Page 1


SAMO BUDI TU S.J.Abbo


SAMO BUDI TU S.J.Abbo Copyright ©2016 S. J. Abbo o Autor’s Note: This is a work of fiction. Names, characters, places, and incidents are a product of the author’s imagination. Locales and public names are sometimes used for atmospheric purposes. Any resemblance to actual people, living or dead, or to businesses, companies, events, institutions, or locales is completely coincidental. o No part of this publication may be reproduced, distributed or transmitted in any form or by any means, including photocopying, recording, or other electronic or mechanical methods, without the prior written permission of the autor, except in the case of brief quotations embodied in critical reviews and certain other noncommercial uses permitted by copyright law. For permission requests, contact s.j.abbobooks@gmail.com Cover design © S. J. Abbo Cover image : pixabay

1


Posveta: Mojoj deci, koja će možda jednoga dana ovo pročitati… Mom suprugu, koji mi je inspiracija za ljubav o kojoj pišem… Mojim čitaocima sa Wattpada, koji su mi među prvima dali podršku i vetar u leđa... Mojoj sestričini za njen osamnaesti rođendan i ujedno prvoj osobi kojoj sam rekla da krećem u ovu avanturu...

Hvala vam!!!

2


Sadržaj    

Copyright Posveta Sadržaj Naslov  Prolog 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

Dolazak Ivanovi Aleksei Škola Večera Zagrevanje Šoping Hellgate Sećanje Uvek može gore Suočavanja Šta još ne znam Savršen Nema nazad Samo ja grizem Ljubomora Dobrodošla u familiju Sudbina je umešala prste Ostani Potreban ti je zagrljaj Obriši suze Devojka od milion dolara Kazna Savršen tajming Odraditi posao Jednokratna ponuda Poziv Pakhan

3


 

29. Pacijent 30. Prvi sastanak 31. Ti odlučuješ 32. Jutro posle 33. Ko je Tod 34. Ponos i predrasude i … 35. L’autre 36. Savršen dan Epilog Reč Autora

4


Samo Budi Tu S.J.Abbo

“Being there is all you need to do. Wherever there is, whoever there is. Just…be there!!!”

5


Prolog “Da sa sigurnošću znate da će događaji koji slede i vaše sudelovanje u njima, zauvek promeniti ne samo vaš, već i živote drugih ljudi, da li bi vas to zaista zaustavilo u onome što ste već naumili?” „Ma daj, čoveče. Treba mi samo pola doze…Samo da preguram noć!“ “Sutra ti plaćam duplo, kunem se!” “Daj jebote, što si takav?” “Molim te…!!!” Mladi čovek je sa gađenjem gledao ovog prljavog, slabašnog tinejdžera, bledog skoro skeletnog lica i upalih beživotnih očiju, koji je jedva stojeći na nogama pred njim, molio za jedino što mu je ovih dana bilo važno u životu. Koliko god je mrzeo te prljave ovisnike, oni su mu bili veliki izvor prihoda pa je na kraju ipak morao malo da se žrtvuje i udiše isti vazduh sa njima bar na pet minuta. Nije davao svoju robu bez para i to su svi na ulici znali, i neverovatno ga je nerviralo što su i dalje ti beskičmenjaci pokušavali da igraju na kartu sažaljenja. Kada bi samo znali koliko ne može da ih smisli… “Znam jednu kuću koja je noćas prazna.” Rekao je posle nekog vremena, ipak ne želeći da izgubi mušteriju. “U poslastičarnici moje mame lik je jutros kupio tortu i rekao da vodi porodicu preko vikenda na obalu.” “Možda ima nešto da se utopi?!” “Tu je odmah iza ugla, ako nađeš nešto vredno vrati se ovde pa ćemo poslovati.”

6


Dao mu je adresu i kada je odlazio, krajem oko je ugledao kako klinac drhtavim rukama popravlja pištolj zakačen za pojasom. “Govno jedno smrdljivo!” Ljutito je promrmljao sebi u bradu. To im je pretežno bio jedan od poslednjih očajničkih pokušaja da dobiju ono što žele, ako moljakanje ne upali. Okrenuti se pretnjama. Zato je sigurno i ovaj noćas poneo oružje. Verovatno prazno, jer su pretežno svi do jednog bolesne kukavice koje nemaju muda povući obarač ali opet, ko zna? Sa takvima nikada nisi načisto! “Nadam se da će te uhvatiti!” Povikao je ali klinac je već zamakao iza ugla pa nije znao da li ga je čuo ili ne. Nije ni važno, pomislio je. U svakom slučaju, večeras me više neće videti. Zapalio je cigaretu i krenuo ka sledećoj mušteriji ne uzbuđujući se zbog jednog propuštenog poslića i ne sluteći da je pokrenuo lavinu koja je krenula u svoj nezaustavljivi pohod.

***

Nekoliko stotina kilometara dalje, jedna drugi mladić je sedeći pred mnoštvom monitora ispred sebe, skoro nezainteresovano posmatrao paradu prelepih, doteranih, polugolih devojaka, koje su se zavodljivo u ritmu muzike a neke i totalno van ritma verovatno pod dejstvom alkohola, kretale po podijumu privlačeći na sebe muške poglede i poneku hrabru ruku. Pitao se, kao i puno puta u proteklih godinu dana od kada je klub otvoren, da li će ikada iza ovih monitora ugledati jednu, zbog koje će želeti izaći iz sobe za nadzor i skloniti je od nepoželjnih pogleda i ruku.

7


Prošlo je kroz klub devojaka koje su znale privući njegovu pažnju taman toliko da je zbog njih nakratko napuštao udobnost ogromne fotelje u kojoj je sedeo ali samo da bi zadovoljio trenutnu potrebu. Nisu mu smetali tuđi pogledi i ruke na njima ni pre, a ni posle kratkih trenutaka koje bi im posvetio. Nije znao šta je to što mu nedostaje ali osećao je u sebi prazninu, koju ni jedna od njih nije znala, a nije imala ni prilike ispuniti. Voleo je posmatrati zaljubljene parove na podijumu, i sa zanimanjem ih je proučavao, pokušavajući otkriti šta je to zbog čega gledaju jedno u drugo sa takvom posebnošću. Bilo je među njima skladnih lepih parova, onih koji nikako ne idu jedno uz drugo, kao i onih koji su delovali skoro komično ali svima im je bio zajednički način na koji su se gledali. Kao da je osoba ispred njih jedina na svetu, i često je odmahivao glavom na to pokušavajući da zamisli devojku koja bi od njega mogla dobiti takav pogled. Visoka, zanosna plavuša, sa velikim grudima. Lepa i elegantna, ne preterano glasna i buntovna ali dovoljno iskusna i sposobna u krevetu kao i van njega. Sa devetnaest godina, iako mlad, već je prošao dosta toga u životu i mislio je da zna šta želi. „Sudbina je jedna ćudljiva i čudna ali većinom mudra žena, i zna da ti pruži ono što nisi ni svestan da ti je potrebno.“ Govorila je njegova Babuška. Dok je gledao u monitore ispred sebe, nije ni slutio koliko je bila u pravu, i kako je upravo u tom trenutku pokrenuta lavina koja će noseći sve na svom putu doneti sudbinu na njegov prag.

8


1. Dolazak “Ljudi koji ostave trag na našem životnom putu, uvek se ispostavi da imaju razlog što su baš tu završili. Nikada nisu samo slučajni prolaznici.” Tara je stajala na stepeništu kuće već desetak minuta i skupljala hrabrost da pokuca. O bože! Pomislila je, zar je toliko strašno lupiti nekoliko puta od vrata. Nije sebe smatrala kukavicom. Naravno, znala je da problem nije u kucanju . Doduše, verovatno i neće kucati već pozvoniti ali ni to nije važno. Vrata ispred kojih je stajala nalazila su se na velikoj porodičnoj kući, koja se nalazila na samom kraju grada. Dok je dolazila nije mogla da ne primeti da su sve kuće u komšiluku bile ogromne, sa prelepim dvorištima, većina i sa bazenima i naravno, ispred svake od njih je bio parkiran skupoceni auto… ili dva. Kuća ispred koje se nalazila nije bila izuzetak. Bila je to jedna od onih velikih kuća na nekoliko nivoa, ogromnim prozorima sa prednje strane, velikim natkrivenim ulazom do kojega je vodio široki mermerni stepenik. Bar je mislila da je to mermer. Velika bela dvokrilna vrata su bila od, pretpostavljala je nekakvog skupog drveta i koštala su više nego što je mogla i da zamisli. Sve to i nije predstavljalo neki veliki problem. Tara nije odrasla u bogatstvu ali nikada nije za sebe mislila da manje vredi samo zato što nije imala novca. Tako su se jednostavno zvezde poklopile. Nije se nikada baš kretala u krugu veoma bogatih ljudi, oni su se držali zajedno. Setila se one izreke, "Para na paru...".

9


Problem je bio to što je sledećih godinu dana trebala provesti u toj kući a nije znala sta je čeka iza tih skupocenih belih vrata, osim onoga što joj je Anja, njena socijalna radnica ispričala. Nije volela da ne zna šta da očekuje. Osećala se prijatno kada je držala sve pod kontrolom. Naravno, to nije uvek moguće ali bar se trudila. Dosta stvari u prošlosti nije mogla da kontroliše i zato je sada volela da ima plan za sve. Ovo nije bilo planirano i zbog toga se osećala pomalo nelagodno. Pogledala je još jednom oko sebe, duboko uzdahnula i nabacila svoj najprijatniji osmeh; nije na odmet glumiti finu devojku. To je to, nadam se da se neću pokajati? Prošlo joj je kroz glavu, pre nego je podigla ruku prema vratima i odmah zatim se kroz unutrašnjost kuće prolomio glasan zvuk zvona. Nije joj palo na pamet da lupa po tim skupim vratima i da nešto ošteti. Kako bi objasnila Anji da nije njena krivica što su je vratili i pre nego su je pustili u kuću i to nakon svega što je ta žena uradila da bi je dovela tu gde jeste.

***

10


Nekoliko meseci ranije… “Tara, da li razumeš šta ti pričam?“ Anja je kao i svaki put kada bi se iznervirala počela da šeta po sobi i da popravlja savršeno isfeniranu dugu plavu kosu, kojoj uopšte nije trebala popravka. Ovaj put, kao i uostalom svaki put u protekle tri godine, Tara je bila ta koja je uspela da iznervira inače savršeno mirnu i staloženu Anju. Anja Sorakina je bila prelepa žena, duge plave kose i prodornih plavih očiju. Bila je visoka i vitka, sa kilometarskim nogama. Imala je klasično lepe crte lice, čist svetao ten, blago rumene obraze i izgledala je baš kao princeze iz ruskih bajki koje je Tari mama čitala kada je bila mala. Bila je u ranim tridesetim ali izgledala čak i mlađe od toga. Tara ju je posmatrala kako se iako užurbano i nervozno i dalje veoma graciozno kreće po svojoj maloj kancelariji. Uvek je bila besprekorno obučena. U svilenkastoj košulji boje breskve, uvučenoj u crnu usku suknju do kolena sa visokim strukom, izgledala je veoma elegantno. Tara se uvek pored nje osećala pomalo nezgrapno. “Ponovila sam ti već nekoliko puta, stvarno mi nije jasno šta ne razumeš? Milerovi, kao što znaš, odlaze u neku bogu iza nogu malu državicu u Africi sa *lekarima bez granica* i ti naravno ne možeš sa njima. Našla sam ti savršenu porodicu koja je spremna da te prihvati na godinu dana dok ne završiš srednju školu, iako već za par meseci puniš osamnaest. Znaš da je to neverovatno retko i treba da budeš srećna što ima tako dobrih ljudi, ne da se žališ kako ne želiš opet da se seliš u novu školu.” “Dobrih???” Prekinula ju je Tara. “Anja molim te i ti i ja dobro znamo da im je to plaćeno veoma dobro i da me neće primiti samo zato što su divni ljudi velikog srca.” Rekla je, sada već prilično iznervirano.

11


“Dobro, možda jesu dobri ljudi,” dodala je kada je videla da se Anja namrštila, “ali ne možeš da me kriviš što ne želim da budem nova učenica u srednjoj školi po četvrti put i opet ispočetka upoznajem nastavnike, mesto, a da ne pričam prijatelje.” “U stvari, ljudi koje poznajem par meseci pre nego što se preselim su više poznanici, ako ćemo biti iskreni.” Tiho je dodala više za sebe. “Ovaj put nisi u pravu!” Rekla je Anja ljutito. “Uh, ne znam kako uvek uspeš da me iznerviraš?” “Talenat, šta ćeš!” promrmljala je Tara sebi u bradu ali ipak je znala kada je vreme da zaćuti jer je mlada žena već počela da dobija jarko crvenu boju u licu i izgledala je kao prezreo paradajz koji će svaki čas da eksplodira. Nije mogla a da se ne nasmeje na sliku u svojoj glavi ali bila je dovoljno pametna da stavi ruku na usta i da se pravi da se nakašljala. Anja je ipak imala svoje granice i znala je da je bila jako blizu toga da ih pređe, a nije želela da nervira mladu ženu više nego što je potrebno. Ona je zadnjih godina bila jedna od retkih ljudi koji su joj zaista nešto značili. Milerovi su bili porodica kod kojih je živela poslednjih šest meseci, pre toga su to bili Winstonovi, pre njih Bejkerovi,... i iako su to sve bili prilično dobri ljudi, nije imala nekakvu posebnu vezu ni sa kim od njih. Međusobno su se tolerisali i to je to. Ona je imala mesto za stanovanje, oni su imali redovne mesečne prihode i pohvale od svojih poznanika za dobro delo. Ni sada nije očekivala ništa drugačije. Bila je malo iznenađena jer su Milerovi neočekivano odlučili da otputuju i da ne mogu više da joj budu hranitelji a ostalo joj je još samo par meseci u sistemu. Onda je prepuštena sama sebi. Što se tiče države, kada napuniš osamnaest više nisi njihova odgovornost. Za punoletstvo kao poklon, od njih dobiješ nogu u dupe.

12


Ah, privilegije nas siročića. Sarkastično je pomislila. Doduše, jeste bilo čudno da je ova nova porodica odlučila da je zadrži i posle rođendana jer tada više neće biti plaćeni za to. Tara je mislila da će provesti par meseci u domu dok se ne osamostali, a onda pokušati naći nekakvu sobu i večernji posao dok ne završi školu. Očekivala je da će biti teško ali nije to najgore što joj se dogodilo. Prebrodila bi i to kao i sve do sada i nastavila dalje. Ali izgleda da je stvarno imala sreće da naleti na retke koji su u hraniteljskom poslu iz ljubavi prema deci. Zamisli!? Možda je stvarno malo preterala. Pogledala je Anju i zahvalila joj se što se potrudila da ih pronađe za nju. Nije volela kada nije u pravu ali morala je da prizna da je ovo jedan od tih retkih slučajeva. “Vladimir i Nataša Ivanov su moji veoma dobri prijatelji.” Nastavila je Anja i pogledala je ozbiljnim pogledom koji je zahtevao pažnju. “Oni nisu registrovani hranitelji ali ja sam ih zamolila za uslugu i veruj mi, novac im ništa ne znači jer ga imaju sasvim dovoljno. Na tebi je da odlučiš, dom za nezbrinutu decu ili nova hraniteljska porodica? Budi pametna, molim te!” Tara nije mogla da sakrije šok sa lica. “Usluga,... tvoji prijatelji,...ali...? “ “Ali,…ali,…šta ali?” Pitala je Anja. “Bože, za tako pametnu devojku ponekada si prilično glupa.” Sela je pored Tare, uzela je za ruku i nastavila blagim umirujućim glasom. To je bila još jedna stvar kod Anje, koliko god je bila lepa izvana, bila je podjednako dobra i pažljiva. Zaista ju je volela ali ponekada je bilo prilično iritantno imati pored sebe nekoga ko je skoro pa savršen. Zato je i uživala sa vremena na vreme da je izbaci iz takta i iznervira, samo da se uveri da je i ona ljudsko biće. Nije bilo na odmet proveriti pored svih tih filmova i knjiga o vampirima i vukodlacima. Možda tu ima neke istine.

13


Samo bi joj još falilo da se Anja pretvori u neku krvopiju ili dlakavu kučku, doduše takvih je već upoznala nekoliko tako da,… sve je moguće?! Ispod oka je odmerila Anju od glave do pete i sa smeškom odmahnula glavom. Obrati pažnju na homosapiensa pored sebe a paranormalno ostavi za kasnije! Tara je posavetovala samu sebe i okrenula se prema Anji koja je već nastavila sa pričom. “Koliko puta, u protekle tri godine i više koliko se znamo sam rekla da ću učiniti sve što je u mojoj moći da budeš srećna i da imaš lep život kakav i zaslužuješ? Moj posao, primanja i činjenica da sam neudata su razlog što nisam mogla da te primim da živiš sa mnom ali to ne znači da mi nije stalo do tebe.” “Gledam te kao mlađu sestru,” rekla je a glas je već počeo da joj podrhtava, “... jer naravno, moraš priznati, suviše sam mlada i zgodna da bi mi bila ćerka”. Dodala je piskutavim glasom, imitirajući prepotentnu divu, uz to je naravno i zabacila kosu rukom i zatreptala očima da bi upotpunila doživljaj. Sve to da opusti Taru, znajući koliko joj bude neprijatno kada se rasplače. “Naravno, takodje si i neverovatno skromna.“ Pridružila joj se Tara. Nastavile su sa smehom i šalama na obostrani račun ali je Tara posle nekog vremena zamolila Anju da joj ispriča sve o novoj porodici. Prvi put joj nije bilo svejedno tko su ljudi kod kojih bi trebala da ide, niti šta će oni misliti o njoj. Ovo su bili Anjini prijatelji i nije želela da ih razočara jer je znala da će time razočarati Anju. Inače nije mnogo obraćala pažnju na tuđa mišljenja i uopšte na ljude generalno. Družila se sa raznim ljudima, bila prijatna kada je to bilo potrebno ali i đubre kada je situacija zahtevala; a zahtevala je dosta puta; izlazila je, zabavljala se ali uvek je to bilo nekako površno i nezadovoljavajuće.

14


Nije imala visoko mišljenje o ljudima a još manje je tražila njihovo odobravanje i zato joj je ova situacija bila nepoznata. Anja joj je ispričala da je Nataša desetak godina starija od nje ali najbolja prijateljica njene sestre. Zajedno su odrastale i kada se Nataša udala za Vladimira, ostale su u kontaktu. Vladimir je iz bogate porodice, bavi se nekretninama i suvlasnik je nekoliko klubova i diskoteka. Nasledio je a onda i uvećao svoje bogatstvo. Nataša se pretežno bavi dobrotvornim radom i pošto je diplomirani ekonomista, zadužena je za financije. Imaju dva sina Tarinih godina, blizance Sergeja i Kolju koji su takodje završna godina srednje škole i starijeg Nikolaja, koji je napunio 23 i radi sa ocem u porodičnom biznisu. Anja je pričala o Nataši iz mlađih dana, kakva je devojka bila i kakva je žena postala i Tara je mogla da zaključi iz njenog glasa da je to neko koga izuzetno ceni i voli. Ona je naravno, bez mnogo razmišljanja, prihvatila da ide da živi kod porodice Ivanov. Sa njima je imala šanse da završi školu i možda, uz neki poslić, za godinu dana zaradi dovoljno za prvih par meseci samostalnog života. Imala je dobre ocene i nadala se stipendiji za fakultet ali nije želela unapred da se raduje. Ko zna šta se sve može dogoditi za godinu dana? Anja joj je objasnila da će se preseliti petnaestak dana pre početka školske godine da bi imala malo vremena da se upozna sa porodicom, i da se pripremi za novi početak. Kucanje ih je prekinulo u razgovoru i obe su se okrenule ka vratima. Veoma zgodan, krupan muškarac je ušao u kancelariju posle Anjinog: “Slobodno!” Tara je primetila da su se Anjini obrazi malo zarumenili i da je počela ubrzano da diše kada ga je ugledala.

15


Neznanac je klimnuo glavom ka njoj i veoma zavodljivo se nasmešio Anji. Na Tarino iznenađenje, Anja se zakikotala kao klinka. Aha! Nasmejala se u sebi i sa zanimanjem pomislila kako je to veoma interesantno. Izgleda da je Anja pronašla još nešto osim posla da se zanima. Pošto je ovo veoma veliki čovek, zanimacija mora da je velika. Ovaj put se naglas nasmejala svom unutrašnjem monologu i smislu za humor, i oboje, i Anja i nepoznati muškarac su sa čuđenjem pogledali u nju. Samo je odmahnula rukom i Anji uputila jedan upitan pogled sa podignutim obrvama. Pošto ona i dalje nije uspela da se povrati iz svog prepubertetskog stanja i predstavi čoveka; koji doduše takođe nije uopšte obraćao pažnju na Taru previše zauzet buljenjem u Anju; ona je ustala sa troseda, stala ispred njega i sama se predstavila. Pošto je Anji zaklonila pogled na objekat njene fascinacije, to mora da ju je trglo iz transa u kojem se nalazila pa se napokon setila da ume da priča, i da Tara postoji, i predstavila neznanca kao svog radnog kolegu Davida. “Radni kolega?” Tara je ponovila. “O, pa... onda ću vas ostaviti da malo radite.” Naravno, namerno je naglasila ono radite, na šta se Anja zacrvenela, David glasno nasmejao i namignuo joj, a ona se onda još više zacrvenela; ako je to uopšte bilo moguće? Tara je odlučila da joj se David dopada. Iskreno mu se nasmešila i klimnula glavom u znak pozdrava a onda se nagnula prema Anji, poljubila je u obraz i prošaputala tiho: “Nemoj da se premoriš RADEĆI!!!” Grohotom se nasmejala i istrčala iz kancelarije dok je Anja za njom nešto glasno vikala. Nije bilo ništa kulturno, koliko je mogla da čuje, što je kod nje izazvalo još veću navalu smeha. Ko bi rekao, gospođica dobrica zna da bude i vulgarna.

16


Još uvek se smešila kada je izašla iz zgrade u kojoj se nalazila Anjina kancelarija i krenula prema kući da se polako počne pakovati. Vreme je da se još jedno poglavlje njenog života završi i počne novo. Možda će ova godina biti napokon jedna od dobrih? Zadnje je što je prošlo kroz Tarinu glavu to veče, pre nego što je utonula u san.

17


2. Ivanovi “Postoji kratak trenutak, momenat koji traje samo par sekundi kada se tek probudimo, otvorimo oči, i ne postoji ništa. Sve je prazno kao čist list papira. Nema sećanja, nema osećanja, samo veliko debelo ništa. Onda trepnemo, i taj osećaj prođe i zameni ga teret stvarnosti. Odjednom, sve je opet tu i moramo se suočiti sa buđenjem.“ Polako je otvorila oči i iz položaja u kojem se nalazila videla sat na noćnom stočiću pored kreveta koji je pokazivao tek sedam sati. Lenjo se protegnula, okrenula na leđa i zatvorila oči. Nije bila ranoranilac i nikada nije razumela one ljude koji se u cik zore probude, skoče iz kreveta, obuju patike, optrče par krugova oko parka, a onda se nasmejani i puni energije tuširaju i pravac nove radne pobede. Sudeći po zvukovima koji su dopirali iz kuće, smehu, lupanju i užurbanim koracima po stepeništu; izgleda da su Ivanovi bili jedni od tih. Sranje! Uz glasan tresak vrata i nečije tiho,“Koji ti je? Probudićeš je!” Kuća je utihnula i Tara se pokušala vratiti spavanju. Okretala se i nameštala u udobnom krevetu ali nije više mogla da zaspi. Kroz poluotvorene oči je škiljila u prozor koji je bio ogroman, i kroz koji je ulazilo previše svetlosti. Razmišljala je o događajima od prethodnog dana i ljudima sa kojima će provesti sledeću godinu života.

Nataša je otvorila vrata pre nego sto je zvono utihnulo. Tara ju je odmah prepoznala po Anjinom opisu. Elegantna, lepa žena u ranim četrdesetim. Obučena u sive duge pantalone sa ravnim nogavicama i tamno zelenu usku košulju bez rukava.

18


Jedini nakit koji je nosila bile su jednostavne kamene minđuše u istoj boji kao košulja i venčana burma. Visoka preko 1.75cm, vitka i lepo građena. Svetlu kosu boje meda je nosila pokupljenu u labaviju punđu. Imala je interesantno lice, velike zelene oči i mali prćast nos. Male ali blago napućene usne, koje su se čim je ugledala Taru razvukle u veliki osmeh za koji je pretpostavila da je često na njenom licu, sudeći po Anjinoj priči. “Uđi, uđi, svi jedva čekaju da te upoznaju.” “Ne mogu da ti opišem koliko se radujem što ću napokon imati sa kim da idem u šoping i malo tračarim po kući. Ovde je previše testosterona u vazduhu pored toliko muškaraca...............” “Oooo, izvini!” Rekla je Nataša šaljivim tonom i malo slegnula ramenima; kao dete kada ga uhvate da radi nešto što ne treba; kada je pogledala u Tarino, blago rečeno začuđeno lice. “Kada sam uzbuđena i vesela počnem da brbljam ali naviknućeš se već, videćeš.” Odmahnula je rukom, okrenula se ka velikom otvorenom prolazu i rekla Tari da je prati. Ona nije imala izbora već se nasmejati i krenuti za ženom. Morala je da prizna da joj je Natašin srdačan doček razbio tremu koju je u jednom trenutku počela da oseća. Inače nije bila tremaroš ali ovih dana je izgleda prolazila kroz čitav niz emocija koje već dugo nije osećala. Pitala se, šta li je još čeka? Sa interesovanjem je posmatrala oko sebe i primetila da je kuća impresivna, iznutra još više nego spolja. Ogroman otvoren prostor sa velikim stepeništem u sredini, kao u onim starim filmovima gde se prelepa žena pojavi na vrhu i svi samo u nju gledaju. Svetao i nekako prijatan prostor, ne hladan kako je očekivala.

19


Kombinacija modernog i klasičnog, sa velikim staklenim zidom na vrhu belih mermernih stepenica kroz koji se prelamala svetlost i obasjavala svaki kutak prostorije. Sa desne strane je videla ulaz u ogroman dnevni boravak ali nije imala vremena bolje da ga pogleda jer su krenule na drugu stranu odakle su se čuli mnogobrojni muški glasovi. Pošto je Nataša žurila, nije želela da zaostaje. Ušle su u prelepu modernu kuhinju i kada se Nataša sklonila u stranu i rekla: “Momci, ovo je Tara; Tara, upoznaj moje momke,” doslovno je morala da prinese ruku ustima da se uveri da li su zatvorena jer su se ispred nje nalazila četiri savršena primerka muškog roda u raznim životnim fazama. Na barskim stolicama ispred šanka, u sredini kuhinje, sedeli su jedan pored drugoga blizanci Sergej i Kolja. Obojica su imali tamno smeđu razbarušenu kosu, malo dužu oko ušiju i na vratu, tamne oči sa dugim trepavicama, prav nos, špicastu bradu i pune usne koje su bile razvučene u mangupske osmehe. Dobro su izgledali i toga su bili itekako svesni. Duge noge u svetlim, ispranim farmerkama su bile obojici ležerno ispružene i prekrštene u zglobu kod stopala. Obojica su nosili svetle majice kratkih rukava i sasvim lepo su ih popunjavali. Jedan je držao prekrštene ruke na grudima a drugi se laktovima naslanjao na šank iza sebe. To je bila jedina razlika koju je primetila. Pored njih, sa njihove leve strane, stajao je visok stariji muškarac u kasnim četrdesetim koji ni malo nije zaostajao u kategoriji frajera. Proseda kosa i sitne bore oko očiju i usta dodale su novu dimenziju njegovom šarmu. Bio je za nijansu krupniji od blizanaca ali na prvi pogled se videlo da im je to otac. Vladimir! Imali su iste atraktivne crte lica. Obučen u klasične crne pantalone, košulju i raskopčan sako, delovao je ozbiljno i elegantno i kao slika i prilika uspešnog poslovnog čoveka. Na samom kraju prostorije, leđima naslonjen na zid, sa rukama u džepovima, stajao je mlad muškarac za kojeg je pretpostavila da je Nikolaj.

20


Iz njega je na sve strane izbijao seksipil. Imao je malo tamniju kosu od ostalih, kraću oko ušiju. Svetlije prodorne zelene oči i tamne guste obrve, od kojih je jedna bila blago podignuta. Slične crte lica kao ostali; očigledno su sva tri sina nasledila očev dobar izgled. Mišićavo telo, ne previše ali dobro definisano, koliko je mogla da primeti. Par centimetara niži od oca ali i dalje prilično visok, pogotovo njoj. I on je kao i Vladimir bio obučen u klasično odelo ali način na koji ga je nosio je bio potpuno drugačiji. Opušteno i ležerno kao da je rođen u njemu. Gledao je Taru pravo u oči i znalački podigao blago jedan kraj usne na gore. Znao je kakav utisak ostavlja i odjednom je imala glupavu potrebu da se zakikota, kao one guske kojima se smejala kada im frajer posveti sekundu svoje pažnje. “Vau !” Izletelo joj je pre nego što je uspela da se zaustavi ali zaista, niko nije mogao da je krivi, prizor je bio zadivljujući. “Pa ćale, izgleda da ti je ipak pod stare dane još ostalo malo šarma, jer čini mi se da je i tebe, kao i nas ostale odmerila kao komad mesa. Nije da se bunim naravno!” Podrugljivo je dobacio jedan od blizanaca, još nije znala koji jer je kao debil bila zauzeta buljenjem pa nije znala da li se predstavio. “Tišina Sergej, postidećeš devojku.” Rekao je Vladimir. Znači Sergej! Tara se brzo oporavila od prvobitnog šoka. Nema potrebe da se stidi kada je reagovala kao što bi sigurna je i svaka žena, a bogami i većina muškaraca kojima funkcioniše čulo vida u njenoj situaciji. “Mislim da sam mogla biti malo suptilnija, a?” Upitala je nikoga određeno. “Malo???“

21


„Srce, već sam počeo da se osećam pomalo neprijatno a zadnji put mi je bilo neprijatno kada sam u prvom razredu skupio hrabrosti i prvi put uhvatio devojčicu za dupe, a kada se okrenula, ispostavilo se da je to Stiven McRoberts iz drugog razreda čija je mama bila u fazonu da žali što nema ćerku pa mu je puštala kosu.” “Da, i onda te nije prestajao pratiti cele školske godine, jer je bio zaljubljen u tebe i naravno, bio ubeđen da je obostrano. Već sam se bio zabrinuo da će mu se upornost isplatiti, moraš priznati bio je jako sladaaaak.” Smejući se podrugljivo, Kolja je dodao a onda odskočio od Sergeja, koji ga je krenuo udariti. “Doduše, malo nas jesi unervozila, priznajem.“ Tatu već dugo nisu tako odmeravali i bojim se da će mu pritisak skočiti u nebo. Ipak je on čovek u godinama. Mislim stvarno!!!” Nastavio je pričati i ramenom gurnuo Sergeja koji je podržavajući brata, klimao glavom glumeći neodobravanje. “Momci!” Ozbiljnim tonom je upozorio Vladimir i okrenuo se ka Tari. “Nemoj da obraćaš pažnju na glupana i tupana ovde, ponekad ne znam zašto ih uopšte držimo u blizini ali Nataša im je veoma privržena pa se bojim da će se uznemiriti ako ih izbacim.” Šaljivim tonom je dodao i prišao joj pružajući ruku i osmeh dobrodošlice. “Dođi, upoznaj sve, Anja nam je ispričala neke stvari o tebi ali voleli bi da znamo i ostalo. Svi smo veoma srećni što te primimo u našu porodicu.” Rekla je Nataša zvučeći veoma iskreno. Blizanci su se pozdravili i nastavili dalje sa pričom između sebe, povremeno je odmeravajući i verovatno procenjujući, a Nikolaj se ubrzo izvinio i rekao da ima posla u nekom klubu sa poslovnim partnerom i otišao. Pre toga nije propustio priliku da je odmeri od glave do pete i šeretski joj namigne izlazeći.

22


Paaaaaa, pošto kažu da je prvi utisak najvažniji, oni mora da su oduševljeni! Pomislila je Tara. Uspela je da izgleda kao napaljena, blago retardirana glupačica. Bravo Tara, posle ovoga, nema šanse da te ne zadrže. Pa ko takvu osobu ne bi voleo imati u svojoj blizini.

