pogled i njgove prelepe braon oči sretoše njene. „Izuzetan rad, gospođ.Wade.“ Zadovoljstvo je preplavi kao sunce. Ona teško proguta i klimnu, bez ikakve mogućnosti da izgovori i jednu reč dok je on odlazio. „Hvala“, uspela je da promuca,kada su on i vikontesa već bili na vratima,ali on se nije okrenuo, kao da je nije ni čuo. Ali vikontesa se okrenula i bacila pogled preko ramena ka njoj. Na licu joj je bio zamišljen izraz koji Daphne nije ni želela da analizira,umesto toga se zagledala u široka ramena vojvode dok je izlazio kroz vrata. Izuzetan rad,gospođ.Wade. Te četiri reči su učinile da se oseća kao da hoda po oblacima do kraja dana.

17


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 3 Jedna od mnogih osobina zbog kojih se Daphne divila Anthoniju, bio je njegov smisao za praktičnost. Kada je vojvoda odlučio da započne iskopavanje na svom imanju pre dve godine,on je naredio da se pored iskopišta sagradi kuća, koja će služiti kao prostor za antikvitete,mesto gde će se artefakti držati dok se u potpunosti ne repariraju I odnesu u London. Kuća je imala tri veoma prostrane prostorije,jedna je služila kao skladište za sve artefakte koji su čekali na Daphne.Druga je bila skladište za one koju su već prošli restauraciju.Treća prostorija je bila njena radna soba I Anthoni ju je dizajnirao sa pažnjom.Prostorija je imala veliki broj prozora koji su propuštali prirodno svetlo. Zidovi I pod su bili od kamena I čuvali hladnoću tokom leta, činjenica koja je mnogo značila gospodinu Benningtonu,ali malo Daphne.Engleska leta su njoj bila više prijatna nego vruća I mnogo prijatnije mesto za boravak u avgustu nego Marokanska pustinja. Pumpa za vodu I odvod su bili napravljeni,I nekoliko masivnih hrastovih stolova bilo je prekriveno sa njenim trenutnim radovima.Jedan od njih je bio je mozaik koji je počela da restaurira.Okupirana svojim poslom ,Daphne nije primetila lady Hammond kako stoji u vratima sve dok se nije blago nakašljala. „Nadam se da ne prekidam ništa od vitalnog istorijskog značaja“, reče vikontesa smeškajući se. „Moj brat mi je pokazivao iskopište ovog jutra kad su nas prekinuli.Jedan od radnika je izgleda otkrio statuu od velikog značaja.“ „Stvarno?Kakvu statuu?“ Lady Hammond omaložavajući odmahnu rukom . „Nemam pojma.Mom bratu je pažnja odvraćena I ja sam iskoristila priliku da pobegnem.“ Daphne je bila zatečena. „Pobegnete?“ „Da,upravo tako.Kad god Anthony počne da priča o istoriji I rimskim antikvitetima, ja se dosađujem do suza.Bilo je dovoljno što sam juče jedva izdržala da ne zevnem kad mi je pokazivao beskrajan niz grčarije I bronzanih ručnih sekira.Današnji obilazak kamenih zidova,polomljenih krovova, slojeva zemlje u visini od dva metra bio je previse za mene I bila sam primorana da pobegnem. Vi,kao I Anthony smatrate takve stvari fascinantnim,ali ja nisam intelektualna osoba , bojim se, I ja ne mogu podneti da prisilim sebe na mučne diskusije o polomljenim vinskim amforama.“ 18


Kraljevstvo snova

Daphne se pitala kako iko može takvu diskusiju nazvati mučnom.U njenim sanjarenjima ona je svakodnevno imala strastvene diskusije sa Anthonijem o takvim stvarima,diskusije koje se nikad neće ostvariti jer bi svaki put u njegovoj blizini ostala bez reči. „I tako“,lady Hammond je prekinu u misima, „napustila sam brata I dolutala u ovom pravcu.Posmatrala sam te sa vrata I pomislila da bi mogla da te prekinem na par trenutaka.Ako nemaš ništa protiv?“ Daphne je oklevala još uvek osećajući sram zbog skica koje je vikontesa pronašla prethodnog dana. Niko ne voli kada se otkriju njegove najdublje tajne I to od strane stranca. Kao da joj čita misli,lady Hammond reče, „moram te upozoriti da sam veoma dosledna što se tiče tajni,nikad ih ne otkrivam.“ Treptaj razumevanja prođe uzmeđu dve žene. „To je hvale vredna osobina,Vaši prijatelji mora da su zahvalni.“ „Neki od njih sigurno,mada to zadaje priličan jad mojim manje diskretnim prijateljima.“ Daphne se nije mogla suzdržati da se ne nasmeje na to. Anthonijeva sestra je praktikovala otvoren pristup prijateljstvu koji je Daphne volela I ona joj mahnu rukom da uđe. „Bilo bi mi zadovoljstvo da mi pravite društvo.“ „Odlično.“ Lady Hammond uđe u sobu I priđe stolu.Pogleda dole na prljavu ploču,napravljenu od komadića krečnjaka. „Šta je to na čemu radiš sada?“ „Restauriram mozaik. Gledajte.“ Daphne navuče par teških kožnih rukavica, zatim uze bočicu sa hidrogenom koj se nalazila ispod stola. Izvadi čep I sipa izdašnu količinu tečnosti preko površine ploče.Kako se spirala nakupljena prljavština, pojavljivao se oblik nage žene koja je ležala na čamcu u obliku školjke. „Zar nije divna“,uskliknu vikontesa,posmatrajući sliku. „Da li znaš ko bi ona mogla biti?“ „Venera“ ,odmah odgovori Daphne, „rimska boginja ljubavi. Ovaj komad je bio na podu ispred vrata glavne spavaće sobe gospodara I gospodarice kuće.Zbog ovog mozaika, kao I činjenice da su delili odaje za spavanje, ali I drugih artefakta nađenih na iskopištu, verujem da je brak između njih,iako dogovoren, prerastao u ljubav.“ Ona zastade,zatim reče, „volela bih da mislim da je brak ovo dvoje ljudi bio srećan kao I brak mojih roditelja.“ „O,znači brak tvojih roditelja je bio iz ljubavi?“

19


Kraljevstvo snova

„O,da.Oni su delili duboku ljubav I privrženost koju malo ljudi nađe I oseti.Ja sam bila samo dete kad je moja majka preminula ali I meni je bilo jasno koliko je velika njihova ljubav bila.“ „Vi verujete da je ljubav bitna za brak,gosp.Wade?“ Daphne pogleda preko stola u vikontesu,zapanjena pitanjem na koje je odgovor tako očigledan. „Naravno,zar ne veruju svi?“ „Ne,draga moja“ ,reče vikontesa sa blagom ironijom u glasu koju Daphne nije uspela uhvatiti. „Ne veruju svi. Skoro sam čula mišljenje da su ljubav I brak dve odvojene stvari,da one ne trebaju I nemaju potrebu da imaju išta jedno sa drugim.Šta ti misliš o tome?“ „Ko god da je izneo takvo mišljenje mora da je tužna I cinična osoba.“ Daphne uze malu četkicu I savi se ispod stola da je nakvasi u vedru vode,zatim se uspravi. „Koji bi drugi razlog postojao za dvoje da se venčaju?“ Upita pomerajući nežno četkicom preko ploče I čisteći preostalu prljavštinu. „Deca bi bila odličan razlog.“ „Stvarno?!“ Daphne zastade ne odolevši da ne uputi jedan zapanjen pogled preko ivica naočara ka vikontesi. „Nisam mislila da su zaveti I ceremonija venčanja neophodni da bi se napravila deca.“ Druga žena se prigušeno nasmeja. „Zapanjujuća opaska ,gosp. Wade. U društvu bi takva izjava bila shvaćena prilično šokantno.“ „Zapanjujuća možda,ali I vrlo osećajna. Ako su deca cilj,ljubav između roditelja će osigurati njihov veliki broj.“ Na Daphnino iznenađenje osmeh druge žene je izbledeo I izraz lica postao skoro melanholičan. „Da,pretpostavljam da bi“ ,ona odgovori I zatim zavrte glavom. „Ali hajde da nastavimo našu diskusiju o braku.Pored dece tu su druge praktične stvari koje treba uzeti u obzir,zar se ne slažete?Porodični savezi.Prikupljanje bogatstva.Dolaženje do veće pozicije u društvu I dobijanje veće moći.Postoji mnogo ljudi kojima su te stvari značajnije od ljubavi u braku.“ „Kakva je korist od tih stvari ako je čovek nesrećan. Mislim da brak bez ljubavi može doneti patnju za čitav život.“Vikontesa udahnu tako oštro da se Daphne uplaši I podiže pogled. „Lady Hammon ,jeste li dobro?“ 20


Kraljevstvo snova

„Da,da“ ,vikontesa podiže ruku uveravajući je. „Sasvim sam dobro.Stvar je u tome,gosp.Wade da I ljubav može doneti priličnu meru patnje.“ Daphne zastade,črsto stežući rukama četkicu I pogleda u njene oči. „Da“ ,priznade, „pretpostavljam da može,ako ljubav nije uzvraćena.Ali sigurna sam da je mogućnost da se iskusi takva ljubav vredna tog bola.“ „Da li je?“ Promrmlja vikontesa I usne joj se iskriviše u ironičan osmeh.Njen pogled odluta pored Daphne kao da posmatra neki udaljeni krajolik. „Pitam se….“ Daphne odjednom oseti saosećanje za ženu pored sebe. „I ja isto“,ona priznade, „ali je zvučalo tako otmeno I poetično kada sam to rekla.“ Dve žene se pogledaše I prsnuše u smeh. „Znala sam od trenutka kada sam te srela da ćeš mi se svideti“, izjavi vikontesa još uvek se smejući, „moramo postati prijateljice!“ Daphne joj se nasmeši u isto vreme I počašćena I dirnuta njenim rečima. „To bih volela, lady Hammond. Nisam imala prilike da često sklapam prijateljstva jer sam se stalno selila po svetu.“ „Moraš me zvati Viola,a ja ću tebe zvati Daphne.Dobile smo imena po cveću.Vidiš već imamo jednu zajedničku stvar.“ „Ali ne i ljubav ka grnčariji.“ „Ne.Tu si već sličnija Anthoniju,ali šta vas dvoje pronalazite zanimljivo u razbijenoj grnčariji,ja stvarno ne znam.“ „Pa sada,smatramo da grnčarija u stvari otkriva život svakog nalazišta…..“ „Ne,ne,sve sam to već čula,jesi li zaboravila da sam od tog predavanja upravo pobegla!“ „Da,jesi,u redu,obećavam da ti vise neću nametati diskusiju o grnčariji.“ „Odlično,zato što bih mnogo više želela da mi pričaš o sebi. Sir Edward mi je rekao da si rođena na Kritu?“ Daphne je bila polaskana.Ona je tako retko bila objekat nečije pažnje. „Da,moj otac je iskopavao na Knososu.Ne sećam se mnogo iskopavanja,ali se sećam kako je vruće I suvo bilo.Majka mi je često opisivala šume I livade Engleske,zvučale su mi kao raj.“ „Oboje tvojih roditelja su bili Englezi?“ „O,da.Upoznali su se u Engleskoj kada je tata došao da održi predavanje o Knososu. Dobio je odlikovanje Vitez od Batha I došao je u London da ga primi. Posle kratkog udvaranja,oni su pobegli da se venčaju I zajedno se vratili na Krit.“ 21


Kraljevstvo snova

„A ostatak tvoje porodice?“ Daphne je oklevala,moj otac je bio siroče. „A majkina porodica?“ Daphne se umiri,rukom je toliko stegla četkicu da su joj zglobovi pobeleli. Pominjanje majkine porodice donelo je na površinu sećanja na onaj užasan dan,dva meseca posle očeve smrti,kada je stiglo pismo od advokata iz Londona. Pišem Vam povodom Vašeg upita za lorda Duranda,povodom izvesne lady Wade,za koju tvrdite da je bila žena Sir Henry Wade,a bivša gospođica Jane Durand,ćerka njegove milosti.Vaša tvrdnja je nemoguća,zato što je poštovana gospođica Durand bila neudata sve do trenutka svoje smrti na imanju lorda Duranda 1805.god. u dobi od dvadeset leta.Tako da ne postoji ni najmanja šansa da ona bude Vaša majka I lord Durand žali što vam ne može biti od pomoći u ovoj stvari. Bilo kakav dalji pokušaj da dobijete novac ili zaštitu od lorda Duranda biće uzaludan. Sećanje na to pismo je donelo nazad sav strah koji je u tom trenutku osetila, užasano, bolesno klupko straha koje je došlo sa saznanjem da je sama na svetu, bez ikoga da joj pomogne, da joj ponestaje novca kao I vrednih stvari koje može prodati. Ništa osim karte za Englesku.Daphne je oterala sećanje na taj dan iz svog uma.Nije želela da raspravlja o porodici svoje majke kao I o sramoti jer je bila nepriznata I neželjena. „Mama nikad nije pričala o svojoj porodici.“ „Mora da ti je bar nešto rekla?“ Pritisnuta,Daphne reče, „znam da je moj deda bio baron ali osim toga ne znam ništa.Moja je majka preminula kada mi je bilo osam godina,a sa ocem nikada o tome nisam pričala.“ „Baron.Da li bar znaš njegovo ime ili gde živi?“ „Ne“ ,ona slaga. „Pa to je šokantno!Kakav to otac ostavi svoje dete bez porodice,sredstava I zaštite posle svoje smrti a da čak ne kaže ni ime rođaka.“ „Moj otac nije bio takav kakvim ga opisujete“ ,uzviknu Daphne primorana da brani svog oca. „On je bio snažan čovek I nije mogo da zna da će umreti tako iznenada.Bio je najbolji otac koga sam mogla imati I vređate me ako tvrdite suprotno.“ 22


Kraljevstvo snova

Viola ućuta.Nakon par trenutaka reče, „U pravu ste što me grdite,gospođice Wade.Smatrajte me ukorenom.Moj jedini izgovor je što mrzim videti da mlada dama ostane nezaštićena I primorana da radi,ali nije na meni da se mešam u Vaš posao. Molim Vas prihvatite moje izvinjenje.“ Izgledala je pokajnički I Daphne popusti. „Naravno“,ona reče. „Da li ste ostali na Kritu posle njene smrti?“ „Ne,napustili smo ostrvo nakon nekoliko meseci.Tata nije mogao da ostane na tom mestu, bilo je previse uspomena, srce mu se slomilo kada je mama preminula.“ „I da li je postao opsednut svojom tugom“ ,Viola upita sa čudnim tvrdim tonom u svom glasu. „Oni su bili vrlo srećni,ali kada je ona umrla da li je on ignorisao svoje dužnosti,napustio svoju decu.Da li ga je tuga oterala u ludilo?“ Daphne je bila zapanjena ovim naglim ,čudnim obrtom u razgovoru. „Kakvo čudno pitanje!Tugovao je naravno ali nikad nije napustio svoje dužnosti .Nikada me nije ignosrisao ili poludeo od tuge.“ Druga žena je klimnula glavom kao da potvrđuje nešto sama sebi. „Priznajem da sam mislila na nekog drugog.Izvinjavam se.Gde ste otišli posle Krita?“ „Palestinu.Takođe smo iskopavali u Petri,Siriji,Mesopotamiji,Tunisu I Maroku. Velika nalazišta zahtevaju mnogo vremena,ali moj otac,posle majčine smrti,nije mogao dugo biti na jednom mestu.“ „A šta je sa društvom I izlascima.“ „Toga nije bilo,povremena večera sa tatinim prijateljima u Rimu,ali to je sve.“ „Bez zabava,bez balova?“ „Bojim se da ne.“ Daphne zavrte glavom smejući se. „Ja čak ne znam ni da plešem.Nije bilo potrebe za balovima u sred pustinje. Ja sam vise navikla na društvo magaraca, kamila, Arapa I prašnjavih antikviteta.“ „Imala si fascinantan život Daphne,ali postoje mnoga zadovoljstva koja si propustila.“ „Možda ,ali sam volela svaki trenutak svog života.Mnogo mi nedostaje otac.Ali mislim da bi mu bilo drago što sam se vratila za Englesku nakon njegove smrti. Želeo je da vidim svoju zemlju,zato je na kraju pristao na vojvodinu ponudu.“ 23


Kraljevstvo snova

„Da li ste videli London?“ „Ne.Putovala sam karavanom začina od Marokaša do Tandzerije,a zatim brodom do Portsmouth,a odatle pravo do Tremore Halla.“ „Karavan začina!!!“ Viola poče da se smeje.Daphne je pogleda zbunjeno. „Da li sam rekla nešto zabavno?“ Još uvek se smejući druga žena je zavrtela glavom. „Zabavno?Oh,Daphne ti pričaš o tako izvanrednim stvarima kao da navodiš obične činjenice,kao da je putovanje karavanom nešto što se radi svakog dana.“ „Pa to jeste uobičajena stvar“,reče Daphne smejući se sa njom, „ali možda ne ovde u Hampshiru.“ Violina zabavljenost je izbledela I ona pogleda Daphne zamišljeno. „Maroko,Palestina,Krit.Ne mogu da ne mislim da nalaziš Tremore Hall prilično običnim u poređenju sa tim.“ „O,ne,za mene život ovde je vrhunac luksuza.Moram priznati da je spavanje na pernatim dušecima mnogo bolje nego na platnenim krevetima unutar kamenih koliba ili šatora usred pustinje.“ „Gospode!A kojoj ženi ne bi bilo bolje!Znači sviđa ti se ovde?“ „Da. Kada sam stigla do obala Engleske, imala sam čudan osećaj da sam stigla kući,iako nikad pre nisam bila ovde.Sve u Engleskoj je tako sveže I zeleno,tako lepo posle onih neplodnih pustinja u kojima sam živela.Upravo je onako kako mi je majka pričala.Ne želim nikada da odem odavde.“ „A šta misliš o imanju?“ „Bojim se da nisam videla mnogo od imanja.Toliko sam bila zauzeta sa radom oko iskopišta da nisam stigla da istražujem imanje, iako ponekad prošetam baštom. Ovo je divno imanje mada malo zastrašujuće pri prvom susretu.“ „Da“ ,složi se Viola, „znam na šta misliš.Kada sam bila devojčica poslali su me u školu u Francuskoj na nekoliko godina,I kada sam se vratila bila sam zapanjea koliko zastrašujuće imanje izgleda.Zaboravila sam na to.Anthony mi ne dozvoljava ništa da promenim…porodična istorija I slično….“ „Ja ga razumem.“ „Naravno Daphne,jer ti razumeš I grnčariju.Da je ovo tvoj dom I ti bi verovatno bila kao I Anthony, I ne bi dozvolila da se išta promeni.“ Daphne zadrži dah kad je talas čežnje prošao kroz nju na usputnu primedbu druge žene.Ali je brzo potisnula taj osećaj,ovo nije bio njen dom.Ona nije imala dom. 24


Kraljevstvo snova

„Promenila bih jednu stvar,reče unoseći zvuk veselosti u glas.Uklonila bih one odvratne gargojle sa glavnog prilaza I bacila ih u đubre.“ „Stvarno su odvratni.Kada sam bila mala imala sam noćne more zbog njih. Možda ih, kad se Anthony oženi ,njegova vojvotkinja baci da ne bi plašili njihovu decu.“ Slika Anthonija sa ženom I decom prođe njenim mislila I ona je odmah otera,spuštajući glavi ne bi li sakrila izraz lica. „Sigurna sam da želiš da se udaš,Daphne“ ,reče Viola I trže je iz misli. „Ja…“ Ona duboko uzdahnu I sagnu se da još jednom ukvasi četkicu. „Nisam razmišljala o tome“ ,reče uspravljajući se.Nastavi da radi ne gledajući u ženu nasuprot nje. „Malo je izgleda da će se to desiti.“ „Zašto kažeš tako nešto?“ „Ja sam svesna toga da sam prilično obična žena I to na rubu dvadeset četvrte godine.Imam malo prilika da upoznam nove ljude.I ako se ikada udam,to će biti zbog duboke,iskrene,strastvene ljubavi.Tako da,vidiš“ ,ona baci pogled ka njoj, „sve šanse su protiv mene.“ Viola ne odgovori,ali Daphne je mogla da oseti pogled svoje nove prijateljice, dok se vraćala svom poslu.Prošlo je dosta vremena dok Viola nije prekinula tišinu. „Sramota je što nisi videla London.“ Daphne je pogleda zbunjena promenom teme razgovora. „Želela bih to,jednog dana.Da li Vi I Vaš muž živite tamo?“ „Zavisi od doba godine“ ,odgovori Viola. „Ja provodim jeseni I zime u Enderbiju,našem imanju u Chiswicku,koje je u blizini Londona.Dok Hammond ostaje u Hammond Parku koji je u Northumberlandu.U proleće zajedno iznajmljujemo kuću za sezonu. U leto ja odlazim za Brighton,a Hammond se vraća u Northumberland.To je dogovor koji nam oboma odgovara jer zahteva da provedemo zajedno samo par meseci godišnje,I to zarad održavanja dobrog ugleda.“ Daphne je bila prilično šokirana ali to nije pokazala.Takođe je osetila talas saosećanja prema svojoj novoj prijateljici. „Shvatam“,promrmljala je… „Enderby je predivan zimi“ ,nastavi Viola sa krhkom veselošću u glasu. „Pravim mnogo kućnih zabava I okružim se društvom jer ne volim kada sam usamljena.“ Glas joj zadrhta I ona se kratko nasmeja. „Slušaj me samo kako se

25


Kraljevstvo snova

sažaljevam.Zaista sam posramljena,moj jedini izgovor je to što tako dobro slušaš,Daphne.“ „Nema sramote u tome da ste usamljeni“ ,Daphne reče nežno. „Ja takođe znam kako je biti usamljen.Skoro ceo svoj život sam provela u pustinjskim šatorima udaljena miljama od svega,na mestima gde sam bila jedina Engleskinja u krugu od pedeset milja…Otac I ja smo zime provodili u Rimu,I dok je on vreme provodio sa svojim prijateljima,ja sam lutala muzejima I bibliotekama tražeći bilo šta o Engleskoj…Volela bih da vidim London jednog dana.“ „O, Daphne volela bih da ti ga pokažem.To je najuzbudljiviji grad na svetu!Volela bih kada bi mogla da kreneš sa mnom kad pođem u Enderby.Bila bi mi tako divno društvo,a Chiswick je udaljen samo sat jahanja od Londona.I ako octaneš sa mnom do sezone ja bih te povela sa sobom u London I uvela u društvo.Možda bi uspeli dađemo porodicu tvoje majke.“ „To je nemoguće“ ,reče Daphne.Anthony je bio ovde I ona nije mogla da zamisli da napusti Tremore Hall na toliko dugo. „Imam previše posla ovde.“ „Anthonijev muzej se otvara u martu,da li možeš doći posle toga?“ „Ne,jer moram nastaviti sa svojim radom na iskopini I posle otvaranja muzeja.Sumnjam da ćemo završiti u narednih pet godina.“ „Razumem,ali to je takva šteta.“ Iznenada Viola jauknu od muke. „O, draga,ja se moram vratiti,ako moj brat primeti da sam pobegla sa njegove iskopine,biće tako razočaran u mene.On se uvek trudi da me uvuče u inteligentne razgovore.“ Viola pođe ka vratima,a zatim se okrenu da je ponovo pogleda. „Uzgred ,Daphne,lepota ne znači ništa,znaš…“ Daphne je gledala kako njena prijateljica nestaje u vratima,onda se nasmeši pomalo snuždeno. „Prelepim ženama je lako da tako govore“,ona promrmlja u praznoj prostoriji.

26


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 4 Anthony se naslonio na klavir i posmatrao izraz Violinog lica na svetlosti sveća dok je svirala laganu melodiju. Nije mogao da ne primeti poluosmeh na njenim usnama. „Izgledaš veoma zadovoljna sobom“,reče, „I kad god tako izgledaš ja počinjem da se brinem.O čemu razmišljaš?“ „O Veneri“ ,odgovori I pogleda čoveka koji je stojao pored nje.Njegove obrve se podigoše na taj odgovor. „O boginji ljubavi?Zašto bi mislila o njoj?“ „Da li je ikada ugovarala brak između smrtnika?“ Oči mu se suziše u sumnji. „Da li imaš nameru da se boriš protiv mog braka sa lady Sarah I nađeš mi bolju priliku?Bolje odustani Viola,znaš moje mišljenje po tom pitanju.“ „Ne,ne.“ Viola prekide sviranje da bi nemarno odmahnula rukom u njegovom pravcu I onda nastavi sa muzikom. „Ti si odlučio I ja znam da je uzaludno da pokušavam da ti promenim mišljenje.Pretpostavljam“,reče uz uzdah,“da ako posmatram razborito to I jeste prava odluka za tebe. Ti si vojvoda od Tremora I moraš se oženiti na visokom nivou zarad svoje dužnosti, iako bez ljubavi I naklonosti. Ne,prešla sam na ugovaranje mogućeg braka za nekog drugog,braka koji ima mnogo vise šansi za uspeh.Daphninog.“ „Daphne,ne sećam se nikog ko se zove…“ „Gospođica Wade.“ On je zurio u Violu dok mu se u umu pojavljivala bleda slika braon kose vezane u punđu,naočara,sumorne haljine prekrivene teškom random keceljom, nemogućnosti da govori bez mucanja. „Misliš da ugovoriš brak za gospođ.Wade“,upita zapanjeno. „Ako uspem da je ubedim da krene sa mnom za Edenrby,planiram da je upoznam sa pristojnim mladićima pa ćemo videti šta će biti.“ „Nećeš uraditi tako nešto!“ Bes u njegovom glasu iznenadi Violu. Prestade da svira I pogleda ga širom otvorenih očiju! „Anthony zvučiš prilično besno,nisam znala da ti je toliko stalo.“ 27


Kraljevstvo snova

„Nije mi stalo. Gosp. Wade ima posao koji mora da završi,veoma važan posao. Neću dopustiti da tumara sa tobom po Chizwicku I Londonu.Šta bi se desilo sa mojim muzejom I nalazištem?“ „Iskopavanje je sve o čemu razmišljaš ovih dana.Ima mnogo važnijih stvari u životu od tvoje rimske vile.“ „Ništa nije važnije od otkrivanja istorije.“ Mogao je čuti strast u svom glasu za iskopavanjem dok je govorio. „Viola, ovo nalazište ima ogromnu istorijsku važnost.“ „To je najbolje ,do sada nađeno, nalazište rimski ostataka I nalazi se na mom imanju. Saznajemo stvari o rimskoj Britaniji koje do sada nismo znali.Artefakti koje ovde nađemo biće od ogromnog značaja učenjacima I istoričarima,a muzej u Londonu će omogućiti svim ljudima u Engleskoj da nauče o nešto o svom poreklu.Ovo je deo naše istorije.“ „Ja nisam zabrinuta zbog istorije,dragi bate“,reče Viola,bez ikakvog shvatanja za ono što on pokušava da postigne. „Ja sam zabrinuta za život mlade dame,iz dobre porodice,koja je zbog okolnosti prisiljena da nađe posao,a nije imala sopstveni život,kao ni društvo ili zabavu celog svog života.Ona čak ne zna ni kako se pleše! Zabrinjavajuće je koliko je njen otac bio nemaran po tom pitanju.“ Viola na trenutak zastade,ali pre nego što je Anthony mogao da naglasi da je istorija I izučavanje arheologije značajnije od igranja,ona nastavi. „I sada je Daphne prinuđena da zarađuje za život.Mlada dama da radi toliko, ribajući mozaike I spajajući delove grnčarije kao da je sluga?! I što je najgore u njenoj budućnosti ne vidim ništa drugo osim još više rada!“ Anthony se namršti,nezadovoljan zbog optužujućeg tona u Violinom glasu,kao da je težak posao gosp. Wade njegova krivica. „Posao koji gosp. Wade obavlja za mene je od vitalnog značaja za uspeh ovog projekta,I ona je sasvim dobro plaćena za to.“ „Njena budućnost izgleda previse nesigurno.“ „Teško,muzej u Londonu će se otvoriti sredinom marta ali posao na iskopavanju vile će potrajati bar još pet godina.“ „A posle toga?Kada se završe radovi na muzeju I na iskopini šta će onda biti sa Gosp. Wade?“ „Pretpostavljam da će naći nov posao.“ 28


Kraljevstvo snova

„I tada će imati skoro trideset godina,što eliminiše skoro svaku šansu da se ikada uda.Da li si znao da je njen deda baron?“ „To je nemoguće,njen otac nije imao nikakvo poreklo.“ „Ja govorim o ocu njene majke.Ona ne zna ništa o njemu ili ako I zna nije htela to da podeli sa mnom.Ne verujem da je htela da mi išta o tome I kaže ali joj je činjenica o njenom dedi slučajno izletela.Zašto želi da to čuva kao tajnu,ja ne znam,možda ponos….“ „Ili želja da bude diskretna.Neki ljudi čuvaju svoju privatnost,Viola“,on naglasi.“U svakom slučaju njena budućnost je njena stvar.“ „Ja ću je učiniti mojom stvari.“ Pre nego što je uspeo da se pobuni,ona nastavi, „Ovo nije posao za unuku barona,čak I ako ona nije živela tim životom.A s obzirom da ona ne zna mnogo o svom poreklu I nema prijatelja koji bi joj pomogli….“ „Izgleda da je nasla prijatelja u tebi.“ „Da,jeste.Sviđa mi se I mi smo postale prijateljice.U stvari,planiram da budem njena zaštitnica.Hoću da je uvedem u visoko društvo,pomognem joj da upozna nove ljude I možda I ugovorim brak za nju.Već znam par mladih ljudi sa kojima bi je upoznala.Možda joj se svidi neki od njih I odatle sve krene prirodnim putem…“ „Jadna devojka.“ Viola ga pogleda dajući mu do znanja da je ne zabavlja takav komentar. „Neće svako izabrati ženu po tvojim pravilima,Anthony,birajući tako da nema nikakve šanse da mu zarobi srce.Kao što ne završi nesrećan svako ko se zaljubi.Volela bih da Daphne ima sezonu u Londonu,doživi romansu,I uda se za poštenog gospodina dobrog karaktera,koji će je voleti I brinuti se za nju.“ Anthony je bio prisiljen da istakne očigledno. „Ne vidim zašto želiš da preuzmeš na sebe takav uzaludan posao! Žene kao gosp. Wade nisu stvorene za romansu I nikada se ne udaju.“ „Anthony,kakva neobična primedba.Zašto bi rekao tako nešto?“ „Hoću da kažem da devojka nema trunku romantike u sebi. Da je da ona ima miraz ili bar uspostavljenu vezu sa tim baronom,imala bi bolje šanse za brak,ali bez toga,nametnula si sebi uzaludan posao.Trebaš samo da je pogledaš da bi to znao.“

29


Kraljevstvo snova

„Ne znam o čemu govoriš I posmatrala sam je prilično zadnjih dan,dva.Mogu da nađem par mladih gospodina koji bi je smatrali vrlo šarmantnom.“ „Šarmantnom?Sa tom užasnom punđom koju nosi I bezbojnom odećom devojka je uočljiva koliko I insekt na grani! Izgleda kao da je deo nameštaja, sumnjam da bi je bilo ko primetio I da stoji na korak daljine,a I da je primeti zaboravio bi je čim mu ne bude na vidiku.Znam da se meni to dešava kad god je vidim.“Viola se ukoči. „Nisam znala da je spoljašnja lepota jedna vredna stvar koju muškarac traži u ženi“,reče hladno. Anthony oseti žaoku u tim rečima. „Nisam mislio tako.“ „A kako si mislio?“ „Ona nikad ne menja izraz lica I nikad ne možeš znati šta misli.U koliko ne priča o arheologiji nije u stanju da vodi običan razgovor.“ Video je da Viola zuri u njega zapanjeno,ali je nastavio. „Čak I kad progovori par reči to je uvek uz mucanje.U suštini ne znam šta joj se dogodilo.Prvi put kad je bila ovde normalno je pričala,a od tada jedva da je reč progovorila.Sve u svemu ona je najbeznačajnije stvorenje koje sam ikada sreo.“ „Ali je ipak toliko važna za iskopavanje da ne sme otići.I ona prevodi latinski, grčki I ko zna još koliko jezika.Izvanredan je mozaičar I restaurator.Odlično crta.Ali to nisu kvaliteti zbog kojih bi mogla da se uda.Nema miraza,nema veza osim sa tajanstvanim baronom I nije dovoljno ženstvena da nadoknadi sve to.“ „Poznaje mene I ako joj je deda baron,to su već dve veze,najmanje. Ako nađemo njenog dedu,on bi mogao da joj obezbedi miraz.A što se tiče njenih takozvanih nedostataka to je samo tvoje mišljenje.Jer ti nju posmatraš kao svog zaposlenog, kao što posmatraš gosp.Coxa ili gosp.Benningtona ili jednog od slugu, sumnjam da si ikada pogledao u nju kao u ženu.“ „Gosp. Wade nije žena,ona je mašina. Jedna vrlo efikasna mašina.Nikad nije bolesna,nikad ne pravi greške,mislim da je nikad nisam ni čuo da se smeje.“ „Nemoj biti apsurdan,jutros sam je čula da se smeje.“ „Ja nisam nikad.“ Anthony zastade razmišljajući kako da opiše gosp.Wade Violi sa muške strane gledišta. „Kada čovek traži ženu,on ne želi mašinu.On želi ženu sa ženskim atributima,a gosp.Wade ih nema.To je prilično patetično ,kad pogledaš….“ 30


Kraljevstvo snova

„Nisam ni sanjala da je vidiš u tako negativnom svetlu“, Viola reče polako. „Verujem da će svaki muškarac deliti moje mišljenje o toj devojci.“ „Hoćeš li prestati da je zoveš devojkom“ ,reče Viola iznervirano, „ona ima dvadeset četiri godine,ona je žena.“ Anthony pomisli na njenu bezobličnu kecelju koja skriva svaki ženski oblik koji bi gosp. Wade imala I reče. „Ako ti tako kažeš.“ „Kažem.Sve o čemu si govorio su mane nastale zbog nepravilnog vaspitanja,a ne mane karaktera ili lepote.Mislim da Daphne može biti prilično lepa uz par mojih saveta. Ona ima prelepe oči I divan ten. Malo tamniji ali opet prilično beo s obzirom da je ceo život provela u pustinji. Ima lep osmeh,inteligentna je I načitana,I uveravam te iako je ona ozbiljna mlada dama I možda malo stidljiva sasvim je sposobna za smeh.“ „Bolje joj pronađi veze,jer obične,stidljive I ozbiljne mlade dame koje se stapaju sa zidovima ne nalaze muževe na drugi način osim tog.One postaju usedelice.Nesrećna činjenica ali istinita.“ Viola ga je pogledala tako hladnim pogledom koji mu je govorio bolje od reči šta misli o njemu,da se on osetio ukorenim. Možda je on bio oštar,ali stvarno Daphne Wade je bila bezbojna kao februar u Engleskoj.Odlučio je da bi bilo mudro da više ne govori o toj temi. „To nije važno I nemojmo se više raspravljati,devojka ne ide nigde dok se moj muzej I iskopavanje ne završe.“ Kao insekt na grani. Daphne je bila sleđena,njena ruka još uvek podignuta da otvori vrata koja vode ka muzičkoj sobi. Vrata su bila odškrinuta I razgovor je još uvek visio u vazduhu kao oštar miris dima koji ostaje posle vatre. Bez ženstvenih osobina. Zurila je dole u drvenu, voskom prekrivenu tablicu koju je držala u drugoj ruci potpuno praznog uma.Ni za živu glavu nije mogla da se seti zašto je bila toliko uzbuđena da je morala da pokaže Anthoniju istog trenutka kad je završila prevod. Nije mogla ni da se seti šta je htela reći. Grleći tablicu okrenula se I potrčala,bez ikakve misli gde trči I gde želi stići, nesposobna da formira ni najobičniju misao u glavi. Bila je suviše ošamućena da misli,suviše utrnuta da oseća ali je u glavi iznova I iznova čula bezobzirno,okrutno mišljenje o njoj od strane čoveka koga obožava . Gosp. Wade nije žena,ona je mašina.To je prilično patetično ,u stvari. 31


Kraljevstvo snova

Kao moljac zarovljen u plamenu svetlosti,Daphne je teturajući se pronašla put kroz lavirint hodnika Tremore Halla do jedinog utočišta u kom je mogla da misli, svoje spavaće sobe na drugom kraju kuće. Kada je konačno stigla do privatnosti svoje spavaće sobe,zalupila je vratima, ispustila tablicu na pod I rukama prekrila uši, ali to je bilo uzaludno.Još uvek je čula Anthonijeve reči kako joj zvone u glavi,prigušene jedino njenim jecajima dok joj se srce slamalo u komadiće.

32


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 5 Ljudsko srce je jaka I izdržljiva stvarčica,razmišljala je Daphne kada se probudila sledećeg jutra. Bila je iznenađena što više nije osećala jecaje svog iskidanog srca I bol.Umesto toga,na čudan način, osećala se preporođeno.Provela je celo veče I dobar deo noći plačući u jastuk I negujući svoje slomljeno srce.Prolila je mnoštvo suza zbog uvreda koje je Anthony izrekao. I govorila je sebi,više iz besa nego iskrenosti, da ta lady Sarah mu upravo takva I odgovara. Sebe je prozivala najgorim imenima što je bila budala I gajila tako nerealne iluzije. A najviše od svega,žalila je za bolno uništenje nade u njenom srcu, nade da će je Anthony primetiti, nade koju nije ni priznavala sebi, sve dok je okrutne Anthonijeve reči nisu skršile. Sada, kroz tragove bola, koji su još uvek oklevali da nestanu,Daphne se nije osećala ni tužno ni budalasto. Osećala se slobodnom. Dok se oblačila, pokušavala je da razume sebe I shvatila je da oseća kao da joj je ogroman teret skinut s leđa. Poslednjih pet meseci je pokušavala da bude sve ono što je Anthony hteo, ispunjavala je svaku njegovu želju I očekivanje,radila kao rob da mu udovolji I sve što je postigla je njegovo ravnodušno ismejavanje. Daphne je sela za toaletni sto I zurila odsutno u svoj odraz u ogledalu dok je provlačila češljem kroz kosu. Skrušen osmeh joj je iskrivio usne. Anthony je nazvao patetičnom, I izgledala je prilično bedno sva natečena od plakanja, ali jedina patetična stvar je bila koliko je sebe dala njemu u proteklom vremenu. Anthonijeve reči su bile oštre ali su je naterale da shvati nešto o sebi,nešto što pre nije znala.Od kad joj je majka umrla provela je život osećajući potrebu da nekom bude potrebna, ispunjavajući prazninu u srcu svoga oca koja je nastala posle majčine smrti, pokušavajući da bude njegov partner u poslu, njegov lek za tugu.Ovde je isto pokušavala sa Anthonijem,očajnički želeći da mu bude potrebna, želeći da je on smatra vrednom,da je poštuje ,da je voli. Primetna kao I insekt na grani. Sada,na svetlosti novog dana,ona se zaklela da će stvari biti drugačije.Setila se Violinih pitanja u antici prethodnog dana,I shvatila da sva te pitanja vode do najznačajnijeg. Šta sada? Daphne se okrenula u stolici I osmotrila sobu oko sebe,soba je bila nakićena do tačke najvećeg izobilja. Zlatne I zelene draperije oko kreveta,zidovi I okvir kamina od izrezbarenog ružinog drveta,složene figure anđela na 33


Kraljevstvo snova

plafonu,toaletni stočić za kojim je sedela bio je od malahita, a sa strane oslikane vaze sa paunovim perjem. Kao I sve sobe u Tremore Hallu bila je ogromna I prenosila je poruku o ogromnom bogatstvu I istoriji, ali to je bila kuća bez topline. Kao I njen vlasnik,pomisli…Želeo je da se oženi bez ikakve naklonosti ili ljubavi. Kako je hladan I kako je ona bila slepa da ne primeti tu njegovu osobinu. Daphne ponovo pogleda ka ogledalu ,srete svoj pogled u odrazu I donese prvu odluku vezanu za budućnost. Moraće da napusti Tremore Hall.Ne može ostati ovde.Da bude blizu tog odvratnog čoveka,da nastavi da radi za njega narednih 5 godina kao rob,znajući za omaložavajući prezir koji je osećao prema njoj,to bi bilo nepodnošljivo. Ali gde bi drugde mogla da ode?Sta drugo da radi?Ceo život je radila na arheološkim nalazištima, sada je počela da se pita postoji li nešto drugo za nju? Volela bih da pođeš sa mnom u Enderby. Daphne se seti vikontesinih reči od prethodnog dana.Takođe je razmišljala o tome šta je načula o planovima koje je Viola imala sa njom I oseti trnce uzbuđenja. Vikontesa je priznala da je usamljena.Želela je da bude njena zaštitnica,da joj nađe muža.Možda bi se složila da dozvoli Daphne da ostane sa njom neko vreme,da je upozna sa ljudima I pomogne joj da ostvari veze u društvu.Ko zna šta se može destiti?Sa vikontesom kao mentorom može steći određeno iskustvo I naučiti kako da se ponaša u društvu,nešto o čemu je do sada samo čitala. Možda bi zahvaljujući tome mogla da postane guvernanta u nekoj bogatoj porodici.Ili možda da proguta ponos I proba ponovo da stupi u kontakt sa svojim dedom.Možda se čak I ispune I Violine želje I ona nađe nekog za koga bi mogla da se uda, nekog ko bi je stvarno voleo I želeo. Odjednom odluči da je došlo vreme da prestane da misli da nema izbora u budućnosti.Vreme je da sama preuzme stvar u svoje ruke I donese neke odluke.Možda je čak I vreme za malo zabave.Napustice ovo mesto I ući u svetlucavi svet Engleskog društva.A što se Anthonija tiče on zajedno sa njegovim mišljenjem može da se obesi. „Izvini?“ Viola ostavi pokrivac kraj sebe I šokirano se zagleda u Daphne. Daphne je znala da je pomalo drska ali bila je očajna. „Juče si pomenula da bi želela da me vodiš sa sobom kad kreneš za Enderby. Znam da se kratko poznajemo I možda je previše od mene da pitam,ali 34


Kraljevstvo snova

da li si zaista mislila tako?“ Viola joj pokaza da sedne na stolicu nasuprot stolu za pisanje dok je polako dolazila sebi. „Molim te,sedi,Daphne.“ Daphne sede u stolicu I prekrsti ruke u krilu čekajući odgovor. „Naravno da sam tako mislila“,Viola reče, „ali šta sa tvojim poslom ovde?“ „Planiram da podnesem ostavku.“ „Mislila sam da voliš Tremore Hall“ ,Viola se ukruti u stolici I oštro je pogleda. „Da li se nešto neočekivano desilo sinoć?“ „Ne,naravno da nije“ ,ona požuri da uveri Violu nadajući se da zvuči ubedljivo.Ne bi podnela da Viola I Anthony saznaju da ih je čula kako pričaju o njoj I da zna za vojvodino prezirno mišljenje. „Uživala sam ovde,ali tvoje priče o Londonu koje si mi juče pričala naterale su me da shvatim šta sam sve propustila u životu.“ Viola se nagnu preko stolice od mahagonijuma na kojoj je sedela. „Moja draga Daphne ,ja sam zapanjena.Nisam ni sanjala da bi moje reči izazvale takvu reakciju!“ Bila je trunčica poraženosti u njenom glasu I Daphnino srce potonu.Možda je vikontesa tek onako pričala o prijateljstvu.Možda je o njoj pričala sa Anthonijem iz nekih svojih,nepoznatih razloga.Bez obzira na to Daphne je znala da mora otići iz Tremore Halla I Viola je bila njena najbolja šansa. „Od smrti moga oca, moj život je išao neizbežnim smerom nad kojim ja nisam imala kontrolu.“ „Zato što si žena“ ,reče Viola sa jetkim tonom glasa. „Mi imamo tako malo kontrole u sopstvenim životima.“ „Moguće,ali sve vreme vrtim reči našeg razgovora u svojoj glavi I ne mogu da ne mislim da je sada vreme da nađem porodicu svoje majke I zauzmem svoje mesto u Londonskom društvu.“ „Naravno!Juče sam ti rekla šta mislim o tome,ali ti si bila rešena da ostaneš ovde. Da li si sigurna da želiš da kreneš sa mnom?“ „Da,nikada nisam imala prilike da uživam u dobrom društvu I steknem prijatelje, jer smo tata I ja bili stalno u pokretu.A ovde sam u selu,radim po ceo dan I često u toku dana nikoga I ne vidim.“ „Naravno da si usamljena ovde,I zarađivanje za život je ispod nivoa unuke jednog barona. Priznajem da sam razmišljala kako bi divno bilo da te spojim sa tvojom porodicom I pomognem ti da uđeš u društvo.Ali sam mislila da su tvoja osećanja….“ Violin glas puče I ona ne završi svoju misao.Umesto toga je pogledala 35


Kraljevstvo snova

u pero u svojoj ruci I odlutala u mislima. Daphne je čekala, u tišini, nadajući se da vikontesino očigledno ustezanje neće značiti odbijanje.Nakon par trenutaka,Viola je pogleda. „Da li si pričala o tome sa vojvodom?“ „Ne. Mislila sam da treba prvo sa tobom da popričam.“ Ona joj klimnu. „Rekla sam ti da bih bila oduševljena da kreneš sa mnom za Enderby I ne bih to rekla da tako nisam I mislila.Međutim ,Anthoniju se to neće svideti.Šta će on raditi bez tebe?“ Daphne je progutala kiseo odgovor da Anthonija neće biti briga za njen odlazak. „Uspeće da nađe nekog drugog da obavlja moj posao.“ „Ali ne nekog tako dobrog kao što si ti.Pre par večeri je pričao Sir Edwardu I meni kako si stručna u svom poslu. On se veoma divi tvom znanju I inteligenciji.“ Ali to je sve čemu se on divi,s obzirom da je neprimetna kao insekt na grani,bez ženstvenih osobina. Daphne nije želela da misli o njegovom mišljenju o njoj nikad više. U svetlosti novog dana,sećanje na njegove reči je činilo da oseti veliku želju da mu razbije glavu jednom od Samarianskih bokala za vino. „ Ova ekskavacija I muzej koji želi da opremi eksponatima nađenim ovde, mnogo znači mom bratu“,Viola je nastavila. „On želi da te zadrži dok se projekat ne završi I neće te pustiti ranije.“ Daphne nije ni malo marila za to što Anthony hoće.Neće mu ostaviti izbora. „Anthony je vojvoda od svoje dvanaeste godine.Navikao je da se stvari rešavaju kako on želi.“ „Ne može me naterati da ostanem.“ „Oh,Daphne ,podcenjuješ moć koju vojvoda ima.Vesti o tvom odlasku će ga veoma oneraspoložiti,naročito kada sazna da sam ja ta koja te odvodi.“ Daphnino srce potonu. „Ne bih želela da stvaram razdor između Vas I Vašeg brata“ ,Daphne reče krijući svoju poraženost. „Shvatiću ako želite da povučete Vaš poziv.“ Viola je razmišljala par trenutaka ,zatim odmahnu glavom. „Neću učiniti ništa takvo.Što se mene tiče, smatram da nije pošteno da ćerka viteza I unuka barona mora da zarađuje za svoj život. Zaslužuješ svoje mesto u društvu,Anthony je jednostavno sebičan.Biće mi drago da budeš sa mnom na Enderbiju.“ Daphnino olakšanje je bilo toliko da je skoro potonula u stolici. 36


Kraljevstvo snova

„Hvala, puno ti dugujem.“ „Ništa zato,uživaću u tvom društvu.Sve što tražim je da Anthoniju daš otkazni rok od mesec dana da bi mogao da ti nađe zamenu.“ Još mesec dana u Anthonijevom društvu,znajući za njegovo mišljenje o njoj biće teško za podneti ali izdržaće,nema izbora. „Naravno.“ Viola podiže svoj pokrivač I napisa nešto na parčetu papira. „Uskoro ću krenuti za Chiswick.Očekujem tvoj dolazak za mesec dana, ako se nešto desi,možeš me naći na ovoj adresi.“ Daphne uze papir. „Neću promeniti svoje mišljenje.“ „Nemoj biti tako sigurna u to.Ekskavacija je veoma važna Anthoniju I on neće želeti da te izgubi.Znam svog brata veoma dobro.Može biti veoma ubedljiv kad to želi. I veoma odlučan da istera svoju volju.“ Daphne nije ništa odgovorila na to.Ona je planirala da ode I niko nije mogao da je spreči u tome. Anthony je pažljivo zabio lopatu u zemlju,pokušavajući da ukloni slojeve zemlje a da ne ošteti blaga koja se možda nalaze u njoj.On je verovatno jedini plemić u celoj Engleskoj koji je uzivao u ovakvom fizičkom radu,mislio je dok je čizmom pritiskao lopatu I podizao još jednu gomilu vlažne zemlje.Većina njegovoh poznanika bi bila šokirana da ga sada vide,prekrivenog prljavštinom,bez košulje I znojavog tela.Izbacio je zemlju u drvenu kutiju pored sebe I krajičkom oka video je kako se gosp.Wade približava,krivudajući kroz radnike I pored do pola iskopanog zida.Zastao je ,podigao košulju I prevukao je preko glave dok mu je prilazila. „Mogu li da pričam sa Vama,upita.Veoma je važno.“ „Da li je sve u redu sa artefaktima“,upita dok je podizao rame ne bi li obrisao rukavom znoj sa čela. „Ovo nije u vezi artefakta,u pitanju je privatna stvar.Da li možemo razgovarati nasamo?“ Njene reči su ga iznenadile.Prvo,gosp. Wade mu nikada nije rekla više od dve reči zajedno. Drugo nije mogao da zamisli da ona ima private stvari ,a kamoli da hoće o njima sa njim da razgovara. Radoznalost je rasla dok je išao za njom ka antici. „O čemu želite da razgovarate“ ,upita kad su ušli u prostoriju. 37


Kraljevstvo snova

„Ja…“ poče,onda zastade I zatvori usta,zureći pravo u njegov vrat gde je košulja ostala otkopčana,kao da gleda kroz njega.Svetlost koja je ulazila kroz prozore odbijala se od stakala njenih naočara onemogućavajući mu da joj vidi oči.A ostatak njenog držanja mu kao I obično nije davao nikakve naznake o čemu želi da priča.Čekao je. Tišina se odužila,nestrpljiv da se vrati svom poslu,Anthony se nakašljao I ona se prenula.Duboko je uzdahnula,podigla lice ka njemu I rekla poslednju stvar koju je očekivao. „Dajem otkaz.“ „Šta?“ Anthony je znao da nije bilo šanse da je dobro čuo šta je rekla. „O čemu pričate?“ „Odlazim.“ Iz dzepa svoje teške radne kecelje izvadila je presavijeno parče papira. „Ovde je moj pismeni otkaz.“ Zurio je u parče papira koje je držala u ruci ali nije pružio ruku da ga uzme.Umesto toga je prekrstio ruke na grudima I rekao prvo što mu je palo na pamet. „Ne prihvatam otkaz.“ Na trenutak je zaprepašćenost prešla njenim licem,znak da ima emocije ,da nije mašina. To ga je još više iznenadilo. „Ali ne možete da ne prihvatite“ ,reče mršteći se. „Ne možete!“ „Ukoliko mi kralj ne zabrani,mogu da radim šta god želim“ ,reče zvučeći prilično nadmeno. „Ja sam vojvoda.“ Te reči su je samo na trenutak utišale. „Da li je vaš uzvišen položaj trebalo da me zastraši,Vaša milosti?“ Upita tihim glasom sa iznenađujuće ljutitim tonom koji nikada od nje nije čuo.Zalepi papir na njegove grudi I kada ga nije uzeo pomeri ruku I pusti da papir odleprša ka zemlji. „Dajem otkaz.Odlazim za mesec dana.“ Okrenu se da ode ali je njegov glas zaustavi. „Gde ćeš otići za ime Boga?Ako misliš da odeš na neko drugo nalazište….“ „Biću sa lady Hammond na Enderbiju.Ona će me uvesti u društvo I pomoći da nađem porodicu moje majke.“ „To zvuči smešno sada kao što je I sinoć kada mi je sestra o tome pričala.“ Nije mogao da veruje. Bilo je još samo sedam meseci do otvaranja muzeja. Sedam kratkih meseci za ogromnu količinu posla koja ih čeka.Prokleta Viola I njena romantična nastojanja.Znala je koliko mu je važno ovo iskopavanje I koliko 38


Kraljevstvo snova

je znanje gosp.Wade važno da bi se posao završio.Nije nameravao da dozvoli da se ovaj njihov mali plan nastavi. „Razumem Vašu želju da se spojite sa svojom porodicom,gosp.Wade,ali vrlo lako se I odavde možete informisati o svojoj porodici.Viola ne sme praviti nikakve planove o vašem odlasku bez mog pristanka.A ja odbijam da ga dam I to ću joj reći.“ Osmeh koji je mogao opisati samo kao trijumfalan je iskrivio njene usne. „Viola je rekla da sve što trebam uraditi je da Vam dam otkaz I rok od mesec dana da nađete nekog drugog.“ Pokaza na papir koji je još ležao na podu. „A sada sam to I uradila.“ „Da nađem zamenu?? Bože,ženo ,ljudi sa tvojim znanjem ne rastu na drveću. Savršeno dobro znaš da ljudi tvoje stručnosti su već vezani za projekte koji traju godinama.Tri godine sam čekao da tvoj otac bude slobodan.Muzej se otvara za sedam meseci,a radovi na iskopavanju vile će trajati bar pet godina.Nemoguće je zameniti te sada.Dao sam reč Društvu arheologa da će se muzej otvoriti na vreme za Londonsku sezonu, da bi prikupili što je moguće više interesovanja.Neću odlagati otvaranje zato što si ti iznenada uvrtela sebi u glavu da želiš da ideš za London u potragu za mužem I beznačajnom zabavom u društvu.Ne možeš otići dok se iskopavanje ne završi,ja sam dao svoju reč I imam obaveze koje se moraju ispuniti.“ „Ja, ja, ja!“ Ona povika u izlivu gneva koji ga je zapanjio,ne samo zato što se usudila tako da priča sa njim već I zato što su to prve emocije koje je kod nje video. „Možda si vojvoda ali nisi sunce oko koga se ceo svet okreće!U stvari upravo si suprotno od toga,jer ti si najsebičniji čovek koga sam ikada upoznala!Bezobziran takođe,jer naređuješ svojim slugama I osoblju bez I jednog molim ili hvala!Nije ti stalo do osećanja drugih I arogantan si toliko da misliš da ti tvoj položaj dozvoljava da se tako ponašaš.Ja...“ Njen glas puče I ona obavi ruke oko sebe kao da pokušava da zadrži svoje emocije. Kao što je I trebala jer je ova bujica neobjašnjive kritike bila kako nepravedna tako I neoprostiva. On otvori usta da je prekori zbog njene drskosti,kao što bi bilo koju drugu osobu koja je u njegovoj službi,ali ona progovori I spreči ga u tome. „Prosta istina je , Vaša milosti, da mi se ne sviđate I da ne želim više da radim za Vas. Pričajte sa lady Hammond ako želite ali ja odlazim za mesec dana bez obzira na to da li ćete ili ne da joj zabranite da mi pomogne.“ 39


Kraljevstvo snova

Anthony je ostao da gleda u njena leđa dok je odlazila iz antike bez I jedne reči,ne znajući da li da krene za njom ili da ode do Viole i prekori je zbog davanja takvih ideja .Na kraju nije uradio ništa od toga. Pokupio je sa poda papir sa otkazom koji mu je gosp Wade dala.Otvorio ga je I pogledao u dva reda ispisana savršenim I preciznim rukopisom gosp.Wade. Kako ga je otvorio tako mu je došlo sećanje na dan kada je stigla u Tremore Hall pre pet meseci.Danas nije prvi put da ga je ona iznenadila. Već dugo vremena je želeo da iskopava rimske ostatke na svom imanju,a u planu je imao I muzej u kojem bi se ti artefakti čuvali.Mesto na kome bi deo britanske istorije mogli da vide ne samo bogati I privilegovani već I svi ostali građani.Tako nešto nije postojalo u Londonu. Sir Henry Wade je bio nadaleko poznat kao najbolji arheolog svog doba, a Anthony je želeo najboljeg za svoje arheološko nalazište. Proveo je tri godine pokušavajući da ubedi Sir Henrija da prihvati posao na iskopavanju vile I restauraciji,ali bez koristi.Na kraju je bio prisiljen da zaposli manje vešte ljude,čiji je rad smatrao nezadovoljavajućim,ali je ostao uporan u svojoj nameri da ubedi Sir Henrija da se vrati za Englesku I preuzme ekskavaciju I on je na kraju pristao. Ali u primaćoj sobi Tremore Halla tog martovskog dana pre pet meseci nije ga čekao taj uvaženi dzentlmen. Među rimskim statuama,zelenim mermerom I kristalnim lusterima primaće sobe,našao je mladu ženu okruglog lica,sa naočarima u zlatnom ramu,ženu koju je sluga predstavio kao Sir Henrijevu ćerku,obučenu u istrošenu smeđu putnu haljinu,sa braon čizmama od teške kože I slamnenim šeširom široke ivice, sa prostim crnim kožnim koferom kraj nogu,izgledajući suvo kao Marokanska pustinja iz koje je došla. Mekim glasom visoko obrazovane osobe, bez pokazivanja ikakve emocije,saopštila mu je vesti o smrti svog oca I da je ona tu da preuzme posao na ekskavaciji. Njegov izričit negativan odgovor je trebao da je poraženu natera da odmah ode ali ne,ona je ignorisala njegove reči kao da ih nije izgovorio. Ispričala mu je o svom obrazovanju I iskustvu u kratkim preciznim crtama,navodeći metodično sve razloge zašto bi trebao da joj prepusti ono što je trebao biti posao njenog oca. Kada je na kraju uspeo da je prekine,govoreći najhladnijim vojvodskim naredbovnim tonom da je želeo njenog oca za tu poziciju zato što je bio najbolji arheolog I da ne želi nju bez njenog oca, ona se nije prepirala. Nije igrala na kartu sažaljenja ili kavaljerstva pričajući neku srceparajuću priču kako sada nema ništa I nikoga I da joj je neophodan posao.Ona je prosto trepnula kroz stakla naočara,gledaajući ga nedokučivim pogledom, izgledajući kao prava mala bebi sova I odgovorila ozbiljnim glasom. „Ja sam najbolja koja je dostupna.“ 40


Kraljevstvo snova

Njegov smeh pun neverice je samo prošao pored nje dok je nastavljala. „Ja sam ćerka Sir Henrija koji je bio najbolji, on me je obučavao,a sada kada ga nema ne postoji osoba bolje kvalifikovana od mene.“ Nije nameravao da je zaposli ali je imao jako malo opcija.Zbog toga je pristao I zarad održavanje pristojnosti pozvao je gosp I gospođ. Bennington da se presele u kuću, da bi gospođ. Bennington postala pratilja gospođice Wade. Tokom pet meseci koliko je gosp.Wade ovde, shvatio je da njene reči nisu prazno hvalisanje. Znala je više o Rimskim antikvitetima nego što se on ikada nadao da će saznati. Bila je izuzetan mozaičar I njeni radovi na freskama su bili perfektni. Želeo je najboljeg I kao što mu je prosto rekla ,najbolju je I dobio. Anthony se trže iz misli I zgužva papir u ruci. Dok se projekat ne završi gosp.Wade nigde ne ide.Kada je već imao najbolju on će se, do vraga I potruditi da je zadrži.

41


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 6 Viola je predvidela da se Anthoniju neće dopasti ideja da Daphne da otkaz i u trenutku kada je uleteo u njenu sobu, ni sat posle Daphninog odlaska,znala je da je bila u pravu. Iz očiju su mu sevale munje. „Gosp. Wade odlazi“,reče bez uvoda. „Šta si to naumila?“ Viola je podigla pogled sa pisma koje je pisala i pogledala ka svojoj sobarici Celeste koja je popravljala sav na jednoj od njenih haljina,a zatima ka Anthoniju. „Ako želiš da se svađamo radije to ne bih radila ispred posluge.“Anthoni se okrenu ka sobarici. „Napusti nas“ ,naredi,i devojka brzo zabode iglu u haljinu,na brzinu im se nakloni i pobeže iz sobe, ostavljajući Violu samu sa vojvodom, zatvarajući vrata za sobom. Viola je proučavala svog brata,zapažajući njegove sužene oči i ljutitu grimansu oko usana.O da,bio je veoma besan,čak i za nju to je bilo zastrašujuće. „Stvarno ne razumem o čemu pričaš? „Na kraju reče. „Daphne je došla do mene i rekla mi da želi da da otkaz.Takođe mi je pričala o svojoj nameri da nađe svog dedu,uđe u društvo i možda nađe prikladnog dzentlmena za udaju.Zamolila me je zapomoć.Šta sam trebala da uradim?“ „Da odbiješ.To je očigledan izbor.“ „Nikad ne bi uradila tako nešto,ona je unuka barona.“ „Možda.Mi to ne znamo.“ Viola se slegnu ramenima kao da to nije važno. „Onda ćerka viteza“ ,reče smešeći se. „Sviđa mi se,postale smo prijateljice i mislim da zasužuje šansu da pronađe svoju porodicu.Ona nije sluškinja poslata iz sirotišta.Ona je mlada dama i zaslužuje mesto u društvu.“ „Zar ova vaša mala adventura ne može sačekati do proleća?Ili još bolje jedno pet godina?“ „Kako si bezosećajan ,Anthony,Viola planu.Za pet godina ona će izgubiti svaku šansu za brak. U ostalom, ona želi da ide,i ne možeš je kriviti što želi da se poveže sa svojim dedom. Rekla sam joj ako je odlučna u vezi toga,da ću joj pomoći,ali da mora pričati prvo sa tobom.“ Pogledao ju je besno. „Ohrabrila si je da da otkaz.“ 42


Kraljevstvo snova

„Nisam odbila da joj pomognem,ako na to misliš.Daphne mora dobiti pomoć da zatraži svoje pravo dato rođenjem.“ „Nisam na to mislio.Ti si joj pričala o uzbudljivom životu u Londonu,kako su zanimljivi balovi i zabave,nudeći joj pomoć da nađe muža i ostale besmislice.Bog zna kakve si joj gluposti usadila u glavu.“ „Nema ništa glupo u tome da mlada dama želi društvo i prijatelje kao i muža sa kojim će provesti život.Ona je veoma usamljena ovde.“ „Teško da je to poenta“ ,on odgovori. „Znaš koliko su važni ovaj muzej i iskopavanje. Znaš da sam se obavezao da završim ovaj projekat.Ne mogu da verujem da ćeš mi to uraditi,Viola.“ Ona raširi ruke zbunjeno. „Anthony, izgledaš prilično izbačen iz takta.Ne razumem zašto ti to toliko znači. Sve što treba da uradiš je da je zameniš nekim drugim.“ „Gosp. Wade je nezamenjiva.Ona je ključna za uspeh ovog projekta i ne ide nigde narednih sedaam meseci!Tačnije pet godina, ako bude po mome.“ Viola poče da se smeje. „Moj dragi brate ne možeš je naterati da ostane! Ropstvo je nezakonito,znaš...“ Ali njemu nije bilo ništa smešno. „Kada je prihvatila ovaj posao preuzela je obavezu da ga privede do kraja.A sada planira da prekrši svoje obećanje, a dovoljno je drska da mene smatra bezobzirnim!“ „Stvarno?“ Viola je bila zapanjena. Zbog Anthonijevog visokog položaja vojvode većina ljudi,uključujući i nju,ne bi se usudila da mu se tako obraća. „Jedva mogu da poverujem u to.“ „Veruj, jer mi je to rekla. Ja ne govorim hvala i molim te,rekla je. Ja sam bezobziran i arogantan i šta je ono još rekla,a da sebičan. Da,to je to.Rekla je da daje otkaz jer ne želi više da radi za mene.“ Zvučao je izbezumljeno,čak i zbunjeno bez ikakvog razumevanja za Daphnino gledište. Viola je takođe bila zbunjena. Šta je za Boga, nateralo Daphne da tako govori. Ona je bila tako vedra,mirna osoba. „Anthony,kada ti je rekla da daje otkaz,šta si ti uradio?Verovatno je maltretirao?“ „Naravno da nisam,samo sam je podsetio na njenu dužnost prema meni i moju obavezu prema Društvu. Ona je pala u vatru i sručila mi niz uvreda u lice.Ko je ona da tako govori sa mnom??“

43


Kraljevstvo snova

Iako i dalje zbunjena šta je moglo izazvati kod Daphne iznenadnu želju da napusti Hampshire,Viola je čitala između redova, shvatala je gde je njen brat napravio grešku.I nije se više pitala zašto je Daphne pobesnela kad je odbio njenu ostavku.On je verovatno uporno pričao o tome šta je njemu važno bez ikakve pomisli na to šta ona želi. Viola je osetila želju da se smeje na glas,ona je volela svog brata ali je on imao mane, mane koje Daphne nije oklevala da mu izloži.Bez obzira na Daphninu blagu rezervisanost,Viola je poštovala mladu ženu. Možda je rezervisana,ali sasvim sposobna da Anthoniju u lice kaže šta misli o njemu. „Šta je ta devojka mislila?“ Zahtevao je da zna nervozno karačajući gore dole ispred svoje sestre. „Zar ne shvata svoje mesto?Zar ne razume šta bi mogao da joj uradim zbog tih reči?“ Viola ga je proučavala dok je hodao kao da je uhvaćen u zamku i shvatila da ga nikada nije videla u tom stanju. Nesumnjivo ,nikada u svom životu nije čuo takvu kritiku i to ga je toliko izbezumilo da je izgubio svoju smirenost i sigurnost.Daphne mu je ušla pod kožu upravo zato što je sve što je rekla bilo istina i on je to duboko u sebi znao. „Vojvoda da govori hvala i molim te,nastavio je da se žali.Pa koliko je to smešno?“ Viola je bila suviše utonula u svoje misli da bi mu odgovorila. Jedna misao joj je iznenada pala na pamet, misao koja je u početku zvučala neverovatno ali se ipak zadržala u njenom umu tako snažno da nije mogla da je ignoriše. O kako bi bilo divno kada bi uspela da ga nagovori da se oženi sa Daphne umesto sa lady Sarah. Što je duže razmišljala o tome to joj se ta ideja sve više sviđala.Ako je Daphne unuka barona onda se i njena pogodnost za tu ulogu povećavala i samo bi nekolicina najzlobnijih članova društva mogla da prigovara.Viola je znala zahvaljujući izrazu na Daphninom licu koji je imala juče u toku njihovog razgovora da je ona bila strastvena žena,bez obzira na njeno ponašanje.Bila je do ušiju zaljubljena u Anthonija već sada.Takođe je izgledalo da misli svojom glavom i da ima dovoljno drskosti da se usprotivi vojvodi.To bi im mnogo značilo za buduću sreću.Naravno ,on mora prevazići i svoje mišljenje o njenom izgledu,a ona svoju odluku da ode,i novu iznenadnu mržnju ka njemu,osećanje koje je zbunjivalo Violu. Odakle li je to došlo? „O Gospode Bože“ ,ona uzviknu kad je iznenada shvatila.“Naravno!Kako sam bila tako slepa da to odmah ne uvidim!“

44


Kraljevstvo snova

„To je ono što i ja želim da znam“ ,Anthonijev glas dođe do nje i ona shvati da je naglas govorila. „U potpunosti sam izvan sebe zbog tebe Viola,kao i zbog nje.O čemu si samo mislila?“ Viola se otrže od svojih misli i neočekivanog saznanja dovoljno dugo da mu odgovori.“Izvini,Anthony,što sam te dovela u takvo stanje.“ Daphne je sigurno čula njihov razgovor u muzičkoj sobi,razgovor o njoj.To sve objašnjava.Nije ni čudo što je želela da ode sa takvom žurbom.Nije ni čudo što je želela da uđe u Društvo i nađe nekog da joj pomogne da zaleči ranjeni ponos.Nije ni čudo što se usudila da kritikuje Anthonija.Koja žena se ne bi osvetila za poređenje primetna kao insekt na grani... „Trebala si bar da me konsultuješ“ ,Anthony joj je dobacio nastavljajući da se šeta kroz sobu. „Imala je hrabrosti da mi kaže da odlazi zato što joj se ne sviđam,Viola.Vrag je odneo ko je ta devojka da bude važno sviđam li joj se ili ne.Šta ona misli ko je?“ Žena koja se ne boji da ti kaže šta misli o tebi,očigledno.Koliko god se nadala da će njen brat promeniti svoje viđenje Daphne,ipak se bojala da to neće biti od koristi.Daphne je bila zaljubljena u njega,Viola je to znala,a sada joj je ponos bio povređen,a ponos nije lako izlečiti. Iznenada, napraviti par od ovo dvoje izgledalo je kao nemoguć posao,i Viola se rastuži.Daphne je bila topla i prijatna osoba,i ona bi Anthonija učinila mnogo srećnijim nego lady Sarah. „Ona ima pravo na svoje mišljenje,Anthony.“ On je pogleda ljutito dok je hodao. „Ti si delimično odgovorna za celu situaciju.Očekujem da povučeš ponudu koju si dala devojci.“ Viola ispravi ramena i pogleda ga sa tvrdoglavim izrazom na licu koji je karakterističan za celu njihovu porodicu. „Nemam nameru da uradim tako nešto.Ako Daphne odluči da krene sa mnom ja se neću protiviti.“Anthony prestade sa kretanjem i sruči na nju sav svoj autoritet vojvode. „Odbijaš da me poslušaš?“ „Nameravam da uradim ono što je ispravno“, Viola se nije dala pokolebati. „Daphne zaslužuje da nađe svoju porodicu i ostvari mesto u društvu.Ponudila sam joj pomoć u tome i pozvala je da ostane sa mnom u Chiswick-u.Uvešću je u društvo,pomoći ću joj da ostvari prave kontakte i po mogućstvu nađe prikladnog mladog gospodina za sebe.Neću povući svoju ponudu samo zato što to tebi ne 45


Kraljevstvo snova

odgovara. Ako ne želiš da ode,prosto nađi način da je ubediš da ostane. Ako možeš.“ Istog trenutka kad je izgovorila te reči Viola je osetila mrvu nade. Anthoni nikad nije bežao od izazova.Kao što je i očekivala Anthony srete njen pogled i reče. „Mogu i hoću.“ „Mogu li predložiti“ ,Viola doda smešeći se, „da pri pokušavanju da je ubediš upotrebiš šarmantan deo svoje ličnosti?Imaćeš veće šanse da je ubediš ako ne zaboraviš da je ona žena sa svojim potrebama, nadanjima i snovima. Iako je izvrstan arheolog,ona nije mašina. Ako uspeš da je upoznaš,možda ćeš je bolje razumeti,a to će ti pomoći da ostvariš svoj cilj.“ Nije reagovao kada mu je bacila nazad u lice njegov opis Daphnine ličnosti kao što nije izgledalo ni da ceni njen savet. Umesto toga,krenuo je ka vratima. „Imaću na umu tvoje reči.“ „Odlično.Onda ću krenuti za Chiswick odmah ujutru, i neću se više mešati u ovo.“ „Izvrsno.“ Zastao je na vratima i pogledao je preko ramena. „Doći ću do Londona za par meseci i posetiću te u Enderbiju.U međuvremenu, ako Hammond nešto pokuša...“ „Obavestiću te.“ „Odlično.“ Viola je gledala kako njen brat odlazi i nadala se da će njena namera da spoji Daphne i Anthonija uspeti. Provodadzisanje je težak posao ali je smatrala da njih dvoje bar imaju šansu. Možda Daphne nije bila lepa kao lady Sarah,ali je bila privlačna na svoj način. Delila je Anthonijev najveći interest u životu.Imala je inteligenciju i zdrav razum da vodi veliko vojvodsko domaćinstvo sa lakoćom. Bila je strastvena i topla,nežnog srca.Iako on to sada nije shvatao, Daphne je bila žena koja ga je mogla učiniti srećnim. Ako se to ostvari, biće savršen spoj. Pozvala je Celeste da počne sa pakovanjem njenih stvari.Uradila je sve što je mogla da obezbedi Anthoniju sreću i mora biti zadovoljna time. Mogla bi napisati još pismo ili dva da ih pogura u pravom smeru,ali ljubav ako im je suđena moraće da se desi sama od sebe. Znala je da je najbolje što može da učini za njih sada, je da im se skloni sa puta. Kao dodatak tome što pomaže Anthoniju da nađe ženu koja će ga voleti je i činjenica da joj lady Sarah Monfort,jedna od najodvratnijih mladih žena u zemlji,neće biti snaja.Pomisao na taj trijumf izazvala joj je osmeh. 46


Kraljevstvo snova

Daphne je posmatrala dok su dva radnika unosila veliki deo podnog mozaika kroz vrata u antiku. Namrštila se kad je ugao mozaika udario u vrata i mali delić se okrnjio. „Molim vas, budite pažljivi.“ „Nikada ne govori molim te radnicima“,tih glas joj je promrmljao u uho. „Ako nastaviš tako neće te poštovati.“ Zvuk Anthonijevog glasa tako blizu nje skoro ju je naterao da skoči i Daphne se brzo okrenu. „Hvala na savetu, Vaša milosti“ ,ona reče, „ali s obzirom da sam okružana radnicima ceo svoj život, mislim da ću uspeti da ih usmerim da unesu mozaik bez Vaše pomoći.“ Okrenu se i ode ,ali dok je pratila radnike u antiku još je mogla da oseti njegov pogled na svojim leđima. „Hvala vam“ ,reče dok su postavljali mozaik na najveći sto, „a sada trebam....“ „Ostavite nas“ ,Anthony je prekinu stojeći iza nje. Oba čovek se odmah pokrenuše da poslušaju ignorišući Daphnin uzvik protesta. Ona se namršti na njega dok su radnici odlazili. „Nije Vam palo na pamet da pitate imam li ja još neki posao za njih ovde,pre nego što ste ih otpustili?“ „Ne“ ,on odgovori sa karakterističnom nabusitošću. „Želeo sam da pričam sa Vama nasamo i zato sam ih otpustio.“ „Da li uvek dobijete ono što želite?“ Daphne je posmatrala kako se njegove tamne obrve dižu u iznenađenju zbog njene bezobzirnosti i nije mogla da ne oseti tračak satisfakcije. Biti ravnodušna prema njemu, sada kada više nije ništa osećala za njega, je bilo tako lako. „Najčešće“,on odgovori. „Možda zato što sam arogantan,bezobziran i sebičan, ili su mi bar tako rekli....“ To što joj je bacio sopstvene reči nazad u lice bilo je malo uznemirujuće,ali ako je očekivao izvinjenje bio je u krivu. „Svaki vojvoda je takav“,nastavio je. „Tako su nas odgajili.To je zato što smo ceo život okruženi ljudima koji skaču na svaki naš mig i jure da ispune svaki našu naredbu.Ne očekujte da se bilo koji vojvoda ponaša drugačije.“ Ona pognu glavu priznajući mu njegovo superiorno znanje o vojvodama. „Sa Vama,Vaša milosti, kao primerom,uveravam Vas da neću.“ 47


Kraljevstvo snova

On se nakašlja,što je sumnjivo zvučalo kao smeh i Daphne oseti kako njena satisfakcija nestaje.Ona je želela da ga njene reči peku. „Vidim da ste konačno našli svoj jezik,gosp Wade“,suvo je komentarisao. „Nisam ni shvatala da sam ga izgubila“ ,ona odmah odgovori. „Koliko znam bio je u mojim ustima kao i celog mog života.“ „Činjenica koju ja tek sada otkrivam“ ,promrmlja i približi joj se još korak,ali je ona odbila da se povuče unazad.Uzvratila je na njegov ispitivački pogled svojim mirnim i staloženim pogledom. „Vaše oči nisu plave“, reče iznenada kao daje upravo shvatio nešto neočekivano. „One su boje lavande.“ Daphnino srce je udaralo o njene grudi kao ludo i odjednom nestade njeno teško stečeno samopouzdanje.Bilo je nešto u njegovim očima, u njegovom glasu što je bolelo,nešto što je podsetilo na ženu koja je bila do juče,ženu koja ne zna kako slomljeno srce boli.Udahnula je duboko.Ta žena je nestala,a žena koja je zauzela njeno mesto neće dozvoliti sebi da joj on nanese još bola.Nikada više. „Sigurno me niste tražili da bi komentarisali boju mojih očiju, Vaša milosti.“ Kada nije odgovorio,ona se okrenu.Preko ramena doda, „nadam se da Vam neće smetati da pričate dok ja radim.“ Daphne je shvatila njegovu šutnju kao da. Nije pokušavala da sazna o čemu želi da priča sa njom. Moglo je biti o njenom otkazu ili o nečemu u vezi iskopavanja. Nije ni marila.Samo je želela da on ode. Prišla je stolu gde je čekao mozaik koji su radnici uneli da počne da radi na njemu. Proverila je posudu sa cementom koji je ranije zamešala,blago mešajući drvenom špatulom da proveri konzistenciju.Zadovoljna podigla je veliku drvenu kutiju koja je stajala desno od stola. Svi delići mozaika,pronađeni u zemlji oko vile bili su sortirani po boji u različite odeljke kutije.Sada je trebala da počne sa biranjem onih koji će se uklopiti u praznine mozaika na stolu.Dok je ređala brojne kockice plavog i zelenog mermera i upoređivala ih sa okeanski plavom pozadinom na mozaiku,čekala je da Anthony progovori, a kada nije, pogledala je u njega i videla da je i dalje posmatra. „Rekli ste da želite da pričate sa mnom“ ,ona ga podstače. „Da,naravno“,izgledalo je kao da ga je trgla iz misli i on joj priđe. „Moja sestra je napustila Tremore Hall i krenula za Chiswick.“ „Da,znam.“ Odgovori Daphne dok je izdvajala dva komadića mermera jedan kobaltno plavi,drugi zmijsko zeleni. „Došla je da se pozdravimo, malo pre 48


Kraljevstvo snova

nego što je njena kočija krenula.“ Nije odolela da ne doda. „U ostalom videću je za mesec dana.“ „To je razlog zašto sam hteo da pričam sa Vama.“ On zastade zatim nastavi. „Gosp Wade uprkos tome što ste žena imam veoma visoko mišljenje o Vama kao arheologu i naučniku.“ Daphne pomisli na sve one sate koje je provela očajnički se trudeći da mu se dokže i zasluži njegovo poštovanje.I sada,kada je kasno ,on joj konačno daje delić tog poštovanja.I šta sada,zar treba da bude impresionirana tom darežljivošću? „Hvala vam,Vaša milosti i uprkos tome što ste vojvoda izgleda da ipak imate neko znanje o arheologiji.“ Ovog puta se na glas nasmejao ne trudeći se da sakrije svoju zabavljenost. „Da ,Vi stvarno imate jezik i sada kada nameravate da odete,nemate nameru da ga obuzdavate zarad mene.“ Nije očekivao odgovor od nje i ona mu ga i nije dala.Umesto toga se ponovo posvetila svom radu.Proučavala je kockice mermera u svojoj ruci sa onima koje je već cementom zalepila u praznini mozaika,trudeći se da nađe najsličnije. Dok je radila pokušavala je da ignoriše čoveka koji je stajao pored nje.Želela je da kaže šta god je došao da joj kaže i da ode.Izgledalo je kao da je prošla večnost dok nije progovorio. „Želim da ostanete.“ Njena leva ruka se stegla oko kockica na dlanu,ali samo na trenutak. Ono što je on želeo njoj nije više ništa značilo. „Ne.“ Nadajući se da je bila jasna Daphne se nagnu da bi bliže pročila kockice na mozaiku. „Previše zeleno,mislim“ ,promrmljala je dok se uspravljala i ostavljala te kockice sa strane. Pružila je ruku ka kutiji ali pre nego što je uspela da dohvati nove Anthonijevi prsti su se obavili oko njenog zgloba,zaustavljajući je. „Ne možete odbiti a da mi ne date šansu da Vam promenim mišljenje“,reče. „To je gubitak vremena .Ja odlazim.“ „Šta je izazvalo ovu iznenadnu želju za odlaskom.“ Njegov palac je prelazio nežno preko njenog zgloba i Daphne je osetila kako joj se puls ubrzava kao odgovor na o milovanje.Ljuta na sebe izvukla je zglob iz njegove ruke. „Moji razlozi nisu Vaša briga.“

49


Kraljevstvo snova

„Viola mi je rekla za Vašeg dedu,ako želite da se povežete sa njim ja Vam mogu biti od pomoći.Ako ostanete dovoljno dugo da završite iskopavanje ja ću iskoristiti svoj uticaj da ga dovedem do Vas.“Pre bi umrla nego prihvatila njegovu pomoć. „Ne treba mi takva pomoć od vas, Vaša milosti. Želim da me moj deda prizna zato što je to želi da uradi ,a ne zato što ga je zastrašio čovek sa višeg položaja.U ostalom,ne želim da ostanem ovde,ceo život radim na iskopavanju i želim da promenim sredinu. Želim da ostvarim poznanstva.“ „I nađete muža,kako čujem.“ Daphne se ukoči na te reči.Nije mogla da čuje porugu u njegovim rečima ali mora da se u sebi smejao na pomisao da bi neko nju hteo da oženi. „Ne vidim ništa loše u tome.“ „Ako Vam je brak cilj,gosp Wade,dozvolite mi da Vas odgovorim od toga. Mnogo je bolje ostati ne opterećen time u životu ako je moguće.“ „Hvala Vam na tom ciničnom pogledu,ali ja ne delim Vaše mišljenje.Želim da verujem da je brak partnerstvo uzajamne ljubavi,poštovanja i druženja,a ne opterećenje.I kao što sam rekla postoje i drugi razlozi zašto dajem otkaz.“ „Onda neću trošiti reči pokušavajući da Vas nateram da ih promenite.Sve što želim je da ih odložite dok iskopvanje ne bude gotovo ili bar do otvaranja muzeja.“ Kada mu nije odgovorila već nastavila da slaže kockice kao da ga nije čula,prišao je bliže,toliko blizu da svaki pu kad bi pomerila lakat ona bi se očešala o njega. „Mislio sam da uživate u svom radu gosp. Wade“,promprmljao je. „Mislio sam da ste srećni ovde.“ Daphne se umirila,pogođena iznenadnom sumnjom. Ona jeste bila srećna i uživala je u svom poslu,poslu koji je bio utešan i poznat i koji ju je činio ponosnom.Ona će napustiti sve to i ući u potpuno drugačiji svet. Zbog njegovih reči nije mogla da se ne pita da li radi pravu stvar. Ali sve se to juče promenilo,njena sreća je uništena i ona nije želela da radi za čoveka koji ima tako nisko mišljenje o njoj. „Ne postoji ništa što možete reći ili uraditi da me naterate da ostanem ovde duže od mesec dana.“ „Dupliraću vam platu.“ „Ne.“ „Utrostručiću je.“ 50


Kraljevstvo snova

Ona se zaustavi,razdraženo uzdahnu i okrenu se ka njemu da ga pogleda. „Da li ste Vi sposobni da shvatite značenje reči ne?“ „Imam poteškoće da prihvatim tu reč“,on joj prizna. „Nisam iznenađena“,odgovori,nastavljajući da radi. „Verovatno je ne čujete često.“ „Retko“,on se složi. „Ja sam arogantan,uvek kažem šta mislim i sve ostalo za šta ste me optužili.Sve to priznajem gosp. Wade. Tražim da pređete preko mojih mana,prihvatite uvećanu platu i ostanete.“ Daphne nije bila impresionirana njegovim pokušajima da se omaložava i nije nameravala da mu popusti ni milimetar. „Što se tiče upornosti, deca koja prodaju lažne perle i nakit po ulicama Kaira bi mogla da uzimaju lecije od Vas,ali odgovor je i dalje ne.“ „Zar ne možete ostati bar do marta?Obećao sam kolegama da će muzej biti otvoren do petnaestog tog meseca.Trebaju mi najbolji ljudi koje mogu naći za ovaj projekat.Vi ste ćerka svoga oca i kako ste me i sami jednom uveravali Vi ste najbolji za ovaj posao.Nije moguće naći nekog sa Vašim sposobnostima da vas zameni.“ Ovo laskanje je nije diralo. „To je“,odgovori hladno, „Vaš problem.“ „Istina“,uzmaće korak dalje od nje i ne reče više ništa. Tišina se odužila i ona se ponada da je konačno prihvatio njenu ostavku. Ali trenutak kasnije on progovori i njegove reči je nateraše da shvati da on ništa nije prihvatio. „Želim da Vam predložim kompromis.“

51


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 7 Stvarno je bio nemoguć. Daphne baci kockice mermera iz ruke i one se rasuše po neravnoj površini mozaika i okrenu se ka njemu. „Nemam nameru da prihvatim kompromis sa Vama.“ „Saslušajte me. Ako ostanete neću samo utrostručiti Vašu platu već ću Vam dati i bonus.“ Ona uzdahnu nestrpljivo. „To nije kompromis to je Vaše mišljenje da možete da kupite sve što želite.“ „Obično mogu.Još jedna osobina vojvode,bojim se.“ Praktična strana njenog karaktera je želela da pita koliki bonus,ali se suzdržala. „Ne možete me kupiti.“ „Ponosne reči gosp. Wade. A šta ako ne nađete svoju porodicu?Šta ako ne nađete muža sa kojim možete da ostvarite uzajamnu ljubav za kojom tragate? Šta onda?Ne možete ostati sa Violom zauvek.“ „Onda ću naći posao. Naučiću sve što mogu o društvu i postaću guvernanta.“ „Vi već imate posao i rad koji obavljate ovde je mnogo zanimljiviji nego da ste guvernanta.Uveravam Vas da guvernante zarađuju mnogo manje nego što Vas ja plaćam i da imaju težak život.Ne želite da budete guvernanta ,verujte mi gosp Wade.“ „Ali ja vam ne verujem ni malo,Vaša milosti.“ „Zato što Vam se ne sviđam.“ „Upravo tako.“ Ali to ga nije pokolebalo. „Onda,ako želim da Vi ostanete ovde, moram da promenim sebe tako da Vam se više sviđam, da budem dostojan vašeg sviđanja i poverenja.“ „Ne gubite vreme. Neću ostati. Ako ništa drugo naći ću novo arheološko iskopavanje na kome mogu raditi. Sigurna sam da Vaša sestra zna mnogo bogatih ljudi sa zakopanim Rimskim ostacima na svojim imanjima. Verujem da će bar jedan od njih želeti da otpočne iskopavanje. To je baš moderno ovih dana....“ „I mislite da će neko od njih da zaposli Vas.“ 52


Kraljevstvo snova

„Zašto ne bi?Vi ste me zaposlili.“ „Ovo je smešno“, nestrpljenje zbog njene nepokolebljivosti, je počelo da se uvlači u njegov glas. „Zašto bi išli u Chiswick ili London kada sve što želite možete naći ovde.Siguran sam da tokom Vaših slobodnih nedelja možete upoznati nove ljude.Gospodin Bennington vas može upoznati sa ljudima iz sela.“ „Kako uzbudljivo. I predpostavljam da ćete u narednim mesecima paradirati ispred mene sa Vašim mladim poznanicima ne bih li našla odgovarajućeg muža?“ On nije ni trepnuo. „Ako želite.“ „Oh!“ Ona povika dovedena do granica strpljenja. „Vi ste najsebičniji čovek koga sam ikada upoznala.Ako mislite da ću prihvatiti tako smešnu pogodbu...“ „Platiću Vam petstotina funti.“ Daphne trepnu. „Šta kažete?“ „Ostanite do kraja iskopavanja i daću Vam bonus od petstotina funti.“ Daphne duboko uzdahnu. „Mora da se šalite . To je ogromna suma novca.“ „Takođe Vam može biti miraz. Mnogi mladi dzentlmeni su bez para. Vaš deda, čak i ako Vas prizna možda neće biti u mogućnosti da Vam obezbedi miraz,ali ja mogu.Sada sam Vam ponudio sve što želite.Da li ćete promeniti mišljenje i uzeti u obzir ovakav kompromis?“ Daphne spusti pogled ka Anthonijevim ispoliranim čizmam.Petstotina funti je suma koju nije nikada u životu videla. Šta ako uprkos Violinom uticaju, porodica njene majke ne bude želela da je prizna. Šta ako, ne daj Bože,njeni roditelji nisu bili venčani i ona je kopile? Nije poznavala Violu dovoljno dobro da bi se oslonila na nju ako se ostvari neka od ih mogućnosti.Šta ako se opet nađe u situaciji da bude sama i napuštena. Pomislila je na malu,sumornu sobu u hotelu u Tangiriji,gde je morala da provede osam nedelja posle očeve smrti.Otac joj nije ostavio novca kada je preminuo.Morala je da proda sve njegove knjige i opremu da bi prezivela što duže.Najveći strah u svom životu je doživela onog trenutka kada joj je u dzepu ostalo sam par drahni da plati još jednu nedelju u hotelu, a pismo od dedinog advokata dospelo noseći loše vesti. Jedino što je posedovala bio je mali kovčeg sa njenim stvarima i dve karte do Londona plaćene od strane Vojvode od Tremora. Do tog trenutka nikada joj nije palo na pamet kako svet može biti zastrašujuće mesto za devojku bez porodice,bez novca i bez bilo koje osobe kojoj 53


Kraljevstvo snova

bi mogla da se obrati za pomoć. Bila je na ivici siromaštva i nije želela da ikad više bude u tako neizvesnoj situaciji. Anthoni je čekao,mogla je da oseti njegov pogled na sebi dok se mučila da donese odluku.Prezirala je aroganciju kojom joj je bacio u lice svotu od petstotina funti ubeđen da će prihvatiti.Znao je vrlo dobro da je ta suma za nju bila bogatstvo ,a za njega tek sitnica. Možda bi trebalo da prihvati.Bilo bi razborito od nje da odbaci svoj povređen ponos i prihvati njegovu ponudu ,nego da rizikuje neizvesnu i nesigurnu budućnost.Daphne podbode svoju odlučnost ,ojača svoj ponos i odluči tačno koliko daleko će ići.Podiže bradu, pogleda Anthonija u oči i reče. „Dozvolite da Vam iznesem moju verziju sporazuma,Vaša milosti.Ostaću do 1. Decembra,to je tri meseca umesto jednog,restauriraću sto više mogu artefakta za Vaš muzej.Kao dodatak,dok ne odem,pomoći ću Vam da nađete najkvalifikovaniju osobu koja će projekat privesti kraju. U zamenu za to,utrostručićete moju platu za ova tri meseca,daćete mi još jedan slobodan dan svake nedelje,četvrtak će odgovarati,i isplatićete mi bonus od petstotina funti.“ „Dva meseca više,petstotina funti i još jedan slobodan dan kada nećete raditi, pa vi mora da ste ludi???“ „Ta količina novca je ništa za Vas. Luda ili ne, to je moja ponuda.“ „Da li ste sigurni da ne želite da još nešto dodate ovom sporazumu.Možda čajanke sa prijateljima subotom popodne???“ „Kad već pitate,mogli bi biti manje sarkastični i malo više ljubazniji. Možda ste vojvoda,ali ja sam unuka barona,ćerka viteza i prijateljica vikontese. Zaslužujem da me tretirate kao damu,a ne kao slugu.“ Nagnuo je glavu na stranu i posmatrao je,izgledalo je kao da razmišlja hoće li imati koristi od daljeg pregovaranja. Mora da je zaključio da se neće predomisliti jer je klimnuo u znak slaganja. „U redu.Prihvatam Vaše uslove i potrudiću se da budem ljubazniji.Takođe osećam obavezu da Vam dam fer upozorenje.“ „Upozorenje?“ „Da.Do 1. Decembra ne samo što ću voditi računa o svom ljubaznom ponašanju već ću se svim silama truditi da Vam promenim mišljenje i osiguram Vaš ostanak do kraja projekta.“ „Ja nisam Vaš rob.Ne možete mi naterati da ostanem.“

54


Kraljevstvo snova

„Onda da Vas ubedim da ostanete, ako Vam se tako više sviđa. Mogu biti veoma ubedljiv kada to želim.“ Odjednom joj se nasmešio,i njegov osmeh je bio tako sjajan kao sunce kad odjednom izađe iza oblaka. „Želim da ostanete.“ Daphne duboko udahnu,shvatala je i uvažavala snagu tog osmeha,šarma kojim se razmetao bez trunke truda,šarma koji je svaku ženu bacao na kolena i terao da radi šta god on poželi...Na trenutak je htela da popusti i kaže mu da će ostati duže,ali se trgla i gurnula taj trenutak slabosti u stranu. „A ja,Vaša milosti,mogu biti veoma veoma tvrdoglava.“ „Onda smo oboje upozoreni“, reče smešeći se dok joj se klanjao. Zatim se okrenu i ode. Kada je otišao, zadovoljstvo koje joj je njegov osmeh nekad pružao još uvek je bilo prisutno u tragovima,zajedno sa oštrim ali slatkim ubodom sećanja. Tako je gledao u nju i onog prvog puta kada ga je srela. Čekala ga je u prijemnoj sobi velikog hola u Tremoru,zastrašena raskošnim bogatstvom oko sebe,ne mogavši da poveruje da neko stvarno živi tu.Tremore Hall ,razmišljala je,nije kuća to je bila palata. Setila se kako je lupa vrata u daljini naterala da poskoči. Eho odlučnih koraka po mermernom podu hola koji se približavaju prijemnoj sobi,ponovo je probudio klupko nervoze ,mučnine i straha u njenom stomaku,straha koji se javlja kada si sam,siromašan i beznadežan. Desetina pitanja je brzalo kroz njen um u tim sekundama, dok su se njegovi koraci sve više i više približavali. Šta ako je odbije? Šta ako je izbaci napolje?Ako ne uspe da ga ubedi da je angažuje bez oca,šta će ona dalje? Onda je ušao u prijemnu sobu i ona se zamrzla, on je bio najlepši muškarac koga je ona ikada videla,sa tamnom blago talasastom kosom, očima boje lešnika okruženim dugačkim trepavicama,namrštenim usnama.Ali taj dečački sjaj je zasenio sve drugo.Nije bilo mekoće u oštrim rubovima njegovih jagodica,odlučnoj liniji njegove brade,orlovskom nosu. U tom kratkom trenutku Daphne je znala da je to čovek koji vlada svojom okolinom. Ako je Tremore Hall bio palata ovo je bio njen princ.Daphne je bila prosečne visine a on je nadvisivao za glavu. U svojim čizmama za jahanje,kožnim pantalonama,plavom sakou i besprekornoj beloj košulji,ramenima tako širokim da je jedva prošao kroz vrata, bio je muškarac kakvog pre nije nikada videla. Daphne, koja je ceo svoj život provela uz očajno mršave,otrcane Arape koji su uvek izgledali stariji nego što jesu,nikad nije videla 55


Kraljevstvo snova

nekog kao što je Vojvoda od Tremora. Njegova snažna građa i držanje ukazivalo je na snagu,vitalitet i moć.Dok joj je prilazio,ona se naterala da ne ustukne. „Pa sada“,reče obmanjujuće mekim glasom,“Vi ste znači Sir Henrijeva ćerka?Gde Vam je otac, gosp. Wade?“ Daphne je nekako uspela da objasni šta se desilo,zašto je tu bez oca i zašto bi trebalo nju da zaposli.I dan danas nije znala kako je uspela sve da objasni jer su se njegove oči besno sužavale sa svakom njenom rečju dok nije pomislila da će je izbaciti napolje u jarak oko palate. Podvrgnuo ju je dugom oštrom pogledu,očigledno se pitajući da li ima tačnosti u njenim tvrdnjama, a njegov skepticizam oko njenih poslovnih sposobnosti je bio opipljiv među njima.Ko bi ga krivio. Pokušala je da ga ubedi da je ekspert u polju arheologije i da zna mnogo više nego i jedan drugi muškarac koga bi mogao angažovati.Vojvoda je imao pravo da bude skeptičan. Na kraju ipak je nije izbacio u jarak. „Primljeni ste gosp. Wade“,rekao je pružajući joj ruku. Ona je prihvatila sa olakšanjem što sada ima posao i što će imati priliku da se dokaže i pokaže svoje umeće.Pogledala je u njegovo lice i videla da joj se smeši.Taj osmeh, topao kao sunce ga je transformisao od hladnog princa u šarmantnog muškarca. Taj osmeh ju je ostavio bez reči,učinio je da joj se tresu kolena,a srce u grudima počinje da drhti usled haotičnog kovitlaca svake emocije koju je ikada osetila u svom životu,svake emocije osim straha koji ju je proganjao poslednjih par meseci. Njen strah je nestao.Uz ovog muškarca nije imala čega da se plaši. Bila je bezbedna.Ponovo je pronašla svoje mesto u svetu. To je bio trenutak kada se zaljubila u Vojvodu od Tremora. Ali sada je bila mudrija nego pre pet meseci,i ostaci privrženosti, zahvalnosti i divljenja su nestali,kao plamen sveće,goreli su jedno kratko vreme a zatim utihnuli. Kako je samo budalasta bila. Daphne se okrenula svom poslu, govoreći sebi da nije važno koliko će on biti ubedljiv ona će ipak otići.Njegov osmeh više nema snagu da je otopi.Jedina nadmoć koju je imao nad njom bilo je njeno srce puno ljubavi ali to je sada gotovo.Ništa što bi on uradio neće je zadržati ovde posle 1. Decembra. Ništa na celom svetu. Anthony je voleo kada su njegovi dani tekli glatko. Kada je bio u svojoj rezidenciji u Tremore Hallu držao se preciznog rasporeda.Ujutru je pregledao različite delove svog imanja sa svojim upravnikom ,gosp Cox. Zatim se sastajao sa 56


Kraljevstvo snova

kućnim upraviteljem,svojim sekretarom,pejzažnim arhitektom,i svim ostalim članovima njegovog osoblja,rešavajući poslove koji su bili u okviru njegove dužnosti kao vojvode. Obično bi uspeo da radi na ekskavaciji pre večere koja je bila u šest,a do deset časova je bio u krevetu.Ali u nedelji koja je sledila po podnošenju ostavke gosp Wade,svaka obaveza koju je imao Anthonija je iritativno podsećala na njegove poteškoće sa jednim od najvrednijih članova njegovog tima i mogućnostima kako da je ubedi da ostane.Gosp Cox ga je podsetio na nju kada mu je pričao o problemima na koje su naišli sa novom vodovodom i predložio da pitaju gosp Wade da li ima neko rešenje s obzirom da toliko toga zna o rimskom vodovodnom sistemu. Pošta ga je podsetila na nju, jer je sadržavala brojna pisma u vezi muzeja,među njima i pismo od Lorda Westholma, člana društva arheologa i njegovog partnera na projektu. Westholm ga je podsetio koliko se svi u Društvu raduju otvaranju muzeja u martu. Prilikom posete crkvi vikar je postao strašno naporan.Celo veče je insistirao na priči o bogatom čoveku i jagnjetu; zbog čega je Anthony ljubazno odbio ponudu za večeru.Gosp Wade je očekivala od njega da pronađe nekog da je zameni,ali čak i da je mogao, on to nije želeo. Želeo je da ona ostane. Muzej i rekonstrukcija vile ovde u Hampshiru bila je od vitalnog značaja,ne samo naučnicima i istoričarima,već i da se pokaže da uživanje u istoriji nije rezervisano samo za višu klasu,već treba biti pravo svakoga u Britaniji. Bio je vrlo odlučan u tome da kupi još vremena i zadrži gosp. Wade do marta najkraće ,a po mogućstvu i duže.Ako bude po njegovom ostaće dok se cela vila ne rekonstruiše, dok se poslednji mozaik ne reparira i popravi poslednja freska,dok se svaka perla i slomljena amfora ne izvadi iz zemlje, očisti, skicira, registruje i bude na polici njegovog muzeja u Londonu. Anthony povuče jače uzde i potera svog konja u galop na putu ka kući iz sela dok je ponovo razmišljao na koji način je može naterati da ostane u Hampshiru još nekih četiri,pet godina. Ne možete me naterati da ostanem. O da,uz Božiju pomoć,on to može,mada je gosp. Wade bila dovoljno naivna da misli drugačije.Imao je više mogućnosti da među njima odabere jednu. Novac tu neće pomoći,već je to probao i shvatao je da je dodatna suma novaca neće dovesti u iskušenje. Sa svojom moći vojvode i uticajem koji ima,mogao je da je primora da ostane,ali takvim đavolskim sredstvima nije želeo da pribegne. On je bio pošten dzentlmen,a ne odvratna osoba kako ga je ona opisala. 57


Kraljevstvo snova

Ne,Viola je bila u pravu,zadržati gosp. Wade u Hampshiru će zahtevati suptilniju taktiku od očitog prikazivanja sile.Dok je stigao do Tremore Halla znao je tačno šta će da uradi.

58


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 8 Mrak je već pao dok je Anthony stigao do kuće.Dao je naredbe Haverstallu da mu kuvar pripremi svežu večeru i da mu njegov sobar spremi toplu kupku. Zatim je zahtevao da zna gde se gosp.Wade nalazi i rečeno mu je da je u biblioteci. Sedela je na drugom kraju dugačke sobe,sklupčana u jednoj od velikih kožnih fotelja pored prozora,sa knjigom u ruci,stopalima ušuškanim ispod haljine i parom papučica bez pete na podu kraj fotelje.Lampa na obližnjem stolu je bacala meko svetlo na ugao sobe gde je sedela. Anthony je krenuo ka njoj,njegove čizme nisu pravile nikakav zvuk dok je hodao po debelom turskom tepihu. Nikada je nije video u ovo doba dana i sinulo mu je da joj po prvi put kosa nije zategnuta u onu odvratnu punđu.bila je upletena u opuštenu,debelu pletenicu koja joj je padala preko ramene, boje tamnog meda na svetlu sveća. Toliko se zadubila u knjigu da nije ni podigla pogled kada se približio. Činjenica koja je počela da ga iritira jer je stajao tačno pored nje i nije bilo šansi da ga ne primećuje.Anthony je čekao par trenutaka da ga primeti,ali se brzo umorio od čekanja. On nije bio strpljiv čovek.Nakašljao se i progovorio. „Voleo bi da popričam sa Vama na trenutak.Molim Vas“,dodade kad nije dobio odgovor. Ona je okrenula stranu.“Naš dogovor je bio da radim u razumno vreme dana dok ne isteknu ova tri meseca,s obzirom da je već sumrak,moji radni sati su gotovi.Da li možemo razgovor odložiti do jutra?“ Još juče,ona bi skočila na njegove reči,kao i bilo ko drugi zaposlen kod njega,i Anthony je počeo da se pita da ne sanja neki čudan san, san u kome gosp. Wade više nije gosp.Wade.Preko noći ona se preobratila u drsko,tvrdoglavo stvorenje koje je dalo otkaz bez ikakvog razloga,usuđivalo se da ga kritikuje i naziva bezobzirnim i odlučuje sama u koje sate će raditi, a u koje neće sada kada ima toliko toga za uraditi. Ja nisam Vaš rob. Promrmljao je kletvu ispod glasa. Gosp. Wade ga pogleda na taj zvuk. „Da li ste nešto rekli?“ To pitanje ga je nateralo da shvati da stoji iznad nje kao idiot,a nameravao je da započne razgovor. Ali do đavola,ona nije sarađivala.Planirao je da joj život ovde učini toliko

59


Kraljevstvo snova

divnim da ne poželi da ode. Za sada bi rekao da ne uspeva u tome. Gledao je dok se ponovo okretala knjizi, i ponovo pokušao. „Ne želim da pričam sa Vama o poslu.“ „O čemu drugom bi mogli pričati?“ „Gosp.Wade možemo li proglasiti mir?“ Kada nije odgovorila,dodao je. „Napokon bićete ovde još najmanje tri meseca,zato....“ „Dva meseca,tri nedelje,tri dana“ ,nije odolela da ga podseti. „I nema ni govora o dužem ostanku od toga.“ Odbio je da ga uvuče u svađu. „S obzirom da imamo mnogo posla,i da će uskoro sve postati puno stresa,želeo bi da preostalo vreme koje ćete provesti ovde bude prijatno za oboje od nas.Mislio sam da počnemo sa razgovorom.Oklevala je par trenutaka,ali nije odbila.Umesto toga,zatvorila je knjigu i ostavila je na sto pored fotelje.Skinula je naočare i ostavila ih sa strane,spustila noge na pod,prekrstila ruke u krilu podigla lice ka njemu i pružila mu nepodeljenu pažnju.Istog trenutka kada ga je pogledala on je zaboravio šta je hteo da kaže. Imala je prelepe oči. Ovo je bio prvi put da ju je video bez naočara i zapanjilo ga je kakvu razliku to čini na njenom licu.Iako su njene oči izgledale tamnije pod svetlom sveća,znao je njihovu boju,najneobičnija nijansa ljubičaste. Sada, bez naočara koje su mu kvarile pogled,mogao je da vidi da su joj oči krupne,lepog oblika i okružene gustim tamnim trepavicama. Nikada nije ni pomislio da postoji nešto atraktivno kod nje,ali gledajući je sada, Anthony je bio prisiljen da promeni mišljenje. U ovom trenutku,kupajući se u svetlu sveća,sa izvučenim pramenovima kose oko lica,krupnim očima koje su gledale pravo u njega,izgledala je je mekše nego ikada pre. Ne sasvim lepa,ne,ali ne više ni tako obična. „Vaša milosti?“ Njen glas ga je trgnuo iz razmišljanja i vratio na razlog zašto je bio tu.Seo je na stolicu nasuprot nje i mučio se razmišljajući šta da joj kaže, a da je bezopasno ,a prijatno. „Šta čitate?“ „Biografiju Kleopatre.“ „Stvarno?“ Bacio je pogled na tanku crvenu knjižicu na stolu. Naslov na koricama je svetlucao na svetlosti sveća. „Ova biografija je prilično netačna i 60


Kraljevstvo snova

beznačajna,ako želite da proučavate njenu biografiju u biblioteci imate mnogo bolji primerak za to.“ „Šta nije u redu sa ovim?“ „Nema nikakve istoriske važnosti,prilično je personalizovan.“ „Ali to je ono što sam htela. Veoma sam dobro upoznata sa istorijom vezanom za Kleopatru.Želela sam da znam više o njoj kao ženi.“ „Vidim.“ Ironičan ton njegovog glasa nije joj promakao.Ugrizla je usnu i skrenula pogled.Već sledećeg trenutka je vratila pogled. „Ono što želim reći je da ona nije bila prelepa ali je ipak...imala...pa...“ „Seksualnu privlačnost?“ On predloži, uživajući u načinu kako su se njeni obrazi prebojili crvenom bojom. Bože, gosp. Wade se postidela. Do skoro je bila predvidljiva kao glatka površina bare ali sada je počeo da se pita da li ispod te uzburkane spoljašnjosti ipak postoji žena. Nastažavila je žurno trudeći se da zvuči kao da je zanima akademska strana tog predmeta. „I to ,naravno,ali mora daje bilo više od toga.Nešto nedefinisano.Neke magične,zavodljive osobine.“ „Da li to želite da budete gosp.Wade? Magična i zavodljiva?“ Odjednom se ukočila u stolici,izgledajući kao jež sa bodljama naoštrenim za napad. „Da li mi se rugate?“ Tiho je upitala. Pitanje ga je prenulo jer nije imao nikakve namere da joj se ruga. „Ne,nikako,samo sam bio radoznao.“ Nije izgledalo da mu je poverovala ali je slegnula ramenima kao da to nije važno i nastavila. „Cezar je znao da njegova odluka da od Kleopatre napravi svoju kraljicu neće biti dočekana sa odobrenjem ali je ipak to planirao da uradi, zato što je prejako želeo.Ubijen je zbog strasti koju je gajio prema njoj.“ „Ne“,Anthony je ispravi, „Cezar je ubijen zato što je bio glup.Ta strast samo je ubrzala njegovu smrt.“ „Možda,ali bez obzira na to njegova osećanja nisu bila manje snažna. Zatim je tu Marko Antonije, u bici kod Aktijuma rizikovao je sve da bi vratio Kleopatri njeno kraljevstvo.Zašto?“

61


Kraljevstvo snova

„Da li je važno zašto? Marko Antonije je bio glup isto kao i Cezar. Bez obzira na njegova osećanja nije nikada trebao da ulazi u tu bitku. To je bio uzaludan pokušaj.“ „Uzaludan?Malo je falilo da pobedi.“ Pre nego što je uspeo da odgovori,glas je progovorio sa drugog kraja sobe. „Izvinite Vaša milosti,ali Vaš sobar kaže da Vam je kupka pripremljena i da Vas večera čeka.“ Anthony je bacio pogled na slugu koji je stajao na vratima i rekao. „Uskoro dolazim.“ Sluga se naklonio i otišao,a Anthony je vratio svoju pažnju na ženu naspram njega. „U ratu,gosp.Wade,činjenica da je skoro pobedio se ne računa.Marko Antonije je bio brilijantan vojskovođa i on je morao da zna da ne može pobediti. Oktavijan je uz sebe imao svu silu Rima.Razum je nalagao da se povuče.“ „Ali zbog čega mislite da je razum imao išta sa tim?“ Kontrirala mu je. „Voleo ju je i ta moć koju je ona imala nad njim je bila jača od razuma.“ On se oglasi nestrpljivo. „Veruj ženi i uneće emocije u inteligentan razgovor.“ „Veruj muškarcu i ignorisaće moć ljubavi.“On prekrsti ruke preko grudi i nagnu se ka njoj. „Ljubav nikada ne sme da pobedi razum.“ „Ali često pobeđuje.“ „Sa katastrofalnim posledicama.“ „Za Marka Antonija i Kleopatru možda“ ,ona prizna. „Ali ne za svakog.Neki ljudi budu veoma srećni kada im se ljubav desi.“ „Ukratko rečeno,možda.“ Mogao je videti da je njegovo mišljenje po ovom pitanju frustrira.Podigla pogled ka nebu,očito iznervirana. „O,za ime Boga“ ,povikala je, „zar nikada niste znali nekog ko je srećan u ljubavi?“ Sećanje na noć kada je proašao svog oca, mrtvog, pored četiri prazne bočice laudanuma, proletelo je kroz Anthonijevu glavu. „Da, znao sam“,reče, „i rezultat je bio tragičan.“

62


Kraljevstvo snova

joj se.

Odjednom više nije bio raspoložen za razgovor.Naglo je ustao i naklonio

„Oprostite mi,ali moram se povući inače će mi se kupka ohladiti.Laku noć.“ I napusti je bez i jedne više reči. Prvo Viola sa njenim nekarakteristično romantičnim pričanjem o ljubavi,sada gosp.Wade.Proklete bile,ta reč je svuda oko njega.Zar žene samo o tome misle? Koliko god da je Daphne volela bujna i prelepa prostranstva Engleskog sela ,ona su ipak predstavljala problem prilikom iskopavanja,naročito prilikom rekonstrukcije freski.U pustinjama Afrike,Palestine i Mesopotamije,bilo je dovoljno samo četkom odstraniti pesak da bi se otkrile neoštećene ,prelepe zidne freske,ali u Engleskoj i drugim mestima sa vlažnom klimom,bilo je drugačije. Blato je činilo da se delići freske i gips koji ih drži pretvore u haotičan i težak posao.Vlažna zemlja u kojoj su freske bile zakopane hiljadu i šesto godina je uništila gips koji vezuje deliće freske i učinila Daphnin posao rekonstrukcije freski do potpune celine maltene nemogućim.Upoređivanje hiljadu delića freske po boji i dizajnu moglo je potrajati danima.Pri tome neki dani su bili naporniji od drugih.Danas je bio jedan takav dan. Već je pregledala sve komadiće koje su radnici našli i podelila ih u grupe po boji i delu slike kojem je mislila da pripadaju.Sada je koristeći malu lopaticu usklađivala i cementirala deliće freske. Kao i podni mozaik koji je završila dan ranije,i ovaj deo zida spavaće sobe je bio oslikan sa slikom Venere.Spajanje delića je bilo slično kao spajanje delova dečije slagalice ali mnogo ozbiljnije. Nije bila navikla na freske koje se mrve tako lako i ovaj rad je zahtevao njenu nepodeljenu pažnju,ali njene misli su stalno lutale u ono čudno veče kada je Anthoni pokušao da vodi razgovor sa njom. Daphne je zapamtila njegove reči da je poznavao nekoga ko je bio srećan u ljubavi dali da se to završilo tragično i pitala se na koga je mislio.Možda sebe?To bi objasnilo njegov skeptičan pogled prema braku,pretpostavljala je, kao i njegov hladan i logičan pristup.Oterala je takve misli iz glave.Nju ne treba da zanima koga će Anthony oženiti. Od te večeri u biblioteci,on je počeo da joj se zahvaljuje za svaku stvar koju uradi,da govori molim vas posle naredbi,kao i da ćaska sa njom o vremenu i kako joj hladnije vreme sigurno čini rad prijatnijim.Čak bi ponekad govorio i o dešavanjima u vladi,ili kako je dosadno u jesenjim i zimskim mesecima u 63


Kraljevstvo snova

Londonu.Dolazio je do antike svakih sat vremena da proveri da li želi čaj ili neko drugo osveženje.A radnike je često slao da provere da li joj je potrebna pomoć. Kao da bi je takve stvari naterale da ostane.Pošto veća suma novca nije mogla da je privoli na ostanak sada je pokušavao da predstavi sebe kao brižnog poslodavca. Prezirno je šmrknula.On nije bio brižan poslodavac. On je bio sebičan i bezobziran bez ikakvog obzira ka osećanjima drugih. Takođe je bio hladan,toliko hladan da će namerno izabrati ženu u koju se nikada neće zaljubiti. Ali uprkos tome,ona je bila zaljubljena u njega.Zašto?Daphne je prestala da radi, gledajući u prazno,razmišljajući.Šta je to bilo na njemu što je volela?Mislila je o Kleopatri i shvatila da žene nisu jednine koje imaju moć da zavode i opčinjuju. Anthony je takođe imao tu moć.Mislila je o svim onim trenutcima kada je gledao u nju na način koji je činio da se oseća posebnom,jedinom kojoj posvećuje pažnju,kao da je ona jedina osoba na svetu u tom trenutku. Ali to bi bilo samo na trenutak i samo onda kada bi od nje tražio nešto posebno teško i nerazumno,s amo je tada pokazivao svoj šarm zbog koga je ona želela da mu udovolji, bez obzira kolko joj je to bilo komplikovano da ostvari. Čim bi pristala on bi odlazio, ostavljajući je svu zbrkanu, ne shvatajući da joj je naredio , a ne zamolio,da učini nešto što će zahtevati sate i sate napornog rada. Sada je znala da svaki put kada je gledao u nju na tako poseban način,on je u stvari nikada nije video već je samo želeo da dođe do onoga što mu treba. A ipak kad je pre par dana tražio od nje da ostane, ona je odmah osetila iskušenje da pristane, samo zato što to on traži od nje.Da,on je imao neobjašnjivu moć koja bi naterala sobarice da bez prigovora u dva sata posle ponoći ispunjavaju njegove naredbe,koja je činila da se gospođa Bennington uzbudi samo zato što sa njom priča o stanju puteva,a prosta i obična Daphne Wade oseća kao najlepša na svetu.Ali to nije bilo stvarno. Duboko je udahnula i vratila se svom poslu.Sada je znala kako da se zaštiti od njega i ta privlačnost na nju više neće uticati.Daphne podiže jedan delić i krenu da ga maže sa gipsom međutim pritisak je bio prevelik za tako mali fragment. On joj puče u ruci,mrveći se u prah između njenih prstiju u rukavicama.To je bio četvrti fragmen ovog dana koji je uništen,još jedan delić istorije je nepovratno izgubljen. „Oh,ovo Englesko blato uništava sve!“ Povika,bacivši lopaticu u besu, potpuno razdražena.Ona pade na pod odzvanjajući,taj zvuk je pratio tihi zvižduk, Daphne okrenu glavu i nađe Anthonija kako stoji na vratima antike. „Pazite kuda bacate stvari,gosp.Wade“,reče i sagnu se da pokupi lopaticu. 64


Kraljevstvo snova

„Da li sam Vas pogodila?“ „Ne“,odgovori, „ali je bilo blizu.“ Daphne ga je posmatrala dok joj je prilazio. Mogla je videti da još uvek nije počeo da radi na iskopavanju sa gosp.Benningtonom jer iako nije nosio maramu i prsluk, košulja mu je bila besprekorna bez trunčice prljavštine na blještavoj belini.Daphne je bila zahvalna što je bar ima na sebi.Ona brzo pogleda na stranu. „Drago mi je što niste povređeni“ ,reče kad je zastao kraj nje. „Zašto kunete Englesko blato?“Upita dok je ostavljao lopaticu pored posude sa gipsom na stolu.Daphne duboko udahnu pri čemu je udahnula i oštar miris sapuna od limuna,kao i njegov lični miris.To je uzbudilo i ona prebaci težinu sa jedne noge na drugu.Da li je morao da stoji tako blizu? „Onako“ ,ona reče i posegnu za lopaticom. „Osećam se prilično razdraženo danas,ništa drugo.“ „Razdraženo?Mora da sanjam...“ Daphne promeša gips. „Ne znam na šta mislite?“ Reče i poče da maže gips na sledeći delić mozaika. „Osećam se kao da sam se zagubio u nekom bizarnom snu ovih proteklih par dana.“Anthony reče udaljujući se od nje. Daphne uzdahnu od olakšanja ,ali je osećala njegov pogled dok je kružio oko stola da stane nasuprot nje. „Izgleda da niste ono što sam mislio i nalazim to pomalo zabrinjavajućim.“ Daphne prilepi dva delića freske i ne odgovori.Podigla je pogled dok je čekala da se cement stegne ,gledajući kako zavrće rukave svoje bele,lanene košulje.Kako se materijal povlačio sa njegove osunčane kože mogla je da vidi linije tetiva i mišića njegove poslaktice i duge prste ruku.Vrućina je počela da isijava iz njenog stomaka i slika njega bez košulje joj je proletela glavom.Borila se da ostane fokusirana na ono što on govori. „Nalazim da moje prethodne ideje o Vama gosp. Wade nestaju jedna po jedna.“ Ona je bila žena ,a ne mašina i nije uspela da se suzdrži da ga ne upita. „Koje ideje?“ Čim su te reči izašle iz njenih ustiju poželela je da ih vrati nazad.Nije želela da od njega čuje kako joj laska,sa lažnim poboljšanim mišljenjem o njoj da bi je 65


Kraljevstvo snova

naveo da ostane i završi projekat.Vratila je pogled na deliće u svojim rukama i rešila da se spusti na zemlju. „Nije važno.Ne želim da znam.“ „Ipak ću Vam reći.Mislio sam da ste krotka i nežna mala gospođica,željna da ispuni svaku moju naredbu.“ Takođe si mislio da izgledam kao insekt na grani.Daphne to nije izgovorila naglas,ali je deo nje želeo da ga natera da oseća krivicu i žaljenje za reči koje je izgovorio o njoj kada nije ni znao da ga sluša. „Pogrešili ste.“ „Da,jesam“,priznao je. „Upravo otkrivam da niste ni krotki, ni nežni.Naprotiv gosp. Wade otkrio sam da imate tešku narav jer bacate alat na sve strane kada ste razdraženi. Niti se trudite da zadržite svoje mišljenje za sebe u poslednje vreme. Sasvim sigurno ste vrlo elokventno izložili svoje mišljenje o meni pre par dana...I sve to posle pet meseci tihe poslušnosti,zbunjen sam i ne mogu da se ne pitam šta je izazvalo promenu. Daphne se potpuno ukočila na te reči i zarekla u sebi da nikada neće ni saznati. To bi bilo previše ponižavajuće.Duboko udahnu. „Ne znam šta me je spopalo tog dana,obično ne govorim tako oštro o ljudima.“ „Prihvatam izvinjenje.“ Daphne naglo podiže bradu i nađe ga kako joj se smeši.Opet ta zavodljivost na delu. „To nije bilo izvinjenje“ ,Daphne naglasi. „Ne izvinjavam se kada sam isprovocirana da dam iskreno mišljenje.“ Anthony nasloni dlanove na sto i nagnu se još malo ka njoj.Linije smeha mu se pojaviše oko očiju mada se nije smejao. „Gosp.Wade, zar ne prepoznajete kad Vas neko zadirkuje.“ „Zadirkujete me?“ „Sasvim sigurno.“ Ona nije želela da je zadirkuje.To je uhvatilo bez odbrane i učinilo težim da ga ne voli.I on je to znao. „Da li uživate da zadirkujete ljude?“ „Uživam da zadirkujem Vas u ovom trenutku.Priznajem nalazim to vrlo ...intrigantnim...Moraću to češće da radim.“ Ispravi se i prekriži ruke iza leđa. 66


Kraljevstvo snova

„Večerajte sa mnom sutra,gosp. Wade.“ „Da li je to molba ili naredba?“ „Molba.“ Ona pogleda u stranu osećajući se kao u zamci.Nije želela da večera sa njim. Nije želela da ga bolje upozna. „Verujem da to ne bi bilo pristojno.“ „Pitaću gosp. I gospođ. Bennington, takođe.“ Iako je njegovo lice ostalo ozbiljno,linije smeha oko očiju su se produbile ,a zabavljenost je bljesnula u dubini njegovih očiju. „Čak ću reći i molim Vas,ako će Vas to ubediti.“ Daphne nije želela da bude ubeđena.Ipak ,kao što je naglasio pre nedelju dana,ako bi uspeli bar da budu prijatni jedno prema drugom ova tri meseca će bita lakša za oboje. „Zarad civilizovanog ponašanja prihvatam Vašu ponudu.“ „Odlično,podelićemo hleb zajedno gosp. Wade,ako tako nastavimo možemo čak postati i prijatelji.“ Daphne se ukoči. „Predlažem Vam da se ne kladite na to,Vaša milosti.“

67


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 9

Izbacivanje zakupaca je oduvek bilo teško, to je bio jedini aspekt njegovog položaja koji je Anthony prezirao. Mnoge aristokrate takve odluke ostavljaju u rukama svojih upravnika, ali po njegovom mišljenju to je bio kukavički način rešavanja nečijih odgovornosti. Pogledao je preko stola u svog upravnika. „Čovek je bolestan.Odbijam da verujem da ne postoji drugo rešenje.“ Gosp.Cox, koji je bio Anthonijev upravnik samo šest meseci,još uvek nije bio upoznat sa svim ekcentričnostima svog gospodara po pitanju njegovih stalnih zakupaca, ali je znao da voli da mu se govori izravno. „Vaša milost mu je već dala jednu godinu gratis,a ni prošle godine nije platio kiriju i zato što je sada onemogućen, neće uspeti ni za ovu godinu da prikupi žetvu. Ako pustite njega i njegovu porodicu da ostane, učinićete presedan.“ „Gosp. Cox“ ,Anthony ga prekide nestrpljivo, „ako je čovek toliko bolestan da ne može da prikupi žetvu i nahrani svoju decu sasvim sigurno neću njegovu porodicu ostaviti bez krova nad glavom.Sigurno postoji druga opcija.“ Cox ga pogleda strpljivim pogledom dobrog upravnika. „Šta želite da uradim po tom pitanju.“ „Njegova žena je zdrava.Neka gospođa Pendergast nađe u vešernici posao za nju i najstariju ćerku,a ostalu decu neka pripaze drugi zakupci.To će pokriti kiriju za prošlu godinu.“ „Ali Vaša milosti,plate u vešernici ne mogu nikako pokriti...“ „To su moja naređenja,gosp Cox ,sprovedite ih.Ako za dve nedelje i dalje bude suviše bolestan neka drugi zakupci donesu njegovu žetvu da ne propada na zemlji.Možeš im platiti, to će ih podstaći da pomognu.“ „Odlično ,gospodine.“ Cox je ustao i otišao.Anthoniju je laknulo jer je to značilo da se odluka o izbacivanju odlaže za sledeću godinu.Pogledao je kroz prozor i namrštio se na kišu koja je padala.Takvo vreme ekskavaciju čini nemogućom. Pomislio je na gosp.Wade i njeno bacanje lopatice i proklinjanje Engleskog blata i to ga je nateralo da poželi da se nasmeje naglas.To tako nije ličilo na nju.Ali kako je ona naglasila juče,on je pogrešno mislio o njoj kao o med i mleko gospođici. Pokazala se mnogo više iznenađujuća nego što je mislio.Prišao je 68


Kraljevstvo snova

prozoru, naslonio se ramenom na okvir i pogledao je napolje.Spustio je pogled na prostrani travnjak ispod prozora i ono što je video potvrdilo je njegovo mišljenje. Stojeći na sred travnjaka,bez ikakvog kišobrana ili šešira da je zaštiti stajala je gosp.Wade sa glavom nagnutom u nazad i kišom koja se slivala niz nju. Šta li je mislila ,stojeći napolju po ovakvom vremenu.Iako je avgust bio prilično topao,septembar je doneo jesenje vreme i prilično snizio temperaturu.Ako ostane na kiši još malo duže uhvatiće prehladu. Anthony se okrenu od prozora i napusti radnu sobu.Nakon nekoliko minuta, prekriven nepromočnim ogrtačem i noseći kišobran kao svaka normalna osoba, išao je travnjakom prema njoj. Još uvek je bila na istom mestu,stojeći između dve vaze ispunjene cvećem ,ispred fontane,glave zabačene u nazad.Nije nosila naočare i oči su joj bile zatvorene. Stojala je mirno,raširenih ruku kao da je opčinjena osećajem kiše na svom licu. „Šta radite ovde gosp.Wade?“ Upitao je. Ona otvori oči na zvuk njegovog glasa,ispravi glavu i pogleda ga. „Dobro jutro.Da li ste došli da mi se pridružite?“ „Bože,ne.Došao sam da Vas povedem do kuće.“On se pomeri bliže njoj i zakloni ih oboje kišobranom,posmatrajući zbunjeno osmeh na njenom licu. Čemu je neko, ko kisne po jesenjem danu, mogao da se smeši. „Da li nešto nije u redu?“Pitala je. Morao je da istakne očigledno. „Stojite na kiši.“ „Da,znam“ ,složila se i na Anthonijevo zaprepašćenje počela da se smeje. „Zar nije divno?“ „Verujem da ste poludeli gosp.Wade! To je jedino objašnjenje za Vaše prethodno i sadašnje ponašanje!“ Stavio je ruku na njeno rame s namerom da je povede ka kući. „Ne,ne.Nisam poludela uveravam Vas,samo želim da ostanem ovde još malo.“ „Šalite se!“ Ona odmahnu glavom i udalji se korak unazad dalje od zaštite kišobrana. „Savršeno sam ozbiljna“ ,reče mu dok je kiša lila niz nju u potocima.Odeća joj je bila natopljena, a pramenovi kose ispali iz punđe zalepljeni po obrazima. „Volim kišu,Vi je ne volite?“ 69


Kraljevstvo snova

„Ne,ne volim,a ne volite ni Vi. Zar niste juče proklinjali Englesko blato.“ Ona se nasmeja. „Pa jesam,mrzim blato jer čini moj posao veoma teškim.Ali obožavam kišu!Vidim da Vam to nema smisla.“ „U pravu ste.Ako uskoro ne uđete prehladićete se.“ On ponovo koraknu ka njoj nudeći joj zaštitu kišobrana i želeći da je otprati do kuće ali ona je bila rešila da ostane na kiši.Odmahujući glavom povlaćila se unazad dok joj je on prilazio. „Ne,stvarno,hvala Vam zbog Vaše brige ali neću ući unutra.Ne još.“ On je nastavio da se mršti na nju i njen osmeh izblede.Više nije bežala od kišobrana. „Ne razumete“ ,reče. „Ceo svoj život sam provela u pustinji,sa samo par kratkih meseci odmora u Rimu ili Napulju.Da li znate kako je provesti celih devet meseci u neprekidnoj vrelini i suši.“ On premesti kišobran u levu ruku. „Ne“ ,reče, „nikad nisam bio u pustinji.“ „Toliko je toplo leti da vazduh preko horizonta protiče u talasima, toliko toplo da je teško disati. Vrućina čini kožu toliko rastegnutom preko kostiju da boli.“ Zatvorila je oči i vrhovima prstiju prelazila preko svojih obraza kao da se priseća pustinjskog sunca. „I sve što možeš osetiti je kako znoj na licu pretvara prašinu u sloj blata.Usta su suva i možeš jezikom prelaziti preko usana iznova i iznova ali ne vredi. Stalno su suva i ispucala.“ Anthony spusti pogled na njene usne,gledajući kako vrhovima prstiju prelazi napred nazad preko vlažnih ,blago razdvojenih usana.Možda su u pustinji bile ispucale ali sada su izgledale meko i sočno. Požuda ga je pogodila toliko jako da nije mogao da se pomakne. „Vetar nosi pesak stalno“,nastavila je dok je on posmatrao kako prstima klizi preko brade i niz vrat.Njegovo grlo je postalo suvo kao njena pustinja. „Pesak je uvek u vazduhu i kako vetar duva prelazi preko kože oštro kao šmirgla.I sva odeća mora biti bež boje da sakrije naslage prašine.Ima tako malo vode da se možemo kupati samo jednom nedeljno i to nije pravo kupanje,samo posuda sa vodom,sapun kupljen u karavanima koji prolaze i sunđer.“ Pokušao je da kaže nešto,bilo šta,ali je napravio grešku i pogledao na dole,i sve reči su nestale iz njegove glave.Po prvi put nije nosila tešku kecelju i njena pamučna bež haljina se prilepila uz njeno telo,naglašavajući svaku oblinu, dok je kiša pamučnu tkaninu činila skoro providnom.Ona je bila potpuno nesvesna prizora koji je predstavljala,punoće njenih okruglih grudi ispod sloja mokrog

70


Kraljevstvo snova

pamuka,udubljenja njenog tankog struka,krivine kukova,skupljene tkanine između njenih butine. I te noge. Bože. Zar noge mogu biti toliko dugačke? To je gosp.Wade,podsetio se. A ne boginja iz davnina. Ali ipak, imala je telo kao da je bila jedna od njih. Nikad ni za hiljadu godina ne bi pomislio da se tako raskošno telo krije ispod one odvratne kecelje i bež pamuka. Anthony je jedva otrgao svoj pogled sa njene kišom natopljene figure i zurio umesto u nju, u kamene figure na vrhu fontane iza njenog levog ramena. Satir, shvatio je dok je vrela požuda harala njegovim telom. Kako prikladno. Ona radi za njega,govorio je sebi,postoje pravila u vezi ovakvog ponašanja. Vratio je pogled na njeno lice i trudio se da shvati o čemu ona priča dok je pokušavao da povrati kontrolu nad sobom. „Celog svog života,kad god imam prilike za to,izlazim da šetam po kiši zato što je volim.Kiša ovde u Engleskoj je posebno lepa,zato što je blaga i magličasta i čini Vaše bašte prelepim.“ „Prvo jutro kada sam stigla ovde u martu,prošetala sam imanjem,samo udišući miris vlažne trave i mokrog lišća.Bilo je divno.“ Ispustila je duboki izdah. „Oh,ne znate kako je biti ovde posle života u tako suvim i vrelim klimatskim predelima.“ Anthony nije mogao da složi ni prostu rečenicu u odgovor.U nekom dalekom, zamagljenom delu svoje svesti,shvatao je i razumeo o čemu priča i mogao je da zamisli koliko bi bilo teško svakome,naročito ženi,da živi tako.Bljesak ljutnje na njenog oca prošao je njime,razmišljajući kako je bilo koji pošten čovek mogao da svoju ćerku izloži tome?Ali većim delom Anthony nije bio sposoban da misli.Ispred njega je stajala žena koju nikada pre nije video.Žena čije je telo bilo skriveno blago,žena čije su oči bile iste nijanse kao kokotić koji je cvetao u kamenim vazama iza nje, žena koja je mislila da vlažno lišće i trava mirišu. Žena čije se nevino zadovoljstvo da bude natopljena kišom pokazalo kao erotičniji prizor za njega nego bilo koji afrodizijak. Sa svom kontrolom koju je imao Anthony je stisnuo vilicu i podsetio sebe koja je njegova ,a koja njena pozicija. „Da li će Vam ovo postati navika?“ Ona trepnu,da li od vode koja joj se slivala niz lice ili od iznenadne hladnoće u njegovom glasu, bilo je nemoguće da odredi. „Šta da mi postane navika?Upita,stajanje na kiši?“

71


Kraljevstvo snova

„Uživanje umesto posla za koji Vas plaćam ,i to veoma dobro ako mogu dodati.“ „Šta Vas je sada razdražilo?“ Ona upita jetko.Onda,pre nego što je mogao progovoriti,ona podiže ruku da zaustavi bilo kakav odgovor. „Nije važno,ne želim da znam.“ „Ne“ ,on reče glasom koji je i njemu zvučao čudno, „ne želite da znate.“ „Ali već kad ste pitali za posao“ ,ona nastavi, „ja sam radila.Radila sam istraživanje o grnčariji u biblioteci, onda je kiša počela i ja nisam mogla da odolim prilici...“ „Da se udavite na kiši, da, vidim,“ on reče očiju fiksiranim za njeno lice. Ali ni to nije pomoglo,jer kada je pružio ruku da skloni pramen mokre kose sa njenog lica nije mogao da je vrati nazad.Koža njenog lica je bila topla i svilena ispod njegovih prstiju.Kako?pitao se.Kako je žena koja je ceo život provela u pustinji mogla da ima kožu meku i finu kao ona.Dotakao je prstima njene usne na način kao što je ona pre par trenutaka.Kako njene usne mogu biti tako nežne? Gledala je u njega,očiju širom otvorenih u šoku,ali u njihovim dubinama mogao je da vidi još nešto,osećanja koja su reflektovala njegova.Da, želja je bila u njenim očima kao i u ubrzanom dahu koji je osećao na vrhovima prstiju.U načinu kako je stajala,mirna,ukočena u položaju srne spremne da pobegne.Ako bi spustio ruku niže osetio bi kako njeno srce lupa jednako jako kao i njegovo. Ruka mu je krenula u tom pravcu kada se trgao i povukao je nazad. „Uđimo unutra“,reče, „potpuno ste mokri i možete se prehladiti.Znam dobro ovdašnju klimu i ne mogu da dozvolim da se razbolite kada imamo toliko posla da uradimo.“ Na Anthonijevo olakšanje nije se raspravljala.Držeći kišobran iznad njih oboje ispratio je nazad do kuće.Unutra,predao je natopljeni kišobran kao i natopljenu gosp.Wade zapanjenoj gospođi Pendergast. „Topla kupka i mala čaša brendija za gosp.Wade“ ,naredio je. Okrenuvši se ka Daphne rekao je. „Sledeći put kada poželite da sperete pustinju sa sebe,ili šta god ste radili,molim Vas da to uradite u kući.Nadam se da nećete otkazati dolazak na večeru?“ „Dolazim“ ,odgovori ,trudeći se da zvuči dostojanstveno, uprkos činjenici da se barica vode formirala na belom mermeru ispod njenih nogu. 72


Kraljevstvo snova

„Odlično,videćemo se večeras.“ Okrenu se i ode ka radnoj sobi bez i jedne više reči. Sve vreme podsećajući sebe da je gosp.Wade njegova radnica, a pri tome mlada i nevina žena. Žena koju je jedva primećivao i sasvim sigurno nije želeo. Do sada. Sada,kada pomisli na nju u natopljenom bež pamuku,ne može da se otarasi vrele, proždrljive pohote koja je jurila kroz njegovo telo ,kao ni lika satira koje kao da mu se rugalo.