23


3. Aleksei “Nekima je dovoljan samo jedan, onaj prvi, a neki je ni posle stotog pogleda ne prepoznaju. Neke potpuno zaslepi, a neki po prvi put zaista progledaju kada je osete. Uzvraćena ili ne, ona je najsnažnije osećanje koje ćete ikada osetiti!“ “Daj Tara, ti psuješ malo manje od mene a to je i dalje previše, ako ćemo iskreno. Kakvo kulturno izražavanje, šta sereš?” Sergej je sedeo pored nje, na velikom kožnom trosedu ali sada, već vidno iznerviran, ustao je i dugim koracima šetao tamo-amo po boravku dok je Kolja sa uživanjem gledao kako se ovo dvoje prepucavaju. To mu je postala omiljena zanimacija primetila je Tara. Još su mu samo kokice falile i naravno limenka hladnog piva ali to sigurno neće dobiti pošto je Nataša u kuhinji, a ona je u fazonu, "Nema alkohola dok ne napunite osamnaest!!!” Već nedelju dana je živela kod njih i za to vreme su se njih troje počeli super slagati. Tara nije bila uštogljena kao većina devojaka koje su poznavali, više je bila kao jedan od ortaka ali sa sisama. Tako ju je bar Kolja prethodni dan opisao, misleći to naravno totalno kao kompliment rekao je ali ga je ona zviznula rukom u potiljak uz opomenu da ne priča o njenim sisama i usput da se kaže - grudi. "Jebote, žene su stvarno komplikovane!" Bio je jedini njegov komentar. “Sergej, samo zato što nisi u pravu ne znači da moraš odmah da se nerviraš. Naravno da možeš lepo i kulturno nekome da spustiš a da ne koristiš ni jednu psovku.” Rekla je Tara mirno i ispružila noge na stočić ispred sebe. Udobno se smestila i nastavila da gleda TV. Nije imala pojma kako su došli na tu temu ali svejedno, koristila je svaku priliku da nervira Sergeja. Primao se kao saučešće.

24


“Ma daj, ja sam samo rekao istinu tom konju jer me je prvi napao. Ima sreće što ga nisam sastavio sa zemljom.” “Trener nije morao da me pošalje na klupu.” Iznervirano je rekao. “Da smo izgubili utakmicu zbog toga, uh!!!” Dodao je kroz stisnute zube, odmahujući glavom i stežući pesnicu. Kolja se ubacio i sa očiglednim zanimanjem pitao: “Dobro Tara, kako bi ti na kulturan način rekla nekome i sada citiram Sergeja: "Debilu, keva ti se kara sa onim Meksikancem što vam kosi dvorište, misliš da bi dala i meni malo???" “Pa, pametnice. Da te čujem!” Sergej je dobacio. Pogledala je prvo jednog pa drugog i posle kratkog razmišljanja bubnula: “Gospodine sa veoma niskim koeficijentom inteligencije, moram da primetim da vaša gospođa majka ima seksualne odnose sa osobom latinoameričkog porekla, koji je trenutno zaposlen kod vas, pa ne mogu da se ne upitam, da li bi uzela u razmatranje da i meni posveti malo svoje pažnje?” “Vidiš kako to kulturno zvuči, a rekla sam istu stvar kao Sergej!” “E vidiš, to ti je kulturno izražavanje!” Samozadovoljno je rekla, prekrštajući ruke preko grudi i gledajući dečke. Kolja i Sergej su na trenutak zabezeknuto, bez reči gledali u nju, a onda se gromoglasno počeli smejati pritom ispuštajući veoma neartikulisane zvukove. U jednom trenutku Sergej je i zaroktao, što je rezultiralo samo još većoj navali smeha. Toliko su se zarazno smejali da im se i ona morala pridružiti. Takve ih je zatekao Nikolaj, koji je morao da pričeka nekoliko trenutaka da se smire da bi mogli normalno da pričaju. Tara, posle prvog dana kada je upoznala Nikolaja, nije više buljila u njega svaki put kada bi ušao u prostoriju. Ona i Nikolaj nisu provodili previše vremena zajedno ali je zaključila da je super lik.

25


Veoma je voleo svoju braću i naravno kompletnu porodicu. Bio je odgovoran, dobar u poslu kojim se bavi, ambiciozan i vredan. U poslu je bio ozbiljan ali je voleo dobar provod. Zabavan, šarmantan i duhovit. Naravno, omiljena zanimacija su mu bile žene. Uz svoj izgled i novac nije mu nedostajalo pažnje suprotnog pola, i lako i često je dolazio do omiljene zabave. Koliko je razumela iz Sergejeve i Koljine priče, menjao ih je kao čarape i naravno, bio idol mlađoj braći. “Dobro, hoće li mi neko reći šta se dešava?” Pitao je, zainteresovano ih gledajući sa vrata. Kada mu je Kolja ispričao o čemu se radi, nasmejao se i sa zanimanjem okrenuo ka Tari. “Ti si jedno veoma čudno stvorenje, zar ne?” Odmeravajući je i ne čekajući da li će odgovoriti nastavio je : “Imam jedan predlog za tebe, od sada kada imamo porodične prepirke, budi na mojoj strani protiv ove dvojice imbecila i ja i ti ćemo se super slagati. Čak ću te upoznati sa jednom od mojih prijateljica koja radi u modnoj industriji.” Dodao je ozbiljnim glasom a onda posle Tarinog zbunjenog pogleda nastavio: “Ona ti može pokazati kako se devojke oblače jer izgleda da tebi to niko nije objasnio.” Priču je propratio pokazujući gore dole prstom po njenom telu. Smejući se, očigledno zabavljajući se sopstvenim komentarom, namignuo joj je, na peti se okrećući ka izlazu. Tara je uzela jastuk sa troseda i bacila za njim. “Jedi govna, ništa ne fali mom oblačenju!” Viknula je a onda se okrenula ka blizancima, upitno ih gledajući. ”Jelda?” Oni su samo prevrnuli očima i krenuli za Nikolajem; ovo je bio zadnji vikend pre početka škole i morali su da ga nagovore da ih povede u klub.

26


Iako je njihov otac vlasnik i tako praktično i oni; suvlasnik bolje rečeno; nisu imali 18 još puna dva meseca i nije im bio legalno dozvoljen ulaz. Koga briga za te trivijalne sitnice, važno je ući i dobro se zabaviti, bio je njihov moto. Šteta što niko od odraslih nije isto gledao na to. Kada su svi izašli i ostavili je samu, pogledala je na dole u svoju garderobu i slegnula ramenima. Pa, baš mi ništa ne fali!? Imala je široki tamno plavi donji deo trenerke, za broj veći ali u njenu odbranu bio je na popustu samo u toj veličini kada ga je kupila. Crvenu majicu kratkih rukava sa slikom zombija iz nove serije, i bele sportske čarape. Sasvim normalno za sedenje kući petkom poslepodne. Ne razumem koji je njihov problem? Sležući ramenima, ustala je i pridružila se momcima koji su otišli u kuhinju. Svi su već sedeli za šankom; čak i Vladimir koji je u međuvremenu došao kući; dok je Nataša postavljala tanjire ispred njih pa je požurila da joj pomogne. Primetila je da nisu koristili veliki trpezarijski sto na drugom kraju prostorije. U retkim trenucima, kada su bili svi zajedno, voleli su biti bukvalno što bliže jedni drugima. To je nešto što je njoj najviše nedostajalo proteklih godina, ta porodična bliskost i toplina doma. Nije sada htela da razmišlja o tome pa je samo duboko uzdahnula, odmahnula glavom i nastavila pomagati Nataši. Vladimir je dosta vremena provodio van kuće, kao uostalom i Nikolaj. Stalno su bili po klubovima koji su bili u njihovom vlasništvu. Objasnili su joj da su dve najveće i najposećenije diskoteke u centru u njihovom vlasništvu, zajedno sa još jednim veoma poznatim klubom u okolini. Tehnički, bili su suvlasnici. Njihov partner je bio Aleksei Volkov, Nikolajev najbolji prijatelj i sin Vladimirovog pokojnog prijatelja.

27


Dok su se Vladimir i Nikolaj bavili marketingom, odnosima sa javnošću i personalom, Aleksei je bio zadužen za obezbeđenje i nabavku. Zajedno su uložili u biznis čim je Aleksei napunio osamnaest i mogao potpisati dokumenta. Očigledno je bio veoma odgovoran i ozbiljan čak i veoma mlad. Vladimir mu je bio kum pa se posle smrti njegovog oca; kada je imao samo šesnaest godina; pobrinuo da mu ništa ne nedostaje i da ga usmeri u dobrom pravcu kao jednog od svojih sinova. Koliko je razumela, majku nisu mogli naći ni u romingu. Brzo posle Aleksejevog rođenja ih je napustila i više se nije javljala. On je odrastao sa ocem i bakom, očevom majkom. Po tome kako su svi Ivanovi govorili o njemu, sa ljubavlju, poštovanjem, a blizanci i sa dozom obožavanja u glasu, jedva je čekala da ga upozna. Od svog posla su svi veoma dobro zarađivali i mogli su sebi da priušte dobar i lagodan život. To naravno nije značilo da su momci mogli da dobiju sve što požele. Vladimir i Nataša su bili strogi ali fer roditelji koji su im davali dosta slobode, sve dok ne preteraju. Dobro su ih vaspitali i pored nekih sitnih nestašluka, uobičajenih za tinejdžere, nisu pravili velike probleme. Nikolaj je kao najstariji završio menadžment i odmah počeo sa radom. Još uvek je živeo sa roditeljima i osim posla i lomljenja srca mladim devojkama; a i ženama; nije imao druge zanimacije. Blizanci su obojica trenirali košarku i fudbal, Kolja malo ozbiljnije a Sergej kao podršku bratu i jedan od načina prikupljanja poena kod suprotnog pola. Izlazili su, zabavljali se i naravno mislili da su ženama dar od boga. Večera je protekla u prijatnoj atmosferi i Tara je uživala gledajući dinamiku porodice. Blizanci su konstantno zadirkivali jedan drugog ili udruženo Nikolaja. Vladimir i Nataša su ih sa ljubavlju i zanimacijom gledali i uključivali se kada je trebalo malo primiriti situaciju.

28


U jednom trenutku je pogledala prema bračnom paru koji se gledao sa takvom ljubavlju i intimnošću da je okrenula glavu na drugu stranu, jer se osećala kao da ih ometa u veoma privatnom trenutku. Sve vreme se osmehivala, i razmišljala o tome kako bi se veoma lako mogla naviknuti na život sa ovom porodicom. Posle večere, ponudila se pospremiti i oprati sudove. Jedino se Nataša malo protivila; ostali su kao i što je očekivala sa oduševljenjem prihvatili predlog. Posle kratkog ubeđivanja, Nataša je popustila i ona i Vladimir su izašli da prošetaju. Uživali su u zajedničkim šetnjama kada god su imali priliku. Sergej i Kolja su otišli na večernji trening, a Nikolaj je za trpezarijskim stolom sređivao neke poslovne papire. Tara je u tišini, zamišljena, ostavljala tanjire u mašinu za sudove i okrenula se da pokupi escajg koji je ostao na šanku, kada je krajem oka ugledala ogromnu tamnu figuru na vratima kuhinje. Obuzeo ju je parališući teror i u trenutku je bila u jednoj drugoj kući....u drugom gradu ....u noći kada joj se ceo život promenio. “Ej, čoveče, otkud ti?” “Tara,.....upoznaj najružnijeg, najhladnijeg, najzlobnijeg kučkinog sina na planeti, koji je nažalost ujedno i moj najbolji prijatelj. Aleksei Volkov glavom i bradom!!!” “Kad smo već kod brade, nemoj mi reći da je puštaš?” Bez prestanka je brbljao Nikolaj, ustajući i sa osmehom prilazeći vratima. Aleksei, Aleksei,..... Tarin mozak je napokon počeo dobijati potreban kiseonik, i posle nekoliko treptaja, da se povrati iz transa u koji je upala, shvatila je da joj se Nikolaj obraća. “Tara!!!!!!!! Alo!?”

29


“Hm?” Pomalo zbunjeno ga je upitala, a onda se okrenula ka pridošlici, za kojeg je shvatila da je Aleksei Volkov, njegov prijatelj i partner i da Nikolaj pokušava da ih upozna. Kada ga je napokon, sasvim svesno dobro pogledala po prvi put, sva krv iz mozga; koji je tek počeo sa ponovnim radom; joj je otišla u potpuno druge delove tela i svaka iole suvisla misao ju je napustila. O, Moj Bože! Njegova pojava je slala sitne žmarce duž njene kičme i čitavo telo joj je bridelo kao na iglama. Pred njom je stajao ogroman muškarac, bar 1.95cm visok, sa masivnim ramenima, ogromnim mišićavim rukama koje su se ocrtavale ispod obične bele pamučne majice dugih rukava, koja mu je primetila je stajala kao salivena. Kroz nju su se nazirali i stomačni mišici koje je odjednom imala neodoljivu želju da dodirne. Dugačke snažne noge su bile upakovane u svetle farmerke i bele patike. Lice mu je bilo blago zaklonjeno u senci ali koliko je mogla da vidi imao je kratku kosu ošišanu skoro do glave, tamne skoro crne oči koje nisu pokazivale nikakve emocije, lice koje se nije nikako moglo nazvati lepim već moćnim, muževnim i neverovatno atraktivnim. Primetila je ožiljak koji se protezao preko desne obrve, pored oka i sezao do polovine obraza. Malo svetliji od ostatka lica, tanka zakrivljena linija koja mu je davala nekakvu dodatnu dozu seksipilnosti i opasnosti. Par dana stara brada i savršene usne; koje nije mogla da prestane da gleda; dodatno su ulepšavale skoro savršenu sliku pred njom. Sranje! Nadam se da nisam počela da slinim!? Nikolajevo podrugljivo: “Alek, ne obraćaj pažnju na nju, tako je odmeravala i mene, Sergeja, Kolju i tatu; ako možeš da poveruješ; kada nas je upoznala,“ nateralo ju je da napokon skloni pogled sa pridošlice.

30


“Tara,“ uporno je nastavljao Nikolaj, očito se podsmevajući. “Moraš da shvatiš da mi muškarci nismo komadi mesa i da moraš da nas tretiraš sa poštovanjem kakvo zaslužujemo.” Gromoglasno je počeo da se smeje, zabavljajući sam sebe i dodao: “Oduvek sam želeo to da kažem!” Očigledno se fantastično zabavljao na njen račun i njegova faca je prosto vapila za njenom šakom. Kladim se da bi mu to skinulo taj glupavi kez sa lica. Pomislila je. “Moraš da priznaš da sam neverovatno duhovit.” “Bože; ne znam kako ijedna žena može da mi odoli pored ovoliko kvaliteta? Da nisam čistokrvna hetero muškarčina, zaljubio bih se u sebe definitivno.” Nastavio je Nikolaj sa svojim mini monologom ne obraćajući pažnju na Taru i Alekseia. “Vaaažiii…” Rekla je Tara kroz smeh. “Idi sada gledaj se malo u ogledalo i poljubi svoj odraz koji put a mene pusti da nastavim sa raspremanjem.” Aleksei je u tišini posmatrao njihovo prepucavanje, staloženo, mirno, bez vidljivog zanimanja, i Tara je shvatila da nije progovorio ni jednu reč od kada se pojavio. Nije znala zašto ali jako je želela da čuje njegov glas. Posle samo blagog naklona glavom prema njoj, okrenuo se i obratio Nikolaju; na žalost dosta tiho tako da nije mogla da ga čuje; nakon čega je Nikolaj potvrdno klimnuo glavom i govoreći Tari da sa Aleksejem ide do kluba izašao u hodnik. Aleksei je krenuo za njim a onda zastao, polako okrenuo glavu prema njoj, pogledao je preko ramena sa izrazom koji nije mogla da protumači i dubokim, senzualnim, blago promuklim glasom prošaputao: “Sada možeš pustiti.”

31


Pogledao je prema Tarinoj ruci, okrenuo se i izašao. Ona je polako, zbunjeno, spustila pogled ka svojoj šaci, koja je stezala dršku kuhinjskog noža, pretpostavljala je od trenutka kada je ugledala senku na kuhinjskim vratima.

32


4. Škola ”Nije slabost povremeno nekome nešto prećutati, sve dok imate hrabrosti progovoriti onda kada je potrebno!” Tara je pokušala bez otvaranja očiju ugasiti alarm, koji ju je trgao iz njenog omiljenog jutarnjeg hobija, spavanja ali glupavo dugme STOP izgleda da ne postoji na ovom satu. “Ajde sunašce, na noge lagane!” Vikao je Sergej kroz zatvorena vrata njene sobe i to propratio glasnim udaranjem po njima. “Ne želiš valjda da zakasniš prvi dan škole?” Pitala se, da li postoji šansa da joj Nataša napiše opravdanje za današnji dan ali onda je odbacila tu ideju i mrzovoljno ustala iz kreveta; posle napokon uspešnog gašenja alarma; i usporenim koracima krenula ka kupatilu. Kada je obavila sve jutarnje potrebe i skinula se da pokuša brzinskim tuširanjem da se razbudi, stala je i kritički odmerila svoj odraz u ogledalu. Znala je da izgleda sasvim ok. Privlačila je sasvim dovoljno muških pogleda; ponekada i nepoželjnih; da zna da ima nešto što im se dopada. Ne baš visoka, samo 1.61cm, male grudi, tanak struk i malo širi kukovi koji su koliko je mogla da primeti, privlačili dosta pažnje. Nije na odmet dodati i guzu koja je blago prelazila sa prosečne na pozamašnu ali srećom, verovatno zbog godina a malo i genetike stajala čvrsto i zategnuto. Još uvek! Noge je uvek želela da ima duže i tanje ali nije baš mogla mnogo da učini po pitanju toga pa se davno prestala opterećivati. Postoje srećom štikle koje mogu da zavaraju mušku populaciju da vide ono što želiš.

33


Duga ravna crna kosa, padala joj je niz leđa skoro do struka. Oči, dosadno smeđe ali oivičene dugačkim gustim trepavicama koje su izvlačile prosek. Prosečan nos i prirodno blago napućene usne ali ne takve da kao da je upravo krenula da duva svećice. Sve u svemu nije bila bomba ali nije bila ni za bacanje. Pogled joj se na trenutak zaustavio na ožiljku sa leve strane stomaka koji se protezao širine oko pet centimetara neposredno ispod leve dojke. Prstima je, mršteći se, polako prešla preko sada već dosta izbledele linije, koja se blago izdizala iznad ostatka kože. Nije volela da gleda u njega, ne zbog toga sto je ružno izgledao već zbog sećanja koja nosi sa sobom. Danas pogotovo nije želela da se vraća u prošlost. Spakovala je sve u delu mozga zaduženom za ružna sećanja kako je naučila na terapiji, i okrenula se ka luksuznoj tuš kabini koja se nalazila u njenom sopstvenom kupatilu; na šta se još uvek navikavala; i u koje se ulazilo direktno iz njene spavaće sobe. Pa onda neka neko kažu da pare nisu bitne! “Naravno da nisu onima koji ne znaju za drugačije.” Promrmljala je za sebe ulazeći pod tuš. Posle tuširanja, izašla je iz kupatila, obukla omiljene iscepane farmerke i široku sivu pamučnu majicu sa velikim okruglim izrezom, tako da je jedno rame ostalo otkriveno i obula crne duboke patike. Kosu je vezala u konjski rep, stavila malo maskare i sjaja na usta i voala*, spremna u rekordnih dvadeset minuta. Uzela je torbu i žurnim koracima strčala niz stepenice u hol, gde su je momci već čekali sa nestrpljenjem.

34


“Ajde Tara, nemamo vremena za doručak i pored jutarnje gužve koju javljaju, imaćemo sreće ako stignemo u školu pre zvona.” Rekao je Kolja i žurno izašao napolje. Sergej je sve vreme tipkao po mobilnom i samo sklonio pogled sa ekrana dovoljno dugo da ne promaši stepenik ispred vrata. Očigledno su svi već otišli iz kuće jer je Kolja, ulazeći u auto, doviknuo preko ramena da zaključa ulazna vrata. Seli su u njegov žuti Chevrolet Camaro; Tara je znala koji je to auto jer Kolja nije prestajao da priča o njemu. Navodno je imao još neke oznake ali to se nije trudila upamtiti. Izgledao je kao sportski auti za trke koje je viđala na TV-u. Sergej je podigao sedište da može da se zavuče pozadi; imao je samo dvoja vrata; a on je seo na mesto suvozača. Kolja je upalio auto i dodao gas par puta pre kretanja. “Da čujete kako prede bebica!” Oduševljeno je vikao pokušavajući nadjačati buku motora. Ni malo ne oduševljena zvukom koji je čula, prevrnula je očima pazeći da je ne vidi, a Sergej je naravno sa odobravanjem klimnuo glavom. Kolja je pretežno bio taj koji je zadužen za prevoz, tako su je bar informisali. Auto je bila njegova najveća ljubav, kako on kaže pored porodice, a jedan od razloga je bio i taj što je Sergej bio zauzet konstantnim pisanjem poruka da bi se koncentrisao na vožnju. Nije im trebalo dugo do škole, uprkos Koljinom stalnom prigovaranju da je gužva ogromna i da auto sigurno pati što mora ovako sporo da se kreće. Zaustavili su se ispred već krcatog parkinga i pomislila je da sigurno nema slobodnih mesta ali onda je Sergej rekao da se parkira pored Marka ; to je bio jedan od njihovih najboljih prijatelja, setila se. Verovatno je on bio jedan od mnogih sa kojima se Sergej dopisivao celo jutro.

35


Iako je znala otprilike imena svih njihovih prijatelja, još uvek nije upoznala nikoga iz njihovog društava jer su svi preko leta bili van grada. Njih dvojica su ostali kući za raspust zbog Tare, da bi je bolje upoznali ali dali su joj do znanja da joj nisu zamerali zbog toga. Bar ne previše! Slobodno mesto se nalazilo pored velikog crvenog džipa, ispred kog je stajala grupa momaka za koje je pretpostavila da su njihovi prijatelji. Čim su izašli iz auta, sve oči su bile uprte u njih troje. Njih dvojica su očigledno bili među veoma popularnom decom i inače privlačili pažnju a Tara, samim tim što se pojavila sa braćom Ivanov, automatski postala predmet nepodeljene pažnje među srednjoškolcima. Među pogledima zapazila je upitne, začuđujuće i popriličan broj ljubomornih; bar koliko je mogla protumačiti; od ženskog dela populacije. Dečki su, primetila je, zauzeli pomalo zaštitnički položaj, svaki sa po jedne njene strane a Sergej je uz to i nonšalantno prebacio ruku preko njenog ramena. Kao da su želeli da izjave,“Ona je pod našom zaštitom!” Prišli su njihovim prijateljima i momci su se pozdravili a onda predstavili Taru kao sestru. Ostala je pomalo zatečena sa tom izjavom i upitno pogledala Kolju pa Sergeja. “Pa tehnički jesi, šta se čudiš?” Prokomentarisao je Kolja i stegao je rukom oko vrata, što je pretpostavljala je Tara trebalo da bude ohrabrujući gest. Ili pokazivanje privrženosti, ko će ga znati? U svakom slučaju bolno, što mu je Tara sa laktom u stomak i dala do znanja. “E..... , sada ćemo se predstavljati kao trojke umesto dvojke, i moći ćemo da zbarimo još više riba na tu priču. Zar to nije super?” Rekao je Sergej, Kolji, oduševljeno, i preko Tarine glave su se sudarili pesnicama.

36


Izvlačeći se ispod njihovih ruku koje su je zaklanjale, obratila je pažnju na momke ispred sebe. U grupi su bila njih četvorica; Mark, Liam ,Viktor i Deril. Mark i Liam su bili visoki skoro kao i blizanci; zajedno su trenirali košarku pa je to bilo za očekivati; fino građeni. Klasični sportski tipovi. Mark je imao gustu crnu kovrdžavu kosu, crne oči i bio je veoma zgodan, morala je da primeti. Liam je bio malo svetliji, kratke svetlo smeđe kose i zelenih očiju i naravno, podjednako atraktivan. Obučeni u farmerke i slične tamne majice, izgledali su skoro kao braća. Čak im je i arogantni osmeh, dok su je odmeravali bio sličan . “Alo, jeste li čuli, SESTRAAA, a to znači odjebite napaljeni divljaci!” Rekao im je Kolja i zaigrano, gurnuo dalje od Tare. Momci su se na to samo nasmejali a Tara odmahnula glavom. Viktor je bio priča za sebe. Plavi div je bio jedini način da ga opiše. Visok skoro dva metra ali veoma mršav, plavih očiju i kose svetlo plave, skoro bele, bio je neko koga nisi mogao ignorisati. Na licu mu je bio ogroman iskren osmeh i Tari se odmah dopao. Četvrti, Deril, stajao je malo sa strane i pomalo odudarao od grupe. Niži od ostalih, sa malo dužom razbarušenom svetlo smeđom kosom, u pocepanim izbledelim farmerkama i drečavo zelenoj majici, na kojoj je crnim slovima pisalo Žene su zakon a ja volim rupe u zakonu! Nezainteresovano je gledao ispred sebe i Tara, da ga nije pažljivo posmatrala, skoro ne bi primetila blagi pokret glave koji je valjda, bar se nadala, značio pozdrav. Momci su počeli da je ispituju odakle dolazi, gde je prethodno išla u školu i bezbroj sličnih pitanja.

37


Odgovorila im je kratko, tek toliko da ne bude nekulturna a onda nabacila neko pitanje o tome gde su oni bili za raspust, i kada su između sebe počeli da pričaju o praznicima, gde su bili i šta su radili, Tara je iskoristila priliku i prišla Derilu koji je delovao odsutno i nije učestvovao u razgovoru. “Sviđa mi se majica!” Prokomentarisala je gledajući u natpis. Deril ju je pogledao iznenađeno, valjda nije očekivao da mu se obrati? “Hvala! ....Sestra, a?” Pitao je ali očigledno ne očekujući njen odgovor, nezainteresovano nastavio da gleda ispred sebe. Zaključivši da je to sve što će da dobije od njega za sada, iskoristila je tišinu da usput malo razgledala okolinu. Škola je bila ogromna bela zgrada, sa velikim širokim stepenicama, ogromnim vratima i mnoštvom prozora. Tipična srednja škola, naravno, s obzirom na tip učenika i finansijsko stanje njihovih roditelja, malo sređenija od većine. Primetila je odsustvo grafita po zidovima i smeća po dvorištu ali inače, sve isto kao i uvek. Školu je okruživalo veliko dvorište sa dosta zelenila i visokom ogradom. Dvorište su preplavili učenici svih tipova, veličina, uzrasta i boja. Taru je iz razgledanja trglo glasno “Sergejjjjjjjjjjjj!”, koje se prolomilo parkingom iz neverovatno iritantnog ženskog glasa. Glas je pripadao visokoj plavuši koja se bacila Sergeju oko vrata, i poljubila ga pravo u usta na Tarino iznenađenje. Po njihovoj priči mislila je da ni on ni Kolja trenutno nemaju devojku, a onda sudeći po Sergejevom izrazu lica zaključila da je to očigledno istina. Iskoristila je priliku dok se Sergej pokušavao oteti; veoma neuspešno i skoro komično; iz zagrljaja očito nepoželjne devojke i zainteresovano je pogledala. Izgledala je kao mešavina barbike i striptizete. Možda ima dobru dušu, neću odmah osuđivati. Čak ni u mislima Tara sebi nije baš zvučala ubedljivo.

38


Velike grudi skoro ispale iz roze majice dva broja manje. Uske bele pantalone kroz koje su se providele roze tange. Plava izblajhana kosa, veštačke trepavice i naravno drečavo roze karmin koji je ostao razmazan po Sergeju, i koji je ramenom obrisao od svoju majicu kada je napokon sklonio njene ruke i blago je odgurnuo od sebe. Ona se odmah, ni malo uvređeno okrenula ka Kolji i zavodljivim glasom rekla: “Srce, nemoj da budeš ljubomoran, nisam ni tebe zaboravila, pa vi ste moj omiljeni tandem!” Kolja je blago okrenuo glavu kada ga je zagrlila pa je uspešno izbegao sočan poljubac u usta. “Jao, nemate pojma koliko ste mi nedostajali celo leto. Bilo je to pravo mučenje.” Nastavila je ne obraćajući pažnju na to da blizanci ni najmanje ne dele njeno oduševljenje. Verovatno bi nastavila sa pričom u nedogled da nije krajem oka ugledala Taru a onda neljubaznim glasom veoma arogantno pitala Kolju: “Ko vam je ova?“ Pokazujući glavom ka Tari. Očigledno nije volele nepoznate ženske osobe u društvu “Njenog omiljenog tandem”. Kolja i Sergej su u glas rekli: “Naša Tara,” i bez daljeg objašnjenja povukli Taru za ruke i krenuli ka školi. Ostali su kao po dogovoru krenuli za njima i ostavili zabezeknutu i veoma ljutu devojku samu na parkingu. Tara je preko ramena bacila pogled iza sebe i odmah se setila izreke “Da pogled može da ubije”, jer upravo tako ju je gledala bezimena plavušica.

***

39


Dan je protekao veoma interesantno za Taru. Pošto se kroz školu proširila glasina da se nova devojka dovezla sa Sergejom i Koljom, svi su bili zainteresovani da je upoznaju i naravno da ispitaju ko je, odakle je ali najvažnije koja je njena veza sa blizancima. Očigledno su oni bili neka vrsta zvezda među učenicima. Imala je većinu časova sa ili Sergejom ili Koljom tako da nije imala nikakvih neprijatnosti sve dok na velikom odmoru nije otišla u ženski WC. Nije uspela ni vrata da zatvori a unutra ju je dočekala plavuša sa parkinga sa dva klona iza sebe. “Slušaj, ne znam ko si ti i šta si umišljaš ali samo da te obavestim da sam ja glavna u ovoj školi i da su Sergej i Kolja moji.“ „Ako su ti i posvetili malo pažnje to je samo zato što ja preko leta nisam bila tu, pa su se kao i svi muškarci morali malo zabaviti.” “Ti si od sada prošlost. Nemoj da ih juriš i da se blamiraš. Nadam se da sam bila jasna i da nećemo imati problema?” Završila je sa pričom i jedan trenutak sačekala da vidi Tarinu reakciju, a pošto nije dobila ništa okrenula se i pogledala u devojke iza sebe; koje su gledale u Taru sa visine kao da one ne stoje zajedno sa njom na sred školskog WC-a već u najmanju ruku na nekoj Pariskoj modnoj pisti; i rukom ih pozvala da je prate napolje. Čak su jako povukle vrata na izlasku u pokušaju da ih zalupe; valjda zbog dramatičnog utiska koje bi ostavile ali nažalost, torba jedne od pratilja se zaglavila pa je pokušaj neslavno propao. Taru je čitav događaj zabavljao i namerno nije želela da ispravlja plavušu, kojoj i dalje nije znala ime, u njenoj pogrešnoj pretpostavci u vezi odnosa nje i blizanaca. Već je mogla da vidi kako će zasigurno imati još interesantnih susreta.

40


Kada je izašla, pred vratima ju je čekao Kolja i pitao da li joj Brendi pravi probleme. “Brendi?!” A šta sam očekivala, pomislila je, Gertruda? Kolja je objasnio da je razlog njene netrpeljivosti prema drugim devojkama u njihovoj blizini to što su nažalost, obojica na jednoj žurci spavali sa njom. “Zajedno?!” Zgroženo je pitala Tara i usput se stresla od same pomisli. “Ne! Fuj, odvojeno!” Odgovorio je Kolja kao da je ovo drugo mnogo bolje i dodao: “U našu odbranu bili smo mortus pijani i bio je to veoma naporan dan i jebiga, iskoristila nas je.” “Ništa što kažeš nije u vašu odbranu i čekaj,…ona je Vas iskoristila?!” Tara je ponovila u neverici. “Pa iskoristila je to što je znala da bi u tom stanju pristali na seks sa bilo kim.” Rekao je Kolja pravdajući se. “Odvratni ste i ne želim ni da znam kako je došlo do toga ali šta sada hoće, reprizu?” Pitala je sa zanimanjem. “Sada je ona ubeđena da se ne možemo dogovoriti ko će biti sa njom pa nam daje do znanja da ona nema ništa protiv da bude sa obojicom.” “Bezuspešno smo joj već par puta objasnili da se to više nikada ali baš nikada neće ponoviti ali ona baš ne prihvata najbolje NE kao odgovor:” Rekao je Kolja, koji se bar trudio izgledati postiđeno, morala je bar toliko da mu prizna. “Sledeći put razmislite gde Ga stavljate!!!” Rekla je prevrćući očima i nastavila: “ A što se tiče mene, Kolja, zar ti ja izgledam kao neko ko ne može da izađe na kraj sa jednom Brendi? Pa nećemo sada da se vređamo!” Kolja je smejući se otpratio Taru do učionice i rekao da sledeći čas ni on ni Sergej nemaju sa njom ali da će je čekati pred vratima kada zvoni da zajedno idu u kantinu.

41


Mahnula mu je i ušla u učionicu u trenutku kada je zvonilo. Ponovo je nastavnik, kao i na prethodnim časovima rekao da se predstavi i da zatim nađe mesto da sedne. Učenici su se gurkali i došaptavali gledajući je a Brendi, koja je takodje bila u učionici ju je streljala pogledom. Tara ih je sve ignorisala i ugledavši slobodno mesto pored sitne, smeđokose devojke koja nije dizala pogled sa knjige, prišla i pitala da sedne. Devojka se trgla i po začuđenom pogledu koji joj je uputila, Tara je zaključila da ona nema pojma šta se oko nje dešava. “Ćao, ja sam nova i pored tebe je jedino slobodno mesto.” Objasnila je. Devojka se zacrvenela, očigledno joj je bilo neugodno pa se Tara predstavila i odmah je pitala za ime da joj malo olakša. “Karla.” Stidljivo je rekla i ponovo pogledala u knjigu koju je držala u krilu. “Šta tako interesantno čitaš? Pitala je Tara pokušavajući pročitati naslov. Na to se devojka još više zacrvenela i promrmljala sebi u bradu: “LjubmnRommn” “Izvini, šta?” Pitala je Tara ponovo, osmehujući se. “Nisam te razumela!” “Ljubavni roman!” Kroz zube je odgovorila Karla. Tara nije uspela da je pita za naslov da proveri da li je taj već čitala, jer je nastavnik počeo sa predavanjem pa su se okrenule ka tabli i ostatak časa provele u tišini. Kada je zvonilo, Kolja i Sergej su je čekali ispred vrata i zapazila je kako je Karla čežnjivo pogledala u Kolju; koji je zauzvrat nije ni primetio; a onda tužno odmahnula glavom i krenula u suprotnom pravcu. Tara je rekla momcima da je sačekaju a onda otrčala za Karlom. “Ej, ti si prva devojka koju sam upoznala ovde, pa sam se pitala, da li bi htela da sedneš sa nama u kantini?“

42


„Znaš sami momci, nemam o čemu sa njima da pričam i tako to. Šta kažeš?” Tara se trudila da izgleda kao da će Karla njoj učiniti uslugu ako pristane. Karla da nije imala uši smejala bi se oko glave. Sa oduševljenjem je pristala, a onda nesigurno upitala: “Jesi li sigurna? Ja se baš ne uklapam u to društvo.” “Možda to ipak nije dobra ideja?” Na kraju je tiho dodala i krenula da se okreće od Tare. “Ma daj, ja sam sa Sergejom i Koljom, ti si sa mnom i ostali će jednostavno da nas prihvate. Samo treba da se ponašamo kao da tu i pripadamo, ništa lakše!” Dodala je Tara namignuvši joj. Uhvatila ju je za ruku i uz: “Hajde da nas ne čekaju,” povukla je ka začuđenim blizancima. “Ovo je Karla, moja nova drugarica i sedeće sa nama!” Obavestila ih je. Sergej i Kolja su samo klimnuli glavom, u znak pozdrava i dugim koracima krenuli ka kantini. Karla je skoro trčeći krenula za njima pa je na kraju Tara bila ta koja je nju sledila. Za stolom su ih već čekali Viktor i Mark. Sergej je seo pored njih a Kolja, Tara i Karla na klupu prekoputa. Tara je Karlu predstavila i momci su je, na njeno zadovoljstvo dobro primili i pokušavali uključiti u razgovor što je više moguće. Izgleda da njima status i nije baš puno značio. Karla je uzbuđeno gledala sve za stolom ali Kolju kao da je ni manje ni više centar sveta. Baš ju je pogodilo! Pomislila je Tara smeškajući se. Svi u kantini su ih posmatrali, posebno Brendi i njene pratilje koje su sedele; gle čuda; za stolom u samom centru prostorije. Mogle su iznad sebe da drže tablu sa natpisom Gledajte nas ! koliko su se trudile biti u centru pažnje.

43


Tara nije obraćala pažnju na došaptavanja i poglede ali primetila je da je Karli postalo veoma neprijatno kada je čula ne baš tiho, “Ivanovi su počeli da se bave i humanitarnim radom pa skupljaju smeće sa ulice,” koje je dolazilo od Brendi. U tom trenutku odlučila je da je vreme da je postavi na mesto i spreči dalje maltretiranje koje bi se sigurno nastavilo ako pomisle da je slaba i da neće uzvratiti. Polako je ustala i mirnim sigurnim koracima prišla Brendinom stolu. Sergej i Kolja su krenuli ustajati ali ih je pokretom ruke zaustavila. Ovo je nešto što mora sama da reši. Stala je direktno ispred Brendi i nagnula se preteći prema njoj. Cela kantina je utihnula i svi su ih gledali. Brendi je, još uvek arogantno ali sada već i sa malom dozom straha rekla svojim drugaricama, izbegavajući Tarin pogled: “Šta ova seljanka hoće?” “Pošto su seljaci navikli da izlaze na kraj sa kravama ja i ti nećemo imati puno problema.“ „Ako te udarim mogu da me optuže za okrutnost prema životinjama a to ne želim, zato ću samo lepo da te zamolim da me od sada ignorišeš kao što ću i je tebe. U suprotnom ću rizikovati i šutnuti te tako da će ti doktori godinu dana vaditi moju patiku iz guzice” Tara se mirno okrenula i vratila na svoje mesto. Znala je da joj pretnja nije baš originalna ali šta je briga. Bar se Karla ponovo smejala. Kantinom se takođe prolomio smeh među nekolicinom đaka i po pogledima odobravanja od pojedinaca zaključila je da među njima ima istomišljenike. Ubrzo su im se pridružili Deril i Liam sa prelepom devojkom crne kratke kose i neverovatnog tela koju je Liam predstavio kao svoju devojku Laru. Lara je ispostavilo se bila super cura, malo glasna ali ni malo zlonamerna i odmah je pričala sa Karlom i Tarom kao da se znaju oduvek.

44


Dogovorile su se čak da se za vikend nađu u tržnom centru i da Tara pokupuje novu garderobu koja joj je bila preko potrebna. Ivanovi su joj iako se protivila rekli da ima mesečni džeparac kao i blizanci, i plus joj dali dodatni novac da obnovi garderobu koja je morala je priznati bila već odavno spremna za zamenu. Ostatak odmora je prošao u super atmosferi. Svi su se međusobno zezali, pričali a čak se i Deril od srca nasmejao kada su mu ispričali za incident sa dotičnom plavušicom; što je za njega retkost kako su joj rekli. Kada su se tog popodneva vratili kući, Tara je zadovoljno pomislila kako je sve u svemu dan super protekao. Ušli su u kuću i iz boravka ih je Nikolaj pozdravio i obavestio ih da Nataša i Vladimir neće doći kući do kasno uveče. U grad su im došli neki prijatelji pa će se naći sa njima na večeri. Nataša im je ostavila jelo u frižideru i poručila da samo podgreju i da ih ne čekaju. Povukla se u svoju sobu do večere, i vreme provela sabirajući utiske od toga dana i čitajući. Obožavala je da čita i koristila svaki slobodan trenutak na tabletu koji joj je Anja poklonila za prethodni rođendan sa već instaliranim e-book čitačem. Kada je čula glasove iz prizemlja i ulazna vrata, pomislila je da su se Nataša i Vladimir ranije vratili pa je sišla da ih pozdravi međutim, na vratima je zauzimajući veliki deo prostora svojim moćnim telom stajao Aleksei. Obučen slično kao prethodni put, samo u crnoj majici umesto bele, sa rukama u džepovima i blago raširenim nogama, izgledao je ležerno i samouvereno i veoma, veoma seksi. Tara se zaustavila na donjem stepeniku i pošto je i dalje bila dosta niža od njega morala je da podigne glavu da bi ga pogledala u oči.

45


Aleksei ju je veoma polako odmerio od glave do pete i pogled mu se malo duže zadržao na njenim usnama, što je možda bilo tačno a možda i samo pusta želja sa njene strane ali koje je svejedno vrhom jezika oblizala jer su se odjednom osušile. Pogledao ju je pravo u oči i svojim dubokim senzualnim glasom rekao: “Tara.” Očigledno samo u znak pozdrava ali Tara nije mogla da spreči tremor koji joj je prošao celim telom kada je čula kako izgovara njeno ime. Bez sumnje je i on to primetio jer mu je na trenutak ozbiljnim licem prošao izraz zabave. Jedna strana usta mu se podigla u vazduh, u pomalo arogantan i znalački osmeh koji je Tari privukao pogled i pomislila je na par veoma interesantnih načina kako mu skinuti taj izraz sa lica. Svi su uključivali njegove i njene usne, bez imalo slobodnog prostora između njih. Uh, ko bi rekao da će inače dobar dan odjednom postati još mnogo bolji i zanimljiviji?!

46


5. Večera “U dobrom društvu i najneukusnija hrana je podnošljiva, a u lošem i najukusnija može ostaviti gorak ukus u ustima.” Tara se toliko smejala da bi u jednom trenutku sigurno pala sa stolice da nije bilo Aleksejevih brzih refleksa. Obuhvatio ju je svojom snažnom rukom oko struka i zaustavio da se ne prospe po podu koliko je duga. Što srećom i nije bilo baš mnogo. Stavila je svoju mnogo manju šaku preko njegove, koja je bila pritisnuta čvrsto uz njen stomak. Na trenutak su ime se prsti isprepletali i Tara je što od smeha, što od Aleksejevog dodira preko ramena dobacila jedno pomalo zadihano: “Hvala!” Aleksei je samo klimnuo glavom, što je i očekivala i blago palcem prešao po Tarinom stomaku pre nego je sklonio ruku, što je iz nje izmamilo duboki uzdah. U proteklih dva sata koliko su proveli zajedno, Aleksei je koristio svaku priliku da je dodirne, uvek doduše samo na trenutak i gledano sa strane sasvim slučajno ali zato je progovorio samo nekoliko reči. Poneki osmeh, veoma redak ali takodje i veoma atraktivan primetila je; klimanje glavom i kratki odgovori pretežno samo “Da, Ne” i još češće “Mmhh” što se tehnički i nije baš moglo okarakterisati kao reč. Par puta u toku večere su im se pogledi sreli i Tara je na svoje zadovoljstvo primetila očigledno interesovanje u njegovim očima, koje je i on sigurno mogao videti u njenom pogledu. Sedeli su u kuhinji, za šankom kao i obično. Aleksei je došao kod Nikolaja po neke papire i pošto su ionako krenuli da večeraju pozvali su ga da im se pridrži što je on rado prihvatio.

47


Kako su svi momci bili krupni, širokih ramena; Aleksei pogotovo; zauzimali su dosta prostora pa je Tara završila stisnuta u sendviču između Nikolaja i Alekseia što joj uopšte nije teško palo. Momci su uz večeru pričali anegdote iz detinjstva, pretežno prepričavajući Tari one koje su bile najzabavnije i najinteresantnije. Takođe, dosta ih je bilo o Alekseju, na koje je on sa smeškom na licu očigledno se zabavljajući, odmahivao glavom; kao da nije mogao da veruje da su se njemu dešavale. Njih četvorica su zajedno odrastali pošto su im očevi bili najbolji prijatelji i Aleksei je dosta vremena provodio kod njih. Kada mu je otac preminuo čak je jedno vreme do punoletstva živeo sa njima. On i Nikolaj su išli zajedno u školu i Aleksei je bio samo par meseci mlađi. Rođendan mu je bio u januaru kao i Tarin. Baka, koja ga je othranila je već bila stara i nije mogla da se brine o tinejdžeru, posebno ne problematičnom kakav je Aleksei očigledno bio jedno vreme, sudeći po Nikolajevoj priči, pa su Vladimir i Nataša rado preuzeli ulogu staratelja baš kao i sa Tarom. Izgleda da su porodici Ivanov, tinejdžeri bez roditelja bili slaba tačka. Aleksei je kada god su počeli priču o njemu, uspešno preusmerio priču u drugom pravcu. To je radio veoma suptilno ali Tari to nije promaklo jer je često radila istu stvar. Očigledno im je bilo zajedničko i to da ne žele biti u centru pažnje, što je za čoveka koji izgleda kao on bilo prilično teško za postići, pretpostavila je. Tako je i čim je Nikolaj počeo neku priču o putu na kome su bili, i koja je očigledno uključivala Alekseia, aerodrom i neku nepoznatu devojku; Tara je naravno mogla da pretpostavi tok priče; Aleksei ga prekinuo i rekao da bolje ispriča onu kada ih je Nataša svu četvoricu povela na taj isti aerodrom da dočekaju Vladimira sa nekog poslovnog putovanja. Sergej je odmah povikao: “Ma daj, pa imali smo samo tri godine!”

48


Očigledno je odmah znao o čemu je reč. Nikolaj naravno, kao svaki iole ozbiljan stariji brat, nije mogao da propusti priliku da blamira mlađu braću pa je brže bolje počeo priču uprkos njihovom negodovanju. “Aleksei je bio kod nas taj vikend pa smo svi zajedno otišli po tatu na aerodrom. Sergej i Kolja su imali negde oko tri godine i samo su ponavljali kako vole tatu, hoće tatu i naravno, nas dvojicu, kao ozbiljne sedmogodišnjake izluđivali.” Rekao je pokazujući prstom na sebe i Alekseia. “Kada smo stigli, čekali smo da se putnici iskrcaju i kada su počeli da izlaze, ova dvojica,” pokazao je palcem na blizance iza sebe pa nastavio: “…su ugledala čoveka koji je ličio na Vladimira, otrgnuli se od mame koja ih je držala za ruke i potrčali prema njemu vičući u glas TATA,TATICE.” Tara se smejala kako Nikolajevoj priči tako i Sergejevom i Koljinom upornom ponavljanju da su imali tri godine i da nisu oni krivi za nesporazum. “ Kada su došli do čoveka,” nastavio je Nikolaj priču ne dajući se smesti, “…i dalje ne shvatajući da to nije Vladimir, obojica su mu se bacila oko nogu i čvrsto se zakačila kao pijavice. Jadan čovek ih je zbunjeno gledao, ne shvatajući šta se dešava ali najgore od svega je što je pored njega stajala žena, očigledno njegova supruga, koja je odjednom počela da se dere na njega i udara ga tašnicom.” U ovom trenutku su se već i ostali počeli smejati a Nikolaj je nastavio: “ Vikala je -Sve vreme sam znala da me varaš ali deca, DECAAAA!- pa ponovo udri tašnom po glavi.” “Čovek se siroče nije uspeo snaći, bezuspešno je pokušavao da se odbrani od razjarene žene.” “Ova dva krpelja su napokon ukapirali da to nije tata pa su ga nezainteresovano pustili i okrenuli se od njega, ne shvatajući kakvu su pometnju napravili.”

49


“Jadan čovek!” rekla je Tara kroz suze koje su doduše bile od smeha. “Mama je brzo pritrčala i počela sa izvinjavanjem i objašnjenjima, da su se deca zbunila, da je sve samo veliki nesporazum....” “Ma jedva su smirili ženu.” “ Mama je posle rekla tati da neće da se pojavljuje u javnosti sa njima dok ne budu dovoljno veliki.” “Doduše i sada posle toliko godina, čovek ne može da ih izvede nigde a da ga ne osramote.” Dodao je odmahujući glavom i glumeći neodobravanje. “Ko se javlja?” Rekao je Kolja. “Kada smo kod toga ko koga ne može da izvede, da nisi zaboravio da si ti taj zbog koga su nas izbacili iz restorana prošle godine jer te gazda uhvatio sa konobaricom u WC-u.” Nije mu dao da ga prekine već je nastavio: “Ili još bolje, onda kada su nas ljubazno zamolili da više ne dolazimo u onaj hotel zbog toga što, dotični gospodin,” Kolja se obratio Tari pokazujući na Nikolaja, “… nije mogao da Ga drži u gaćama dok ne dođe do sobe već je obavio posao na sred hodnika, u po bela dana.” “U moju odbranu, obe žene su bile te koje su mene napale i nisam želeo da ih razočaram. Meni je zadovoljstvo da usrećim što više žena i žalosno je što nailazim na osudu za svoja dobra dela.” Rekao je Nikolaj odmahujući glavom. Dečki su onda naravno kada su se već dotakli te teme počeli priče o svojim osvajanjima. Sergej je komentarisao kako su on i Kolja pod pritiskom jer trebaju da ispune određena očekivanja. Ipak, treba da nastave tradiciju koju su započeli Nikolaj i Aleksei i u srednjoj školi. Tara je pogledala upitno ka Alekseiu koji je kroz smeh samo rekao “Ne slušaj ih, preteruju.”

50


Naravno nisu ni Taru zaboravili. Raspitivali su se o njenom ljubavnom životu, ima li šta interesantno da prijavi i pri tome je Sergej pomerao kukove sugerišući seks, kao da je bilo potrebno dodatno objašnjenje. Tara je glumeći razočaranost stavila ruku na grudi i dramatično klimajući glavom rekla: “ Nažalost u mom ljubavnom životu ništa nije vredno pomena”. Na taj njen komentar je Kolja sarkastično dobacio Nikolaju: “To sigurno kažu i devojke koje su tebe upoznale!?” Počeo je gromoglasno da se smeje i za komentar mu je Sergej oduševljeno nabacio pet. Nikolaj je uhvatio Kolju rukom oko vrata i tražio da se izvini, na šta je naravno Sergej skočio u odbranu svome blizancu i napao Nikolaja. Počeli su da se kroz smeh guraju i igraju kao klinci, valjajući se po podu. Tara se zabavljala gledajući ih sve dok Aleksei nije svojim dubokim muževnim glasom prošaputao na njeno uho: “Niko te još nije imao, zar ne?” Tara se nije pravila da ne razume šta je pita već je, ne sklanjajući pogled sa momaka na podu iskreno odgovorila: “Ne!” “Dobro!“ Rekao je Aleksei, očigledno zadovoljan ali Tara nije znala da li njenom iskrenošću ili odgovorom. U tom trenutku mu je zazvonio telefon pa je izašao u hodnik da se javi i Tara ga nije uspela ni pitati. Momci su se u međuvremenu smirili i Sergej i Kolja su počeli nagovarati Nikolaja da bi trebalo da u subotu izvedu Taru i da je neoprostivo što još uvek nije bila u ni jednom njihovom lokalu. Naravno više su to pričali zbog sebe ali im nije zamerila.

51


Znala je koliko vole da se zabavljaju a i ona je želela da se malo provede i napokon vidi bar jedan od klubova pa se pridružila ubeđivanju. Kada se Aleksei vratio, stao je iza nje i dok su mu momci iznosili svoje predloge za izlazak on je slušajući ih, lagano rukom prelazio duž njene kičme; skoro do vrata pa nazad vanjskim delom šake, i činilo se kao da to radi potpuno nesvesno. Tara je morala sebi da prizna da je uživala u njegovom dodiru. Aleksei je rekao da će se o svemu dogovoriti sa Nikolajem i sve organizovati. Dodao je da mora da ide a onda se sagnuo ka Tari, rukama nežno pridržao njenu glavu ovlaš je poljubivši u kosu, a onda se na trenutak ukočio kao da je i sam iznenađen tim činom. Klimnuo je glavom u znak pozdrava ka Sergeju i Kolji, koji su gledali Taru u fazonu “Šta je TO bilo???” Na šta je ona samo slegnula ramenima ni sama ne znajući. Nikolaj je za to vreme posmatrao Alekseja ozbiljnim pogledom preko Tarine glave. Nije mogla da vidi izraz Aleksejevog lica ali posle par trenutaka tišine, Nikolaj je blago klimnuo glavom kao da su postigli nekakav dogovor. Posle ću ga pitati o tome. Pomislila je. Kada je Aleksei otišao, Tara je uz pomoć momaka raspremila kuhinju i svi zajedno su otišli u boravak gledati TV. Sergej, pošto mu je bilo dosadno je lupao gluposti i zasmejavao ih a onda je rekao da oni ne umeju ni da se smeju pravilno pa im je pokušao dočarati kako se treba smejati da bi to bilo potpuno ispravno i dolično situaciji u kojoj se tada nalaziš, naravno. “Prvo”, rekao je i podigao jedan prst, “Postoje različite vrste zvukova koje proizvodimo pri smehu.” “Zatim,” podigao je drugi prst, “ Ništa manje važno nisu pokreti tela koji prate te zvukove a onda,” Podižući i treći prst nastavio je, “ Kombinacija istih.”

52


“Znači pažljivo slušajte i pamtite za ubuduće. Samo mi fali da ne znate da se smejete u društvu i da me izblamirate.” Teatralno je zastao pa počeo. “Osnovno, urlanje i udaranje rukom o koleno.” “Sledeće, prevrneš se na stranu, grčiš se od smeha pri tom skoro ne ispuštaš zvuk i moliš se da se ne usereš.” U tom trenutku su već svi bili u prvoj fazi ali Sergej je nastavio ozbiljno. “Ništa manje važno i Tara obrati pažnju, uobičajeno za devojke” rekao je gledajući u nju, “ kikoćeš se kao Japanka i tapšaš kao retardirana foka.” Na to su se svi zaista počeli nekontrolisano smejati a Tara je izletela u WC da ne bi posle petnaest godina ponovo počela mokriti u gaće. Dok je trčala, u hodniku je naletela na zbunjene Vladimira i Natašu koji su se upravo vratili kući ali nije imala vremena ništa im objašnjavati, samo je protrčala pored njih smejući se i usput im mahnula. Vladimir je vrlo ozbiljnim i pomalo zabrinutim glasom pitao Natašu kada su videli i ostale: “Misliš da se drogiraju?” Tara je srećom kada je to čula već došla do kupatila. Kasnije te večeri, u svojoj sobi, ležala je i razmišljala kako je zaista imala neverovatnu sreću što su je Ivanovi primili. Pošto je sada već bilo kasno, prvo što ujutro treba napraviti je nazvati Anju jer je ona zaslužna za to. Čule su se samo prvih dana kada je stigla i morala je da prizna nedostajala joj je. Zaspivajući misli su joj otišle na drugu stranu, tačnije ka Alekseiu. Znala je da je privlači i sudeći po njegovom ponašanju za večerom, očigledno ni on nije bio ravnodušan. Pitala se koliko će vremena proći dok ne uradi nešto po tom pitanju i da li će mu trebati ikakvog dodatnog podstreka.

53


6. Zagrevanje “Budite svesni onih malih dobrih dela koje neki ljudi čine za vas. To su cigle u zgradi vašeg prijateljstva. Gradite i vi svoj deo…” “Derilov auto je pokvaren, Liam mi je sada javio.” Sergej je rekao okrećući se ka Kolji i pokazujući na svoj telefon. “Ok, pokupićemo ga usput.” Krenuli su u školu i Tara je kao i obično sedela pozadi i sa zanimanjem slušala njihov razgovor. Od kada je upoznala Derila, nije mogla da se otme utisku da je pomalo odudarao od društva u kome se kretao. Nije naravno mislila ništa loše ali iz iskustva je znala da se ljudi pretežno druže sa drugima sličnim sebi. “Koja je njegova priča?” Pitala je sa zanimanjem i naslonila se laktovima na sedišta ispred sebe. Sergej se okrenuo ka njoj i ispričao kako je Deril imao veoma ružno detinjstvo. Otac mu je bio alkoholičar i tukao je njega i mamu. Navodno su nekoliko puta oboje završili u bolnici. Optuživao je Derilovu mamu da je kurva i da Deril nije njegov. Tako verovatno nije imao grižu savest kada je udarao malo dete do besvesti. Srećom po njih jetra mu je otkazala i umro je kada je Deril imao deset godina. Ostavio ih je u dugovima i bedi ali bar žive. Deril je zbog toga uvek bio povučen i izbegavao je ljude. Zbog svega što je pretrpeo od strane oca nije podnosio nasilnike i baš se desilo da kada su krenuli u peti razred, slučajno naleti na grupu starije dece kako tuku nekog malog kržljavog dečaka. On je naravno skočio da ga brani iako je bio sam i mnogo manji od njih.

54


“Kolja, Liam i ja smo naišli u tom trenutku i oterali ih.” “Nisu baš bili preterano hrabri kada su se suočili sa sebi jednakima.” Komentarisao je Sergej prisećajući se. Kolja je smejući se ubacio: “Da si samo videla Derila!” “Sav izudaran i pocepan rekao je kako nije trebao pomoć i da ih je mogao srediti sam.” “Doduše, jeste nam se zahvalio na kraju ali samo zato što smo obećali da ćemo pripaziti na onog žgoljavog klinca kog je branio.” Dodao je Sergej. Od tada su ga kako oni kažu usvojili, i iako je jedno vreme pokušavao da ih ignoriše, nisu mu dopustili i vremenom su jednostavno i on i svi ostali prihvatili da je on deo njihove grupe. Mark i Viktor su im se pridružili godinu dana kasnije iz drugog odeljenja i od tada su nerazdvojni. Tara je slušala njihovu priču sa osmehom i nadala se da će dobiti priliku da bolje upozna tog buntovnika velikog srca. Pokupili su ga ispred kuće i uz kratki pozdrav, Deril se smestio na zadnje sedište pored Tare. Ostatak vožnje je prošao u Derilovim odgovaranju na pitanja o popravci auta koja su mu blizanci postavljali. Tara je iskoristila njegovu zaokupljenost i neprimetno uspela pročitati natpis na novoj majici. Devojko slobodno priđi, nisam stidljiv Htela je da pita da li sam smišlja tako inspirativne slogane ali ipak se suzdržala. Stigli su u školu baš u trenutku kada je zvonilo. Brzo su već polupraznim hodnikom krenuli ka učionicama. Tara je prvi čas imala sa Derilom i nakon što su pozdravili Sergeja i Kolju bez suvišne priče su ušli i zauzeli svoja mesta. Tara nije želela da insistira na razgovoru, znala je da će je Deril vremenom ili prihvatiti ili ne.

55


U učionicu je za njima ušla i Lara koja ih je glasno pozdravila: “Gde ste face, evo i ja stigla, sad smo kompletni”. “Sreća tvoja Derile što je Tara ovde jer sam baš raspoložena za priču.” “Kad' nisi?” Promrmljao je Deril prevrćući očima. “Jednog dana će me naterati da promenim školu, adresu i broj telefona samo zbog malo mira i tišine.” Rekao je obraćajući se Tari ali videlo se da mu je Lara veoma draga. Lara je rukom pokazala Derilu da se pomeri, sela pored Tare i počela sa pričom ne obraćajući pažnju ni na Derila ni na nastavnika koji je u međuvremenu ušao. Rekla je Tari da ju je Liam obavestio da sutra izlaze svi zajedno i naravno bila je oduševljena planom. Uvek je bila sama sa momcima pošto niko osim Liama nije imao stalnu devojku, samo povremene za jednokratnu upotrebu kojima pretežno nije znala ni ime. “Doduše,” dodala je, “verovatno ih nisu znali ni momci tako da se ne osećam ni najmanje grižu savest zbog toga.” “Ali to sada nije važno, važno je šta ćeš obući?” Gledala je u Taru sa zanimanjem a onda dodala i to da ona ima tonu garderobe za specijalne prilike i da može da pozajmi šta god želi. “Posebno ako ne želiš da završiš sama na kraju večeri!” Dodala je malo tiše i namignula joj. Tara je mogla samo da pretpostavi kakvu garderobu Lara ima za specijalne prilike, kako ih je nazvala, kada je sada na sebi imala uske crne kožne pantalone, crne duboke čizme na štiklu, tanki crveni džemper sa ve izrezom koji je bio na granici pristojnog i crvenu traku na glavi a to joj je očigledno samo “obična” odeća za školu. Doduše, morala je da prizna, izgledala je fantastično. Ne vulgarno ali veoma provokativno.

56


Šta li je za nju tek specijalno? Pomislila je. “Pa, ako ste vas dve završile sa pričom, mogu li sada ja da nastavim?” Začuo se odjednom glas nastavnika, koji ih je namršteno posmatrao. Tara je slegnula ramenima i uz osmeh upitno pogledala Laru a ova je ozbiljnim glasom odgovorila: “Naravno, izvolite. Završila sam za sad.” Usput mu rukom sugerišući da počne, na šta se učionicom prolomio smeh. Ostatak časa su zahvaljujući Derilu koji ih je ućutkivao provele, koliko toliko prateći nastavu. Kada je zvonilo, Lara je odmah istrčala da se nađe sa Liamom a Tara se zadržala ubacujući knjige u torbu. Iznenada nad njom se nadvila senka. Pogledala je na gore jer je još uvek sedela i iznad sebe ugledala atraktivnog momka koji je stajao suviše blizu za njen ukus. Plave kose i očiju, lepo građen, visok, držao je ruke u džepovima i drsko je odmeravao. Nešto u njegovom pogledu je Tari zasmetalo i instinktivno se malo odmakla. “Nismo se upoznali, ja sam Aron.” Rekao je nakon kratke pauze. “Tara.” Rekla je kratko a onda ustajući dodala: “Izvini, može malo,…” pokušavajući da prođe pored njega. “Čekaj, pa gde žuriš?” “Imam ja da ti ponudim nešto puno bolje od one dvojice,” grubo je rekao i uhvatio je ne baš nežno za ruku zaustavljajući je. Pre nego je uspela da odreaguje i šutne ga među noge, da spreči njegovo totalno nepotrebno razmnožavanje u budućnosti, Deril ga je odgurnuo i stao između njih. “Prošetaj!” Kratko mu je rekao kroz zube.

57


“Šta, ti čekaš njihove ostatke kao i obično, jadniče?!” “Misliš da će ti je prepustiti kada završe sa njom?” Pitao je Aron podrugljivo. Tari se nije dopadao njegov ton a još manje ono što je implicirao. Mrzela je ljude koji su bez razloga mislili da su bolji od drugih i da imaju pravo ponižavati ostale. “Gledajući te, ne bih baš rekla da možeš mnogo da mi ponudiš.” Rekla mu je i uputila pogled koji se mogao protumačiti samo kao “odjebi.” Pogled koji je on njoj uputio bio je mnogo zlobniji. Deril ju je uhvatio za ruku i poveo prema vratima a Aron je za njima dobacio: “Kurva i jadnik, baš ste par,” očigledno namerno izazivajući Derila. Deril se na ono -kurvo- ukočio i izraz lica mu je odjednom bio kao da se sprema nekoga ubiti a taj neko je bez sumnje bio Aron. Tara je sada njega povukla malo snažnije ka hodniku i tiho prošaputala: “Nemoj mu dozvoliti da te isprovocira.” Nije želela da Deril upadne u probleme, pogotovo jer se umešao između nje i Arona. Na njeno zadovoljstvo, poslušao ju je i krenuli su na drugi čas ali gledajući njegov izraz lica bojala se da se neće na ovome završiti. Ispratio ju je do vrata učionice ne želeći da rizikuje da ponovo naleti na Arona. Sudeći po veoma kratkom objašnjenju koje je dobila, između Arona i blizanaca je bilo zle krvi još od pre, i sada je i ona spadala među sredstvo kojim bi se Aron mogao poslužiti da im napakosti. Deril je imao čas na drugom kraju zgrade ali pre nego što je otišao, primetila je veoma interesantan pogled koji je uputio Karli, koja je stajala na vratima učionice. Zanimljivo!

58


Karla ju je oklevajući, stidljivo pozdravila kao da nije bila sigurna da li će se Tara predomisliti i ipak odlučiti da ne želi da se druže. Tara joj je brzinski prepričala razgovor sa Larom i pozvala je da izađe sa njima u subotu. Karla nije bila baš zainteresovana i Tara nije insistirala. Shvatila je da sa njom mora dečijim koracima. Rekla je da će joj se javiti posle škole da se dogovore oko šopinga koji su planirale pa će još da porazgovaraju. Odjednom se Brendi javila iz zadnje klupe:”Izvinite profesore ali ja vas ništa ne čujem, ovde su neki suviše glasni,” pritom se zlobno smeškajući ka Tari. “Svejedno ti to ne bi razumela, nema potrebe da naprežeš mozak. Samo sedi tu da budemo na broju.” Uzvratila je Tara veoma ljubazno. Pre nego je Brendi uspela da smisli odgovor, profesor ih je opomenuo jer su se učenici počeli smejati i ostatak časa su svi proveli ćutke prateći nastavu, na profesorovu veliku radost. Čim je zvonilo u učionicu je uletela zadihana Lara i na njenom licu Tara je istog trenutka zaključila da se nešto desilo. Nervozno je uspela da pita: „Šta se desilo?“ “Dečki se tuku,” rekla je Lara i odmah istrčala ne gledajući da li je Tara prati ili ne. Tara je naravno odmah pomislila na Derila. Sranje, sigurno su on i Aron nastavili gde su stali ?! Kada je dotrčala do gomile okupljenih đaka na kraju hodnika, ugledala je Derila, Liama i Sergeja kako stoje i prave polukrug oko dve figure na podu i blokiraju prilaz ostalim. Ko je onda na podu? Mark ili .....Kolja??? Kao što se i pribojavala, Kolja i Aron su bili na podu i Kolja je pritisnuo Arona jednom rukom uz zemlju drugom ga udarajući u lice.