73


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 10 U početku, Anthonijeva teorija da će, ako podele hleb, postati prijatelji nije izgledala da ima uspeha. Kao prvo, soba za ručavanje je bila prevelika za jednog čoveka i njegova tri gosta, pa makar on i bio vojvoda. Plafon sa zlatnim i srebrnim linijama je bio deset metara iznad njihovih glava,dugačak sto za ručavanje i stolice presvučene crvenim baršunom,stubovi od belog mermera,ogledala u zalatnim ramovima,naslikani heruvimi sa krilima,ništa od toga nije upućivalao na opuštenu i komfornu atmosferu, bar ne za Daphne. Zatim tu je bilo jelo,dve različite supe za biranje,jedna topla,jedna hladna.Sledile su tri različite vrste ribe,a zatim dva jela od kojih se svako sastojalo od četiri različite vrste mesa,uz ogroman komad junetine koju je on lično isekao.Sve je to bilo prelepo aranžirano i ono što je ona probala bilo je izuzetno ukusno ali uprkos svemu tome,Daphne je smatrala da je sve to preterano.Tolika količina hrane za samo četiri osobe koje nisu pojele ni deseti deo iznetih jela. Ona je navikla da večera na prašnjavom stolu u šatoru,ili u skromnom italijanskom pansionu gde bi uz večeru, njen otac i ostali Englezi uključeni u iskopavanje, diskutovali o rimskoj istoriji i antikvitetima. Treće ,domaćin večere.Tokom cele večeri on je vodio ljubazan razgovor sa gospod. I gospođom Bennington i oni su mu ljubazno uzvraćali,ali ona nije mogla. Njegovi maniri,naročito prema njoj, su bili puni poštovanja i obzira.Ali Daphne je znala da je njegova uporna pažnja samo deo plana da je zadrži u Hampshiru.Ona je znala da on može biti jako šarmantan ali taj šarm je retko bio usmeren na nju i nikada dok su u društvu.Nije znala kako da mu odgovori, naročito jer je znala njegovo pravo mišljenje o njoj. Pored toga što se stalno raspitivao kako joj se sviđa jelo,takođe je konstantno proučavao.Svaki put kada bi podigla pogled sa jela, našla bi ga kako je posmatra,sa čudnim vrstom intenziteta koji nije mogla da definiše. Izgledala je isto kao i uvek.Skinula je svoje naočare i obukla najbolju haljinu koju ima, od sivog muslina, izašlu iz mode pre bar šest godina i nije imala nikakvih iluzija o tome da su je te male promene učinile vrednom posmatranja u Anthonijevim očima.Jedino što je mogla da pomisli je da je uzrok ovom intenzivnom posmatranju njena jutarnja šetnja po kiši.U ostalom zar je nije optužio da je poludela? 74


Kraljevstvo snova

Do vremena kada su počeli da iznose desert, već je bila u takvom stanju da je to morala da primeti. „Gospođo Bennington“ ,reče gledajući u stariju ženu preko puta nje, „njegova milost me intenzivno proučava cele večeri,zar ne mislite tako?Proučava me kao da sam artefakt.“ „Nebesa,draga!“ Povika gosp.Bennington sa trunkom neodobravanja, dok se smejala bacajući poglede ka vojvodi, ne bi li videla da li se uvredio. „Ne bi trebala sebe tako opisivati,artefakt,stvarno.“ Anthoni je podigao svoju čašu sa vinom i ležerno se namestio u svojoj stolici u čelu stola.Oči su mu se suzile dok je prelazio pogledom preko njenog tela kao veoma zadovoljan lav. „Ali gosp.Bennigton tako je i ja sam mogu opisati,jer artefakti su retki i tajansveni predmeti,intrigantni i teški za razumevanje.Mnogi često dođu do pogrešnog mišljenja o njima.“ Daphnina ruka se stegla u pesnicu oko salvete koja joj je bila u krilu.O čemu on to priča?Divlje je razmišljala.Možda da ipak nije bila neprimetna kao insekt na grani?Naterala je sebe da opusti pesnicu i podigne čašu sa vinom. „Verujete da sam misterija,Vaša milosti?“ „Verujem,gosp.Wade.“ „Ne znam samo zašto.“ Uzela je gutljaj klareta i vratila čašu na sto. „Uveravam Vas nisam nikakva velika misterija.“ „Gosp.Wade,verujem da je vojvoda u pravu“,oglasi se gospođa Bennington sa njene strane. „Gosp.Bennington i ja smo diskutovali mnogo o tome od Vaše ostavke.“ „Znam da ste bili iznenađeni ali ....“ „Iznenađeni?“ Gosp.Bennington se ubacio u razgovor. „Bili smo zapanjeni. Ne da Vas krivimo što želite da odete kod lady Hammond. To bi bilo veoma dobro za Vas i nema sumnje da ste zasužili.Ali nismo imali pojma da ste tako dobra prijateljica sa vikontesom.Tako da vidite,njegova milost je u pravu da ste misteriozni.Zatvorena kao školjka.“ Daphne nije znala šta da kaže na to.Nikad nije o sebi mislila da je misteriozna i tajanstvena. „Vidiš?“ Nastavila je starija žena kad je Daphne oćutala. „Čak i sada nam ništa ne govoriš.Kad bi bila malo predusretljivija sa drugima ne bi bila pogrešno tumačena,draga.Čovek nikad ne zna o čemu razmišljaš i šta osećaš.“

75


Kraljevstvo snova

„Ne možeš očekivati da ti mladi udvarači u Londonu čitaju misli“ ,zagrcnu se smehom gosp.Bennington. „Pošto smo se svi složili da je gosp.Wade tajanstvena“ ,odlučno započe Anthony, „hoćemo li joj dozvoliti da ona izabere zabavu za večeras,sada kada je večera gotova?Tako možemo nešto o njoj i saznati na osnovu njenog izbora.“ Anthony ostavi vino sa strane,nagnu se u stolici i pogleda u Daphne kao da je njeno mišljenje od izuzetnog značaja. „I,šta želite da radite gosp.Wade?“ „Morate mi pomoći,Vaša milosti“ ,reče Daphne slatko se smešeći. „Vi ste tako promišljeni i obzirni da sam sigurna da ste nam spremili izbor za večerašnju zabavu.Morate mi reći čime raspolažem?“ „Veoma vešt i pametan odgovor“,on uzvrati smejući se. „Laska meni,Vama kupuje vreme,a nikome ne otkriva ništa novo o Vama.U redu,daću Vam izbor.Ako želite muziku,pozvaću muzičare da sviraju,ili više preferirate poeziju?“ „Ne poeziju,gosp. Wade,preklinjem Vas“, uzviknu gosp. Bennington, „zaspaću.“ „Ne,gosp.Bennington“,usprotivi se Anthony. „ Nemojte tako govoriti.Biću srećan da recitujem Byrona ili Shelley ili Keata ako to gosp.Wade poželi. Njena želja je za mene komanda.“ Daphne nije želela da ga sluša dok tako priča,kao da stvarno misli te nemoguće stvari. I prosto ne bi mogla da podnese da joj recituje romantičnu Bayronovu poeziju.Ustala je i odložila salvetu sa strane. „Volela bih da vidim staklenu baštu, Vaša milosti,čula sam od gospođe Bennington da oduzima dah,a ja nisam imala prilike da je posetim tokom mog boravka ovde.“ „Znači idemo u obilazak kuće,onda. Haverstall pošalji nekog da pripremi staklenu baštu za obilazak.“ „Naravno,gospodine.“ Upravnik je signalizirao slugi da krene napred kad se Anthony okrenuo ka vratima i pružio ruku ka Daphne. „Hoćemo li ?“ Ona stavi svoju ruku oko njegove i krenuše iz sobe praćeni gosp. i gospođom Bennington i sa slugom koji je ispred njih hitao da ispuni vojvodina naređenja. 76


Kraljevstvo snova

Polako su hodali dugačkim hodnikom ka staklenoj bašti,dajući vremena slugi da stigne pre njih i osvetli je.Nisu govorili,ali je mogla da oseti da je posmatra kraičkom oka.Gledala je pravo napred,odlučna da ništa ne oda,ali pre nego što su stigli do bašte bila je primorana da postavi očigledno pitanje. „Šta ste zaključili iz mog izbora zabave za večeras?“ „Da ste ljubitelj cveća?“ Nije mogla da se ne nasmeje na glas, na skrušen ton njegovog odgovora. „Vidite da nisam misteriozna,zar ne?Sve žene su ljubitelji cveća.“ „Sviđa mi se zvuk Vašeg smeha.“ Na te reči u njenom stomaku zalepršaše leptirići i zamalo se zaustavi u hodanju ali se na vreme povrati.Nije mu odgovorila i oni nastaviše ka bašti u tišini.Taman kad su stigli do bašte on prekinu tišinu. „Moram priznati gosp.Wade da obilazak staklene bašte nije ono što sam se nadao da ćete izabrati za večeras.“ „A čemu ste se nadali?“ „Dvadeset pitanja,ali onih koje bi ja postavljao Vama.“ Daphne izvadi naočare iz dzepa suknje i stavi ih na nos . „Ni za milion godina“ ,reče čvrstim tonom i okrenu se da baci pogled na unutrašnjost staklene bašte. Kao i sve ostale prostorije u Tremore hallu i ova je bila ogromna.Dugačka bar petnaest metara sa plafonom koji je bio sastavljen od osmougaonih staklenih ploča.Tri zida su bila u staklu,podeljena sa kamenim stubovima na svaka dve metra,od stubova su se pružali lukovi koji su se završavali identičnim stubovima duž sredine prostorije. Izgledalo je kao rimski forum. Staklo je reflektovalo svetlost sa svećnjaka poređanih duž zidova. Dodatno osvetljenje je obezbeđeno brojnim lampama postavljenim na visokim stubovima duž cele prostorije. Gospodin i gospođa Bennington su krenulu polako duž jedne strane dok se Daphne pomerila ka centru sa Anthonijem kraj sebe, proučavajući okolinu. Tu su bila stabla limuna koje je odmah prepoznala, palme sa urmama i velika stabla smokvi koja su je podsetila na Palestinu.Videla je tri fontane,brojne statue i mnoštvo kamenih klupa na kojima je moglo da se sedi i uživa u prelepom okruženju.Cveće blještavih boja je cvetalo gde god bi pogledala.Neko je prepoznala, većinu nije. „Zar nije veličanstveno kao što sam ti pričala Daphne?“ Začu se gospođa Bennington odnekud iza lišća palmi. 77


Kraljevstvo snova

„Jeste“ ,složila se zastajući u samom centru ogromnog prostora,zureći u lukove i staklene ploče iznad njihovih glava. „Nikada nisam videla nešto ovakvo“,reče i okrenu se ka čoveku koji je stajao kraj nje. „Zadivljena sam ,Vaša milosti,istinski zadivljena.“ On joj se nasmeja i ona zaboravi da diše.Kao sunce kada zablista. „Takav kompliment od Vas,koja je videla toliko sveta,veoma mi znači. Hvala Vam.“ Daphne se polako okrenu u krug osmatrajući oko sebe. „Tako je u engleskom stilu,zar ne?“ On se nasmeja na glas i ona ga pogleda začuđena ne shvatajući šta je tako zabavno. „Gosp.Wade okruženi ste rimskim statuama,limunovim drvećem,bonsai stablima,ananasom sa dalekih ostrva,zar može manje podsećati na Englesku?“ Daphne nije odolela da mu se ne nasmeši. „Pa jeste engleska,nigde u Italiji nisam videla limunovo drvo u kući, palme u Palestini su kržljave naspram ovih i sta je za ime sveta bonsai?“ On joj pokaza na kamenu saksiju kraj njenih nogu i ona uzviknu od sreće i kleknu da bolje pogleda. „Pa ovo su minijaturna stabla jabuke,sa jabukama na granama!“ Gledajući gore u njega ona upita. „Da li su to stvarno jabuke?“ „Proverite sami.“ Anthoni kleknu kraj nje ,ubra jednu jabuku veličine trešnje i prisloni je uz njene usne.Oklevala je na trenutak,a zatim ih otvorila. „Jabuka znači iskušenje,znate to“,on reče dok je uzimala jabuku u usta. Daphne zamalo proguta celu jabuku zbog dodira njegovih prstiju na svojim usnama.Tako joj je dodirivao usne i ranije u bašti i kao i tada i sada joj telo zahvati iznenadna toplota,kao da je prekrio nežni talas Egejskog mora.U isto vreme je želela da ostane tako zauvek i da pobegne što dalje od njega.Na kraju nije uradila ništa od toga,elegantno je ustala trudeći se da zadrži miran i ravnodušan izraz lica dok je žvakala jabuku. „Stvarno su ukusne kao prave jabuke“ ,na kraju reče,ne dozvoljavajući da joj glas oda previranja koja se se dešavala u njoj. „Kao što sam rekla,veoma engleski.“ Okrenu se i ispred sebe nadje biljku veoma čudnog izgleda.Svaka je bila sačinjena od skupine dugačkog uspravnog lišća sa jednom stabljikom koja je 78


Kraljevstvo snova

izlazila iz centra i završavala se nekom vrstom voća. „Kako neobično“,ona reče Anthoniju preko ramena, „šta je to?“ „Ananas,daje se kao dar dobrodošlice.Da li ste jeli nekad?“ Kada je odmahnula glavom,on podiže ruku i sluga se stvori ni od kuda. „Odsecite jedan ananas za gosp.Wade“ ,reče i pre nego što je ona mogla da protestvuje sluga je skinuo jednu čudnu,bodljikavu voćku. „Pošaljite u kuhinju i recite im da joj posluže uz doručak sutra.“ „Da,gospodine.“ Sluga se nakloni i nestade sa ananasom dok se Anthoni ponovo okretao ka njoj. „Ako Vam se svidi ukus slobodno možete uzimati kad god želite do kraja Vašeg ostanka ovde.“ Nije želela da Anthony čini lepe stvari za nju.To nikada nije ni želela ,a sada je svakako i kasno. „Hvala Vam“ ,promrmlja, „to je veoma lepo od Vas,Vaša milosti.“ „Nasuprot određenim tvrdnjama ,ja znam da budem ljubazan ponekad.“ Sitne bore smeha mu se pojaviše oko očiju ali se nije nasmejao. „Ali priznajem da sada nisam ljubazan.“ „Znam,i ovo neće delovati.“On je složio nevin izraz lica. „Šta neće delovati?“ „Ovaj napadan pokušaj da me prevarite da ostanem duže koristeći šarm i slične taktike.“ „Znam da ste previše inteligentni da Vas prevari šarm i trikovi,gosp.Wade. Možemo li prosto reći da ja koristim jedino oružje koje mi je ostalo?“ „Ubeđivanje?“ „Iskušenje.Ako mogu da Vas namamim mojim voćem iz božanske bašte, možda ostanete.“ On pokaza na stabla smokve u blizini. „Da li mogu da Vam pokažem cveće strasti?“ Daphne ga je pratila kroz dzunglu drveća do rešetke prekrivene gustom lozicom. „Ovo zovete cvećem strasti?“ Upita dok je gledala u biljku.Proučavala je par trenutaka i onda reče. „Mislim da nešto što se zove cvećem strasti treba da izgleda egzotičnije od ovog.“ „Možda sada izgleda obično ali kada je u cvatu daje prelepe cvetove.Označava odanost.“ Okrenu se ka njemu sa upitnim pogledom. „Jabuke za iskušenje.Ananas dobrodošlica.Cveće strasti odanost.Da li svaka biljka označava nešto?“ 79


Kraljevstvo snova

„Većina njih.Zar nikada niste pročitali Le Langage des Fleurs?“ „Jezik cveća“,ona promrmlja... „Govorite francuski?“ „Naravno,u Maroku većina ljudi ne razume engleski,tako da sam naučila francuski.“ „Koliko jezika govorite,gosp.Wade?“ „Nebesa,ne znam.Da vidimo francuski,latinski,grčki,jermenski ,hebrejski, farski, arapski, nabrojala je pokazujući prstima,znači uz engleski to je sedam.“ „Izvanredno“,reče, gledajući je zapanjeno. „Moram priznati da su za mene latinski i francuski sve što sam uspeo bez obzira na vojsku tutora i obrazovanje na Kembridzu.Gosp.Wade,zadivili ste me.“ Daphne je momentalno zasijala od zadovoljstva zbog komplimenta,ali se brzo povratila. „Ali ne znam jezik cveća.Da li cveće stvarno ima svoj jezik?“ „Naravno,sve je u knizi Le Langage des Fleurs,gospođe Charlotte de la Tour.Veoma je moderno udvarati se nekom na taj način. Napisano je još kniga koje se baziraju na njenoj,tako da jedan buket može poslužiti kao čitavo pismo.“ „Kako divan način da se iskažu osećanja.Volela bih kada bih dobila takav buket.“ On se nagnu i isčupa gomilu malih rozikastih cvetića iz kamene saksije kraj njihovih nogu,zatim se uspravi pružajući ih njoj. Daphne prihvati previše iznenađena da odbije. „Divno mirišu“ ,reče sa nosem u cveću, „koji je ovo cvet?“ „Tvoja imenjakinja. Daphne odora.“ „Šta označava?“ Daphne ga pogleda i doda smejući se. „Nemojte mi odgovoriti ako je nešto užasno,jer ću to mrzeti!“ „Ne bojte se,sasvim suprotno.“ Uze joj buketić iz ruke i ona zaustavi disanje dok je pružao ruku da zakači cvetiće za njenu punđu nisko na potiljku. „Znači Ne bih te ni želeo drugačiju.“ Daphne ispusti dah koji je zadržavala i žurno se okrenu. Očajna da kaže bilo šta ona pokaza na lozicu. „Ali cveće strasti označava odanost zar ne bi bilo logičnije da označava strast?“ „Ali voće je ono gde leži strast,gosp.Wade. Omamljujuće i preukusno.Baš kao i sama strast.“

80


Kraljevstvo snova

Talas toplote je preplavio i ona se brzo okrenu da ne bi video koliko je pocrvenela. „Jednog dana ću ga probati“ ,reče i okrenu se da ode.On je pratio u stopu. „Sada nije sezona ali ako ostanete ovde još par meseci možete ga jesti za doručak.“ „Ne,hvala.“ U svom glasu je još uvek mogla da čuje ubrzan dah,pa je to pokušala da sakrije zadirkujući ga. „Ovo neće uspeti,Vaša milosti“ ,reče sa zabavljenim izrazom lica, „neću dozvoliti sebi da me skrenete sa puta podmićivanjem egzotičnim doručkom.“ „Onda da zadržim za sebe urme i smokve?“ „Da,molim Vas,toga mi je dosta do kraja života.Nema tu iskušenja za mene .“ „Voleo bih da znam koje iskušenje bi kod Vas delovalo,gosp.Wade.“ Daphne nije odgovorila dok su kružili drugom straom bašte.Ništa što on ima ne može je dovesti u iskušenje.Ni sada,niti ikad.Daphne oštro udahnu ne bi li se podsetila šta zapravo radi,ali udahnu i miris tako lep da je momentalno stala i krenula da traži cvet koji tako divno miriše. Ugledala je visoku,debelu stabljiku sa predivnim kao sneg belim cvetićima. „O Bože“ ,prošaputa pružajući ruku da dodirne jedan mali cvetić dok je udisala njihov izuzetan miris. „Ovo je kao stajati u raju.“ On je pogleda smešeći se. „Zaista volite cveće ,zar ne? Naročito ono koje miriše.“ Ona udahnu duboko. „Koje je ovo cveće?“ „Gardenije.“ „Mmmmm...“ Daphne sklopi oči. „Nisam nikada pomirisala nešto ovako božanstveno.“ „Tajna ljubav.“ „Šta?“ Ona ciknu,osećajući kao da ju je prelio kofom hladne vode! Otvori oči,ali nije mogla pogledati čoveka kraj sebe. „Ja...“ Ona pročisti grlo gledajući pravo ispred sebe. „Ja ne razumem šta želite reći?“ „Gardenija je cveće koje označava priznanje tajne ljubavi.“ Naravno da joj se svideo taj cvet,ona pomisli. Uz dubok uzdah okrenu se i nastavi da šeta ka središtu bašte gde su Benningtonovi sedeli,čekajući ih. „Da li sam rekao nešto što Vas je uznemirilo?“ Upita hodajući kraj nje. 81


Kraljevstvo snova

„Nikako.“ Ona se natera na osmeh.Samo što ja ponekad mogu biti vrlo,vrlo budalasta. „Vi?Ne verujem.Nikada Vas nisam video da napravite grešku, gosp. Wade. Vi ne možete biti budalasti.“ Nikada nije bolesna.Nikada ne pravi greške.Ona je kao mašina. „Bila sam zaljubljena jednom“, izbrbljala se pre nego što je uspela sebe da spreči. „Svi prave od sebe budale u ljubavi.“ „Pretpostavljam.“ Postajao je čudan ton u njegovom glasu kada je to rekao i ona ga pogleda kada je dodao. „Ja lično nemam iskustva u tome.“ „Nikad niste bili zajubljeni?“ „Samo u snovima gosp.Wade.“ Njegov odgovor je bio toliko brz i neplaniran,da je ostala za njim gledajući snuždeno u njegova leđa dok je nastavio ka Benningtonovima. „To važi za oboje“,promrmljala je ispod glasa dok je skidala iz kose Daphne cveće.

82


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 11

Anthony je uvek bio disciplinovan čovek.Bilo da je držao govor u Kući Lordova,ili raspravljao o pitanjima imanja sa jednim od svojih upravnika,ili izvršavao bilo koje od brojnih poslova koje je njegova pozicija zahtevala,nikda nije dozvoljavao sebi da ga nešto ometa ,a ponajmanje neka žena. Međutim tokom noći koja je sledila posle ludorije na kiši koju je izvela gosp.Wade ,kao i večeri provedene u njenom društvu,Anthony je izgubio koncentraciju.Iako se trudio da je izbegava,njena slika je ostala urezana u njegovom umu,a čista želja se vraćala da ga muči u najneprikladnijim trenucima. Najviše ga je opterećiva šok koji je doživeo, šok da je u njegovoj kući, zadnjih pet meseci, živela žena sa telom boginje,a on to nije primećivao.Anthony je posmatrao kako radnici pažljivo pomeraju veliki deo podnog mozaika iz vile,ali u stvari nije ništa video. Pored njega, gosp. Bennington je nešto naređivao,ali on reči nije čuo. Kako je mogao da ne primeti?Sve dok mu oluja i mokra haljina nisu pokazale istinu.Tokom cele večeri koju su proveli zajedno on nije mogao da pretane da zuri u nju,znajući kakve se raskošne obline skrivaju ispod proste, sive haljine koju je nosila na večeri.Sada je to izgledalo očigledno kao trn u oku,ali lepota tela gosp.Wade mu je bežala iz pogleda svih ovih meseci. A on je bio poznat po tome da je uvek cenio takav prizor. Kako mu je samo to promaklo? Možda zato što je radila za njega.Nikad nije sebi dozvoljavao da primeti žene koje rade kod njega,naročito one koje su se trudile da ih primeti.Ili možda zato što je previše radio. Pritisak da ispuni obećanje i otvori muzej na vreme je bio izuzetno jak.Nije uzivao u toplom ženskom telo još od sezone u Londonu. Anthony premesti težinu sa noge na nogu pitajući se da li su njene noge stvarno onako dugačke kao što su se činile ispod mokre pamučne tkanine, ili mu se pričinjavalo. „Vaša milosti?“ „Hmmm...“ Anthony se trgnu iz sanjarenja i vide gosp.Benningtona kako ga posmatra.Guste obrve starijeg čoveka su se podigle u mrštenju. „Da li se osećate dobro?“ Upita. „Bili ste preopterećeni u poslednje vreme, Vaša milosti,ako to smem da primetim.“ Anthony duboko uzdahnu i prođe rukom kroz kosu. „Odlično sam,gosp.Bennington. Nastavite.“ 83


Kraljevstvo snova

Znao je da ne sme da dozvoli da ga požudne maštarije ometaju.Njegov muzej, njegovo iskopavanje,to su stvari koje su bile važne,ne sme da dozvoli da ga trenutna želja za jednom ženom kontroliše.Čak i ako ta žena ima telo boginje. On se okrenu i krenu ka stajama razmišljajući da izvede Izazov do pašnjaka u južnom delu imanja i pusti ga da galopira dok obojica ne budu potpuno iscrpljeni.Nije prešao ni desetak koraka ka stajama kad je shvatio da je skrenuo sa puta i da ga koraci vode do antike.Izbegavao je već dve nedelje i za to vreme dozvolio da ga saopstvene maštarije izlude.Možda je zbog toga bio tako opsednut njome.Jedan pogled na nju i verovatno će sve proći.Samo još jedan pogled na njeno telo bez te proklete kecelje koja ga krije i on će zadovoljiti svoju znatiželju i sve će zaboraviti.Bila je u antici,ali od njegovog tajnog cilja posete nije bilo ništa,kecelja je ponovo bila na svom mestu,uspešno skrivajući obline žene ispod nje i Anthony je to našao čudno utešnim.Ni jedan čovek ne bi mogao ni da sanja da se ispod tog odvratno čudovišta od haljine kriju pune grudi i raskošne obline kukova.To je bio savršen oklop,pomislio je dok je stajao na dovratku.Kao pojas nevinosti.Naravno,bila je savršeno prikladna za posao koji je radila ali zašto je sada nosila sam Bog zna jer trenutno nije radila.Umesto toga stajala je u središtu prostorije i čitala pismo. „Ako počnete da izbegavate da radite u toku dana kao što ne želite da radite uveče onda će se ispostaviti da sam napravio veoma loš dogovor“, reče ulazeći u prostoriju.Gledao je kad je naglo podigla pogled i gotovo očajan izraz na njenom skoro uvek bezizražajnom licu naterao ga je da zastane u pola koraka. „Šta nije u redu?“ „Upravo je stiglo pismo od Vaše sestre.“ „I kako to da je pismo od Viole dovelo do toga da izgledate kao da je sudnji dan na pomolu?“ „Pisala sam joj i objasnila da ostajem ovde do prvog decembra.“ „I?“ „I ona mi piše da iako je London poprilično dosadan u decembru, čula je da će markiza Covington napraviti bal u svojoj kući tridesetprvog decembra,u čast sedamdesetpetog rođendana svoje bake i da je sigurna da ću i ja biti uključena u pozivnici.“ „I?“ Ona se okrenu bez odgovora i ode do prozora. „Potpuno sam zaboravila na plesanje kad sam pristala da ostanem još dva meseca“ ,promrmljala je za sebe. 84


Kraljevstvo snova

„Na šta li sam samo mislila?Uvek mogu odbiti poziv za Covington bal,ali ne mogu odbiti svaki poziv.“ „Gosp.Wade,ne razumem Vas.Zašto bi bal bio takav problem? Mislio sam da želite da uživate u zabavama u društvu.“ Pogledala ga je kao da je izgubio razum. „Ali ja ne znam da plešem!“ „Ah.“ Njegov pogled ju je pratio dok je nemirno koračala prostorijom. „Imate priličan problem.Kretanje u društvu će Vam biti teško jer niste rođeni u njemu,ali da ne znate da plešete....Za svaku mladu damu je imperativ da zna da pleše.“ Ona besno uzdahnu. „Uvek možete da ostanete ovde“,nije odoleo da ne doda. „Naravno da ćete bas to reći.Uživate u mojoj nesreći,sigurna sam u to. Zbog čega je predlog ladi Hammond i neostvarljiv.“ „Predlog,kakav predlog?“ Daphne podiže pismo i poče da čita.“Ako želiš da se uspešno krećeš u društvu moraćeš da naučiš da plešeš,draga Daphne.Znam da bi pohađanje časova plesa sa malim devojčicama svake nedelje bilo čudno i neprijatno za tebe,zato razmisli o mom predlogu i pitaj mog brata za pomoć.Iako više ne ide često na balove,on je izuzetan igrač.I sigurna sam da neće biti tako neljubazan da odbije da te nauči valceru i možda par drugih plesova.“ Ona pogleda u njega praveći zvuk kao da se davi mače. „Kao da bi Vi pristali da me naučite ičemu.“ Anthony nije video ništa loše u tome,čak šta više poduka plesa se poklapala sa njegovim namerama.To je bio način da zadrži Daphne još malo duže u Tremore Hallu,način koji bi odgovarao i njemu i njoj.Počeo je da se smeši.Ona se odmah namrštila na njegov zadovoljan izraz. „Vidite?“ Reče,optužujuće pokazujući pismom ka njemu. „Moje neznanje po ovom pitanju i mogućnost da se obrukam u Društvu za Vas predstavljaju veselje.Sigurna sam da jedva čekate da vidite kako pravim kompletnu budalu od sebe na plesnom podijumu,razmišljajući da će me poniženje vratiti ovde da dovršim iskopavanje za Vas.“ „Nemojte da mislite tako loše o meni. Želeo bih da završite posao ovde zato što to želite a ne zato što ste primorani na to. “Ona presavi pismo i spusti ga u dzep kecelje. „Ne verujem Vam.“ 85


Kraljevstvo snova

„Sa svim svojim ovlašćenjima i moći koju posedujem,ako bi to želeo ja bih Vas mogao naterati da ostanete ovde do kraja iskopavanja,nevažno da li ste baronova unuka ili ne.Imam mnogo mana ,gosp.Wade,ali uživanje u nečijoj sramoti nije jedna od njih!Već ste jednom sasvim jasno izneli svoje loše mišljenje o meni. Nemojte vređati moju čast dzentlmena.“ Ona pogleda u stranu,pa vrati pogled ka njemu. „Nisam mislila da Vas vređam,ali ne mogu da se ne zapitam koji Vam je motiv da mi pomognete?“ Niko nije ispitivao njegove motive od trenutka kada je postao vojvoda u doba od dvanaest godina,a i on sam je retko osećao potrebu da ih objašnjava.Međutim, u ovom slučaju,znao je da je važno da joj objasni. „Mislim ono što sam rekao,gosp.Wade. Vi planirate da odete,a ja planiram da Vas ubedim da ostanete,ali ja sam pošten čovek.Ukoliko ne mogu da Vas ubedim poštenim i fer sredstvima da ostanete,radije bih da izgubim čak i ako to prolongira neodređeno datum otvaranja muzeja.“ Dok je govorio,Anthoniju sinu kako da preokrene situaciju u svoju korist, i on nastavi. „Zbog Vašeg nepoverenja osećam potrebu da Vam se dokažem.“ „Kako?“ „Uprkos Vašem niskom mišljenju o meni,ja ne želim da se obrukate i zato ću prihvatiti Violinu ideju i naučiti Vas da plešete.“ Pre nego što se povratila od šoka koji su izazvale njegove reči on je dodao. „Naravno u zamenu za još vremena provedenog ovde.“ „Hmmm.Pretpostavljam da ne možete da ponudite uslugu bez toga da očekujete nešto zauzvrat?“ „Ne.Ali morate priznati da sam sasvim otvoren i da ne pokušavam da Vas prevarim.“ „Kako je to časno s Vaše strane.“ Ona ga pogleda,ispravljenih ramena i glave nagnute na jednu stranu. „Koliko plesova?“ Upita oštrim tonom. „I koliko vremena?“ Anthony se osećao kao da ugovara detalje važnog posla.U suštini i jeste. „Seoski plesovi su teški za učenje,ima mnogo koraka koje morate znati,plus valcer,podučavaću Vas svake večeri ukoliko ostanete do prvog marta.“ „Ostaću do petnaestog decembra.“ „Dve nedelje?To nije fer odgovor. Ja nisam ljubitelj plesova i za dve nedelje duže ne želim da se trudim. Dvanaest nedelja zvuči bolje.“ 86


Kraljevstvo snova

Tapkala je pismom po ramenu,proučavajući ga,mogao je da vidi kako se u njoj bori želja da se pokaže u pravom svetlu u Londonu sa netrpeljivošću koje je osećala prema njemu,koje ga je još uvek mučilo i koje je planirao da odstrani samo kad bi ostala duže.Čekao je njen odgovor. Na njegovo iznenađenje strah od društvene sramote nije bio dovoljan da je natera da prihvati njegove uslove.Odmahnu glavom odbijajući. „Nudim vam do dvadeset i prvog decembra,to su tri nedelje.“ „Prvi februar.“ „Nemam nameru da mi dajete lekcije plesa za bal koji ću propustiti jer sam ostala duže ovde.Tri nedelje je sve što ćete dobiti.“ Anthoni je odlučio da uzme sve što može. „Opasan ste pregovarač,gosp.Wade,ali prihvatam Vaše uslove.Neka bude dvadeset i prvi decembar.Naćićemo se večeras u osam časova u balskoj dvorani.Angažovaću muzičare i obavestiti gospođ.Bennington.“ „Gospođ.Bennington?Zar ona mora biti tu?“ On je pogleda zagonetno. „Zašto ne bi bila?Ona je Vaša pratilja.“ „Samo u uopštenom smislu,nije kao da mi nikada nismo bili sami.“ Reče pokazujući oko sebe. „Upravo smo sami.“ Nervozno poče da se meškolji,obori pogled pa opet pogleda u njega. „Radije ne bih da imam publiku.“ Anthnony je bio radoznao,sigurno da gosp.Wade nije imala romantičnih planova sa njim,pa čak ga nije ni podnosila.Mada,nakon što je video na kiši više bi voleo kad bi imala.Ali ostavi na stranu svoja nadanja i reče. „Ipak ćete imati publiku,muzičare.“ Njeni obrazi poprimiše crvenu nijansu. „Shvatam da muzičari moraju biti prisutni,tome nema pomoći,ali gosp.Bennington je nešto drugo.“ Anthoni ništa nije shvatao i videvši njegov začuđen pogled ona nastavi. „ Vidite,stvar je u tome da ja sve što radim želim da bude urđeno na najbolji mogući način.“Anthony je znao da ona svoj posao radi perfektno i shvati odmah na šta misli. „Hoćete da kažete da ne želite ništa da radite ispred publike ukoliko to ne radite savršeno?“ „Pa...da.“ „Gosp.Wade,previše ste strogi prema sebi. Niko ne može da obavlja svaku stvar u životu savršeno.“ 87


Kraljevstvo snova

„Da,znam...ali...“ Ona zaćuta,ugrize usnu i skrenu pogled u stranu.Nakon par trenutaka duboko udahnu i izdahnu. „Istina je da se jako bojim da ćeme neko ismejati“,reče tihim glasom i vrati pogled ka njemu. „Dok ne postanem bar pristojan plesač volela bih da nemam publiku...“ Anthony je pogleda-njena uvek prisutna pribranost koja ništa ne odaje,diskretno ponašanje sa skrivanjem tajni,potreba da stvari odradi savršeno.Bljesak gneva prođe kroz njega.kakvo je bilo njeno odrastanje kad je dostigla do dvadeset četvrte godine bez sposobnosti da voli sebe takvu kakva je i da se nasmeje svojim manama.Mogao je da razume Sir Henrija što je poveo sa sobom zbog posla i što je odrastala u divljini Afrike ali ne i emocionalno zanemarivanje koje je zbog toga doživela.Što je više znao o njoj to je manje bilo njegovo poštovanje prema njenom ocu. „Ja ću vas videti kako grešite“,on istače nežnim glasom. „To je drugačije.Ne zanima me šta ćete misliti o mom plesanju.“ On zabaci glavu i nasmeja se. „To Vam verujem. U redu gosp. Wade zadržaćemo Vaše lekcije za sebe.Postoji mnogo mesta u ovoj kući gde se vojvoda,njegova učenica i kvarter violina može sakriti.Naći ću jedno.“ „Hvala vam.“ Ona mu klimnu i krenu pored njega ka izlazu. Na pola puta je zaustaviše njegove reči. „Da li mogu da Vas namamim da ostenete duže časovima iz bon tona?“ „Ne,hvala.“Ona nastavi ka izlazu. On se okrenu,prateći je pogledom. „Zašto ne?“ Daphne zatade i pogleda ga preko ramena. „Već sam našla četiri knjige na tu temu u Vašoj biblioteci.“ Anthony se nasmeja na glas dok je gledao kako izlazi iz prostorije.Počeo je da uživa u ovim malim bitkama sa gosp. Wade. Propao mu je pokušaj da je namami lekcijama iz bon tona,ali ako bude dobro obratio pažnju, druge mogućnosti će se pojaviti.Ako bude dovoljno snalažljiv njegov muzej se još i može otvoriti po zakazanom rasporedu.

88


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 12 Te večeri,dok je radila u biblioteci, sluga je došao da je potraži. „Gosp.Wade?“ Pozvao je sa vrata. Daphne je podigla pogled sa rimsko britanske pločice koju je prevodila. „Molim,Oldhame?“ „Njegova milost me je poslala po Vas.“ Mora da je bilo vreme za lekcije plesa.Bacila je pogled na sat na polici ali on je pokazivao petnaest do osam,možda je kasnio. Ostavila je knjigu sa strane i krenula za slugom.Na izlasku iz biblioteke on je podigao lampu koju je ostavio na stočiću kraj vrata i poveo je uz stepenice na sprat i zatim duž hodnika u severno krilo kuće. Anthony je očigledno našao mesto daleko od bilo kakve neželjene publike. Tokom ovih šest meseci Daphne je bila ograničena na mali deo Vojvodske rezidencije i nije imala dovoljno vremena da istraži ostatak.Zbog toga,do trenutka kada su stigli do poslednjih vrata dugačkog hodnika osećala se potpuno izgubljeno.Oldham joj je otvorio vrata i sklonio se u stranu. Anthony je bio u praznoj sobi,čekajući je naslonjen kraj kamina.Naklonio joj se kada je ušla i dao znak Oldhamu da ode.Pod svetlošću vatre iz kamina i upaljenih zidnih lampi mogla je da primeti da se ova prostorija nije dugo koristila.Pod je bio prekriven tankim slojem prašine, a teške draperije plave boje nisu godinama videle jedno dobro čišćenje.Jedini predmet u celoj sobi bila je fino izrezbarena kutija na jednom kraju okvira kamina. „Nikada nisam bila u ovom delu kuće,reče gledajući okolo,koja je ovo soba?“ „Ovo je dečije krilo.“ „Ali predleko je od ostalih prostorija,zar ne?“ On ju je čudno pogledao,ujedno i cinično i sa humorom. „Rekao bih da Tremore Hall nije izgrađen sa decom u vidu.Moderno je držati decu što dalje od roditelja.“ „Užasna moda,po mom mišljenju“ ,reče gledajući okolo, „ovo je bila Vaša soba?“ „Da.“ 89


Kraljevstvo snova

Pokušala je da ga zamisli kao malog dečka ali nije uspela. Pogledala je u krem obojen zid i videla tragove ljubičaste krede.Nasmejala se i krenula da prati prstom liniju. „Mapa Rimskog carstva?“ „Pa u svakom slučaju pokušaj mape.Nije savršena, ali je dovoljno dobra za parlament, kako je moja majka znala da kaže.“ Nikada pre nije pominjao svoje roditelje. „Kakva je bila Vaša majka?“ Anthoni se zagleda pored nje dok se prisećao. „Bila je jedna od najneobičnijih ljudi koje sam ikada sreo,a da me pitate zašto ne bih mogao konkretno da kažem.Uvek je bila zauzeta svojim brojnim obavezama kao vojvotkinje, a te obaveze znaju biti ogromne,ali je ipak svakog dana nalazila vremena za moju sestru i mene,preslišavajući nas lekcije koje smo naučili,proveravajuči da li je kuvar spremio naša omiljena jela i slične sitnice.Viola i ja smo je obožavali,bilo mi je samo devet kada je preminula ali sećam se da su je svi voleli.“ Pogledao ju je, „da li ste spremni da krenemo sa lekcijama?“ „Da,naravno“,bacila je radoznalo pogled okolo, „a šta sa muzičarima?“ On pokaza na drvenu kutiju na kaminu pored sebe. „S obzirom na naš razgovor jutros i Vašu želju da izbegnete publiku, pretpostavio sam da bi Vam se ovo više svidelo od grupe muzičara.“ Muzička kutija.Daphne je polako prišla do njega gledajući u izrezbarenu drvenu kutiju.Daphne uzdahnu,toliko je želela da ga mrzi zbog onog što je rekao o njoj,ali on joj je to sve više otežavao.Nežno je pratila prstom gravure na kutiji. „Imala sam muzičku ptičicu kad sam bila mala devojčica,reče,ali kada smo tata i ja napustili Krit nije više mogla da peva. Previše peska i prašine u Mesopotamiji, rekla bih.“ Okrenuvši glavu ka njemu našla ga je kako je posmatra. „Hvala Vam,Vaša milosti.Ovo je veoma obzirno od Vas.“ Anthony skrenu pogled. „Nema na čemu“,reče i pročisti grlo kao da mu je neprijatno. „Trebalo bi da počnemo.Prva stvar koju bi trebalo da znate...“ on prekide i okrenu se ka njoj.Sporo je prelazio pogledom preko nje od ivice kragne preko radne kecelje do braon stabilnih ali ružnih čizama i ona je bila sigurna da je u svojoj glavi upoređuje sa nekim insektom,bogomoljkom možda,ili nečim još gorim ako je moguće.Ali kada je progovorio njegove reči nisu bile ono što je očekivala. „Skinite je.“ „Izvinite??“ „Kecelju, gosp. Wade. Preklinjem Vas, odstranite je.“ 90


Kraljevstvo snova

Kada se nije pomakla,on joj je prišao i prižio ruke ka njoj,brzo je odvezao trake koje su držale prednji i zadnji deo kecelje vezanim.Šokirana Daphne je krenula da se odmiče ali stisak njegovih ruku se pojačao sprečavajući je da pobegne. „Ne mičite se“ ,rekao je dok je odvezivao prve dve mašne, „skidam Vam ovo jer kunem se to je najružnija stvar koju sam u životu video.“ „Čini mi se da ste rekli da ćete obogatiti rečnik sa molim vas !“ Ona ga besno prekide. „I možda je moja kecelja ružna ali je veoma praktična.“ „Užasna je.“ Nagnu se ne bi li odvezao drugi set mašni, zatim i treći. „Žena ste,gosp.Wade,zašto skrivate tu činjenicu iza ovog platnenog oklopa?“ Bilo je tu još nešto osim iritacije u njegovom glasu,čula se i iskrena zbunjenost. Kada se ispravio svetlost sveća je obasjala zlatne pramenove u njegovoj kestenjastoj kosi i omekšala njegove crte lica.U trenutku ona se prisetila čoveka za koga ga je pre smatrala,čoveka koga je stvorila u svojoj mašti,čoveka koji ne samo da je bio njen princ na belom konju već i obziran i ljubazan.Sada je videla nešto na njegovom licu,nešto što je podsetilo na onaj dan na kiši,i odjednom je shvatila šta je to.Gledao je u nju i nije video insekt na grani.Nije video ni svog zaposlenog,ni slugu,ni mašinu.Video je ženu. Daphne je osetila kako joj se izraz lica zaledio u sigurnim mirnim linijama koje je uvek koristila kao masku ne bi li sakrila svoja osećanja od njega,masku za koju je mislila da će je zaštititi od slomljenog srca,ali masku koja nije uspela da je zaštiti ni malo.Slomljeno srce je bilo i prošlo,nije imala više šta da krije od njega.Zašto joj je onda bilo važno kako je gleda. Nije trebalo da bude,ali bilo je. Podigao je ruke do njenih ramena da odveže poslednji par mašni,a zatim se udaljio korak unazad povlačeći za sobom delove kecelje.Držao ih je dalje od sebe gledajući ih sa gađenjem. „Verujem da ću spaliti ovo.“ „Ne,nećete!To nosim da zaštitim svoju odeću.“ „Kad bi imali odeću vrednu zaštite to bih još i razumeo.“ Ignorisala ga je. „To pripada meni,i nemate nikakva prava da uništite nešto što je moje.“ „Gosp.Wade,ne želim da vidim ovo na Vama ukoliko niste na poslu. Molim Vas“ ,dodao je dok je bacao kecelju u udaljeni ugao sobe.

91


Kraljevstvo snova

Nije se zavaravala da je to Molim Vas bilo ljubazno rečeno,i dalje je to bila naredba ali je odlučila da se ne raspravlja.Nadala se da će krenuti sa časovima ali on još nije nameravao da je pusti.Umesto toga skinuo joj je naočare sa nosa. Daphne je viknula protestvujuću,ali je on,naravno,ignorisao.Sklopio je naočare i stavio ih u svoj dzep gledajući u njeno lice. „Mnogo bolje.“ „Vratite ih.“ „Gosp.Wade“,prekinuo je, „imate prelepe oči. Iskriviti njihov oblik iza debelih stakala naočara je sramota.Kada ste u društvu dzentlmena to je nedopustivo.“ Koliko puta je sanjala da on primeti nešto,bilo šta, u vezi nje. A sada je znala da svaki kompliment koji joj uputi je lažan.On je želeo da je zadrži i ako će mu to kupiti vreme lagao bi je da je neodoljiva i zavodljiva kao što je Kleopatra nekad bila.Daphne je ispružila ruku. „Vratite mi moje naočare.“ „Zar se pravilo korišćenja Molim Vas I Hvala ne odnosi i na Vas?Upravo sam Vam udelio kompliment gosp.Wade.“ „Hvala Vam.Želim moje naočare nazad,molim Vas.“ „Nećete ih sigurno nositi na Covington balu.Vratiću vam ih kad završimo sa časom.“ On podiže ruku do njenog vrata.Daphne je bila previše zapanjena da bi nastavila da se svađa sa njim. „Šta to radite?“ Ona pokuša da skloni njegovu ruku ali uzaludno. „Ova punđa je žasna skoro kao i kecelja.“ On reče dok je uklanjao ukosnice iz njene kose,dodirujući joj vrat vrhovima prstiju. „S obzirom da smo sami i da nema nikoga da me spreči,otarasiću se i nje.Želim ovo da uradim već danima.“ Kako joj je kosa padala tako se i njena sposobnost kontrole rasipala.Mogla je da se odmakne ali to bi pokazalao da na nju utiče ono što joj radi i zato se naterala da stoji mirno. „A Vi uvek dobijete ono što želite.“ „Ne uvek.Da dobijam Vi biste ostali.Držite ovo.“ Daphne pogleda dole i uze ukosnice koje joj je pružao.Nije mogla da veruje šta mu dozvoljava da joj radi,ali osećaj njegovih ruku u njenoj kosi bio je tako dobar da nije mogla da natera sebe da se udalji.Ni jedan čovek pre je nije tako intimno dodirivao. 92


Kraljevstvo snova

„Kako to da znate da napravite frizuru dami?“ Upita, pokušavajući da skrene pažnju sa osećanja koja su se kovitlaala u njoj. „Ne znam“,reče dok je uvrtao pramenove njene kose i skupljao ih na vrhu glave u opuštenu punđu.Držeći kosu u jednoj ruci,drugom je uzimao ukosnice od nje i postavljao oko pundje. „Smišljam Vam frizuru spontano dok je pravim.“ „Ali ako ne postavite ukosnice kako treba u jednom trenutku će se samo raspasti i kosa će pasti.“ On je pogleda cereći se veselo. „Bože,nadam se da hoće.“ Njeno srce je kao ludo udarao dok je ona pokušavala da progovori ponovo. „Ne mogu zamisliti zašto se bavite nečim tako beznačajnim kao što je moja kosa.“ „Za muškarca ženska kosa nikad nije beznačajna.Maštanje o ženi sa spuštenom kosom,razmišljanje kako izgleda oko njenih ramena, kakav bi osećaj imala dok prolazi prstima kroz nju,kako bi izgledala rasuta na jastuku,može postati obsesija.“ On zastade gledajući u nju,držeći pramen njene kose namotan oko prsta dok joj je nežno mazio obraz. „Znam da može postati moja.“ Te reči i njegov dodir izazvali su talase vreline kroz njeno telo,dok joj je slika njene rasute kose na njegovom jastuku proletela kroz glavu,praćena trenutnom panikom na pomisao da tako nešto može da se desi.Daphne podseti sebe da on ima plan,da joj je već prouzrokovao bol,što je delovalo kao kofa hladne vode na vrelu glad koja joj je proždirala telo i koja se reflektovala i u njegovim očima.Daphne se naterala da ne skrene pogled sa vreline njegovih očiju. „Znači spoljašnjost žene je Vaš prioritet?“ Upita mirno kao da pričaju o vremenu. „Zar svakog muškaca zanima samo izgled paketa,a ne ono što se može skrivati u njemu?“ On uze još jednu ukosnicu iz njene ruke i nastavi da joj sređuje kosu. „Po pitanju žena muškarci nisu ni malo dubokoumni.“ Ona šmrcnu u neverici. „Ne izgleda da imate visoko mišljenje o svom sopstvenom polu.“ „Muškarci nemaju jak karakter kada su u pitanju žene.Ljubav nas pretvara u potpune budale ili nepoštene nitkove,najčeše i jedno i drugo.“ „Zašto uvek pričate o ljubavi na tako uvredljiv način?“

93


Kraljevstvo snova

„Zar pričam?“ Njegove usne se skupiše u tanku liniju. „To je ironično jer ja gajim veliko strahopoštovanje prema ljubavi.Ona me plaši do pakla i nazad.Zato nikad nisam sebi ni dozvolio da se zaljubim.“ Ovo je govorio čovek koji je hodao zemljom kao da poseduje ceo svet,nije mogla da veruje da se plaši bilo čega. „Zašto Vas ljubav plaši?“ „Oprostite mi na izboru reči“ ,on reče izbegavajući da je pogleda u oči, „nije prilično da dzentlmen psuje ispred dame“ ,reče nastavljajući da petlja oko njene kose, „izvinjavam se.Rasprave o ovoj temi izvlače najgore iz mene.“ „Niste mi odgovorili na pitanje.Zašto je ljubav zastrašujuća?“ „Vi bi trebali da znate odgovor na to pitanje“,reče čupajući ukosnicu iz njene stisnute šake, „ona plaši i Vas.“ „Naravno da me ne plaši.“ „O da,plaši Vas.“ „Nemojte biti apsurdni.“ „Stvarno?“ On spusti ruku i uhvati joj bradu prstima,podiže joj lice i natera je da ga gleda u oči. „Zašto insistirate na nošenju one odvratne kecelje,nikad ne skidate naočare,nosite haljine neuglednih boja,kosu vezujete u tu katastrofalnu punđu na najgori mogući način koji je žena mogla da osmisli.Krijete se od nečeg.“ Daphne shvati da je okrenuo razgovor protiv nje,terajući je da se brani a pri tome ne otkrivši ništa više o sebi i ona požele da mu nikad nije postavila to pitanje. Ona otrže glavu iz njegovih ruku. „Ja sam stidljiva osoba,oblačim se shodno tome i poslu koji radim.“ „Kako prikladno,ako neko želi u potpunosti da nestane i postane nevidljiv u društvu.“ Nevidljiva kao insekt na grani. Ponavljanje tih reči u njenoj glavi je otreznilo u potpunosti.Kroz misli su joj prošli svi momenti kad su je emocije ka njemu naterala da se povuče u sebe,da bude toliko uplašena od svojih osećanja i sigurna u njegovo odbijanje da natera sebe da postane nevidljiva.Ponavljajuća šema njenog celog života.Saznanje da će uvek ići ka sledećem projektu,sledećim poznanstvima,sledećem zbogom.Nije ni čudo što je toliko povredio,njegovo mišljenje je možda bilo grubo rečeno ali je nosilo dozu istine.Istina ili ne,pre bi umrla nego mu to priznala. „Ja se ne plašim ljubavi“, lagala je. „Da se plašim sigurno ne bih razmišljala o nalaženju muža.“ 94


Kraljevstvo snova

Anthony joj nije odgovorio,nije je čak ni pogledao ali je stajao tako blizu da je i bez naočara mogla da vidi svaku liniju na njegovom licu.Obrve su mu bile skupljene kao da je sređivanje njene kose najvažniji zadatak na svetu.Oči su mu se skupile u koncentaciji tako da su se njegove guste trepavice skoro dodirivale. Postavio je poslenju ukosnicu i spustio ruke.Dok se udaljavao korak unazad da osmotri svoje delo,Daphne se osetila jako ranjivo.Uklapanje u pozadinu bilo je mnogo sigurnije nego kad si u centru pažnje.Njegove usne su se skupile.Ako kaže samo jednu užasnu primedbu,jednu jedinu i ona odlazi a njen posao i njegov muzej mogu ići do đavola. „Mnogo bolje gosp.Wade.“ On zastade i duboko udahnu. „Izgledate....veoma lepo.“ Bilo je nešto u tim rečima ili u samom tonu njegovog glasa,načinu kako je rekao što joj se uvuklo u srce,i nateralo je da poželi da je on tim rečima hteo da kaže više nego što je u stvari rekao,ali nije želela da se zavarava takvim snovima. „Dva komplimenta za jedno veče,zapanjena sam Vašom iznenadnom željom da mi laskate.“ „Nikada ne laskam.Uvek govorim svoje mišljenje.“ Izvadio je njene naočare iz dzepa i pružio joj. „Ako stvarno želite da nađete muža,gosp.Wade,prestanite da se krijete.Onda ćete videti da li je muž to što želite.“ Uzela je naočare iz njegove ruke i on se istog renutka udaljio od nje. „Udaljili smo se od lekcija plesa.“ Pomisao na plesanje sa njim bila je previše za njene uzbuđene nerve.Već je bila preosetljiva zbog njegovog dodira,njegovih reči i njegove tačne analize njenih najdubljih strahova. „Možda bi trebali da odložimo ovo do sledeće večeri.“ Na njeno iznenađenje on se složio. „Vrlo dobro.“ Reče i udalji se još jedan korak,nakloni i krenu ka vratima. „Želeo bih da razgovaram sa Vama sledećeg jutra,reče preko ramena,u vezi popisa artefakta koji su spremni za muzej u Londonu.Budite u antici u deset sati,molim Vas.“ Daphne je zurila u njegova leđa dok je odlazio još uvek osećajući trnce na vratu od dodira njegovih prstiju i on je bio već kraj vrata kad su njegove reči doprle do njene svesti. „Sutra je četvrtak,Vaša milosti,moj slobodan dan ako se sećate.“ 95


Kraljevstvo snova

„Sećam se“,reče i zaustavi se na vratima, a zatim okrenu da je pogleda, „odložićemo za petak. Lepo se provedite gosp.Wade.“ Sa tim rečima izađe iz sobe.Daphne je ostala na istom mestu,zureći u prazan okvir vrata ,zbunjena.Bio je najnepredvidljiviji čovek koga je ikad upoznala.Jednog dana je insekt na grani,a sledećeg ima prelepe oči.Baš kad bi krenula da ga prezire,učinio bi neki lep gest,a kada bi počeo da joj se sviđa,uradio bi nešto što bi je podsetilo na sve one razloge zbog kojih bi trebala da ga mrzi.Daphne podiže ruku i dodirnu svoj vrat,koža joj je još uvek treperila od njegovog dodira i ona je bila prisiljena da prizna da bez obzira što joj više nije stalo do njegovog mišljenja ipak ne može naći snagu u srcu da ga mrzi.