59


Srećom po Arona, u tom trenutku je naišao profesor i Sergej je sklonio Kolju sa njega. Profesoru niko nije želeo reći šta se desilo, čak ni Aron koga su momci gledali preteći pa ih je profesor sve kaznio i morali su ostati posle časova. Profesor je poslao Arona u ambulantu jer je izgledao kao da mu je slomljen nos i rekao Kolji da se odmah javi kod direktora, a on je stajao u hodniku dok se gužva nije raščistila. “Dobro, šta se desilo?” Pitala je Tara kada su ostali sami. “Nisam očekivala da ću tebe videti kada sam čula tuča.”Rekla je Kolji, na šta je on slegnuo ramenima i rekao: “Zaslužio je!” Ostali su sa odobravanjem klimali glavama. “Derile, da li to ima veze sa onim od malopre?” “Pa recimo da sam ispričao momcima šta se desilo, onda je Aron naišao i samo još na svoju žalost dodao koju i eto… Dobio po brnjici!” Mrtav hladan je odgovorio. Tara je pogledala upitno u Kolju a on je odbrambeno rekao: “Šta?”. “Ja sam mu bio najbliži.” Kao da je to nešto što se podrazumeva i očekuje. Tara nije mogla da shvati a ni da se meša u njihovu logiku pa je odustala. Rekla je da će ih čekati dok im se kazna ne završi ali joj je Sergej rekao da je upravo javio Marku; koji je za vreme incidenta bio na razgovoru sa trenerom i nije prisustvovao tuči pa tako ujedno izbegao i kaznu; šta se desilo i da će je on odbaciti kući. U tom trenutku je Mark naišao i kada se uverio da su svi dobro, on i Tara su krenuli kući. U kolima su neobavezno ćaskali i Mark je naravno sve vreme bezobrazno flertovao sa njom. “To je prosto jače od mene.”

60


“Kada vidim zgodnu devojku moj mozak ima samo jedan cilj, osvajanje.” Rekao je Mark ozbiljnim glasom i rukom napravio pokret ispred lica kao da se fokusira. Tara njegovo nabacivanje nije shvatala ozbiljno. Zabavljao ju je, to mu je priznala ali iako veoma atraktivan, nije mogao da se poredi sa muškarcem koji joj je bio u mislima većinu vremena pa mu je odmah dala do znanja da nije zainteresovana. Kada su stigli pred kuću, izlazeći iz auta išla je unazad i mahala Marku koji joj je odlazeći dobacio: “Nadam se da ćeš sutra obući nešto seksi za izlazak, da bar imam u šta da gledam!” Uz to je i par puta pomerio obrve gore dole sugestivno. Tara je odmahnula glavom smejući se i sarkastično rekla: “Da naravno, sve samo da tebi ne bude dosadno.” Još uvek gledajući za Markom, koji je odlazeći mahao kroz prozor bez prestanka išla je unazad smejući se i udarila u zid. Odjednom se našla u snažnim muškim rukama koje su je zadržale kada se odbila od, što je shvatila u stvari bilo čvrsto Aleksejevo telo. Umesto da je pusti, on ju je polako okrenuo ka sebi ne sklanjajući ni na trenutak ruke sa nje. Stajala mu je toliko blizu da je mogla osetiti svaki mišić na njegovom savršeno oblikovanom telu kako se napinje pri svakom uzdisaju. Kako je bila u patikama, razlika u visini je bila više nego očigledna. Njena glava je bila tačno ispod njegovih grudi; masivnih, mišićavih grudi, primetila je, i nije znala da li da se odmakne ili još više pribije uz njega. Duboko je uzdahnula što i nije pomoglo jer joj je kroz nozdrve prošao njegov muževan miris koji je bio čist afrodizijak. Deset posto parfem a devedeset posto Aleksei.

61


Naslonjena rukama na njegov stomak napipala je pločice i pomislila, Kako bi reagovao da mu zavučem ruke ispod majice? Podigla je pogled ka njegovom licu i videla da on ne gleda u nju već preko njene glave u auto koji je već daleko odmakao. Kada je spustio glavu da je napokon pogleda, učinilo joj se da su mu oči dodatno potamnele i par sekundi ju je samo posmatrao kao da nešto traži u njenim očima. Zatim je podigao ruku ka njenom licu i palcem desne ruke, polako, senzualno prešao preko njenog obraza ka vratu, dok je levu ruku obavio oko njenog struka i još bliže je privukao ka sebi. Tarina temperatura tela je skočila za nekoliko stepeni što je on verovatno mogao da primeti. Zračim kao jebena nuklearka! Postojala je mogućnost da eksplodira ako nastavi da je dodiruje ali isto tako i ako prestane. Srce joj je počelo ubrzano lupati i kada je Aleksejeva glava počela polako da se spušta ka njoj, oblizala je usne da se pripremi za poljubac koji je očigledno sledio. Napokon malo akcije! Aleksei je pogledao u njene usne a onda svoje razvukao u samozadovoljan kez, pogledao je direktno u oči i....... “Gde su Sergej i Kolja, treba sa njima da razgovaram?!” Što se Tare tiče, mogao je i da je polije kantom hladne vode. Znači tako ćemo se igrati? Očigledno je vrlo dobro znao šta joj radi i veoma dobro se zabavljao. Ispričala mu je o dečkima pokušavajući svoje hormone usput vratiti u normalu. Aleksei je odmah sa osmehom pitao šta su sada uradili, kada je rekla da su kažnjeni ali kako je Tara nastavljala priču tako se njegov izraz lica menjao.

62


Na delu kada ju je Aron uhvatio za ruku i komentar -kurvo- , Aleksejevo lice je izgubilo smešak i postalo maska. Tara je doduše bila toliko blizu da je mogla da primeti kako mu vilica blago podrhtava i to je bila jedina naznaka toga da nije ravnodušan. Kada je završila, prvo što je pitao bilo je da li je ona dobro a onda da li je Kolja dobro udesio malog papka. “Mislim da mu je slomljen nos, izgledao je veoma gadno.” “Odlično, šteta samo što su Kolju uhvatili!” Rekao je vidno opušteniji. “Valjda ga neće i Vladimir kazniti i zabraniti izlazak.” Rekao joj je da je on zbog toga i došao. Smestiće ih u VIP ložu i biće skoro potpuno fizički odvojeni od ostatka kluba. Moći će naravno sve videti ali biće na terasi i neće se mešati sa ostalim gostima. Ako dečki pristaju na to pustiće ih u svoj klub. Ne želi probleme sa vlastima ali izaći će im u susret. “Nikada nisam bila u VIP loži, možda mi se opasno svidi pa ne budem posle ni htela među običan narod.” Kroz osmeh je rekla Tara i dodala: “Vidimo se onda tamo.” “Ja tebe sigurno hoću.” Zagonetno joj je odgovorio i okrenuo se ka autu. Tara je gledala za njim pomalo zbunjena tim komentarom, a onda je pažnju obratila na nešto mnogo interesantnije. Prizor ispred sebe. Njegova široka mišićava leđa koja se sužavaju u struku i izgledaju kao lepeza i u zategnutu čvrstu zadnjicu............ “Pa opet Taro!” “ Stvarno, posle neka mi neko kaže da su muškarci svinje!”

63


Podrugljivo i očigledno se dobro zabavljajući na njen račun komentarisao je Nikolaj, koji se stvorio iza nje i uhvatio je kako besramno odmerava Alekseja. Praveći se da nema pojma o čemu on priča, prošla je kraj njega i otišla u kuću ostavljajući ga da i dalje za njom kroz smeh komentariše njeno skandalozno ponašanje, kako je on to nazvao. Kada je u sobi videla svoj odraz u ogledalu, vezan rep, farmerke, obična pamučna majica, zastala je i shvatila da ju je Aleksei svaki put do sada video u ovakvom izdanju. Možda ću ipak prihvatiti Larin predlog?! Prošlo joj je kroz glavu.

64


7. Šoping “Devojčice čak i kada porastu obožavaju da se igraju sa krpicama.” “Šta ti je promenilo mišljenje? Nije da se bunim naravno!” Pitala je Lara, jedva razumljivo jer joj se glava nalazila duboko u plakaru. Bile su u Larinoj sobi i dok je Lara pravila inspekciju svog ormara, Tara je sedela u stolici za ljuljanje pored prozora i pokušala da dešifruje haljinu koju joj je Lara malopre bacila u krilo. Jebote, kako li se ovo oblači? Lara nije prestajala da je bombarduje raznim odevnim kombinacijama, nekim manje uspešnim od drugih. Za svaku je Lara naravno komentarisala uzbuđeno, “E,ovo je kao stvoreno za tebe.!” Nije ni znala koliko je stvari stvoreno za nju dok nije upoznala Laru. Još uvek nisu našle “onu pravu” iako je prošlo već skoro sat vremena od kad ju je Nataša dovezla.

Blizanci se još nisu bili vratili iz škole i ona se ponudila da je odveze i da ujedno, “Bar u kolima provedemo kvalitetno vreme rezervisano samo za nas devojke.”. Pričale su o školi, o tome kako se Tara uklopila i koliko je zadovoljna sa trenutnom situacijom. Tara je naravno iskreno rekla da je veoma srećna što su je primili u svoj dom i da su je svi super prihvatili. Čak je spomenula da su je Sergej i Kolja u školi predstavili kao sestru. Na to je Nataša sa suzama u očima rekla: “ Jao moji divni dečaci, oni izgledaju grubo ali su u stvari prave mamine dobrice!”

65


Ovo će im definitivno biti preneseno! “Baš mi je drago što se tako dobro slažete.” Nastavila je. “Jao sada sam razmazala šminku. Ove današnje maskare, reklamiraju da su vodootporne a kada ih testiraš u realnim uslovima......” I tako je Nataša u sekundi promenila temu i do kraja vožnje su pričale o istinitosti reklama i kvaliteti šminke. Tara joj je rekla i da bi volela kada bude imala vremena da porazgovara sa njom u vezi posla. I dalje je želela da se zaposli i pokuša da malo uštedi. Iako je Nataša rekla da nema potrebe da radi, da će joj povećati džeparac ako je potrebno; Tara je insistirala pa je Nataša pristala da porazgovara sa Vladimirom da li mogu da joj nađu nešto što će biti prihvatljivo i za nju ali i za njih. Nataša je rekla da će pristati samo ako to ne bude uticalo na školu i naravno ni slučajno neće da konobariše. To je nešto na šta nema šanse da pristane “Za sve ostalo ćemo se dogovoriti, važi?” Tara joj se iskreno zahvalila, to joj je mnogo značilo. Džeparac koji su joj davali je bio i više nego velikodušan tako da je deo već počela ostavljati na stranu.

“Evo, to je to. Ovo ćeš odmah da probaš i ne moramo dalje da tražimo.” Rekla je Lara i trgla je iz razmišljanja. U ruci je držala dvodelni komplet. Crna uska kožna suknja i identičan top. Tara je kada se presvukla morala da prizna da je ovaj put Lara možda u pravu. Zaista joj je stajalo kao saliveno. Suknja je pratila liniju tela kao druga koža i dosezala malo ispod kolena i na dnu imala uvučenu crvenu usku traku. Top je bio jednako uzak, kratak, tako da je stomak ostao otkriven kao i ramena jer je imao široki izrez.

66


Rukavi su bili dugi i na samim krajevima imali provučenu crvenu traku kao i suknja. Izgledala je zaista dobro. Samo su joj cipele falile. Odmah su nazvale Karlu i dogovorile se da se nađu za pola sata u tržnom centru. Kada su Lara i Tara stigle na parking, Karla ih je tamo već čekala. Izgleda da je kako se ispostavilo živela veoma blizu pa je prošetala. Pozdravile su se i Tara je primetila da je Karla mnogo opuštenija van škole, čak se nije krila svojom kosom kao obično već ju je saplela u čvrstu pletenicu. Imala je jako lepo lice, kao porculanska lutka. Samo mora malo poraditi na svom samopouzdanju. Tara je razmišljala kako će joj u tome pomoći kada ju je iz misli trglo Larino: ”Nisi mi odgovorila na pitanje.” “Koje pitanje?” “Zašto si se odlučila na moj ormar želja?” Podsetila ju je Lara. “A, to. Pa, Mark me je zamolio da obučem nešto izazovno da bi mogao balaviti nadamnom i tako me je lepo molio da mu nisam mogla reći ne.” “Kako odoleti tom šarmu?” Rekla je, i ona i Lara su se počele smejati a Karla je povikala: “Zbog Marka , stvarno, jao to je tako romantično.” Iskreno se radujući. Tara je stavila ruku oko njenih ramena i veoma ozbiljnim glasom pitala : “Ti znaš šta je sarkazam, zar ne???? “

***

67


Mnogo potrošenog novca i dva sata kasnije, devojke su zaključile da će razlog kako vreme ne prolazi ovako brzo i u školi zauvek ostati misterija. Tara je pokupovala tonu garderobe, pretežno za svaki dan ali Lara je uspela da je nagovori da kupi i dve veoma seksi haljine i sav potreban asesoar. Takodje i dva para patika, dobre kožne čizme i naravno prelepe crvene štikle za izlazak. Tara je posle nekog vremena rekla dosta trošenju para. Potrošila je puno više nego što je planirala ali su je devojke uveravale da to uopšte nije mnogo. “Veruj mi, valjda ja znam.” Rekla je Lara koja je bila hronična šopingholičarka pa Tara i nije baš bila uverena. Karla je pre nego su krenule kući na iznenađenje druge dve devojke, ugledala i prelepu malu crvenu kožnu torbicu koja se fantastično slagala sa cipelama i za koju je rekla da obavezno mora da je kupi. Kad je bal... Pomislila je Tara i izvadila novčanik. Ostavile su Karlu ispred kuće i pre nego je ostavila i Taru, Lara se sama pozvala sutra kod nje da se spremaju zajedno. Nije ni čekala odgovor, samo joj je mahnula i odvezla se. Tara je sa velikim osmehom ušla u kuću. Super se provela sa devojkama a sudeći i po proteklih nekoliko dana mogle bi postati stvarno dobre prijateljice. Iskreno se nadala da je to istina. Lara i ona su bile prilično slične i imale isti smisao za humor dok je Karla iako dosta povučenija i stidljivija, danas pokazala da se i u njoj krije jedna veoma interesantna i duhovita osoba samo treba malu pomoć da izađe a tu će rado uskočiti ona i Lara.

68


Ulazeći u hodnik pitala se kako su Sergej i Kolja prošli u kazni? Već je bilo skoro osam uveče pa je pretpostavljala da su se vratili sa treninga. Po glasnim uzvicima iz pravca boravka je zaključila da su kući i krenula je da ih pozdravi. Vladimir i momci su gledali fudbal na TV-u i žustro komentarisali sudijinu majku i njene seksualne navike, a Nataša je listala nekakav modni časopis i prekorno ih gledala. Na trenutak je Tara zastala na vratima i posmatrala ih. Bili su savršena porodica i videlo se koliko se vole i koliko su vezani jedni za druge. Steglo ju je u grudima i oči su joj se napunile suzama. Povukla se u stranu da se malo sabere dok je nisu primetili. Prošlo je već dosta vremena od kada je sebi dozvolila da je tako savladaju emocije i znala je da je pitanje vremena kada će morati malo da si da oduška. Za sada je samo duboko udahnula, trepnula par puta da osuši oči i odlučila da ne kvari savršeno porodično veče već da im se pridruži. “Dobro hoće li neko pomoći jadnoj bespomoćnoj devojci?” Povikala je ulazeći u boravak i vukući kese, koje nisu bile baš toliko teške ali oni to nisu morali da znaju. Vladimir i Kolja su odmah skočili i odneli kese na sprat, dok su Sergej i Nikolaj i dalje sedeći komentarisali, prozrevši kroz njenu glumu. “Bespomoćna? Ne zasmejavaj nas već vuci svoje "jadno" dupe i idemo da večeramo.” Rekao je Nikolaj a Sergej dodao: “ Mama nam nije dala da jedemo dok ti ne dođeš. Hoćeš da umremo od gladi?” “Sergej, Nikolaj !” Uzviknula je Nataša prekorno ih gledajući. Oni su kao prekorena dečica spustili glave glumeći da se kaju što je Nataši izgleda bilo dovoljno pa je zadovoljno klimnula glavom. Svi su ustali i dok je Nataša bila okrenuta leđima Tara je iskoristila priliku i se detinjasto im se isplazila.

69


Nikolaj je tiho da Nataša ne čuje prolazeći pored nje rekao: “Derište!” a Sergej joj je uzvratio istom merom i isplazio se baš u trenutku kada je Vladimir silazio niz stepenice i ugledao ga. “Sergej!!!???” To je izazvalo kod Tare i Nikolaja gromoglasan smeh. Sergej je samo dureći se što je uhvaćen, produžio u kuhinju za Vladimirom koji je mašući glavom levo desno verovatno ponovo razmišljao o tome da ih podvrgne testiranju na narkotike. Ko zna na kojim drogama je mislio da se nalaze kada se tako ponašaju? Posle večere Nikolaj je otišao u jednu od diskoteka, Vladimir i Nataša su otišli u šetnju a Tara i blizanci su se povukli u svoje sobe da rade domaći. Kada je završila sa školskim obavezama sela je za kompjuter i odgovorila na tonu poruka koje su je čekale od prijatelja iz bivših škola. Nije ih imala previše ali voleli su da se dopisuju, na njenu žalost. Ona nije bila tipičan tinejdžer što se toga tiče i veoma retko je pisala poruke. Više je volela da ljudima čuje glas. Na žalost zbog toga što je jako kratko ostajala u jednoj školi, ni sa kim se nije toliko zbližila da je imala potrebu da ih nazove. Tako je bilo i sa momcima. To je ujedno i bio najveći razlog zašto je još uvek nevina. Nije gajila neke posebne romantične ideje da mora da izgubi nevinost sa nekim koga voli više od života, iako bi bilo lepo voleti nekoga tako. Verovala je u ljubav ali ipak nije mislila da je iko baš toliko vredan pa je znala da ako to bude čekala mogla bi zauvek svoju V kartu ostaviti ne čekiranu. Nije bila ni preterano religiozna da je mislila da treba da čeka prvu bračnu noć. Jednostavno nije imala priliku, vremena ni pravog partnera i tako je pukom srećom njen himen još uvek ostao netaknut. Znala je da verovatno, to baš nije primereno razmišljanje jedne tinejdžerke ali to je bila istina.

70


Nije znala sada kada je upoznala Alekseja, zbog čijeg je slučajnog dodira osećala veću strast nego zbog intenzivnog maženja i ljubljenja sa ostalim momci u prošlosti da li joj je drago ili žao zbog te činjenice. Nije se zavaravala da će biti divno i krasno prvi put i zbog toga je ona; za razliku od nekih devojaka koje su želele da podele iskustvo prvog puta zajedno sa partnerom; da to bude neko iskusan, što Aleksei sigurno jeste i da joj to iskustvo učini što prijatnijim. U drugu ruku, želela je da je to početničko iskustvo iza nje i da se može prepustiti svojoj želji i totalno uživati. Naravno sve to nije važno ako Aleksej ne oseća što i ona. Možda je totalno pogrešno protumačila njegove signale? Možda joj je samo poklanjao pažnju i pokazivao naklonost zbog Ivanovih, i malo se zabavljajući sa pažnjom koju je dobijao od napaljene tinejdžerke. Nije bila nesigurna ali ipak je pomislila na trenutku da je možda on malo iznad njene lige i da je nedorasla za taj prevelik zalogaj. Uostalom videću sutra! Rekla je sama sebi. Ako ne bude nikakvog pomaka prestaće da se opterećuje sa njim i pronaći nekog slatkog, zanimljivog momka u školi. Iako; priznala je sebi; biće veoma teško prestati zamišljati njegovo veliko mišićavo, čvrsto telo kako prekriva njeno mnogo manje u strastvenom zagrljaju....... Ok, sada idem da se istuširam hladnom vodom. Pomislila je duboko uzdišući.

71


8. “Hellgate” “Ponekada, da bi se vinuo u nebesa potrebno je proći kroz vrata pakla.” Ceo subotnji dan Tara je provela lenčareći u krevetu, malo čitajući i gledajući TV. Čak ni na doručak nije silazila. Odlučila je dan iskoristiti što je moguće više uživajući u udobnom luksuzu svoje nove sobe. Sergej je zavirio par puta u sobu da vidi da li je živa, a Kolja joj je doneo ostatak pice za ručak i čak pola filma odgledao sa njom izvaljen na krevetu i otimajući joj pokrivač. Pošto u filmu nije bilo polugolih riba ni brzih automobila, brzo je izgubio interesovanje i umesto toga pridružio se Sergeju, koji je igrao basket u dvorištu. Sudeći po tišini u kući Vladimir i Nataša su otišli na planirani izlet a Nikolaj je sigurno još uvek spavao. Oko šest popodne začulo se zvono na ulaznim vratima i Sergej koji je otvorio se iz sveg glasa prodrao :”Tara diži dupe iz kreveta imaš društvo!” Tara je izašla iz sobe i čula Laru, koja je očigledno bila to društvo, “Kako ti umeš da razgovaraš sa ženama, ja sam zadivljena.” “Ma ti i Tara se ne računate u žensko društvo”. Rekao je Sergej pokušavajući se odbraniti, na šta mu je Tara sa vrha stepenica doviknula: “Baš ti hvala,” a Lara rekla: “Nemoj molim te još više da se ukopavaš.” “Ma daj, znate na šta sam mislio.” Rekao je molećivo a kada su ga obe pogledale popreko samo je dodao: “Ma nosite se,” i otišao u boravak. Smejući se njih dve su ušle u Tarinu sobu i počele maratonsko spremanje za izlazak uvek sa zadovoljstvom uživajući u nerviranju Sergeja.

72


U pola deset, Kolja je pokucao na Tarina vrata i rekao da su ostali stigli i da požure. Lara je u kupatilu završavala šminkanje dok je Tara obuvala cipele i stala ispred ogledala da se još jednom pogleda. Lara je odradila majstorski posao. Suknja joj je naglašavala obline i figuru peščanog sata, a visoke štikle su vizuelno prilično izdužile njene inače ne tako graciozne noge. Imala je čvrst i zategnut stomak i on je bio otkriven, grudi u kožnom topu izgledale su veće nego obično a push-up grudnjak koji je obukla nije odmogao u tome. Kosu joj je Lara isfenirala pa je u velikim loknama padala niz leđa kao slapovi, oči je uokvirila sa tamnom senkom i inače velike trepavice dodatno istakla crnom maskarom. Vrlo malo rumenila i crveni karmin koji je isticao pune usne. Nije nosila nikakav nakit jer bi samo smetao i odvlačio pažnju. Morala je sebi bez lažne skromnosti da prizna da izgleda kao avion. Lara je u tom trenutku izašla iz kupatila, u crnoj mini suknji koja jedva da joj je prekrivala zadnjicu, crnim visokim čizmama koje su prelazile kolena i imale ogromnu štiklu i beloj lepršavoj svilenoj košulju sa dugim širokim rukavima i otvorenim leđima. Kratku kosu je zalizala na stranu i stavila zlatne viseće minđuše. Inače prelepe zelene oči je istakla zlatnom senkom i stavila tamno crveni karmin. Izgledala je kao glamurozno kao filmska zvezda. Jadan Liam, moraće da drži otvorene četvere oči. Sa smeškom je pomislila Tara. “Idemo da im stvaramo zazubice.” Rekla je Lara i zajedno su krenule ka momcima.

73


Sa vrha stepenica videle su Liama, Sergeja, Kolju, Marka i Derila kako, svi super doterani; čak i Deril u košulji a ne prepoznatljivoj majici sa natpisom; stoje u hodniku i čekaju ih. Kada su počele da silaze, prvi ih je primetio Kolja koji je bez reči zinuo u njih a ostali su prateći njegov pogled, ostali takodje poprilično nemi i impresionirani. Mark je glasno zazviždao, Liam nije čekao da siđu već je ustrčao par stepenika i uhvatio Laru oko struka. Nešto joj je šapnuo na uho na šta su se njeni obrazi blago zacrvenili. Tara skoro da nije mogla da zamisli kakav komentar je naterao Laru da se zarumeni. Deril i Kolja su ih gledali sa smeškom i odobravanjem, a Sergej je odmahivao glavom i obraćao se ostalim momcima: “Znate da ćemo morati da lupimo nekoliko ćuški i šamara ako ne i da slomimo koji nos večeras, zar ne?” “O prstima da i ne pričam.” Nastavio je mrmljanje dok su izlazili, iako niko drugi nije obraćao pažnju na to što govori. Kolja ,Sergej, Deril i Tara su išli jednim a Lara , Liam i Viktor; kojeg su usput pokupili; u drugim kolima. Pred klub su stigli malo posle deset i gužva ispred je već bila ogromna. Parkirali su se i svi zajedno prošli pored veoma nezadovoljnih ljudi koji su stajali u beskonačnom redu i popreko ih gledali. Prišli su čuvaru na vratima, iznad kojih je velikim narandžastim slovima pisalo “HELLGATE”. Tara je primetila da su vrata bila masivna, metalna, sa ugraviranim simbolima po sebi i izgledala kao u filmovima fantazije. Sa obe strane su bile velike baklje i obasjavale znak iznad njih koji je izgledao kao u plamenu. Sve je delovalo veoma upečatljivo. Čak i ogroman čuvar na vratima, koji je preko ramena bio širi od bilo koga kog je Tara ikada videla.

74


Odmah je prepoznao dečke i njegova do tada ozbiljna i pomalo; u stvari; veoma zastrašujuća faca se transformisala u prijateljsku sa ogromnim osmehom. “Stigli ste, i kako vidim u dobrom društvu.” Sa zanimanjem je odmerio Laru a u trenutku kada je, ni malo suptilno odmeravao Taru, iza njegovih leđa se pojavio Nikolaj koji mu je nešto šapnuo. Ogromni čovek je podigao ruke kao da se predaje i promrmljao : “Nisam znao, majke mi.” Šta li je njega moglo uplašiti??? Nikolaj je samo klimnuo glavom, pozdravio ih i Tari i Lari udelio veoma laskave komplimente. Lara je odmah komentarisala: “Vidite momci tako se to radi, učite od majstora.” Na šta joj je Sergej majstorski pokazao srednji prst. Nikolaj ih je obe obgrlio oko struka a momcima namignuo šeretski i rekao da ga prate i usput Liamu dobacio: “Obećavam, vraćam je čim me vide u društvu ovakve dve lepotice. Skočiće mi rejting.” Kada su ušli unutra, dočekao ih je mlad muškarac u besprekornom crnom odelu, sitne građe ali velikog osmeha, koga je Nikolaj predstavio kao Sema, menadžera kluba. On im je poželeo dobrodošlicu i rekao da će se lično pobrinuti da im večeras ništa ne fali. Tara mu se zahvalila i njegov osmeh je postao još veći. „Gde je Aleks?“ pitao ga je Nikolaj i Tara se malo nagnula ka njemu želeći da čuje odgovor pošto je to i nju veoma zanimalo. Sem je pogledao u Taru a onda odgovorio: ”U sobi za nadzor.” Nikolaj se na to nasmejao i obrativši se Tari vragolasto rekao: “ Nadam se da će imati šta da gleda.”

75


“O pa priredićemo mu pravu malu predstavu kada već voli da posmatra.” Rekla je Tara, na Nikolajevo očigledno oduševljenje. Sem je izgledao zabrinut i pitao Nikolaja: “Misliš da ga je pametno izazivati?” “Nije baš raspoložen.” Nikolaj je uz odmahivanje rukom prokomentarisao: “A kada jeste?”, i poveo ih do Vip lože koja je bila rezervisana za društvo. Tara je usput posmatrala unutrašnjost kluba koja je ostavljala bez daha. Ogroman otvoren prostor, visoki strop i velike drvene grede koje su se videle na krovnoj konstrukciji davali su mu raskošan i neobičan izgled. Uz to su disko kugle, koje se obično nalaze u klubovima zamenili masivni kristalni lusteri koji su visili sa krovnih greda i spuštali se u obliku obrnutih piramida. Na njima se nalazilo stotine malih sijalica koje su izgledale i prigušeno sijale kao sveće i davale prostoru određenu mističnost. U centru se nalazio veliki podijum sa crnom staklenom površinom iznad koga su visila masivna ogledala a svuda uokolo separei u kombinaciji tamno drvo i crveni pliš. Sve je izgledalo kao u nekom srednjovekovnom mračnom dvorcu. Na levoj i desnoj strani uz zid su se nalazile kružne stepenice, koje su vodile do loža. One su izgledale kao velike terase sa kojih si imao pogled na ceo klub ispod. U njima su se u obliku slova U nalazila dva velika separea, jedan naspram drugog i veliki sto između njih. Ograda je bila staklena tako da se i sedeći mogao posmatrati podijum. Nikolaj ih je ostavio da se smeste i rekao da će se brzo vratiti da ih obiđe a u međuvremenu će poslati hostesu koja je večeras zadužena za njih.

76


Tek što su posedali, pojavila se veoma atraktivna devojka u crvenom kratkom šorcu i crnoj uskoj majici na kojoj je kao i kod čuvara na vratima velikim plamtećim slovima pisalo "WELCOME TO HELL", što je očigledno bio moto kluba. Predstavila se kao Šarlota i pošto su je naravno Sergej i Kolja već poznavali malo su popričali sa njom a onda ih je poslužila. Aleksei je; iako samim tim što ih je pustio u klub maloletne već prekršio jedan zakon; strogo zabranio da im se u služi alkohol. Sergej je uprkos tome, krišom uneo metalnu pljosku punu votke u unutrašnjem džepu od jakne, pa su svi pomalo sipali u kolu. Svi sem Derila, koji očigledno nije nikada pio i Kolje koji je bio dežurni vozač. Mark se naravno odmah počeo udvarati Šarloti a Tara je pogledom tražila poznato lice u masi tela na podijumu. Posle nekog vremena je odustala i pridružila s Lari koja je već posle prve pesme ustala da igra i više nije sedala. Igrale su celo veče, privlačeći veliki broj muških pogleda sa podijuma. Uz jednu bržu pesmu su mešale kukovim provokativno jedna uz drugu, Lara veoma znalački a Tara imitirajući njene pokrete. Priljubile su telo uz telo i ujednačeno se spuštale gore-dole dodirujući se rukama veoma senzualno, na šta su dobile nekoliko zvižduka i komentara odozdo. Priredile su veoma interesantan šou ali ne zbog publike već zbog toga što su njih dve uživale u tome i dobro se zabavljale znajući da su veoma sigurne od nepoželjnika. Doduše, Tara nije imala ništa protiv ako je određen par crnih očiju posmatrao iza kamera njenu predstavu. Nekolicina momaka je bila čak i dovoljno hrabra da se popne do njih ali nisu mogli da im priđu od pit bulova, Derila i Kolje koji su već na stepenicama dočekivali jadne momke i veoma grubo ih vraćali nazad.

77


Što baš i nije bilo fer s obzirom da su pustili dve devojke koje su završile jedna na Sergejevom a druga na Viktorovom krilu. Nikolaj ih je obišao par puta a onda se pozdravio i otišao u diskoteku u centru. Posle popriličnog broja popijenih koka-kola u kojima je završavalo sve više votke svaki put, i činjenice da se Aleksei nije pojavio Tara je rekla da hoće da siđe na podijum. Pošto su Liam i Lara na jednom separeu izgleda igrali igru, - ko može duže da izdrži bez vazduha-, i već deset minuta se bez prestanka ljubili, sa njom je morao ići neko od momaka jer nisu želeli da je puste samu. Sergej i Viktor su se zabavljali sa devojkama, Mark je uspeo da zbari Šarlotu pa je nestrpljivo čekao da joj se završi smena a Deril je na njen predlog da siđu dole sa nevericom odmahnuo glavom. Kolja je na kraju pristao da ide sa njom. “Hajde, ti i ja ćemo biti glavni dole!”. Za njima su ipak ubrzo sišli i Sergej i njegova pratilja koji su im se pridružili na podijumu. Tara se odlično zabavljala, igrala je i nije previše obraćala pažnju na momke koji su pokušavali da joj se približe. Plesala je sa rukama u vazduhu u gomili znojavih tela i uživala. Kolja je počeo da igra uz jednu slatku plavušu koja je opasno plazila po njemu koliko je Tara mogla da primeti. Nekome će se posrećiti večeras! Počela je jedna lagana pesma i Tara se uz muziku zatvorenih očiju polagano klatila u ritmu. Osetila je nečije ruke na svom stomaku i iza sebe ugledala nepoznatog muškarca koji joj je prišao i osmehnuo se. Nije izgledao loše i Tara je, ne razmišljajući baš previše pustila da igra sa njom.

78


Par puta se njegova ruka pomerila sa Tarinog stomaka i približila grudima i ona ju je svaki put vratila nazad, nastavljajući igru. Posle nekoliko neuspelih pokušaja ali i njegovog očiglednog ignorisanja da intimniji dodir nije poželjan, Tara se pokušala odmaknuti, iznervirano. Taman se spremala da se okrene i lupi ga šakom u nos kada se iza njih, u trenutku kada je i pesma završila, začuo dubok muški glas, koji je veoma mirno ali nesumnjivo veoma preteći rekao: “Ako odmah ne skloniš tu ruku sa nje otkinuću ti je iz ramena, i sa njom te udarati dok te ne onesvestim.” Tara se kao i većina ljudi koji su ga čuli okrenula ka vlasniku tog glasa. Aleksej je stajao veoma blizu i gledao u momka sa takvom hladnoćom u pogledu i uz to izgledao veoma moćno i opasno da se momak veoma brzo izgubio bez dodatnog ubeđivanja, a i nekolicina ostalih koji su stajali blizu Tare su se udaljili na sigurnu razdaljinu. Oko njega se širila aura autoriteta i dominacije i ostali su to očigledno osetili. Ona je osetila samo ogromnu toplinu kako se širi celim njenim telom i bila je sigurna da to nije posledica pića i igre a definitvno ne ni straha. Izgledao je fantastično u crnim pantalonama, uskoj majici i crnom sportskom sakou i otvoreno ga je odmeravala dok je u par sigurnih, samouverenih koraka smanjio razdaljinu među njima pritom takođe ne skidajući pogled sa nje. “Nisam te videla celo veče, imao si posla?” Izazovno je pitala. “Da ali nisam te ispuštao iz vida, kao ni većina muškaraca večeras.” Dodao je zvučeći nezadovoljno. “Ljubomoran?” Pitala je, namerno provocirajući ali i iskreno želeći da zna odgovor.

79


“Izgledaš prelepo i ne mogu da im zabranim da te gledaju ali nikome neću dozvoliti da te dira.” Rekao je a onda izazivački pitao: “ Imaš li nešto protiv?” “Nisam se ovako obukla zbog drugih!” Rekla je iskreno i zakoračila prema njemu. “Znam!” Rekao je približavajući se. Sada su već stajali toliko blizu jedno drugog, koliko je to bilo moguće bez da se bukvalno dodiruju i samo se nemo gledali. Između njih je seksualna energija bila skoro opipljiva i Tara je očajnički želela njegov dodir. Gledala ga je direktno u oči i ako nije počela halucinirati osećaj je bio obostran. “Ako se ne planirate poseksati na podijumu predlažem da se malo rashladite.” Rekao je Sergej podrugljivo i nastavio igrati. To je definitivno upropastilo trenutak i Tara je skrenula pogled sa Aleksejevog lica ali on je nastavio da je posmatra skoro zbunjeno i izgledalo je kao da pokušava da nešto shvati. Pomislila je da joj se verovatno od alkohola i napaljenosti pričinjava pa nije ni pridavala tome pažnju. Zaista joj je trebalo osveženje a i vremena da se malo sabere pa je rekla da ide do WC-a, a on je ne prihvatajući njeno protivljenje rekao da će je otpratiti. Bez reči su hodali jedno pored drugog i samo je Aleksejeva otvorena šaka bila blago naslonjena na njen donji deo leđa usmeravajući je u kom pravcu da ide i ni malo joj nije pomogla u pokušaju da malo razbistri misli i smiri hormone. Kada je ušla u kupatilo, malo se hladnom vodom isprskala iza vrata i obrisala maramicama. Pogledala se u ogledalo i par trenutaka posmatrala u ogledalu odraz koji joj je delovao skoro nepoznato. Sjajne oči sa raširenim zenicama rumeni obrazi, poluotvorene usne,… Pokušala je pronaći izraz da bi imenovala svoj izgled ali jedino što joj je palo na pamet bilo je da devojka u ogledalu deluje željno, a ona je bila više nego spremna prepustiti se toj želji.

80


Popravila je šminku koja je od znoja bila pomalo razmazana a onda, koliko toliko zadovoljna rezultatom, duboko udahnula i krenula van. Nije znala šta da očekuje ali sa velikim nestrpljenjem je otvorila vrata nadajući se da Aleksei nije nestao i da će napokon dobiti šansu saznati nešto više, i intimnije upoznati ovog muškarca koji je u njoj budio neka potpuno nova osećanja. U momentu kada su se vrata za njom zatvarala, na trenutak je svetlo iz kupatila obasjalo Alekseja, koji stajao u mračnom hodniku i u nju gledao kao predator koji je upravo ugledao svoj plen. Odjednom se osetila kao jelen uhvaćen pred farovima jurećeg automobile i pomislila je, da li će možda dobiti i više nego što može podneti ali ubrzo joj je svaka misao isparila iz glave. Bez reči ju je nežno gurnuo uza zid, ruke joj stavio iznad glave i isprepletao prste sa svojima mobilišući ih, a onda dok joj je srce sve jače udaralo u grudima spustio glavu niže, toliko blizu njenoj da im se dah mešao tik ispred izvora odakle je izlazio. Kao da je oko sebe imao magnetno polje koje ju je privlačilo neverovatnom snagom, čitavo njeno telo se krenulo naginjati ka njegovom i iako je to bilo besmisleno, imala je osećaj da je njegov dah sve što joj je u tom trenu potrebno za preživljavanje. Zadržao je kratko svoj užaren pogled na njenim očima, tražeći nešto, a zatim odlučno, valjda pronašavši ono što ga je interesovalo, spustio na njene usne pogled a sekund kasnije ih ni malo nežno prisvojio u njihov prvi poljubac. Noge su joj otkazale i čvrsto se priljubila uz njega puštajući da je njegovo masivno telo pridržava u uspravnom položaju i pokušala uzvratiti jednakom žestinom. Bilo je kud i kamo bolje nego što je očekivala i priželjkivala. Kao da do tada nije ni bila ispravno i pošteno ljubljena, svi prethodni su momentalno pali u zaborav.

81


Imala je osećaj da ju je usnama i jezikom označavao, prisvajao, a kada je i ruke dodao tom osvajanju, Tara se bezuslovno predala i postala njegov zarobljenik. Veoma polagano je prstima prelazio po njenim rukama koje su iako ih je pustio, i dalje ostale stajati nepomično iznad njene glave. Prelazeći joj preko pazuha, uz samu ivicu grudi, namerno izbegavajući direktan kontakt sa njima samo je stvarao u njoj još veću želju i uskraćivanje je bilo pravo mučenje. Njegove ruke su ostavljale vreo trag na njenom telu i njena koža je na njegove dodire reagovala šaljući sitne žmarce duž cele kičme, direktno u centar, gde se skupljala sva toplota koju je on stvarao svojom blizinom. Zadržavajući se nakratko na njenom golom stomaku i osetivši direktan kontakt kože od kožu, duboko je udahnuo i još snažnije krenuo da je ljubi. Između poljubaca od kojih joj se već vrtelo u glavi, Aleksei je kroz zube veoma strastveno šaputao: “Celo veče posmatram kako mešaš ovim kukovima...” Reči je propratio spuštajući dlanove na njene bokove, i kružnim pokretima palca igrao se sa rubom njene suknje dok se ona polako uvijala pod njegovim dodirima. Bilo joj je previše i premalo u isto vreme, i nije znala kako da izađe na kraj sa ovolikom strašću i željom, a opet želela je i više nego što joj je pružao. „Želim te Malena, želim da ih osetim kako mešaju samo za mene!“ U tom trenutku je već mislila da će se onesvesti jer joj je krv počela ključati i nije više mogla udahnuti dovoljno duboko da bi mozak dobio potreban kiseonik. Počeo je polako, sigurnim pokretima da joj podiže suknju na gore i oslobađa noge koje je bez oklevanja obavila oko njegovog struka kada ju je bez imalo napora uhvatio čvrsto za zadnjicu i odigao od zemlje. Napokon je dobila priliku da olakša pritisak koji se stvarao u njoj. Spustila mu je ruke oko vrata i stegla ga čvrsto mazeći mu potiljak i približavajući njegovu glavu još bliže svojoj. Želela je da se stopi sa njim i koliko god bio blizu to joj nije bilo dovoljno. Pohlepno je želela još.

82


Jezikom je prešla preko njegovih usana i on je odmah preuzimajući kontrolu zahtevao ponovni ulazak u njena usta. Kao da su već dugogodišnji plesni partneri, jezici su im krenuli u senzualni tango njegov iskusno i sigurno vodeći, a njen željno i poslušno prateći taj neprekidni ritam. Njegove velike šake su za to vreme prelazile preko njenih golih nogu i zadnjice, koju je prekrivao samo tanak materijal čipkastih gaćica koje je nosila. Njene obline su savršeno pristajale uz njegove ruke koje su se znalački šarale njenim telom i dovodile je do ludila. Po njegovom ubrzanom disanju i povremenim uzdisajima bila je sigurna da i on oseća isto, kao i sve jačem drhtaju koji je prolazio njegovim snažnim telom. Spustio je svoje usne na njen vrat i prelazeći jezikom po njenoj oznojenoj koži, polako došao do njenog uha. Lagano ga je zubima zagrizao i taj njegov neočekivan potez je čitavo njeno telo zatreslo od želje i iz nje izmamilo zvuk koji je podsećao na stenjanje. Nije znala kako da se bori i šta da radi sa olujom koja se u njoj stvarala osim toga da ne želi da nestane. Pomerila je glavu u stranu da njegovim usnama olakša pristup njenom vratu i nastavi u tome što joj radi. Osetila je kako su se njegove usne razvukle u osmeh, a onda je pomerajući svoje prepone između njenih nogu, prošaputao skoro kao kroz bolove: “Osećaš li šta mi radiš?” Gorela je od želje i bila spremna odmah sada da mu se preda. Imala je osećaj da i on može osetiti toplinu koja se širila njenim telom i iz nje izbijala baš na mestu njihovih spojenih prepona. Želela je da nastavi sa pomeranjem i pokušala je da svoje malo telo koje je držao poput lutke pribijeno uz zid, namesti tako da ponovo oseti dokaz njegove želje.

83


Krenuo je svoju ruku spuštati između njihovih spojenih tela i u trenutku kada je prestala disati očekujući njegov dodir gde joj je bio najpotrebniji, na kraju hodnika se začuo glasan muški smeh i glasovi, i to kao da je Alekseia trglo iz balona strasti koji su stvorili oko sebe. Uhvatio ju je rukama ispod pazuha i polako se odmičući krenuo da je spušta sa sebe. Kada se uverio da je stabilna na svojim nogama, ni jednog trenutka ne gledajući je, odmakao se potpuno i veoma frustrirajućim pokretima trljao rukom po svojoj glavi sve to proprativši sa par veoma sočnih psovki. Izgledao je odjednom veoma uznemireno i skoro ljutito. “Šta ti je?” Zbunjeno ga je pitala još uvek pod utiskom svega što se pre samo par trenutaka dešavalo. Nije valjda sve umislila, jeste popila malo ali nije u delirijumu! “Šta mi je?????!!!!” Pitao je, zvučeći kao da je u neverici. “Upravo sam se spremao da ispred vrata WC-a, u sopstvenom klubu, pojebem pijanu maloletnicu uza zid. Eto šta mi je????” Veoma glasno i vidno uznemireno je vikao. Zvučno je izdahnuo i naslonio se rukama na zid pored Tare kao da se pridržava, spuštajući glavu ka podu . Pa kad se tako kaže, zvuči stvarno nekako gadno! Pomislila je. “Nisam pijana!” Bilo je jedino što joj je palo na pamet reći u tom trenutku. Aleksei ju je pogledao ispod obrva očigledno ni malo zadovoljan njenim komentarom. “Gledaj,” okrenula se celim telom prema njemu i približila nekoliko koraka, “osamnaest punim za tri meseca, a uostalom ni sada nije kažnjivo ako smo oboje saglasni.” “U slučaju da pored svega ipak nisi primetio, ja definitivno jesam saglasna” Rekla je pokušavajući ublažiti napetost.

84


“Ne vidim u čemu je problem?” “Ne verujem da bi bili prvi koji su ovde to uradili” nastavila je sa pričom i nervozno prekrstila ruke. Sada je i ona počela da se nervira. Još uvek gledajući u pod i ne pomerajući se ali već vidno smireniji tiho je pitao: “Da li stvarno želiš da ti prvi put bude u pijanom,” pa pre nego je počela sa negodovanjem odmah se ispravio, “dobro, polupijanom stanju, brzinski, uza zid wc-a, kompletno obučena?”. Kada je završio veoma ozbiljno ju je pogledao čekajući njen odgovor. Tara je znala da je u pravu ali trenutno nije mogla to ni sebi, a kamoli njemu da prizna pa je pokušala sve ublažiti humorom, kao i obično. “Pa mislim da bi To funkcionisalo, morali bi skinuti bar neki deo garderobe.” “Ti bi to trebao znati pošto si već radio ove stvari!“ “Nemoj da se praviš pametna.” Rekao je i pritom nije zvučao kao da se zabavlja, što joj je bio znak da šala očigledno nije uspela. “Uostalom,” nastavio je, “ ako tebi ne smeta da tako izgubiš nevinost, meni smeta.” Uspravio se i prišao joj sada već potpuno smiren i pod kontrolom. Stavio je svoje dlanove na njene obraze i veoma nežno, kao da se boji da će je povrediti prošaputao: “Mislim da zaslužuješ mnogo više i bolje od toga i sutra ćeš sigurno misliti tako.” Aludirao je na njeno pripito stanje i pre nego je ponovo uspela da se usprotivi, spustio je svoje usne na njene, jedva ih dodirujući a onda je uzeo za ruku i rekao blago: “Idemo odavde?!” Zvučalo je kao naredba i pitanje u isto vreme, a onda je vrlo ozbiljno dodao još jedno pitanje: „Veruješ li mi?“

85


Gledao ju je ne pomerajući se sve dok nije potvrdno klimnula glavom a onda blago, skoro neprimetno odahnuo. Imala je osećaj da se u tom trenutku složila sa nečim više od napuštanja hodnika ili kluba ali nije bila sigurna želi li sada razmišljati o tome. Bez reči ga je pratila, ne znajući šta sledeće da očekuje ali i dalje želeći ostati pored njega sve dok nisu stigli u ložu kod ostalih gde joj je samo rekao da uzme torbicu. Kada je rekla da ide sa Aleksejem, Sergej i Kolja su samo klimnuli glavama kao da su to i očekivali a Lara je palčeve obe ruke podigla na gore kao odobravanje i dodala: “Nemoj da radiš ništa što ja ne bi!” “Ima li nešto što ti ne bi radila?” Sarkastično je pitala Tara. “Upravo tako devojko, upravo tako” Rekla je Lara glasno se smejući i okrenula se Liamu spuštajući sočan poljubac na njegove usne. Aleksei je preko ramena dobacio momcima: “Za sve što vam treba obratite se Semu i ne čekajte Taru, i…Sergej,” dodao je tiho ali veoma ozbiljno gledajući ga direktno u oči, “sutra ćemo porazgovarati o toj pljosci”. Nije zvučalo kao da će razgovor biti prijatan što je očigledno i Sergej shvatio jer ih je ispratilo njegovo: “E jebiga, daj bar da dobro iskoristim ove zadnje sate života.”

86


9. Sećanje “Ima onih sećanja koja ne želite pustiti jer vas vraćaju u najsjajnije trenutke vašeg života a opet, ima i onih koja vas vraćaju u najmračnije i ta ne žele pustiti vas.” Kako li su posle svega što se večeras izdešavalo završili vozajući se po gradu Tara nije imala pojma. Posle izlaska iz kluba bila je ubeđena da će je Aleksei odvesti svojoj kući i da će nastaviti gde su stali međutim, on je očigledno imao malo drugačiji plan. Sedela je udobno zavaljena u velikom belom kožnom sedištu njegovog luksuznog automobila. Nije znala kako se zove, jedino što je znala je da je nekakav skupoceni džip. Velik, crn, masivan i prilično upečatljiv, baš kao i njegov vlasnik. Unutrašnjost je obasjavalo bezbroj svetlećih dugmića sa kontrolne table i veliki displej i svemu davalo zelenkasto –plavi odsjaj. Čak je i miris koji se širio automobilom mirisao na raskoš! Tara je skinula štikle, noge savila iza sebe na sedište i totalno opuštena bila na rubu sna. Glava joj je bila okrenuta ka Alekseju i kroz poluotvorene oči je gledala njegov muževan profil i uživala u prijatnoj tišini. Čak ni radio nije bio upaljen. Aleksej je sa vremena na vreme skrenuo pogled sa puta i pogledao je pogledom koji nije mogla da protumači a koji ju je podsetio na onaj koji je već videla u klubu. „Zašto me tako gledaš?“

87


Nije se ni pravio da ne zna o čemu priča već je zamišljeno odgovorio: „Pokušavam utvrditi zbog čega si baš ti posebna?“ Ništa joj nije bilo puno jasnije ali pitala je ono što ju je više interesovalo u tom trenutku: „I šta si zaključio?“ „Iskreno, nemam pojma!“ „Vau, trebao bi malo da poradiš na veštini zavođenja!“ Rekla je smejući se ali i sa malom dozom povređenosti. Očigledno nije baš ostavila neki utisak. Verovatno osetivši nešto u njenom glasu rekao je: „Još uvek nisam utvrdio šta je to što te izdvaja od svih ostalih ali definitivno si posebna.“ „Mislim da napokon shvatam!“ Dodao je skoro nečujno za sebe. Popriličan broj onih votki i činjenica da nije jela skoro ceo dan su učinili svoje i osećala se pomalo ošamućeno pa nije bila sigurna da li ga je dobro razumela. Obećala je sebi da u skorije vreme neće prilaziti alkoholu. Sa druge strane, prednost njene blage ošamućenosti je bila da se osećala dosta hrabrije, pa je otvoreno pitala Alekseja: “Da li ti mene uopšte želiš?” Njoj je bilo jako teško smiriti svoje hormone i želju koju je osećala prema njemu pa je želela da zna kako se on može tako kontrolisati i posle svega delovati skoro nezainteresovano. Pogledao ju je na trenutak začuđeno, kao da ne veruje šta ga pita i baš kada je pomislila da je možda preterala, Aleksei je rekao: “Malena, od kada sam bio tinejdžer nisam hodao sa erekcijom po ceo dan, kao ovih dana od kada sam tebe upoznao. Čak sam bio u iskušenju da se sam olakšam!“ Sa nevericom u glasu je dodao, odmahujući glavom kao da ni sam ne može verovati u to šta priča. “Pa, zar nisi našao nekoga da ti pomogne u vezi toga?” Pitala je Tara, iako je pomisao na Alekseia sa nekom drugom u njoj izazivala neopisivu želju da nepostojeću devojku uhvati za kosu i nabije joj facu u zid, nekoliko puta.

88


Uh, malo alkohola, malo ljubomornih misli i pretvaram se u nasilnu kučku! Pričajući sama sa sobom u mislima, skoro je propustila kada je tiho skoro za sebe Aleksei prošaputao: “Nijedna druga ne bi bila dovoljna.” Zadovoljna, htela je da mu kaže da nema ni potrebe za drugom ali nije želela da deluje napadno. Za sada je bilo dovoljno što zna da nije jedina koja nešto oseća. “Malena???” Pitala je, gledajući ga sa podignutom obrvom. On je samo bacio pogled ka njoj i kroz pomalo arogantan smešak rekao: “Skoro si upola manja i sigurno duplo lakša od mene. Kako bi ti da te zovem?” “Jao, pa ne znam?... Šta misliš.......Tara????” Ovaj put je on nju pogledao sa jednom obrvom blago podignutom na gore. “Ti baš voliš da se praviš pametna?” “Ja??? Nemam pojma odkud ti to?” Rekla je glumeći zaprepaštenost i namestila se udobnije u sedištu posmatrajući ga sa smeškom. “Znači, Malena! “ Samozadovoljno je rekao i nastavio da gleda na put ispred sebe. “Možda mi se ne dopada da me tako zoveš, jesi li razmišljao o tome?” Namerno ga izazivajući pitala je. Očigledno je navikao da mu se niko ne suprotstavlja pa se malo zabavljala radeći baš to ili bar pretvarajući se. “Pa i ne baš, da budem iskren. Da li ti smeta?” Upitno ju je pogledao. “Ne.“ Odgovorila je iskreno. Čak šta više, sviđalo joj se ali to za sada nije morao da zna. Nastavili su se voziti u prijatnoj tišini još neko vreme, on i dalje gledajući u put ispred sebe, ona i dalje gledajući u njega a onda je Aleksei prekinuo tišinu i skoro oklevajući pitao: “Hoćeš li mi objasniti nož?”

89


“Nož???” Nije imala pojma šta je pita i zbunjeno je nabrala obrve a onda se setila večeri kada ga je prvi put ugledala. “Jesi li ti čuo za male razgovor, ono, omiljena boja, jelo, poza u seksu?” Kroz smeh ga je pitala pokušavajući da izbegne odgovor. Nije znala želi li sada da seća. “Crna, sve vrste mesa, uza zid!!!!“ Odgovorio je kao iz topa i pri ovom zadnjem je razigrano pogledao. “Mislim da je to mogla postati i moja omiljena poza.” Dobacila je a nakon što ju je pogledao popreko rekla je: “Šta, ti si prvi počeo!” “Hoćeš li mi ispričati?” Ponovo je pitao ignorišući njenu prethodnu izjavu. Pa,vredelo je pokušati! Nekoliko minuta je prošlo u tišini dok je Tara razmišljala da li da se otvori ovom čoveku koga je poznavala tako kratko vreme, a opet kraj kog se osećala kao pored nikoga pre. Posmatrala je njegovo lice koje nije odavalo nikakve emocije, snažne ruke koje su držale volan znalački i samouvereno kao i nju koji sat ranije, i koji je čekao njen odgovor bez reči, strpljivo, prepuštajući joj odluku. Nije volela da priča o prošlosti jer je bilo suviše bolno sećati se ali razmišljala je kako je baš prethodno veče mislila o tome da sebi da oduška i prestane sve stalno potiskivati. Možda je pričati o tome upravo ono što joj je potrebno. Tako ju savetovao i terapeut na njihovoj zadnjoj seansi. Rekao joj je da će joj ponekada ma koliko to bilo teško ipak biti potrebno pričati o tome. Da li zbog stanja u kome se trenutno nalazila, zbog

društva ili nečeg potpuno trećeg

odlučila je da pokuša. Duboko je uzdahnula i taman otvorila usta da počne kada ju je Aleksei preduhitrio.

90


“Ne moraš mi ispričati ako ne želiš,” nežno je rekao. “Samo me je veoma interesovalo šta je to što te je nateralo da reaguješ toliko drugačije od očekivanog.” “A šta je očekivano?” Pitala je zainteresovano. “Svaka devojka u trenutku takvog straha, koji se jasno video u tvojim očima, posebno tako mala i sitna kao ti bi verovatno vrisnula, bežala, sakrila se. Ti si posegnula za nožem. To definitivno nije uobičajeno.” “Doduše nisam siguran da li je to hrabrost ili ludost ali da je neobično, neobično je!” Dodao je kroz osmeh. “Jednom sam reagovala očekivano pa to svejedno nije baš pomoglo,” tiho je rekla i pogledala kroz prozor pored njega, u svetla grada čiji su obrisi postajali noćne senke kako su se sve više udaljavali i ostavljali ga iza sebe. Tara se takodje počela udaljavati od sadašnjosti i vratila u dan koji je počeo kao i svaki drugi a završio, prekinuvši neke a njen život, zauvek promenivši.

***

"Prvo što mi pada na pamet kada se setim tog dana je glasan smeh moje mame kako odzvanja hodnikom na neku glupu tatinu šalu. Uvek je pričao viceve i bio je ubeđen da je dobar u tome a mi nismo imale srca da mu razbijamo iluziju.” Rekla je Tara sa osmehom na licu, prisećajući se. “ Upravo smo se vraćali sa još jedne od bezbrojnih proslava njihovih godišnjica, ko zna čega. Slavili su sve redom, od prvog poljupca, prvog sastanka,..... verovatno i prvog seksa ali to nisam pitala a oni nisu govorili o tome tada.”

91


Praveći zgroženu facu rekla je: “Imala sam četrnaest, i sama pomisao na roditelje i seks čak i u istoj rečenici mi je bila fuj.” “ Upoznali su se u srednjoj školi i bili zajedno skoro dvadeset godina. Tata je uvek govorio da prava ljubav ne zna za godine i da nikada nije ni prerano a ni prekasno za nju.” “Mama je uvek govorila da je bio nepopravljiv romantik.” Sa nekom čežnjom i nedostajanjem u glasu je pričala svoju priču. “ Ja sam im bila jedino dete i da mama nije povremeno lupila nogom od pod i rekla dosta, tata bi me pretvorio u razmaženo derište.” “ Tog dana su me pokupili iz škole i odvezli smo se na plažu. Još uvek nije bilo vreme kupanja ali pošto je bio prelep sunčan prolećni dan mama je odlučila da imamo piknik umesto da idemo u restoran.“ “"Uvek treba što više vremena provoditi na svežem vazduhu, to je dobro za kožu. Zahvaljivaćeš mi kada budeš starija", često mi je govorila “ “Znaš, čudno je kako se čoveku neke nebitne stvari urežu zauvek u pamćenje a nekih ne možeš da se setiš ni po koju cenu.” Rekla je Tara zamišljeno gledajući u Alekseia ali u stvari više gledajući kroz njega. “Još uvek u nosu mogu osetiti miris pržene ribe iz obližnjeg restorana i onaj osećaj peska pod prstima bosih stopala, dok me tata juri po plaži jer sam ga namerno umazala kečapom,” osmehujući se rekla je a onda mršteći se nastavila, “…ali koliko god se trudila, ne mogu da se setim zašto smo se odlučili vratiti kući ranije nego što smo planirali.” “Mislim, trebali smo provesti ceo vikend na obali ali smo umesto toga isto to veče iz nekog razloga krenuli kući.” Objasnila je. Nesvesno stežući rub suknje šakama, nastavila je sa pričom. “Stigli smo veoma kasno, već je bila prošla ponoć i mama i ja smo ušle u kuću dok je tata iznosio stvari iz auta.“

92


„ Ja sam odmah uz stepenice krenula u svoju sobu na spavanje a mama je ostala u hodniku da tati pridrži vrata i odsluša do kraja vic koji je počeo još davno u kolima.“ “Njen smeh, koji sam slušala dok sam išla ka sobi je odjednom prestao ali nisam obraćala pažnju na to dok nisam čula mamu kako je viknula , Džon pazi, onda glasno dva puta BANG-BANG, a odmah zatim mamin vrisak koji mi je ledio krv u žilama, pa još jedno glasno BANG.” “Malena,… Tara!” Aleksei je u tom trenutku verovatno sluteći šta će mu ispričati pokušao da je prekine ali je ona ne obazirući se a možda i ne primećujući ga, izgubljena u svojim mislima nastavila. “…A onda je sledilo jedno dugo ništa. Totalna tišina.” “Podsvesno sam verovatno odmah znala šta sam čula ali sam svejedno strčala niz stepenice dozivajući ih.” Sada već sve teže izgovarajući rečenice bez gutanja knedle koja je stajala u grlu i stežući Aleksejevu ruku, koju nije ni primetila kada je stavio u njene šake, nastavila je sa pričom zadihano kao da se bori udahnuti vazduh. “ Prvo sam ugledala Mamu. Glava i ceo gornji deo tela su joj bili u čudnom, neprirodnom položaju naslonjeni na zid. Nisam joj videla lice jer ju je zaklanjala kosa ali ruke; koje je držala pored tela dlanovima okrenutim na gore; delovale su mi nekako čudne boje. Noge su joj bile ravno ispružene ispred nje, što mi je bilo takođe čudno jer nikada nije sedela u tom položaju.” “Skrenula sam pogled sa nje na Tatu i videla da leži licem na dole ispred samih ulaznih vrata. Verovatno je tek zakoračio u kuću jer mu je jedna noga ostala na pragu. Ruke su mu bile savijene pored glave i nije se pomerao.” “Stajala tamo, gledajući ih nekoliko sekundi i nisam osećala ama baš ništa.”

93


“Posle su mi rekli da je to verovatno posledica šoka ali svejedno, bilo je čudno stajati tamo tih par sekundi ili minuta; ne znam više; mirno kao robot.” Prokomentarisala je odmahujući glavom. “Tupo sam pogledala u maminu košulju, na kojoj se pojavila velika crvena mrlja i pomislila sam kako li će to oprati???” Prisećala se Tara sa kiselim, skoro neprirodnim smeškom na usnama. “Iz tog stanja me trgnulo vrištanje za koje sam; nakon što se moj mozak napokon ponovo uključio; shvatila da je moje. Mahinalno sam stavila ruku na usta da ih začepim, ni sama ne znam zašto ali nije mi se činilo ispravnim kvariti tišinu koja mi je u glavi odzvanjala glasnije od vriska.” “Mislim da sam mami prišla prvoj. Čučnula sam kraj nje i prvo sam rukavom obrisala suze i sline sa svog lica a onda sam je drmala i pokušavala probuditi, valjda, ne znam u stvari šta sam pokušavala.” Sležući ramenima rekla je Tara pa nastavila. “Uporno sam ponavljala: "Mama, mama, molim te mama, otvori oči...." kao pokvarena ploča iznova i iznova, misleći ako budem uporna poslušaće me.” “ Pokušavala sam naći puls na vratu, kako sam videla da rade na filmovima i pošto ga nisam osetila, frustrirano sam se okrenula ka tati.” “Bila sam ljuta na nju što ne otvara oči i što ne diše pa sam joj okrenula leđa.” Tara je u tom trenutku zvučala tako slomljeno da ju je Aleksei ponovo pokušao prekinuti ali mu ponovo nije dopustila. “Kleknula sam pored tate i pokušala ga okrenuti na leđa. Nisam uspela jer je bio mnogo krupniji od mene i to me je dodatno naljutilo iz nekog razloga pa sam ga sve jače gurala i na kraju samo uspela malo da ga pomerim u stranu. Tada sam primetila da klečim u krvi koja se nalazila ispod njega.” “U ustima i nosu sam osećala pomešan miris baruta i rđe i par puta mi se sadržaj želudca popeo do usta ali ni sama ne znam kako sam uspela sprečiti povraćanje.”

94


“Osećala sam se tako bespomoćno i malo kao nikada u životu. Nisam znala šta da radim, kako da im pomognem. Niko me nikada za to nije pripremao i bila sam izgubljena.” “Bili su mi potrebni moji Tata i Mama.” Rekla je Tara zvučeći upravo kao ta mala izgubljena devojčica. “U tom trenutku još uvek nisam prihvatila činjenicu da im više niko ne može pomoći.” “Nisam želela da ih ostavim same da tako leže u hodniku ali sam htela da nađem nekoga ko će se pobrinuti za njih, pa sam im se pokušavajući da budem od neke koristi, izvinila što ih ostavljam i obećala da ću se brzo vratiti.” “Mamu sam nežno poljubila u čelo i pomislila kako bi trebala da nađem neko ćebe da je pokrijem jer mi je pod usnama delovala kao da joj je hladno. Na tatina leđa sam naslonila glavu i jako ga stegla rukama oko ramena, kada već on mene nije mogao. Nisam se ni setila telefona već sam krenula napolje, tražeći nekoga, bilo koga da mi pomogne.” “Žurno sam krenula van, pazeći da ne nagazim na tatinu nogu koja mi se nalazila na putu kada sam iza sebe čula čudan zvuk, kao da metala udara u metal. KLIK-KLAK.” “O Malena…!” Promrmljao je Aleksei tiho, duboko uzdišući i mazeći je po kosi ali ovaj put nije ni pokušao da je prekine. “Zastala sam se i okrenula se ka nepoznatom zvuku i na vratima kuhinje ugledala muškarca, u stvari mladića jer nije bio mnogo stariji od mene, kako stoji i drhtavim rukama drži pištolj uperen u mene.” “Do tog trenutka nisam ni pomislila da ko god je pucao u moje roditelje može još uvek biti u kući.”