96


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 13 Tokom svih šest meseci koje je provela u Temore Hallu, Daphne je retko imala priliku da istraži kući i njenu okolinu ili da ode u selo. Imala je slobodnu nedelju, naravno, i uvek je odlazila u Wychwood zbor ranog bogosluženja sa Benningtonsima, ali nikada nije iskoristila svoje slobodno vreme da obiđe selo ili seoske prodavnice, ili da uživa u lepoti Anthonyevog imanja. Sada kada joj je četvrtak postao takođe slobodan, kao i nedelja, Daphne odluči da se prošeta do sela, kako bi sebi priuštila malo kupovine. Želela je da načne svoje trideset i dve funte koje je zaradila od svog dolaska, što je bio njen prvi korak ka posvećivanju vremena sebi, umesto poslu. Krenula je umerenim tempom, uživajući u očaravajućoj lepoti koliba slamnatih krovova, starih hrastova i zadivljujućih crvenih i zlatnih boja jeseni dok je hodala ulicom do Wychwooda. Nije mogla a da ne poredi kompletan doživljaj ovdje u Hampshireu sa sjećanjima u kojima su bile palme, pesak i grubost Severne Afrike, crvene stene Petre i brda Krita, brda prekrivena zelenilom ruzmarina i rozom i belom bojom koje su im davali jasenovi. Svako mesto je posedovalo svoje sopstvene privlačne osobine, ali Daphne je osećala da je Engleska sa svojim seoskim predelima bilo najlepše mesto na kome je ikada živela. Sumnjala je na to da će joj vreme karakteristično za Englesku dosaditi, ali ako se to ikada desi, trebalo bi samo da se priseti Mesopotamije i peščanih oluja, da bi kiša opet izgledala kao predivna okolnost. Misao o kiši donela je i Anthonyjevo lice sa sobom i spoznaju od prošle noći, da je on posmatra na drugačiji način. Kao ženu. Prisećala se dodira njegovih prstiju na svojoj koži i njegovih reči kako bi ženska kosa mogla lako da bude opsesija jednog muškarca. To je izazvalo opet onu požudnu, bolnu glad u njenom telu, kao kod smrtno zaljubljene devojke koja zuri u njegova gola prsa kroz dvogled. Nije mogla da krivi sebe za to. Naposletku, osećaj koji se pojavi kada te napokon primeti taj savršeni muškarac kog si toliko želela, je ošamućujuće divan, makar i bilo prekasno za to. Čak i kada to ništa ne znači. Možda je on i znao da ona ima prekrasne oči, možda ju je i smatrao za nešto više od prosto, mašine, ali Daphne je bila svesna da je on mnogo više zaokupljen svojim muzejem nego njom. Odagnala je misli o Anthonyju odlučno, i ubrzala je korak ka selu. 97


Kraljevstvo snova

U samom Wychwoodu, postojala je ulica High Street koja je bila stanište mnogim prodavnicama i Daphne je krenula da razgleda s jedne njene strane, srećna što ima priliku da gleda u izloge prodavnica kraj kojih je prolazila, ali kad je došla do prodavnice na uglu, primetila je da joj sadržaj izloga privlači pogled više nego drugi. Daphne je zurila kroz prozor krojačkog salona gospođe Avery, gde je bilo izloženo nekoliko prelepih haljina kako bi privuklo mlade dame koje su se šetale tu. Jedna od haljina ju je i privukla. Bila je od ružičaste svile sa filigranskim perlama krem i intenzivnije ružičaste boje oko poruba. Imala je izrez koji je jedva obuhvatao ramena, pa je izgledalo da će pre da sklizne nego što neće, a rukavi su bili besmislene svilene pufne sa još bisera intenzivnije ružičaste boje. Komplet vezenih svilenih papuča je bio izložen pored haljine. Daphne nikada nije videla ništa toliko ženstveno i lepo, a opet nepraktično u celom svom životu. Dodirnula je staklo, zureći u haljinu, prelazeći čeznutljivo rukom preko mesta na kom je haljina bila izložena. Nikada nije pokazivala nikakvo interesovanje za odeću ranije - bilo je malo koristi od ružičaste svile u peščanim pustinjama Moroka i Petre - a njena praktična, štedljiva priroda nikad joj nije dozvoljavala da opravda posedovanje lepe haljine, pogotovo ne tako neozbiljne večernje haljine. Ali, njen život je sada bio potpuno drugačiji i više nije živela u pustinji. Daphne je zamišljala kako bi bilo da nosi takvu haljinu, i pre nego što je mogla da promeni mišljenje, otvorila je vrata i ušla u salon. Kada je kročila unutra, oglasilo se maleno zvono, a polovina prisutnih žena je pogledala prema vratima. Daphne je uputila osmeh pozdrava svima a zatim se okrenula kako bi bolje osmotrila haljinu sa izloga. Onog trenutka kada je to učinila, bila je izgubljena. Želela je tu haljinu, I nije je bilo briga ako će potrošiti svaki šiling od svoje ušteđevine da bi je dobila. Izgledala je kao da bi joj odgovarala, ali čak I da nije tako, naručila bi jednu istu ovakvu po svojim merama. Zvono na vratima se opet oglasilo I pojavila se gospođa Bennington. “Draga gospođice Wade, zar me niste čuli kako Vas dozivam? Posmatrala sam Vas sa kraja ulice. Zaboga, nisam imala predstavu da ćete danas dolaziti u selo. Zašto mi niste rekli za doručkom?” “Nisam znala kako ću danas da iskoristim dan. Kad sam odlučila, Vi I gospodin Bennington ste već otišli.“ 98


Kraljevstvo snova

“Onda je sreća što sam Vas sad primetila, Vojvoda je bio veoma ljubazan pa je obezbedio mom suprugu I meni da koristimo jednu od njegovih kočija danas, tako da ćete moći da se vratite s nama.”, saosećajno potapšavši Daphne po ruci. “Drago mi je da provodite više vremena napolju, draga moja. Gospod zna, odlazak u Enderby će okrepljujuće delovati na Vas, kao da ste bili zarobljeni u neuglednoj kolibi - kako je gospodin Bennington zove?” “Antika.” “Da, da, antika. Veoma čudan naziv.” “Dobar dan, gospođo Bennington.” Neki novi glas je uneo stanku u razgovor, I obe se okrenuše kako bi ugledale crvenokosu mladu damu od otprilike sedamnaest godina, kako stoji samo nekoliko koraka dalje. “Gospođice Elizabeth, divno je videti Vas. Nadam se da ste dobro.” “Ona je uvek dobro, gospođo,” dodade malo starija devojka, pridružujući se grupi. “I šašava, takođe.” “I ti si, takođe,” uzvrati gospođica Elizabeth, upućujući gospođi Bennington pogled I pogledavši u Daphne, potaknuvši kod starije devojke vapaj očajanja. “Oh, vas tri se još niste upoznale? Kako nesmotreno s moje strane! Gospođice Wade, ovo je gospođica Anne Fitzhugh,” reče, pokazujući na stariju devojku, “I gospođica Elizabeth Fitzhugh. Drage mlade dame, gospođica Wade.” Naklonile su se u znak poštovanja. “Veliko je zadovoljstvo upoznati Vas,” reče gospođica Fitzhugh. “Zašto nas gospođa Bennington nikada nije upoznala nakon bogosluženja, ne razumem.” “Ja bih, zaista,” ubeđivala ih je starija gospođa, “Ali gospođica Wade uvek pobegne, pre nego što imam priliku za to.” Sve su joj uputile znatiželjne poglede, da je Daphne osetila potrebu da se objasni. “Gospoding Bennington otkriva predmete takvom brzinom da ja sve svoje nedeljne popodneve provodim u vojvodinoj biblioteci, skecirajući što efikasnije mogu.” “Da ja boravim u Tremore Hallu, pronalazila bih bilo kakav izgovor da ne mrdam odatle,” priznade Anne, “Za slučaj da će vojvoda možda doći I zapravo razgovarati sa mnom.” “I da se to desi,” dodade njena sestra, “Ti bi se onesvijestila, u to sam sigurna.” “Nikada ne bih uradila nešto tako nedostojanstveno.” 99


Kraljevstvo snova

“Naravno da bi.” odgovori joj Elizabeth, smejući se. “Ne bih!” “To bi bilo sasvim dovoljno od vas, drage moje.” Novi glas se pojavi I Daphne se okrenu ka još jednoj starijoj ženi koja se pridružila grupi. “Prestanite sa svađom.” Kada se žena ugnezdila između Elizabeth I Anne, Daphne je shvatila da je ona majka ove dve devojke I da je veoma privlačna žena, sa licem koje njene godine još uvek nisu dotakle. Njena kosa je bila bez sedih I imala je tamniju crvenu boju nego njega mlađa ćerka. Nakon što se upoznala sa Daphne, gospođa Fitzhugh reče: “ Bilo mi je zadovoljstvo, gospođice Wade. Zaista, nisam čula ništa osim hvale od mog supruga.” “Gospodin Edward je veoma ljubazan.” “On je zaluđen antikvitetima, a to već znate, sigurna sam. Verujem da je pročitao svaki dokument koji je Vaš otac ikada napisao I zaista mu se divio.” “Tata kaže da crtate odlično,” ubaci se Elizabeth, “I da poznajete latinski I grčki I da ste posetili svakojaka mesta. Da li ste bili u Abyssiniji? Ona se nalazi tamo gde I Nil, da li sam u pravu?” “Da,” odvrati Daphne, smešeći se. “U pravu ste, I da, bila sam tamo.” “Morate doći na čajanku nedeljom, da nam ispričate sve o tim mestima, jer mi ne znamo ništa o njima. Anne I ja nismo mnogo studiozne devojke. Tata misli da smo neozbiljne, što je jedan od razloga iz kojih Vam se on toliko divi, gospođice Wade. On kaže da ste veoma razummna osoba.” Nasmejala se, dodavši veselo. “To je jedan od najvećih komplimenata koji možete dobiti od tate. “ Gospođa Fitzhugh se ubaci: “Uživale bi u Vašem društvu na čajanci, gospođice Wade, iako moja ćerka prosto skače odmah sa pozivnicama, bez razmatranja obaveza koje bi osoba koju poziva možda mogla da ima.” “Oh,” povika Elizabeth, “To je istina. Nisam razmišljala o tome da li su Vam slobodne nedelje u popodnevnim satima. Morali biste tražiti od vojvode dozvolu da dođete, a to je otežavajuća okolnost, sigurna sam, jer je on pomalo zastrašujući. Vojvoda to I treba biti, mislim.” “Uopšte nije tako, gospođice Elizabeth!” dodade gospođa Bennington. “On možda izgleda pomalo tako, ali jednom kad ga upoznate, shvatite da je on sasvim ljubazan. Njegovi stanari ga drže za dobrog I poštenog stanodavca, a gospodin Bennington o njemu ima veoma visoko mišljenje. Pa, pozvao je gospodina 100


Kraljevstvo snova

Benningtona, gospođicu Wade I mene na večeru pre dve sedmice I bio je blag I ljubazan. Nije li bilo tako, gospođice Wade?” “Tako je,” priznade Daphne. I više nego šarmantan, što se mene tiče. “Traženje dopuštenja nije potrebno, I hvala Vam, gospođo Fitzhugh, veoma rado ću doći.” “Odlično. Edward smatra da ste pristojna, prizemna mlada žena, I uveravam Vas da biste bili veoma dobar uticaj na moje ćerke.” “Verujem da bi bilo obrnuto,” reče Daphne, “jer mi je nedavno rečeno da sam previše razumna I ozbiljna, a Vaše ćerke su te koje bi na mene imale povoljan uticaj.” “Onda smo se dogovorile,” objavi Anne, “morate doći na čaj I ispričati nam nešto o Vojvodi.” “O, da!” zavapi Elizabeth, “Tremore će definitivno biti zanimljivija tema od Abyssinije! Upoznale smo ga, naravno, ali tata je uvek preumoran, pa odbija da nas vodi sa sobom u dvoranu kada poziva vojvodu. A Vi nam takođe niste od pomoći, gospođo Bennington, jer nam ništa ne želite reći o njemu.” “Ja ne znam ništa,” uveravala ih je žena, “Skoro nikad ga I ne viđam. Naš apartman je poprilično daleko od porodičnog smeštaja. Vojvoda je veoma povučen čovek, čak mi I gospodin Bennington govori veoma malo o njemu.” “Tata je isti, tako da se plašim da se moramo osloniti na Vaše informacije, gospođice Wade, zato što ste Vi sigurno upoznali vojvodu bolje nego mi. Doduše, mi prisustvujemo godišnjoj svečanosti u dvorani, zajedno sa ostatkom okruga, tako da ga vidimo tamo, a ponekad ga upratimo dok se vozi na svom velikom, crnom uštrojenom konju kada šetamo parkom kod dvorane, ali to je sve. Nikada ne priređuje zabave ni balove niti ide na javna okupljanja. O, kako bih voljela da se to dešava. Možda bi me čak pozvao na ples. Kako bi to bilo divno!” “Onda bi ti bila ta koja bi se onesvestila,” dobaci Anne, “I osramotila nas sve.” “Anne, to bi bilo dosta.” Umeša se gospođa Fritzhugh. “Došle smo ovde sa ciljem koji nije u skladu sa vašim trtljanjem o Njegovoj Milosti. Moramo te uvući u tu novu haljinu.” Okrenula se prema Daphne. “Gospođice Wade, radujemo se što ćemo Vas ugostiti u nedelju, a I Vas, takođe, gospođo Bennington.”

101


Kraljevstvo snova

Kada su gospođa Fitzhugh I njena starija ćerka napustile društvo, pomoćnica je prišla I upitala preostale tri žene, kako salon gospođe Avery može da im bude na usluzi. Elizabeth odmahnu glavom na pitanje pomoćnice: “Potrošila sam sav svoj džeparac za ovaj mesec. Ne mogu ništa da kupim.” “Ni ja.” Odvrati gospođa Bennington. “Došla sam samo zbog gospođice Wade.” “Onda se samo možemo uzdati u to da ste Vi imali nameru da kupite nešto, gospođice Wade,”reče Elizabeth, “jer smo gospođa Bennington I ja obe beznadežne.” Daphne pokaza prstom u svilenu, ružičastu haljinu na izlogu. “Želim nju.” “Oh, da!” zavapi Elizabeth. “Boja bi Vam stajala odlično I izgledali biste predivno. Čini mi se da je čak Vaša veličina u pitanju I ako bi se mogla završiti na vreme, mogli biste je nositi na okupljanje u subotu.” “Oh, gospođici Wade će biti potrebna za mnogo više od našeg malog okupljanja,” reče gospođa Bennington, sklanjajući se kako bi pomoćnica krojačkog salona mogla skinuti haljinu sa izloga. “Planira da ide u Chiswick ubrzo, kako bi provela zimu sa Lady Hammond, a i sezonu će takođe provesti u Londonu.“ „London!“ uzbuđeno se oglasi Elizabeth. „Da li je moguće? I mi idemo u London takođe. Krećemo nakon dvanaestog naveče, kako bi tata stigao zbog posla, a trebalo bi da ostanemo tokom sezone.“ „Ja bih trebala poći pre tog datuma,“ odgovori Daphne. 21.decembar je moj poslednji dan u Tremore Hallu, pre nego što se pridružim Lady Hammond.“ Kako je to izgovorila, Daphne oseti čudan bol koji je gotovo ličio na nostalgiju, pa ga je odlučno odagnala od sebe. Tremore Hall nije njen dom. „Oh, kako bi bilo divno biti družbenica vojvodinoj sestri!“ reče Elizabeth. „Volela bih to!“ „Ne družbenica, draga moja,“ ispravi je gospođa Bennington. „Gospođica Wade je prijateljica Lady Hammond.“ „Još bolje. Mogla bih Vas pozvati dok ste tamo, gospođice Wade. Jednom sam videla Vikonticu u Brightonu, kada nas je tata jednom prilikom vodio na more. Predivna je, zar ne? Pošto ste njena prijateljica, kretaćete se u visokom društvu.“ “Svesna sam toga I moram priznati da je to pomalo zastrašujuće,” priznade Daphne. “Nisam mnogo druželjubiva.” 102


Kraljevstvo snova

“Nisam ni ja, ali ne smemo se uplašiti, gospođice Wade. Izdržaćemo zajedno sezonu a Vi ćete me upoznati sa Vašim uticajnim prijateljima.” Vragolast osmeh preleti joj licem. “Ako ispadnemo blesave, tešićemo jedna drugu.” “Besmislice!” reče gospođa Bennington. “Obe ćete proći odlično.” Daphne ugleda pomoćnicu salona koja je strpljivo čekala u blizini, držeći ružičastu haljinu, te nestrpljivo dodade: “Oprostite mi, ali ne mogu više da čekam ni trenutka da bih probala ovu veličanstvenu haljinu.” Napustila je društvo drugih dveju žena I krenula za pomoćnicom u stražnji deo salona. Nije mogla da se seti da je ikada bila toliko uzbuđena oko nečega toliko jednostavnog, kao što je komad odeće. Kraj donjeg dela haljine je jedva dopirao do njenih članaka, a ona je već bila svesna da je bila u pravu. Zurila je u svoj odraz u ogledalu dok joj je pomoćnica zakopčavala dugmad na leđima I nešto ju je nadvladalo, nešto tako opojno, tako da se osećala kao da je najlepša žena na svetu. Dok je pomoćnica obeležavala mesta na kome haljina treba da se prilagodi njoj, Daphne se ogledala I napokon, prvi put u životu, nije se videla kao običnu, neprimetnu ženu koja je nosila naočare I stapala se sa okolinom. Osećala se lepom, prelepom I taj osećaj je dolazio iznutra. Kako je moguće da ružičasti, svileni komad odeće može da izazove tako čudnu, trenutnu reakciju, bila joj je misterija. Ali, to nije ni bilo važno. Nestrpljivo kucanje prekinulo je njene misli. “Je li taman?” pitala je Elizabeth sa druge strane vrata. “Hajde, pokažite mi.” Daphne odskakuta do vrata u čarapama na nogama, a Elizabethina reakcija je bila kao naručena. “Izgledate divno!” izjavi devojka dok je ulazila u malu sobu I zatvarala vrata za sobom. “Znala sam da će Vam ta boja stajati I istaknuti vam figure. Kupićete je, zar ne?” “Hoću.” “Zaista izgleda izvanredno na Vama, gospođice,” potvrdi pomoćnica, koja je popravljala haljinu oko struka. “Prsluk treba umetak ispod svake ruke, jer je pomalo uzak na tom mestu, a struk je preširok, ali sa tim I još ponekim prepravkama, stajaće Vam kao da je za Vas pravljena.” Neki glas koji se začuo iza Elizabeth dozva njeno ime. Otvorila je vrata I pogledala niz hodnik salona. “Oh, to je Anne, zove me,” reče ona I vrati se u kabinu. “Pretpostavljam da su ona I mama spremne da se vratimo kući, tako da bih trebala da krenem.” Elizabeth uhvati Daphne za ruku, stisnuvši je lagano. “Ne 103


Kraljevstvo snova

mogu dočekati da dođete na čaj. Morate nam ispričati sve o Abyssiniji I o svim ostalim mestima na kojima ste bili, ali posebno, morate nam pričati o vojvodi. Tako je zgodan I tako visok. Kao princ iz bajke, rekla bih. Vojvoda je nešto najbliže tituli princa, zar ne?” Pre nego što je stigla da odgovori, Elizabeth je odjezdila kroz vrata da se pridruži sestri. Daphne se nagnula kroz otvorena vrata I posmatrala svoju novostečenu mladu prijateljicu dok je odmicala prolazom ispred salona. „Nekada sam I ja mislila da je princ, takođe,” mrmljala je skoro ispod daha. Ali kada se sve uzme u obzir, on je samo muškarac. Vratila se nazad u kabinu I zatvorila vrata za sobom. Pomoćnica je krenula sa otkopčavanjem haljine, ali Daphne je zaustavi. “Ne još. Želim da je nosim još samo minut.” Pomoćnica pogleda u ogledalo, uhvativši Daphne kako zuri u svoj odraz i nasmeši se, te se odmaknu, pa se Daphne mogla opet usredsrediti na svoj odraz u ogledalu, uživajući ponovo u tom osećaju uzbuđenja, osećaju moćnom jednako kao što je bilo ispijanje šampanjca. Tada, baš u tom trenutku, osećala se kao najlepša žena na svetu, što ju je ispunjavalo mnogo više nego sanjarenje o princu. Daphne zagrli sama sebe dok se neprestalo smešila. Lepa haljina ju je činila srećnom.

104


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 14 Pojedine aristokrate su smatrale da ih sam njihov položaj u društvu čini dzentlmenom, međutim Anthony je smatrao da te dzentlmenom čini osećaj za čast mnogo više nego mesto u društvu dobijeno rođenjem.Ponudio je gosp.Wade da je nauči da pleše u zamenu za njeno ostanak i obećao je da će biti na visini tog zadatka.I nameravao je da ispuni svoje obećanje mada je ona počela da testira njegovu čast na najopasniji mogući način. Rekao je i sebi i njoj da želi da joj skine tu kecelju zato što je bila previše ružna,ali istina je bila mnogo manje časna.Želeo je da je vidi bez kecelje,da ponovo pogleda linije njenog raskošnog tela koje je taj čvst materija krio,a koje je on video onog dana na kiši. I bio je u pravu u vezi te odvratne stvari,nosila ju je kao pojas nevinosti,kao zaštitu,i sa tim telom bila je u pravu što to radi.Dok je sinoć stojao tako blizu nje,sa rukama u njenoj kosi trebala mu je svaka trunka snage koju je imao da ne spusti ruke na intimnije delove njenog tela.Njena prva lekcija o plesu,a njen učitelj je već razmišljao o najstarijem plesu na svetu. Ovog jutra dok je obavljao svoje dužnosti,jedna pomisao na proteklo veče je bila dovoljna da počne da gori. Anthony zaustavi svog konja kraj jezera,sluga koji ga je pratio se zaustavi na određenoj udaljenosti od njega. Bilo je predivno popodne,prijatno toplo,iako su obližnji hrastovi i brestovi pokazivali bogate boje jeseni. Ali on je to jedva primećivao. Dok je Izazov pio vodu,Anthony je zatvorio oči i dozvolio sebi da ga obuzmu bezazlene maštarije u kojima je nečiji par, dugačkih, lepo oblikovanih nogu imao glavnu ulogu. Kada je otvorio oči,video je da je Izazov utolio svoju žeđ,povukao je uzde i krenuo da okrene konja nameravajući da se vrati ka farmi,ali kako je podigao pogled iznad vode ka vrhu travom prekrivenog brežuljka na suprotnoj strani,nešto je privuklo njegovu pažnju i on se naglo zaustavi. Sedeći na travi,ispred male kule,u senci ogromnog kestenjastog hrasta bila je žena koja je okupirala njegove misli celo jutro. Sedela je na ćebencetu rasprostretom po zelenoj travi,sa ogromnom korpom za piknik sa jedne strane i nemarno bačenim slamnatim šeširom sa druge.Anthony je pokazao slugi da ga prati i poterao Izazov oko jezerceta ka kuli na vrhu brežuljka sa druge strane.Kao i svi drugi baštenski ukrasi na imanju,kula je bila sagrađena od strane Capability Browna,pre nekih pedesetak godina za devetog vojvou od Tremora,Anthonijevog dedu.Dali su mu zvučno ime Apolonov hram,ali u suštini je to bila mala kamena kula okružena ukrasnim 105


Kraljevstvo snova

stubovima i lažnim rimskim statuama.Na zvuk njihovog približavanja ona je podigla pogled. „Kako je ovo divno mesto!“ Uzviknula je kada su se zaustavili desetak metara od nje i sjahali.Anthony je predao uzda slugi. „Čekaj me ovde“,rekao je i krenuo da se pridruži gosp.Wade. Hvala na komplimentima mom imanju,Anthony reče dok se približavao i zaustavio na ivici ćebeta.Naklonio joj se,prekrstio ruke na leđima i blago nagnuo glavu ne bi li video šta crta na bloku koji joj je bio u krilima.Na prvom listu papira bio je dopola završen crtež ugljem jezerceta,bašta,fontana i Tremore Halla u daljini. „Vidim da ste došli ovde da crtate pejzaž.“ „Nisam mogla odoleti.“ Reče pokazujući kraj sebe. „Takođe pravim i piknik.Želite li da mi se pridružite?“ Sklonila je šešir da bi mu napravila mesto da sedne kraj nje. „Vaš kuvar je bio jako velikodušan,imam previše hrane za jednu osobu.“On je ostao da stoji iznad nje. „Jeste li sigurni da želite da Vam se pridružim“ ,upita meko, „na kraju ja Vam se ne sviđam,sećate se?“ „Ako još uvek čekate izvinjenje zbog toga možete otići“ ,brzo je odgovorila. „Ali ako obećate da ćete biti fini,možete ostati.“ „Hvala Vam“,naklonio joj se, „obećavam da ću biti šarmantan koliko mi to moja priroda omogućava.“ Ona ga pogleda sa sumnjom. „Ne verujem da će to biti dovoljno,Vaša milosti.“ Anthony se kratko nasmeja,ali sav njegov humor nestade kada se pomerila da mu napravi mesto na ćebetu.Taj pokret je podigao rub njene suknje otkrivajući njena bosa stopala.Veoma lepa stopala,ali njegove misli su odmah krenule da putuju na gore,maštajući o njenim tankim zglobovima,dugačkim listovima i nežnim, zategnutim butinama. „Jeste li u redu?“ Ona ga upita gledajući ga širom otvorenih očiju iza svojih naočara. U redu?Bože,ne,izluđivao je sam sebe.Anthony duboko udahnu osećajući s kao da se izvlači iz jame pune peska. „Naravno“ ,reče i brzo se pomeri da ona ne primeti šta se dešava u nivou njenih očiju,zahvalan što mu je gledala u lice sve vreme. „Savršeno sam dobro, hvala Vam.“

106


Kraljevstvo snova

Skinuo je svoj sako,presavio ga i pažljivo koliko je to moguće prekrio svoje krilo dok je opušteno ispružio noge.Opustio je maramu oko vrata i nagnuo se lagano na laktove,na uglu ćebeta je primetio njene braon kožne čizmice sa narolanim belim čarapama u njima.Zurio je u njih trudeći se da smisli nešto da kaže.Ali pribežište od požude koja mu je kolala telom mogao je samo da nađe u zadirkivanju nje. „Znači ovako ste odlučili da provedete slobodan dan“ ,reče sa tonom u kome se osećalo zadirkivanje. „Zamenili ste mogućnost da provedete vreme sa mnom ,sa korpom za piknik i blokom za crtanje.“ „Na žalost da“ ,reče sa lažnim žaljenjem u glasu, „ali s druge strane Vi biste me naterali da radim.“ „A Vi radije provodite dan u uživanju u ovako beznačajnim aktivnostima?“ „Još je gore od toga“ ,priznala mu je, „takođe sam otišla do sela i kupila set sapuna sa mirisom gardenija i punu kutiju čokolade.“ „Nadao sam se da ćete kupiti novu haljinu.“ Ona se nagnu ka njemu u poverenju. „I to sam uradila!“ Iznenađen Anthony baci pogled na tamno obojen pamuk njene suknje ali to ga je samo opet nagnalo da razmišlja o njenim nogama,i on brzo prebaci pogled na jezerce i bašte ispred sebe. „Ako ste kupili novu haljinu,zašto je za ime sveta ne nosite sada?“ Olovka polete i pogodiu ga u rame. „Kupila sam večernju haljinu“ ,ona povika smejući se. „I nemojte me zadirkivati zbog moje odeće.“ „Večernja haljina?Gosp.Wade svaki trenutak koji provedem sa Vama je pun iznenađenja.Koje boje?Nemojte mi samo reći da je neka nijansa braon boje jer ću istog trenutka otići kod gosp.Avery i naručiti Vam materijal druge boje i na taj način uništiti Vašu reputaciju.“ „Nije braon boja,ružičasta je,kao ruže i u pitanju je svila.“ Uzdahnula je sanjareći, i on okrenu glavu da je pogleda, na licu je imala izraz potpunog blaženstva. Kao i svaki muškarac nije mogao da razume kako obična haljina može da izazove oduševljene kod svake žene ali je svakoko cenio efekat.Žena je mogla biti lepa onoliko koliko je se činila sebi lepom i izgledalo je da efikasna gosp.Wade nije imuna na magiju ružičaste svile što je samo činilo lepšom.Ali sa druge strane žena koja je sedela kraj njega nije bila ista gosp.Wade koju je znao pre mesec dana.

107


Kraljevstvo snova

„Umirili ste me.“ Gledao je dok je savijala glavu vraćajući se svom crtanju i video kako se sunčevi zraci igraju na zlatnim nitima njene kose upletene u zanimljivu upletenu punđu. „Vidim da ste poslušali moj savet.“ „Savet?“ „U vezi kose.“ Nije ga pogledala ,glava joj je ostala spuštena ali je video kako blago crvenilo osvaja njene obraze dok je nesvesno vraćala jedan ispao pramen kose iza uha. „Ella mi je pomogla,ona je bila damska sobarica.“ „Ella?“ „Treća sobarica,zar ne znate imena svojih slugu?“ Anthony odmahnu glavom. „Samo onih na višim položajima,imam sedam imanja,većinu posećujem jednom godišnje na nedelju dana da proverim poslove. Svako imanje ima sopstveno osoblje koje ne zapošljavam ja lično.To je zadatak ili batlera ili kućepazitelja.Ne bih mogao da zapamtim imena svih slugu i da to želim.“ On joj dobaci skrušen pogled. „Pretpostavljam da ćete mi sad reći da bi ipak trebalo da znam njihova imena?“ „Možda i hoću“,ona prizna i pokaza na slugu koji je stajao nepokretno tridesetak metara od njih,čekajući spreman da skoči na svaku komandu. „Pretpostavljam da ne znate njegovo ime?“ „Ne,i ne želim da znam.“ On reče osećajući kao da mora da se brani što mu se nije sviđalo. „To ne bi bilo prikladno.Čovem mog položaja priča samo sa višim slugama osim ukoliko to nije neophodno.On je sluga.“ „On je čovek.“ „On nije čovek,ne za mene.Kada bi znao njegovo ime,ili nešto o njemu,on bi za mene postao ličnost i to bi smanjilo razmak između mog položaja i njegovog. Možda bi mi čak postao i prijatelj.“ „I to bi bilo loše?“ „To nije pitanje dobrog i lošeg,već da li je to prikladno.“ „Kako prikladan način da držite sve podalje od Vas“ ,ona promrmlja, „samo izvucite svoju titulu kao štit“,reče vraćajući se crtanju. „Ne mislim da je Vaša briga kako se ja ponašam prema slugama.“ 108


Kraljevstvo snova

„Ne,nije,to je Vaša briga“,reče i pogleda ga. „Da li se opet svađamo,gosp.Wade?“Reče i prođe nervozno rukom kroz kosu. „Kako to da se toliko svađamo u poslednje vreme?“ „Možda zato što Vam više ne dozvoljavam da se prema meni ponašate kao prema bezimenom slugi?“ „Zar sam se tako ponašao?“ Ona ga pogleda,njeno lice je bilo bezizražno kao i lica statua iza nje. „Jeste.“ Ona savi glavu,posvećujući svu pažnju crtežu u njenom krilu dok joj je on posmatrao profil i pitao se po hiljaditi put šta se dešava ispod te mirne površine njenog lica.Iznenada želeo je sve da zna,o čemu razmišlja,šta sanja,šta oseća,jer ona je bila zagonetka i on je želeo da je reši.Pramen kose joj je opet ispao iz punđe,on nesvesno pruži ruku da ga vrati osećajući i hladnoću zlatnog rama njenih naočara i baršunastu toplotu njene kože.Ona se zaledi dok je nastavio vrhovima prstiju da se spušta niz njeno grlo do ivice njene obične bele kragne ukrašene vezom.Polako,prišao joj je bliže i obavio je šakom njen potiljak. „Ne mislim o Vama kao o slugi.“ Ona se polako nagnu i pomeri dalje od njega. „Šta tačno radi sluga koji Vas prati?“ U glasu joj se osećala očajna želja da se vrate na bezbedne teme. „Bojim se da malo znam o konjima,ja sam izuzetan jahač kad su kamile u pitanju,ali nikad nisam jahala konja.“ Prsti su ga svrbeli da nastavi svoje istraživanje,ali joj je dozvolio da pobegne. Spustio je ruku i vratio se na svoje mesto. „Kamile?“ „Da,naravno.“ Klimnula je glavom par puta, grčevito se držeći za olovku, nastavljajući da crta. „Kamile su jako zahtevne životinje.Tvrdoglave,teške za jahanje i pljuju.“ „Ne mogu da zamislim da Vas neka kamila pobedi,gosp.Wade.“ On baci pogled na ćebe gde su vrhovi njenih prstiju provirivali ispod ruba njene suknje i oseti želju kako opasno obuzima njegovo telo. „Znam da ja nikad ne uspevam u tome.“ „Odlično“,ona reče čvrstim glasom.“Draže mi je tako.“ „Da,siguran sam u to.“ Anthony se natera da skrene pogled sa njnih stopala. „Da li želite da naučite da jašete?“ Ona nastavi da crta ne gledajući ga. „I za časove jahanja koliko vremena bi morala da Vam dam?“ 109


Kraljevstvo snova

U ovom trenutku vreme nije bilo ono što on želi od nje već nešto mnogo uzbudljivije ali i potpuno nečasno. „Mesec dana?“ Ona odmahnu glavom ,smejući se.“Hvala Vam,ali ne.“ „Jahanje u parku na Rowu je nešto što svi rade“,on reče pokušavajući da je zainteresuje. Uspeo je,ona ga pogleda. „Stvarno?Šta je Row?“ „Rotten Row(truli niz) je staza u Hyde parku gde se aristokrati skupljaju za jahanje od dvanaest do dva popodne.“ „O Bože, kakvo ime!“ „Biti viđen na jahanju duž Rowa je odličan način za mladu damu da bude primećena. Jahanje je još jedna od brojnih mogućnosti da tokom sezone nađete odgovarajućeg muža.Tako da vidite,trebalo bi da znate da jašete.“ Ona pritisnu olovku na usne razmisljajući o njegovom predlogu. „Ne verujem da je mesec dana odgovarajuće vreme,ja već znam da jašem kamilu.“ „Otvoren sam za dogovor,šta mislite koliko vremena bi bilo fer?“ „Kao što sam Vam rekla kamile su zahtevne životinje,ne verujem da bi mi trebalo više nego jedan dan na dobro istreniranom konju da naučim.“ Slika gosp.Wade kako jaše kamilu u pantalonama sa nogama prebačenim sa obe strane bljesnula je kroz njegovu glavu.On je odgurnuo tu sliku i skoncentrisao se na razgovor. „A kad ste jahali kamilu jeste li jahali na ženski način ,sa strane?“ To je dotuklo,trepnula je iza stakla naočara. „Nisam razmišljala o tome.“ „Već sam Vam rekao,neću Vas lagati.“ Čim su te reči izašle iz njegovih usta morao je da prizna sebi da ipak postoje mlade dame koje ne jašu,već se voze u kolima,ali nije nameravao da joj pruži otkrije takvu informaciju.Napokon razmišljo je, nije sasvim slagao,jahanje na ženski način je bilo imperativ za mlade dame. „U redu onda,za lekcije o pravilnom jahanju i upotrebi ženskog sedla daću Vam dva dana.“ „Dva dana?Ne,nedelju dana.“ Te divne ljubičaste oči su se suzile još malo. „Dva dana,do dvadeset trećeg decembra.“ On se pretvarao da razmišlja ali je znao da nema izbora. „U redu“,složio se i premestio na suprotnu stranu ćebeta,pružajući noge kraj njenog krila. 110


Kraljevstvo snova

„Pa,da li ćete mi dozvoliti da probam te poslastice iz piknik korpe.“ „Naravno“,reče i ostavi sa strane svoj blok za crtanje i olovku,skupljajući noge i suknju ispod sebe,sklanjajući bosa stopala sa vidika što na kraju krajeva i nije bila loša stvar.Postavila je korpu između njih i otvorila je.Anthony se naslonio na laktove i posmatrao kako je vadila i ređala jelo za jelom,pečenu piletinu, jabuke,sir,hleb,puter. „Bez vina,gosp.Wade,ni jedan piknik ne može bez vina?“ „Ne nužno“,reče i izvadi bocu jabukovače iz korpe zajedno sa jednom čašom.Otvorila je bocu i sipala jabukovaču u čašu. „Da smo u Plestini ne biste mogli piti vino na pikniku.“ „Ni jabukovaču.“ „Istina“,rekla je dok mu je pružala polupraznu bocu jabukovače. Zurio je u bocu u njenoj ruci ali je nije uzeo. „Voleo bih da smo u Palestini“ ,iznenada je rekao. „Stvarno?Zašto?“ „Voleo bih da je vidim,zajedno sa drugim mestima na kojima ste bili, Egipat, Sirija, Maroko.“ Čak i samo izgovaranje imena probudilo je neku čežnju u njemu,čežnju koju je često osećao ali nikada to nije priznao,nikome,ni sebi a sada jeste njoj i to ga je iznenadilo. „Bože,kako Vam zavidim.“ Zurila je u njega, iznenađena koliko i on svojim priznanjem. „Zavidite mi?“ „Da“,nagnuo se i uzeo bocu iz njene ruke. „Jahali ste kamile,živeli u šatorima pored rimskih ruševina,učestvovali u iskopavanjima duž celog Sredozemlja. Kakav romantičan život pun avantura,zar je teško shvatiti da Vam zavidim?“ „Pa da“,reče ona uz osmeh i pokaza na bogatstvo koje ih je okruživalo. „Vi ste vojvoda,imate sve što život može da pruži.“ „Tako izgleda“,reče dok je uzimao gutljaj jabukovače,zatim ostavi bocu na travu kraj ćebeta.Nagnuo se nazad na laktove i zurio u statue iza nje. „Postoji jedna stvar koju vi imate a ja ne,jedina stvar za kojom žudim a nikada je neću imati.“ „Šta je to?“ „Sloboda.“ 111


Kraljevstvo snova

Ona odmahnu glavom u nerazumevanju dok je uzimala veknu hleba i nož iz korpe. „Imate novac i moć,ko to ima može raditi šta god želi.“ „Možda tako izgleda ali to nije tačno.Ja imam sredstva da radim šta želim ali ne i prilike.“ „Ne razumem.“ On srete njen pogled. „Moj otac je preminuo kada mi je bilo dvanaest godina.Moj ujak je preuzeo ulogu mog staratelja do moje šesnaeste godine,ali u suštini od prvog dana očeve smrti,moć je bila moja. Sve odluke sam ja donosio i ja sam pričao svom ujaku šta treba da se odradi ,a ne obrnuto.“ „Sa dvanaest godina,pa bili ste samo dečak.“ „Celog života sam znao da ću biti vojvoda i da ću jednog dana morati da preuzmem tu poziciju. Čak i sa dvanaest godina bio sam dovoljno star da znam koliku moć imam i šta ona donosi. Mogao sam da krenem lakšim putem i da radim brojne zabavne stvari,kao što su putovanja ali znao sam da su moja imanja centar mog života i da zaslužuju moju punu pažnju. Nikada nisam odputovao van Engleske.“On joj se lagano nasmeši. „I zato moram da putujem uz pomoć knjiga ,sedeći u udobnoj stolici. Nikada neću videti Rim ili neko drugo podjednako fascinantno mesto na svetu“ „Ali zašto ne odete sada?“ Ona upita seckajući hleb na kriške. „Imate sredstava da otputujete bilo gde na svetu,a par meseci udaljenosti od Vaših poseda neće biti tragični.“ „Nikako ne uspevam da nađem vreme,biti vojvoda je ogroman posao gosp.Wade. Dužnosti i zadaci su zahtevni i beskrajni.“ „A kažete da sam ja zahtevna i ozbiljna.“ On prihvati primedbu uz klimanje glavom. „Možda sam više pričao sebi nego Vama,jer je ovo iskopavanje jedina stvar kojom udovoljavam sebi.“ Ona prekinu sa seckanjem hleba i nežno ga pogleda. „Sada shvatam zašto Vam je ovo iskopavanje toliko važno“,reče meko.“Ovo je Vaše neostvareno putovanje.“ „Da.“ Daphne naređa naseckan hleb i ostatak vekne vrati u korpu. Zatim uze sir. „Pričajte mi još o Vašim dužnostima vojvode.“ Reče dok je seckala sir na komadiće. 112


Kraljevstvo snova

„To nije romantična avantura“,reče. „Ponekad podseća na zatvor. A ponekad se osećam kao na nebu. Ali većinu vremena je ispunjeno trivijalnim stvarima i beskrajno dosadno. Ali ima svoje dobre strane bogatstvo,moć, prestiž.“ „I uticaj. Šta sve čovek može učiniti kada ima novca. Da ste samo videli ono siromaštvo koje sam ja videla....“ „Svako bezumno i besmisleno rasipanje me razbešnjava,ali ne postoji ništa što bih ja mogao da uradim da iskorenim siromaštvo. Čak i kada bi podelio svoje bogatsvo opet bi postojalo siromaštvo na svetu,nažalost.“ „Da“,složila se. „Pretpostavljam da je tako.“ „Radim ono što mogu. Postoje brojna dobrotvorna društva i ona predstavljaju moju najveću odgovornost. Zatim je tu politika,moji stanari naravno. I konstantno posmatranje i večita borba za malo privatnosti.“ „Kada sam bila u selu danas srela sam ženu i ćerke Sir Edwarda. Pričale su sa gosp.Bennington o Vama. Rekle su da veoma držište do svoje privatnosti.“ Njemu se zgrči utroba,sigurno su ga ogovarali.Bolest i smrt njegovog oca je bila večita tema ogovaranja u selu. „Ne sumnjam da su Vam rekli mnogo više od toga gosp.Wade.“ „Ne mnogo više od toga. I u onome što su mi rekli nije bilo ni malo ogovaranja ili zlobe,ako na to mislite.“ Anthony se nasmeja na silu.“To mora da je bio jako kratak razgovor,onda.“ Pogleda je i vide da je prestala da seče sir,gledala ga je sa dostojanstvenim izrazom lica, ne različitim nego inače, ali mogao je da oseti nešto u toj tišini, uzdržanost i tragove tuge. „Ne volim tračeve,gosp.Wade,“osećao je potrebu da kaže. „Ne volim kada su moj život, moja porodica, i svaki korak koji napravim predmet diskusije. Veoma se trudim da tračarama dam što manje materijala za ogovaranje.“ „A opet ste mene optužili da sam tajnovita i misteriozna i da ništa ne odajem. Možda,bez obzira na razliku u našem položaju i rangu u društvu, ipak nismo tako različiti.“ Ona reče i sama iznenađen svojim rečima. „Da“, on prizna ,iznenađen kao i ona svojim priznanjem. „Pretpostavljam da jesmo.“ „A što se tračeva tiče, laknuće Vam da znate da su svi bili rečeni sa naklonošću i bez zlih misli. Opisani ste kao veoma zgodan čovek,ali i dobar i ljubazan gospodar. Jedinu kritiku ste dobili od strane Sir Edwardovih ćerki. Tri kritike u stvari,da ste pomalo zastrašujući,da ne pravite dovoljno zabava za 113


Kraljevstvo snova

lokalno plemstvo,i da ne prisustvujete zabavama u Wychwoodu.Složile su se da kada bi im prišli za razgovor tokom njihovih šetnji po Vašem parku ili da ih pitate za ples na nekoj zabavi da bi se istog trena onesvestile.“ „Počastvovan sam što mogu izazvati nesvesticu kod mladih dama. To je još jedna od brojnih obaveza vojvode.“ „Zar ne smatrate njihovo obožavanje kao kompliment?“ Bilo je neodobravanje u tonu njenog smirenog, hladnog glasa i on je osetio potrebu da se odbrani. „One me ne poznaju. Moj položaj,moje bogatstvo i donekle moj izgled im je bio dovoljan da smisle fantastičnu bajku o mom životu, bajku u kojoj bi volele da učestvuju.“ Daphne se ugrizla za usnu kao da pokušava da zadrži oštar odgovor. „Možda je bajka,ali je bezazlena.“ Anthony je osetio da to nije ono što je želela da kaže i dao bi mnogo toga samo da je mogao da čuje reči koje je zadržala za sebe. Čekao je ali ona više ništa nije rekla. Zurio je u daljinu,u prelepi scenario koji je jesen načinila od njegove zemlje. „U pravu ste. Priznajem slobodnom voljom. Njihovo obožavanje je bezazleno i polaskan sam time.“ On pogleda u ženu kraj sebe. „Potrudiću se da zapamtim to.“ „Da“ odgovori ,gledajući ga,“I trebate da zapamtite.“ On joj se suvo nameja. „Kako to,gosp.Wade,da kad sam kraj Vas nikoko ne uspevam da budem onoliko arogantan koliko ste me optužili da jesam?Sasvim suprotno čak,jer se uz Vas često osećam poniznim da budem postavljen na svoje mesto.“ „Nisam znala da moji komentari mogu imati takav učinak na vas.“ „Imaju,počinjem da veoma cenim Vaše mišljenje.Nemojte tumačiti nedostatak mog entuzijazma ka pažnji koju mi Sir Edwardove kćeri pružaju time da sam neosetljiv ćovek. Postoje vremena kada su moje dužnosti težak teret za nositi. A gospođa Fitzhugs kao ćerka viteza,ne shvata u potpunosti kako velik taj teret može biti. „Shvatam o čemu pričate“, ona reče gledajući u nož u svojoj ruci,“ali neko može takav život smatrati i blagoslovom.“ „Ja ne uzimam zadravo za gotovo svoj položaj,uveravam Vas.U potpunosti shvatam i poštujem svoju sreću na rođenju da živim životom punim fizičkog blagostanja, kao i mogućnostima da uživam u različitim vrstama luksuza.“ 114


Kraljevstvo snova

„U pitanju je više od toga“,ona odgovori sa iznenadnom strašću u glasu. „Imate svoje mesto na svetu,Vaša milosti i znate koje je to mesto. To je vrlo utešna stvar.“ Sedela je nepomično ali iznenađujući intenzitet u njenim rečima ga je zatekao. U prošlosti on je njenu pasivnost tumačio nedostatkom dubokih osećanja. Sada,nakom mesec dana pažljivog posmatranja slutio je da je istina upravo suprotna od toga. Njeni prsti su toliko čvrsto držali nož da su joj zglobovi pobeleli. Bila je tu velika količina strasti. Ali je ležala skrivena ispod površine. „Nemate pojma kako je to kada nigde ne pripadate“,reče sa čudnim tonom glasa. „Da nemate korenje koji vas vezuju za jedno mesto i daju vam svrhu. Ja sam ta koja Vam zavidi.“ „Razumljivo je da se tako osećate kada nemate svoj dom. Video je kako joj se ruke tresu i nežno je podigao prstima njenu bradu ,želeći da je pogleda u oči ,makar to i bio pogled kroz stakla naočara. „Naćićete svoje mesto jednog dana gosp.Wade. Svako na kraju nađe.“ „Nadam se Vaša milosti.“ On pređe vrhovima prstiju preko njene donje usne. „Recite mi“ ,reče pre nego što je mogao sebe da spreči, „kako žena koja je veći deo života provela u pustinji ima kožu nežnu kao somot?“ Njene usne se otvoriše pod pritiskom njegovih prstiju. „Ja..“ Ona zastade duboko udahnu,a zatim naglo izdahnu tako da je osetio toplo strujanje njenog daha na svojim prstima. „Radila sam uvek pod šatorom.“ „Jeste li?“ Pratio je prstima konture njenih usana. Tako,tako meko. „Da i nosila sam šešir,kao i veo većinu vremena.“ Njena uzdržanost je za pohvalu. Jedino blago kratkotrajno drhtanje njene brade je odalo da nije u potpunosti ravnodušna na ono što joj radi. Sva ta strast skrivena ispod površine. Šta bi se desilo kada bi joj dopustila da se oslobodi. „Da li znate“,reče zamišljeno,prelazeći prstom duž linije njene vilice,“skoro niko me nikad ne zove krsnim imenom.Vaša milosti,ili Tremore,jedino me Viola zove Anthony. Čak i među mojim prijateljima,a ja imam jako malo onih koje mogu zvati prijateljima,moja titula je nevidljiva barijera. Čak me ni oni ne zovu imenom.“ On dotače mali mladež na uglu njene vilice i njena ruka krenu da ga zaustavi ali na pola puta zastade u vazduhu,oklevajući. Šta li bi bilo potrebno,pitao se, da njena kontrola nestane. On je uvek bio ponosan na svoju samokontrolu, ali ona je bila majstor u tome. „Kada bi mi bili prijatelji,gosp.Wade,da liu bi me zvali Anthony?“ 115


Kraljevstvo snova

Ona okrenu lice na drugu stranu. „Verujem da to ne bi bilo prikladno. Ja...radije ne bih.“ On se pomeri bliže njoj. Ako je poljubi ta brana bi mogla da se sruši, nešto bi puklo i sava ta silna strast bi bila oslobođena. On joj uhvati obraze i okrenu lice ka sebi. „Da li Vi želite da budemo prijatelji,Vaša milosti?“ Ona upita. „Želim,verujte mi da želim.“ Mogao je da oseti njenu želju i njeno prihvatanje u iznenadnoj ukočenosti mišića njenog vrata,kratkim zadihanim udisajima. Polako se nagnuo ka njoj. „Da li prijatelji ovako iskorišćavaju situaciju?“ Upita, i njene reči ga efektnije zaustaviše nego šamar po licu. Anthony se zamrznu sa usnama udaljenim par centimetara od njenih,njegovi prsti su još uvek bili na njenom vratu. Udalji se malo i krenu da posmatra njen profil išaran senkama koje je sunce pravilo prolazeći kroz razigrano lišće hrastova. Prvi put od svog detinjstva je osetio agoniju nesigurnosti. Nije imao iskustva sa devicama. Imao je šesnaest godina kada je izbrao svoju prvu ljubavnicu. Ovih trinaest godina koje su od tada prošle imao je brojne žene. Takođe je uživao u društvu zabavljačica kad god je bio u Londonu. Ali od svih žena koje su bile prisutne u toj sferi njegovog života ni jedna nije bila devica. Želja nije imala ništa sa iskustvom,i on je osećao Daphninu želju kao što je osećao svoju, ali ona je bila njegov službenik,i u ovom trenutku izgledala je veoma ranjivo,skoro lomljivo. Ako bude nasrtljiv sigurno će dobiti bar poljubac. Ali čast je diktirala svaku njegovu odluku u životu,tako da je diktirala i onu koju će sada doneti. Duboko je udahnuo i prizvao svaku mrvu kontrole koja je upravljala njegovim postupcima još od kada je bio dete i polako se odmaknuo od nje. Rekao je sebi da je čitava situacija nevina. Nema štete u nevinom dodirivanju žene. Nikakve štete. Ipak pomerio se na bezbednu udaljenost od nje i završili su obrok sedeći na suprotnim stranama ćebeta.

116


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 15 Daphne nije bila sigurna šta da očekuje od svog prvog plesnog časa, ali je razmišljala kako će sigurno početi plesom. Uspostavilo se da nije u pravu. „Tražite od mene da učinim šta?“ upitala je, zureći u Anthonija zaprepašćena. „Hodajte.“ Uzeo ju je pod ruku i proveo kroz vrata do dugačkog hodnika koji se pružao ispred njegove sobe iz detinjstva. „Glupavo od mene,“ promrmljala je, „ali sam pomislila da ću učiti da plešem.“ „I hoćete, ali prvo želim da Vas posmatram dok hodate.“ To je bilo poslednje što je Daphne želela, ali kada je stavio ruke iza leđa i počeo da hoda duž hodnika, uhvatila je korak sa njim. „Da biste dobro plesali, gospođice Wade,“ dodao je, „morate dobro da hodate. Ples, pogotovo staloženi koraci koji su prisutni u kvadrilu, su ipak malo više od hodanja uz muziku.“ Jedva da su koračali dvadeset koraka pre nego što se Anthony zaustavio. Daphne se takođe zaustavila. „Zašto ste zastali?“ upitala je. Umesto odgovora, okrenuo se ka njoj i pritisnuo joj jednom rukom dijafragmu a drugu je postavio na početak kičmenog stuba. Duboko je uzdahnula, zapanjena dodirom, ali on kao da to nije ni primetio, nego je utisnuo dlanove u njeno telo, pomalo pragmatično primećujući: „Zapamtite da držite leđa uspravno. Večeras niste antikvar koji se naginje preko stola prekrivenog bronzanim alatom ili ispituje osnovu glinenih posuda. Vi ste mlada dama koja se zanima za laganu šetnju.“ Sklonio je ruke sa tela, ali toplina njegovog dodira se zadržala dok je on nastavio da korača hodnikom, a ona se osećala svakako, samo ne pristojnom mladom damom. Nastavila je da hoda, ali njeno srce je želelo da iskoči iz grudi, kao da je trčala. Nije navikla na dodire, govorila je sebi. To je bio razlog. Do sad ju je dotakao više puta, a neverovatno zadovoljstvo koje su uzrokovali dodiri, uvek bi je iznenadilo. Samo prisećanje na taj čudni, topao osećaj koji bi on izazvao okrznuvši prstima njen obraz ili položivši dlan na njena leđa dovodio ju je do ivice živaca, jer nije želela tako da se oseća. Ne zbog njega. 117


Kraljevstvo snova

Šetali su se gore, dole duž cele sobe bezbroj puta, dok je komunikacija bila svedena na minimum, osim ponekog ispravljanja s njegove strane: brada gore, ramena nazad, usporite. Nije ga gledala, a u njenom perifernom vidu, bio je zamagljena površina sa strane koju nisu obuhvatale njene naočare, ali mogla je da oseti da je gleda. Kada se već uveliko činilo da su prošli hodnikom hiljadu puta, zaustavio ju je. „Odlično, gospođice Wade,“ reče joj dok su se vraćali u sobu iz koje su krenuli. „Imate određenu urođenu gracioznost. Nema sumnje da ćete dobro plesati. Ali, savetujem Vam da koristite korzet ili steznik, da Vas podupire. Pomoći će Vam da zadržite savršen stav. Pored toga, plašim se ako ne budete nosili nešto slično, da ćete šokirati svog plesnog partnera kada Vam bude spustio ruke na struk, kod valcera.“ Odšetao je do kamina, dohvatio muzičku kutiju sa vrha i počeo da okreće ključ. „Samo nemojte da dobijete smešnu naviku koju imaju neke žene koje ih vežu previše jako, ili ćete se onesvestiti na podu usred plesne dvorane.“ „Da li mislite da je u redu od Vas da pominjete moje donje rublje?“ izustila je pitanje sa onoliko dostojanstva koliko ga je mogla skupiti u tom trenutku. Zaustavio je okretanje ključa i sreo se sa njenim pogledom. „Mislim da sam pominjao nedostatak istog,“ rekao je ozbiljno, ali kraj njegovih usana odavao je izazivački poluosmeh. Videla je taj osmeh nekoliko puta i skoro da joj se počeo dopadati. Shvatila je da mu se osmehuje. Vratio je kutiju nazad na vrh kamina, i muzika je počela da svira. „Valcer je veoma jednostavan ples,“ rekao je dok se kretao da bi stao nasuprot nje. Uzeo je njenu desnu ruku u svoju levu, a drugu ruku je spustio na njen struk. Daphne je opet osetila kako raste poznato uzbuđenje. „Opustite se, gospođice Wade.“ „Poprilično sam opuštena,“ slagala ga je u istom momentu. „Da li ste? Vaše telo mi govori nešto drugačije.“ Popustio je stisak ruke tako da su im se prsti jedva sklapali, ljuljajući im ruke sporo, gotovo kružno. „Nemojte da mi otežavate. Neću više pokušavati da Vas silim na nešto. Bar,“ dodao je, „ne zasad. Opustite se.“ Daphne je želela da to bude tako, ali ideja da bi je mogao siliti sad ili u bilo kom trenutku delovala je na nju čudnovato, kao da je taj dan za ručkom popila dve čaše vina. Setila se njihovog piknika tog popodneva i kako ju je skoro poljubio. Sada, bila je savršeno svesna prisustva njegove ruke oko svog struka, i morala je 118


Kraljevstvo snova

da se bori protiv nagona da ga se opire. Odjednom, soba je bila pretopla da bi se plesalo. „Kada plešete valcer,“ nastavio je Anthony, kao da ne primećuje rumenilo u njenim obrazima, „prva stvar koju morate utvrditi je odgovarajuća udaljenost. Treba da stojite otprilike na korak razdaljine od partnera, kao što stojimo mi sada. Stavite mi ruku na rame.“ Tako je i uradila, iako joj je ruka bila u zraku na momenat, kao da okleva, pre nego što se spustila na pucketavu vunu od koje je bila načinjena njegova tamno-zelena jakna. Svojim dlanom mogla je da oseti formirane mišiće njegovog ramena. Misao koja je uključivala njega bez majice, munjevito je prošla kroz nju da bi je ponovo mučila. Znala je svaki isklesani obris njegovih grudi, jer ne samo da ih je pojedinačno skicirala ugljenim štapićima, nego ih je urezivala u pamćenje. Toplina je obuhvatila središnji dio njenog tela, pa je morala da se natera da prati ono što joj je objašnjavao. „Sledeća stvar koju trebate znati o plesu je ta da ja vodim a Vi pratite. Vaše telo ide gde god mu moje pokaže.“ „Mislim da bih više volela da je obrnuto.“ „Biste li?“, promrlja. „Interesantna primedba, gospođice Wade. Možda ću vam jednog dana i dozvoliti.“ Uzeo je njenu ruku u svoju, a dlan svoje druge ruke spustio na njen bok. „Valcer je ples koji se sastoji od veoma jednostavnih koraka i ritma koji ide jedan-dva-tri. Ovako.“ Počeo je da se kreće, vukući je sa sobom, dok je ona posmatrala njihova stopala, što ga je naglalo da se naglo zaustavi. „Sledeća stvar koju morate zapamtiti je, dok plešete, gledate u mene, gospođice Wade, ne u pod.“ „Ali šta ako nagazim na Vaša stopala?“ „Siguran sam da ću preživeti. Ne opterećujte se oko potencijalnih pogrešaka. Na kraju krajeva, samo ja Vas posmatram, a Vi ne marite mnogo oko toga šta bih ja mogao da mislim.“ Počeo je opet da se kreće a ona se kretala sa njim dok je odbrojavao vreme uz fijukavi zvuk koji je dopirao iz muzičke kutije. „Jedan, dva, tri,“ izgovarao je, vodeći je kroz vijugavi mozaik preko plesnog podijuma. „Jedan, dva, tri.“ Osećala se veoma nespretno, bivajući povlačena preko prostorije na ovaj način, ali i sa bezbrojnim stankama zbog raznih nezgoda, nije pokazao ni naznaku nestrpljivosti. Prosto ju je terao da krene ispočetka. „I opet. Ide Vam odlično, zaista,“ uveravao ju je dok je pokretao muzičku kutiju za treći krug valcera. „Znao sam da ćete dobro plesati.“ 119


Kraljevstvo snova

„Vi ste odličan učitelj,“ priznala je dok se on vraćao na mesto na kom je ona stajala na sredini prostorije. „Volela bih samo da se ne osećam beskrajno čudno.“ „To zahteva vežbu.“ Ponovo ju je uzeo za ruku i pokrenuli su se vođeni koracima plesa, dok ju je Anthony podsećao da gleda u njega svaki put kada bi počela da spušta glavu u toku plesa. „Ne mogu a da ne mislim da je jedini način da sprečim svoju nespretnost taj da gledam dole,“ priznala je. „Uprkos mojim pokušajima, plašim se da će Vaša stopala biti modra pre kraja ove večeri.“ „Onda biste trebali biti zahvalni zbog žrtve koju činim u Vašu korist.“ Pogledala ga je sa lažnim saosećanjem. „Siroti čovek. Kako samo patite.“ „Iako bi moglo biti i gore, usuđujem se da primetim, samo, umem da budem veoma hrabar.“ Njegova ruka se učvrstila oko njenog struka. „Samo, to bi bila šteta,“ promrljao je dok su im se pogledi susreli, „ali biste i dalje imali prekrasne oči.“ Srce joj je opet udaralo u rebra kao ludo i skoro se opet saplela. „Vi takođe dobro plešete,“ jedva je izgovorila, menjajući temu. Nije želela da joj daje komplimente, jer nije mogla da veruje u njihovu iskrenost. „Zašto onda ne volite plesati?“ „Iskreno, nije da ne volim plesati. Ono što ples izaziva kao posledicu mi izaziva gađenje, tako da sam na kraju omrznuo i ples sam.“ „Ne razumem šta pod tim mislite. Kakve posledice?“ „Iste one koje me teraju da izbegavam mlade dame koje se u mom prisustvu onesvešćuju. To što sam bogati Vojvoda koji je usput i neženja stavlja me u centar pažnje i konstantni nadzor tokom bala. Svaki pokret koji načinim je propraćen, analiziran i javno prokomentarisan u lokalnim novinama kako bi svi mogli da pročitaju. Ako zamolim damu za ples, nadzornice će pustiti glasine o nama u celoj plesnoj dvorani pre nego što se ples završi. Ako budem uživao u njenom društvu pa je ponovo zamolim za ples, ludo sam zaljubljen, a što se trećeg plesa tiče, venčanje je skoro zakazano.“ „To bi bilo zaista suludo.“ „Gore bi bilo po jadnu damu koja bi bila u pitanju, zbog tračeva koji joj ne bi išli u korist. Ni njena lepota, dražesnost i narav, niti podobnost, niti jedna žena sa kojom bi bio povezan ne bi mogla da se poredi sa ćerkom bilo koje od gospođa koje bi pokrenule tračeve.“ Nasmejala se. „Pretpostavljam da je to neizbežno.“ 120


Kraljevstvo snova

„Jeste, zbog čega i plešem tako retko.“ „Pa dobro, s obzirom da ovde nema nikog ko bi posmatrao i pokrenuo tračeve, trebalo bi da uživate večeras.“ „I uživam.“ Isprepleo je njihove prste još čvršće. „Jako uživam, zaista.“ Pre nego što je Daphne mogla da izusti odgovor, muzika je usporila, utišavajući se dok se nije zaustavila, i Anthony je zaustavio i nju takođe. Njegova desna ruka skliznu sa njenog struka ali ju je i dalje držao za ruku. „Niste načinili ni jedan pogrešan korak,“ reče joj. „U pravu ste,“ , iznenađeno dodade ona. „Zaboravila sam da se bavim mogućim greškama.“ „Upravo tako.“ Pokazao joj je rukom na drugu stranu sobe. „Nakon što završimo s plesom, otpratiću Vas do Vašeg mesta.“ Prešao je sa reči na delo, vodeći je na drugu stranu sobe kao da su zaista na balu. Pustio ju je, napravivši korak unazad da bi joj se poklonio. Pretpostavljala je da je uzvraćanje naklona potrebno, pa je prekrstila članke i napravila kratak naklon. „Ne, ne, gospođice Wade,“ nasmeši se. „Morate načiniti dublji poklon od toga, kad se radi o meni. Ja sam ipak Vojvoda. Koleno savijeno skoro do poda je prihvatljivo.“ Spustila se ponovo, uz dublji naklon. „Vi prosto uživate u ovome, zar ne?“ „Pa, da,“ priznade, dok se ona uspravljala. Pogledao je u njena usta i njegov smešak nestade. „Ipak ste me poprilično kaznili danas zbog iskorištavanja našeg prijateljstva, i moram da uzvratim gde sam u mogućnosti.“ Nije smatrala sebe za ozbiljnu mladu damu uopšte. Njene reči ovog popodneva su bile očajničke, poslednja odbrana, reklo bi se, jer je mislila da je imao nameru da je poljubi. Još gore, nadala se da će to učiniti. „Nisam uopšte to uradila.“ „Ne želim novi sukob sa Vama, tako da neću ni započinjati. Iako mislim da treba da ukažem na to da jedna mlada dama ne treba sebi da dozvoli da protivreči Vojvodi, nikada.“ „Postoje tolika pravila, zar ne?“, reče, trudeći se da unese živost u glas. „Pročitala sam sve Vaše knjige bontona, ali i dalje se osećam pomalo preplašeno. Postoji li još nešto što bi trebalo da znam?“ „Da.“ Približio joj se za čitav korak. „Kao što sam već rekao, mlada dama sa ukusom nikada ne bi trebala da nosi naočare na bar.“ Posegnuo je i uklonio 121


Kraljevstvo snova

naočare sa njenog lica, uprkos njenom protivljenju. „Trudite se da ih nosite što manje. Prilagodite se tome da izlazite bez njih ako možete.“ „Pročitala sam da mlada dama treba da dostojno pozdravi svoje poznanike. Kako to da postignem ako ih ne mogu videti?“ Ispružila je ruku da dohvati naočare, ali on podignu ruku u zrak, onemogućavajući joj da ih uzme. Popela se na vrhove prstiju, ali čak ni tada nije mogla da ih dosegne, jer je on bio značajno viši od nje. Daphne je znala da ne sme da rizikuje skokom kako bi ih dohvatila, jer bi mogle da se razbiju. Spustila se na pod, stavila ruke na bokove i namrštila se. „Hoćemo li se opet raspravljati?“ „Ne.“ Anthony savi naočare i spusti ih u svoj džep. „Jer Vam ih neću vratiti dok se čas ne završi. Ovaj put ćete plesati bez njih.“ „Ali ja ništa ne vidim.“ Privukao ju je blizu. „Možete li videti mene?“ Pogledala ga je ravno u oči, oči koje su bile duboke, bogate bojama enleske mahovine - zelene i smeđe i zlatne. „Da, ali...“ „Odlično, jer je Vaš partner jedino u šta treba da gledate.“ Odmaknuo se, opet je vodeći ka centru prostorije, ali ona izvuče ruku iz njegovog stiska i nije želela da se pomeri. Nije mogla da podnese da ne nosi naočare. Izvan kruga od petnaest stopa, sve je bilo zamagljeno i to ju je uvek činilo ranjivom. Ugrizla se za usnu i posegnula ka njegovom džepu, tražeći. Anthony je pročitao unapred njen pokušaj i odmahnuo glavom. „Savetujem Vam da ne pokušavate.“ Ipak je pokušala, pružajući ruku ka njegovom boku gde se nalazio džep, ali pre nego što je mogla da ubaci prste unutra, njegova ruka je blokirala njen zglob. „Upozorio sam Vas,“ izgovorio je gurnuvši njenu ruku van džepa, „a Vi ste to ignorisali. Nikada nemojte ignorisati Vojvodu. Mi to ne podnosimo.“ Daphneino srce je zagalopiralo u grudima. Pustio ju je, ali ona se nije pomerila s mesta. Znala je da bi trebala da se odmakne, ode odatle, napusti prostoriju. Ostala je upravo gde je i bila, kao da je bila opčinjena. Kako bi izgledalo kada bi je on poljubio? Dok on nije prišao kako bi smanjio razdaljinu između njih, ona nije ni shvatila da se pomerila korak nazad, zatim još jedan i još jedan. Pratio ju je, i dalje održavajući razdaljinu manju od nekoliko beznačajnih centimetara između njih. Nije došla sebi sve dok njena leđa nisu udarila o zid iza sebe i dok Anthony nije podigao ruke na zid, tako je zarobivši. Osmotrivši oko sebe, shvatila je da ju je veoma lako doveo u taj položaj. 122