95


“Gledajući u cev pištolja, od straha sam počela da drhtim. Srce mi je toliko lupalo da sam mislila da će mi izaći na uši. Ne mogu ti opisati teror koji sam osećala. Sve i jedna dlaka na mom telu se nakostrešila i neka hladnoća mi je prostrujala telom a onda je proradio instinkt za preživljavanjem i krenula sam da bežim.” “Bila sam okrenuta leđima i već pomislila kako ću uspeti doći do ulice kada sam, u isto vreme kada sam čula pucanj, pala udarivši licem u trotoar kao da me neko gurnuo.” “Osetila sam neko pulsiranje ispod grudi i jednom rukom sam se malo pridigla da pogledam. Nisam osećala bol i bilo mi je čudno zašto krvarim iz stomaka ako mi je pucao u leđa.” “Zbunjeno sam se okrenula ka kući i zadnja misao, pre nego sam se onesvestila bila je kako ipak neću uspeti mami i tati dovesti pomoć i kako mora da će im biti jako hladno ležati onako na bodu bez prekrivača." Tara je završila svoju priču i nije ni primetila da plače dok Aleksei nije palcem obrisao suze koje su se slivale niz njeno lice a onda je nežno, kao da je od stakla podigao sa sedišta i stavio u svoje krilo kao malo dete. U međuvremenu je već parkirao auto na odmaralištu pored reke i ostavio ga upaljenog tako da je jedini zvuk koji se čuo bio blago brujanje motora. Aleksei ju je čvrsto stegnuo i obgrlio svojim velikim rukama, kao da pokušava da je zakloni i sakrije u svom naručju od ostatka sveta. Držao ju je dok je nečujno plakala i nije ni primetila da su i njegove oči bile zamagljene od suza koje se nisu prolile ali koje u tim očima, pre njene ispovesti, nisu našle svoje mesto već godinama. Ljuljuškao ju je i usnama skoro neprimetno ljubio po kosi, ćutke pokušavajući da je uteši znajući da ništa što bi rekao ne bi moglo da ublaži strahote koje je preživela i kojih se sada ponovo zbog njega prisetila.

96


Posle određenog vremena kada su suze napokon presušile i kada se malo primirila ne pomerajući se iz njegovog krila pročistila je grlo ali pre nego je progovorila Aleksei ju je prekinuo. “Izvini Malena. Izvini što sam te naterao da to ponovo proživljavaš.” “Nikada te ne bi namerno povredio i da sam mogao da pretpostavim šta se desilo, šta ćeš mi ispričati…...” Aleksei je izgubio glas na trenutak i kao da mu je zastala knedla u grlu nije mogao nastaviti. “Dobro sam sada.” Rekla je Tara tiho. “ Već jako dugo nisam plakala i bilo mi je potrebno. Nisam ni shvatala koliko.” “Znaš, “ tužno je rekla, “ ponekad se probudim uplašena, ne jer sam sanjala njihovu smrt, već zato što sam sanjala da se ne sećam našeg zajedničkog života.” “To je ono najstrašnije, bojim se da ću jednog dana zaboraviti njihove glasove, razgovore koje smo vodili, osmehe, one srećne i lepe trenutke. Kao da moj mozak da bi me zaštitio pokušava da ih izbriše i to me plaši više od bilo čega.” “Želim da se sećam,” rekla je Tara a onda dodala glasnije: “ Potrebno mi je da se sećam, čak i ružnog ako je to jedini način da sačuvam i ono lepo.” “Ne verujem da ćeš ikada zaboraviti.” Rekao je Aleksei nežno, poljubivši joj vrh glave i ne sklanjajući usne sa nje nastavio: “Dok god pričaš o njima, o trenucima koje ste zajedno proveli, o ljubavi koju osećaš za njih i koju su oni osećali za tebe, oni će biti prisutni. Kada god ti je potreban neko da te sasluša ja sam tu, želim to da znaš.” “Znaš, mislila sam da si nešto od ovoga već čuo od Vladimira ili Nikolaja. Nisam ni sa kim od njih razgovarala o tome ali pretpostavljam da im je Anja ispričala bar osnovne stvari s obzirom na to da živim sa njima.” “Ti znaš Anju, zar ne?” Pitala ga je podigavši glavu ka njemu.

97


“Naravno, poznajem je od malena. Mislim da su naše deke i bake zajedno došli iz Rusije.” Odgovorio je pa nastavio: “ Imala si sreću u svoj toj tragediji da ti baš Anja bude dodeljena kao socijalni radnik. Za nju je to više nego posao. “ “Znam, ona je prva osoba pored doktora koju sam videla kada sam se probudila u bolnici i bila je uvek tu za mene godinama nakon svega.” Rekla je Tara i u glasu joj se mogla čuti očigledna privrženost ka toj ženi. “Ako ne želiš više pričati o tome razumem, zaista,” Počeo je Aleksei pa nastavio videvši da ga Tara ne prekida, “…ali kako si ti preživela.” “Bila si ranjena!?” Rekao je ali ujedno je to zvučalo i kao pitanje. Tara je potvrdo klimnula glavom. “Doktori su mi objasnili da sam , zamisli, pored svega imala puno sreće. Metak je bio malog kalibra a kako nije pucano iz neposredne blizine, prošao je kroz mišiće čisto, ne zahvatajući nijedan vitalni organ i pošto je hitna brzo došla nisam izgubila ni puno krvi tako da nisam pretrpela povrede opasne po život.” “Moji roditelji, nažalost, nisu bili te sreće. Tata je upucan dva puta u grudi i umro je skoro odmah a mama direktnim hicem u srce je umrla i pre nego je pala na pod.” “ Doktor je rekao da nisu osetili nikakvu bol jer su na licu mesta umrli ali meni je ostao urezan mamin vrisak u trenutku kada je tata upucan i znam da ju je to bolelo više od svega.” Rekla je Tara, pokušavajući sprečiti suze koje su pretile ponovo da se prospu. “Ne znam kako da ti olakšam,” promrmljao je Aleksei frustrirano. “Voleo bih da mogu da preuzmem tvoju bol, i ne znam šta da radim u ovakvim situacijama gde ne mogu da popravim stvari.“ “Reci mi, šta da radim?!” Pitao je zvučeći skoro molećivo. “Mrzim se osećati beskorisno, pogotovo pokraj tebe.”

98


“Za sada je dovoljno što si tu.” Tiho je prošaputala i naslonjena na njegove grudi, uz zvuk ritmičkih otkucaja njegovog srca, ujednačeno duboko disanje i umirujuće pokrete rukom po njenim leđima polako je tonula u san, mrmljajući: “Samo...budi tu!” Aleksei ju je još dugo držao stegnutu u svom naručju, i da je mogao videti svoj pogled, prepoznao bi ga kao isti onaj koji je začuđeno znao posmatrati i proučavati, sedeći noćima iza monitora u svom klubu.

99


10.

Uvek može gore

“Dobro promislite pre nego izgovorite rečenicu: “Ah, bar ne može gore od ovoga!”, jer postoji šansa da ste daleko, daleko od istine!” “Jutro!” Veselo je rekao Kolja, iako je podne već uveliko prošlo. Protezao se ulazeći u kuhinju gde je Tara već sedela za trpezarijskim stolom, glave naslonjene na šake. Umesto pozdrava ona je samo klimnula glavom u njegovom pravcu i onda se namrštila praveći bolnu grimasu. Glava ju je rasturala i već je popila ogromnu šolju kafe i tabletu ali je još uvek pri svakom, malo jačem pokretu imala osećaj da joj se mozak pomera u lubanji. Očigledno alkohol, plakanje i nespavanje ne idu zajedno. Samo je još to trebao neko njoj sinoć da kaže i sve bi bilo savršeno. Kolja je sebi sipao kafu i pridružio joj se za stolom. Pre nego je izmakao stolicu da sedne upitno ju je pogledao. “Pašću sa šankovske stolice, bolje da ni ne pokušavam!” Promrmljala je na nepostavljeno pitanje. “Šta je, neko nam je mamuran?” Sergej je ulazeći vikao toliko da je Tara začepila uši a on se samo zlobno kezio. “Nisam mislio da ćemo te videti do večeras,” rekao je i pogledao je značajno. Ona ga je zbunjeno pogledala totalno ne shvatajući na šta cilja. “Pa,...!” Pogledao je Kolju na šta su se obojica kao po dogovoru počeli smeškati kao mačori na slaninu.

100


“S obzirom u čijem društvu si sinoć napustila klub i činjenica da ste izgledali napaljeni kao vojnici na Rambo nož, pretpostavljali smo da te neće puštati iz kreveta bar još neko vreme.” Na to su obojica počeli da se smeju, suviše glasno ako se ona pitala. Kolja se ubacio pitanjem: “Možda je zakazao?”, i kao u hororu pogledao u Sergeja. “Taro, reci mi da to nije istina, ne znam da li bi to moje srce moglo da podnese!?” Glumeći nevericu i očaj Sergej je prislonio ruke na grudi veoma dramatično. Tara je prevrnula očima i spustila glavu na sto. Naravno da su pretpostavljali da su ona i Aleksej završili u krevetu. Nije li i ona očekivala sinoć to isto? “Šta nije istina? Pitao je Nikolaj ulazeći u kuhinju a onda ne čekajući odgovor na to postavio sledeće: “Kada smo počeli sedeti za stolom? uzimajući kafu i pridruživši im se za stolom. “Ma Tara, zbog šankovskih stolica,” kratko je rekao Kolja a Nikolaj klimnuo glavom kao da to ima savršenog smisla. “I, o čemu interesantnom pričamo?” Nikolaj nije odustajao. Privukao je stolicu Tari, jednu ruku prebacio preko naslona njene stolice i uzeo gutljaj kafe zainteresovano ih sve redom gledajući i očekujući odgovor. “O tome da li Aleksei ima problema sa erekcijom i Rambo noževima, očigledno.” Planula je Tara. Naravno da se u tom trenutku Vladimir nakašljao sa vrata, dajući im do znanja da je tu i da je čuo njenu izjavu. Dan bez toga ne bi bio kompletan. Zemljo otvori se! U ovoj kući je baš gužva.

101


Podigla je oči ka njemu i krenula da objasni; dovoljno joj je bilo neprijatno što ju je čuo ne mora da misli da ona to zna iz prve ruke; kada ju je preduhitrio Nikolaj koji je rekao ozbiljnim glasom : “Ne verujem da ima takvih problema ali sada kada ste to spomenuli, već neko vreme ga nisam video da je pokupio neku ribu. To jeste malo čudno!” Zvučao je zamišljeno i skoro zabrinuto. “Pa, sinoć je otišao u ženskom društvu.” Rekao je Kolja gledajući ispod oka u Taru koja ga je zauzvrat streljala pogledom. “Stvarno?” Nikolaj ju je takodje pogledao ali skoro kao da mu je žao. Šta je njemu? “Šta?” Pitala je. “Mislio sam da on i ti, mislim da on hoće t…, ...ma nema veze.”Odmahnuo je rukom i prekinuo šta je hteo da kaže. Tebe! Misli da je sa nekom drugom otišao pa mu je krivo zbog mene. Jao, divan je. Pomislila je i nasmejala se u sebi. “I kakva je bila?” Okrenuo se ka momcima i pitao zainteresovano. “Sitna, crne duge kose, smeđih očiju...,” čuo se odgovor iz pravca Vladimira. Osam pari zbunjenih očiju se u istom trenutku okrenulo ka njemu ali Tara je bila ta koja je pitala: “Kako?” “Ja sam vam otvorio vrata kada te je dovezao kući,” rekao je gledajući je neodređeno. Nije mogla da zaključi da li je ljut ili šta? Na tu njegovu izjavu je skrenula pogled ka Nikolaju koji se zadovoljno kezio, a Sergej i Kolja su u isti glas komentarisali: “Šta li ti je uradio kada se ne sećaš?” Pri tome ne zvučeći ni malo zabrinuto.

102


Tara se sećala da mu je zaspala na krilu i da ju je posle nekog vremena Aleksej vratio na njeno sedište da može da vozi. Učinilo joj se da je sa nekim pričao na telefon ali nije bila sigurna. Verovatno je zvao Vladimira da im otvori, jer se ne seća da su zvonili ili lupali kada su stigli pred kuću. U jednom trenutku je sedela na sedištu a u drugom se našla u vazduhu pa u Aleksejevom naručju dok ju je nosio u kuću. Nije mogla da se seti da li je videla Vladimira ali doduše nije mogla da se seti ni puta do sobe. Znala je samo da se u Aleksejevom naručju osećala sigurno i kada je krenuo da je spusti u krevet još čvršće se privila uz njega ne želeći da se razdvoje. Osetila je kako su se njegove usne razvukle u osmeh zatim ju je poljubio u čelo, pomazio nežno po obrazu i prošaputao: “Sanjaj nešto lepo Malena.” Posle par trenutaka je tiho zatvorio vrata za sobom a ona je i u snu osetila da joj nedostaje njegov dodir. Iz misli ju je trgao zvuk telefonu. -HOĆU SVE SOČNE DETALJE, AKO NEŠTO PROPUSTIŠ ZAŽALIĆEŠ !!! ;) ;) ;)Lara je ustala i traži izveštaj. Tara joj je kratko odgovorila –KASNIJE-, ostavila telefon i pitala Vladimira gde je Nataša. Delom jer ju je zaista čudilo što se još jedino ona nije pojavila ali još većim delom da promeni temu. “Da stvarno, gde je mama?” Pitao je Kolja koji kao da je tek primetio da je nema. “Mogao bih da doručkujem.” Rekao je i komentar propratio trljajući se rukom po stomaku. Vladimir mu je prišao i ćušnuo ga iza ušiju. “ Koliko imaš godina, pet, pa čekaš mamu da ti da mleko i keks?” Kada su se Sergej i Nikolaj počeli smejati i njih je popreko pogledao i prokomentarisao da nisu ništa bolji.

103


Rekao im je da su jutros njih dvoje rano bili u crkvi a onda je Nataša otišla u jednu od javnih kuhinja gde je nedeljom pomagala. To je radila u sklopu humanitarne pomoći beskućnicima. Kasnije će otići po nju a oni do tada neka se snađu za doručak. Uzeo je jabuku iz korpe sa šanka, zagrizao je a onda između zalogaja pitao Taru: “ Možeš li molim te kada završiš doći na kratko u moju radnu sobu, treba da razgovaramo.” Sačekao je sekund i kada je klimnula glavom potvrdno, okrenuo se i uz kratko: “Dobro,” izašao iz kuhinje. Dečki su je upitno gledali, a Nikolaj ju je razuverio, pošto je očigledno delovala zabrinuto, da Vladimir nema običaj da se meša u njihov ljubavni život. I oni su, kao i ona očigledno mislili da je razgovor u vezi Alekseia. Poprala je šolju i stavila je u mašinu a onda krenula ka radnoj sobi. Bolje da to odmah reše, šta god da je u pitanju. Nije uradila ništa loše i jedino joj može prigovoriti za vreme u koje je došla kući. Tara prethodnim hraniteljima nije morala mnogo da polaže račune i oni se i nisu baš trudili da budu "roditelji" pa nije znala kako to sve funkcioniše. Dok su njeni pravi roditelji bili živi, izlazak je imala do deset i to u obližnju piceriju ali tada nije imala ni četrnaest. Nije baš moglo da se poredi sa trenutnom situacijom. Pokucala je na vrata Vladimirove radne sobe i ušla ne čekajući odobrenje. Pogledom je prešla po sobi koja je bila prostrana i udobna. Veliki radni sto za kojim je Vladimir sedeo bio je pun papira i na sredini stola se nalazio otvoren laptop. Police pune knjiga na jednom a velika balkonska vrata na drugom zidu. Ispred stola su bile dve velike fotelje. Na jednu je Vladimir pokazao Tari i ona je blago oklevajući sela. “Ako je ovo zbog onoga sinoć, odnosno jutros.....”, počela je, ali ju je Vladimir pokretom ruke zaustavio.

104


“Aleksei mi je jutros, pre nego je otišao, rekao da jedino što treba da znam je da te nikada neće povrediti i to mi je za sada dovoljno. On mi je kao sin i imam apsolutno poverenje u njega , a s obzirom šta si ti sve prošla u životu mislim da si mnogo zrelija od svojih skoro osamnaest, tako da se u vaše intimne odnose neću mešati.” “Iskreno se nadam da ste oboje pametni i da nećete uraditi ništa nepromišljeno. Ipak još nisi ni školu završila.” Vladimir je svoj mali govor završio sa pogledom koji je govorio znaš o čemu pričam. Dobroooo, to uopšte nije bilo neprijatno, ni malo. Pomislila je Tara češkajući se po kosi. “Nataša mi je prenela tvoj zahtev da želiš da se zaposliš.” Nastavio je Vladimir, menjajući temu i Tara je u sebi pomislila: “E, pa sada, to je nešto o čemu želim da pričam.” A naglas je rekla potvrđujući: “Da , nisam još ništa gledala ali planirala sam da pregledam oglase uskoro.” “Odlično, mislim da ja, u stvari mi imamo posao za tebe.” Rekao je Vladimir zadovoljno se smeškajući pa objasnio. “Aleksei treba pomoć oko unošenja podataka nabavke i svega ostalog u kompjuter, pošto nema blage veze oko toga gore nego ja. Trebali smo mu poslati moju sekretaricu da mu pomogne par dana ali pošto tebi treba posao a znaš sa kompjuterima....” Nije završio ali podrazumevalo se šta je hteo da kaže. “Sada ću ga nazvati da sve dogovorimo o svemu, osim ako nemaš nešto protiv? “Za njega bi radila i džabe.” “E pa onda je dogovoreno, zovem ga.” Rekao je Vladimir kroz široki osmeh i uzeo telefon.

105


Sranje, rekla sam to naglas, mogu li još koji put danas da se izblamiram pred Vladimirom? Pomislila je frustrirano. Pošto on nije više obraćao pažnju na nju već je poslovno pričao sa Aleksejem, otišla je da sve ispriča trojici veoma nestrpljive braće koji su na njenu priču o budućem radu sa Alekseiom imali par veoma spremnih dosetki o direktoru i sekretarici i kancelarijskom seksu. Ostavila ih je da se zabavljaju na njen račun i otišla u svoju sobu. Uključila je skype i pozvala Laru, a onda su uključile i Karlu u grupno ćaskanje i sve im ispričala. Priču o smrti roditelja nije objašnjavala detaljno, samo je spomenula da se poverila Alekseiu. To je ostavila za neki drugi put. Lara je naravno rekla da je očekivala u najmanju ruku da su se poseksali ako ne odmah u automobile, onda pre nego su stigli do spavaće sobe, a posle i nekoliko puta u krevetu. “Samo ti Taro možeš da u sobi imaš hodajuću reklamu za seks i da završiš na krevetu spavajući u bukvalnom smislu te reči. Od tebe sam očekivala više.” Rekla je glumeći razočaranost a Karla naravno, romantik kakav i jeste je počela da šmrca, govoreći kako je to tako romantično i kako je baš čitala knjigu u kojoj su glavni likovi slični njima i da mora da su Tara i Aleksei srodne duše. Na to je Lara prevrnula očima i rekla da ne mogu biti srodne duše ako nisu kompatibilni u krevetu. “To je naučno dokazano. Više od pola veza i brakova propada zbog lošeg seksa i zato ga treba praktikovati što je češće moguće da bi bio bolji i kvalitetniji.” Rekla je veoma ozbiljnim glasom. “Praksom do savršenstva znači?! Rekla je Tara kroz smeh a Karla je negodujući pokušala da ih ubedi u suprotno.

106


Pričale su i smejale se još neko vreme a onda je Nataša, koja se u međuvremenu vratila kući, pokucala na vrata sobe pitajući da uđe, pa se Tara pozdravila sa curama, ostavila tablet na stočić pored kreveta i okrenula ka vratima. Nataša je prvo provirila glavom kroz odškrinuta vrata, a onda sa velikim osmehom na licu ušla u sobu, ostavljajući vrata poluotvorena iza sebe. “Izvini ako ti smetam ali htela bih da malo porazgovaramo.” Rekla je primetno oklevajući. “Ma ne smetaš, ionako smo se već istračarile za danas.” Kroz smeh je odgovorila Tara i potapšala po krevetu na mesto pored sebe kao znak Nataši da sedne. “Tara, ovaj, ja baš ne znam odakle da počnem,” rekla je Nataša pomalo zbunjeno i nervozno popravljala nepostojeće nabore na suknji. “Mislim, nemam ćerku i ovi mama -ćerka razgovori su mi malo strani.” A onda brže bolje dodala: “Nije da mislim da sam tvoja mama naravno, nemoj misliti da želim da zauzmem njeno mesto...Znam da je to nemoguće,….” “Nataša!!!! Dobro je, razumela sam!” Prekinula ju je Tara, jer je Nataša do sutra bila u stanju da brblja i izvinjava se. “Mama je uvek počinjala razgovor tako što je jednostavno rekla ono šta ona želi, a onda pitala šta ja ima da kažem na tu temu. Tako da, za sada ti počni pa ćemo videti šta dalje.” Rekla je Tara koju je pomalo zabavljalo sve ovo. “Ok, važi...e pa, VladimirmijerekaodatejeAlekseisinoćdoneokući!!!!” Nataša je to toliko brzo izbiflala da je Tara jedva uspela razumeti šta joj govori. “Izvini ali ajde ovaj put pokušaj malo sporije i razgovetnije. Molim te!” Tara se sada već naglas smejala.

107


“Vladimir mi je rekao za tebe i Alekseia, to da te je doneo kući?!” Upitno ju je pogledala kao da očekuje da je ispravi a pošto Tara nije ništa odgovarala, Nataša je nastavila: “Znam da nije moja stvar šta se dešava između vas ali mislila sam... On je stariji i naravno postoje neke stvari koje bi se mogle desiti, mislim, on će želeti neke stvari... U stvari, verovatno ti to već znaš i možda ste te stvari već obavili..........O bože, molim te Tara prekini me!!!!!” Rekla je i prekrila rukama lice na kojem se moglo videti koliko joj je neugodno. Tara se toliko smejala da su joj suze krenule na oči pa se i Nataša posle par trenutaka počela smejati. “Izvini, rekla sam ti da nisam dobra u ovome.” Kroz smeh je rekla. “Gledaj,” rekla je Tara kada je malo došla sebi želeći da pomogne jadnoj ženi. “Ne znam šta se dešava između nas i da li smo zajedno ili ne. Nismo upražnjavali seks; još uvek; “ naglasila je. “Ja sam još uvek nevina ali ne brini, mama mi je davno objasnila kako sve funkcioniše tako da si oslobođena toga. Uostalom, pored interneta i televizije sve mi je bilo prilično jasno sa jedno desetak godina.” Nataša, očigledno sada već sabranija pitala je: “Kontracepcija?” “Ne znam, valjda sam mislila kada dođe to toga onda ću razmišljati o tome,”sležući ramenima odgovorila je. “Ni slučajno, veruj mi! Kada do toga dođe, verovatno zadnje o čemu ćeš misliti je zaštita, ako je Aleksei iole dobar u onome što radi.” Rekla je Nataša šeretski se osmehujući. Očigledno ju je neugoda totalno prošla. “Sutra zovem svog ginekologa da zakažemo pregled i da obavite razgovor šta je za tebe najbolje, pilula ili spirala ili šta već preporučuje,… ili šta ti možeš koristiti…?”

108


Par sekundi je ćutala kao da razmišlja i Tara je strpljivo čekala da nastavi smejući se u sebi. “Posle možeš da se raspitaš i da nađeš nekoga ko ti više odgovara , za sada će i Dr.Weson da posluži,” rekla je Nataša, sada već potpuno prebacivši se u ulogu roditelja. “Mogu li još da dodam da sam veoma srećna zbog vas, mislim ako bude Vas.” “On je divan mladić i nije mu bilo lako u životu, tako da zaslužuje nekoga ko će biti zaista dobar prema njemu a naravno, koliko si tek ti propatila ti zaslužuješ još više a mislim da to više definitivno može biti Aleksej.” Nataša je ako ništa drugo bar bila dosledna sebi i o svemu je pričala naveliko i naširoko dok je nisi zaustavio, a onda se isto tako lako prebacila na novu temu i opet Jovo nanovo. Kada je završila hvaljenje Alekseia i provodadžisanje, prebacila se na novu temu naravno, i pitala Taru da li bi želela da se uključi u njenu humanitarnu organizaciju "Pomoć deci i ženama žrtvama nasilja" i time čineći dobro delo ujedno skuplja poene za vanškolske aktivnosti samim tim i za fakultet. Tara je naravno pristala da učestvuje, nevezano za bodove i rekla Nataši da kada god joj je bila kakva pomoć bude potrebna da joj se obrati. Setila se odmah Derila i njegove priče i pitala se koliko takve dece ima samo u njihovoj školi a da niko za njih ne zna. Uradiće sve što je u njenoj moći da pomogne. Nataša je vidno zadovoljna kako je prošao razgovor, ustala i rekla kako joj je drago što su pričale i kako se nada da će sledeći put biti lakše. Takodje je rekla da ne zaboravi šta su se dogovorile. “Naravno da neću,” rekla je Tara i veoma ozbiljnim glasom počela nabrajati:

109


“Da vidimo, prvo i najvažnije, otići ginekologu da mi prepiše kontracepciju jer planiram da imam divlji seks sa Aleksejom i u naletu strasti neću se setiti kondoma i... šta ono beše drugo???” Stavila je prst na usta praveći se da razmišlja pa rekla: “A da, skupljati bodove za upis na fakultet!!!” “Jesam li nešto propustila?”, kezeći se pitala je nasmejanu Natašu koja je odmahivala glavom, kada je sa vrata odjednom Vladimir prokomentarisao: “Nataša ,mislim da bi možda od sada meni trebala prepustiti ovakve razgovore, s obzirom da očigledno ne umeš baš objasniti deci šta su prioriteti.” O, bože !!! Pa zar opet???? Užasnuto je pomislila Tara. “Dragi, pa ima li šta važnije od sigurnog seksa u njihovim godinama?”, glumeći zaprepaštenost pitala ga je Nataša prilazeći mu. Vladimir ju je nežno zagrlio oko struka i poljubio u čelo uz reči: “Naravno draga, u pravu si kao i uvek.” Smejući se okrenuo se ka Tari koja je odjednom bila fascinirana svojim tepihom i rekao joj da se sve dogovorio sa Alekseiom i da počinje sledeće nedelje sa poslom. Tara mu se zahvalila i dalje ne želeći da ga pogleda u oči, mahnula Nataši i ostatak dana provela na sve moguće načine izbegavajući Vladimira. Dosta se izblamirala u jednom danu. Trebala bih ostaviti nešto i za sutra! Pomislila je sarkastično.

110


11.

Suočavanja

“Samo zato što ste nešto videli svojim očima, zaista nije uvek opravdan razlog da u to automatski poverujete; verujte mi!!!” Proteklih par dana školom su kružile razne glasine. Od toga da spava sa Sergejem i Koljom; naravno istovremeno; kao i povremeno sa ostalim momcima iz grupe. Zatim, da je u prethodnoj školi spavala sa nastavnikom koji se zbog skandala ubio pa su je morali premestiti. Pa sve do, lično njoj omiljene, da je Tara u stvari Terens; Sergejev i Koljin daleki rođak; kog su zbog promene pola roditelji izbacili iz kuće a Ivanovi se sažalili i primili ga dok ne završi školska godina. Taru ni najmanje nisu doticali tračevi vezani za nju, čak šta više, većina ju je prilično zabavljala pa je jednom prilikom, kao slučajno, na odmoru ušetala u muški wc i prišla pisoarima. Tek kada su prisutni momci počeli da se zakopčavaju, ljutito uzvikuju: "Šta, koji k….?", ona se počela izvinjavati i izlazeći, kao postiđeno gledajući u pod rekla: “Navika!” Lara je posle toga izjavila da "kada poraste" želi biti Tara a Deril je njoj u čast dao izraditi majicu sa natpisom Pišam stojeći iz navike. Tara je, kao i svi ostali znala ko stoji iza širenja tih glasina, jer je Brendi tih dana šetala hodnicima sa samozadovoljnim, plastičnim osmehom na licu, kao da je upravo proglašena za mis univerzuma. Taman se pridružila Karli u učionici i sela pored nje kada je Brendi ušla sa svojim pratiljama koje su bile, gle čuda, identično obučene. Tara se pitala kako to funkcioniše? Da li svaka od njih kada ide u kupovinu kupuje u tri primerka ili šta?

111


Brendi je u stilu prave dive zabacila kosu jednim pokretom ruke i prolazeći pored Tarine klupe, sa lažnim saosećanjem u glasu rekla: “Nadam se da si dobro, čula sam šta se sve priča. Ne znam kako uopšte možeš da se pojaviš u školi. Ja znam da bih se ja sakrila u mišiju rupu.” Pre nego što je Tara uspela da odgovori na njeno ali i zaprepaštenje svih ostalih, Karla je odjednom skočila sa stolice i besno počela da viče: “Prestani više, svi znamo ko priča te stvari o Tari, i to iz ljubomore. Ne možeš da podneseš da ne budeš u centru pažnje. Verovatno se zato i tako oblačiš?” “E pa samo da znaš, to što si se rodila gola ne znači da ne možeš sada, napokon, posle sedamnaest godina da se obučeš!!!” “Karla, ti si moj idol!” Uzviknula je Tara i zatapšala a onda su i svi ostali; naravno sem Brendi i njenih pajdašica; počeli da aplaudiraju i skandiraju “Karla!”, “Karla!” Ona se odmah nakon svog malog ispada vratila u staro izdanje, pocrvenela kao paradajz i sela zaklonivši se kosom. Izgleda da ona kao i Deril, uprkos inače za nju netipičnom ponašanju, burno reaguje kada treba braniti prijatelje... Njih dvoje su kao stvoreni jedno za drugo. Pomislila je Tara posmatrajući sramežljivu devojku pored sebe, koja je upravo htela to ili ne izašla iz anonimnosti. “Kako se usuđuješ? Platićeš mi za ovo! Šta ti misliš ko si ti da mi se tako obraćaš?” Besna kao furija i osramoćena, vikala je Brendi. “Promeniću ti lični opis, čuješ? Od sada se dobro pazi kada....” Škripa stolice i Tarino lice koje se stvorilo ispred nje ju je zaustavilo u sred rečenice. Tara joj se unela u facu toliko blizu da su im se nosovi skoro dodirivali, i pretećim glasom rekla: “Ako joj bude falila i dlaka sa glave, tebi će zafaliti glava.”

112


“ Već sam ti rekla da me se kloniš, i to što si proprdila nekoliko laži o meni me ne dotiče ali ona je moja prijateljica, i kada njoj pretiš to me se tiče.” Dodala je ledeno hladnim glasom. “Nemoj da misliš da će me sprečiti to što smo u školi ili što ću biti kažnjena. Ovo je drugi put da sam te upozorila, sledeći put ću te lupiti šakom u nos tako da će i Džeksonov izgledati kao uspešno izvedena operacija naspram tvog.” “Nadam se da sam bila jasna?!” Na kraju je pitala potpuno normalnim glasom, i ne čekajući odgovor odmakla se od trojca koji je nemo stajao na sred učionice. Okrenula se, sela i mirno počela da se priprema za čas ne poklanjajući Brendi više ni sekund svoje pažnje. Ona je stajala mirno kao kip još par trenutaka, crvenih obraza gledajući Taru otvorenih usta kao da ne zna šta da kaže , a onda se okrenula ka vratima i žurno izašla u hodnik. Nije čak pogledala ni da li je prate njene senke. Karla se nakon svega izvinila Tari što je zbog njene reakcije morala da preti Brendi. “Nisam mogla da je slušam kako se prenemaže,” tiho je rekla. “Karla, mislim da nikada nisam imala prijateljicu koja je uradila nešto tako ekstra za mene. Ne treba da mi se izvinjavaš, ja tebi treba da se zahvalim.” “To je bilo fantastično, iskreno, nisam verovala da to imaš u sebi.” Rekla je Tara a Karla se nasmešila prvo krajem usana, a onda su se razvukle i u veliki zadovoljni osmeh. “Ni ja, a jesi li joj videla facu, mislim da je ona najmanje od svih verovala da ću joj se baš ja od svih suprotstaviti,” ponosno je rekla Karla i počela da se kikoće prekrivši usne rukom. Ubrzo je nastavnik ušao pa su razgovor nastavile ali mnogo tiše što Karli nije bio problem jer je i onako bila tiha kao miš ali Tara je svu svoju energiju utrošila pokušavajući da joj skoro čita sa usana. Na kraju časa, nije imala pojma pola od toga šta su ni nastavnik a ni Karla pričali.

113


Kada je zvonilo krenule su u kantinu i na hodniku su im se pridružili Kolja, Liam, Lara i Mark a Viktor, Sergej i Deril su već sedeli za stolom i čekali ih. Seli su i Tara je odmah ispričala događaj sa časa i naravno posebno naglasila Karlin performans, na šta su se njeni obrazi istog časa zarumeneli. A kada joj je Deril uputio neverovatno šarmantan osmeh i uz to joj namignuo, Tara se zabrinula da će Karlina glava da eksplodira ili da će joj u najmanju ruku para krenuti na uši jer je izgledalo da je došla do tačke ključanja. Tara je primetila da je Deril par puta dok su sedeli nenapadno bacio pogled ka Karli, i obraćao posebnu pažnju, u retkim trenucima kada je ona nešto govorila. Pošto je za vikend planirala da devojke dođu i prespavaju kod nje odlučila je ispitati Karlu ima li šanse da umesto Kolje, koji je bio totalno ignorantan i nije imao pojma da joj se dopada, da šansu Derilu koji je bio veoma zainteresovan. Iz misli ju je trgao Sergej koji je upravo govorio da se dogovori sa Larom gde da se nađu posle časova da zajedno idu do tribina. Inače se sa Derilom ili Viktorom, koji nisu trenirali fudbal, vraćala kući sredom ali pošto još nije prisustvovala ni jednom treningu danas je obećala Sergeju i Kolji da će ih gledati. U tom trenutku u kantinu je ušao Aron i sa njim, držeći ga za ruku, prelepa devojka koju Tara do tada nije videla. Bila je visoka skoro kao i on, vitka, duge plave kose i skoro aristokratskog držanja. Prolazeći pored njih, Aron je namerno usporio i Sergeju uputio zloban osmeh. Pogledao ga je podrugljivo ispod oka a onda zagrlio plavušu i privukao je grubo ka sebi. Devojka je sve vreme gledala pravo ispred sebe i ni jednog trenutka se njen izraz lica nije promenio. Delovala je kao da nije prisutna i Tara se pitala da joj nešto ne fali. “Kako nos?” pitao je Deril podrugljivo Arona. Podliv se već počeo povlačiti ali i dalje je bio veoma ružne zelenkasto žute boje.

114


Tara se nasmejala kao i ostali za stolom ali je primetila da Sergej sasvim ozbiljno gleda direktno u Aronovu devojku i to sa izrazom lica koji Tara nije mogla da definiše. Izgledalo je kao da je izaziva da ga pogleda. Totalno je ignorisao i Arona koji ga je namerno provocirao pitanjem: ”Sergej, vidiš li nešto što ti se dopada.” U tom trenutku devojka je polako okrenula glavu ka Sergeju, pogledala ga, a onda okrenuvši se kao da ne zaslužuje njenu pažnju, Aronu obratila veoma lepim glasom ali ni malo prijatnim tonom: “Molim te da idemo odavde, ne dopada mi se društvo.” Na to se Aron veoma glasno nasmejao gledajući Sergejevu reakciju, i očigledno zadovoljan njenim komentarom rekao: “Naravno Irena, idemo.” Sergej se na njen komentar trgao kao da ga je ošinula ali se brzo sabrao i gledao ispred sebe praznim pogledom. Za stolom je nakon njihovog odlaska vladala neprijatna tišina. “Ja sam gotov!” rekao je Sergej gurajući od sebe poslužavnik, ustao je i otišao u suprotnom pravcu od Arona i Irene. Kolja je počeo da priča nešto u vezi treninga i Tara je ostala totalno zbunjena. Prekinula ga je i pitala: “Hoće li mi neko objasniti šta se upravo desilo? Gde je otišao Sergej, i zašto?” “Mislim da bi trebala da pričaš sa Sergejom,” rekao je Kolja. “To se tiče njega i ako želi da ti ispriča…” Slegnuo je ramenima i ćutke je gledao, dajući joj do znanja da od njih neće čuti više ništa. Klimnula je glavom i odmah ustala i krenula u pravcu u kojem je nestao Sergej. Našla ga je kako zadubljen u mislima, sedi na klupi u dvorištu. Polako mu je prišla i sela pored njega. Par sekundi je ćutala i takodje gledala u prazno a onda ga pitala: “Hoćeš li mi ispričati?” Strpljivo je čekala, a onda je Sergej počeo priču.

115


On i Irena su se upoznali kada su krenuli u srednju školu, zaljubili su se na prvi pogled i bili nerazdvojni dve i po godine. Bili su jedno drugome prva ljubav, zajedno su izgubili nevinost i Sergej je bio ubeđen da će ostati zajedno zauvek. Imali su nešto, tako mladi, što većina ljudi nikada u životu ne pronađe. To je očigledno bilo pogrešno jer kada se posle zimskog raspusta, u trećoj godini vratio iz Rusije gde su proveli porodično praznike, Irena ga je porukom obavestila da raskida sa njim, da više ne oseća ništa prema njemu i da su ona i Aron sada zajedno. Rekla mu je da joj je žao ali da je najbolje da se pomiri sa tim i da je ne zove i ne dolazi, da jednostavno ne želi više da ga vidi. Naravno Sergej je odmah pokušao da je zove ali mu se nije javljala i brzo je isključila taj broj. Pokušavao je i išao kod nje kući ali njeni roditelji su posle ko zna kojeg puta rekli da ga ona očigledno ne želi videti i zamolili ga da više ne dolazi i ne smeta im. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da dođe do nje, prvog dana škole kada ju je ugledao, odmah joj je prišao i pitao šta se dešava. Tražio je da mu objasni, da porazgovaraju nasamo, međutim, ona je sve vreme držeći Arona za ruku, bila veoma drska i govorila mu da je ostavi na miru, da ga ne voli, da je sa njim bila iz sažaljenja jer ju nije hteo ostaviti na miru ali sada ima Arona i neće više ništa da ima sa njim. To je svo objašnjenje koje je ikada dobio od nje. Ne zna šta se promenilo za manje od mesec dana raspusta koji nisu proveli zajedno i mislio je da nije moguće da je istina to što Irena govori ali posle nekog vremena je počeo da misli da je stvarno pogrešno procenio i nju i njihovu ljubav. Nije se čudio za Arona. On se uvek pokušavao takmičiti sa njim i Koljom i nikada se nisu slagali. Zamerao im je što su bogatiji, što imaju više talenta za sport, čak i za to što su u srednjoj školi Nikolaj i Aleksei izudarali njegovog starijeg brata kada je napao neku devojku.

116


Sve u svemu, nije ih podnosio i sada već više od pola godine ne prestaje da mu nabija na nos da je Irena izabrala njega.

“Najgore od svega ,“ rekao je Sergej “meni ništa drugo nije bitno i nikada nisam smatrao da sam bolji od njega ali iskreno mislim da sam za nju ja bolji.” “Samo, izgleda da sam ja jedini koji tako misli i moguće da sam zaslepljen, možda su zaista jedno za drugo?” Rekao je skoro slomljeno i Tara je shvatila koliko on zaista pati. “Zato pokušavaš sa što više različitih devojaka i što više seksa da je izbaciš iz sistema? “I, kako ti ide?” Pitala je Tara shvatajući da je to bio njegov način da se nosi sa tugom. “Redom sam prošao kroz sve Irenine prijateljice. Doduše bivše prijateljice, jer za nju ne postoji niko sem Arona. Onda, ostale devojke u školi koje kolikotoliko pristojno izgledaju a koje su jedva čekale svoju priliku.” “Nisam baš preterano probirljiv,” dodao je praveći grimasu. “O da, to sam shvatila kada sam čula za Brendi!” Sergej je na to poraženo spustio glavu i objasnio: “Sa Brendi sam bio to veče kada sam prvi put sreo Irenu i Arona, bio sam mortus pijan i naravno ona se veoma rado ponudila da me na kratko reši bede.” “Problem je što ona sada misli da može zameniti Irenu a meni je žao da je totalno odjebem jer se osećam kao govno što sam uopšte i bio sa njom.” “Dobro, to donekle objašnjava tebe, i drago mi je da ne želiš da ispadneš još veće govno prema devojci, iako mi ovde pričamo o Brendi ali kako je molim te završila i sa Koljom?” Pitala je Tara.

117


“E,on je bio toliko pijan, solidarišući se sa mnom, da na kraju večeri nije imao pojma sa kim je završio u krevetu.” “Kasnije je malo došao sebi i kada ju je prepoznao, pobegao je iz sobe dok je spavala” “Mislim da ona još uvek ima njegove bokserice kao trofej.” Počeli su se smejati i oboje su prećutno za sada ostavili priču o Ireni iza sebe. Kasnije kada su časovi završili i kada su svi zajedno sedeli na tribinama, čekajući trening da počne, neizbežno je ponovo ona došla na red. Na drugom kraju tribina ali dovoljno blizu da čuju njihov razgovor, sedeli su Aron, Irena i još dva momka, očigledno Aronova prijatelja. Aron je posle par veoma ponižavajućih reči upućenih Ireni počeo da se smeje na sopstvene, ni malo interesantne šale na njen račun, zajedno sa onom dvojicom i povukao je za ruku sebi u krilo. Pričao je sa prijateljima i pipkao Irenu sve agresivnije, dok u jednom trenutku kada je počeo da joj stavlja ruku između nogu, na očigled dvojice prijatelja kao i uostalom celih tribina, Irena kojoj je videlo se bilo veoma neprijatno rekla da mora da ide kući. Počeo je besan što ga odbija, da viče na nju da ide da se nađe sa jebačem, da znao da je kurva, vredjao ju je i u jednom trenutku gurnuo sa krila tako da zamalo nije pala na betonske stepenice ali se srećom dočekala rukom za stolicu i zadržala ravnotežu. Ona se sve vreme skoro glupavo smešila i izvinjavala. Ona se njemu izvinjava???? Tara je sve gledala sa nevericom ali što ju je još više čudilo bilo je to što niko nije branio Irenu. Pogledala je u Sergeja koji je stezao šake toliko da su pobelele kao da ih je sva krv napustila i u licu zgledao kao da će da doživi nekakav napad ili slično ali koji kao i ostali nije ništa preduzimao.

118


“Alo, zar ćeš samo da sediš tu?” pitala ga je. Bila je zbunjena i razočarana. To što ga je Irena ostavila nije razlog da dopusti da je neko zlostavlja. Iako nije stekla baš neko pozitivno mišljenje o njoj iz Sergejeve priče nije mogla samo da sedi i dopusti tom divljaku da se izvuče sa tim. Kolja joj je ljutito rekao: “Nemoj se istresati na njega!” “Ovo nije prvi put da se to dešava i par puta je Sergej prvi skakao i udarao Arona i branio je, da bi ga ona na kraju napala gore nego da je on taj koji je zlostavlja.” “Pretila mu je da će ga prijaviti policiji ako pipne Arona, da će reći da je Sergej pokušao da je siluje i da ju je Aron branio.” Nastavio je glasno sa svojom pričom ne obazirući se na Sergeja koji ga je par puta pokušao prekinuti. “Svaki put posle ovakve scene,” mahnuo je rukom ka Aronu i Ireni, “ona ga pusti par minuta da se smiri, malo šapuću jedno drugome na uvce a onda se počnu vaćariti i ona mu dopusti skoro da je izjebe pred svima.” sa gađenjem je završio. Tara je, postiđeno što je odmah zaključila najgore, pogledala u Sergeja i rekla: “Izvini,” ali nije ni očekivala da će joj odgovoriti. “Pa mene ona ne može prijaviti za silovanje, a uostalom ja ga neću udarati.” rekla je Tara želeći uraditi nešto za Sergeja i viknula : “Znaš Arone, muškarci koji ponižavaju svoje devojke pred prijateljima nemaju prijatelje već publiku, nemaju ni devojke u stvari, već žrtve i definitivno nisu pravi muškarci već obična STOKA!!!” Naglasila je svako slovo. “Jebi se, neće mene kurva Ivanovih vredjati!” Viknuo je Aron, na šta su i Kolja i Sergej skočili na noge ali ih je Tara zaustavila. “Nemojte, to je sve što ume jadnik, vredjati devojke.” “Time verovatno nešto nadoknadjuje.” Rekla je Tara sarkastično i glavom pokazala na prepone.

119


Sergej ga je prekinuo u vređanju i sa mržnjom u glasu rekao: “Ona nije Irena da će sedeti i pustiti da je vredjaš, a uostalom ima i mene i za nju se neću ustručavati da te završim.” “Taru nemoj ni da gledaš a kamoli da joj se obraćaš!” Preteći je rekao. Aron je izbegavao Sergejev pogled ali zato je podrugljivo rekao Ireni: “Izgleda da više nisi tako specijalna u njegovim očima, a princezo?” A onda je hladno dodao: “Nije ni čudo s obzirom na šta ličiš, idi sredi se malo.” Tada se Tari prvi put učinilo da je videla reakciju u Ireninim očima ali samo na trenutak, onda je bez reči otišla u wc a pošto je trener upravo pozvao dečke da počnu sa treningom, Tara je iskoristila priliku i otišla za njom. Zatekla ju je kako se naslonjena rukama na lavabo gleda u ogledalo. Kada je Tara ušla, ispravila se i hladno rekla: “Ne očekuj da ću ti se zahvaljivati.” “Nisam zbog toga došla. Nego, htela sam da te pitam jesi li ti mazohista?” “Očigledno uživaš u tome da te zlostavljaju pa sam mislila, možda ako nagovorim Sergeja da te koji put šutne, recimo kada se oklizneš i padneš na pod; i da te nazove droljom pred punom učionicom; možda razmisliš da mu pružiš drugu šansu?” Sarkastično je pitala Tara odmeravajući devojku ispred sebe. Znala je da je možda preterala ali želela je izvući bilo kakvu reakciju od ove devojke. “Ne znaš o čemu pričaš pa se ne mešaj i ostavi me na miru!” rekla je Irena i krenula da izađe. “Samo si još više razljutila Arona svojim malim govorom! Imaš li ti preča posla od guranja nosa u tudje stvari?” Ljutito je pitala. Tara je stala ispred nje i nije želela da je pusti da izađe dok joj ne kaže sve šta joj je bilo na pameti. Nije to uradila lično zbog nje već zato što niko nema pravo tako da se ponaša. I to joj je i rekla. “Čak ni prema nekome kao što si ti,” namerno je dodala.

120


Možda je to bilo malo grubo ali i ona je bila ljuta zbog načina na koji je Irena tretirala Sergeja. “Da li si zaista tako glupa da misliš da te Aron voli?” Pitala je Tara, zaista zainteresovana za odgovor jer nije mogla verovati da iko normalan može tako nešto pomisliti. Uhvatila ju je za nadlakticu, dok je izbegavajući odgovor Irena pokušala da prođe pored nje ali kada je jauknula od bola, Tara se zbunjeno trgla i pustila je. Znala je da nije dovoljno snažna da povredi dosta veću devojku, a to može samo da znači jedno. Irena je bila u majici sa rukavima do lakta pa je Tara iskoristila priliku dok je Irena otvarala vrata, povukla rukav na gore i otkrila ruku punu masnica od očigledno velike muške ruke. Tara je opsovala a Irena je brzo spustila rukav povikavši uplašeno: ”Nemaš pravo!” “Ostavi me na miru!” “Zna li neko za ovo? Sigurno nisu jedine? “ Pitala je Tara, gledajući Irenu u oči i izazivajući je da je slaže. Ona je samo spustila pogled i Tara je promrmljala: “Tako sam i mislila!” “Ako nekome ne kažeš biće samo još gore.” “Idemo kod direktora da zove tvoje roditelje.” “Ja neću reći Sergeju odmah, obećavam, jer znam da će ga ubiti a ne zaslužuje da zbog tebe završi u zatvoru.” Rekla je Tara i odlučno krenula ka vratima. “Molim te,” Irena ju je zaustavila, povukavši je rukom za majicu i počela da plače. “Molim te, nemoj se mešati!” “Ne znaš o čemu se radi i da, samo će biti još gore ali ne kako ti misliš.”

121


“Vrati se svom društvu i molim te zaboravi šta si videla. Molim te!!!” Rekla je Irena, sada već zvučeći očajnički. Tara je stajala u polumračnom kupatilu gledajući uplakanu i skoro izbezumljenu devojku, za koju je pre par minuta mislila da je bezosećajna kučka i rekla polako ne želeći da je još više uznemiri: “ Zašto mi onda lepo ne objasniš sve, ovako sigurno neću ni odustati a ni zaboraviti šta sam videla.”

122


12.

Šta još ne znam

„Ponekada je istina gora od svake izmišljotine i u nju je mnogo teže poverovati kada je čujemo!” Tara je sve vreme na putu do kuće bila veoma tiha i zamišljena. Nije mogla da prestane razmišljati o onome što joj je Irena ispričala. Momci su je par puta čudno i upitno pogledali ali kada im je rekla da će posle pričati sa njima, ostavili su je na miru. Znala je da mora da im kaže jer je želela pomoći Ireni, a sama to nikako nije mogla ali iskreno se bojala Sergejeve reakcije. Razmišljala je čak da u razgovor uključi Vladimira, koji bi sigurno mogao smiriti Sergeja kada im sve ispriča ali znala je da će on sigurno pozvati policiju. Ireni je obećala da se to neće desiti tako da je tu ideju odmah odbacila. Još uvek se osećala kao poslednje govno zbog stvari koje je rekla i pomislila pre nego joj je Irena ispričala celu istinu.

„Bože, pa zar vi ljudi ne čitate knjige?!“ Pitala je iznervirano. „ Znate kako se uvek zbog nekog nesporazuma sve zakomplikuje i izdešava se milion loših stvari koje su se mogle sprečiti da je samo jedna osoba nešto rekla!“ „Ćutanjem se može naneti jednako štete kao i rečima!“ Rekla je Ireni kada je ona završila sa svojom pričom. Irenin otac je bio računovođa kod Aronovog starijeg brata, koji se bavio uvozom i izvozom.

123


Očigledno nije sve bilo legalno i kada je Irenin tata naišao na neke nepravilnosti i to želeo da prijavi, Robert, Aronov brat, je sredio da izgleda kao da je Irenin otac proneverio neke velike pare sa poslovnog računa firme i ucenjivao ga je da će sa dokazima koje je krivotvorio otići na policiju. Njega bi zatvorili a Irena i njena mama bi završile na ulici gde bi bile totalno nezaštićene. To je naravno takođe bilo izrečeno kao pretnja kojom je Robert, držao u šaci Ireninog oca. Aron je takodje iskoristio svoju šansu i ubedio brata da kao dodatno osiguranje, ona mora da glumi njegovu devojku. Irena je već pola godine pokušavala da na sve moguće načine Sergeja odbije od sebe, i zato se tako ponašala. Pošto ništa nije smela da mu prizna, želela je da je zamrzi i nastavi dalje sa svojim životom. Dovoljno je što je ona morala da pati, bilo joj je lakše da zna da je on srećan. Rekla je i da joj je drago što je našao Taru. Izgovorila je to sa usiljenim osmehom na licu, ne uverivši ni Taru a ni sebe tom izjavom. „Našao mene?!“ Ponovila je Tara. „Alo devojko, ne znam šta si ti čula ali ja živim sa njima jer su njihovi roditelji moji hranitelji, i oni mi sada dođu kao neka braća“ „Eto vidiš,“ nastavila je Tara. „ To si samo pretpostavila i bolelo te je; priznaj; ali nisi proverila!“ „ O tome ti pričam, svi bi se nesporazumi mogli izbeći kada bi ljudi počeli da pitaju stvari koje ih zanimaju i koje im nisu jasne umesto da se svi prave pametni i zaključuju stvari kako se kome hoće!“ Tara je bila iznervirana ali gledajući Irenu shvatila je da je devojka bila uplašena i da je radila ono što je mislila da je najbolje pa se umirila.

124


Tara ju je u stvari potpuno razumela. Znala je da bi i ona, takodje, sve uradila za svoju porodicu da su živi, ma koliko glupo ili nerazumno delovalo to što radi. Obećala je Ireni da će učiniti sve da joj pomogne ali da se za sada nastavi ponašati jednako da Aron nešto ne bi posumnjao.

Nedoumicu šta da radi je rešio veliki crni džip koji je stajao na prilazu kada su došli kući. Odlično, Aleksei i Nikolaj su baš ono što mi sada treba! U tom trenutku joj je bilo drago što niko nije čuo njene misli jer je čak i njoj ovo zvučalo pomalo bezobrazno. Dečki su odmah počeli komentarisati Aleksejev džip, čim su ga ugledali. Cadillac Escalade, očigledno se tako zvao, i divili su mu se kao da je remek delo. Taru su, kezeći se, pitali koliko mesta ima na zadnjem sedištu i debilno se počeli smejati ali ona ih je samo počastila podignutim srednjim prstom i sa rancem preko ramena otišla u kuću ostavljajući ih iza sebe. Nikolaj i Aleksej su sedeli u boravku i sa zanimanjem gledali TV. Preko celog ekrana je bila slika dvojice polugolih momaka, koji su ležali na podu ringa jedan na drugome u nečemu što je Tari izgledalo kao zagrljaj. Jedan je imao noge obmotane drugom oko struka i rukama ga je stezao oko vrata pokušavajući zameniti pozicije dok za drugog nije bila sigurna da li je pokušavao da ustane ili je prosto uživao u gruboj igri. „Dobar vam je taj gej pornić,“ rekla je stojeći naslonjena na okvir vrata i podrugljivo se smeškajući. Kolja i Sergej, koji su bili iza nje su se histerično počeli smejati, a Nikolaj je komentarisao da nikada ne bih gledao ovako ružne momke u porniću i da je, za njenu informaciju to „Ultimate fight“.

125


Aleksei ju je netremice posmatrao, odmeravajući je, i pomalo promuklim glasom sarkastično pitao: „Malena, kakve ti to porniće gledaš?“ „Nisam znala da te interesuje, inače bih ti pokazala moju kolekciju.“ Nije mu ostala dužna ne skrećući pogled sa njega. Nije znala na čemu je sa njim i kada se Aleksei nasmešio i pružio ruku prema njoj, pozivajući je ka sebi ispustila je uzdah olakšanja za koji nije ni znala da je zadržavala. „Hoćeš li nam doneti neki filmić iz te tvoje kolekcije?“ Pitao je Nikolaj pomerajući obrvama gore- dole, a Sergej i Kolja su se odmah nadovezali kako ih baš i ne zanimaju ako ne uključuju ženske osobe. „Momci, možemo li to ostaviti za neki drugi put?“ „Imam nešto veoma važno o čemu želim da razgovaram sa svima vama.“ Rekla je i njen ozbiljan ton im je svima odmah izbrisao osmehe sa lica. Aleksej se naglo ispravio iz poluležećeg položaja u kome se nalazio i od opuštenog i nasmejanog momka nije bilo više ni traga. Veoma napetim i ozbiljnim glasom je pitao: „Šta se desilo?“, pritom je odmeravajući kao da se uverava da li je dobro. „Ne radi se o meni.“ Rekla je i sela na naslon fotelje u kojoj je Aleksei sedeo, osećajući čudno zadovoljstvo zbog njegove reakcije. Osetila je kako je neka prijatnu toplinu obuzima na saznanje da se brine za nju. I on, vidno opušteniji posle te njene izjave povukao ju je nežno sebi u krilo. „Ovako će ti biti udobnije,“ rekao je i posesivno stavio svoje ogromne ruke oko nje i poljubio je u slepoočnicu, što je odjednom neočekivano postala njena erogena zona. „Ne mora da ti bude neprijatno što ne možeš da se kontrolišeš kada si pored mene, pa moraš da me dodiruješ.“

126


„ Takvu reakciju dobijam na svakom koraku.“ U šali je rekla Tara i namignula Nikolaju koji se naglas počeo smejati. „O veruj mi i te kako se kontrolišem, ipak si još uvek obučena, zar ne?“ Rekao je ozbiljnim glasom ali u kom se mogao čuti humor, na šta su se svi počeli smejati a on to iskoristio i prošaputao na njeno uho: “Od sada, jedino dodirivanje ćeš dobijati od mene. Nadam se da ti je to jasno?!“ Tara se na te njegove reči ali i način na koji ih je rekao osetila kao da je neko odjednom uključio grejanje i osetila je kako su joj se obrazi zarumeneli. Ne razmišljajući, promeškoljila se u njegovom krilu da se udobnije namesti osećajući se kao da će izaći iz svoje kože na šta je Aleksei kroz zube tiho prosiktao: „Malena, ne izazivaj me.“ „Ups, stvarno nije bilo namerno.“ Rekla je polu ozbiljno. Nikolaj je pitao o čemu je htela razgovarati i odjednom, sva razigranost ju je napustila. Sačekala je da Sergej i Kolja sednu pa im je, prvo duboko uzdahnuvši, ispričala sve što je saznala od Irene. Sve vreme pričajući, gledala je u Sergeja i njegovo lice, na kome su se smenjivale sve moguće emocije. U trenutku kada je shvatio da ga Irena još uvek voli i da ga nije ostavila svojom voljom, njegovo lice je zasjalo od sreće ali odmah je zamenjeno izrazom očaja. „O bože, sve vreme sam mislio sve najgore o njoj i pred njom paradirao sa raznim fufama, kao da joj nije bilo dovoljno što je morala da bude sa tim govnarom.“ Rekao je užasnuto. „Mora da me sada mrzi?“ Pitao je i spustio glavu u šake. „Ne brini, ne mrzi te, iako joj sigurno nije bilo drago viđati te sa drugim devojkama razume zašto si to radio.“

127


„Rekla mi je da je želela da je zaboraviš i kreneš dalje.“ Nežno mu je rekla Tara pokušavajući da mu umanji krivicu koju je očigledno osećao. Klimao je glavom kao da ne veruje u to što mu priča. Tara nije želela da nastavi ali morala je sve da kaže. Pogledala je u sve pre nego se ponovo zaustavila na Sergeju. „Ono sto se dešava javno nije ništa u poređenju sa onim što se dešava kada niko ni gleda,“ rekla je tiho. Sergeju je sva boja sa lica nestala i promrmljao je: „Šta joj je uradio?“ Tara je ustala sa Aleksejevog krila, ne obazirući se na njegovo negodovanje i prišla Sergeju. Čučnula je ispred njega i rekla : „Moraš da mi obećaš da nećeš uraditi ništa nepromišljeno. Važi?“ Klimnuo je glavom u znak slaganja ali Tara je znala da neće moći da održi obećanje i da će ga morati silom zaustaviti kada završi pa je pogledom potražila Kolju koji se neprimetno primakao shvatajući da će možda biti potreban bratu. Ispričala mu je tiho ne obraćajući pažnju na ostale koji su sigurno i onako mogli sve da čuju.

Aron ju je redovno tukao. Nekoliko puta je završila u hitnoj, naravno uvek različitoj, pod izgovorom da je pala niz stepenice i slične gluposti ali ništa nije bilo preterano ozbiljno da bi neko posumnjao. Uvek je vodio računa da su sve modrice skrivene i da sve zaista izgleda kao je samo veoma nespretna. To jest, sve do zadnjeg puta kada je završila u bolnici na nekoliko dana. To je i razlog što nije bila u školi od početka godine. Iako je pristala na sve što je tražio od nje, nije pristajala da spava sa njim pa ju je na kraju taj zadnji put pokušao silovati. Branila se i zapretila da ako to uradi prijaviće sve policiji. To je bila jedina stvar preko koje nije htela da pređe.

128


Aron je naravno svu svoju frustraciju istresao pesnicama na njoj i dobro je udesio. Završila je sa slomljenim rebrom, iščašenom rukom i podosta posekotina i modrica. Zadobila je i blagi potres mozga. Irena je rekla policiji da je opljačkana, kada su u bolnici prijavili napad i da nije videla ko je to uradio. Aron je sve vreme bio pored nje držeći je za ruku i glumeći zabrinutog momka.

Nikolaj, Kolja i Aleksei su u glas opsovali kada je završila a Sergej je sa suzama, koje nije ni pokušavao da izbriše skočio i Kolja i Nikolaj su obojica imali problema da ga zadrže da ne ode odmah ka Aronu. Nekontrolisano je vikao i pretio im ne bi li ga pustili. Kolja ga je grlio i šaputao mu nešto u uho. On ga je najbolje poznavao i verovatno znao šta treba da mu kaže da ga smiri ali ovaj put to nije delovalo. Aleksei koji je u međuvremenu takodje prišao do njih, stegnuo ga je svojim masivnim rukama i klimnuo Nikolaju i Kolji da ga puste. On nije imao puno problema da ga fizički obuzda, a onda mu se počeo obraćati prvo veoma glasnim, autoritativnim tonom, ne bi li ga ni malo tih Sergej čuo, a onda tiše i mirnije kako je Sergej i sam postajao sve tiši. “Ako ti je stalo do te devojke nećeš učiniti ništa što bi moglo da je povredi, zar ne? “Zar ne? Ponovio je glasnije, kada mu Sergej nije odgovorio i onda je dobio samo klimanje glavom kao potvrdu. “Da li misliš da je ona ćutala i trpela sve ovo toliko dugo, da bi ti sada sve upropastio? Da li misliš da se ti osećaš gore nego ona?” “Sada nije vreme da budeš sebičan.” “Ako sada odeš i slomiš sve koščice u malom smradu samo ćeš se ti osećati bolje.“

129


„Njoj time nećeš pomoći.” Rekao je Nikolaj pokušavajući ga urazumiti. “ Robert će njenog oca poslati u zatvor dok si rekao keks, a ona sve to trpi samo da se to ne bi desilo.” Dodao je. “ Budi pametan i pusti da Niko i ja smislimo kako da rešimo problem njenog oca, a onda radi sa malim smradom šta hoćeš. Ako treba, držaću ti ga dok ga mlatiš” Rekao je Aleksei sada već malo smirenijem Sergeju. “Mogu li da te pustim, nećeš me naterati da te vežem?” pitao ga je. “Pusti me!” Kroz zube mu je odgovorio Sergej i kada ga je Aleksej pustio odjurio je bez reči uz stepenice. Sekund kasnije vrata od sobe su se zalupila uz glasan tresak. “Mislite da neće pokušati izaći?” Pitala je Tara zabrinuto ali su je brzo razuverili. Nije glup i kada se malo smiri i sam će shvatiti da će morati da sačeka pravi trenutak za osvetu. Kolja je veoma potresen, osećajući verovatno neku posebnu vezu sa svojim blizancem a time i njegovu bol, otišao u svoju sobu da bude Sergeju u blizini u slučaju da ga zatreba, a Tara, Nikolaj i Aleksei su ostali u boravku pričajući. Pitala ih je imaju li kakvu ideju, na šta su obojica samo odmahnuli glavama. Nikolaj je komentarisao kako se od Roberta nije moglo ni očekivati ništa bolje, a sudeći po ovome što su čuli izgleda da su i familijarno gamad. Aleksei je pogledao Nikolaja i rekao mu: “ Pozvaću Borisa, Robert već duže vreme pokušava da se ubaci u posao možda nam to može pomoći.” “Jebote..., misliš da je to pametno?” Pitao je Nikolaj dok se češkao po glavi. “Ko je Boris?” Pitala je Tara. Nikolaj je pogledao u Alekseia kao da traži njegovo dopuštenje, a onda valjda ga dobivši; ko će znati te njihove tajne poglede; objasnio Tari:

130


“Boris je najstariji unuk Pakhana jedne od najjačih ogranaka Bratve na ovim prostorima.” Tara ga je bledo gledala nekoliko sekundi a onda rekla: “Izvini, ponoviću pitanje. Ko je Boris???” Nikolaj je pogledao kao da ona nije normalna. Molim te! “Mogao si mi objasniti i na kineskom!” Aleksej je prevrnuo očima očigledno ne inpresoioniran njihovim prepucavanjem, što je na njemu izgledalo nekako čudno, prevrtanje očima je bila više njena stvar, a onda Tari objasnio šta je zanima. “Zar nisi mogao i ti tako normalno da mi objasniš.” Pitala je Tara Nikolaja kada je Aleksei završio. “Daj molim te, da ti je pričao i unazad ti bi rekla da bolje objašnjava tako da, odjebi mala.” Rekao je Nikolaj na šta mu se ona isplazila, a Aleksei ih je prekorio kao nevaljalu decu. “Hoćeš li me kazniti sada, pošto sam bila nevaljala?” Pitala ga je uvijajući pramen kose i trepćući zavodnički, trudeći se da ostane ozbiljna što Nikolaju i nije pošlo za rukom jer se počeo grohotom smejati i udarati rukom od sto. Aleksej mrtav hladan, neverovatno brzo za tako veliku osobu, prebacio ju je potrbuške preko svog krila tako da joj je zadnjica ostala u vazduhu i rukama je stisnuo da ne može mrdnuti. “Ako to želiš, ja nemam ništa protiv! Doduše, volim prvo devojci da bar platim piće pre nego počnem da je disciplinujem.” Rekao je totalno ozbiljno, tako da Tara nije imala pojma da li se šali ili je to zaista nešto što bi uradio. “Šalila sam se, ne palim se na bol.” Kroz smeh je brže bolje rekla, na šta je Aleksei pomažući joj da ustane sa njegovog krila prošaputao: “Nećeš znati dok ne probaš,” a onda se okrenuo od nje i mrtav hladan nastavio gledati novu borbu na TV-u.