Kraljevstvo snova

„Hajde,“ reče, kao da joj čita misli, položivši dlanove na zid. „Bežite, gospođice Wade. Ako možete.“ Daphne ga pogleda u lice, u dubine očiju boje lešnika i u njima primeti nešto nemilosrdno i izazovno. Iako je osetila da njena unutrašnjost podrhtava, to ipak nije bio strah. „Mogli biste povratiti svoje naočare veoma lako ako biste želeli, znate?!“ Njegov glas je bio isprekidano nežan i Daphne je znala da bi trebala iskoristiti njegov savet i pobeći, ali intenzitet njegovog pogleda je bio dovoljan da je zadrži prikovanu za zid. „Kako?“ „Žene poseduju veliku moć,“ reče, kao da je razmišljao na glas. „Prosto ne razumem zašto tako često biraju da ne vladaju njom.“ „Kakvu moć?“ „Žena može da dobije od muškarca sve što želi, ako postupa na pravi način. Neke žene to umeju instinktivno. Većina njih opet nema pojma o tome. Vi, gospođice Wade, spadate u drugu kategoriju.“ Nagnuo se napred, i mogla je da oseti toplinu njegovog tela iako je nije dodirivao uopšte. „Ako želite da posedujete takvu moć, mogu da Vas naučim kako da je koristite.“ „Ako postoji neka smernica koja bi mi trebala u društvenim krugovima, recite mi šta već treba da znam,“ šapnu. „Prestanite se igrati sa mnom.“ „Igram se sa Vama zato što je ovo igra. Neću Vam dopustiti da pobedite, ali vas mogu naučiti kako da je igrate.“ Nešto u tim rečima izazvalo je jezu uzbuđenja. „Zaista ne znam o čemu pričate.“ „Pravo pitanje je, šta Vi želite?! Želite li da budete pristojna mlada dama ili želite da budete Cleopatra?“ „Oboje.“ „Ah. Zanimljiv odgovor koji povlači za sobom još zanimljivije pitanje. Može li mlada dama biti zanosna i primamljiva, a ostati pristojna, šta mislite?!“ „Zašto ne?“ „Baš tako.“ Njegove trepavice se spustiše napola mu zatvarajući oči. „Ako Vam vratim naočare, šta ću dobiti zauzvrat?“ „Zadovoljstvo koje proizilazi iz činjenja ispravne stvari?“ Nasmejao se skoro nečujno. „Nije dovoljno.“ 123


Kraljevstvo snova

„Šta onda?“, upitala je. „Šta želite?“ Njegov pogled se premesti na njene usne, zadržavajući se tu. „Šta nudite?“ Daphne ovlaži kraj usana, čuvši ga kako snažno uzima dah. „Tri dana,“ šapnu. „Možete dobiti još tri dana.“ „Tri dana? Baš ste škrtica, gospođice Wade.“ Morala je da bude dosledna. Morala je da ostane jaka. „Tri dana. Ne više.“ „Sedmicu.“ „Tri dana.“ „Ništa, onda. Šta još možete da ponudite?“ Pognuo je glavu, približavajući se, samo milimetar. Ovaj put će mu dopustiti da je poljubi. Opet je osećala ono divlje uzbuđenje i iščekivanje, prisećajući se svih onih momenata koje je provela posmatrajući ga kroz ključaonicu, sanjareći, pitajući se kako bi izgledao njihov poljubac. Uglavnom je taj momenat ostao samo njena mašta, jer su njena kolena sada bila izuzetno slaba i klecava, ali bi radije umrla nego mu i natuknula kako se oseća. Pribila se još vi��e uz zid, pokušavajući da dobije malo više prostora između njih kako bi došla do daha, ali to joj nije koristilo. Sopstvena maštarenja su se digla protiv nje da bi je ismevala, prisećajući je na sve one momente u kojima je zamišljala njegove usne na svojima, uz slatke reči ljubavi ili nešto slično tome. Sama pomisao na takve stvari je bila dovoljna da je povredi, ali je i dalje želela da je on poljubi. Neka joj Gospod oprosti, ali jeste! Bila je budala. Anthony spusti glavu još samo malo, a ona podseti sebe da je to bila samo igra, njegova igra. Zbog toga, ona je ta koja će izgubiti. Proklet bio zbog toga što se igra s njom! Prokleta ona sama, jer ovaj put nije mogla ni da se natera da okrene lice od njega. „Vratiću Vam naočare, ako,“, zaustavi se, namestivši usne na tik do njenih. „Ako me poljubite.“ Iz čistog očajanja da izbegne njega i osećanja koja je budio u njoj, Daphne se pope na prste i pritisnu usne na sam kraj njegovih u munjevitom pokretu. „Eto,“ izgovori ona, spuštajući se nazad na tlo. „Sada ih vratite.“ „Ne, ne. Moram prigovoriti Vašoj definiciji poljupca. To nije bio poljubac, neko ovlaš dodirnut obraz.“ „Tvrdim da je to bio poljubac.“ „Ja Vas uveravam da nije i verujem da znam više o ljubljenju nego što Vi znate.“ 124


Kraljevstvo snova

Daphne se ukoči. „Nemojte me ismejavati.“ „Ismejavam?“ Odmahnuo je glavom. „Naprotiv, nije mi do smeha u ovom momentu, pogotovo ne na Vaš račun. Pokušavam da da sakrijem napregnutost koju mi uzrokujete sada.“ Ljutito, s nevericom reče: „Koještarija.“ „Istina je. Činim veliki napor da ostanem džentlmen, da ne popustim i poljubim Vas prvi.“ „Džentlmen? Zarobiti mladu damu uz zid i pokušavati je uceniti poljupcem teško da je džentlmenski.“ „Ja Vas i ne dodirujem. Ovo je jedva ucena, jer Vi dobro znate da ću Vam na kraju vratiti naočare. Što se tiče toga da ste zarobljeni, uopšte niste u toj poziciji. Ako želite da odete, možete slobodno. Neću Vas zadržavati.“ „Ja...“ zastala je i zadržala dah, ne pomerajući se. „Ne mislim da je ovo igra, uopšte.“ „Ali jeste. Nalazimo se u borbi za moć, Vi i ja. Zar niste svesni koju moć možete da imate nada mnom?“ Sa njim, zalazila je duboko u sebe. „Jedina stvar koju ja primećujem je ta da igramo igru koja je po Vašim pravilima.“ „Upravo suprotno, pravila su na Vašoj strani, jer kao džentlmenu nije mi dozvoljeno da Vas poljubim, i Vi me možete mučiti koliko god hoćete sa neizgovaranjem obećanja da ćete me poljubiti.“ Nagnula je glavu, pogledavši ga ispod obrva dok se pitala da li je to zaista tako ili je on namerno izaziva. Tvrdio je da žene imaju ogromnu moć nad muškarcima, ali ona nikada nije osetila da ima moć nad njim. Bilo je upravo suprotno. Odustajanje nije dolazilo u obzir, pa je Daphne odlučila da testira njegovu tvrdnju. Opet je jezikom dodirnula svoje usne i ovaj put je ona bila ta koja se primakla bliže. „Mislite ovako?“, šapnula je, usmeravajući koncentraciju kako bi izvukla jednu stvar iz ove situacije, svesna da postoji samo jedan način da pobedi. „Da li Vas mučim?“ „Veoma brzo usvajate znanje, gospođice Wade.“ I dalje je čvrsto stajao. „Da li je to bio kompliment mojoj inteligenciji, Vaša milosti? Počastvovana sam.“ „Moram priznati da je Vaša inteligencija poslednja stvar o kojoj razmišljam u ovom momentu. Površno jeste, ali je tako. Da li ćete me poljubiti ili ne?“ 125


Kraljevstvo snova

„Nema potrebe za tim.“ Bio je red na Daphne da se nasmeje dok se povlačila nazad i držala ruku između njih dvoje. Metal i staklo od kojih su bile načinjene njene naočare blistali su na svetlosti sveće. Nikada pre toga je ništa nije tako zadovoljilo kao iznenađenje koje se oslikalo na njegovom licu. Pre nego što je mogao da dođe sebi od šoka i da zatraži poljubac, izvukla se ispod njegove ruke i udaljila toliko da je ne može dohvatiti. Okrećući se ka njemu, stavila je svoje naočare, osećajući slatko zadovoljstvo zbog završnog poteza. „Verujem da sam pobedila u ovoj igri, Vaša milosti.“ Izjaviviši to, okrenula se i otišla. „Samo u prvoj rundi, gospođice Wade,“ dobacio joj je, dok ju je njegov smeh pratio kroz vrata. „Samo u prvoj rundi.“

126


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 16 Kao što je i bio dogovor,Daphne je tu nedelju provela sa Benningtonovima na čaju kod Sir Edwarda i lady Fitzhugs. I kao što je i očekivala tema dana je bio njihov uvaženi sused. Gospođa Bennington je otvorila temu. „Juče sam dobila uzbudljive vesti koje se tiču Njegove milosti. Moja dobra prijateljica ,Margaret Trevis, živi u Londonu,i upravo mi je stiglo njeno pismo u kojem mi piše kako svi još uvek pričaju o poseti vojvode Londonu,pre šest nedelja.“ Nagnula se u stolici,obraza crvenih od uzbuđenja zato što će prva preneti takav trač. „Kažu da je izneo iz sefa vojvodske smaragde i odneo u Bond ulicu da se očiste. A to može značiti samo jednu stvar,naravno.“ „Da“,Anna nastavi, „društvene novine pišu o tome već nedeljama,nagađaju ko bi mogao biti njegov izbor. Većina se slaže da je najverovatnije to lady Sarah Monforth.“ To je bila potvrda onog što je čula u muzičkoj sobi,onog kobnog dana i to shvatanje je dovelo do toga da je tako jako stisnula dršku šoljice za čaj da su prsti počeli da je svrbe. „Ah,da, najstarija ćerka markiza od Monfortha“, reče lady Fitzhugs. „Da,ona bi u potpunosti odgovarala,mada ne bih rekla da je njegov tip.“ „Lepa žena je tip svakog muškarca“, reče Sir Edward,čime je zaslužio takav pogleda od svoje žene da više nije progovorio. Daphne zastvori oči na trenutak i priseti se Violinih reči ... Ti si Vojvoda od Tremora i moraš se oženiti odgovarajućom nevestom zbog svog položaja,čak i kad je tvoj izbor načinjen bez ljubavi ili naklonosti. Daphne je već neko vreme znala da će se on oženiti sa lady Sarah Monfort,ali nije mogla da ne oseti bljesak ljutnje. Ženio se tom devojkom zbog svog vojvodskog položaja, a ne zato što je voleo. Daphne otvori oči,otera svoju ljutnju i polako spusti šoljicu na njenu tacnu, to nije bila njena stvar. „Da li je Vaša prijateljica znala neke detalje?“ Upita lady Fityhugs gosp. Bennington. „Vojvoda treba da se oženi jer je već napunio dvadeset devet godina, ali da li je veridba oglašena?“ „Nema oglašenja još uvek,na žalost ne znam ništa više ,lady Fitzhugs.“ 127


Kraljevstvo snova

„Pa ,on će odabrati nekog odgovarajućeg, sigurna sam.“ „O,ja se nadam da neće“, povika Elizabeth „neko neodgovarajući bi bio mnogo zanimljiviji.“ „Elizabeth!“ Lady Fitzhugs je oštro ukori. Njena ćerka nije bila zastrašena tim tonom. „Ali kažu da je lady Sarah smrtno dosadna.“ „Elizabeth,nije na nama da kritikujemo njegov izbor.“ Reče Sir Edward. „Pretpostavljam da ste u pravu. Moja jedina želja je da on počne da prisustvuje našim okupljanjima. Naša rođaka Charllote mi je rekla da Lord i Lady Snowden,kao i njihovi čerka i sin,posećuju bar tri od četiri okupljanja koja se održavaju u njihovom selu u Dorsetu svake godine. Zašto,o zašto naš vojvoda ne može uraditi tako? Tata ga viđe na poljoprirednim sajmovima i trkama konja, ali ja živim u Wychwood ceo svoj život i retko sam ga viđala osim na godišnjim svetkovinama.“ „On definitivno ne mari mnogo za lokalno plemstvo“ ,složi se gosp.Bennington, “ali teško da je to neobično za jednog vojvodu.“ „Istina“ ,reče lady Fitzhugs, “stari vojvoda je učestvovao u svim lokalnim dešavnjima, ali nije svaki aristokrat takav,znate. I ako sadašnji vojvoda ne učestvuje,to je i prihvatljivo i razumljivo.“ „Ali mama“ uzvrati Elizabeth,“nije li čudno da tako retko boravi u svojoj rezidenciji? Nikada nije napravio seosku zabavu za lordove i dame, čak ni lov nikada nije organizovao, a to je veoma čudno,naročito za nekoga ko je vojvoda,zar ne misliš tako?“ „Njegove obaveze su ogromne,budi sigurna u to“,reče Sir Edward i baci pogled ka kćerci. „Možda kada konačno dođe u Tremore Hall njegov je cilj odmor u miru i tišini, a ne organizovanje zabava.“ Ladu Fitzhugs uzdahnu. „Nadam se da će što pre da se oženi,jer bilo bi veoma lepo imati vojvotkinju u rezidenciji. Njegova majka je bila prelepa žena i tako ljubazna. Dok je ona bila živa,stvari su bile potpuno drugačije. Veliki broj elegantnih i ljubaznih ljudi je stalno prolazio Tremore Hallom, bile su dve svetkovine godišnje,a ne jedna. Bila je tako velikodušna žena. Stari vojvoda je bio skrhan kada je umrla. Još uvek se sećam kako je na sahrani plakao kao dete. A sin je stajao pored njega tako ukočen,bez suza, bez reči. Više mi je to slamalo suze nego očevo neprekidno plakanje.“

128


Kraljevstvo snova

Daphne je grizla usnu,dok je držala oboren pogled i gledala u šoljicu čaja. To je tako ličilo na Anthonija, mislila je u sebi. On bi samo stajao,tugujući u sebi, odbijajući da drugima to pokaže. Ona ga je razumela. Kao i ona i on je kontrolisao svoje emocije ispred drugih ljudi. „Jadan čovek!“Uzviknu gosp.Benninngton.“ Nije ni čudo što ne provodi mnogo vremena ovde. Loša sećanja ga sigurno proganjaju.“ „Veoma loša,rekla bih.“ Složi se Anna. „I ja bi se tako osećala. Zamislite kako bi vama teško bilo da vam je majka umrla , a otac poludeo.“ Šokirana Daphne je zurila u devojku,ne verujući šta je upravo čula. „Ann!“ Povika lady Fitzhugs. „Stari vojvoda je izgubio ženu, jadan čovek, i tuga ga je naterala na tako čudno ponašanje,ništa drugo. On nije bio lud!“ „Neke sluge u Hallu pričaju da je često govorio sam sa sobom“ , istaknu gosp.Bennington.“Lutao je hodnicima i zvao vojvodkinju.Sa slugama je pričao kao da je ona živa. Još uvek kruži priča da je naredio da izbičuju slugu koji se usudio u lice da mu kaže da je vojvotkinja mrtva. Njegov sin je na kraju morao da ga zaključa negde u kući. To je jedini put da su videli da je dečak plakao,kažu. Posle toga on je sam vodio poslove i sva imanja, a bio je tek dete.“ O Bože,Daphne je razmišljala o tom malom dečaku i kako je morao imati lavlju hrabrost da tako nešto uradi. A zatim je razmišljala o muškarcu u koga je izrastao, o njegovom potrebom za privatnošću i mržnjom prema tračevima. Zurila je u šoljicu sa čajem u svojoj ruci i nešto u njoj puče. Spustila je šoljicu na tacnu uz glasno zveckanje. „Ne bi trebalo da pričamo o ovim stvarima. Čovek je izgubio oba roditelja, i njegova bol i tuga treba da budu privatni, a ne da se o njima priča na ovaj način. „ Lady Fitzhugs se okrenu ka njoj i stisnu joj rame. „U pravu ste što nas kritikujete,draga moja. Nećemo više pričati o tome.“ Daphne nije odgovorila. Razgovor je taktički skrenut na drige teme,ali ona nije obraćala pažnju. Mislila je na svog oca, čija je bol za suprugom bila ogromna ali koji je uz posao i ćerku to prebrodio. Anthonijev otac se prepustio tuzi i izgubio kontakt sa realnošću, ostavljajući za sobom svoju decu da se sama snalaze. Ljubav nikad ne bi smela da pobedi razum. Sad je shvatala zašto je mislio da su ljubavne posledice tragične i da je sama ljubav užasna i zastrašujuća stvar. Oh,Anthony... „Gosp.Wade“,Elizabeth je trgnu iz razmišljanja, „morate nam pričati o svojim putovanjima.“ 129


Kraljevstvo snova

Daphne duboko udahnu,zahvalna zbog promene teme. „Šta biste želeli da znate Elizabeth?“ „Oh,gomilu stvari“ Da li Afrikanci stvarno ubijaju Evropljane i jedu njihova srca?“ „Ne“ ,ona odgovori,trudeći se da se nasmeši, „ali lavovi to rade.“ Tokom naredne tri nedelje njene lekcije plesa sa Anthonijem su bile strktno poslovne po svim pravilima koja vladaju u ponašanju između mlade dame i dzentlmena, sa telima udaljenim na tačnoj udaljenosti koja je propisana prilikom igranja valcera. Daphne je otkrila da je Anthoni bio u pravu. Ako bi držala glavu uspravno i pričala sa njim nije se spoticala,čak i kad je razgovor bio dosadan i po svim pravilima da bi ga stroge pratilje mogle čuti. Nije mogla da skrušeno ne razmišlja da je pogađanje oko poljubaca bilo daleko više intrigantnije. Ali kada je otputovao na svoje imanje u Surreyu zbog poslovnih obaveza, nije mogla da ne razmišlja da su čak i dosadni razgovori sa Anthonijem bolji od njegovog odsustva. Kada je otišao Daphne nije mogla da prestane da razmišlja o stvarima koje je čula na čaju kod lady Fitzhugs. Ponekad dok bi radila u biblioteci,našla bi izgovor da izađe i prošeta duz galerije, gledajući porodične portrete drugim očima sada, kada je znala više o ljudima koji su bili na njima. Najviše bi se zadržavala ispred portreta Anthonija kao dečaka, razmišljajući kako je morao da zatvori svog oca i srce bi je bolelo zbog njega. Imala je dosta posla pred sobom i dani su joj bivali sve više ispunjeni obavezama ali zato su joj noći bez njega bivale sve više usamljene. Budalasto,znala je ona to, da čezne za čovekom koji je jednom za nju rekao da je mašina. Ipak,na neki čudan način postali su prijatelji, i kako je nedelja prolazila, dok je spajala delove mozaika , grnčarije i freski , Daphne je hvatala sebe kako gleda kroz prozor svaki put kada bi čula točkove, nadajući se da je to njegova kočija na prolazu ka glavnoj kući. Tokom noći bilo je trenutaka kada bi ležala u krevetu, misleći na njega, dodirujući svoje usne vrhovima prstiju baš kao što je on to radio ,cu svojoj glavi je ponovo čula njegov tih promukao glas koji joj predlaže poljupce kao sredstvo za plaćanje njenog vremena. I tada bi joj bilo teško da zaspi, tako teško da su postojali momenti kada bi čak razmišljala o tome da promeni mišljenje. Ali svaki put kad bi joj to palo na pamet, Daphne bi navukla pokrivače preko glave sa besnim uzdahom i ukorila sebe zbog razmišljanja o glupostima. On je bio na putu da se oženi i ostanak ovde bi bio idealan recept za slomljeno srce i katastrofu. 130


Kraljevstvo snova

Nedelju dana nakon njegovog odlaska, Daphnine misli su bile toliko preokupirane njime da nije više mogla da leži u krevetu, već je ustala i obukla se iako je tek bilo svanulo. Bolje je bilo i raditi nego ležati u krevetu i mučiti sebe mislima o njemu. Što pre dođe Božić, to bolje, mislila je dok je grickala pogačicu koju je uzela u kuhinji i išla ka antiki tog hladnog oktobarskog jutra. Dok je ulazila u antiku čula je kako se neko kreće po sobi koja je služila kao skladište. Kada je ušla videla je da je gosp.Benningtona stigao pre nje. Bila je iznenađena da ga vidi ovako rano. On se zaustavio kada je ušla u skladište jednako iznenađen što je vidi. „Dobro jutro,gosp.Wade.“ Skinuo je šešir i naklonio se, ali je Daphne odmah primetila neku usiljenost u njegovim pokretima i manirima. „Nisam očekivao da budete budni u osvit zore.“ „Rano sam se probudile.“ Daphne se namršti gledajući zbunjeno u policu iza njega, policu koja je juče bila prazna, a sada je puna sa desetak kutija sa delovima mozaika. Zemlja je bila smrznuta i ona je bila ubeđena da već ima sve pronađene delove mozaika. „Odakle je to došlo?“ Upita iznenađeno pokazujući na kutije iza njega. Gosp.Bennington poče da premešta svoju težinu sa noge na nogu izgledajući kao da mu je veoma neprijatno. „Oh, ovi delići su nađeni još pre par nedelja. Njegova milost ih je držao u skladištu u kući, ali me je zamolio da ih prebacim danas ovde. Želi da ih odnesem do grada zajedno sa svime što smo Vi i ja uradili dok ga nije bilo.“ Daphnino srce je budalasto poskočilo. „Vojvoda se vratio?“ „Da,stigao je kasno sinoć.“ Ona se ugrize za usnu i pogleda u stranu. Srećnija zbog te vesti nego što bi smela da bude. Nakon par trenutaka vrati svoju pažnju na arhitektu sa emocijama strogo pod kontrolom. „Ali zašto Njegova mislost želi da ovo odnesete u London, zar ne želi da ih repariram i skiciram prvo?“ Jadan čovek je pocrveneo i skrenuo pogled. „Verujem da vojvoda želi da ovo bude deo njegove privatne kolekcije za kuću u Londonu. Tamo će naći nekog da ih kasnije restaurira. Ovo nije za muzej i on nije želeo da Vas opterećuje kada već imate toliko posla oko artefakta za izložbu.“ Odjednom joj je sinulo, ujela se za jezik u pokušaju da se ne nasmeje na glas. „Zahvalna sam što čujem da neću morati da se bavim time“ , reče trudeći se 131


Kraljevstvo snova

da zvuči zahvalno. „Slažem se da je rad za muzej važniji od privatne zbirke Njegove milosti. Govoreći o tome trebalo bi da se vratim svojim obavezama.“ Ostavila ga je u skladištu i vratila se u radnu sobu. Počela je da skicira fresku Orfeja koja je bila na njenom radnom stolu i smešila se u sebi. Ponašanje gosp.Benningtona je bilo slično ponašanju njenog oca. Miškarci su nekad bili tako smešni. Čim je arhitekta napustio skladište i krenuo na doručak ona je ušla da bi bacila pogled na misteriozne delove freske. Iz jedne od kutija izvukla je delić sastavljene freske i to je potvrdilo njene sumnje. Bila je to jedna od erotskih freski. Kada bi se sastavila do kraja ne bi prikazivala ništa što Daphne već nije videla, ipak ona je krenula da spaja delići na praznoj površini stola do kutije, sa entuzijazmom koji je bio sve osim intelektualan. Nakon par minuta imala je sastavljen dovoljno veliki deo da vidi glavnu sliku. Preko cele freske išla je slika golog para u trenutku vođenja ljubavi, na sasvim običan način koji je i ranije viđala. Žena je bila na vrhu, njene noge su bile raširene preko muškarčevih kukova,a njegove ruke su bile na njenim grudima. Uobičajena poza, ali Daphne je nastavila da zuri u sliku, osećajući toplotu kako joj se širi kroz telo, toplotu koju je uvek osećala kada bi se prisećala ukusa Anthonijevih poljubaca, kada bi posmatrala njegova gola prsa kroz dvogled, kada bi je dodirivao. Vratiću Vam vaše naočare ako me poljubite. Ali ona ga nije poljubila. Osećaj pobede koji je imala te večeri jer ga je nadmudrila je davno prošao. Sada, dok je gledala sliku ispred sebe znala je da bi bolje bilo da ga je prosto poljubila. Prosto stavila ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. Mogla je da zadovolji svoju znatiželju kako izgleda poljubiti ga jednom za svagda i to je propustila. Tri nedelje časova plesa, jedno veče za drugim su provodili sami i on se uvek ponašao učtivo i udaljeno, kao pravi dzentlmen, ne odajući ni jednom rečju ili pokretom da je jednom od nje zahtevao da ga poljubi. Odlazila je za par nedelja i znala je da možda više nikada neće imati priliku da poljubi čoveka kao što je on. Osećala je besramno žaljenje i zaklela se da ako se prilika da ga poljubi ponovo pojavi da je ni za šta na svetu neće propustiti. Zurila je u sliku mislići na Anthonija i vrhovima prstiju dodirivala svoje usne, kao što je radila i tokom ovih proteklih nedelja kad god bi pomislila na njega. Zatvorila je oči i krenula da sanjari....njegov poljubac, dodir, njegova ruka na njenim grudima..... Zvuk otvaranja vrata je naterao da poskoči i sva njena sanjarenja su odjednom isparila. Kroz vrata na sobi za skladištenje mogla je da vidi Anthonija 132


Kraljevstvo snova

kako ulazi u antiku. On je ugledao i zaustavio se, nakon jednog trenutka zatvorio je ulazna vrata za sobom i krenuo ka njoj. Kako nepažljivo od nje što nije zatvorila za sobom vrata od skladišta, razmišljala je,sada nije bilo vremena da sakrije deliće freske koju je gledala. „Dobro jutro“ ,rekla je trudeći se da deluje opušteno. „Čula sam da ste se vratili.“ „Prošle večeri.“ On je prelazio sobu i do trenutka kad se zaustavio ispred nje Daphne je imala osećaj da joj je stomak pun leptirića. Pročistila je grlo i nadala se da nije pocrvenela i da njeno telo krije fresku od njegovog pogleda. „Da li ste imali uspešno putovanje?“ On se nagnuo na jednu stranu,a zatim mu se ugao usne izvio u njegov karakterističan osmeh. „Niste trebali da vidite ovo. Gosp. Bennington je bio izričit u vezi toga.“ „Da,sigurna sam u to“, reče gledajući u Anthonijeviu bradu i izbegavajući njegove oči. „Ali ja sam profesionalni arheolog.“ „Verujem da je gosp.Bennington mislio da ste prvestveno mlada dama,a posle arheolog.“ „Videla sam već desetine ovakvih slika.“ Bog joj pomogao ali reči su bile izrečene šapatom. Sve o čemu je mogla da razmišlja je čovek ispred nje i senzualna slika koja se nalazila iza nje i to koliko je želala da je on dodirne. „Odlično“, rekao je i pre nego što je shvatila šta se dešava okrenuo ju je tako da gleda pravo u fresku. „Voleo bih da čujem Vaše mišljenje o ovoj.“ Daphne je zurila u sliku ne uspevajući čak ni da se pretvara da je intelektualno proučava, dok je vrela glad harala njenim telom i činila njenu kožu superosetljivom, a kolena slabim. Bila je veoma svesna njegovog tela iza sebe. „Šta mislite o umetnosti ove slike. Da li ima čisto istorijsku vrednos ili ima i umetnički značaj?“ Njeni obrazi su goreli. Pokušala je da se odmakne ali je on čvrsto držao njena ramena i nije joj dozvolio. „Hajde gosp.Wade, dajte mi Vaše stručno mišljenje. Da li ovde na slici vidimo božanstva ili običnog čoveka i ženu?“ On se nagnuo još više ka njoj. „Dajte mi instrukcije sa akademskog stajališta. Ja je lično nalazim veoma erotičnom, ali znam da je Vi ne možete posmatrati drugačije nego čisto intelektualnim očima.“ Te reči su na njene već uzavrele emocije delovale kao viski prosut na vatru. „Zašto mislite da me ne dira senzualnost ove slike?“ Povikala je,pokušala je da se okrene ali stisak njegovih ruku je bio previše jak i držao je u tom položaju. 133


Kraljevstvo snova

„Zar mislite da sam toliko hladna? Zar mislite da se želja ne može probuditi u meni? Da ne mogu da budem žena koja oseća?“ „Ne možete me optužiti što se pitam.“ Prošaputa meko uz njeno uho. „ Veoma dobro krijete svoja osećanja gosp.Wade.“ Ona uzdahnu drhteći i obgrli se rukama. „Ali imam. Imam iste želje,istu glad u sebi kao i bilo koja druga žena. Kako možete misliti da nemam?“ „Možda zato što me niste poljubili“, on promrmlja ,usne su mu dodirivale njeno uho što je slalo drhtaje duž celog njenog tela. „Ja sam se nadao,veoma jako nadao mogu dodati,ali na žalost, niste. I kako sam Vam već rekao, ja sam dzentlmen i meni nije dozvoljeno da Vas prvi poljubim.“ Kako nije odgovarala, on se uspravi i njegove ruke skliznuše sa njenoih ramena. „Skrenuli ste me sa naše diskusije“, reče i obgrli je ramenima spuštajući obe ruke na fresku i dodirujući je. „Da li mislite da ova crvena boja potiče od crvene ilovače ili je bojeno sokom kaktusa?“ Ona je zurila niz njegove ruke do prstiju koji su dodirivali gornji desni ugao freske. „Ilovača“,prošaputala je,“da li Vas ja mučim sa obećanjem poljupca?“ „Veoma. Ali bili ste u pravu što ste me podsetili da smo obećali da ćemo biti prijatelji. To je nešto što bi svaka pristojna mlada dama uradila.“ Ona je pogledala na spojene komadiće ispred nje koji su prikazivali muškarca i ženu kako vode ljubav. Nije se ni malo osećala kao pristojna mlada dama. „Pretpostavljam da jeste“ ,glas joj je bio jedva jači od šapata. „Ali šta mislite da bi Kleopatra na mom mestu uradila?“ Nastupila je duga tišina. Nakon nekog vremena koji se njoj činio kao večnost on je spustio glavu ka njoj. „Pa gosp.Wade,zar ste se predomislili? Da li tražite da Vas poljubim sada?“ „Ne,ne tražim.“ „Ipak mislim da tražite,mada može se desiti da grešim.“ Nagnuo se tako da je njegovo telo dodirivalo njeno dok je rukom dodirivao fresku,pratižeći prstima liniju kuka žene na slici. „Ova slika je veoma zanimljiva,ne mislite li tako?“ „Nisam shvatala da žena mora da pita muškarca da je poljubi.“ Nije disala dok je gledala kako prstom polako prelazi preko tela žene na slici, čekajući u agoniji nesigurnosti. „I ne treba, osim ukoliko muškarac već nije pitao, probao da ukrade poljubac, a ona je sve to odbila. Tada je na ženi da naćini sledeći korak.“ Ruke su

134


Kraljevstvo snova

mu pale kraj tela i on se povukao korak unazad. „Ako je poljubac to što želite od mene gosp.Wade, sve što je portrebno je da to jasno kažete.“ Nije kao da je još uvek bila zaljubljena u njega. Više joj nije bilo važno šta misli o njoj. Nije ni sumnjala da je poljubio na desetine žena i da će znati kako da učini poljubac savršenim. Bilo bi veoma loše da joj prvi poljubac bude razočaravajući. Znala je da je ovo igra između njih i da joj on daje mogućnost da je usmeri. I Daphne je prihvatila. Duboko je udahnula i okrenula se ka njemu. Prstima se čvrsto uhvatila za ivice stola iza sebe ,podigla bradu i pogledala ga u oči. „Veoma bih volela da me poljubite.“ Zvučala je tako hladno u vezi toga,što je bila laž jer nije bilo hladnoće u onome što je trenutno osećala. Zgrabila je ivicu stola, telo joj se napelo isčekujući, čudna glad joj se javljala u stomaku. Gledala je kako se osmehuje,kako mu se produbljuju bore smeha u uglovima očiju i znala je da se ne smeje njoj. To je bio osmeh zadovoljnog muškarca. „To je dovoljno jasno.“ Prišao joj je korak bliže i njeno srce je počelo da tuče kao Somalijski bubnjevi dok joj je skidao naočare sa lica i naginjao se da ih ostavi na sto pored. Njegova ruka joj je dotakla obraz,usne su se približile njenim i ona je osetila čudan,uzbuđujući osećaj u stomaku kao da je naglo skočila sa stene da zaroni. Njegove usne su se spustile na njene. Zadovoljstvo se raširilo u njoj kao leptir kada razvija svoja krila. Nikada ni u svojim snovima nije očekivala nešto tako prodorno , a slatko. Njeno telo je u trenutku oživelo, a sva njena čula su se pojačala i fokusira na njega , nju i dodir njegovih usana dok ništa drugo oko njih nije prestalo da postoji. Ceo svet oko njih je postao beznačajan. Udahnula je miris sapuna od limuna i njega. Osetila je kako joj ruke popuštaju stisak oko ivice stola i polako ih je podigla između njih i prislonila na njegove grudi, ne da ga odgurne već da oseti čvrste mišiće ispod njegove tanke pamučne košulje,da oseti ritam njegovog disanja i otkucaje njegovog srca. Njegov dlan je obuhvatio njenu bradu. Imao je žulj na srednjem prstu, mogla je da ga oseti dok joj je prstima prelazio preko obraza do jagodica. Njegova druga ruka ju je obuhvatila oko struka podižići je da mu bude bliže dok nije stajala na vrhovima prstiju. Njegove usne su pritisle njene da se otvore,jako ,požudno, da može da je oseti u potpunosti i da omogući njoj da oseti njega. Oh,kako nešto jednostavno poput poljupca može doneti toliko zadovoljstva? 135


Kraljevstvo snova

Daphne ga je zagrlila rukama oko vrata, čudan osećaj joj se širio svakim delom tela, osećaj koji nikada pre nije spoznala ali koji joj je ipak bio neobično poznat. Da,kao da je njeno telo govorilo, to je osećaj o kome pesnici pevaju a umetnici slikaju, ova reka radosti koja je tekla kroz nju, potreba za blizinom njegovog vrelog tela i izuzetan pritisak koji se stvarao u njoj. Provukla je ruke kroz njegovu kosu i stisla se još više uz njega. Njena noga se savila oko njegove, želeći da mu bude još bliže. Kao da je celo njeno telo znalo šta da radi iako njen mozak nije. Prelazila je nogom gore dole duž njegove butine,odjednom se čuo zvuk, uzdisanje iz njenog grla,režanje iz njegovog. Sa hitnošću koja je uplašila on je naglo prekinuo poljubac i okrenuo lice od nje. Disao je ubrzano i nejednako. Njegove ruke, kojima je držao su se opustile i sklonile. Prateći ga ona je sklonila svoju nogu sa njegove i spustila se polako dok nije stopalima stajala na podu. Još uvek joj držeći lice spustio je svoje čelo na njeno. „Vidite“, rekao je hvatajući dah,gledajući je u oči, „koliku moć možete da imate kada odlučite da je koristite.“ Sada je uvidela. To ju je zapanjilo i uzbudilo da ona, koju je otac vukao preko pola zemaljske kugle, koja je ubedila sebe da nema nikakav uticaj na dešavanja u svom životu, koja je dovela sebe u situaciju da obožava čoveka koji je nije primećivao, ona je imala moć, moć nad čovekom koga je nekada obožavala. Odjednom prosta i obična Daphne Wade se osećala zamamno i zavodljivo kao Kleopatra i radost koju nikada pre nije osetila je procvala u njenoj duši. „Hvala Vam“ prošaputala je „što ste od mog prvog poljupca napravili jedno od najboljih iskustava u mom životu.“ „To je veoma visoka pohvala,moram priznati. Ali bolje da vas pustim dok još mogu.“ Njegove ruke su skiznule sa njenog lica i on se povukao nekoliko koraka unazad, stavljajući ruke iza leđa. „Veoma sam počastvovan što ste me izabrali za prvi poljubac,Daphne“, reče tiho. Zatim se njegov ozbiljan izraz promeni. Videla je kako mu zabavljenost sija u očima i on joj dobaci mangupski osmeh. „U zamenu za jedan od najboljih trenutaka u Vašem životu mogu li dobiti još jedan mesec?“

136


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 17 Poljupci u zamenu za više njenog vremena. Anthony je smatrao da je to jedan od najintrigantnijih predloga koje je ikada dao nekoj ženi, ali Daphne nije delovala oduševljeno. „To baš liči na Vas,“ reče, smejući se dok ga je ostavljala samog. „Tako pobeđujete u oba slučaja.“ To je bilo i više nego tačno, pa se čak i on smejao skupa sa njom, ali tokom tri sedmice koje su sledile, više nije video komičnost u toj situaciji. Nije mogao da spreči svoje misli da lutaju do momenta onog poljupca bezbroj puta na dan. Izuzetna privlačnost njenog članka koji miluje njegovu nogu, njene ruke koje se sklapaju oko njegovog vrata, osećaj kada ga preplavi istančan miris gardenije, mekani ukus njenih usana i toplina njenog tela. Više od svega, prisećao se njenog lica, zapanjenog, iskrenog osmeha, zadovoljstva koji joj je pružio taj poljubac, koje nije mogla da skrije od njega. Bio je u pravu. U njoj se skrivala strast. Krčkala je u njoj, ispod površine. On je bio taj koji je tu strast oslobodio, a sve to je nadolazilo i progonilo ga, jer je očajničku želeo je da je oslobodi opet. U popodnevima, razvrstavali su predmete i diskutovali koji su pogodni za njegov muzej a koji nisu. Svaku noć držao ju je u naručju i plesao s njom. Postavljao joj je bezbroj pitanja o mestima na kojima je bila - insistirajući na živopisnim detaljima o piramidama, Koloseumu i tržnicama Marakeša i Tangera. Raspravljao se s njom, izazivao ju, flertovao s njom, ali tokom svog tog vremena koje su proveli skupa za te tri sedmice koje su usledile nakon poljupca, niti jednom nije pokušao da je opet poljubi. To bi bio uvod svim primamljivim slikama koje bi se stvorile u njegovom umu i koje bi kompromitovale njegovu čast i njenu čistotu. On je bio džentlmen, podsećao se iznova, a nikada ranije mu nije bio problem da to ima na umu. Preko sedamnaest godina ispunjavanja obaveza i dužnosti koje je nosila njegova titula, životni vek utrošen na ponašanje u skladu s pravilima društva, obrazovanja samonametnute discipline, do sada su mu dobro služile. Nevezano za titulu i položaj u društvu, istinski džentlmen nije zavodio nedužnu ženu, pogotovo ne svoju zaposlenicu. Nije to bilo toliko nisko kao održavanje odnosa sa sluškinjama, ali dovoljno nisko da spreči Anthonyja da je poljubi. Ali, da je želeo, jeste. 137


Kraljevstvo snova

Gospode, kako je samo želeo. Posledice njegovih predloga njoj mučile su ga Tantalovim mukama, nemilosrdno. Smišljao je bezbroj načina da joj udovolji kako bi dobio na vremenu, koji su mileli po njegovim mislima tokom dana i koji su uzurpirali njegove snove noću. Naučila je da pleše valcer dovoljno dobro, tako da je počeo da joj pokazuje osnovne pokrete i figure folklora. Nimalo lak zadatak, s obzirom na to da je najjednostavnija folklorna igra zahtevala najmanje četvoro ljudi. Objašnjavanje i demonstracija pokreta kao što su moulinet ili interchassé bez prisustva drugih parova je bilo blizu nemogućeg, ali on se svakako potrudio. Držanje za ruke je bio najintimniji momenat u folkloru a s njegove tačke gledišta, daleko sigurnije od valcera. Prisustvo drugih bi delovalo daleko zastrašujuće i efektnije od njegove odlučnosti, naravno, ona je već bila dovoljno vešta u plesu, tako da se verovatno ne bi osramotila ni kada bi imali publiku. Ali, on joj to nije mogao predložiti, neka mu Gospod pomogne, ali nije želeo da se odrekne tog slatkog mučenja koje je dolazilo kada bi bio sam sa njom. Postajao je zavisan o tome, zavisan od testiranja svoje želje za njom, uprkos svojoj odlu��nosti. Bila je to veoma opasna igra. Znao je da se igra s vatrom, ali taj razik je i činio igru uzbudljivom. Njegova odlučnost je bila diskutabilna i tri sedmice nakon poljupca koji se dogodio u Antici, uvideo je da svoj karakter testira do granica, pa je stavio cilindar za valcer u muzičku kutiju. „Večeras valcer?“, upitala je Daphne dok je prepoznatljiva melodija počela da svira. „Nismo ga dugo plesali.“ Anthony ju je uzeo za ruku. „Morate ga povremeno vežbati.“ Privukao ju je bliže i stavio joj ruku na struk. „Usput, radije bih igrao valcer sa Vama nego paradirao preko cele prostorije ukočenim koracima kvadrile.“ „Da li biste?“ „Da, iako je moj partner veoma okrutan prema meni.“ „Ja sam okrutna?“ , ponovila je, smeškajući se zadirkujućem tonu njegovog glasa. „Kako možete tako da pričate?“ „Znate koliko mi je muzej važan, ali Vi i dalje odbijate da mi date vremena nauštrb onog poljupca od pre par sedmica, poljupca u kome znam da ste uživali.“ Primetio je kako se pomalo crveni, i pitao se kako je ikad mogao da je smatra za običnu. Bila je nešto najprimamljivije što je ikada video. Podigao je uloge. „Možda bi trebalo da ponovo pregovaramo oko toga.“ 138


Kraljevstvo snova

„A, ne, ne.“ Odmahnula je glavom, smešeći mu se, jer je uživala u ovoj igri jednako kao on. „Nećete dobiti još jedan mesec.“ „Bio bih zadovoljan sa dve dodatne sedmice.“ „Kako uobraženo od Vas!“ uzviknula je, smejući se i zaigrano ga gurkajući u rame dlanom. „Budite ozbiljni u pregovorima ili nemojte se mučiti da ih vodite uopšte.“ Privukao ju je bliže nego što je to bilo pristojno za valcer. „Šta biste smatrali kao ozbiljniju ponudu?“ Daphne se pravila da razmišlja o tome. „Onaj poljubac je trajao najduže dve minute. Biću srećna da Vam dam dva dodatna minuta kao nagradu.“ Anthony ju je pogledao u lažnom zaprepašćenju. „Dva minuta? Toliko vredim? Daphne, uvređen sam. Verujem da bi moj poljubac trebao da vredi više od toga jednoj mladoj dami koja će uskoro da zauzme svoje mesto u otmenom svetu. Ja sam ipak Vojvoda.“ Njene prelepe oči bljesnule su nestašno. „Možda bi i mogao da vredi više, kada bih imala pravo na cenkanje. Ali teško da mogu da ispričam londonskom visokom društvu kako se ljubite, zar ne?! To bi uništilo moju reputaciju.“ Široko se osmehnuo. Sviđala mu se ta njena strana karaktera. „Ali bi to delovalo magično na moju reputaciju.“, odgovorio joj je. „Sviđa mi se ideja da sve žene u Londonu znaju za moje junaštvo u tom domenu.“ „Pa onda recite da ne uživate u pažnji koju dobijate.“ Privukao ju je još malo bliže. „Ah, ali, Daphne, biti smatran za dobrog ljubavnika je daleko prijatnije muškarcu od bilo kog drugog trača koji bi mogao da bude rečen na njegov račun.“ Mislio je da je čuo kako hvata vazduh, ali nije mogao biti siguran. Njen odgovor, kada je stigao, bio je pribran, ali ju je odao začikivajući sjaj u oku. „Niko neće saznati za vaše umeće u ljubljenju Vaša Milosti.“ „Ne pričate kada poljubite?“ „Ne.“ Njene trepavice su se spustile, a zatim podigle kako bi se srele sa njegovim pogledom. „Uostalom, ako želite da ostanem duže, morate da mi ponudite nešto daleko primamljivije od običnog poljupca.“ Mogao je. Ideje o mestima na kojima bi spustio svoje poljupce na njoj su navirale pred oči - baršunasta koža oko njenih ušiju, svilene niti njene kose, unutrašnjostit njenih zglobova i vijuge oko njenih obraza. Njegova mašta je poludela. Njene bujne grudi, ružičaste bradavice ukrućene i pobuđene dodirima 139


Kraljevstvo snova

njegovih usana. Udubljene na dnu njene kičme i utapanje u dubine njenog pupka. Uvojci zlatno-smeđe boje i slatki, primamljivi rascep u vrhu njenih butina. „Običan poljubac.“, reče, dok je njegov glas zvučao prigušeno njemu samom, „može biti primamljiviji nego što Vi to zamišljate.“ Nekako, prestali su plesati. Neprimetno, on je napravio zastoj u pokretima. Negde u daljini, mogao je da čuje muziku kako lagano prestaje. Opet će je poljubiti. Dozvoliće čežnji da upravlja njim opet, pa makar to bilo samo na par momenata. Može da se kontroliše. Samo jedan poljubac. Samo jedan. Nagnuo je glavu. Muzika je stala. Povukla se nazad i okrenula se, pa krenula ka muzičkoj kutiji koja je stajala na vrhu kamina. Neće joj dopustiti da pobedi opet. Obuhvatio ju je oko struka i povukao je snažno prema sebi. Oboje su se zaledeli, dok su njena leđa bila prikovana za njegove grudi. Zatvorio je oči, udišući miris gardenije. Njena kosa je delovala meko, tako mekano, ispod njegove vilice. Mogao je da oseti kako se njen dah ubrzava pod njegovom rukom, kao i trenje koje je prouzrokovala njena pozadina naslonjena o vrh njegovih butina. Donja površina njenih grudi je bila topla na dodir njegovog palca. Sve što je trebao da uradi je da podigne svoju ruku malo više. Umesto toga, naslonio se pomalo i otvorio oči. Grlo mu se sušilo dok je zurio u njen otkriveni vrat. Njena kosa je bila nameštena u pomalo zamršene pletenice koje je verovatno Ella napravila. Sićušni kalajni češljići držali su nekako sve na svom mestu, pa je blistala kao ćilibar uz odsjaj sveće. Hteo je da sve ti skine, da provuče svoje prste kroz svu tu težinu. Umesto toga, spustio je svoju glavu kako bi je poljubio u vrat. Tetive su bile toliko zategnute kao žice na harfi. „Jeste li sigurni da još jedan poljubac ne bi bio iskušenje za Vas?“, upitao je dok je naginjao glavu, spuštajući svoje usne na žilu na njenom vratu. „Ne za još jedan mesec,“ šapnula je preko ramena. „Poljubac nije bio toliko dobar.“ Nasmejao se nežno, ispuštajući joj topli dah u uho. „To je samo najizvanredniji momenat Vašeg života,“ šapnuo je, takođe. „Ne mogu da se setim da mi je ijedna žena ikada dala veći kompliment od toga, Daphne.“ Liznuo joj je uho, što joj je izmamilo drhtavi uzdah, ali se i dalje trudila da se suzdrži pred njim. „Rekla sam... da je to bio... jedan od najizvanrednijih momenata. Jedan od m-mnogih. Imala sam ih još, znate?!“ „Jeste li?“ 140


Kraljevstvo snova

„Doduše, mislim da su dve minute bile... veli.. velikodušno date od mene. Smatram da to što ste me poljubili treba da bude nagrada za sebe.“ „Nagrada?“ Bio je čvrsto uz njenu kičmu i tresao se od napora da se suzdrži. „Ovo je mučenje, ne nagrada.“ Pored svega, u ovom trenutku, ako bi ona zatražila mesec manje a dozvolila mu da stoji ovako uz nju i da je drži blizu sebi, složio bi se. Još kako - u treptaj oka. Pomerio je svoju ruku, praveći V od svog palca i kažiprsta oko njene grudi. To ju je iznenadilo, pa se otela iz njegovog zagrljaja, podižući ruke kako bi se odbranila, postavljajući ih u ravninu s njegovim grudima kao da želi da ga odgurne. Nije mogao da joj to dozvoli. Ne još. „Da li je to moja nagrada?“ upitao ju je, hvatajući je oko struka. Spustio je svoju glavu. „Pokažite mi.“ Njegove usne okrznule su njene. Dok ju je ljubio, pomerao je svoje prste gore - dole niz njenu kičmu lenjim, kružnim milovanjima, ali Daphne se nije pomerala. Nije mu uzvratila poljubac. Umesto toga, stajala je kruto i mirno, usana skupljenih u jednu. Sada kada je popustio iskušenju, poslednje što je želeo je bilo odbijanje i znao je da mora da je namami ako želi da još malo uživa u ukusu zadovoljstva. Spustio joj je ruku na lice kružio je po njenim obrazima vrhovima prstiju dok je svojim jezikom prelazio preko njenih usana, napred - nazad, opet i iznova, nagovarajući je da popusti. Njene usne su uzdrhtale i omekšale, što je bio prvi odgovor na njegovo nežno milovanje njenih usana, ali nije bila spremna da se preda. Otvorio je svoje usne nasuprot njenih zatvorenih. „Daphne, Daphne, poljubi me. Ako treba, zamoliću te.“ „Ja-“, slomila se, dok su joj se usne pomerile iz stiska, što je on iskoristio da utisne pravi poljubac, kliznuvši jezikom tako dodirujući njen dok je osećao kako se njeno čvrsto držanje polako lomi. Spustio je svoje ruke oko njenog struka i naslonio svoje telo na njeno, koračajući napred i tako pomičući nju nazad, korak po korak, sve dok nije bila naslonjena na zid. Njeni prsti su zalutali pod njegovu košulju, grabeći po naborima materijala, vukući ga. Njena usta su se jače otvorila, dok je pustila da im se jezici napokon pronađu. Prećutno odobravanje. Uhvatio ju je za zglobove i sklopio svoje prste sa njenima, spuštajući njihove spojene ruke nadole, udišući njen miris, dok se malo po malo opuštala u njegovom naručju i dok se njeno telo prepuštalo njegovom. Pustio je njene ruke, jednom rukom je hvatajući oko struka a drugom je skliznuo među njena rebra. Hvala Bogu pa ga nije poslušala oko korseta; poslednje što je 141


Kraljevstvo snova

želeo sad je takva prepreka. Njegove ruke su se podigle više kako bi zagrlile njene pune, okrugle grudi, dok se njena bradavica ukrutila pri dodiru njegovog dlana. Samo su dva sloja tkanine stajala između razuma i ludila. „Zaustaviću se,“ obećao joj je tiho. „Hoću.“ Otrgnuo se od njenih usana, spuštajući poljupce preko celog njenog lica dok je njegova ruka kružila oko njene dojke. Njene meke obline palile su ga kad god bi njeno telo bilo uz njegovo. Njene usne su se pomerile, osećajući celu njegovu težinu, a valovi užitka su kružili njegovim telom. Jedino je želeo da je spusti na ovaj čvrsti, prašnjavi pod i da oseti njene bokove kako se pomeraju pod njim, da oseti te duge noge kako se obmotavaju oko njegovog tela. Želeo je da je čuje kako izgovara njegovo ime, opet i opet dok vode ljubav. Neće sebi dozvoliti da ode tako daleko, ne sme, ali tako silno je želeo još samo malo da je oseti pre nego što je pusti od sebe. Otrgnuo se od njenih usana i utonuo licem u nežnu kožu njenog vrata, ljubeći njenu kožu, naslađujući se njenim užitkom dok joj je dlanom prelazio preko dojke. Zarobio je njenu bradavicu prstima, mučeći je sporim, nagovarajućim pokretima, njeni uzdasi su se pretvorili u jedva čujne uzdahe, nešto najslađe, najnežnije što je ikada čuo. Svaki uzdah razbijao je njegovu odlučnost na komade, podsećajući ga da stane. Ali ne još. Pomerao je poljupce uz njeno grlo, preko vilice do brade, sve do njenih usana. Osvojio je njene usne, koje su se ovaj put odvojile pri samom dodiru, odnoseći njen otpor u nepovrat. Želela ga je jednako jako kao i on nju. Pre nego što je mogao da razmisli o prestajanju, sklopila je ruke oko njegovog vrata, sjedinjujući se s njim. Njen jezik je prodreo u njegova usta i sa sobom odneo svaki trag o sećanju na čast iz njegovih misli. Osećao je kako gubi razum dok su mu ruke skliznule niz njena rebra i našle se na njenoj zadnjici. Podigao ju je sa zemlje, podižući je dok im se usne nisu srele. Njene noge su se razdvojile unutar krajeva njene suknje, a unutrašnjost njenih butina stegnula je njegove bokove. Klatila se tako naslonjena na njega, svakim pokretom izazivajući beskrajno zadovoljstvo, čak i samoj sebi; sva njegova čula su bila toga svesna. Mogao je da čuje nežne zvuke koje je ispuštala, zarobljena njegovim usnama, osećajući njen jezik tik uz svoj kao i svaki pokret njenih kukova. Dopustio je sebi da uživa u ovom predivnom mučenju još samo par momenata, pa je odvojio svoje usne od njenih, stenjući. Bilo je vreme da se stane.

142


Kraljevstvo snova

Anthony je opsovao, naslonjen na njen vrat. Teško, osećajući bol u telu, pustio ju je, i napravio korak nazad, odmičući se od nje, onda još jedan, odvlačeći sam sebe dok je pokušao da ugasi jedva ugasivu požudu koja je besnela unutar njega kao požar koji guta kuću. Nijedno od njih nije progovaralo. Zaustavio se tek kad je bio dovoljno daleko od nje, izvan dometa. Nije imala iskustva sa ovim i nije znala šta bi to trebalo da znači, ali on jeste. Znao je da ne može da stoji ovde ni momenta duže, ili će da učini nešto pogubno. Propast za nju, sramota za njega. Dok je u njemu još bilo zrno zdravog razuma, Anthony se okrenuo i napustio prostoriju, udaljavajući se koliko god je mogao. Ali čak i sa svom razdaljinom i dva sprata kuće između njih, nije mogao da joj umakne. Miris gardenije se uvukao u njegovu košulju. Iako nije razumeo zašto, njen miris ga je mučio, izazivajući vruće snove celu noć. Kada se ujutru probudio, ona je i dalje ispunjavala sva njegova čula, a on je shvatio da su potrebni kilometri i kilometri da bi se postigla sigurna udaljenost između njih.

Sledećeg jutra za doručkom, saznala je da je otišao. U London, saopštio je gospodin Bennington, sa četiri tovara antikviteta, što je bio svaki predmet spremljen za muzej. Ne, nije rekao kada će se vratiti. Kraj Daphneinog tanjira nalazilo se pismo, koje nije bilo oproštajno, jer nije na sebi imalo Anthonyjev pečat. Bilo je to pismo od Viole. Daphne je gledala u neotvoreno pismo u svojoj ruci, bez želje da ga otvori. Anthony je otišao zbog onoga što se desilo prošle noći, ili bolje rečeno, onoga što se skoro desilo. Nije se čak ni oprostio od nje. Poljupci mogu da budu veće iskušenje nego što može da se zamisli. Iskušenje, i to kakvo. Za oboje. Daphne je govorila sebi da se neće mučiti sa mislima o prošloj noći, te je otvorila Violino pismo. Još jedno pismo je bilo priloženo uz to. Prvo je uzela pismo koje je poslala Vikontica. „Daphne, Oduševljena sam informacijom da Vas Anthony uči plesu. Ta veština će Vam biti i više nego važna za uživanje u Londonu i drago mi je što mislite da je moj

143


Kraljevstvo snova

brat šarmantan. Uvek sam isto to smatrala, ali pošto sam njegova sestra, možda sam malo pristrasna, jer je on uvek bio zaštitnički nastrojen kad se o meni radi. Draga moja Daphne, moram da Vam priznam nešto. Bila sam loša, nametljiva prijateljica. Bez Vašeg dopuštenja, malo sam istraživala i došla sam do informacija koje se tiču braka Vaših roditelja. Priložila sam pismo koje sam dobila od paroha male crkve koja se nalazi u Gretna Greenu u Škotskoj. Taj gospodin je potvrdio da je brak između Sir Henry Wadea, G.C.B., i gospođice Jane Durand, ćerke Lorda Duranda, sklopljen 24.februara, 1805. S obzirom na to da imate 24 godine, ovaj datum je razumljiv.

Ako je Vaša majka pre braka zaista bila Jane Durand, smatram da je to dovoljan dokaz u ovom slučaju, kako bi Vi potvrdili vašu rodbinsku vezu. Molim se da mi oprostite na mešanju, ali molim vas da mi verujete da je učinjeno uz najiskrenije namere. Zaslužujete podršku i sigurnost Vaše porodice, i nadam se da će ove vesti za Vas biti ugodne. U međuvremenu, očekujem Vaš dolazak odmah posle Božića. Moje čestitke gospodinu i gospođi Bennington. Vaša prijateljica, Viola „ „Ima li Vikontica neke vesti o događajima u Chiswicku i Londonu?“, upitala je gospođa Bennington. Daphne je i dalje gledala u pismo koje je držala u rukama, ne registrujući gospođu Bennington. Baron je nije želeo, a ona nije imala nameru da insistira na novcu ili podršci. Bila je svesna svog ponosa, pa makar taj ponos bio i blesav, ali sigurno neće moliti za uspostavljanje odnosa koji nisu bili obostrani, bar ne dok ne bude imala više mogućnosti za to. Prvo će otići u London, uživati u zimi, pa onda naći neki oglas u kome se traži guvnernanta, baš kako je planirala. Nabacujući svoju masku spokojstva, savila je pisma i podigla pogled. „Plašim se da nema novosti,“ odgovorila je gospođi Bennington. „Njena Milost Vam čestita oboma.“ Spustila je pismo u svoj džep i okrenula se ka gospodinu Benningtonu. „Da li je Njegova Milost rekla šta treba da se uradi dok je on odsutan?“ „Pomenuo je one pločice mozaika koje Vam je doneo juče, a imaju i jedna ili dve zidne slike koje treba da budu gotove. Naravno, tu je uvek bezbroj 144


Kraljevstvo snova

slomljenih predmeta i katalog takođe. Dovoljno da Vam ispuni vreme dok ste još ovde, usuđujem se da primetim.“ Daphne je primetila borbenost u njegovom glasu i to ju je malo oraspoložilo. „I više nego dovoljno,“ složila se. „Iskopali ste i više nego dovoljno pre mraza. Uradili ste odličan posao, gospođice Wade. Koliko god da sam imao poštovanja prema poslu koji je Vaš otac obavljao, kada me Njegova Milost upoznala sa Vama, bio sam pomalo skeptičan oko toga kakva ćete zamena biti. Sada znam da ste Vi nezamenjivi. Vojvoda neće moći da pronađe dovoljno dobru zamenu za Vas. Nedostajaćete mi, draga moja.“ „Ne govori o tome,“ pripreti mu njegova žena, „jer je i više nego stresno.“ Okrenula se ka Daphne. „I dalje se nadam da ćete promeniti odluku i ostati ovde.“ Daphne je osetila kako joj suze naviru. Nasmešila im se sa dubokom naklonošću. „Oboje ste bili veoma dobri prema meni. Nedostajaćete i vi meni, takođe. Ali, hajde da ne pričamo kao da odlazim još danas. Ovde sam još šest sedmica.“ „Znam,“ reče gospodin Bennington, ustajući sa stolice. „Ali kada dođe proleće, ništa više neće biti isto bez Vas. Moram da pođem. Njegova Milost je tražila da svi kockasti podovi budu urađeni pre Njegovog povratka. Toliko toga treba da se uradi.“ Arhitekta je otišao. Njegova žena se okrenula ka Daphne i rekla, „Dobila sam još jedno pismo od moje prijateljice, gospođe Treves, koja mi je saopštila da se nagađanja o identitetu buduće vojvotkinje šire po Londonu. Čovek njegovog ranga ne bi trebao da oženi nijednu mladu damu koja je ispod položaja grofove ćerke. Naravno, čisto sumnjam da je u Londonu trenutno prisutan iko rangom viši od Vikontice. Prerano je. Znači, ako je Njegova Milost otišla u London ovako rano, sumnjam da postoji neki drugi razlog osim posete Lady Sarah. Mora da je odlazak čisto poslovan. Ili možda je otišao da vidi svoju sestru?“ gospođa Bennington je pogledala u Daphne, kao da je očekivala neki odgovor, ali Daphne se naslonila nazad u svoju stolicu. „Lady Hammond nije pominjala ništa. Izvinite me.“ Ustala je od stola, ostavljajući gospođu Bennington da zuri za njom. „Draga Daphne, da niste bolesni?“ „Ne.“ , odgovorila je preko ramena dok je izlazila iz trepezarije. „Prosto imam toliko posla.“ Nije ju zanimalo koga će Anthony oženiti, govorila je sebi dok se spuštala do antike. Zaboraviće sve što se desilo prošle noći. 145


Kraljevstvo snova

Mozaik Evrope ležao je na stolu, čekajući nju. Prazno je gledala u njega, ali slika Evrope je bila zamagljena, a Daphne je videla potpuno drugu sliku - fresku nage žene i nagog muškarca. Videla je Anthonyja kako skicira ženski bok vrhovima svojih prstiju. Prošle noći, on ju je tako dodirivao. Plameni jezici su se pojavili unutar nje i mileli kroz celo telo, na samo prisećanje na njegov dodir. Sećala se svakog momenta - sve težine njegovog tela naslonjenog na njeno dok ju je držao u zagljaju, njegovog tihog glasa koji joj šapuće nežno u uho, njegove čvrstoće dok je bio naslonjen na nju. Posmatranje erotične slike na zidu je bila jedna stvar, dok je njegov dodir, njegov poljubac i neopisivo zadovoljstvo i bolno iščekivanje bila sasvim druga stvar. On će oženiti neku drugu. Kako je mogao da je onako dodiruje ako će već oženiti drugu? Muškarci nemaju čvrstu volju kada se radi o odnosu sa ženama. Anthonyjeve reči su nadolazile kako bi joj se rugale, a ona je shvatala da, samo zato što muškarac želi neku ženu, ne treba da znači ništa više od toga. Flertovao je sa njom sedmicama, a ona mu je istom merom uzvrćala. Oboje su u tome uživali. On ju je poljubio, ona mu je i u tome uzvratila. Oboje su želeli više i to su i dobili. Ljubav i požuda nisu ista stvar. Možda je on i želi, ali nije zaljubljen u nju. Ona je njega takođe želela, čak i sada je žudela za njegovim dodirom, ali nije bila više zaljubljena u njega. Prethodne noći, požuda je bila ta koja ju je približila blaženstvu, a ne ljubav. Ljubav joj je slomila srce. Moraće stalno da se priseća te razlike.

146


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 18 Anthony je uronio u posao. Standardne obaveze I poslovna pitanja, sastanci sa članovima Antikvarnog društva koji su bili u Londonu u to vreme I muzejski projekat su ga zaokupljali od ranog jutra do kasno u noć. Sve su to bili pokušaji da zavara um, držeći ga podalje od misli o očima boje lavande I od požude prema njoj. Dok je stajao u samom centru prostorije koja se nalazila u zgradi koja je bila ispunjena najlepšim predmetima iz Rimsko-Britanske kolekcije, svaka freska, svaki pločnik mozaika, svaka vinska amfora podsećala ga je na ono od čega je želeo pobeći. Šta je to bilo u toj ženi što ga je prosto onemogućilo da je izbaci iz glave? Bilo je vremena kada uopšte nije doživljavao njeno postojanje. Bilo je vremena kada ne bi ni pomislio na nju, osim ako nije stajala ispred njega, objašnjavajući mu latinski prevod za koji je pitao ili opisujući značenja pojedinih nijansi u mozaiku. Povinovala bi se svakom naređenju koje joj je dao bez ijedne reči protesta. Bez obzira na to koliko su zahtevi bili visoki ili čak nerazumni, uvek bi ih premašila. Ponašala se, zapravo, kao svaka druga zaposlenica: bila je poslušna, nije postavljala pitanja I bila je odlična u poslu za koji je bila plaćana. Zatim je dala ostavku, dajući smešan razlog koji bi ukratko značio da joj se on ne dopada I da ne želi više da radi za njega. U tom trenutku, nakon pet meseci provedenih u njegovom domu, preobrazila se ispred njegovih očiju u nekoga koga on nije poznavao ranije, nekoga ko je doveo u pitanje njegovu poziciju, njegovu titulu I njega samog, nekoga ko je uvek bio tu, ali skriven iza maske ravnodušnosti I bezličnosti, nošene radi dobrobiti posla. Kada je naišla prva prilika da napusti posao, ona ju je zgrabila. Bio je prisiljen da iskoristi svu svoju genijalnost kako bi je zadržao na poslu što duže je mogao. Zbog čega? Zato što joj se on nije dopadao. Ali sviđao joj se sasvim dovoljno dok ju je držao u naručju. Sviđao joj se dovoljno da bi ga poljubila I uživala u tome jednako koliko I on. Anthony je bio svestan da mu se ona dopada. Više nego što bi trebalo. Želeo ju je više nego ijednu ženu pre, što mu je I bilo neobično, s obzirom

147


Kraljevstvo snova

na njegove prve utiske o njoj. Nije je dobro procenio, a sada je uzrupirala njegove misli svaki put kada bi spustio gard. Prokletstvo i čast. Zašto nije iskoristio priliku da je ima kada je mogao? Bar bi njegove fantazije o vođenju ljubavi s njom prestale da budu njegova konstantna opsesija koja ga je odvlačila od posla. Zurio je u fresku koja je bila izložena na stolu ispred njega, pogleda fiksiranog na činiju sa grožđem, čija je bleda boja bila više nalik na boju lavande nego na ljubičastu. Udario je šakom od sto. “Đavo ga odneo!” “Zvao si me?” muški glas se začuo sa vrata. Anthony je prepoznao taj glas I pre nego što se okrenuo. “Dylan Moore,” rekao je, uzdahnuvši duboko, zahvalan na ometanju, dok je prebacivao svoj pogled sa slike na zidu na čoveka koji je ulazio u sobu. “Ti ovo zoveš muzejem, Tremore?” reče Dylan, razgledajući. “Više liči na mauzolej, sa svim ovim kamenim zidovima I statuama. Vi, bogovi, imate čak I sarkofag.” “Vidim da još nisi skratio kosu,” prokomentarisa Anthony, uspravljajući se nad stolom. “Koliko dugo će još da traje ta pobuna protiv modernog sveta?” Njegov prijatelj se široko osmehnu. “Nisam još odlučio. Moj sluga drami oko toga svaki dan. Plašim se da će da me onesvesti jedne noći kako bi makaze odradile svoje. Ali, odlučan sam u tome da u modu vratim dugu kosu kod muškaraca. Svega mu, Tremore, londonski kicoši trebaju nekoga na koga će da se ugledaju.”

Dylan nije bio kicoš. Kada je tek upoznao najpoznatijeg kompozitora Engleske, bio je siguran da velika većina ljudi ne bi mogla da zucne ništa više od mucavog “Kako - ste”, jer je njegov izgled uvek bio pomalo šokantan. Tako je želeo da izgleda. Bio je visok skoro kao Anthony. Njegova gusta crna kosa spuštala se u valovima niz njegova ramena I uvek je bila razbarušena, kao da je tek ustao iz kreveta. Njegove oči su bile takođe crne, tako crne da su zenice bile nevidljive crne toliko mnogo da je jednom prilikom Lady Jersey izjavila da je on Mephistopeles. To poređenje mu je savršeno pristajalo. Njegove obrve su bile iskrivljene tako da je izgledao uvek pomalo podrugljivo, a njegova usta su odavala mrzovolju. Imao je šarm anđela I sreću đavola po kom ga je Lady Jersey nazvala.

148


Kraljevstvo snova

Prijalo mu je to poređenje, pa je negovao izgled Mephistophelesa uvek obučen u crno, kakva god da je bila prilika, a efekat toga ga je silno zabavljao. Njegov ogrtač koji mu je bio do članaka sa svojim svilenim, zlatnim odsjajem bio je poznat svima u društvu, kao I njegovo ponašanje, koje je iz godine u godinu bivalo sve razuzdanije. Dylan je bio divlji, ozloglašen I uvek pozvan na svaku bitniju zabavu. Takođe, on je bio autor najizvanrednije muzike koju je Anthony ikada čuo. Bili su prijatelji još od Cambridgea. “Dakle, čime ti izazivaš đavola, Tremore? Poslom, pretpostavljam, s obzirom da je to jedino čime se baviš.” Dylan nikada nije mogao dugo da izdrži na jednom mestu, pa je tako počeo da kruži po sobi, razgledajući izložene predmete. “Ili možda idejom stavljanja vojvodskih smaragda na vrat neke ljupke dame u koja te je proklela?” “Zar ništa u mom životu ne može da ostane tajno?” upita Anthony sa ogorčenim uzdahom. “Koliko daleko su otišle spekulacije?” “Najnovija lista potencijalnih budućih vojvotkinja je bila izložena u jednim društvenim novinama pre samo nedelju dana. Šta ste očekivali, dragi prijatelju? Da možete da pronesete smaragde kroz Bond Street a da niko ne primeti?” “Kako glupvao od mene, znam.” “Veoma.” Složi se Dylan, zastajući kako bi ga pogledao kroz par visokih mermernih statua. Podigao je obrvu. “Dobro, čoveče. Mogu li da znam identitet dame?” “Lady Sarah Monforth.” Njegov prijatelj ispustio je zvuk neverovanja, prevrnuvši očima dok se kretao oko statua, zastajući kraj stola sa bronzanim I gvozdenim oružjem. “Šališ se sa mnom, Tremore. Recite mi istinu.” “Naprotiv, krajnje sam iskren. Kako god, ona je u Parizu sve do Sretenja, tako da je još nisam zaprosio, pa Vas molim da ovo čuvate za sebe.” “Previše sam uznemiren da bih uradio drugačije. Zašto bi, zaboga, Vi, od svih muškaraca, odlučili da se vežete za nekog ko je tako smušen?” “To je veoma poželjan savez.” “Ne sumnjam. Njeno ime je bilo prvo na listi.” Dylan je podigao bronzani nož I proučavao ga na momenat, a zatim ga vratio na sto. “Pošto sam upoznat sa činjenicom da ti prezireš brak jednako kao I ja, pretpostavljam da ovo radiš isključivo zbog naslednika.”

149


Kraljevstvo snova

Anthony se lagano nervirao. Nije mu trebalo mešanje prijatelja u njegove afere. “Na šta misliš tačno?” Dylan je podigao pogled koji se sreo sa Anthonyjevim. “Moraćeš da je odvedeš u krevet,” odgovorio je, zvučeći zapanjeno. „Lady Sarah je jedna od onih prelepih žena koje nemaju ni naznaku zavodljivosti.” “Govoriš kao pravi hedonista. Ja stupam u razuman brak.” Dylanov smeh je odzvanjao o zasvođen plafon iznad njih. “Gospode, Tremore, voleo bih da mogu biti ti. Držiš se pod kontrolom, disciplinovano, tako odlučno kao da je sve uvek onako kako želiš. Pretpostavljam da si već obavestio Boga da zahtevaš minimum tri sina kako bi osigurali produženje porodice Tremore?!” Anthony je bio savršeno upoznat sa Dylanovom zajedljivošću, pa se nije dao isprovocirati. „Drago mi je što te vidim, dragi prijatelju.“ „Takođe, moram priznati. Uvek se dobro zabavimo kad god si u gradu. Šta ćemo raditi ovaj put? Mogli bismo da idemo u Seven Dials i pušimo opijum. Probao sam pre nekoliko dana, a to iskustvo je prosto neopisivo. Biću inspirisan time dovoljno da napišem nekoliko koncerata.“ Anthony je pretpostavio da Dylan verovatno i jeste pušio opijum u Seven Dialsu. To bi bilo taman onoliko uzbuđenja koliko je bilo potrebno Dylanu. Uvek bi radio takve stvari. „Možda bismo mogli u pohode na brodele, Tremore, s obzirom na to da nisi bio mnogo iracionalan pa se recimo zaljubio u glumicu ili pobegao sa ćerkom dimnjačara, za sve ovo vreme koliko se nismo videli?! Na kraju krajeva, ti ćeš se uskoro oženiti ženom koja je jednako senzualna kao i ova kreatura ovde.“, pokazujući na mermernu statuu pored sebe. „Dakle, hoćemo li u nemoralne pohode noćas?“ Za trenutak, Anthony je oklevao. Možda je odnos sa nekom od londonskih prostitutki bio baš ono što mu je trebalo kako bi se rešio napete, gladne potrebe koja je jurila njegovim telom. Osim toga, ako je i bio zaveden, neka od žena sumnjivog morala bi ga mogla izlečiti za manje od pola sata. „Zavodljiva ideja, Moore,“ priznade on svom prijatelju, „ali ne mogu. Imam još jedan sastanak.“ „Nemojte da ste takva dosada. Pokušavao sam da radim na novoj operi, a nisam osetio ženu najmanje sedmicu dana.“ Anthonyjeva ruka je dotakla ivicu freske koja je ležala na stolu i spustio lice kako bi bolje ispitao činiju sa voćem. Zatvorio je oči i ponovo osetio miris 150


Kraljevstvo snova

gardenije. Svoj omiljeni, bio je svestan. „Tako dugo?“, upita, udaljavajući se od stola. „Koji drugi sastanak je u pitanju? Monforth i njegova porodica su na rezidenciji u Hertfordshireu, pretpostavljam, a ne u Londonu.“ Zastao je kao da razmišlja o mogućnostima, a zatim se nasmeši. „Ah, ljupka Marguerite, pretpostavljam?“ Te reči kao da su povratile Anthonyja, jer je shvatio da nije video svoju ljubavnicu preko osam meseci. Gospode, nije čak ni mislio o njoj. „Ne viđam se sa Marguerite,“reče, usput razmišljajući kako bi mogao, da dovede u red bar mali deo svog rastresenog uma, ali to nije moglo biti večeras. „Sastajem se sa članovima Antikvarnog društva na večeri. Tiče se poslovnih diskusija vezanih za muzej. Da li bi nam se možda pridružili? Siguran sam da nisi nikad video ništa slično. Dozvoliću ti da prisustvuješ ako mi obećaš da nećeš činiti ništa nečuveno, poput recitovanja nevaljalih stihova za stolom.“ Dylan se zgrozi. „Da sedim i pijem sa skupinom beživotnih, starih arheologa i da se ponašam? Ne bih rekao. Radije bih bio šiban na javnom trgu ili ispijao bljutavu limunadu sa blesavim devojkama u Almacku.“ „Ali, ne možeš. Zabranjeno ti je. Lady Amelia, dve godine ranije. Sećate se?“ „A, da, Lady Amelia. Zaboravio sam na to.“ Dylanovo odbijanje da oženi Lady Ameliu Snowden nakon što ju je poljubio tokom valcera pred preko stotinu ljudi je potaklo Lady Jersey i ostale dame Almanacka da mu zabrane ulazak u tu uglednu instituciju dok god živi. Dylan ne bi smeo da se igra sa tim. „Jedino zato što te je Lady Amelia ošamarila, njena reputacija je sačuvana,“ istakao je Anthony. „Taj poljubac bi je uništio u suprotnom.“ „Rekao sam joj da me udari. Nije bilo mesta za ništa drugo. Svi su zurili u nas.“ Dylan se odmaknuo od statue i krenuo ka vratima, dok je kraj njegovog ogrtača vijorio uz obrise svile boje zlata tik iznad njegovih đonova. „Ako već nećeš izaći sa mnom i juriti za podsuknjama, moraću da se zauzmem za sebe. Večeras ću u pozorište. Abigail Williams igra u Suparnicima. Skočiću sa sedišta i odvući je sa pozornice.“ „Stvarno, Moore,“ viknu Anthony za svojim prijateljem, „Zar ne misliš da je malo previše ove šarade u kojoj si ti ludi umetnik?“ „Šarada?“, upita Dylan, zastajući na vratima kako bi ga pogledao, sa čudnim osmehom na licu. „Često se pitam. Kontaktiraj me, Tremore, kada poželiš da radiš nešto zabavno.“ 151


Kraljevstvo snova

Anthony je posmatrao svog prijatelja kako nestaje kroz vrata, pa odmahnu glavom. Dylan je bio talentovan, brilijantan čovek, ali se činilo kao da iz meseca u mesec sve više gubi razum. Nije bio isti otkako se desio onaj pad u Hyde Parku, pre tri godine. Odagnao je misli sa Dylana i pogledao opet u fresku koja je stajala pred njim. Prelazio je prstima preko vijugave pukotine duž izbledelog grožđa, tanke kao vlas kose pukotina koja je bila restaurirana preciznom, brižljivom veštinom. Nikada nije želeo nešto toliko, da bi ga gubitak tog istog dovelo do granica razuma. Nikada. Povukao je ruku sa slike. Kada napusti London, otićiće u Hertfordshire da vidi Sarah. Bilo je vreme da se ozvaniče zaruke. „Ne, ne,“ reče Elizabeth, smejući se dok je držala Daphne za ramena da bi je okrenula. „Pogrešan korak.“ „I ja mislim da jeste,“ priznade Daphne, smejući se takođe. „Oh, Gospode, nikada neću biti vešta u izvođenju ovih kvadrila,“ dodade dok je nastavljala s plesom, koncentrišući se na figure i pokrete koje joj je Anthony pokazao. Muziku su činile tri violine smeštene u uglu, umesto malene muzičke kutije, partner joj je bila Elizabeth a ne Anthony a drugi parovi više nisu bili imaginarni. Dvadeset i dve devojke koje su uzimale časove kretale su se sa njima u ritmu folklora. Iako je nekada bila užasnuta pomišlju da bi plesne korake mogla da uči pred ljudima, časovi sa Anthonyjem su joj dali dovoljno samopouzdanja, bar toliko da je sada mogla da se smeje sama sebi kada bi napravila neku grešku. Kada je, pre tri sedmice pred Elizabeth pomenula nedostatak umešnosti u folkloru i svoju želju za vežbom, devojka je insistirala da nekoliko narednih četvrtaka provedu vežbajući. „Ne obeshrabrujte se, Daphne,“ Lady Fitzhugh joj doviknu sa svoje stolice smeštene uz zid, kada se Daphne opet pogrešno okrenula. „Da biste dobro plesali, potrebna vam je vežba. Anne i Elizabeth su počele da uzimaju časove baš u ovim prostorijama kada su imale po 10 godina. Ide Vam sasvim solidno, draga.“ „Istina je, znate,“ reče Elizabeth dok su se poravnale sa ostalim devojkama pre novog plesa. „Pre nego nam se pridružite u Londonu, bićete poprilično spremni. Plešete bolje nego što mislite.“ Anthony je rekao to isto, ali kretanje utvrđenim koracima sa ostalima činilo joj je njene greške mnogo vidljivijima. Čudno, nije joj bilo važno toliko kao pre. Anthony joj je pomogao da stekne malo samopouzdanja. 152


Kraljevstvo snova

Nije želela da misli o Anthonyju, pa se naterala da kaže nešto. „Datum Vašeg odlaska je i dalje dan nakon Bogojavljenja?“, upitala je dok su se njena i Elizabethina ruka zvučno spojile da bi se zatim okrenule u moulinetu. „Da, a ja sam i dalje uzbuđena zbog odlaska. Sama pomisao da ćete Vi već biti tamo kada stignemo. Oh, Daphne, provešćemo se sjajno!“ Daphne je pokušala da prizove isti entuzijazam zbog odlaska u London koji je imala Elizabeth, ali nije joj uspevalo. Dok su se kretale preko podijuma sa ostalima, pokušala je da se koncentriše na korake, ali njen um ju je tvrdoglavo vraćao na misli o njenom omiljenom plesnom partneru. Bio je odsutan skoro već mesec dana, a i dalje nije bilo reči o njegovom povratku. Možda se neće ni vratiti dok ona ne napusti kuću. Svaki dan bi mogao da donese sa sobom vesti o veridbi. Možda ga nikada više neće videti. Pre tri meseca, bila bi potpuno srećna zbog odlaska. Sada, osećala se poprilično nesigurno kada se radilo o toj temi. Pokušala je da zaboravi one strasne trenutke koji su se odigrali među njima, ali nije mogla. Zaokupljala se poslom, provodila je nedelje i četvrtke sa Fitzhughovima, a Elizabeth joj je pomogla da izabere nekoliko novih haljina kod gospođe Avery, koje će poneti u London. Trudila se da bude zauzeta dok god je bila budna, ali Anthony bi se uvukao u njene misli kad god bi uzela neki predmet na poslu, svaki put kada bi došla u dvoranu na časove plesa, uvek kada bi šetala po kiši. Nekako, uprkos svim pokušajima da ga zaboravi, nije mogla da zadrži neprijateljski stav. Nekim čudom, tokom dvanaest sedmica koje su prošle otkad je prvi put predala svoju ostavku, njen ranjeni ponos je bio izlečen. Nekako, uzajamno drugarstvo se pojavilo među njima dok su plesali, flertovali i smejali se. Nekako, učinio je da se ona oseća lepom i zanimljivom kada bi je pitao o njenim putovanjima ili je dodirivao. Nekako, čak joj je postao prijatelj. Ali, imati prijatelja koji je mogao da zapali vatru poljupcem bila je itekako opasna stvar. Pogotovo kada je taj prijatelj Vojvoda koji je imao nameru da oženi nekakvu Lady Sarah, ženu koja će bez sumnje biti savršeno dobra u ulozi Vojvotkinje. Anthony je sedeo pored puta u svojoj kočiji, gledajući u kišom isprane kamene zidove i osvetljene prozore Monforth Housea u daljini, ali nije naredio svom kočijašu da prođe kroz kapije. Ostao je tako preko jednog sata, slušajući kako nežne pahulje udaraju o krov kočije tog maglovitog, gladnog decembarskog popodneva. 153


Kraljevstvo snova

Mislio je o Sarah, o njenoj neverovatnoj lepotu, njenom povodljivom srcu i njenom razumevanju obaveza i dužnosti koje će doći sa titulom Vojvotkinje. Biće savršena u toj ulozi. Dylan je bio u pravu, naravno. U njoj nije bilo ni zrno senzualnosti. Anthony ju je poljubio dvaput i bio je svestan da kada bi tražio od nje bilo šta što je bilo više od zurenja u plafon dovelo bi je do zgražanja a on bi bio muž - varvarin. Zato su oženjeni muškarci, kao i oni slobodni, imali ljubavnice. Pomislio je nakratko o Marguerite. Niti jednom tokom svoje posete Londonu nije je video i nije mogao da shvati zašto, jer je njegovo telo bilo ludo od žudnje i očajne potrebe. Mislio je o svojim obavezama. Da se dobro oženi, da dobije bar jednog sina, da osigura svojim potomcima budućnost što može više, bile su njegove osnovne dužnosti. Odlagao ih je što je duže mogao. Mislio je o dodatnim pogodnostima koje će markizova ćerka dodati njegovim naslednicima, o vezama koje će oboje steći zbog svog braka i o svim ostalim razlozima zbog kojih je dobro oženiti Sarah. Prihvatiće ga. Nema sumnje. Zaveti će biti jedva izgovoreni a ona će nositi smaragde porodice Tremore oko vrata i na glavi. Ona je bila baš onakva vrsta žene kakvu jedan vojvoda treba da ima, takva koja nikad neće tražiti od njega da je voli i da deli svoja osećanja. Sedeo je tako sve dok se sumrak nije spustio nad Monforth House, a teret njegovog položaja ga je gušio više nego ikad pre. Slušao je bubnjanje ledene vode o krov i dalje ne shvatajući zašto bi iko stajao na kiši - iako je bio avgust - i zapravo uživao u tome. Pao je mrak. Anthony je naredio svom kočijašu da okrene kočije i da se vrate u London, a da sam sebe pritom uopšte nije razumeo.

154


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 19 Daphne se zarekla da neće brojati dane od Anthonijevog odlaska i to je i održala. Nije gledala kroz prozor svaki put kada bi čula točkove kočije da prolazi kraj antike. Nije pitala gosp. Benningtona da li ima vesti kada se vojvoda vraća. Nije prilazila severnom krilu kuće,ni staklenoj bašti. Ništa od toga nije sprečilo da joj nedostaje on, njihovi verbalni dueli i ponoćni plesovi, pogađanje i poljupci. Stalno je podsećala sebe da nema koristi da joj nedostaje jer ona uskoro odlazi. Neprestano je u sebi ponavljala pogrdne reči kojima ju je opisao kao protiv otrov nedostajanju koje je za njim osećala ali nije vredelo. Te reči su prestale da bude ljutnju u njoj. Odlučna da joj više ne nedostaje, Daphne se bacila na posao. Skladište u antici je imalo dosta artefakta na kojima treba raditi, a uspela je i da prisustvuje na dvema zabavama sa Fitzhugs devojkama i uvek je bilo dovoljno knjiga za čitanje da joj okupiraju ostatak vremena - knjige o plemstvu, časopisi o najnovijoj modi, studije o Engleskoj politici, čak i tekst iz lokalne biblioteke šta mlada dama mora da zna ako želi da bude guvernanta. Ali je pomno izbegavala društvene novine, nije želela da čita nagađanja o Anthoniju i njegovoj nevesti. Po Anthonijevom naređenju,upravnik štala je naučio da jaše. S obzirom na svoje iskustvo sa kamilama trebalo joj je samo par dana da usavrši jahanje, mada je damsko sedlo smatrala smešnim. Sezona praznika je stigla. Gosp. I gospođa Bennington su otišli kod svog nećaka u Wiltshire, a lady Fitzhugs je pozvala Daphne da sa njima prisustvuje prazničkim zabavama u Long Meadows. Ona je pristala i pisala Violi da će ostati u Hampshire-u još par dana. Nikada nije iskusila pravi engleski Božić i mogućnost odlaska na prazničke zabave sa Fitzhugsima joj se sviđala. Postala je veoma bliska sa Fitzhugs porodicom zadnjih par meseci i oni su počeli da je tretiraju kao jednu od svojih. Za svoj prvi Božić Daphne je jela hranu toliko egzotičnu njoj koliko je bila obična njenim domaćinima. Imala je sumnje u vezi pečene veprove glave, ali je obožavala puding od šljiva, slatki sos od putera sa rumom, Božićno duh koji se svuda osećao. Benningtonovi su se vratili na vreme da joj požele srećne praznike i da se pozdrave sa njom. Gosp. Cox joj je isplatio petstotina funti po dogovoru. Do petog januara postalo je jasno da više nema razloga da ostane. Bilo je vreme za odlazak. 155


Kraljevstvo snova

Kada je lady Fitzhugs čula da Daphne namerava da krene za London sledećeg dana, sama , poštanskim kolima, bila je užasnuta. Insistirala je da Daphne ostane da proslave Dvanaestu noć u Long Meadows, a zatim da krene ,nakon par dana, sa njima kočijom, jer su i oni išli za London i lako su je mogli odbaciti do Chiswicka. Daphne je prihvatila njihovu ponudu. Veče u oči dvanaeste noći se Anthony vratio. Bila je u antici, pokušavajući da reparira jedan veoma vredan artefakt, deo Samarianske grnčarije. Sastavljanje rasutih komadića mozaika preko vaze joj je oduzelo ceo dan i veči deo večeri. Bila je skoro ponoć kada je zalepila poslednji komadić i upisala vazu u katalog uz skicu i belešku Okrugla vaza, prosta grnčarija, Samarianskog porekla, sa tamno crvenom glazurom i naslikanim ornamentima, Hadrianic, drugi vek, Vila druscus Aerelius, Wychwood, Hampshire. 1831. Daphne se zagledala u skicu. Ovo je bio poslednji artefakt iz Anthonijeve rimske vile koji će restaurisati. Možda će ga videti u Londonu, možda će ga posetiti u muzeju, ali ova vaza je predstavljala kraj njenog rada u Tremore Hallu i ona je odjednom osetila kako je preplavljuje osećanje žalosti i napuštenosti. Gledajući u budućnost čekale su je uzbudljive mogućnosti, ali sa Anthonijem u njenim mislima nije uspevala da se tome raduje. Očajnička zaljubljenost koju je jednom osećala za njim je davno nestala, ali ju je zamenilo drugo osećanje,osećanje poštovanja i prijateljstva. Želja takođe bila prisutna,ali ona ga je želela oduvek. Želja koja je činila da se topi na pomisao njega bez košulje, ili kako su snažne njegove ruke bile dok ju je držao, ili kako su opijajući njegovi poljupci bili. Bolelo je da razmišlja o tim osećanjima, bolelo je toliko da je osećala taj bol kao kamen na duši. Vreme koje su proveli zajedno, radeći jedno pored drugog, plešući, praveći piknik, pogađajući se za vreme, sve to je bilo posebno i divno, i misao na njen neminovni odlazak bila je više nego što može podneti. Suze su zamaglile stakla njenih naočara i ona ih žurno obrisa maramicom. Zaklela se da nikada više neće plakati zbog njega i to je nameravala da ispuni. Vatra u peći je izgorela do pepela i žara, i Daphne shvati koliko je hladno postalo u antici. Brzo je mrdala prstima osećajući trnce u njima od celodnevnog rada i hladnoće u sobi. Zatim opusti ramena i protrlja umorne oči prstima pomerajući naočare. Prsti su joj bili ledeni i prijali su njenim očima. Zevnula je ,razmišljajući koliko je kasno. Trebalo bi da se vrati u kuću i pripremi za spavanje jer rano ujutru kreće sa Fitzhugsima. Vrata se otvoriše. Daphne podiže pogled dok je ledeni vetar uleteo u antiku gaseći sveće i rasplamsvajući skoro zagaslu vatru. Vatra je gorela dovoljno dugo da 156


Kraljevstvo snova

vidi ko se nalazi na vratima antike pre nego što se opet pretvorila u žar. To je bio on, nepogrešivo je prepoznala njegovu siluetu, zid koji su činila njegova široka ramena naspram svetlosti srebrne zimske mesečine u pozadini. Mesečevi zraci su se igrali njegovom senkom praveći različite oblike na kamenom podu antike ispred njega. „Video sam da ste ovde.“ Zastao je ,oštro izdahnuo, zatim dodao zagonetno. „Kao i svugde gde bih otišao.“ Daphne pročisti grlo. „Vratili ste se.“ Tako glupa i očigledna stvar za reći ali njen um nije mogao da smisli ništa više od toga. Ona se podiže na noge dok je on ulazio i obgrli se rukama,štiteći se od ledenog vetra koji je sa njim ušao. On zatvori vrata i nasloni se na njih, lice i telo su mu ostali skriveni u tami. „I još uvek ste ovde“, reče umorno. „Nisam mislio da ćete biti.Dvadeset i treći decembar je trebao da bude Vaš poslednji dan.“ Ona shvati da nije čak ni imao nameru da se vrati da bi se pozdravio sa njom. Daphne zaledi sva svoja osećanja,veže ih u čvrst čvor i prikupi sav svoj ponos. „Odlazim za Long Meadows sutra, tamo ću provesti dvanaestu noć a zatim će me Fitzhugsi povesti do doma Vaše sestre u Chiswicku na svom putu ka Londonu.“ Nije odgovorio i kako je rasla tišina tako su bujale i njene emocije. „Šta? Nema pokušaja da me naterate da ostanem,Vaša milosti? Nema priča o našem prijateljstvu i mojim prelepim očima?“ Njen glas puče. „Nema zbogom i lepih želja za vernog člana Vašeg osoblja?“ Odgurnuo se od vrata i krenuo ka njoj, sav u sivim senkama i tami. „Gospode, Daphne ,šta misliš?“ Zahtevao je dok je obilazio sto i stajao ispred nje. „Da sam sačinjen od kamena?“ „Zar to nije ono što Vi mislite o meni?“ Okrenula se da ga zaobiđe ali joj on nije dozvolio. Njegova ruka joj se spusti na rame dok je drugom sklanjao zalutali pramen kose sa njenog lica. „Ne,ne kamen.“ Rekao je prbližavajući se njenim leđima. „Mislim da ste kao tartuf.“ „Hvala što me poredite sa pečurkom.“ Daphne reče spuštajući ruke i pokušavajući da se odmakne. On spusti i drugu ruku na njeno rame , onemogućavajući joj da se pomeri, a njegov smeh je odaslao vruć vazduh duž jedne strane njenog lica. „Ne mislim na povrće“,on reče ljubeći joj obraz. „Mislim na čokoladni tartuf, mešavina slatkih 157


Kraljevstvo snova

,mekih,predivnih sastojaka skrivenih unutar čvrstog pakovanja.“On spusti svoje ruke niz njena rame i uhvati joj prste. „ Smrznut tartuf,bojim se, tvoje ruke su kao led.“ Toplota koja je isijavala iz njegovog tela je grejala,a li je ona želela da joj bude hladno. „Dopusti mi da te ugrejem.“ Pusti joj šake i okrenu je ka sebi. Pruži ruku i skinu joj naočare, savi ih i spakova u dzep njene kecelje. Obuhvati joj lice šakama, nagnu glavu da je poljubi ali ona okrenu lice na drugu stranu. „Pokušavao sam da se udaljim“ ,reče spuštajući poljupce duž njenih usana, obraza , čela ,brade. „Jer sam znao ako dođem da se pozdravim da neću uspeti da ti odolim. Daphne bila si kao senka koja me je pratila tokom ovih šest nedelja, i gde god da sam otišao, šta god da sam radio ja bih te video. Nisam od kamena, ja sam samo čovek i Bog mi pomogao ne mogu da prestanem da te želim! Nemoj me više mučiti.“ Njegov jezik je milovao njene usne. „Poljubi me....“ Njene usne se razdvojiše i ona sklopi oči i ispusti jecaj u njegova usta. Tako dugo, bio je daleko od nje tako dugo da je zamalo zaboravila osećaj njegovih usana na svojima. Zgrabila je njegov plašt rukama i privukla ga bliže. U odgovor on je produbio poljubac, pustošeći je svojim jezikom. Zagrlila ga je jednom rukom dok je prte druge uvukla u njegovu tamnu,gustu kosu. On prekide poljubac i udalji se da joj vidi lice, odlučan izraz na njegovom licu obasjavala je mesečina. „Reci moje ime“ naredi joj, spuštajući ruke da odveže kecelju. Vukao je po dve mašne odjednom, žureći. „Anthony.“ „Prestani da mi naređuješ, vojvodo,“ ona reče, podižući se na prste da dohvati njegove usne. „Nemoj da sve upropastiš.“ Povukao je delove kecelje preko njene glave i bacio na sto iza njih. Čula je zvuk razbijanja i shvatila da je upravo uništio neprocenjivu antičku vazu. Ceo dan njenog rada je nestao. Počela je da se smeje uz njegova usta. „Razbio si je!“ „Šta je to bilo?“ Upita prekidajući poljubac, dok je spuštao lice u pregib njenog vrata. „Samarianska vaza“, ona uzdahnu, „neprocenjiva“. On iskida trake koje su držale njegov plašt i teški materijal pade na pod. „Žaliću za njom sutra“. On pritisnu usne na njen vrat. „Reci.“

158


Kraljevstvo snova

Daphne pređe rukama duž njegovih grudi, prateći oblik tvrdih mišića ispod odeće, ponovo osećajući uzbuđenje kao pri svakoj njihovoj nagodbi. „A ako to kažem, šta ću dobiti za uzvrat, Vaša milosti?“ „Šta želiš?“ Ona pomisli na erotsku fresku koju je videla, čovek i žena, njegove ruke na njenim grudima, njihova tela zaključana zajedno, i shvatila je da je došlo vreme da bude iskrena sa svojim željama i osećanjima. „Istu stvar kao i ti“, odgovori i krenu da razvezuje njegovu kravatu,ali njeni neiskusni prsti nisu mogli da razlabave čvrsto vezan čvor. „Pusti mene.“ On brzo razveza kravatu i baci je na pod, zatim skinu kaput i izvuče košulju iz pantalona. Daphne je zurila u njega. Ovo je bilo drugačije nego kad ga je gledala kroz dvogled. Pružila je ruku da ga dotakne i našla da je topao ispod odeće. Njegovi mišići su bili tvrdi kao kamen ali topli. Nije se pomerao ali je mogla da oseti njegov pogled dok ga je proučavala na srebrnoj svetlosti meseca, prstima je pratila svaku liniju duž njegovih mišića kao što je olovkom često crtala njegovo telo. Položila je dlan na mišiće njegovog stomaka i nagnula se da poljubi kožu ispod klučne kosti. On je zastenjao i zgrabio joj zglob. “Dosta“,reče, „izgovori moje ime sada!“ Nije želela. Čudno ali to joj je bilo previše intimno, iako je poljubila njegove gole grudi izgovaranje njegovog imena naglas bi probudilo sva ona osećanja koja je zakopala u sebi. Ovo nije bila maštarija kojoj se prepuštala dok bi ga gledala kroz dvogled. Ovo je bilo stvarno, a osećaji koji su joj sada kolali telom bili su vezani za želju, a ne ljubav, ne privrženost. Njeno telo je čeznulo za njim. Podigla je pogled do njegovih očiju, bez reči uzela mu je ruku i prinela je svojim grudima. Anthony obuhvati šakom njene grudi i ona ispusti iznenađen uzdah zbog slatkog osećanja uzbuđenja koje se proširilo od mesta dodira kroz njeno telo kao vreo med. Dlanom ruke Anthony je gnječio,mazio i oblikovao njene grudi i vrelina koja je ostajala posle njegovog dodira je činila da njeno telo vapi za još. Izvila je leđa u luk i besramno tražila više. Ali nije dobila. On se odmaknu ali pre nego što je stigla da se pobuni zbog toga, oseti kako njegove ruke otkopčavaju njenu haljinu. Kada je otkopčao, Anthony rastvori krajeve i spusti ih niz njena ramena spuštajući poljupce niz njen vrat do ivice njene podkošulje. „Moje ime“,njegov dah je bio vreo uz njenu kožu, “izgovori ga.“

159


Kraljevstvo snova

Znala da su se upravo upustili u najintimniji čin koji može postojati između muškarca i žene, ali se ipak nije mogla naterati da izgovori njegovo ime. Odmahnula je glavom i spustila ruke na njegove kukove, privlačeći ga bliže. Prevlačio je prstima duž ivice njene izložene kože na grudima i Daphne zastenja hvatajući se čvrsto za ivicu stola iza sebe jer su joj kolena postala slaba. Svukao joj je gornji deo haljine i krenuo da otkopčava podkošulju, otkrivajući njene pune grudi dodiru hladnog vazduha a zatim ih prekrivajući svojim toplim šakama. Daphne je mogla da čuje sebe kako uzdiše dok je on oblikovao njene grudi svojim rukama, svaki nežan dodir njegovih prstiju činio je da gori od potrebe, potrebe koja je terala njeno telo da bude bliže njegovom. Ljuljala je svoje kukove ka njegovim butinama u praiskonskom ritmu i taj dodir je slao trnce uzbuđenja kroz njeno telo. Taj kontak kao da je zapalio nešto u njemu, brzo je uklonio ostatke njene haljine sa njenih ramena zatim uhvatio šakama njene suknje i podsuknje i povukao ih na gore do njenog struka. Od hladnoće naježila joj se koža na butinama iznad ivice čarapa i dodir njegovih dlanova osećala je kao vatru dok je podizao na sto iza njih. Osećala je oblik njegovog penisa, tvrd i potpuno uzbuđen uz njena kolena dok je prstima klizio niz osetljivu kožu unutrašnjeg dela njenih butina. „Da,da...“ Uzdisala je umesto njegovog imena naslanjajući se pozadi na rukama i izvijajući grudi ka njemu, njegov dodir lagan poput pera terao je njene kukove da se trzaju. Hrapava površina stola delovala joj je kao saten ispod nje, haljina joj je visila sa ramena,urezujući ivice u njenu kožu,ali ona nije marila. On se nagnu otkopčavajući joj haljinu do kraja i sklanjajući podkošulju. Poljubio joj je stomak, spuštajući vrele ,vlažne poljupce ka njenom pupku, prstima se spuštao sve niže i niže dok je nije dodirnuo na mestu koje nije mogla ni da imenuje, svakim dodirom šaljući brojne senzacije neverevatnog zadovoljstva kroz nju. I on je to znao, znao je i bolje od nje šta želi jer je mučio sa svakim odlučnim dodirom. „Reci moje ime.“Disao je teško uz njenu kožu. „Izgovori ga Daphne. Sada.“ Dodirnuo ju je palcem i ti mali dodiri su otključali nešto u njoj oslobađajući sva osećanja i želje koje je potiskivala i skrivala od prvog trenutka kada ga je videla. Snagom reke koja probija branu čisto, neverovatno zadovoljstvo je jurilo kroz nju i ona više nije mogla da se suzdržava da mu ne pruži ono što želi. „Anthony“ ,jecala je, „Oh, molim te, oh, da, da....“ Čuo je svoje ime u moru nekoherentnih zvukova koje je ispuštala,molbi, jauka ,uzdaha i stenjanja koje mu 160


Kraljevstvo snova

je jasnije nego bilo kakve reči govorilo šta joj njegov dodir čini. Bože, bila je tako slatka. Tako,jako slatka. Anthoni je dodirivao dok nije svršila i po drugi put,a zatim se smestio između njenih butina. Imao je utisak da ako bi se suzdržavao još malo da bi eksplodirao. Otkinuo je pojas svojih pantalona i sa opsesivnom žurbom krenuo da otkopčava dugmad, zatim joj je prišao šireći njene butine još jače. „Daphne...“ Pozva je dok je stavljao ruke oko njenih ramena postavljajući je u sedeći položaj. Ona skliznu do ivice stola i osećaj nje, vlažne i tople na vrhu njegovog penisa oterao je svaku misao iz njegove glave osim želje da je poseduje u potpunosti. Sa jednim snažnim trzajem ušao je u nju do kraja. Daphne zajeca i znao je da ju je povredio. Umirio se ali ona ga je zagrlila rukama oko vrata i čvrsto stegla butinama omogućujući mu da dublje uđe i on je izgubio svaku mrvu kontrole. Dodirivao joj je grudi,spuštao poljupce po licu i mrmljao reči ne bi li je uzbudio što više i sam ne shvatajući šta joj priča dok je ulazio u nju iznova i iznova gurajući sebe do ivice svesti. Kada je svršio, pao je preko te ivice u blještavo belu vrelinu čistog zadovoljstva Tek kasnije, dok su ležali na stolu, sa jednom rukom obavijenom oko nje, a drugom postavljenom kao jastuk ispod njene glave, dok ih je njegov plašt prekrivao, a on je svojim telom štitio od hladnoće, tek tada je došao sebi, podsećajući sebe na neizbežne posledice onoga što je upravo uradio.

161


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 20 Daphne je osetila kad je ustao i otvorila oči. Svetlost zore koja je ulazila kroz prozor omogućili su joj da ga vidi kako stoji pored stola ,leđima okrenut njoj. Podigla se na laktove i zurila u njegova gola leđa. Bio je toliko blizu da joj nisu trebale naočare da bi ga videla,toliko blizu da je mogla da ga dotakne. Kako su mu bila široka ramena, mislila je i kako se sužavaju u kukove uže od njenih. Od prvog trenutka kada ga je videla na iskopavanju, shvatila je kako dojmiv prizor može biti muškarac bez košulje. Takva snaga, a ipak on ju je držao tako nežno, dodirivao tako uzbudljivo. Bez toplote njegovog tela, soba joj je delovala ledeno, ali samo razmišljanje na ono što se desilo pre par trenutaka bilo je dovoljno da joj drži toplotu. Bilo je dovoljno da je natera da se osmehuje. Široko je zevnula, sela gurajući sa sebe njegov plašt i navlačeći haljinu nazad na ramena. „Mislio sam da spavate.“ Reče ne okrećući se ka njoj. „Ne.“ Pomeri noge sa obe strane njegovih kukova i zgrli ga oko struka. Osećala se ženstveno,prelepo i apsurdno srećnom u ovom trenutku, zadovoljna životom i svime oko nje. Kako divno da spoj sa muškarcem može to uraditi ženi. To je bila izvanredna stvar. Položila je obraz na njegova leđa i odjednom shvatila koliko je ukoćen bio u njenom zagrljaju. „Anthony?“ On se odmaknu od nje jedva je pogledavši dok se saginjao da pokupi košulju sa poda. „Da li si...“ Zastade dok se uspravljao i navlačio košulju. Zatim je pogleda, pročisti grlo i opet skrenu pogled. „Povredio sam et.“ Promrmlja zureći kroz prozor u sivilo zimske zore. „Oprosti mi. Nisam to želeo.“ Da li se zbog toga tako čudno ponašao? Jeste bolelo, ali jako malo i samo na trenutak. „O,ne!“ Ona požuri da ga razuveri,silažeći sa stola. Ona položi ruku na njegovo rame. „Nije bilo strašno. Ja sam odlično,Anthony.“ Ona spusti pogled i prizor njegovih golih grudi je ponovo uzbudi i ona reši da rizikuje još uvek pomalo stidljivo. „U stvari, osećam se predivno.“ Prizna ,smešeći se i pružajući ruku da dotakne toplu kožu gde košulja još nije bila zakopčana. Podiže pogled ka njemu, nadajući se da će da shvati šta želi.

162


Kraljevstvo snova

Ali on nije. Usta su mu bila stisnuta u ravnu liniju i on se saže da podigne kaput sa poda. Gledala ga je par trenutaka. „Anthony, nemoj se uzbuđivati zbog mene, neprijatnost je bila kratkotrajna i minimalna.“ Jedva je pogledao dok je oblačio kaput. „Drago mi je da to čujem.“ Daphne je počela da se oseća neprijatno. Okrenula mu je leđa i počela da sređuje svoju odeću, zakopčava podkošulju i navlači haljinu. Tišina se rastezala između njih dok su se oblačili. Kada su završili, on joj dotače ramena rukama ali se ona ukoči na njegov dodir. On se udalji i sagnu da pokupi kravatu. Gledala ga je dok je podizao kragnu,navlačio kravatu i vezivao čvor. „Anthony, šta nije u redu?“ Završio je sa kravatom, uzeo njene ruke,podigao ih do usana i poljubio. „Preuzimam punu odgovornost za ovo.“ Rekao je i pustio joj ruke. „Nema potrebe da se plašiš za svoju budućnost.“ Ona je zurila u njega u neverici, jer joj nije ni palo na pamet da se plaši. „Moju budućnost?“ „Venčaćemo se čim prođe dovoljno vremena od objave. Venčanje će se održati u vojvodskoj kapeli,ako vam je to prihvatljivo. Ili ako Vam se više sviđa u parohijskoj crkvi. Samo mi recite.“ Anthony joj je nudio da se oženi njome? Još uvek nije mogla da veruje šta je čula. Zvučao je tako bezoblično i hladno, da Daphne nije bila sigurna da li je upravo dobila bračnu ponudu ili komentar o vremenu. Blaženstvo koje je do pre par trenutaka osećala je nepovratno nestalo. Obukao je kaput,okrenu joj leđa i prišao prozoru. „Do venčanja moraćete ostati negde drugde“, reče dok je zurio u sivilo napolju. Enderby će biti u redu. Ne bi bilo dobro za Vas da ostanete ovde. Objasniću situaciju Violi. Zbog razlike u statusu između nas, bićete na meti tračeva, žalim zbog toga, ali tu nema pomoći.“ Ućutao je, još uvek joj okrenut leđima, dok je svetlo zore osvetljavalo magličasto njegov profil čineći ga zamućenim u njenim očima. Nije shvatala zašto sada priča o braku, ali je pamtila njegove reči izrečene one davne velčeri, da se nikada neće oženiti iz ljubavi i znala je da joj mora odgovoriti na jedno pitanje pre nego što u opšte i razmisli o njegovoj ponudi. Udahnu duboko. „Da li ste se zaljubili u mene, pa želite da me oženite sada?“

163


Kraljevstvo snova

On okrenu glavu ali je i dalje nije gledao u oči. „Morali ste videti da sam do sada razvio snažnu i veoma strastvenu želju...privlačnost, bolje reći, prema Vama.“ „Vidim.“ Daphne nije znala kako se po svim društvenim pravilima odbija bračna ponuda, jer tako nešto nikada nije naišlo, ali je smatrala da barem treba jasno da ga vidi dok odbija njegovu prosidbu. Nagnula se i izvadila naočare iz dzepa kecelje koja je još uvek bila na podu. Stavila ih je zatim mu prišla i položila ruku na njegovo rame. „Želja, koliko god da je divna, Anthony, nije dovoljna. Neću se udati za Vas.“ „Više nemamo izbora.“ Nije mogao ni da je pogleda. „Upravo sam nam oduzeo izbor.“ „Govoriš kao da ja nisam imala kontrolu nad ovim. Ovo je bila zajednička odluka, Anthony, jer moja osećanja su bila ista kao i tvoja. Ja takođe osećam snažnu i veoma strastvenu želju za tobom ali to nije dovoljno. Bez ljubavi, ne vidim razlog da se udam za tebe.“ On se okrenu da je pogleda, na njegovom licu nije bilo ni traga privrženosti njoj samo hladna odlučnost da bude onako kako je on odlučio, izraz lica koji je odlično upoznala. „Morala si shvatiti do sada da nemaš više izbora. Mi se moramo venčati. Ništa drugo se ne može uraditi.“ „Morati i trebati iz Vašeg života se ne primenjuje na mene, Vaša milosti.“ Daphne reče, glasa hladnog kao što je i njegov. „Shvatam da je brak najčešći izbor u ovakvim situacijama, ali postoje i druge mogućnosti. Niko osim nas ne zna da se ovo desilo. Krenuću za London kako sam i planirala i ....“ „To ne dolazi u obzir. Možda si već trudna sa mojim detetom. I šta onda?“ Gospode Bože, nije ni pomislila na dete. Ruka joj je poletela ka stomaku i nešto se upalilo u njoj, neka topla treperava zbrka emocija. Spoj nade i straha, osećaj sopstvene dužnosti, i hrabrost da njenu sudbinu i sudbinu njenog deteta ne određuju puke okolnosti. „Ne možemo znati da li će biti deteta“, ona mu odgovori. U ostalom častan ste čovek. Znam da ćete se pobrinuti za nas i voditi računa da imamo sve što nam je potrebno. Nezakonito dete čoveka Vašeg statusa neće previše patiti ili biti u toliko lošem položaju,Vaša milosti.“ „Bože,Daphne o čemu pričaš? Da napravim od tebe svoju ljubavnicu?“ Pre nego što je mogla da mu odgovori,on je odgovorio sam. „Ne možeš biti moja 164


Kraljevstvo snova

ljubavnica, da je to moguće postoje dogovori koje bih morao da napravim, kuća na selu, prihod. Ali to ne dolazi u obzir.“ „Izgleda da ste dobro upoznati sa dogovorima vezanim za držanje ljubavnice.“ Nešto joj pade na pamet i ona ga pogleda. „Imate li jednu? Ljubavnicu,mislim?“ On se ukoči, zatim ispravi u svoj svojoj vojvodskoj veličini. „Da, jesam, ali nisam je...“ „Da li ona...“ Daphne proguta ostatak pitanja, osećajući kako joj u stomaku raste klupko užasa. Nakon par trenutaka, ona pokuša ponovo. „Da li ona ima decu... koja bi mogla biti...“ Nije mogla da nastavi. Prekrila je usta rukom i okrenula mu leđa. „Ne“, on odgovori na njeno neizgovoreno pitanje. Marguerite nema dece,ni moje, ni tuđe. Daphne to nije važno sada. Upropašćena si mojom krivicom. Nemam nameru da rizikujem da ti se reputacija ukalja nezakonitim detetom. Kao što sam rekao, venčaćemo se.“ Ona je obišla sto, stavljajući ga između njih kao barijeru pre nego što se okrenula ka njemu. Nije je pratio već je ostao sa druge strane stola. „Unuka si barona kako saam saznao, mada Viola kaže da ne znaš njegovo ime. Ako je to tačno, naći ću ga. Ponovo ćeš se povezati sa njim i dobićemo njegovu dozvolu za brak. Formalnost, naravno, s obzirom na okolnosti, ali neophodna. Dogovoriću se sa njim u vezi miraza i uslova oko njega. Jednom kad se venčamo obezbediću kvartalno izdržavanje za tebe. Pet stotina funti biće dovoljno, ali ako ti treba više trebaš samo da zatražiš. Kao moja žena, imaćeš moju punu podršku.“ Daphne je osetila kako bes i frustracija rastu u njoj. Govorio je kao da se ona ni za šta ne pita. „Zar brak nije pomalo ekstreman potez? Možda sam neupućena u ove stvari, ali zar nije običaj kod ljudi Vašeg položaja da za ovako nešto isplate ženu,a ne da je ožene.“ On gurnu hrastov sto između njih sa takvim besom da je otsklizao i udario u zid. Ona se nije pomakla. Prišao joj je korak i stolica koja mu se nalazila na putu je završila na zidu takođe. I dalje je mirno stajala gledajući ga u oči dok se zaustavljao na korak od nje. „Uvredili ste moju čast, gosp. Wade, a i svoju.“ Glas mu je bio tih i pun besa. „Ako mislite da sam pao toliko nisko da Vas isplatim kao neku igračicu ili prostitutku.“ „Vi me činite takvom, sa svom tom pričom o uslovima i ugovorima i kvartalnom izdržavanju bez ikakvog obzira i poštovanja prema meni i mom 165


Kraljevstvo snova

mišljenju. Prihvaćanje Vašeg izdržavanja za dete koje možemo imati je jedna stvar, brak sa Vama sasvim druga. Potpuno nepotreban korak po mom mišljenju.“ „Bili ste devica, za ime Božije! Ako mislite da bi oduzeo nevinost jednoj dami, a da ne učinim ispravnu stvar posle toga, onda ne znate ništa o mom karakteru, o tome šta mi znači moj položaj ,o mojoj časti kao dzentlmena!“ „A šta sa lady Sarah?“ Ona mu uzvrati. „Zar niste trebali da se oženite sa njom?“ „Predpostavljam da Vam je Viola rekla. To nije važno. Ništa joj nisam obećao i sada svakako i neću.“ „Niste bili zaljubljeni u nu,a hteli ste da je oženite. Ne volite me, a sada želite da ožennite mene. Jedna žena je dobra kao i bilo koja druga. Plus ljubavnica sa strane, naravno.“ „Ljubav, ljubav,“ nestrpljivo uzvrati. „Šta je ljubav? Dajte mi definiciju ako možete. Vi ste ona kojoj je srce bilo slomljeno, kako ste mi jednom rekli. Pa pričajte mi sada o ljubavi.“ „To nije bila ljubav!“ Ona povika. „To je bila zaluđenost! Glupa naklonost koja je nastala iz moje mašte jer Vi prema meni tada niste osećali ništa. Znala sam to, ali...“ „Šta?“ On je šokirano upita i ona shvati da je njena najdublja tajna izašla na videlo. Ali sada, ona više nije marila. Šta drugi ljudi misle o njoj više nije bilo važno. „Da Anthony,“ ona prizna gledajući ga u oči, ne srameći se svojih osećanja. Jer bar su njena osećanja bila iskrena. „Bila sam zaljubljena u Vas, Bože pomozi,a li zaljubila sam se prvog trenutka kad sam Vas videla. Glupo od mene, ali tako je bilo.“ Zurio je u nju potpuno zaprepašćen i to je samo pojačalo njen bes. „Ne verovatno, zar ne? Ja od svih žena da poželim vojvodu? Ja - žena bez novca, bez veza, bez porodice, bar bez one koja želi da me prizna. Ja prosta,stidljiva, ozbiljna žena, žena koja po svemu treba da postane usedelica zato što je primetna kao insekt na grani!“ Videla je grč prepoznavanja na njegovom licu i nastavila. „da, stajala sam na vratima muzičke sobe, te noći kada ste pričali o meni sa Violom. Čula sam svaku reč. Da li se sećate tog razgovora, Vaša milosti?“

166


Kraljevstvo snova

Shvatanje se pojavilo na njegovom licu, shvatanje i trunka poraženosti. „Rekao sam to,“ promrmljao je i krenuo ka njoj. „Priznajem zaboravio sam na čitav taj incident. On mi je tako malo značio u to vreme.“ „Možda malo Vama, ali meni je značio mnogo.“ Bila je toliko besna da joj nije ništa značila činjenica da nema svrhe da mu sada govori te stvari, besna što je ono što se desilo sada među njima okrenuo da izgleda sramotno i loše. „Koliko se sećam rekli ste da sam mašina, da nisam ni malo ženstvena. Da sam patetična, verujem da ste taj izraz upotrebili.“ On joj priđe, zgrabi je za ramena i protrese kao da je ona histerična, a u stvari bila je potpuno smirena. „Slušaj me, Daphne“ ,reče. „Žao mi je što si čula da govorim nešto tako bezosećajno, ali ja te nisam poznavao tada. Mislim naravno da sam te poznavao, ali te nisam u stvari znao...“ On puče. Spuštajući ruke, on duboko udahnu i krenu od početka. „Istina je da sam to rekao. Ali ja sam mislio da si samu sebe napravila nevidljivom. To je sve, i činjenica da si to pravila od sebe je bila tema o kojoj smo raspravljali. Viola je govorila o tome da želi da ti nađe muža i pitala me za mišljenje...“ „I ti si joj dao mišljenje. Rekao si da je nalaženje muža za mene beznadežan posao.“ Nasmejala se gorko. „Ne baš tako beznadežan posto sada Vi osećate ovu apsurdnu potrebu da me oženite. Kako život može da se okrene!“ On se odmaknu,prekrsti ruke na leđima izgledajući kao vojvoda od glave do pete. „Verujte mi da osećam samo kajanje zbog tih reči. Ono što sam rekao je bilo okrutno i bezosećajno, i verujem da sam Vas jako povredio, ali uveravam Vas da mi to nikada nije bila namera. Od tada, kao što sam već istakao, razvio sam snažna osećanja privlačnosti prema Vama, toliko snažna da ih slobodno mogu opisati kao vrstu ludila. Privremenog ludila možda, ali svejedno ludila. Želim te toliko jako, da ja...“ On iscrpljeno izdahnu. „Bože, nakon ovog što se desilo da li moram da objašnjavam?“ „Ne, mogu sigurno reći da ste promenili mišljenje o meni. I koliko ć proći pre nego što ga opet promenite? Koliko dok Vaše privremeno ludilo,kako ste ga sami nazvali ne izbledi i ja ponovo postanem insekt na grani?“ „Ne mislim o tebi tako!!! Zar čovek ne može da promeni mišljenje? Ja sam svoje promenio! Kada te vidim ja ne vidim insekt na grani. Vidim...“ 167


Kraljevstvo snova

„Ne treba sada da mi negujete ponos, Vaša milosti“, prekide ga, nesposobna da sada sluša komplimente. „Nije potrebno. Moje srce nije bilo slomljeno kada sam čula Vaše reči. Moj ponos je bio povređen, to je sve. Nisam Vas volela , bila sam zaluđena, i oporavila sam se od toga.“ „Prokletstvo Daphne, prestani da me prekidaš! Shvatam da sam se ogrešio o tebe, više nego jedanput kako izgleda, ali i dalje stoji moja obaveza. Venčaćemo se čim se za to stvore uslovi, jer nemam nameru da to uvećam tako što ću se poneti nečasno.“ Daphne nije odmah odgovorila. Podigla je delove kecelje i vezala ih oko vrata, zatim navukla preko glave i krenula da vezuje sa strane. Tek kad je svaka mašna bila na mestu ona je progovorila. „Ponovo se ponašate kao da se ovo tiče samo Vas. Vaša dužnost, vaše dobro ime, Vaš naslednik, Vaša imanja, Vaše obaveze, Vaša osećanja da je ovo što se desilo između nas nešto prljavo. Naravno samo dok se ne venčamo, tada će Vaša čast biti spašena. A najviše ovo je u vezi Všeg osećaja krivice.“ Videla je kako se trznuo. Duboko je udahnula i nastavila je dalje. Za razliku od Vas ja ne osećam krivicu, niti se osećam upropašćeno. U stvari osećala sam se odlično dok Vaša priča o dužnosti i sramu nije sve uništila. Znala sam šta želim i to sam i uzela, isto kao i Vi. Možda osećate da u tome ima sramote, ali Vaša sramota nije i moja. Ono što se desilo među nama“ na trenutak izgubi glas i proguta teško, „ ono što se desilo je bilo divno, najuzbudljivija stvar koja mi se ikada desila, I nemam nameru da to pretvorim u nešto čega treba da se stidim. Neću se udati za Vas, jer bez obzira na ovu ludu privlačnost koju sada osećate prema meni, Vi me ne volite, čak i ne marite za mene na bilo koji način koji može dovesti do srećnog brak. Neću biti vezana ni za kojeg čoveka u braku bez ljubavi, zbog njegovog trenutnog ludila ili osećaja krivice.“ „Ljubav nema ništa sa tim,ovo zbog časti i dužnosti.“ „Ne želim da budem ničija dužnost.“ Prišla je svom kaputu koji je ležao prebačen preko vrha Corinthianskog stuba. „Hvala na vašoj ponudi, Vaša milosti, ali neću se udati za Vas. To je moj konačni odgovor. Razrešeni ste vaše dužnosti.“ Prebacila je kaput preko ramena i napustila antiku previše besna da bi izgovorila još jednu reč. Anthony je zurio u vrata koja je daphne zalupila za sobom, osećajući se prilično zapanjeno, iskorišćeno,pun ljutnje prema sebi. Šta je očekivala od njega? Da li je mislila da je neosetljiva zver koja će je upropastiti, a zatim isplatiti kao da 168


Kraljevstvo snova

je prostitutka? Da je može napustiti kao da joj ništa ne duguje ili da je pretvori u kurtizanu? Bože, to ga je pogodilo, da misli tako loše o njemu. Ali i on je povredio nju. Bila je zaljubljena u njega a on ju je svojim rečima duboko povredio, ali kako je pokušavao da joj objasni,on je tada nije poznavao, ne kao prijatelja i ženu. Zaposlio je da odradi posao za koji je plaćena. Ona je bila njegov radnik i on se ponašap u skladu sa time. I tačno je da njegovo mišljenje o njoj kao ženi nije bilo laskavo u to vreme, ali on to nikada ne bi rekao da je znao da ona sluša na vratima. Insekt na grani da, njegove reči, ali njegovo mišljenje o njoj je sada daleko od toga. Kako ne vidi to? Ona više nije bila neprimetna devojka koja je radila sve što je tražio od nje, koja je svaku njegovu reč kovala u zvezde, i koja je uvek bila u blizini ne bi li ispunila svaku njegovu želju. Promenila se pred njegovim očima i nekako mu je postala poželjna i privlačna kako ni jedna žena pre nje nije bila. Čak i sada, kad je shvatao kako su ozbiljne bile posledice onoga što je uradio, on ju je opet želeo. Čak i sad kada je bilo ugroženo sve što mu je najviše značilo budućnost njegovih imanja, njegova čast, zakonitost njegovog mogućeg naslednika, čak i sada on ju je želeo. Da, postala je njegova strast, prelepa i senzualna žena. Žena koju je jako povredio. Ovo nisu bile romantične okolnosti za prosidbu i verovatno je povredio po drugi put kad je o njihovom braku pričao na takav način. Pominjanje njegove ljubavnice sigurno nije pomoglo. Nije čak ni imao šansu da joj kaže da je pisao Marguerite da prekida njihov aranžman. Pretpostavio je da je od njega bilo prilično arogantno što je mislio da će ona odmah prihvatiti, ali do đavola on je bio vojvoda. Nije to isto kao advokat ili upravnik imanja. Iznad njega po hijerarhiji su samo bili kralj,princeze i prinčevi, pa nije bilo čudno od njega što je njen pristanak smatrao gotovom stvari, naročito pod ovim okolnostima. Anthony je prišao stolu kraj zida i podigao svoj plašt, ogrnuo ga i izašao iz antike. Na horizontu se pomaljalo sunce i on zastade na trenutak, zureći u grimizno zlatni horizont. Danas je Bogojavljenje. Nekako, to je sasvim prikladno,pomislio je ironično, dok je išao ka kući. Ženidba sa Daphne je ispravna i časna stvar za uraditi, i moraće da nađe način da je ubedi da pristane. Imao je osećaj da to neće biti tako lako.

169


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 21 Daphne je napustila Tremore Hall, manje od 20 minuta nakon što je ostavila Anthonyja u Antiki. Nije pokušao da je vidi pre nego što je otišla, smatrajući da bi bolje bilo da sačeka par noći pre nego što se i on uputi u Shiswick kako bi oboje mogli da na miru i razumno razmisle o novonastaloj situaciji. Što se njega tiče, bio je svestan da nije postupio baš romantično kada ju je zaprosio. Kako bi zapravo i uverio Daphne da prihvati njegovu ponudu, moraće to da popravi. Da je zatekne nasamo, bilo bi najlakše u Enderbyju, ali kada je stigao tamo, njegova sestra mu je preokrenula planove. Zatekao je Violu u sred pakovanja pred odlazak, okruženu otvorenim kovčezima koju su bili raštrkani po podu njene sobe, sa sve sluškinjama koje su užurbano trčkarale okolo, popunjavajući kovčege haljinama. „Otišla je?“ , upitao je sestru u neverici. „Kako mislite, otišla je?“ Viola odmahnu glavom, ali to nije bilo upućeno njemu. „Ne, ne, Celeste, ne zelena svila nego zelena vuna.“ Usmerila je pažnju ka Anthonyju i pokazala na obližnju stolicu koja se nalazila u dnevnom boravku. „Draga Daphne je otišla u London. Lady Fitzhugh joj je ponudila pratnju s obzirom na okolnosti.“ Anthony se stropoštao dok je sedao na kraj brokatne stolice, ravnodušan prema gomili haljina koju je porušio. „Kojih okolnosti?“ Osmotrio je prostoriju. „Zar se ne pakujete za London?“ „Odlazim za Northumberland. Hammondu se desila nekakva nesreća, pa moram odmah da pođem za Hammond Park. Dobila sam telegram od doktora Chancellora sinoć.“ „Kakva nesreća?“ „Pucali su u njega.“ „Nesreća u lovu?“ „Ne.“ Viola se ugrize za usnicu i skrenu pogled. To je trajalo nekoliko momenata, te ona najzad usmeri svoju pažnju ponovo na Anthonyja. Gledajući ga izravno u oči, reče: „Učestvovao je u duelu. Zbog neke žene.“ „Taj gad!“ Anthony ljutito udari šakom o tapacirani naslon svoje stolice. „Za Ime Boga, uništiću ga zbog ovoga. Koliko još poniženja će taj čovek da ti priredi?“ 170


Kraljevstvo snova

Njegova sestra se očigledno nosila sa velikim bolom, te on oštro izdahnu. Iako je možda Viola bila potresena ovim vestima, on nije. Hammond se prema Violi ponašao veoma loše, a duel zbog druge žene je bila zadnja kap koja je definitivno prelila čašu. Anthony se veoma malo suosećao s ovim čovekom zbog njegove povrede. „Žao mi je, Viola, ali Hammond je sam đavo, ako bih mogao da ga uporedim sa takvim čim.“ „To jedva da je važno sada, zar ne?!“ stegnula je nelagodu i nastavila, „Bila sam tako srećna što vidim Daphne, provele smo divno vreme u toku njene posete. Jeste da je bila razočarana jer ne mogu da pođem za London, ali ipak je sve ispalo sasvim dobro. Biće kod Fitzhugha za praznike.“ Ako će Daphne biti kod Fitzhugha za svog boravka u Londonu, njegov zadatak je time postao još teži, ne pominjući pritom da će pokušaj da je urazumi propasti i pre nego što počne. Govorkanja će prerasti u tračeve i pretpostavke. „Dođavola.“ Nije mogao a da ne primeti sestrin iznenađeni pogled. „Činite se nezadovoljnim zbog ovih vesti, Anthony. Zbog čega biste bili? Znali ste da će ona na kraju otići u London.“ Nasmešila se. „Nadali ste se da ćete je nagovoriti da opet prihvati Vaše glinene posude i mozaike, zar ne?!“ Anthony joj je uputio oštar pogled. „Zar Vam se gospođica Wade nije poverila?“ „Da mi se poveri? Ne znam na šta mislite. Šta je to tako poverljivo što bi mi mogla preneti? Da li se nešto dogodilo?“ Većina žena bi bila oduševljena da podeli vesti o prosidbi jednog Vojvode, pogotovo kad je prijateljica bila Vojvodina sestra, ali Daphne je očigledno prećutala ovo Violi. Koliko god je ,kao čovek koji drži do svoje privatnosti, Anthony bio zadovoljan njenom diskrecijom, Viola je morala jednom i da sazna istinu, a mnogo bolje je da čuje od njega samog nego da sazna iz nekih društvenih novina. Rekao joj je. „Zaprosili ste Daphne?“ široki osmeh joj je preplavio lice, pa je zatim skočila sa stolice kako bi ga poljubila sočno u obraz. „Kakva radost!“ „Ne baš,“ odgovori joj dok je Viola ponovo sedala u stolicu. „Odbila me je.“ „Zar je zaista? Ne mogu da shvatim zašto, jer je ona -„ Viola se zaustavi, zadržavajući šta god je mislila da kaže za sebe, a njene smeđe oči se suziše dok ga je ispitivački posmatrala. „Niste je pitali, zar ne? Naredili ste joj. Nemojte da ste 171


Kraljevstvo snova

slučajno porekli,“ dodala je dok je on pokušavao da se odbrani. „Znam Vas i više nego dobro, Anthony. Sigurno ste se ponašali kao Vojvoda sa svim tim autoritetom i autokratijom, a ona Vas je poslala dođavola.“ Na njegovo iznenađenje, Viola je prasnula u smeh. „Oh, znala sam da će mi se ta žena dopasti.“ „Milo mi je što uživate u ovome, ali zar ne biste trebali biti na mojoj strani?“ „Ne.“, odgovorila je kao iz topa, još jače se osmehujući. „Potpuno sam na Daphninoj. Mi, žene, moramo da se držimo skupa u ovakvim situacijama.“ Pre nego što je Anthony uspeo da odgovori, ona je nastavila: „Međutim, jedna stvar mi nije jasna. Ako Vas je odbila, zašto ste ovde?“ To što je ova situacija zabavljala Violu, njemu je bilo iritantno. „Ako mislite da ću da prihvatim odbijanje, onda me i ne poznajete toliko dobro, draga moja sestro.“ „Sasvim ispravno s Vaše strane, slažem se, ali Daphne ima pravo da uživa u nečijem udvaranju. Ne možete joj prosto narediti da se uda za Vas. Venčanje nije poput iskopavanja. Oh, kako bih volela da mogu ostati i posmatrati kako će se sve odvijati.“ „U to ne sumnjam,“, odgovori on, nimalo srećnim tonom, „ali društvene novine će Vam omogućiti uvid u sve detalje, bez sumnje. I da, postoji nešto što moram da Vas pitam. Da li vam je Daphne ikad rekla ime njenog dede? Moraću da lociram tog barona kako bih se dogovorio o svemu s njim.“ „Lord Durand. Živi u Durhamu, pretpostavljam, ali sam saznala da je u Londonu. Predlagala sam Daphne da ga posetimo, ali ona nije želela. Objasnila mi je da Durand zapravo ne želi da zna za nju. Pisala mu je nakon očeve smrti, a on joj je preko advokata odgovorio da ona nije njegova unuka i da to nikada neće ni biti. Njeni roditelji su pobegli i očigledno je da Durand nikada nije odobravao tu vezu. Možete li da verujete u to? Skoro sam zaplakala kada mi je to ispričala. Nalazila se u Tangieru ili gde već, sama i bez novca, a taj užasni čovek joj je napisao da od njega ne treba da očekuje nikakvu pomoć.“ Anthony se podigao na noge, dok mu je bes kolao telom poput poplave, ali kada je progovorio, njegov glas je bio čvrst, odlučan i potpuno kontrolisan. „Nekako,“, odgovorio je Violi, „verujem da Durand neće nastaviti da poriče svoje veze sa Daphne nakon moje posete.“

172


Kraljevstvo snova

„Da,“ reče Viola, gledajući u njega sa očiglednim zadovoljstvom. „Pretpostavljam da neće. Ali, Anthony,“, dodade nežno, „nisam sigurna da je Durand Vaš problem. I dalje morate da ubedite Daphne da prihvati Vašu ponudu.“ „To uopšte neće biti problem,“ mahnu Anthony dok je napuštao Enderby da bi krenuo za London. Zaboga, Daphne će biti njegova Vojvotkinja, čak iako on bude morao da je osudi na nepokolebljiva ispitivanja celog londonskog društva. „Nebesa!“ Uzvik je zaustavio Daphne u njenom skiciranju Elizabeth i Anne, koje su sedele na malom divanu nasuprot nje u sobi za primanje u londonskom domu Fitzhughovih. Okrenula se kako bi pogledala u Lady Fitzhugh, koja je sedela i stolici pored nje, zureći u parče papira koje joj je služavka predala. Njena druga ruka je pošla put srca dok se stropoštavala nazad na stolicu. „Vojvoda Tremore je ovde.“ „Šta?“, uzviknuše njene ćerke uglas. „Pa, nije mu trebalo dugo,“, promrmlja Daphne, za sebe. „Ovo mora da je zbog Vas, Daphne!“, uzbuđeno reče Elizabeth. „Za celog našeg životnog veka koji smo proveli u Hampshireu, Vojvoda nikada nije došao da nas poseti nenajavljeno. „Upravo tako,“, dodade njena majka, lupkajući prstima o papir, „Jedva da sam razgovarala sa Njegovom milosti možda pet puta za sedamnaest godina koliko je nosilac titule, a sigurno nikad nismo doživeli ovakvu čast.“ Gurnula je papir u džep svoje haljine i ispravila se u stolici. „Uvedite ga već jednom, Mary. Vojvoda ne bi smeo da čeka.“ Kada je sluškinja napustila sobu, Daphne nije mogla a da ne primeti kako Lady Fitzhugh i njene ćerke užurbano popravljaju svoje frizure i haljine u iščekivanju tog nenajavljenog gosta. Daphne nije uradila ništa slično tome, šta više, skoro da je poželela da veže onu korisnu, čvrstu punđu koja je njega toliko nervirala. Kada je shvatila da joj Elizabeth prijateljski sugeriše da skine naočare, ne samo da se napravila da je ne vidi, nego je i ostavila naočare tamo gde su i bile. Kada je ušao u sobu, poklonila se sa ostalima u znak poštovanja, pa se skrila iza svog bloka sa skicama dok je Lady Fitzhugh upoznavala Vojvodu sa ćerkama i pozvala ga da sedne. Preko svog bloka, posmatrala je lica Anne i Elizabeth kako zure u Anthonyja, koji joj je sedio s desne strane. Gledajući u njih bilo je pomalo kao gledanje u svoj odraz u ogledalu, jer su njihove ekspresije bile gotovo identične njenim prvobitnim utiscima o njemu. 173


Kraljevstvo snova

Uzbuđen, prekomerno nervozan i uhvaćen u mrežu pohlepne pažnje. Bio je prava slika zgodnog, elegantnog Vojvode danas, sa svojim plavim kaputom i tamno-plavim pantalonama, plavo-zlatnim prslukom i besprekorno belim rubljem, bilo je sasvim jasno da su Fitzhughove ćerke sa svojim zadivljenim licima htele gotovo da se uštinu u neverici zbog delenja prostorije sa njim. Nema sumnje da je navikao na ovakvu vrstu ženske pažnje gde god se pojavi, mislila je, spuštajući pogled i primećujući da je slučajno povukla olovku preko papira u debelom, tamnom nanosu i tako uništila Elizabethin portret. „Pozvoni da nam se doneses čaj, Anne,“ Lady Fitzhugh naredi, ali pre nego što je njena starija ćerka mogla da se pomeri, Anthony protestova. „Ne, molim vas, ne mučite se zbog mene,“, reče, „Ne mogu da se zadržavam. Posetio sam svoju sestru pre nego što je otišla u Northumberland, a tamo sam saznao da ste doveli gospođicu Wade sa Vama u London. Poželeo sam da Vam se zahvalim.“ „To je veoma ljubazno od Vas,“ odgovori njegova domaćica, odajući minijaturno iznenađenje u svom glasu, jer je sama činjenica da je Vojvoda poželeo da ih poseti dovoljno iznenadila. „Došao sam u London da bih spremio muzej za otvaranje, a taj događaj je daleko samo nekoliko sedmica,“ reče joj. „Nadam se da ćete prisustvovati.“ „Naravno. Biće nam čast.“ Daphne se stopila sa stolicom, priželjkujući da on ode, jer je bila svesna da nije ovde da bi tako bezbrižno razgovarao. Nadala se da nije imao nameru da objavi svoje namere Lady Fitzhugh i njenim ćerkama tako što će tražiti da razgovara nasamo s njom. To bi bilo ponižavajuće, pogotovo za njega, kada bi ga odbila. Uskoro je otkrila da on definitivno neće postupiti tako tupavo. „Radio sam tako dinamično proteklih meseci,“ reče, „da sam imao veoma malo vremena za druženje, ali sada kada smo skoro gotovi, nadam se da ću imati priliku da uživam u zimi u Londonu. Biću i više nego radostan da prihvatam pozive.“ Njegove reči su bile izgovorene tako naglašeno da je Daphne podigla pogled, upravo na vreme da vidi kako je Lady Fitzhugh upala u ovu zamku. Pre nego što je mogla da prekine ovaj razgovor sa nečim o vremenu, Lady Fitzhugh reče sniženim tonom: „Zaista, Vaša milosti?“ Planiram da organizujem kartašku zabavu uskoro, doduše manjih razmera, za samo par prijatelja, i više nego skromnu za Vas, sigurna sam, ali bih bila presrećna kada bi mogli da dođete.“ 174


Kraljevstvo snova

„Rado ću prisustvovati,“ reče sa zadovoljnim osmehom koji je terao Daphne da ga gađa olovkom. Lady Fitzhugh je bila primetno oduševljena, ne samo zbog toga što je bila tako hrabra da usmeno pozove Vojvodu na svoju zabavu, već i zato što je on prihvatio „Uručiću Vam pozivnicu,“, promrmlja ona. „Biću srećan da je prihvatim.“ Pogledao je u Daphe a zatim usmerio svoju pažnju ponovo na domaćicu. „Gospođica Wade je radila veoma naporno na crtežima za muzej i žao mi je što je imala tako malo vremena za sebe i za opuštanje. Zaslužuje da uživa u Londonu.“ „Imale smo nameru da joj pomognemo u tome, Vaša milosti,“ Elizabeth ga je uveravala, smejući se. Lady Fitzhugh prostreli ćerku pogledom punim prekora. „Milo nam je što je gospođica Wade sa nama.“ Anthony usmeri svoju pažnju na Daphne. „Ovo je Vaša prva poseta Londonu, zar ne, gospođice Wade?“ „Jeste,“ , odgovori ona, prestajući da se pretvara da crta. „Radujem se veoma, jer sam provela tako malo vremena krećući se u društvu, zakopana na selu tako dugo.“ „Ah, Vaše reči su me podsetile na razlog moje posete.“ Posegao je za džep svog kaputa i izvukao paketić umotan u čist papir i uvezan smeđim užetom. Nagnuo se napred i predao paketić Daphne. „Ovo je Vaše, verujem.“ Preuzela ga je sa zbunjenim pogledom, primećujući da oblik ukazuje na knjigu. „Nisam bila svesna da sam zaboravila neku knjigu.“ „Možda i niste,“ odgovorio je, dodatno je zbunjujući. Pogledala je u njega, primećujući onaj poluosmeh koji je značio da je on zadirkuje. „Ne razumem.“ Kao da je nije čuo, okrenuo se ka Elizabeth i Anne. „Jeste da zima još nije odmakla, ali se nadam da vi mlade dame planirate da prisustvujete nekim od događaja dok ste u Londonu.“ „O, da,“ uveravala ga je Anne, pomalo nervozno. „Prisustvovaćemo onom u Haydon Assembly Rooms za tri dana, zapravo.“ „Zadovoljan sam što to čujem. Dame, izvinite me, ali moram da pođem. Plašim se da sam iskoristio previše vašeg vremena.“

175


Kraljevstvo snova

„Počašćene smo zbog toga, Vaša milosti,“ odgovori Lady Fitzhugh. Ustala je, kao i njene ćerke i Daphne pa su se skupa poklonile. „Molim Vas, budite slobodni da nas posetite kad god. U bilo koje doba.“ „Budite sigurni da ću iskoristiti tu čast što češće budem mogao, Lady Fitzhugh,“ reče dok se kretao ka izlazu. „Molim Vas, prenesite Vašem suprugu da može da poseti muzej kada god mu bude odgovaralo. Unapred se radujem Vašem pozivu. Molim Vas, nemojte da zaboravite na mene.“ Daphne je mogla da vidi kako se sve tri žene doslovno tope na podu, ali je zadržala za sebe isfrustrirani izdah. Znači, ovako je nameravao da dobije po svome. Preplavljujući njene prijatelje šarmom kojim je zračio, zaslepljujući ih snishodljivošću i laskajući im svojom pažnjom. Shvatala je, tonući u tom osećaju, da će igrati na kartu finoće. Kako odvratno. „Lady Fitzhugh,“, reče, „gospođice Fitzhugh, gospođice Elizabeth, gospođice Wade.“ Njegove oči se zadržaše na njoj, a ona mu uzvrati pogledom, zapanjena njegovom novom kampanjom koju je nameravao sprovesti, ali on kao da to nije ni primetio. „Dame,“ obrati im se uz naklon, „bilo mi je zadovoljstvo.“ Nakon što je otišao, niko nije progovarao nekoliko trenutaka. Elizabeth je naravno bila prva koja je prekinula ćutanje. „Šta Vam je dao, Daphne?“, upitala je. „Da li ste zaboravili knjigu u Hampshireu?“ „Elizabeth,“prekori je majka, „to nije naša stvar.“ Daphne je posedovala jedva desetak knjiga, bivajući primorana da proda sve očeve, a bila je sigurna da nije zaboravila niti jednu od nekoliko dragocenih koje su ostale njene. Odmotala je mašnu, otklonila uže i brižljivo smaknula papir. Držala je knjigu okrenutu nadole, ali beli laneni omot joj je potvrdio da ovo nije pripadalo njoj. „Ovo nije moje,“ reče, mršteći se. „Nikada ranije ovo nisam videla.“ Okrenula je knjigu napred i pročitala pozlaćeni natpis. „Jezik cveća,“ pročitala je naglas, osećajući bol koji ju je stegnuo oko srca, „od Charlotte de la Tour.“ Zurila je u zlatni ljiljan ispod naslova na korici, pa je pročitala posvetu koju je on napisao. „Gospođice Wade, Reči Engleza su poznate širom sveta kao jedan od nemuštih načina komunikacije kada se ima nešto važno reći, a mene su svakako izdale. Moraću da se oslonim na drugi jezik kako bih razgovarao sa Vama, i u to ime Vam dajem ovaj leksikon. Ako budete želeli da mi uzvratite istom merom, moguli da predložim DeCharterese? Oni su najbolji cvećari u Londonu.“ 176


Kraljevstvo snova

Daphne se ugrize za usnicu. Ona noć u konzervatorijumu. Setila se. Osećala je kao da joj utroba omekšava, uz nagoveštaj zadovoljstva, kao zrak sunca koji odgoni tamu i olujne oblake, te zatvori knjigu užurbano, trudeći da se povrati u stvarnost. Ona nema nameru da opet bude povređena. „Ako ovo nije Vaša knjiga, onda mora da je poklon!“, izjavi Elizabeth. „Oh, Daphe, poklon od Vojvode. Zašto ste tako tajnoviti? Nikada nam niste ništa spominjali.“ Daphne podignu pogled i primeti da je sve tri žene gledaju u neverici. „Ne znam na šta mislite.“ „Zar zaista ne znate?“, upita nežno Lady Fitzhugh, gledajući je znalački, a Daphne je tako želela da vrisne. „To je veoma poetičan poklon, zar ne?“ „Upravo tako,“ složila se Anne sa uzdahom. „Biti uživalac Vojvodine pažnje. Tako romantično.“ „Je li i romantično i poetično?“, upita Elizabeth. „Naravno da jeste, blesava devojko.“, uzviknu Anne uz smeh. „To je „Jezik cveća“. „Dobro, dobro, ali ja nisam blesava, i usput, šta to uopšte znači?“ Majka joj objasni, s obzirom da je knjiga bila na francuskom. „Možda bi i znala da prevedeš, Elizabeth, da nisi tako vešto izbegavala časove francuskog kao dete. To je knjiga koja objašnjava pesničko značenje pojedinih biljaka.“ „Zaljubljeni su tako slali svoje tajne poruke jedni drugima,“ reče Anne sa užitkom. „To je baš ušlo u modu. Dakle, Daphne, da li ste već zaručeni?“ „Anne!“, Lady Fitzhuhg povika. „Nemate potrebe da nam se poveravate, Daphne. To nije naš život i mi ćemo poštovati Vašu privatnost.“ „Ali ja nisam zaručena s njim, niti ću biti!“ Mogla je da vidi da joj nisu poverovale, te dodade,“Nema ničega između nas“ Apsolutno ničeg!“ U naletu besa, knjiga joj je skliznula kroz njene prste. Kako je dotakla pod, maleni, ispresani cvet privezan za mašnu je ispao, zajedno sa dva tanka lista pergamenta u koje je bio stavljen. Cvet i papiri su odleteli dole, okružujući knjigu na podu. „Zar ne vidite?“, Anne uzviknu. „Ovo je znak!“ Daphne je podigla buket, koji iako presovan i dalje bio svež. Mora da je ubrao cveće dok je dolazio ovamo, jer nisu uveli. Jedan cvet je bio od ružičastog cveta. Pričvršćen za njega bio je jedan jedini cvet tamno ljubičaste i bledo žute boje. Prevrtala je drške cveća kroz prste, proučavajući ih dok su ostale prilazile kako bi takođe videle buket. „Ružičasti je zumbul,“ objasni joj Anne. „Ljubičasti je pakujac.“ 177


Kraljevstvo snova

„Ružičasti zumbul označava igru,“ nastavi Elizabeth, gledajući u knjigu, koju je sada otvorenu držala u rukama. „A pakujac znači: „Ja ću pobediti.“ Ova igra cveća je bila pametna, morala je da prizna, ali takođe je bilo i više nego očekivano od njega da proglasi pobedu i pre početka same igre. „To je tako uzbudljivo!“, ciknu Elizabeth. „Vojvoda od Tremorea lično se udvara našoj Daphne.“ „To je Daphneina lična prepiska,“ Lady Fitzhugh je podsetila ćerke pooštravajući ton, „i poverljivo kao i svako drugo pismo. Trebalo bi da se stidite. Izvinite se Daphne i vratite joj njenu knjigu!“ „Žao mi je, Daphne,“ reče Elizabet, kažnjena, predajući Daphne njenu knjigu. „To je samo između Vas i Vojvode.“ „Ne zadugo, draga sestro,“ dodade Anne. „Jer ako se Vojvoda od Tremorea udvara Daphne, celi London će to znati kroz nekoliko dana. Svi nagađaju o njegovom skorom izboru žene, otkad je uzeo smaragde u svoj posed. Oh, Daphne, ako ih već nije poklonio Vama, verovatno ima nameru da tako uradi, jer u suprotnom Vam ne bi ni davao poklon, pogotovo ne ovakav. Oh, novine će biti prepune time, i svima nama.“ „Plašim se da je to istina,“ reče Lady Fitzhugh sa pomirljivim uzdahom koji se oštro suprostavljao oduševljenjem njenih ćerki. „Bolje bi bilo da se pripremo za snažan napad.“ Daphne utonu u stolicu. „Snažan napad?“ „Anne je u pravu, draga Daphne. Ako Vam se Vojvoda udvara, svaki Vaš pokret će biti pomno praćen i komentarisan, kao i naš. Bićemo zatrpani posetiocima i pominjani uzduž i popreko u društvenim novinama.“ „Zaista divno,“ reče Elizabeth, smejući se, „jer nam onda neće nedostajati pratilaca za događaje!“ „Daphne, da li mislite da bi nas Vaš Vojvoda mogao upoznati sa nekim od svojih prijatelja?“ „Ti si beznadežna, Elizabeth, zaista jesi!“, poviknu Lady Fitzhugh, tonući u stolicu pored Daphne, spuštajući svoju ruku na njenu. „Morate razumeti šta će ovo izazvati, draga. Bićete praćeni pogledima, procenjivani i o Vama će se pričati. Morate se spremiti na to, jer mnogi od tih tračeva neće biti u Vašu korist. Zavist je grozna emocija, a verujte da će je biti količinski mnogo. Vojvode su retka pojava, a ljudi mogu biti puni jeda.“

178


Kraljevstvo snova

Daphne je zurila u knjigu u svojim rukama. Ona ovo nije želela. Nije želela njegovo iskazivanje romantike i udvaranja, jer ako on tako nastavi - bila je svesna, postoji mogućnost da će ona pasti na to. Mogla bi da mu poveruje da mu je stvarno stalo do nje, dok je to bila samo njegova fasada da dobije po svome i da hrani svoj osećaj časti. On je nije voleo, ali, ona je znala zbog bola koji je i dalje postojao u njenom srcu, da se nalazi u velikoj opasnosti i opet zaljubi u njega. „Nisam zabrinuta zbog tračeva uopšte,“ reče i podiže se sa stolice, terajući misli o njemu iz srca. „Jer nema ništa o čemu bi moglo da se priča. Ne postoji romansa, niti veridba i ja se ne udajem za njega! Što pre to ljudi shvate, to bolje!“ Bučno je sklopila knjigu u svojoj ruci i izašla i sobe za primanje, ostavljajući ostale da gledaju za njom, šokirani iznenadnim ispadom. „Takva igra zahteva dva igrača,“, govorila je sebi dok se penjala do svoje sobe. Odlučila je da prosto neće igrati njegovu igru. Neće dva puta biti ista budala zbog njega. Nekada, čak i vojvoda mora prihvatiti ne kao odgovor.

179


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 22 Predviđanje, da će njihov dom biti preplavljem posetiocima, koje je Lady Fitzhugh iznela , ostvarilo se već sledeće popodne. Prvi posetilac kojeg je Daphne primila bio je Lord Durand. Nije bila u najboljem raspoloženju za bilo kakve posetioce. Ona i Elizabeth samo što su stigle u kuću nakon šetnje do Montagu Housea, gde su joj uskratili mogućnost da poseti taj ekskluzivni muzej jer nije pismeno zatražila ulaznicu da vidi kolekcije. Izjava da je ona ćerka Sir Henry Wadea, čije iskopine su i sačinjavale ove kolekcije, nije specijalno uticalo na kustose da bi prekršili pravila. Kada se vratila u kuću na Russell Squareu i saznala da je Durand čeka u sobi za primanje, njeno raspoloženje se nije popravilo. Zaustavila se na dnu stepeništa, stežući ruku oko vrha stuba. „Lord Durand?“, ponovila je, zureći u Mary u šoku dok joj je dodavala šešir i ogrtač. „Zašto bi on želeo da me vidi?“ Služavka je preuzela stvari i odgovorila, „Ne znam, gospođice, ali Lady Fitzhugh je rekla da Vas obavestim kada stignete.“ Pre nego je Daphne uspela da odgovori, Lady Fitzhugh se pojavila odozgo iz sobe za primanje, očigledno čuvši glasove odozdo. Odmah je sišla dole. „Lord Durand je ovde,“ šapnula je Daphne. „Čeka Vas preko pola sata.“ Spustila je svoju ruku na Daphninu i nežno rekla: „Obavešten je da je on Vaš deda - otac Vaše majke - i tek nedavno je saznao za svoju rodbinsku vezu sa Vama. Daphne, da li je to istina?“ „Jeste,“, priznade Daphne dok se penjala uz stepenica uz svoju prijateljicu. „Ali smo otuđeni godinama i nikada ga nisam upoznala. Zašto bi sad želeo da me vidi?“ „Rekao je da želi da razgovara sa Vama. Čini se da želi da Vas napokon upozna, a Sir Edward je tražio da on i ja budemo prisutni, jer misli da bi taj susret bio za Vas čudnovato iskustvo. Baron se složio, ako Vi nemate ništa protiv, naravno.“ „Ne, nipošto. Pretpostavljam da ne mogu da izbegnem da se sretnem s njim, iako je on odbio da vidi mene.“ „Zaista?“, mamršti se Lady Fitzhugh. „Čini se veoma uzbuđen danas što će Vas upoznati. Ali u svakom slučaju, ne verujem da bi to bio baš najmudriji izbor, draga. On je već obznanio Edwardu i meni svoju familijarnu povezanost sa Vama.“ 180


Kraljevstvo snova

„Stvarno?“, upita ona dok je Lady Fitzhugh otvarala vrata i ulazila u sobu za primanje. Daphne ju je pratila. Njen prvi pogled na Barona ju je iznenadio, te je zastala na vratima. Nije očekivala da bi on mogao biti privlačan čovek, uopšte. Zamišljala je nekog osušenog, pognutog starca prćastih usana sa zlobom u držanju. Umesto toga, videla je visokog, elegantnog čoveka, sede kose i pribranog držanja koje je, iako dotaknuto godinama, bilo veoma privlačno. Što je učinilo njegove prve reči još užasnijim. „Moja draga unuko,“ dramatično uzviknu, prilazeći joj kako bi je uzeo za ruke. „Veoma je ohrabrujuće što Vas konačno vidim. Dođite, dođite, dajte da Vas pogledam.“ Jedva da ju je i odmerio od glave do pete, te je podvio njenu ruku pod svoju i proveo je kraj Sir Edwarda, koji je sedeo na malom divanu kraj kamina, nasuprot stolici na kojoj je sedela Lady Fitzhugh. „Hajde da se lepo upoznamo.“ Daphne je izvukla svoju ruku iz njegove i izabrala stolicu kraj Lady Fitzhugh, nasuprot malom divanu, tako da bi mogla da ga gleda izravno, ali pre nego što je mogla da postavi jedino pitanje na koje je želela odgovor, Baron je progovorio. „Tako mi je drago zbog Vas, drago moje dete. Dopustite mi da budem prvi koji će Vam čestitati.“ Trepnula je. „Molim? Zbog čega biste mi čestitali?“ „Na Vašim zarukama sa Njegovom Milosti, Vojvodom od Tremorea, naravno.“ Daphne je bila zapanjena. „Ne znam na šta mislite. Nisam verena sa Vojvodom.“ Baron nije bio ni najmanje poljuljan njenim rečima. „Naravno, naravno. Razumem. Vojvoda mi je objasnio kako je njegova prosidba bila nagla, a da Vi očekujete od njega da Vam se udvara onako kako treba pre nego što dozvolite da zaruke budu objavljene.“ „Da li je, zaista?“, odgovorila je, stisnuvši zube. „Da, i ja razumem. Imate sva prava da očekujete čak i od Vojvode da Vam se prvo udvara. „Nemam nameru da se udam za njega,“ rekla je, ne znajući koji je uspeo više da je iznervira, Anthony ili baron. Sada joj je bilo dosta obojice. Baron joj namignu. „Nema baš mnogo mladih dami koje bi bile toliko hrabre da puste vojvodu da čeka, ali čini se da je on i suviše naklonjen Vama, pa je

181


Kraljevstvo snova

pristao na to. Kako god, moram da Vas zamolim za oprez, draga moja. Nemojte da ga odgurnete suviše daleko od sebe. On je ipak vojvoda.“ Daphne je imala osećaj da će tu frazu da čuje sve češće. „Neću se udati za njega. Molim Vas da ne govorite o veridbi koja ne postoji.“ „Vaša želja za tajnovitošću mi se čini kao besmislena, jer mi je Vojvoda jasno saopštio da neće tajiti svoje namere. Vi ste moja unuka i kao džentlmen, imam obavezu prema Vama. Primoran sam da Vam dam savete oko ovog udvaranja, iako sam naravno već dao Vojvodi moj blagoslov i dopuštenje.“ Postajala je sve umornija od časnih gospodina, džentlmena. „Ne želim da budem Vaša obaveza, gospodine.“ Pre nego što je mogao da odgovori, prešla je na temu o kojoj je jedino i želela da razgovara. „Zašto ste zataškali beg mojih roditelja i kako ste to sačuvali kao tajnu?“ Baron je pogledao u Sir Edwarda i Lady Fitzhugh. Namrštio se, kao da je iznerviran što je razgovor prešao na neugodna pitanja, ali joj je ipak odgovorio. „Moja ćerka je bila veoma mlada, imala je samo sedamnaest godina. Nisam odobravao njen izbor, zbog očiglednih razlika u njihovim statusima, koje su mi jasno govorile da bi brak bio nepodesan. Kada su pobegli, odlučio sam da izbegnem skandal i rekao sam ljudima da sam poslao Jane njenim rođacima u Italiju, jer želi da studira umetnost.“ Daphne je slušala, zahvalna što je konačno priznao istinu o njenim roditeljima, ali on je to uradio kao da je deklamovao unapred pripremljen govor, a u njegovim rečima kao da je bilo ozlojeđenosti. „Smatrao sam da je to najbolje.“ Daphne je sklopila ruke, duboko ga analizirajući. „Da li ste?“ Baron se nervozno pomeri u svojoj stolici zbog hladnoće u tonu njenog pitanja, ali Daphne nije bila potresena njegovom neugodom. „Zašto ste onda odbili da priznate moje postojanje? Znam da je moj otac bio siroče bez porodice ili uticaja, ali on je bio genijalan čovek, dobar čovek, a Vaša ćerka ga je volela. Bio je vitez. Vi ste to znali kada su se venčali. Znali ste da sam ja Vaša unuka, a ipak ste odbili da priznate. Da li se sramite imalo zbog načina na koji ste se ponašali prema meni?“ Baron se mrštio zbog brzine toka ovih reči, izgledajući nezadovoljno jer je ovaj napad bio i njihov prvi razgovor. Ali nije odgovorio tonom koji je odavao

182


Kraljevstvo snova

nezadovoljstvo. Umesto toga, odagnao je svoju namrštenu facu i raširio ruke kako bi iskazao svoju zbunjenost. „Daphne, nije sve kako izgleda.“ „Zaista, nije?“ „Ne, ne.“ Uputio je još jedan nervozan pogled ka Sir Edwardu i Lady Fitzhugh, ali oni su ostali nemi, ne pomažući mu nimalo. Lady Fitzhugh je vezla, a Sir Edward je dokono čačkao vatru žaračem. Nijedno od njih nije pokazalo da je primetilo tu neprijatnu tišinu koja je zavladala u prostoriji. Čak ni baronov lagani kašalj nije prouzrokovao okupiranje njihove pažnje. Uz očito opiranje, usmerio je svoju pažnju na Daphne, koja je zurila u njega u toj grobnoj tišini. „Vaš otac je prebivao u Dunhamu, blizu mojih poseda u Cramondu, samo malo udaljen. Držao je predavanja o rimskim antikvitetima Društvu Istoričara. Moja ćerka je odlučila da prisustvuje. Počeli su da se sastaju tajno, a sedmicu dana posle, došli su da mi saopšte da žele da se venčaju. Nema potrebe da naglasim da sam se usprotivio.“ „Da li ste se je odrekli?“ Automatski je porekao. „Ne, nisam. Bio sam besan iz više razloga. Vaš otac je bio siroče bez porodice i bilo kakvih uticaja. Bio je skoro dvadeset godina stariji od moje Jane, i jedva da je imao dovoljno novca da izdržava porodicu. Da su imali nameru da žive sa mnom, možda sam mogao da se pomirim sa njihovim brakom, ali on je nameravao da odvede Vašu majku u neko prokleto mesto na Mediteranu. Takođe, nisam bio ubeđen da bi bilo koji brak koji se zasniva na osećanjima stvorenim za nekoliko sedmica ima predispozicije da uspe i da bude srećan. Moja ćerka i ja smo se posvađali. Ona i Vaš otac su pobegli te noći, a nekoliko dana posle bili su na brodu za Edinburgh, dalje putujući u Napulj. Nikada više nisam video moju ćerku. Moja žena je preminula, a ona mi je bila jedina ćerka. Možete li bar malo da razumete zašto sam se osetio izdano i ogorčeno?“ „Kažete da je se niste odrekli, a jeste. Odrekli ste se je u svom srcu i nikada joj niste odgovarali na pisma. Niti ste odgovorili na moja.“ Trgnuo se zbog njenog nabusitog izlaganja. „Nadam se da ćete razumeti.“ Daphne se smestila u stolicu, i dalje ne razumejući njegovo razmišljanje. „Ne, ne razumem Vaše postupke ni najmanje, gospodine. Ne samo da ste pogrešili prema svojoj ćerki, nego ste joj i nepravdu naneli. Pisala sam Vam, a dobila 183


Kraljevstvo snova

odgovor od advokata koji je zastupao Vaše interese. Da Vam kažem šta je on rekao?“ Pokušao je da joj odgovori, ali nije dobio priliku. „Rečeno mi je, veoma specifičnim rečnikom, da ja nikako ne bih mogla da budem Vaša unuka,“ nastavila je, „i da je moj pokušaj, da dobijem Vaš novac ili da mi se priznaju veze s Vama, beskorisan. Moj otac se upokojio. Bila sam u sred pustinje Maroka, bez novca, bez porodice koja bi mi pomogla. Pisala sam Vam iz Tangiera i čekala šest meseci na Vaš odgovor, trošeći ono malo novca što mi je ostalo, jedva uspevajući da se izdržavam. Svi antikviteti koje je tata otkrio u Volubilisu su već bili prodati Vojvodi od Tremora ili muzeju iz Rima, a većina novca koji je ostao iza tate je otišlo na troškove.“ Mogla je da čuje svoj glas kako podrhtava i postaje preemotivan, ali nije marila. Želela je da zna koliko ju je povredilo njegovo odbijanje. „Bila sam primorana da prodam sve tatine knjige i opremu da bih imala šta da jedem i da bih imala krov nad glavom, ali ja sam čekala u nadi da će moj deda želeti da mi pomogne. A Vi to niste želeli. Napustili ste me, ostavljajući me samu, bez novca, bez zaštite i bez razmišljanja. Samo zato što je Vojvoda od Tremora prethodno zaposlio mog oca, te poslao karte za putovanje, uspela sam da se vratim u Englesku. Otišla sam u Hampshire i radila za Vojvodu da bih se uzdržavala. Pitali ste me da li razumem zašto ste uradili sve što ste uradili. Moj odovor je ne. Ne razumem i mislim da je nemoguće da oprostim.„ „Izlažete svoje mišljene isuviše odlučno za nekoga ko je tako mlad!“, prekinuo ju je, podižući glas u ljutnji. „Došao sam, voljan da ispravim svoje greške prema Vama.“ „I to samo zato jer mislite da ću se udati za Vojvodu. Veridbe nema, ne postoji. Tako da znate -„ „Možda,“ Sir Edwardov glas se uključio u razgovor po prvi put, prekidajući ono što bi Daphne rekla svom dedi, „ova stvar bi trebala da bude raspravljena i rešena između nas, Lord Durande, jer su žene, složićete se, suviše emocionalna bića i ne dozvoljavaju da se razum upliće u njihove razgovore o ovakvim stvarima.“ Daphne se uvredi na ovu konstataciju, ali Lady Fitzhugh joj spusti ruku na rame, a kada se Daphne okrenula da pogleda u nju, Lady Fitzhugh izusti: „Sačekajte.“ „Možda ste u pravu, Sir Edwarde,“ reče Durand. 184


Kraljevstvo snova

„Uglavnom! Da pređemo u moju radnu sobu?“ Pokaza rukom na vrata sobe za primanje, te ova dvojica muškaraca skupa odšetaše, ostavljajući žene same. Daphne je skočila na noge onog momenta kad su napustili prostoriju i počela da šeta. „Ovo je tako ponižavajuće! Znam savršeno dobro da je njegova jedina želja rodbinsko povezivanje sa Vojvodom i da je zato Baron došao da me prizna kao unuku. Užasan čovek! I kako se Vojvoda usudio da razgovara sa Durandom o ovome? Zna da se neću udati za njega, jer je moje odbijanje bilo savršeno jasno.“ „Daphne, sedite.“ Pogledala je u Lady Fitzhugh, koja joj je uzvratila pogled držeći se smrtno ozbiljno, te se Daphne vratila do svoje stolice i seli. „Vojvoda Vas je znači zaprosio?“ „Jeste.“ U strahu da će Lady Fitzhugh pokušati da joj kaže da bude razumna, nastavila je. „Molim Vas, nemojte da mi nudite savete o mudrosti moje odluke. Ja -„ „Ne, neću, Daphne, nikada ne bih mogla da budem toliko indiskretna da pretresam razloge Vašeg odbijanja prosidbe. Samo sam Vas pitala da li Vas je zaprosio, jer ako jeste, želela bih da Vas posavetujem, ako mi dozvolite.“ Daphne ju je pogledala, zainteresovana i pomalo zaprepašćena. Duboko je poštovala Lady Fitzhugh i nije želela da čuje od druge žene kako je bila blesava što je odbila vojvodu. „Savet?“ „Da.“ Sklopila je ruke, držeći ih na krilu, ćuteći za trenutak. Onda je izgovorila: „Ali prvo, dopustite mi da Vam kažem da ste mi poprilično prirasli k srcu, draga moja. Bili ste odlično društvo za moje ćerke, jer ste stariji od njih i zbog toga posedujete daleko više razuma te ste kao takva osoba odličan uticaj. Ali ja sam starija od Vas, te tako i mudrija zbog prednjačenja u broju godina, nadam se. Molim Vas da mi dopustite da Vas posavetujem, podrazumevajući moju iskrenost i brigu za Vas.“ „Naravno da me možete posavetovati. Bili ste i više nego ljubazni prema meni. Primili ste me u svoj dom, sprijateljili se sa mnom, i - „ njen glas se slomio, te je sačekala nekoliko trenutaka pre nego što je nastavila. „Lady Fitzhugh, mnogo sam Vam zahvalna. Ponašali ste se prema meni kao da sam član Vaše porodice i reči ne mogu da opišu-„ „Tišina, sada.“ Potapšala je Daphne po ruci. „Zovite me Elinor, draga moja. Što se tiče ostalog, pa, počela sam da Vas gledam kao člana moje porodice.“ 185


Kraljevstvo snova

Iskrivila je usta u osmeh. „Iako Vam se možda neću dopadati nakon ovoga što Vam imam reći.“ Daphne se pripremila za neizbežno. „Reći ćete mi da bi trebala da budem mudra i da se udam za Vojvodu.“ „Ne, neću, Vi ste odrasla žena i poznajete svoje srce i misli. Pored toga, biti vojvotkinja je ogromna odgovornost i mogu sasvim da razumem Vaš otpor pri preuzimanju takve jedne uloge. Nisam sigurna da bih takvo nešto poželela čak ni za svoje ćerke. Ne, moj savet Vama tiče se barona.“ „Barona?“ „Da, Daphne, iako Vas gledam kao člana svoje porodice, to ne umanjuje istinu da je Baron Vaš istinski rođak. On je Vaš deda. Cenim Vaš ponos, jer ga i ja posedujem u popriličnim količinama i znam da bih se osećala jednako ogorčeno zbog njegovih motiva. Nema sumnje da je vojvodino zanimanje za Vas uticalo na barona i izazvalo ga da Vas potraži nakon onako sramnog zanemarivanja. Nema sumnje da on ceni prednosti koje bi došle sa povezivanjem sa Tremorovima. Nema sumnja da se plaši osude društva koja bi defintivno sledila zbog njegovog odbijanja da Vas podrži, zbog čega ste morali sami da se izdržavate. To je bilo beskrupulozno, a povezanost sa Tremorovima bi otupela njegovu sramotu. Uprkos svim njegovim motivima, moram da Vas posavetujem da mu dozvolite da učini pravu stvar, da mu dopustite tu varku blagonaklonog dede, bar za sada.“ Daphne je pošla nešto da kaže, ali Lady Fitzhugh spusti svoju ruku na njenu, i ona zaneme. „Za Vaše dobro, Daphne,“ nastavi Lady Fitzhugh, „moram biti tako hrabra i otvorena u razgovoru s Vama, kao da ste moja ćerka. Vi ste jedna razumna žena, dostojna svakog poštovanja, ali kada se radi o ovakvoj stvari, draga, dopuštate ponosu da donese procenu. Ako ste nepopustljivi oko odbijanja Vojvodine ponude, on će vremenom morati to da prihvati. Ako dozvolite Durandu da Vas prizna sada, neće moći da to povuče, čak i ako Vaš brak sa Vojvodom na kraju ne bude ostvaren. Biće Vam omogućena njegova potpora i zaštita i nećete imati zašto da se plašite nikada više. Iz našeg razgovora, pre Vašeg dolaska, došla sam do zaključka da iako nije čovek koji poseduje veliki imetak, ipak ima dovoljne i sigurne prihode od svojih poseda i da će biti u mogućnosti da Vas izdržava sasvim adekvatno. Draga moja, Vi najbolje znate koliko težan život može da bude. Nemojte dozovoliti ponosu da Vas spreči da imate sigurnost i veze koje Vam može omogućiti pozicija Vašeg dede. Vojvoda, bez sumnje zbog Vaše dobrobiti, je

186


Kraljevstvo snova

omogućio baronu šansu da ispravi ono što je pogrešio. Dozvolite Durandu da sačuva obraz i učini baš to.“ Daphne duboko uzdahnu i izdahnu veoma polako. „U pravu ste. Uporno je odbijao da me prizna, a kada se pojavio danas, bila sam izazvana njegovim kreštavim i providnim pokušajima zarad Anthonyjeve koristi, da sam zanemarila razum. Opovrgnuti njegovo priznavanje mene kao unuke bilo bi glupo.“ „Antohny?“ Lady Fitzhugh je ponovila ime, odzvanjajućim i pažljivim glasom da je Daphne pocrvenela. Ali Lady Fitzhugh je bila žena sa taktom. „Možda bi šolja čaja obema koristila,“ promrmljala je. Čaj jedva da je bio postavljen pre nego što se gospoda vratila u sobu za primanje. Ona i Lady Fitzhugh su se obe podigle na noge, a Sir Edward je prišao Daphne. Tapšući je dobroćudno po ramenu, reče: „Baron mi je poverio svoje priznanje Vas, kao svoje zakonske unuke. Vaša budućnost je sigurna, draga moja.“ Daphne se okrenula ka baronu, poslušajući savet koji joj je dala Lady Fitzhugh, tako spašavajući njegov obraz. „Hvala,“ reče pristojno „Veoma ste ljubazni.“ „Takođe smo postigli dogovore, vezano za Vašu situaciju,“ nastavio je Sir Edward. „Lord Durand se složio sa tim da ostanete sa nama, jer ceni Vaše prijateljstvo sa Anne i Elizabeth i slaže se sa mnom da je Lady Fitzhugh odlična pratnja za Vas. Obezbediće vam džeparac od deset funti sedmično i možete da se pozovete na njegovo ime u svim prodavnicama čije usluge će Vam biti potrebne.“ „To je veoma ljubazno od Vas, Lord Durande,“ dodade Lady Fitzhugh. „Bez obzira da li će se udati za vojvodu ili ne, mladoj dami je potrebna odeća, kao i neki drugi modni dodaci. Daphne je divna prijateljica mojim ćerkama i mi smo oduševljeni što je sa nama. Trudiću se da raspolaže Vašom darežljivošću mudro. „Hvala Vam.“ Baron se okrenu ka njoj uz sitno nakašljavanje. „Daphne, mogu samo da se nadam da, kada razmislite opet o svim okolnostima koje prate Vašu situaciju, da će Vaše srce da nađe malo milosti za mene.“ Naklonili su se jedno drugom, pa on napusti prostoriju. Kada je Mary zatvorila ulazna vrata za njim, Anne i Elizabeth su dotrčale u sobu za primanje. „I?“ rekoše uglas. „Baron je Daphnein deda,“ Sir Edward ih obavesti. Obe su zapanjeno ciknule i okrenule se ka Daphne. „Ali zašto nam niste rekli? Zašto ste morali da zarađujete za život radeći za vojvodu ako ste ćerka jednog džentlmena?“ 187


Kraljevstvo snova

„Baron me nije priznavao,“ reče Daphne, i dalje osećajući ukus ogorčenosti kao da se prisećala svih onih užasnih dana u Tangieru. „Sada je to uradio.“ „Durand je dao svoj pristanak da Daphne ostane sa nama,“ reče Sir Edward svojim ćerkama, „i obezbedio joj je džeparac, a siguran sam da ćete joj vas dve usrdno pomoći da ga potroši što pre je moguće.“ „Hoćemo, itekako!“, reče Elizabeth, smejući se. „Divne nove haljine, šeširi i svi oni ukrasi koji su potrebni jednoj mladoj dami kojoj se udvara vojvoda. Prvo nas poseti vojvoda, zatim i baron. Sigurna sam da će do kraja sedmice ovde da se pojavi bar jedan grof i nekoliko vikonta.“ Daphne iskrivi lice. „Baron je darežljiv prema meni samo zato jer veruje da ću se udati za vojvodu. Sada kada je moja budućnost obezbeđena, mislim da bih trebala da izađem i potrošim nešto Baronovog novca baš danas. Mogu li Elizabeth i Anne da mi prave društvo?“, upitala je Lady Fitzhugh. „Naravno, draga moja,“ odgovori joj žena. „Mogu li znati gde ste se uputile?“ „DeCharteres. Morala bih da uzvratim na Vojvodin poklon od juče.“ Anne i Elizabeth su ispoljile svoje oduševljenje idejom o poseti cvećaru, jer će videti lično koje će cveće iskoristiti kao odgovor, a podignute obrve su jedine odavale da je Lady Fitzhugh iznenađena zbog takve namere. „Odgovaranje na njegovu poruku istovetno je veoma dražesna i elegantna stvar, draga moja.“ „Kada bude primio moj odgovor, sumnjam da će se složiti sa Vama, Elinor.“

188


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 23 Anthonijeva kuća u Londonu na Grosvenor Square-u nije ni najmanje prikazivala bogatstvo njegovih vojvodskih imanja. To je bila kuća u kojoj je provodio najviše vremena I shodno tome nameštena da u potpunosti odgovara njegovom ukusu, za razliku od njegovih ostalih kuća. Kamini su bili od svetlog mermera, meki debeli tepisi bili su pastelnih boja I jednostavnog dizajna. Neko mu je jednom rekao da izgleda razočaravajuće, vise intimno nego vojvodski. Za Anthonija to je bio kompliment. Jedan od njegovih mekih,debelih, diskretno prebojenih tepiha je trpeo prilično trošenje tri večeri nakon njegove posete Daphne na Russell Square-u. Šetao je napred, nazad ispred kamina u njegovoj radnoj sobi, bivajući nestrpljiviji iz sata u sat. Kada je poslao poruku u kuću Fitzhugsovih nije ni posumnjao da bi Daphne odbila prihvatiti izazov i ne odgovoriti. Igra sa jezikom cveća, jezikom za koji je jednom pokazala veliko interesovanje, sigurno bi je zaintrigirala ,a on nikada nije video da je okrenula leđa izazovu. Uživala je u igri koliko i on sam. Prvog dana posle poslate poruke, obavljao je svoj uobičajen posao po gradu, siguran da će ga njen odgovor čekati kada na kraju dana dođe kući, ali toga dana nije bilo odgovora. Do kraja drugog dana i dalje nije bilo odgovora i postao je pomalo zabrinut da ovj put neće prihvatiti izazov. Do devet sati uveče trećeg dana i njegovo samopouzdanje, a potom i briga bili su zamenjeni dubokim, mračnim osećanjem nesigurnosti. To je bilo novo osećanje za njega i nije mu se ni malo dopadalo. Sada je hodao napred nazad ispred vatre, nadajući se da njen odgovor nije u stvari nedostatak bilo kakvog odgovora. Počeo je da planira svoj sledeći korak. Moraće da je nekako ubedi da je udaja za njega jedina razumna odluka. Nekako se nadao da bi ova igra i njegova izjava pobede mogli da je podstaknu da odgovori, ali ako ne, moraće da smisli nešto drugo. Sasvim sigurno nema nameru da odustane. Vrata radne sobe se otvoriše i Anthony prestade da hoda kad se Quimby zaustavio u vratima. „Dylan Moore je ovde, Vaša milosti“ ,Izvestio ga je Quimby. Batler se zatim pomerio i propustio kompozitora da uđe. Dylan je bio jedan od malobrojnih kome nije bio potreban vojvodski poziv da bi ga posetio, on je bio uvek dobrodošao. 189


Kraljevstvo snova

„ Tremore, preklinjem te da izađeš sa mnom“, reče bez pozdrava, „ dosta mi je diva za jedan dan.“ „Problemi sa operom?“ Anthony je nagađao ali mu je um bio na drugom mestu. Gorko je zažalio reči koje je rekao Violi te davne večeri, morao je da ubedi Daphne da se te reči ne odnose na njegovo sadašnje viđenje nje. Sada, kada je pogleda on vidi ženu koju je onoga dana video na kiši. Prelepe ljubičaste oči iza zlatnih ramova naočara. Okruglo divno lice, lice koje se tako trudi da sakrije od svakog šta stvarno oseća, dok iznenada ne zablista osvetljeno smehom ili ljutnjom, mada je ljutnja najčešće na njega usmerena. Video je u onoj odvratnoj kecelji, kako gleda erotsku fresku, a zatim u njega na potpuno nevin , a tako zavodljiv način. „Nemam problem sa operom, dragi prijatelju, već sa divom.“ Dylan ga ispravi. „Elena Triandos je izuzetan sopran, ali ona je Grkinja, a Grčke dive su sve delimično besne. Kad samo pomislim da sam ja insistirao da ona dobije glavnu ulogu ja ....“ Dylanov glas je izbledeo u pozadini dok je Anthonije nastavio nervozno da korača u krug, razmišljajući i grickajući nokat na palcu. Neophodno je da počne ozbiljno da joj se udvara, cveće očigledno nije dovoljno. Nikada joj nije bila pružena prilika da uživa u luksuzima života i Bože ona je zasluživala to.Činjenica da ju je otac vukao po celom bliskom Istoku, po prašini i pustinjama, bez ikakve prilike da bude u dobrom društvu bila je strašna. Daphne je zasluživala mnogo više od para mirisnih sapuna, kutije čokolade i roze svilene haljine koje je sebi kupila. Ona zaslužuje sav luksuz koji život može da joj ponudi i on ima nameru da joj obezbedi sve to. Bože, zasuće je sa luksuzom. Samo kad bi mu poslala bilo kakav odgovor. A šta ako mi pošalje neku malu bezličnu poruku u kojoj odbija moje udvaranje? To će biti gore od nikakvog odgovora. Osećao je kako sumnja zabada svoje kandze duboko u njegovu dušu sa svakim minutom koji prolazi bez njenog odgovora. Šta ako ništa što on kaže ili uradi ne bude dovoljno? Ne, to neće prihvatiti. U to neće verovati. Samo mora naći pravu stvar koju joj može ponuditi, prave reči za reći. Neće odustati. „Šta je ušlo u tebe kad hodaš tako nervozno?“ Upita Dylan,gledajući ga. „Politički problemi u Kući lordova? Problemi sa muzejom? Ako je tako moraju biti stvarno veliki, jer ja te nikad nisam video ovako zabrinutog.“ Anthony baci na svog prijatelja jedan odsutan pogled ali mu nije odgovorio. Kad bi samo uspeo da je uhvati nasamo. To bi moglo biti uspešno. Već je savršeno jasno izneo svoje namere u poseti kod Duranda i iako je sumnjao da će Daphne biti srećna zbog 190


Kraljevstvo snova

toga on je osećao potrebu da se izjasni. Znao je da ako je Društvo ne bude videlo kao jednu od njih i ne prihvati je, da će biti žrtva zlobnih ogovaranja. Ne može skrivati svoje udvaranje, ma koliko Fitzhugsovi bili diskretni. Anthony je već mogao da zamisli društvene novine kako je seckaju u komade optužujući je da je opurtunista koja samo hoće da uhvati vojvodu. A kako će svi uskoro verovati da će se oni veriti mogao bi da je uhvati nasamo. Kad bi samo uspeo da je dodirne, da je poljubi, da joj pokaže koliko je lepa spolja kao što je lepa i iznutra..... „Do đavola Tremore ako napraviš još samo jedan krug po sobi, a da mi ne kažeš šta nije u redu zadaviću te!“ Anthony nije uspeo da odgovori jer se u tom trenutku na vratima pojavio Stephens, jedan od njegovih slugu, noseći u rukama drvenu kutiju. „Od DeCharteres ,Vaša milosti“, izvestio ga je. „Gosp. Quimby je rekao da ste pitali da su dostavili nešto iz radnje pa sam doneo odmah čim je stiglo.“ Talas olakšanja je prošao kroz Anthonija, toliko jak i dubok da je morao da zatvori oči i umiri disanje dok je nada besnela u njemu. Bilo je krajnje vreme. Otvorio je oči i pokazao slugi da uđe. Sluga je stavio drvenu kutiju na radni sto i izašao dok je Anthony prilazio stolu da pogleda. Nije mu bilo ni važno šta je poslala. Činjenica da je dobio bilo šta od cvećara davala mu je nadu. „De Charteres?“ Dylan se primače sa druge strane stola, zainteresovan, ali bacajući sumnjičave poglede na kutiju. „Da li najbolji cvećar u Londonu sada šalje jaja plemićima? Ili je u kutiji na primer biljka papaje za tvoju čuvenu staklenu baštu skrivena negde ispod te slame?“ Anthony je bio previše zauzet izbacujući pune šake slame iz kutije da bi odgovorio. Očajnički je želeo da vidi šta mu je poslala. Podigao je malenu biljku uvijenu u papir, izgledala je prilično patetično, njeno lišće je bilo zbrčkano i crno. Posuda u kojoj je biljka posađena bila je ledena u njegovim rukama. Anthony je prsnuo u smeh. Njegov prijatelj je pogledao u biljku i podigao jednu obrvu. „Šta je, do đavola, to?“ „Poklon od mlade dame“, on odgovori još uvek se smejući. Zaleđena biljka. Bez poruke, ali nije ni bila potrebna. Naravno da je Daphne smislila nešto jezgrovito,pametno , što pogađa pravo u metu. „Mrtva je.“ Dylan je istakao očigledno dok je dodirivao pocrnelo lišće. „Takođe je u potpunosti zaleđena.“ Pogledao je Anthonija radoznalo. „Ovo je poklon od mlade dame i ti ga smatraš zabavnim?“ 191


Kraljevstvo snova

„Svakako“ , Anthony odgovori dok je nosio jadnu biljku preko sobe do kamina. Postavio je ružnu, mrtvu biljku na centralno mesto na polici iznad kamina. „I više od toga smatram ga ohrabrujućim.“ Pogledao je preko ramena ka prijatelju i dodao. „S obzirom da si već obučen za veče u gradu i preklinješ me da ti skrenem misli sa pobesnelih diva, možeš krenuti sa mnom.“ „Naravno, ali gde idemo?“ „Haydon Assembly Rooms.“ Bio je red na Dylana da se smeje. „Šališ se! Haydon Rooms nisu dovoljno snobovsko mesto za tebe, zar ne misliš tako? Biće pune poštovanih seoskih gospođica koje su došle da uhvate sinove vlastelina. Koji čovek pri zdravoj pameti želi da sretne gospođicu sa bračnim planovima?“ Anthony se okrenu i reče. „Idemo da vidimo moju vojvotkinju. „Lady Sarah ne bi pomolila ni vrh svoje svilene papučice na takvo mesto. Pre bi pojela buniku. Niti bi ona poslala takvu biljku...“ On zastade i oči mu se suziše dok je proučavao prijatelja. „Predomislio si se. Izabrao si neku drugu. Molim te reci da je to u pitanju.“ „Tačno tako.“ „Čujem kako anđeli pevaju, Tremore. Ili se sve vreme šališ na moj račun? Bilo kako, previše mi je laknulo da bi mario. I ko je tvoj novi izbor? Koja buduća vojvotkinja bi posećivala zabave u Haydon Rooms i slala ti mrtve biljke? Nadam se ne neka seoska gospođica?“ „Može se i tako reći ali tačnije je gospođica koja je posetila brojne zemlje.“ „Zainteresovao si me.“ „Da“, Anthony reče dok je izlazio iz sobe praćen svojim prijateljem, „i mislio sam da hoću.“ Daphne je mislila da će tokom svoje prve zabave u Londonu da provede vreme posmatrajući ples mnogo više nego igrajući, ali na njeno iznenađenje često su je pozivali da pleše. Ali niko od muškaraca koju su je pitali za ples nije mogao da se poredi sa muškarcem koji ju je naučio da pleše, a ona nije mogla da ih ne upoređuje. „Kako Vam se sviđa London gosp.Wade?“ Sir William Laverton ju je upitao dok su igrali kvadrilu. „Da li ste posetili neke muzeje?“ „O,da“, odgovorila je trudeći se da zadrži pažnju na svom partneru mada joj je pogled stalno bežao ka ulaznim vratima. Zaleđena biljka je značila negativan 192


Kraljevstvo snova

odgovor na udvaranje, ali ona nije znala da li će Anthony da prihvati ne za odgovor. Napola je očekivala da svakog trenutka prođe kroz vrata. „S obzirom na Vašeg poznatog oca gosp.Wade, siguran sam da ćete naći muzeje u Londonu fascinantnim“, Sir William je nastavio i ona se naterala da nastavi da ga sluša trudeći se da ne zeva od dosade. Njen pratilac je bio prijatan mlad čovek, ali on joj nije kontrirao, niti je flertovao sa njom,ili izazivao njenu pamet svojim doskočicama. On nije bio čovek koji može prepoloviti njeno srce na pola jednim osmehom ili je naterati da gori jednim dodirom ruke. Trebalo bi da joj bude drago zbog toga. Muzika je naglo stala uzrokujući da se svi plesači zaustave. Njen partner je zurio u jednu tačku iznad njenih ramena i Daphne se okrenu. Iako nije nosila svoje naočare nisu joj ni bile potrebne da zna identitet čoveka koji je stajao na vratima. Jedan za drugim ljudi su prestajali da govere i uskoro je u sali bilo tiho kao u grobu. Čak i oni koji nisu znali njegov identitet shvatali su da je neko od aristokrata ušao u salu. Ljudi su počeli da se klanjaju povijajući se pred njim kao trava pod vetrom, ali je on ostao nezainteresovan za to. Iako joj je bio mutan Daphne je mogla da oseti njegov pogled na sebi. Dovoljno je mogla da vidi da primeti da je krenuo korak ka njoj a zatim zastao. Još jedan čovek ga je pratio, a zatim zastao na vratima iza njega. Čovek obučen potpuno u crno osim kao sneg bele lanenen košulje. U Sali je bilo tako tiho da su njegov uzdah svi čuli. „Stvarno Tremore“, otezao je govoreći, „pokvario si svima zabavu samo zato što si se pojavio.“ Zamahnuo je rukom i nastavio. „Svi su zapanjeni. Uradi ono što vojvode uvek rade i pusti ih da nastave sa zabavom. Ako to ne uradiš, bojim se da nećemo moći da odigramo ni jedan ples sa damama.“ „To bi bila velika šteta“, Anthony je odgovorio i ona je još uvek mogla da oseti vrelinu njegovog pogleda, „jer sam postao veliki obožavalac plesanja.“ Sklonio je pogled sa nje i obuhvatio celu salu. „Nastavite.“ Muzika se ponovo začula i Daphnin partner je nastavio da je vodi podijumom. „Vojvoda od Tremora.“ Sir William joj je prošaputao kad su se približili jedno drugom u plesu. „Naša mala zabava sigurno ne može interesovati čoveka kao što je on. Pitam se šta traži ovde.“ „Ne mogu ni da zamislim“, Daphne slaga dok su zajedno kretali korak u nazad.

193


Kraljevstvo snova

Dok se Daphne kretala sa Sir Williamom kroz zamršene korake kvadrile, pažnju je držala čvrsto usmerenu na svog plesnog partnera, i zato dok se muzika nije završila nije ni uhvatila pogled na Anthonija. Dok ju je pratio ka Sir Edwardu i lady Fitzhugs videla je da su im se Anthoni i njegov prijatelj pridružili i znala je da ne može da ga izbegne. „Gosp.Wade“, on reče klanjajući se. „Kako divno što vas opet vidim. Mogu li Vam predstaviti ovog gospodina?“ On pokaza na čoveka iza sebe. „Ovo je gosp. Dylan Moore, moj cenjen i drag prijatelj. Moore, ovo je Daphne Wade. Možda ste čuli za Dylana, gosp.Wade, jer u engleskoj on je najpoznatiji kompozitor.“ „Preuveličavaš moj značaj, Tremore.“ Čovek u crnom joj se naklonio. „Shvatio sam da ste pravi putnik, i da ste posetili mnoge egzotične zemlje gosp.Wade. Sir Edward mi je upravo pričao o Vašim avanturama u pustinjama Istoka sa Vašim poznatim ocem. Da li ste stvarno jahali kamilu?“ „Mnogo puta“, ona odgovori trudeći se da ne pogleda u Anthonija. „Ali nema ničeg egzotičnom u tome, uveravam Vas. Jedan dan jahanja kamile je dovoljan da vas bole mišići za koje niste ni znali da imate. Romantično je koliko i vađenje zuba.“ Svi su se nasmejali, uključujući i Anthonija, međutim kako su muzičari krenuli da nameštaju instrumente za sledeći ples, njihova zabavljenost je izbledela i prešla u ozbiljnu smirenost. „Želeo bih da čujem više o kamilama, gosp. Wade. Ako već nemate partnera za sledeći ples, voleo bih da mi učinite čast i plešete sa mnom.“ „Ne verujem da...“ Ona zastade svesna da svaka osoba u sali gleda u njih i da ne može sada da ga odbije. Njeno odbijanje bi bila uvreda za njega i njegovu titulu i ona je znala da ne može to da uradi pred svim tim ljudima. „Naravno Vaša milosti“ ,promrmljala je , trudeći se da zvuči nezainteresovano ali učtivo,dok joj je on pružao ruku. „Biću počastvovana.“ Uzela ga je za ruku i dozvolila da je odvede do podijuma. Mogla je da oseti zapanjene poglede svih u dvorani dok je Anthony stavljao jednu ruku na njen struk, a drugu podigao držeći njenu. Bila je sigurna da će se spotaći preko njegovih stopala i pogledala je u pod. „Gedaj u mene, Daphne, ne u pod.“ Ona je podigla pogled, ali ne dalje od njegove kravate trudeći se da ignoriše sve ljude koji zure u njih. Ali njen strah od društvene sramote je nestao kada je valcer krenuo i njeno telo se setilo svih onih časova plesa koje je provela sa njim. Pratila ga je sa lakoćom. 194


Kraljevstvo snova

„Oduševljen sam što konačno imam priliku da vidim ružičastu večernju haljinu “, komentarisao je dok su plesali. „Sećam se koliko ste bili srećni kada ste je kupili.“ Zapanjena Daphne ga pogleda u oči. „Zapamtili ste?“ „Naravno.“ Bilo je nešto u njegovim očima, nešto intenzivno i strastveno. „Sećam se svega.“ Osećala je kako se trese u sebi, tako uplašena. Uplašena da je njegova stras danas,a već sutra ne. Uplašena koliko će je boleti u budućnosti ako odluči sada da mu veruje. „Izgledate divno u njoj,ta boja Vam pristaje.“ Nastavio je. „Nemojte!“ Besno mu se obratila. „Nemojte mi davati komplimente.“ „U redu. Promeniću temu i zahvaliti Vam na jedinstvenom daru koji ste mi poslali. Stigao je pre par sati i moram priznati da nikad u životu nisam bio toliko zahvalan na nekom daru.“ Nije ni trepnuo na njen sumnjičav pogled i njeno frktanje u neverici. „Govorim Vam iskreno, jer ste bili tako okrutni držeći me u isčekivanju cela tri dana, počeo sam da gubim nadu da ću dobiti odgovor.“ „To mi nikada nije bila namera“, ona odgovori. „Ta stvar je morala da bude u ledu tri dana da bi bili sigurni da je mrtva.“ On se kratko nasmeja i ona baci pogled na mutna lica ljudi oko njih. „Šuš“, ona ga ućutka. „Ljudi zure u nas.“ „Da, znam.“ Još uvek se smeškajući, on reče. „Nema reči koje bi opisale koliko sam bio srećan što sam dobio mrtvu, smrznutu biljku. Ona mi je pokazala koliko ti je stalo.“ „Srećan? Razočarana sam,jer ja sam se nadala da će vam osećanja krenuti u drugom pravcu, ka beznadežnosti a ne ka radosti.“ Ona mu odgovori. „Nimalo. Možda će Vas moj odgovor sutra ubediti da živim za svaku mrvicu vaše pažnje.“ „O, prekini, Anthony! Ne volim kada si ovakav?“ „Kakav?“ „Tako pun komplimenata i laskavih i sentimentalnih izraza. Sve to zaudara na neiskrenost, jer tako ne liči na tebe.“ „Rekao sam ti da uvek iskreno govorim svoje mišljenje. Ne bih to rekao da nije istina. Ne da Vas krivim što mislite da mi komplimenti ne priliče“, reče pre nego što je ona stigla da progovori. „Nakon svega, nisam baš bio elokventan 195


Kraljevstvo snova

prosac, pričajući o svojim dužnostima i obavezi, kada sam trebao da pričam o romansi i strasti i Vašim prelepim očima.“ „Prekinite! Razljutili ste me!“ „Vas, Daphne? Žena koja me je gađala lopaticom je ljuta? Ne verujem u to.“ „Nisam Vas namerno gađala“, ona ga podseti. „Jer da jesam, sasvim bih sigurno bolje gađala i pogodila Vas.“ „Ne sumnjam u to.“ Ona još ponovo spusti pogled na njegovu kravatu, zatvori čvrsto usta i ne odgovori. „Zašto ste ljuti na mene, Daphne?“ Nije bila ljuta na njega. Pokušavala je da očvrsne sebe da ne deluje na nju njegovo prisustvo, ali nežnost u njegovom glasu je činila ranjivom. Pogledala ga je, skrenula pogled, a zatim opet pogledala. „Otišli ste do barona i rekli mu da ću se udati za Vas. Kako ste mogli to da kažete kada sam Vas odbila?“ „Da, otišao sam do Duranda. Ali nisam mu rekao da ćemo se venčati. On je tvoj najbliži muški rođak, rekao sam mu da želim da te oženim, i osigurao sam njegovu dozvolu da ti se udvaram kao i svaki drugi častan čovek. To je sve.“ „Ali si sve vreme znao da će on odmah pretpostaviti da prihvatam Vaše udvaranje.“ „Pa, da“, on prizna, veoma se trudeći da se ne nasmeši. „Ali ja sam Vam odavno priznao kakvo gnušanje osećam prema reči NE. Nadam se ipak da ćete prevideti tu moju malu manu u karakteru, i uprkos svemu se udati za mene.“ „Ne želim da se udam za Vas! Već sam Vam to rekla! Zašto ne prihvatite to?“ „Zato što ne mogu da prestanem da mislim na tebe. Na naše plesanje i naše razgovore i prvi put kad sam te čuo da se smeješ. Ne mogu da prestanem da mislim na nas, na onu noć u antici“, reče sa intenzitetom koji je naterao da zadrhti. „Sećam se kako ti je koža bila hladna na početku, ali sam mogao da osetim kako se zagreva dok te dodirujem. Sećam se kako si izgledala na mesečini sa glavom zabačenom i tvojim grudima u mojim rukama.“ „Prekini!“ Crvenela je ispred pune sale ljudi koji gledaju u njih. „Sećam se kako si ponavljala moje ime, iznova i iznova dok sam te dodirivao, i kako sam voleo zvuk svog imena na tvojim usnama. Kako si preplavila moja čula sve dok nisam više mogao da mislim.“ 196


Kraljevstvo snova

Ispustila je jecaj bola i ljutnje. „Okrutan si Anthony.“ Besno je prošaputala. Okrutan što mi govoriš takve stvari kada oboje znamo da te jedino želja da isteraš po svome tera da ih izgovoriš.“ „Oboje smo uradili nešto što mrzimo,Daphne. Oboje smo izgubili kontrolu. Prihvatam svu krivicu, jer sam znao koje će posledice biti ali ipak nisam mogao sebe da sprečim da te imam. Nazivaš me okrutnim? Ti čak ne želiš ni da mi daš šansu da se iskupim za ono što sam ti uradio. Ako sam odlučan, to je samo zato što želim da te zaštitim. Ti si ta koja je okrutna, Daphne jer mi uskraćuješ to.“ Ples se završio i muzika je stala. Dok je vodio nazad na njeno mesto kraj Elizabeth, ignorisao je poglede uperene u njih i prošaputao joj kraj uha. „Sećam se svega, Daphne, i ne verujem ti da si zaboravila. Ako jesi podsetiću te. Zaklinjem se u svoj život da hoću.“

197


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 24 Uprkos njegovim optužbama, Daphne nije zaboravila noć koju su proveli zajedno, niti bilo šta što ju je vezivalo za njega i nije mogla da veruje da on zapravo misli da bi ona to mogla. Sećanja na njega su bila utisnuta u njen mozak kao što su bile rezbarije na kamenu, sećanja na to kako ju je ljubio i kako je vodio ljubav s njom, sećanja na čvrstoću njegovog tela i veličanstveni užitak njegovih ruku i njegovih usana. A sam čin - uživanje i zadovoljstvo tog iskustva nisu je napustila ni trena. Nikada ga neće zaboraviti, a čak i kada bi htela, one dve nedelje koje su usledile nakon njihove noći u Haydon Assembly Rooms nisu joj davale izbora. Prvi dan nakon njihovog plesa, poslao joj je dvanaest šarolikih buketa tulipana i ruzmarina kako bi dočarao divljenje njenim prelepim očima i kako bi je podsetio na prvi put kada joj je to rekao. Svaki buket je bio u posebnoj kristalnoj vazi, obmotan zamršenom mašnom, koju je držala zlatna ukosnica. Daphne je dodirnula jedan od živopisnih ukrasa za kosu, prisećajući se tačno onoga čega aje on želeo da se seti - kako joj je one noći pokvario frizuru da bi je napravio po svom ukusu. Kosa žene može biti muškarčeva opsesija. Da li je možda zamišljao njenu kosu raspletenu preko njegovih jastuka? Te noći joj je priznao svu ljubav, priznao svoj strah, prepozajući njenu odbranu od ljubavi. Poklon je bio tako raskošan i skup da je ispravna stvar i bila da pošalje sve cveće, kristalnih vaze i zlatne ukosnice - nazad njemu. Na kraju je zadržala cveće, ali je ostatak vratila, sa porukom koja ga je podsetila da ona ne može da zadrži poklone, pogotovo ne tako apsurdne i ekstravagantne kao ovaj, jer ako bi ih zadržala, ostali bi mogli pomisliti da su vereni, a oni to nisu bili. Nekoliko dana posle, dvanaest buketa jasenka su izjavili strast koju je osećao zbog nje i njegovo sećanje na njihov piknik, kada mu je opisivala brežuljke Krita, samo što su sada buketi bili povezani jednostavnim svilenim mašnama i nije bilo zlatnih ukosnica ili kristalnih vaza kao prošli put. Opet, nakon nekoliko dana, još dvanaest buketa je stiglo. Bile su to kitice cveta breskve. „Držite me zarobljenog,“ pričitala je Elizabeth iz knjige koju je držala u rukama, a zatim se nagnula kako bi pomirisala jedan od svetova. To cveće takođe znači: „U Vašoj sam milosti.“ Sa uzdahom se odmaknula od buketa koji su stajali 198


Kraljevstvo snova

na oknu i pala na Daphnein krevet. „Zaljubila bih se u muškarca koji bi mi rekao takvo nešto.“ „To su njegove koještarije,“ odgovori joj Daphne, cedeći vodu iz tek oprane kose u posudu na noćnom stoliću. „U Vašoj sam milosti,“ ponovila je dok je umotavala kosu u peškir. „Kao da bi Anthony mogao da misli nešto tako smešno.“ Okrenula se od noćnog stolića, a njen pogled je pao na cveće. Zastala je, prstima pritiskajući usne, prisećajući se one noći kada se cenjkala za svoje naočare. „Zar ne vidite koliku moć imate nada mnom?“ Isti topao, pomalo bolan osećaj iščekivanja i želje širio se njenim udovima dok je u mislima vraćala tu noć. „Zar Vam ovo ne omekšava srce ni najmanje?“, upitala je Elizabeth. „Sumnjate u njegovu iskrenost?“ „Ne znam!“, viknula je uznemireno. „Ne želim više da pričam o tome.“ Elizabeth to više nije spomenula, a ostatak porodice Fitzhugh je bio taktički ćutljiv kada se radilo o toj temi takođe, iako je Sir Edward, kada je stiglo dvanaest drveta limuna sa plodovima, ogorčeno zabavljen upitao da li će ove demonstracije pažnje Njegove Milosti trajati do sledećeg Božića, jer ako hoće, postoji mogućnost da će početi dobijati ogromnu količinu jarebica i drveća krušaka. Kao dodatak cveću poslatom Daphne, dobijali su gomile i gomile karata i pozivnica. Mnogo posetilaca je dolazilo do Russel Square da mala soba za primanje nije uvek mogla da ih ugosti sve. Svaka osoba koja bi došla, pažljivo je spominjala venčanja i zaruke, a doduše niko nije bio toliko hrabar da diskutuje o glasinama oko njenog. Nikakve zaruke nisu bile objavljene, ali Daphnina ćutnja kada se radilo o toj temi je bila protumačena kao razumljiva želja za diskrecijom, pre nego neverovatna mogućnost da je odbila Vojvodu. Baron ih je posetio više puta tokom te sedmice, pretvarajući neke od tih poseta u izlaske s njom, kako bi se bolje upoznali. Daphne nije mogla da protumači da li njen deda poseduje određenu količinu brige kada se radi o njoj, ili se jednostavno pretvara zbog interesa koje je imao. Kakvi god da su razlozi bili, Durand je ostao u ubeđenju da bi, uprkos odbijanjima, Daphne uskoro trebala da se uda za Vojvodu. Njegova presuda se zasnivala na objavama svih londonskih društvenih novina, jer su sve one smatrale Anthonyjevu prosidbu završenom stvari. Pristojnost ju je sprečavala od poricanja ovakvih glasina javno i nije mogla da učini ništa osim da čeka da se govorkanja utišaju. Kako bilo, nastala je druga sedmica kako je ovo neobično udvaranje teklo, a pretpostavke nisu utihnule, nego su samo rasle. Trač o drvetu limuna se proširio, kao i vesti da Anthony koristi knjigu Charlotte de la Tour kao temelj svog 199


Kraljevstvo snova

udvaranja. Uskoro su londonske knjižare ostale bez ijednog primerka a bezbroj ljudi je tražilo bilo kakvu priliku da se šeta parkom u Russel Squareu i to prečesto, u nadi da će videti neku od Vojvodinih cvetnih poruka gospođici Wade kako ide ka vratima Sir Edward Fitzhugha. U novinama se vodila velika diskusija o Daphneinom poreklu, koje je bilo značajno niže od Tremoreovog. Bilo je i govora o begu njenih roditelja i baronovoj želji da zataška takav skandal tvrdeći da je njegova ćerka u Italiji kod rodbine. Neko je čak komentarisao da njeni roditelji nisu ni bili venčani, ali takve glasine su brzo splasnule. Najneverovatnije izjave o njenom životu u Africi su kružile, zajedno sa obaveštenjima da je bila zaposlena kod vojvode kako bi istražila vrednost njegovih antikviteta i napravila crteže za njegov muzej. Komentarisali su njenu neuglednu spoljašnjost, manjak miraza i veza, koje iako vredne poštovanja, jedva da su bile dostojne Vojvode. Sve ovo ukazivalo je na njen potpuni nedostatak pogodnosti kao potencijalne vojvotkinje, pa su neke novine čak pisale kako se sumnja da je Tremore možda skrenuo s uma.

Daphne se svojski trudila da ignoriše ove bolne komentare koji su kružili o njoj u novinama i koji su joj bili saopštavani od strane trač-huškača koji su joj navodno mislili dobro. Još teže je podnosila ispitivanje. Nije mogla nigde da ode a da ne bude tema promatranja i diskusije, i počela je istinski da ceni ono što joj je Anthony govorio o njegovom načinu života i podnošenja ovakvih situacija. Međutim, to nije sprečilo njega da dodaje ulje na vatru. Na dan kada se u rezidenciji Fitzhughovih održavalo kartanje, poslao joj je još jednu poruku u vidu cveća. „Nemoguć je!“, izjavila je Daphne, gledajući kako dva muškarca manevrišu sa dva ogromna buketa cveća kroz vrata koja su bila aranžirana u svim duginim bojama i tako automatski ispunila sobu za primanje mirisima koji su dolazili od raznolikog cveća. Lady Fitzhugh je dala da se ugao sobe isprazni kako bi se to sve skupa smestilo, jer je bilo široko najmanje tri metra, visoko četiri i nikako nije moglo da stane u njihovo maleno predvorje. Kada je ovo obavljeno a dva muškarca koja su dostavila cveće otišla, Elizabeth i Anne su proučavale cveće sa uzvicima oduševljenja, a Daphne se okrenula ka Lady Fitzhugh, ogorčena. „Šta da radim? On ne prihvata odbijanje.“ 200


Kraljevstvo snova

„Vi ga odbijate?“, očajno se oglasi Anne. „Oh, Daphne, kako možete da budete tako bezosećajni?“ Ova optužba je povredila Daphne, što je Elizabeth očigledno primetila. „Ne bi trebala da se uda za njega ako ga ne voli!“ „Zar ga ne volite?“, upitala je Anne u neverici. „Ali, zašto ne?“ „Anne, dosta je,“ reče Lady Fitzhugh. „Nije naš posao da ispitujemo Daphnina osećanja. Dobro, devojke, pretpostavljam da bi sada trebale da pođemo kod Lady Atherton. Skoro je tri časa. Vreme je da ostavimo Daphne na miru.“ Gospod zna koliko joj je to bilo potrebno! Uputila je zahvalan pogled Lady Fitzhugh dok je ona izvodila devojke iz sobe, ostavljajući Daphne nasamo sa njenim tek dobijenim poklonima. Dugo ih je zatim proučavala. Pored tuceta biljaka koje su se nalazile pred njom a koje su izražavale njegovu strast, njegovu posvećenost dužnosti i želju da zaštiti njenu čast, Daphne nije mogla da ne primeti da nigde u ovom ogromnom prikazu nije bilo niti jednog cveta koji bi joj saopštio njegovu ljubav. To jedva da je bilo važno. Anthony lično je smatrao da su njegova osećanja prema njoj bila manifestovana kao privremeni bol i čak iako bi koja ruža, karanfil ili buketić nezaboravka i bio zadenut negde usred ovog mnoštva cveća, ipak je ne bi ubedio da je on prema njoj osećao nešto neprolazno. Nema tog cveta ni poklona, nema tih reči koje bi mogle da ubede njeno srce u tako nešto. Anthony je znao da nema načina da se udvara Daphne a da pri tom ne pokrene govorkanje. Ono za šta nije bilo pripremljen bio je njegov sopstveni bes koji bi se javio svaki put kada bi vidio u društvenim novinama neki od zajedljivih komentara koji su bili na njen račun, bes koji je izgarao svom jačinom, pogotovo zato što je bio slep od ljubavi. Tokom sedmice koja je sledila naakon njihovog valcera u Haydon Rooms, nije je posetio u Russel Squareu, nadajući se da će to umiriti glasine. Umesto u Russel Squareu, provodio je mnogo vremena u svom udruženju. Jedne noći, sedmicu dana posle događaja u Haydon Rooms, otišao je u Brooks gde je zatekao Dylana koji je stigao do polovine boce viskija. Anthony je prihvatio Dylanov poziv da mu se pridruži i seo. Naslonio se na naslonjač stolice, primećujući da je lice njegovog druga bilo ispijeno a oči zakrvavljene. „Svaki put kada te zateknem u ovakvom stanju, zahvalan sam što nemam niti jednu crtu umetničkog karaktera,“ prokomentarisao je. 201


Kraljevstvo snova

„Kako se čini, nemam je ni ja,“ reče Dylan umorno. „Izgleda da ne mogu da sastavim dve note, tako da sam se uposlio pijankama.“ Pokaza na boce koje su stajale rasute po stolu. „Da li bi te možda zanimalo da mi se pridružiš? Kako čujem, godilo bi ti jedno sigurno.“ Anthony ne reče ništa. Umesto reči, signalizova potvrdno, te mu Dylan nasu čašu. Kada je čaša stigla do njega, salio je viski u sebe, ignorišući zabavljene poglede svog prijatelja. „Čujem da su londonski cvećari poprilično zauzeti.“ Anthony uze još gutljaj viskija u tišini. „Možda bih i ja trebao da počnem slati cveće mladim damama. To bi svakako bila novost za mene. Kako se koristi cveće kada želite da pozovete mladu damu u svoj krevet?“ Anthony ispusti nešto nalik smehu. „Veliki broj je već bio u tvojoj postelji, kako uspevaš da ispratiš sve to?!“ „Nije istina,“ ispravi ga Dylan. „Nisam spavao sa tvojim ženama, iako bih sigurno uživao u tome.“ Anthony se ukoči, stišćući rukom čašu. Nije rekao ništa. Dylan se naslonio na stolicu a njegove obrve su se podigle u začikivajućem zabavljanju. „Društvene novine je karakterišu kao običnu, znate?! Kažu da je njena koža za nijansu tamnija od moderne, da su njeni obrazi previše okrugli a da je njena kosa neupadljivo smeđa. Ti bi je uporedio sa bojom meda, nema sumnje.“ Anthony nikako nije bio raspoložen za Dylanove prozivke. „Da li ti to pokušavaš da me isprovociraš?“ „Priznajem da mi je to namera. Želeo bih da vidim kako ta oholost vojvode pada u vodu napokon. Da li si svestan da za sve ove godine koliko te poznajem, nikada nisam doživeo da te vidim kako gubiš pribranost. Niti jednom. Ali hajde da zaboravimo tvoj karakter na jedan čas i da razgovaramo o šarmu koji poseduje gospođica Wade.“ Gucnuo je viski. „Kažu da je njena pojava veoma neugledna, jer nosi naočare skoro sve vreme. Sve žene Londona su zbunjene kako je neko tako aljkav uspeo da osvoji Vaše srce, ali ja - a pri tom smatram da bi se mnogi muškarci složili sa mnom oko ovoga - vidim nešto veoma privlačno u njoj. Anthony je uzeo primerak The Timesa koja je ležala na stolu i otvorio odeljak politike. „Poseduje raskošnu figuru,“ Dylan je nastavio. „Odmah sam to primetio, jer uvek primećujem prvo najvažnije stvari. Novine možda imaju pravo kada se radi o njenom licu, jer je malo preokluglo da bi bilo istinski lepo, ali je slatko dovoljno da se može gledati u njega, sve u svemu. Lice nije to koje odaje mnogo, 202


Kraljevstvo snova

zar ne? Posmatrao sam vas dok ste plesali i možda sam i pomislio da njoj nije stalo do tebe ni najmanje. A što se njenih očiju tiče, Gospode, kakva boja!“ Anthony lupi novinama od sto. „Ne forsiraj me, Moore, jer nisam raspoložen za tvoje satirične komentare večeras.“ „Satira je gledati tebe u agoniji zbog neuzvraćene ljubavi. Zapravo, posmatrajući romansu iz daljine kako se odigrava, postala je moja omiljena zabava. Drvo limuna, Tremore? Niko te ne može pobediti u gluposti. Gospođica Wade izgleda ne deli Vašu strast. Kako se osećaš zbog toga? Frustrirano? Ranjeno? Ogorčeno jer su te bogovi osujetili?“ Mišić u Anthonyjevoj vilici zaigra. „Idi dođavola!“ „Već sam bio tamo, prijatelju.“ Dylan je napunio svoju čašu i podigao je. „Za pakao,“ reče i proguta viski. „Sada kada smo obojica tamo.“ Podigao se sa stolice kao da će otići, ali pre nego što je to učinio, nagnuo se ka Anthonyju, spuštajući dlanove na sto. „Verovatno ću komponovati delo u čast gospođice Wade,“ reče prigušenim glasom. „Daphne, od Ljubičastih Očiju, ili nešto slično tome. Ko zna?! Možda uspem sa sonatom tamo gde si ti podbacio.“ Anthonyju se zacrnilo pred očima kao da je mračna zavesa pala na njih i sledeće što je video bio je njegov najbolji prijatelj koji leži na podu krvave usne. Osetio je oštar bol u šaci, a ostali prisutni članovi Brooksa su ga držali za ruke kako bi ga smirili. Dylan je dodirnuo rukom kraj usana. Pogledao je u trag krvi na prstima, zatim podigao pogled, suočavajući Anthonyjev bes sa svojim žalosnim osmehom. „Zar ne vidiš, prijatelju?!“, promrmljao je. „Ludilo nas obuzima sve, na kraju. Čak i tebe.“

203


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 25 Kao što je I obećao Lady Fitzhugh, Anthony je prihvatio poziv za njenu kartašku zabavu, iako je znao da će to samo da potpali već i onako vatrene tračeve. Želeo je da vidi Daphne. Priželjkivao je da ga pristojnost ne sprečava da je vidi nasamo, ali susret među nekolicinom ljudi je svakako bolji nego nikakav susret. Kada je stigao u kuću na Russel Squareu, ipak, dobio je upravo ono čemu se nadao - šansu da bude nasamo s njom. Uobičajena navala uzbuđenja koja je dolazila sa vojvodinom pojavom bila je propraćena upoznavanjima sa ostalim gostima, te nezaobilazno vodila u neugodnu tišinu. Lady Fitzhugh je pročistila grlo I okrenula se ka svom mužu. “Možda bismo mogli početi?”, predložila je. Sir Edward se istog trenutka složi. “Da, da, odlična ideja, Elinor. Hajde da počnemo sa kartanjem. Dvoje će morati da počnu sa piquetom, plašim se, umesto sa whistom. Mr. Jennings se prehladio, njegova supruga je javila kasno danas da ipak neće uspeti da prisustvuju, tako da nas je za dvoje manje za whist.” Daphne se okrenula ka Anthonyju. “Možda bi Vaša milost radije igrala šah nego karte?”, predložila, pokazujući ka vratima koja su vodila ka susednoj prostoriji. Tišina koja je usledila nije bila čudna, nego zaglušujuća. Iz nekog razloga, Daphne je želela da ostane nasamo s njim, pa iako je sumnjao da im se razlozi za to podudaraju, nije gubio vreme te je iskoristio priliku. “Volim šah, gospođice Wade,” rekao je Anthony. “Biće mi čast.” “Odlično.” Zakoračila je u susednu prostoriju, gde se nalazila šahovska tabla koja je bila sklonjena zbog okupljanja. Naklonio se ostalim gostima I pratio ju je. Kada je sela, smestio se preko puta nje. “Vaša Milosti,” počela je bez uvoda, “Morate prestati-“, zaustavila se, mršteći se zbog osmeha na njegovom licu. “Zašto me zaboga gledate tako?” “Zato što će koliko sutra ceo London znati da smo zaručeni.” Pokazao je na tablu. “Dama ima prednost da načini prvi potez.”

204


Kraljevstvo snova

“O čemu pričate? Mi nismo zaručeni.” Mrštila se dok je pomerala pešaka dva mesta napred, odsutnim pokretom. “I ne marim ni najmanje o mišljenjima drugih ljudi.” “Pozvali ste me da pođem sa Vama nasamo, pred svima u prostoriji,” izjavio je, pomerajući svog pešaka. “Neizbežan zaključak će biti taj da smo zaručeni. Da sam znao da će biti ovoliko jednostavno, pozvao bih Vas da igramo šah odavno.” Daphne je uputila nemiran pogled ka vratima I pomerila još jednog pešaka napred. “Ovo je smešno. Nismo sami a I vrata su otvorena. Lady Fitzhugh može savršeno dobro da nas vidi s mesta na kom sedi.” “To nije važno. Prešli smo u drugu prostoriji, I sada vodimo privatan razgovor. Nikome ko nije veren nije dozvoljena ovolika sloboda.” Pomerio je konja gledajući u nju, I dalje se smešeći. “Kada ste proučavali pravila u knjizi o ponašanju, da li Vam je ovo promaklo?” “Anthony, morate prestati sa ovim. Sama činjenica da mi je potrebna knjiga o ponašanju dokazuje da bih bila nedostojna vojvotkinja.” “Bićete odlični u obavljanju tih dužnosti jednom kada uđete u štos. Sve što radite, Vi radite dobro.” “To nije istina, a I nije stvar u tome, svakako. Neću se udati za Vas.” “Govorite mi to konstantno, ali mogu samo da se nadam da ćete jednog dana videti koliko me mučite I sažaliti se na mene.” Pokazao je na tablu. “Vi ste na potezu.” “Zašto radite ovo?”, zahtevala je odgovor, dok je za partiju nije bilo briga. “Zato što Vas trenutno izluđujem? Jednom kad Vas ludilo prođe, šta će se dogoditi? Da li će možda Marguerite da se vrati u Vaš zagrljaj? Ili možda neka nova ljubavnica? Koliko ste ih imali dosad, uopšte?” “Više od jedne. Manje od dvanaest.” “Da li ste-“, zastala je I skrenula pogled, a Anthonyju se učinilo da se rađa nada dok je postavljala to pitanje, “Da li ste videli tu ženu?” Stalo joj je. Mora da je tako, jer inače mu ne bi postavljala ovakva pitanja. Rekao joj je istinu. “Da. Jednom, na Rowu. Video sam je sa udaljenosti od 20 metara. Do tad sam joj već poslao pismo I završio sa svim.” Nagnuo se preko stola I uhvatio 205


Kraljevstvo snova

Daphne za bradu, vraćajući njenu pažnju na njega. “Da li smo prešli na igranje Dvadeset Pitanja,”, upitao je nežno, “Umesto šaha?” “Ne, ali-“ oslobodila se od njegovog dodira I obazirala se oko sebe, kao da je tražila reči kojima da izrazi ono što je želela. “Jednom ste rekli da sam Vam misterija, ali ste Vi taj koji sve drži za sebe. Od one večere sa Benningtonsima, rekla sam Vam mnogo stvari o sebi. O životu, o poslu, o mom ocu… mojim osećanjima prema Vama. A do sada, o Vama sam čula vrlo malo informacija. Ne znam Vas dovoljno dobro da bih mogla da se udam.” “Šta želite da znate? Slobodno pitajte. Prisustvovaću ovom razgovoru za izbor supruga.” “Nije ovo izbor supruga! A zbog ovog razgovora shvatam da , šta god bih tražila, ne može biti ispunjeno samo rečima. Ili cvećem, kada smo već kod toga. Vi mene ne volite. Ponudili ste mi Vaše prezime samo zato što ste odlučni u nameri da zaštitite Vašu čast I zato što ste tako prokleto tvrdoglavi I arogantni I -“ “I onda kažete da me ne poznajete dovoljno da biste se udali?” Ljutita I uznemirena, podigla se sa stolice. Okrećući se od njega, odšetala se preko persijskog tepiha do kamina. Bacio je pogled u drugu prostoriju I primetio da je Lady Fitzhugh udubljena u svoje karte. Ustao je sa stolice I pratio Daphne do mesta gde je stajala, zagledana u vatru. Stao je iza nje I približio se kako bi joj šapnuo u uho. “Poznajete me bolje nego što mislite, Daphne,” rekao je. “Niko me ne zna tako dobro kao Vi. Niko nikada I neće.” Krenula je da se odbrani, ali ju je zaustavio. “Slušajte me. Celu sedmicu pokušavam da Vam kažem koliko Vas želim. Znam da su reči nedovoljno dobre da bi mi Vi poverovali, ali zaista ne znam nijedan drugi način. Šta mogu još da učinim, Daphne?” Spustio joj je ruke na struk I privukao ju je sebi dok mu je bila okrenuta leđima. “Mogu li da Vam to kažem svojim telom?” Zatvorila je oči I tog momenta se nešto u njoj preokrenulo. Nešto što ju je opustilo I omekšalo. Podigao je njenu ruku, stisnuvši joj šaku dok je visela u zraku. “Nemojte, Anthony. Nemojte.” Iskoristio je svoju nadmoć. “Želeli ste me. Pre samo par sedmica, u antici.” Odmaknuo se samo malo “Da li ste zaboravili?” “Nisam!”, odgovorila mu je oštrim šapatom. “Niti sam zaboravila da nisam bila jedina koju ste želeli da oženite.” 206


Kraljevstvo snova

“Ali ja je nikada nisam želeo na način na koji želim Vas,” rekao joj je. Zvučalo je I više nego jadno, ali je to svakako bila istina, a on je bio očajan. “Vi ste ta koja mene ne želi.“ Odmahnula je glavom, držeći oči zatvorene, usana skupljenih čvrsto crtu dok je ispuštala jedva čujni zvuk neslaganja. “Poričete,” nastavio je, “ali tako se odričete toliko užitaka koje bi Vam život mogao doneti. Zašto, kada Vam ih sve mogu pružiti?” Sićušni jauk joj se oteo sa usana dok je on svojim rukama prelazio preko njenih rebara do grudi. “Želim Vas,” priznala je šapatom. “Nije u tome stvar. Nikada nije ni bila. Uvek sam -“ “Dokažite mi da govorite istinu, onda.” Pogledao je preko ramena ka vratima, te spustio poljubac na njeno uho. “Ako me želite, provedite ostatak noći sa mnom. Možemo otići do moje kuće. Svi prisutni gosti će otići do ponoći I svi će biti u krevetima, čvrsto spavajući do pola 2. Pokrijte lice nečim. Čekaću Vas u kočiji iza štale I vratiću Vas nazad pre zore. Nađimo se tamo.” “Ne želim.” “Svejedno ću čekati.” Poljubio ju je u obraz. “Zar nije jasno, Daphne? Čast nije moja jedina motivacija, jer se ne osećam baš časno u ovom trenutku, jer želim Vas više nego što sam ikada išta želeo u svom životu.” * * * Nije mislio da će se pojaviti. Tri sata koja su sledila nakon njegovog predloga su bila I više nego bolna za oboje, dok su se pretvarali da uživaju igrajući šah I da uživaju u večeri, maderi I čavrljanjima sa suprotnih strana stola. Do trenutka kad je zabava završila, mislio je da se neće predomisliti. Ali nije bio u pravu. Par minuta nakon što je sat na crkvi objavio da je pola dva, ugledao je zakukuljenu figure kako izranja iza štala krećući se ka aleji u kojoj je bila smeštena njegova kočija. Otvorio je vrata I ona se popela unutra. Kada joj je skinuo kapuljaču sa ogrtača, bilo je jedva dovoljno svetla koje joj je odavalo lice, ali on je mogao da vidi sve. “Da li ste sigurni u svoju odluku?”, upitao je. “Jesam.” To je za njega bilo sasvim dovoljno. Imaće kada da razmišlja o tome zašto se predomislila. Sada, nije ga bilo briga. Spustio je prozor I potapšao krov sa 207


Kraljevstvo snova

svojim štapom, a kočija je počela lagano da se kreće. Kada je I poslednja senka nestala, unutar kočije je postalo tako mračno da nije mogao da je razazna u prostoru. Zbog zvuka koji je proizvodila kočija, nije mogao da čuje njeno disanje. Ona nije progovarala. Miris gardenije je bila jedina naznaka njene prisutnosti. One noći u antici, video ju je samo pomoću mesečine. Ovaj put, zapaliće sve sveće koje bude mogao da nađe. Ovaj put, vodiće ljubav sa njom, gledajući savršene obline njenih grudi I bokova, dužinu njenih nogu, posmatrajući izraz njenog lica dok bude dostizala vrhunac. Anthony se naslonio, koncentrišući se na zvuk točkova kočije, težeći da odagna gladnu, bolnu potrebu svog tela. Kočija je vozila ka Grosvenor Squareu, a to je trajalo celu večnost. Proveo ju je kroz staje na stražnji ulaz kuće, jer je uvek bilo kočija koje su prolazile trgom u ovo doba, razvozeći kućama ljude koji su bili na nekim zabavama, kao što je bila ona kojoj su I njih dvoje prisustvovali, pa čak I sa kapuljačom koja je pokrivala Daphneinu kosu I obris lica, nije želeo da rizikuje da je neko prepozna. Držeći je za ruku, poveo ju je uz stepenice, kroz mračne sobe I hodnike koji su vodili do njegovih odaja. Ušao je u garderobu, probudio Richardsona I rekao mu da naredi slugi da upali vatru, te mu objasnio da mu neće biti potreban do jutra. Njegov sobar je otišao, upućujući jedan brz pogled ka zakukuljenoj ženi koja je stajala kraj kreveta. Kada se pojavio sluga, Anthony je naredio da se svaka sveća u sobi upali, zajedno sa vatrom. Nakon što je sluga napustio prostoriju, okrenuo je ključ u bravi. “Napokon,” mislio je, duboko uzdahnuvši, zatim polako puštajući vazduh iz nosnica. “Bar smo sami.” Anthony se okrenuo. Takođe, I ona je. Skinula je kapuljaču, a on ju je promatrao, onako umivenu prigušenom svetlošću. Setio se prvog puta kada ju je video, jer je sada izgledala gotovo isto kao tada. Nije imala slamnati šešir, ali isto ono svečano lice kao kod male sove I ogrtač, doduše ne dronjav I prašnjav ovaj put, već lep,pripijen, koji joj je istaknuo obline tela. Bila je ista po svim spoljašnjim kriterijumima, ali toliko drugačija, na način koji on nije mogao da definiše. Noćas, sve što je želeo bilo je da joj pokaže kako se oseća dok je gleda. Kako joj je rekao ranije, ako reči I cveće nisu dovoljni, pokušaće da joj objasni telom. Nadao se samo da će moći da zadrži pamet. Uzbuđenje je kružilo njim kao anarhija, ali sledećih par sati neće koristiti njemu. Biće posvećeni njoj. Stao je ispred nje. Posegnuo je I otklonio naočare, te ih stavio na sto. Skinula je ogrtač sa ramena. Nije nosila nekakvu haljinu koja bi bila sivosmeđa ili bež, nego je umesto toga na sebi imala noćnu haljinu od svile ponoćno plave boje. Linija haljine oko vrata je naglašavala njena ramena, a boja je činila njenu kožu 208


Kraljevstvo snova

bledozlatnom na svetlu sveće. Prelazio je preko njene ključne kosti prstima, zatim je uhvatio za obraze I nagnuo njenu glavu ka sebi dok joj se približavao usnama. Daphne je bila jedina stvar kojom je mogao da se bavi pre nego što ju je poljubio. Ispod njegovih, njene usne su se napokon razdvojile, meke I bujne, imajući okus madere. Njene oči su bile sklopljene, ali on je svoje držao otvorenima, jer je želeo da vidi svaki obris osećanja koje je mogao da izazove kod nje svojim rukama I usnama. Skliznuo je rukama u njenu kosu, zahvalan što se nije pretvorila u jednu od onih modernih dama koje su nosile sve one blesave trake I svilene cvetove. U njenoj kosi nije bilo šnalica, samo češljića, a kako ju je oslobodio I njih, njena kosa je pala u gustom, teškom valu nadole, niz njena leđa. Češljići su pali na pod, a on je nestao prstima u njenoj kosi, spoznajući topao osećaj koji mu je pružala, bivajući kao saten na njegovim šakama. Produbio je poljubac, kušajući toplu slatkoću njenih usta. Ispustila je jedva čujni, davljenički zvuk želje I obmotala ruke oko njegovog vrata, telom mu se približavajući te tako mu paleći sirovu strast I želju da bude u njoj, želju koju je pokušavao da zadrži u sebi. Kako bi dobio još vremena, sa njenih usana je prešao na ramena, obasipajući ih poljupcima, sve do svetloplavog završetka njene haljine I nazad. Njegove ruke su iz kose skliznule na njen struk. Želeo ju je izbaviti iz sve te odeće, ali se naterao da sačeka, zadržavajući svoje pokrete sve dok mu njeno telo nije reklo da je vreme da načini novi. Dok je drhtala u njegovom naručju I ispuštala sitne, prigušene jecaje naslonjena na njegove grudi, poduzeo je sledeći korak. Njegove ruke su se sa struka pomerile na njena leđa. Odmaknuo se tek toliko da bi mogao da joj gleda lice dok je skupljao njenu kosu I pomerao je na stranu. Onda je počeo da otkopčava dugmad na njenim leđima. Njene oči su bile sklopljene, ali su joj usne bile razdvojene a glava nagnuta nazad, ali kada je počeo da skida haljinu sa njenih ramena, otvorila je oči, I osetio je da se pomalo ukočila, što je bila samo naznaka otpora, ali dovoljno da se zaustavi za tren. Pogledala ga je u oči. “Da li se ovakve stvari obično rade za upaljenim svećama?” “O, da. Definitivno.” Svukao je haljinu sa njenih ramena, ali do trenutka kada je oslobodio njene ruke, kada je haljina već pala do njenog struka I kada je mogao da vidi prsluk koji je bio povezan sa podsuknjom, pružila je otpor, gurajući mu ramena od sebe. 209


Kraljevstvo snova

“Anthony, mislim da bi ih trebali ugasiti.” “Zašto?” Namestio je glavu kako bi joj ljubio vrat. “Želim da gledam u Vas. Zar vi ne želite da gledate u mene?” “Ne vidim ništa,” šapnula je. “Oduzeli ste mi naočare. Opet.” Nasmešio se, ispuštajući topli dah o njen vrat, I nije se pomerao čitav jedan trenutak, koji je delovao kao večnost. “Daphne,” napokon je rekao, “Želim da Vas vidim obnaženu u mojoj postelji. Želim da se Vaša kosa prospe po mom jastuku. Želim da gledam u Vaše lice dok Vas diram, zato što izgledate tako ljupko I zato što tako silno želim da znam kakav je osećaj doticati Vas.” Zastao je, pitajući se da li možda zvuči kao potpuni idiot. “Ali ako bi Vi bili više srećni u mraku, ako želite da ugasim sveće, uradiću to.” Nije odgovorila. Umesto toga, spustila je pogled I ugrizla se za usnicu, prelazeći prstima preko revera njegovog sakoa. Trenutak posle, počela je da svlači sako sa njegovih ramena. “Ne,” rekla je. “Neka ostanu.” Anthony je ostao mirao I pustio je da otkloni sako I prsluk. Pustio ju je da mu otkopča košulju, a zatim je svukao. Čekao je, terajući se da ostane besprekorno miran, dok je ona milovala njegova naga prsa svojim rukama I spuštala poljupce na njegovu kožu. Čekao je, ježeći se od zadovoljstva jer ga je terala do same ivice zdravog razuma. Kada je osetio treperenje njenog jezika o njegovu bradavicu, zaustavio ju je. “Zaboga, Daphne, dosta,” zastenjao je, zavlačeći ruke u njenu kosu, nežno je povlačeći nazad kako bi došao do daha. “Verujem da uživate dok me mučite.” Pogledala je u njega, dugo I ocenjivački. “Mogla bih da se naviknem na to.” “Ne sumnjam.” Odmarao je ruke na njenim golim ramenima i dodirivao rubove njenog vrata. “Čipka na prsluku?”, upitao je, duboko udahnuvvši u pokušaju da pokrene bilo kakav razgovor dok ne uspostavi kontrolu nad svojom željom, koja je pretila da ga potpuno obuzme. “Daphne, zadivljen sam ovom ekstravagancijom.” “Gospođa Avery mi je rekla da podsuknja za veče mora biti čipkana, iako jedva razumem poentu, jer je skrivena od pogleda.” “Ja razumem,” rekao je vatreno dok je posezao rukama iza nje da otkopča dugmad na osetljivoj tkanini. “Jedino Vas molim da nikada ne pristanete da nosite korzet.” 210


Kraljevstvo snova

“Ali to bi mi omogućilo dobro držanje u pokretu, zar ne? Verujem da ste mi Vi, Vaša Milosti, savetovali da nosim isti.” “Predomislio sam se. Uzice korzeta se večno odrešavaju.” Osmotrio je čipkane krajeve njene podsuknje I povukao celi odevni premet niz njene ruke, otkrivajući joj grudi. Bile su tako sočne, bele poput pomade, sa tek naznakom ružičastog, tu na svetlosti sveće. Njegovo grlo se osušilo. Obujmio joj je grudi rukama I čuo nešto nalik dahtanju. Podigao je pogled, posmatrajući kako prekrasni užitak umiva njeno lice dok je zatvarala oči I naslanjala se na zid iza sebe, a on je u sebi mislio kako nikada nije video ništa tako lepo u svom životu. Nežno je obuhvatio prstima obe njene nabrekle bradavice, cvileći od zadovoljstva svaki put kada bi je dotakao, a uskoro je I on osećao da mu samokontrola iščezava. Preko volje, skliznuo je rukama sa njenih grudi do svilenih I pamučnih svijutaka njene odeće koji su stajali na njeni bokovima. Svukao je haljinu I podsuknju niz njene noge dok je klečao ispred nje, držeći čvrsto pogled na gustom tepihu boje zelene vrbe kako bi zauzdao požudu. Njegovo telo je već gorelo dok je odeća padala preko njenih članaka. Stavila je ruke na njegova ramena kako bi zadržala ravnotežu I izvukla se iz odeće. Skinuo je njene svilene papuče sa potpeticom I bacio ih na stranu, pomerajući svoje ruke, prateći njene obline uz članke polako do butina. Milovao joj je listove nogu, smešeći se kako je primetio da drhtavica kruži njenim telom. Odvezao je podvezice I skinuo ih zajedno sa čarapama. Kada ju je potpuno obnažio, tek tada se Anthony usudio da je opet pogleda. To je učinio polako, preko dugih, zategnutih, ušiljenih hulahopki, koje su odavale uglađenost, jednostavno I ovalno oblikujući mišić iznad njenog kolena. Snažne noge, mršave I zategnute, lepše od svih drugih ženskih udova koje je ikada video. Nijedan muški san, ma koliko maštovit bio, ne bi mogao da projektuje ovakve noge. “Zaboga, Daphne, ja-“ Nije mogao da nastavi. Prešao je dlanovima uzduž unutrašnjosti njenih butina, zatim obuhvatio njene nage kukove rukama. Povukao ju je ka sebi i utisnuo poljubac u meke smeđe kovrdže na vrhu njenih butina, udišući miris gardenija pomešan sa ženskim uzbuđenjem. Taj poljubac je bio previše za nju. Ispustila je skoro davljenički jecaj a njene ruke su pale na njegova ramena kako bi se sačuvala od pada. Ustao je I uzeo je u naručje. Okrećući se, položio ju je na krevet I seo na ivicu kraj nje kako bi skinuo svoje čizme. Podižući se opet, pogledao je u nju dok je 211


Kraljevstvo snova

otkopčavao pantalone, da bi shvatio da je njen pogled bio fiksiran na njegove ruke. Gledao je njeno lice dok je posmatrala kako mu pantalone spadaju sa kukova, a kada su se njene usne razdvojile kako bi ispustile mekano, zapanjeno “Oh.”, upućujući mu osmeh čistog odobravanja, poželeo je da se nasmeje zanesenjački. Dušek je potonu pod njegovom težinom, dok se nameštao da legne pored nje. Oslanjajući se na jedan lakat, pogledao je u nju na trenutak, a zatim posegnuo rukom kako bi je dodirnuo. Njegov ispružen dlan je kružio njenim stomakom, da bi zatim spustio ruku niže, skliznuvši između njenih butina. Gurnuo je svoj srednji prst unutar nje. Bila je vlažna, uzbuđena, jecajući dok je kružio nežno, vrhom prsta oko njenog klitorisa. Jedva se pomerao, gledajući njeno lice dok se pomerala gotovo ludački prateći njegov dlan dok je dostizala vrhunaca. Ništa što je sada osećala nije bilo potisnuto niti sakriveno od njega; bilo je toliko radosti u svakom deliću njenog lica dok je nežno, ženski zavijala u ekstazi. Anthony je osetio grčeve koji su prožimali njeno telo dok se iz nje cedio poslednji užitak orgazma, I bio je više zadovoljan onim čemu je sada svedočio nego bilo kom seksualnom iskustvu svog života. Izvukao je ruku I legao na nju, svojom težinom je utiskujući u dušek. Ušao je u nju, želeći da se pomera polako, kako bi je još jednom doveo do vrhunca, ali bila je tako uska, a osećaj koji mu je to pružalo je bio izvanredan do te mere da su sve njegove dobre namere otišle ravno dođavola. Čuo je svoje stenjanje koje je dolazilo iz same utrobe dok je osećao kako tenzija u njemu raste, povećavajući se dok nije bila nepodnošljiva. Nije bilo načina da sada bude nežan, ili da se suzdrži. Ubrzao je tempo, zabijajući se u nju grubim, ludačkim pokretima dok se njegova strast nije konačno oslobodila. Svršio je žurno, dok su osećanja unutar njega ekspodirala, u svim bojama I toplinom vatrometa. Nakon toga, smirio se I dalje ležeći na njoj, rukama joj podupirući leđa dok je gledao kako otvara oči. “Gospode,” šapnula je, pokušavajući da dođe do daha. “Nije ni čudo što su Rimljani naslikali sve one freske.” Nasmejao se tako jako, da je verovatno soba koja je odzvanjala probudila sobara koji je spavao u hodniku. Prevrnuo se na leđa, povlačeći je sa sobom. Njena kosa je padala svuda oko njegovog lica a on ju je poljubio, ne znajući da li ga je ova žena učnila da se oseća više kao rimsko božanstvo ili kao najbolji ljubavnik u celoj Engleskoj. Svejedno, ovo je bilo više od svega što je ikada mogao da zamisli.

212


Kraljevstvo snova

POGLAVLJE 26 “I tako smo završili u Maroku” ,Daphne je završila svoje pripovedanje. Ležala je pored njega, gola, među razbacanim čaršavima I pričala mu detaljnu priču svog života. To nije bila najromatičnija stvar koju je mogla da zamisli posle vođenja ljubavi, pretpostavljala je, ali bilo je jako lepo prosto ležati tu kraj njega I gledati ga u lice dok priča , a on je posmatra sa tako živim interesovanjem. “Zavidim ti na tvojim putovanjima, Daphne”,reče nakon par trenutaka, “ali ne razumem tvog oca. O čemu je mislio? Lutajući pustinjama Afrike sa tobom koja si radila dok ti prsti ne prokrvare? To ne bi trebalo da bude život ni za koga , a kamoli ženu. Ne mogu a da ne osudim nepromišljenost tvog oca.” “Ne, ne, ne razumeš. Nije bio tako nepromišljen kao što ti misliš Anthony. Ja sam insistirala da ostanem.” Okrenula je glavu na jastuku I pogledala ga. “Tata je želeo bolji život za mene. Želeo je da odem u Englesku, da pronađem maminu porodicu, ali I njegova pisma, kao I moje, su odbijena. Baron se odrekao moje majke, otišao je toliko daleko da se pravio da je mrtva, I nije želeo da popusti. Otac je predložio da me pošalje da se školujem ovde, ali ja sam odbila da ga napustim. A nisam mogla da dozvolim da napusti svoj posao I pođe sa mnom. Bio je tako izgubljen kada je moja mama umrla, bila sam mu očajnički potrebna. Nisam mogla da ga napustim, prosto nisam. Tako smo ostali zajedno, a ja sam mu asistirala, pružala ljubav I pomoć.Njegov posao I ja smo bile jedine svetle tačke u njegovom životu I oboje smo bili srećni.” “Tvoj otac je bio snažniji od mog.” Anthony reče, zureći u plafon. “Možda zato što je imao tebe.” Ona se podiže, oslanjajući težinu na jedno rame, obraza naslonjenog na ruku, pogledala ga je. “Tvoj otac je imao tebe, Anthony I tvoju sestru.” “Poslao sam Violu kod rođaka u Cornwall.” Okrenuo je glavu ka njoj. “Očigledno da ja nisam bio dovoljan da ublažim očev bol.” “Sumnjam u to.” Daphne pruži ruku da dotakne njegov obraz, nadajući se da će joj se konačno otvoriti. “Šta se dogodilo sa tvojim ocem?” On se podiže, prebaci noge preko ivice kreveta I ustade. “Uskoro će zora, trebala bi da kreneš.” 213


Kraljevstvo snova

“Daphne ga je gledala, osećajući bol u srcu. “Zašto ne želiš da mi pričaš o tome? Ja neću mariti što je on poludeo, ako zbog toga ćutiš….” “Trebalo bi da se obučeš”, prekide je, skupljajući odeću sa poda. “Ako se sluge u Rassell Squaru probude I vide da te nema, svi će shvatiti gde si bila. Ili će misliti da smo pobegli.” Daphne se nije micala. “Zašto ne želiš da mi pričaš o njemu?”” “Zato što ne želim da pričam o tome, Daphne.” Reče dok se oblačio. “Nikad.” Ona ustade I priđe mu, grleći ga rukama oko struka. Imala je osećaj da grli statuu. “Anthony”, prošaputa, zureći u njegova leđa. “Pritiskao si me na svakom koraku da se više otvorim, da podelim šta osećam I mislim, a ti odbijaš da učiniš ono što sam tražiš od mene. I meni je bilo jako teško da pričam sa tobom o svojim najdubljim osećanjima ali sam ipak to učinila. Negde uz put, postao si jedan od mojih najdražih prijatelja. Uprkos naporu koji sam činila da sakrijem sve svoje nesigurnosti, ti si ih izvukao iz mene. Mislim da je to zato, što duboko u sebe, ispod svih strahova , ja sam želela da me u potpunosti upoznaš. Verujem ti više nego što sam ikome verovala. “ Nije se pomerao. Nije joj odgovorio. Ona prisloni usne na njegova leđa, osećajući finoću pamučne košulje na njenim usnama I tvrdoću mišića ispod nje. Pustila je ruke da joj padnu I odmakla se korak u nazad. “Anthony, Ja znam da si veoma zatvorena osoba ali ti želiš da ti budem žena. Otvorila sam ti srce vise nego jedanput, rekla stvari za koje bi pre umrla nego rekla nekom drugom. Ako se ti ne možeš otvoriti prema meni na isti način, makar I malo po malo vremenom, onda nemamo nikakvu šansu za sreću. Volim te, ali dok ne počneš da delis sebe sa mnom, neću se udati za tebe.” Nije odgovorio, ali ona je znala da to nije zato što je hladan, već zato što se plaši, kao što se I ona nekad plašila. Obukla se bez I jedne reči I vožnja kočijom nazad do Russell Square prošla je u tišini. Izgledalo je da nemaju više šta da kažu jedno drugom. Daphne nije otišla na otvaranje muzeja sledećeg dana. Umesto toga išla je u posete sa Elizabeth I Ann, I njihov smeh I razgovor bio joj je potreban da joj odvrati misli. Kada su se vratile u kuću nešto malo pre šest sati, Mary jedva da im je otvorila vrata kada je lady Fitzhugs uz uzvike radosti izletela iz dnevne sobe na spratu. 214


Kraljevstvo snova

“Mile moje, tako mi je drago da ste stigle” povikala je silazeći sa sprata, sa ogromnim osmehom na usnama. Njene ćerke I Daphne su se zaustavile u predvorju zapanjene što inače smirena lady Fitzhugs trči niz stepenice. “Mama”, povika Elizabeth. “Šta se desilo?” “Nešto dobro, sigurna sam, vidi kako se smeje!” Istače Ann. Lady Fitzhug pokaza na vizit kartu na stolu I sve tri devojke se okrenuše. Na srebrnom poslužaoniku na stolu bila je jedna crvena ruža bez trnja, a pored nje Anthonijeva kartica. “Još jedan cvet za Daphne?” Anna reče, smejući se. “Zar je to razlog što imaš osmeh na licu širok kao Temza, mama? Zbog ruže?” “To je ruža bez trnja!” Uzbuđeno povika Elizabeth. “I crvena je! O Daphne ,konačno!” “Šta to znači?” Upita Ann. “Ljubav na prvi pogled” reče joj lady Fitzhugs I okrenu se ka Daphne, stavljajući ruku na njeno rame. “Sramota me je draga moja, ali morala sam da pogledam u tvojoj knjizi, nisam mogla da čekam. Napustio je muzej, a danas je dan otvaranja kao što znaš, I došao je da bi ti je lično uručio. Bio je tako očajan, moja draga, prosto razoren što nisi bila tu.” “Daphne?” Elizabeth je gledala u nju. “Tiha si. Sigurno ne sumnjaš u njegova osećanja sada?” Daphne nije odgovorila. Sa rukom koja je drhtala, podigla je ružu, zureći u nju u neverici. Čekala je da on napravi sledeći korak ali šta ovo znači? Živo se sećala svoje ispovesti one noći u antici, kada mu je priznala da se zaljubila u njega na prvi pogled. Da li joj je poručivao da se seća toga? Ili je ovo izjava njegove ljubavi? Ali to nije imalo smisla, jer on se sigurno nije zaljubio u nju na prvi pogled. Čak nije bila ni sigurna da je on voli. Nije ni marila. Ona je njega volela, a on je činio novi korak ka njoj. Čudno kako jedna prosta stvar može da učini da sve legne na svoje mesto. Ovog puta, ona će riskirati sve. Ovog puta neće se plašiti da će joj srce biti slomljeno. Ovog puta neće se plašiti da čini grešku. Zgrabila je cvet sa poslužaonika I izletela kroz vrata, žureći da napusti kuću. “Draga, gde trčiš?” Vikala je lady Fitzhugs za njom. “Do muzeja” Daphne joj povika nazad preko ramena. Zgrabila je suknje jednom rukom, drugom je držala ružu I trčala ka ulazu na skver, ne obraćajući pažnju na zapanjene poglede ljudi koji su šetali parkom. Protrčala je kroz ulaz I niz 215


Kraljevstvo snova

ulicu tražeći pogledom slobodnu kočiju. Pretrčala je sedam blokova dok konačno nije nasla jednu. Sat na crkvi je zvonio za sedam sati kada se popela na kočiju I dala adresu Anthonijevog muzeja. Jednom kada je ušla, zavalila se u sedište, teško dišući, držeći ružu kraj obraza I nadajući se svim srcem da je pozicija vojvotkinje još uvek upražnjena. Nije se pojavila. Iako je bio okružen ljudima svakog trenutka, Anthoniy nije prestajao da je traži pogledom, gledajući ulazna vrata svakih par sekundi, tržeći je u licima žena koje su ulazile u muzej dok su se sati vukli. Ali ona nije došla. Otvaranje muzeja mogao je smatrati ličnim trijumfom. Dvadeset sedam kolekcija Rimsko Britanske umetnosti, uključujući I njegove kolekcije, bile su prikazane. A oni koji su čekali da kupe ulaznicu na dan otvaranja, videli su da slobodnih karti nema do sredine jula. Ali Daphne, koja je bila ključni deo ovog projekta, nije došla. Njegova kontraverzna I neobična odluka da muzej bude otvoren za sve koji žele da vide antikvitete biće na meti diskusije narednih godina, a karte za peni za jutarnje razgledanje su prve otišle. Ali on nije mogao da podeli te lepe novosti sa Daphne jer ona nije došla. Naredio je da se vrata drže otvorenim još jedan sat duže, ali čak I kada su svi otišli I on ostao sam, ona nije došla. Ipak on je I dalje hodao muzejom, njegovi koraci su odzvanjali kamenim podovima, I dalje je čekao. Anthony je znao da je bio budala što joj prošle noći nije rekao ono što je želela da zna, ali Bože, on nikome nije pričao o svome ocu. Nikad nije pričao o tome, čak ni sa Violom. Ljudi pričaju o tome, sluge ogovaraju, ali niko ne zna kako je to stvarno bilo. Toliko toga bi joj rekao kad bi se samo pojavila. Rekao bi joj svaku svoju tajnu, ma vikao bi ih sa vrha Whispering gallery na Saint Paulsu, samo kad bi došla. Bilo bi mu teško da se otvori, ali Daphne je shvatala. Ona ga je razumela kao niko drugi. Anthony začu kako se vrata otvaraju, a zatim zatvaraju sa glasnim bang. Zatim zvuci koraka na kamenom podu glavne galerije. I eto nje, teško dišući, sa ružom u ruci, nakrivljenim šeširom, izgledajući neuredno, raščupano I nikad lepše u njegovim očima. “Šta ovo znači?” Upitala je dok mu je prilazila, vrteći ružu u ruci. “Šta mi ovim govoriš?” “Moj otac se ubio.” 216


Kraljevstvo snova

Zaustavila se. Ruža je prstala da se vrti u njenoj ruci. Zurila je, njene prelepe oči bile su širom otvorene od šoka zbog njegove iznenadne izjave. “Jedne noći, tri godine posle majčine smrti, popio je punu bocu laudanijuma. Vidiš, mnogo mu je nedostajala. Bila mu je sve I voleo je iz dubine svoje duše, a ona je umrla. Nije želeo da živi bez nje, pa se ubio. Ja sam ga našao.” Teško je bilo reći ove stvari, još teže nego što je mislio da će biti, svaka reč je bila izvor bola I osećao se kao da ponovo ima dvanaest godina. “Mislio sam da je to blagoslov. Bože pomozi mi, ali bilo mi je drago.” Ništa nije rekla, samo je stajala tamo, slušajući, dok su reči kuljale iz njega. “Ne znaš kako je to da slušaš kako ti otac jeca satima bez prestanka. Pričao je o njoj sa mnom, sa Violom. Morao sam da je pošaljem iz kuće jer je imala samo šest godina I nije razumela šta se dešava. Daphne, pričao je o njoj sa slugama kao da je živa, naručivao je čaj za nju govoreći da ga ona traži, ili ih šaljući da obavljaju poslove za nju. Noću bi lutao hodnicima I zvao njeno ime. Sedeo bi za stolom na večeri I pričao sa njom. Čitavi razgovori, svake noći sa praznom stolicom.” “O Bože!” Daphne je prekrila usta rukom. Reči su izlazile iz njega takvom brzinom da je jedva uspevala da razume šat joj priča. Znala je već po nešto od ranije, ali joj je bilo teže dok je slušala kako on priča. Bio je dečak tada, malo dete. I eto ona je budalasto mislila da zna kako slomljeno srce boli. Grešila je, jer upravo sada joj se slamalo, slamalo zbog čoveka koga voli, a koji je kao dečak morao da gleda kako njegov otac nestaje u ludilu. “Imao sam dvanaest kada se ubio, ali sam u stvari postao vojvoda sa devet”, Anthony je nastavio. “Morao sam, on nije bio u stanju da donese prostu odluku. Zurio bi u dokumenta satima bez da ih potpiše. Upravnik imanja je počeo da se obraća meni. Dužnosti su počele da se gomilaju I do vremena kada mi je ujak postao skrbnik ja sam već vodio poslove mesecima unazad. Uz njegove savete I pomoć sve sam sam obavljao. Morao sam da preuzmem moć od jednom I to sam znao. “Sećam se da si mi to rekao” Daphne je promrmljala, “onog dana na pikniku.” “Moj jadni otac nije bio u stanju da sabere dva prosta broja. Bio je neuračunjiv. Nije mogao da priča ni o jednoj temi osim o mojoj majci. Zabranio je sobaru da ga brije jer je čekao nju da se pobrine za to. Ona ga je uvek brijala, to je bio njihov ritual.”

217


Kraljevstvo snova

Daphne je videla kako mu se lice grči od bola, I to joj je bilo nepodnošljivo. Prišla mu je korak bliže. Želela je da mu kaže da prekine, da ne mora više da objašnjava. Ali je naterala sebe da sačeka da on završi. “Morao sam da ga zaključam,Daphne. Počeo je da radi opasne stvari, kao što je punjenje puške I pucanje u zidove. Mogao je da ubije nekog. Mogao je sebe da ubije, zato sam naredio da ga zaključaju u sobu.” Glas mu je pukao. “ Ne znam kako je došao do laudanijuma, možda od doktora, mada je on poricao.” Anthony se uspravio I pogledao je kao da je zaboravio da stoji tu. Mora da je video deo užasa u njenim očima jer je nastavio. “Sada znaš moj najveći strah, ne želim nikada da budem kao moj otac.” Okrenuo joj je leđa I nastavio. “Njegovo ludilo možda nije donela tuga, već ga je samo podstakla. Ne znam da li je nasledno. Znam da sam ovo sve trebao reći kad sam te zaprosio, ali Bog mi pomogao, Daphne, nisam mogao.” Nije znala šta da mu kaže. Koje reči bi bile dovoljne? Krenula je ka njemu, ali dok mu se približavala on je krenuo da se udaljava. “Neću te više juriti” rekao je preko ramena. “Sve što tražim je da ako bude dete, posle prošle noći, da mi dozvoliš da se pobrinem za vas, bar to.” Daphne se zaustavi par koraka od njega. Malo se nakašlja. “Hvala što ste to podelili sa mnom. Ali ja sam u stvari došla zbog upražnjene pozicije na vašem imanju. Kakve kvalifikacije su potrebne za jednu vojvotkinju?” On se ukoči I dugo nije rekao ni reč, zatim duboko udahnu I sporo izdahnu. Okrenuo se ka njoj. “Da li želite da se prijavite za poziciju, gosp. Wade?” “Mislim da bih mogla, mada ima stvari koje me brinu, jer znam da je taj posao zahtevan. Šta u stvari radi vojvotkinja?” On joj pride korak bliže. “Voli vojvodu. Voli ga sa svom strašću koju krije u sebi, svakog dana do kraja života.” Daphne klimnu,bez promene izraza lica. “To već ispunjavam, šta još? “Moraće da zaboravi moderno spavanje u svojoj sobi, jer će do kraja života morati da spava sa svojim mužem u istom krevetu, osim naravno ako on hrče.” Daphne nagnu glavu na stranu, srce joj je lupalo tako glasno da je bila sigurna da odzvanja u hodnicima. “Verujem da neću imati problema sa time, čak ni sa hrkanjem, ako mogu da prespavam peščanu oluju ni hrkanje mi neće smetati. Šta još?” “Mora voditi domaćinstvo, na svim imanjima koja imaju. Mora biti diskretna, jer vojvoda veoma drži do svoje privatnosti. Uvek se mora ponašati 218


Kraljevstvo snova

uzdržano bez obzira koja su njena prava osećanja, jer će je svi konstantno posmatrati I ogovarati.” Daphne je tapkala prstom usne, zatim klimnula. “Verujem da sam dobra u tome.” “S druge strane, nikada ne sme da krije svoja osećanja od vojvode, jer on samo želi da je učini sretnom. Mora priređivati brojne zabave I pozivati goste, voditi dobrotvorne ustanove, mora da bude u stanju da zabavi dostojantstvenike, kao što je kralj I slične, I mora da gleda sa prezirom na sve druge I da ih ubedi da je bolja od njih. Sa tim delom mogli bi da imate problem.” “Naučiću.” “Moraće da tretira sluge sa ljubaznošću I diplomatijom da bi izgladila sve ono što sam vojvoda svojim ponašanjem upropasti, jer on je poznat kao nestrpljiv čovek, teško ga je zadovoljiti I često je neosetljiv na osećanja ljudi koji rade za njega. Kao što znate molim vas I hvala su reči koje vojvode ne uče da pričaju.” On se nasmeši, a njeno srce polete. Približio joj se još jedan korak. „Mora da nauči kako da troši novac na apsolutno ekstravagantne stvari, naročito sitnice za njeno zadovoljstvo, kao što je lepa odeća, nakit, pokloni za njene prijatelje. Ne sme nikada da dozvoli sebi da joj nestane sapun sa mirisom gardenije, jer je poznato da je vojvoda veliki ljubitelj gardenija. I ako ona I vojvoda imaju dece mora da ih voli. Mora da rasipa na tu decu svu ljubav I pažnju koju njeni I vojvodini roditelji nisu bili u stanju da pruže njima.” “To mogu da uradim” ona prošaputa. On priđe još jedan korak,a zatim se zaustavi ispred nje. Podiže ruke I vrhovima prstiju, nežno izbrisa suze sa njenog lica. Tek tada je shvatila da plače. “Mora prestati da se plaši da će biti povređena jer će je vojvoda povrediti mnogo puta tokom njihovog dugačkog braka, ali to nikada neće uraditi namerno, jer je on voli više od ičega na ovom svetu.” Ona proguta jecaj I krenu da progovori ali je on zaustavi pokazujući na cvet u njenoj ruci. “Poslao sam ti ružu zato što je ona najiskreniji izraz mojih osećanja prema tebi.” Duboko je udahnuo. “Zaljubio sam se u tebe onog dana u bašti, kada sam te video na kiši. Voleo sam te od prvog pogleda Daphne, jer tog trenutka kada sam te video kako stojiš na kiši ja sam te u stvari prvi put stvarno pogledao.” “O Anthony!” Bacila mu se u naručje, stavljajući ruke oko njegovog vrata. “Bila sam tako uplašena.” Mrmljala je lica zabijenog u njegovu košulju. “Nisam mogla da poverujem da si iskren. Govorila sam sebi da te više ne volim, ali sam znala da zavaravam sebe I da to radim već dugo.” 219


Kraljevstvo snova

“Volim te! Ne znam kada sam te stvarno zavolela, kada sam tačno razvila tu duboku I snažnu emociju, ali sam te zavolela.” Šmrknula je I prihvatila maramicu koju joj je pružao. “Sada, koja si to još pitanja želeo da mi postaviš?” “Samo jedno.”Rukama joj je obuhvatio obraze, razmišljajući koliko voli njeno lice I sve suptilne nijanse osećanja koja su krasila njen izraz. “Koliko vremena dobijam za tu ružu?” “Za ružu, kratku veridbu. Za govor, čitav život.” “Mogu da živim sa tim” reče I poljubi je. KRAJ

Hvala na čitanju, vaše Kraljevstvo snova!

220


Kraljevstvo snova gresna zadovoljstva