131


“Zatvori usta uleteće ti mušica.” Rekao joj je podrugljivo Nikolaj. Mora da se šali, ne verujem da je u tom fazonu? Pomislila je, a onda zaprepastila samu sebe kada je shvatila da joj pomisao na igranje strogog profesora i nevaljale učenice sa Aleksejom uopšte nije odbojna. Brzo je prestala da misli o tome, ostavljajući to za neko drugo vreme kada bude sama i fokusirala se ili bar pokušala na njihov prethodni razgovor.

Boris je bio unuk, bukvalno glavešine Ruske mafije. To je najprostije što joj je Aleksei mogao objasniti. "Pakhan" je bilo ime ruske verzije "Kuma" ili "Bosa". To je bilo nešto poput titule šefa, a Bratva je u prevodu bratstvo ili organizacija. Zvali su se tako jer su, iako ne u krvnom srodstvu svi smatrani braćom. Nije ni čudo što Nikolaj smatra da to nije baš dobra ideja, alo Mafija, svi su gledali "KUM"-a !!!! Pomislila je Tara. “Otkud ti znaš tog Borisa?” Zainteresovano je pitala gledajući u Alekseia. “Kada sam imao šesnaest bio sam ljut na ceo svet,” Počeo je Aleksei. Tada mu je umro otac. Setila se Tara. “...i u fazi da mogu da radim šta hoću.” Nastavio je . “ Izlazio sam svako veče po veoma sumnjivim lokalima i često tražio probleme i tamo gde ih nije bilo.” Kroz osmeh se prisećao. “Jedno veče sam naleteo, u uličici iza jednog bara, na trojicu starijih muškaraca kako su saterala u ćošak klinca ne mnogo starijeg od mene. Gledao ih je bez i malo straha, iako je svima bilo očigledno da je nadjačan.” “Kada je onaj najbliži njemu, izvadio nož i rekao mu da će njegovo telo biti dovoljna poruka njegovom dedici da oni nisu neki jadnici kojima može zapovedati, ja sam se umešao.”

132


“Tada sam već bio prilično krupan za svoje godine i znao ponešto o tuči pa sam krenuo na onoga sa nožem, on je bio najveća pretnja.” “Dečko je iskoristio moju pomoć i sukobio se sa preostalom dvojicom a ja sam razoružao onoga sa nožem.” “Naravno, ne pre toga sam dobio večiti mali podsetnik na to veče.” Prešao je zamišljeno prstom preko ožiljka na svom obrazu. “Ubrzo se masa počela skupljati i ova trojica su pobegla, a za klinca se ispostavilo da je Boris i da sam, spasivši mu život postao njegov pobratim, a samim tim i počasni član porodice.” Završio je Aleksei i Tara nije po njegovom glasu mogla zaključiti da li mu je drago ili ne zbog te činjenice. “To znači da pripadaš mafiji?” Pitala je Tara tiho, ne znajući šta da misli o tome. “Nikada im se nisam zvanično priključio, iako sam kao mlađi bio u iskušenju.” Razuverio ju je. “Oni su mi više kao, ona strana porodice kojom se baš ne ponosiš. Ne možeš da ih promeniš, ne možeš da učiniš da nestanu ali to ne znači da moraš da ideš na sva porodična okupljanja i da ih upoznaješ sa prijateljima.” Pokušao je objasniti i Tari je za sada to bilo dovoljno. Nikolaj i on su nastavili još neko vreme planirati šta bi mogli da urade, dok ih je Tara slušala a onda se Nataša vratila kući i prekinula ih u tome. Aleksei je odbio njen poziv da ostane na večeri rekavši da ima nekog posla. Planirao je odmah pozvati Borisa i dogovoriti sastanak i nije hteo da to odlaže. Tara je iako je želela da što duže bude u njegovoj blizini ipak stavila na stranu svoja osećanja. Trenutno su Sergej i Irena i njihovi problem bili važniji. Pre nego je otišao, Aleksei je ukucao Tarin broj telefona i cimnuo je da i njoj ostane njegov, a onda joj prstom prelazeći po obrazu rekao: “Znaš Malena, ako planiraš raditi za mene moraš se pripremiti za naporan rad koji će možda

133


zahtevati i preznojavanje i slušanje mojih naređenja bez pogovora.” Uhvatio ju je nežno palcem i kažiprstom za bradu i podigao njenu glavu na gore. “Misliš da ćeš to moći?” Pitao je razigrano, gledajući je u oči izazovno. “Da li ću morati da te zovem gospodine dok smo na poslu ili ???” Prihvatajući njegovu igru, pitala je. “Mislim da tvoje usluge neće zahtevati mnogo pričanja!” Rekao je dvosmisleno a onda se počeo smejati kada ga je Tara udarila šakom u rame. “Perverznjaku!” Rekla je takođe se smejući. Nežno je spustio svoje usne na njeno čelo, poljubio je otišao. Tara je odmah otišla da proveri Sergeja, koji se u međuvremenu smirio ali mu nije bilo mnogo bolje. Nije želeo da silazi na večeru pa su ona i Kolja jedva ubedili Natašu da nije bolestan i da će jesti kada ogladni. Rekli su da je imao naporan trening, što i nije bila preterano velika laž; i da je umoran. Na Natašino pitanje kako to da i Kolja nije jednako umoran on je arogantno rekao: “Mama, zna se ko je u ovoj porodici čisti talenat. Ja se ne moram truditi, meni je ova briljantnost urođena.” Tim je totalno skrenuo Natašinu pažnju na sebe, što mu je i bila namera. Tara je znala je da Sergeju neće biti bolje sve dok je Irena u Aronovim kandžama, što je bilo totalno razumljivo, a pošto nije mogla više ništa da uradi da mu pomogne ubrzo se bacila se na domaći da skrene misli sa sve te drame. Pa nisu im ravne ni sapunice na tv-u.

134


13.

Savršen

“Nemojte da vam život prođe u traženju savršene osobe jer takva ne postoji. Postoji osoba savršena za vas, nju potražite!“ “Majke mi, on sada više vremena provodi kod nas nego dok je živeo ovde!” Komentarisao je Nikolaj, gledajući kroz prozor i pokušavajući da bude ozbiljan dok se Kolja nije ni trudio. Aleksejeva Eskalada je upravo skretala u dvorište. Treći dan za redom! Nije da je Tara brojala, naravno. “Pa poželeo nas je, ipak je proteklih meseci svraćao samo jednom u dve, tri nedelje pa sada želi da nadoknadi propušteno.” Sa lažnim razumevanjem dodao je Kolja. Na to je Nikolaj klimnuo glavom potvrdno i rekao: “Da u pravu si. Mora da je usamljen, jadnik,” i pogledao u Taru podsmevajući se. Ona im nije zamerala iako je očigledno sve bilo upućeno na njen račun. Aleksei je sada već bio redovan posetilac u njihovoj kući i ništa joj nije moglo pokvariti dobro raspoloženje koje je ta činjenica donosila. Nataša je skočila da mu donese činiju za žitarice i uzbuđeno, uopšte ne shvatajući ili bar ignorišući sarkazam rekla: “Jao, sigurno je gladan i naravno da dolazi ovde,” dodala je, prekorno ih gledajući. “Neće valjda da bude po ceo dan sam u onoj velikoj kućerini. Stvarno, nije mi jasno zašto je uopšte morao da se odseli od nas......” “Mama!!!” U glas su povikali Kolja i Nikolaj, prekidajući je. “Dobro, dobro,” rekla je Nataša a onda sebi u bradu dodala: “Bar ne bi bio sam.” Očigledno je ta tema bila često na Natašinom repertoaru.

135


Aleksei je ulazeći u kuhinju odmah prišao Nataši, poljubio je u obraz i prokomentarisao: “Znaš, da sam malo stariji Vladimir bi morao da povede računa o konkurenciji!” Uz to joj je šeretski namignuo a ona je odmahnula glavom, i uz veliki osmeh rekla: “Sedi da jedeš i ne pričaj gluposti!” Tara je primetila da se Nataša blago zarumenela i u sebi je pomislila odmahujući glavom: “Kada ona nije imuna,…?” Kolja je zapretio: “Reći ću tati da joj se opet nabacuješ!” “Osim…!” Pa je teatralno zastao sa nestašnim izrazom na licu. “…ako mi daš jedan krug sa tvojom lepoticom!” “Ne mogu ja da odlučujem u Tarino ime, a i to nije način na koji se razgovara pred majkom.” Ladno je rekao Aleksei, stao iza Tare koja je sedela za šankom, obgrlio je oko struka i ovlaš poljubio u vrat. “Malena!” Prošaputao je. Nikolaj se gromoglasno počeo smejati, a čak su i Tara i Nataša morale da se nasmeju jadnom Kolji, koji je totalno zbunjen gledao u očigledno veoma razigranog Alekseia. “Al' si duhovit!” rekao je Kolja, napokon shvatajući šta je Aleksei mislio, i prevrnuvši očima nastavio da jede svoje žitarice. Tara je pogledala Alekseia kada ju je pustio i seo na stolicu pored nje. Od kada im je pre tri dana ispričala Ireninu priču svi su bili malo utučeni, Sergej pogotovo. Izlazio je iz sobe samo kada je Nataša pretila da će ga hraniti u krevetu ako ne siđe. Na brzinu bi se nabacao i vratio u sobu. Kolja je Nataši davao nekakve glupave izgovore, zbog čega se tako ponaša ali znali su, ako se uskoro nešto ne promeni moraće da smisle nešto mnogo ubedljivije jer je već postala sumnjičava.

136


Zbog svega toga je upitno gledala Alekseia, koji čak i kada su svi drugi bili u odličnom raspoloženju bio prilično ozbiljan i pomalo suzdržan, a sada je iz nekog razloga delovao veoma zadovoljno. Nataša mu je sipala čokoladne žitarice, ne pitajući ga ništa, što je pretpostavljala je Tara značilo da su mu omiljene. Kao i njoj, nije mogla a da ne primeti. Kao da je osetio njen uporan pogled, okrenuo se ka njoj a onda između zalogaja rekao razlog svog dobrog raspoloženja: “Sinoć je Aron doživeo saobraćajnu nesreću.” Tara, Kolja i Nikolaj su u glas pitali: “Je li, mrtav?”, sa pomalo neprimerenom nadom u glasu, što srećom Nataša, koja je u isto vreme zabrinuto pitala: “Jao strašno! Jel to neko koga poznajete?”, nije primetila. “U bolnici je, slomio je obe ruke, nekoliko rebara i prilično je ugnječen ali živ,” rekao je Aleksei ne prekidajući ni na trenutak ubacivanje žitarica u usta. Kolja je Nataši kratko odgovorio: ”Znamo ga iz škole,” dok je Nikolaj pitao Alekseja šta se desilo i odkud on to zna. Svo troje su u tom trenutku pogledali u Alekseja veoma sumnjičavo a on im je neodređeno sležući ramenima odgovorio: “Očigledno nije bio pažljiv!” Totalno ignorišući pitanje kako on za to zna. Pogledali su se između sebe, svi misleći isto, kako je veoma čudna slučajnost da se baš sada tako nešto desi. “Garantovano će ostati u bolnici neko vreme,” dodao je, na šta je Kolja odmah otrčao da Sergeju kaže dobre vesti. Ako je u bolnici to znači da nije blizu Irene. Odjednom je svima dan postao mnogo bolji ali su zbog Nataše koja je govorila: „Jadno dete, trebali bi mu otići u posetu,“ svi klimali potvrdno glavama i

137


pokušavali izgledati zabrinuto. U stvari, bilo je veoma teško čak i glumiti sažaljenje. Aleksei je pitao Natašu gde je Vladimir i dok mu je ona objašnjavala da su ga rano jutros zvali iz poreske, upustili su se u ozbiljan i za Taru dosadan razgovor pa je ona iskoristila priliku i parila oči. Odmeravala ga je od glave do pete i kao i uvek bila veoma zadovoljna onim što vidi. Tamne farmerke koje su mu isticale snažne mišićave noge i obična pamučna siva majica koja mu je stajala kao da je šivena specijalno za njega fantastično su ocrtavali prelepo građeno telo. Na nogama je imao crne čizme koje su bile savršeno uglancane. Uvek je bio jednostavno ali besprekorno obučen. Izgledao je kao da se par dana nije brijao i to mu je super stajalo, vrlo muževno ne zapušteno. Najseksipilnije od svega je bilo to što je izgledao tako samouvereno i sigurno u sebe da je odavao utisak moćnog, snažnog muškarca u pravom smislu te reči. Tari je pogled sa Alekseia odvuklo Natašino pitanje, da li želi da ide sa njom u sigurnu kuću da upozna neke od žena koje se trenutno tamo nalaze. Sigurna kuća je bila upravo što joj i samo ime govori. Kuća koja ženama i deci koje trpe nasilje u sopstvenoj kući, pretežno od strane supruga tj. oca, obezbeđuje privremenu sigurnost, bezbedan i besplatan smeštaj, hranu, psihološku podršku i pravnu pomoć. Nataša je uz lokalni centar za socijalni rad humanitarno učestvovala u financijskoj, kao i svakoj drugoj pomoći koju je mogla da pruži tim ženama i njihovoj deci. Pošto je bila subota i Tara nije išla u školu pristala je da posle doručka ode sa Natašom.

138


Kada je Aleksei rekao da Tara može ići sa njim ona ga je upitno pogledala a Nataša je uskočila pre nego je Aleksei stigao objasniti i rekla ponosno kako Aleksei već par godina podržava i učestvuje u njenoj humanitarnoj organizaciji. Tara je prvi put od kada ga poznaje na Aleksejevim obrazima primetila male crvene pečate koji su pokazivali da mu je neprijatno. Ustala je i pre nego je otišla u sobu da se presvuče nagnula se ka njemu i poljubila ga u obraz želeći ga rešiti neprijatnosti, a zauzvrat je dobila osmeh koji je njoj naterao crvenilo u obraze. U sobi se rekordnom brzinom presvukla u farmerke i običnu belu pamučnu majicu crne kožne čizme i jaknu. Kosu je kao i obično vezala u visoki rep i požurila je dole gde ju je Aleksei već čekao u hodniku, oblačeći crnu kožnu jaknu koja nikome ne bi smela stajati tako dobro. „Čekaj!“, rekla je i zastala, „samo da proverim Sergeja.“ Ustrčala je ponovo uz stepenice i pokucala na vrata njegove sobe. Kada ih je otvorila zatekla je Kolju i puno bolje raspoloženog Sergeja kako sede na krevetu i razgovaraju. „Jesi li dobro?“, pitala ga je i kada joj je potvrdno odgovorio i rekao: „Treba da se zahvalim Alekseiu„ Tara je tiho pitala, iako je zvučalo više kao konstatacija: „Nije bilo slučajno, jelda?“ Nisu joj ništa odgovorili, a nije bilo ni potrebe. Aleksei ih je veče pre obavestio da je sa Borisom već počeo da planira kako će rešiti situaciju sa Irenom. Pošto nije ulazio u detalje, rekavši im da će biti na vreme obavešteni o stvarima koje budu trebali znati, svo troje su pretpostavljali da je i Aronova nesreća verovatno bila deo plana. Rekla im je da ide i da ne zaborave da joj uveče dolaze Karla i Lara.

139


Obećali su da će im na par sati ostaviti praznu kuću na raspolaganje a pošto Sergeju nije bilo do provoda dogovorili su se da idu kod Marka da gledaju neku utakmicu. Nikolaj je išao u klub a Vladimir je iskoristio priliku da Natašu izvede na romantičnu večeru. Devojke su planirale da kvalitetno iskoriste praznu kuću. Lara ih je obećala učiti trbušni ples. Leto je provela u Turskoj gde je učila od profesionalnih plesačica i bila veoma dobra u tome, u što se Tara uverila prošli vikend u Hellgateu Aleksejevo, „Tara !!!“, prolomilo se kroz kuću i ona je pozdravila momke i strčala niz stepenice usput praveći facu na nestrpljivog muškarca na vratima. Vožnja je kratko trajala, delom jer nije bilo toliko daleko a delom jer je Aleksei očigledno voleo da stisne gas. U jednom trenutku je pitao da li se boji, da li treba da uspori a Tari mu je rekla da ima poverenja u njegove vozačke sposobnosti. „Samo u vozačke?“ pitao je pomalo arogantno, namigujući joj. Odlučila je da joj se ovaj današnji, razigrani Aleksei prilično dopada. „Daj molim te, ego će ti probiti krov na autu, zar treba još da ti ga naduvavam?“ „Malena, ponekada treba da razmisliš o izrazima koje koristiš?“ Rekao je i jedna strana usta mu se izvila na gore. „Jojjjjj,“ povikala je posele par sekundi, „nisam ja kriva što ti imaš pokvarenu maštu!“ mršteći se, blago ga je udarila u rame. „Uvek kada sam pored tebe,“ rekao je i u glasu mu se na trenutak izgubio zadirkujući ton. „Ne mora da ostane samo na mašti,“ namerno je prokomentarisala izazivajući ga.

140


Posle vikenda, imala je osećaj da se suzdržava. Poljubac u glavu i slučajno u vrat kao jutros su sve što je od njega dobijala. Naravno da nije bila toliko plitka, i da joj nije smetalo što više vremena provode razgovarajući i upoznavajući se ali morala je da bude iskrena i prizna sama sebi da bi joj još manje smetalo da između razgovora ubace periode maženja i ljubljenja. Pogotovo jer joj je već dao mali primer i na svojoj koži je osetila šta sve ume sa rukama i usnama. „Znaš Malena, čoveku je veoma teško pored tebe uraditi ispravnu stvar,“ rekao je veoma ozbiljno, gledajući ispred sebe. Do kraja puta više nisu razgovarali, svako zadubljen u svoje misli. Nije želela da ga ispituje šta je mislio time ali nije morala biti genije da pretpostavi da je činjenica da nema ni osamnaest, i njena prošlost, razlog što misli kako sa njom treba biti veoma pažljiv i kako mora ići veoma polako. Tara je mislila da je to gomila sranja, naravno, ali baš je ona morala da naleti i da se zaljubi u veoma moralnu i poštenu osobu koja ne želi da je iskoristi. Oh, sreće! Sarkastično je pomislila a odmah zatim i uspaničeno, O,sranje!!! Da se ZALJUBI???!!! „Nataša je već stigla.“ Rekao je Aleksei prekidajući je u mislima, koje na svu sreću nije mogao čuti, i parkirajući se iza Natašinog mercedesa. Stali su ispred, ne baš velike bele kuće, ni malo drugačije od ostalih u ulici. Imala je dva velika prozora sa prednje strane, vrata koja su izlazila na malu natkrivenu terasu ograđenu belom drvenom ogradom, isto kao i rukohvati na stepeništu koja su vodila do nje. Ništa što bi je izdvajalo kao jedino utočište i nada za spas ogromnom broju žena.

141


Na vratima se pre nego su Tara i Aleksei došli do njih stvorila mala devojčica za kojom je trčala visoka mršava žena. Po plavoj kosi koja je obema bila upletena u dugu pletenicu i sličnim crtama lica, Tara je pretpostavila da su majka i ćerka. „Holi, vraćaj se! Koliko puta sam ti rekla da ne smeš tako istrčavati!“ vikala je žena prekorno gledajući devojčicu. „Ali mama, to je Alek.“ Odgovorila je devojčica kao da to pravilo u njegovom slučaju ne važi, trčeći prema njima i sve vreme se smejući. „Alek!!!!, glasno je ciknula, bacajući se u naručje Alekseiu, koji ju je uhvatio i sa lakoćom podigao ka sebi. Devojčica ga je čvrsto stegnula oko vrata i on ju je neverovatno nežno jednom rukom držao u naručju a drugom mazio po maloj glavici koju je spustila na njegovo rame. Njegova velika šaka je skoro kompletno zaklanjala njenu glavu i bilo je neverovatno gledati ih zajedno. Mršava, sićušna plava devojčica i ogromni muškarac bili su različiti koliko je to bilo moguće u svemu osim ogromnim osmesima koje su oboje imali na svojim licima. „Holi, nemoj smetati gospodinu Volkovu.“ rekla je, očigledno Holina mama kada je došla do njih i pogledala Alekseia izvinjavajuće. „On nije gospodin Volkov, on je Alek i ne smetam mu. Jel' tako Alek?“ Rekla je Holi odlučno gledajući u Alekseia. „Svašta, kako može jedna takva lepotica da mi smeta?“ Rekao joj je Aleksei začuđeno a onda joj dodao praveći tužnu facu : „Doduše to što još nisam dobio poljubac mi veoma smeta, pitam se možemo li to nekako ispraviti?“ Čak je radi efekta napućio usne i Tara je pomislila da deluje neodoljivo. Holi se počela glasno kikotati a onda ga zvučno poljubila u obraz.

142


„E, to je već bolje,“ zadovoljno je rekao i namignuo na šta se Holi još jače zakikotala. Očigledno njegov šarm deluje na ženske osobe svih uzrasta. Kako se Tara na to nasmejala, Holi je prvi put pogledala prema njoj i veoma ozbiljno skoro neljubazno pitala Alekseia: „Ko je to?“ Tara je, iako devojčica sigurno nije imala više od pet godina, prepoznala nedvojbeno ljubomoru u njenom glasu. Alek, kako ga je Holi zvala, je očigledno u njenim očima pripadao njoj i nije joj se dopalo Tarino prisustvo. Tara je brže- bolje, preduhitrivši Alekseia za koga u stvari i nije znala kako će je predstaviti rekla: „Ja sam Tara, drago mi je.“ „ Nataša je zamolila Alekseia da me doveze ovde,“ dodala je pružajući ruku ka devojčici. „Kako ti znaš teta Natu?“ još uvek nezadovoljna objašnjenjem pitala je Holi gledajući je sumnjičavo. „Nataša i njena porodica su moji hranitelji.“ Rekla je Tara a onda videvši devojčicin zbunjen izraz lica i shvatajući da petogodišnjakinja verovatno nema predstavu šta su to hranitelji dodala: „ To znači da ja živim sa njima i da se oni brinu o meni umesto mojih roditelja.“ objasnila je Tara. Holi je napokon klimnula glavom i prihvatila ponuđenu Tarinu ruku kao i njeno objašnjenje. Naravno, očigledno veoma radoznala pitala je: „A zašto ti ne živiš sa svojom mamom kao ja sa mojom?“ „Holi, dosta,“ upozorila ju je mama ali Tara je osmehujući se, rekla ženi da je pusti i objasnila Holi da ona nažalost nema ni mamu ni tatu.

143


Holi je pogledala Alekseia i rekla mu da je pusti, a onda prišla Tari, zagrlila je oko struka i iskreno, kako samo deca mogu rekla: „Pošto ti nemaš mamu da te čuva kao mene moja, može Alek da te čuva dok ja malo ne porastem.“ „Ali posle će on da bude moj muž da znaš , i moraćeš da mi ga vratiš,“ rekla je veoma ozbiljno i pogledavši Taru dodala: „ Dogovoreno?“ Tara je pogledala u Alekseia, koji je upitno gledao u Taru sa nestašnim sjajem u očima, očekujući njen odgovor kao i Holi. „Hvala ti Holi, obećavam da ću i ja njega čuvati,“ rekla je devojčici. Kao nagradu za svoj odgovor od Alekseja je dobila jedan velikih osmeha koji je momentalno u njoj izazvao burnu reakciju ali brzo je skrenula pogled ka Holi, koja je očigledno zadovoljna dogovorom uhvatila Taru za jednu a Alekseia za drugu ruku i povela ih u kuću pričajući im o novoj lutki koju je dobila od Nataše. Tara je dok su ulazili, ispod oka posmatrala Alekseia, koji je sa zanimanjem slušao Holi i gledao je nežno sa neverovatnom naklonošću, i koji je u tom trenutku izgledao kao da ne bi bio ni na jednom drugom mestu na celom svetu. U tom trenutku shvatila je i da je beznadežno boriti se… Pored dobrog izgleda i svih ostalih kvaliteta koje ima, voli i decu i dobro se snalazi sa njima, ima strpljenja, nežan je i ima i osetljivu stranu koja joj je bila neodoljiva. Još samo da saznam da spašava male mace sa drveća…! Pomislila je sarkastično. Kao da već nije dovoljno savršen...... ili je samo savršen za mene??? „O, sranje totalno sam najebala!!!“ Tiho je prošaputala sebi u bradu.

144


14.

Nema nazad

„Neke stvari kada jednom pokrenemo, skoro nemoguće ih je zaustaviti. Pogotovo ako to ni ne želimo!“ „Moraš jače da mešaš, Karla! Jesi li ti nešto jela danas?“ Vikala je Lara neprestano pokušavajući da nadjača muziku koja je treštala iz do daske pojačanog tv-a. Već više od sat vremena učile su umetnost trbušnog plesa, kako je to Lara nazvala i Tara se fantastično provodila. Pozvati devojke je bila, kako se ispostavilo odlična ideja. „Ja moram malo da predahnem,“ rekla je zadihano Karla, koja je na oduševljenje i Tare i Lare veoma dobro savladala mešanje kukovima, pored prvobitne suzdržanosti. „Važi, kratka pauza pa nastavljamo,“ rekla je Lara a Tara je na to dobacila: „Znaš, trenutno iz Egipta nas interesuju samo plesne veštine i ništa drugo!“ Smanjujući ton na tv-u okrenula se ka Lari koja je rekla: „Ne pratim te, o čemu ti to?“, upitno je gledajući „Glumiš goniča robova, pusti nas da dišemo.“ Objasnila joj je Tara smejući se, bacila se na fotelju i podigla bose noge na sto. Lara se izvalila na trosed a Karla se samo spustila na pod gde je i stajala preumorna za pomeranje. „Posle ćete mi zahvaljivati, kada na moje pokrete uspete da omastite brk,“ rekla je Lara namignuvši Karli koja ju je zbunjeno pogledala. „Kakav brk???“

145


„Dobro Karla, jesi li ti rasla u kutiji?“ Pitala je Lara prevrćući očima a Tara je uskočila u pomoć zbunjenoj devojci, objašnjavajući: „Mislila je, uspećemo da smuvamo nešto.“ Karla je naravno pocrvenela i nesumnjivo pomislila na Kolju, pa je Tara iskoristila priliku i počela da radi na svom planu. „Znaš, da nema Alekseia mislim da bi isprobala ove tvoje pokrete na Derilu,“ usputno je rekla Lari uzimajući gutljaj vode iz flaše. „Derilu!“, iznenađeno je pitala Karla. Pa da počnemo! „Nemoj mi reći da nisi primetila da dobro izgleda?“, pitala je Tara i ne čekajući odgovor nastavila: „Uz to je još i pametan, duhovit, pomalo sarkastičan i boli ga uvo ko šta misli, što je takođe veoma seksi.“ „Najvažnije od svega , mislim da će devojku koja bude imala sreće da završi sa njim tretirati kao princezu.“, rekla je pomalo zamišljeno. „Pa znaš uostalom kako je stao u moju odbranu, a mene skoro i ne poznaje, zamisli šta je u stanju uraditi za nekoga ko mu nešto znači?“ Dodala je na kraju gledajući u Karlu koja je vrlo zadubljeno slušala. „Ne zaboravi i da nije kurvar kao ostali,“ kao kec na desetku se ubacila Lara a onda brže bolje dodala: „Naravno svi ostali, sem mog Liama!“ „Naravno,“ potvrdila je Tara sarkastično. „ Jedina je razlika što je Deril jednostavno takav, a Liam ne sme da pogleda u drugu od tebe.“ „ Iskopala bih mu oči i dala deci umesto klikera.“ Odmah je potvrdila Lara. „Eto vidiš, to je strah Lara, on te se siroče boji.“ Kroz smeh je rekla Tara a od Lare je zauzvrat dobila jedno: „Ma jedi govna!“ i jastuk u glavu.

146


Tara joj nije ostala dužna i ubrzo se dnevni boravak pretvorio u bojno polje. Nisu se zaustavile na jastucima, počele su da golicaju jedna drugu, čak je Lara flašu vode, koja je srećom bila poluprazna prosula po Tari. „O, platićeš mi za ovo.“ Vikala je Tara kroz smeh i počela da juri Laru po boravku, dok se Karla trudila skloniti im se sa puta ali su na kraju završile na podu golicajući Karlu. Svaka sa po jedne njene strane nogu prebačenih preko nje da ne pobegne, držale su je i golicale govoreći joj kako to rade iz ljubavi i da se ne oseća zapostavljeno. Karla se bezuspešno otimala, nemajući snage da se odbrani i smejući se toliko zarazno da su joj se i Tara i Lara ubrzo pridružile. Tako su ih zatekli Aleksei i Nikolaj koji su se neočekivano pojavili na vratima. Nikolaj je zazviždao i komentarisao da nastave i ne obraćaju pažnju na njih dvojicu. „Mi ćemo da u tišini stojimo i uživamo u prizoru,“ rekao je kroz osmeh i zavodljivo se nasmešio, koristeći sav svoj šarm koji je različito delovao na devojke. Dok je Karla brzo ustala sa poda i postiđeno spustila glavu, Lara mu je razigrano namignula i rekla: „Ne morate samo da gledate, pridružite nam se.“ „Što nas je više to je veselije!“ dodala je na šta su se oboje počeli smejati a Tara je takođe smejući se prokomentarisala: „Baš ste se našli!“ „Možemo li u tvoju sobu?“ Pitala je tiho Karla, kojoj je očigledno bilo neprijatno. Tara je ustala polako sa poda, pomogla Lari koja se još uvek smejala i rekla joj da odvede Karlu gore a ona će im se ubrzo pridružiti. Dok su prolazile kraj Nikolaja on se ponudio da im pokaže koja je Tarina soba. „Ionako idem gore da se presvučem a ne bih voleo da se dve tako lepe devojke izgube, i ne daj bože promaše vrata pa završe u tuđoj sobi,“ rekao je i prateći ih i okrenuo glavu ka Tari kezeći se.

147


„Ne trudi se, nijedna neće završiti u tvojoj sobi slučajno, a pogotovo ne namerno!“, dobacila mu je Tara na šta je on glumeći zaprepaštenost rekao: „Za koga ti mene smatraš?“ „ Idemo devojke, ne morate da slušate ovo. Kako pokvarenu maštu imaš, nemam reči.“ namignuo je Tari a onda preko ramena još dobacio: „Nadam se da je sigurno da ostavim Alekseia sa tobom na kratko?“ Tara je prvi put od kada su se pojavili pogledala direktno u Alekseia. Naslonjen na vrata, sa rukama u džepovima i nonšalantno prebačenom nogom preko noge u zglobu, na prvi pogled delovao je veoma opušteno. Međutim, njegovo lice je govorilo sasvim drugu priču. Zenice su mu bile raširene, disao je duboko kroz raširene nozdrve, vilica mu je bila stisnuta i kao da se borio sam sa sobom da održi privid kontrole. Nije ni na trenutka skinuo oči sa nje. Pogled mu je šarao po njenom telu, a onda se zaustavio na njenom licu i odjednom je imao izraz čiste odlučnosti. Šta je odlučio, Tara nije znala ali ono što je znala je da mu se dopada ono što je video sudeći po reakciji njegovog tela, po kojem je prešla pogledom. Tara je na sebi imala veoma malo odeće ali i ona joj je odjednom bila suvišna. Kratki šorc za spavanje koji jedva da je išta prekrivao i kratka majčica koja je ujedno bila i mokra i ostavljala veoma malo prostora za maštu su jedino što je prekrivalo njeno telo ali Tara je gorela od vrućine stojeći pred njim. „Pa Tara, mislim da tvoj pogled sve govori,“ rekao je Nikolaj i trgao je. Zar je on još tu? „Aleks, brate, ako te napadne zovi me,“ kroz smeh je dodao Alekseiu i otišao za Karlom i Larom uz stepenice ostavljajući ih same. Tara je polako prišla Alekseiu koji se ispravio i izvadio ruke iz džepova netremice ju gledajući a onda, skoro ga dodirujući, nagnula se ka njemu.

148


Kada je videla njegovu arogantno izvijenu usnu u poluosmeh, koji je tu očigledno bio iz zadovoljstva što je ona ta koja je njemu prišla prošaputala je: „Izvini, možeš malo da se pomeriš blokiraš mi prolaz!“ Namerno zapinjajući za njega, iako se pomerio dovoljno da je mogla da prođe bez problema, prošla je sa velikim samozadovoljnim smeškom na licu koji on srećom nije video. Ubacila je malo dodatnog ljuljanja u svoje bokove u slučaju da gleda za njom. Naravno, nije se okretala da vidi da li je prati. Otišla je u kuhinju i nagnula se nad sudoper sipajući vodu u čašu kada je iza sebe osetila njegovo prisustvo. Prišao joj je dovoljno blizu da oseti toplinu njegovog tela ali nedovoljno da oseti njegov dodir. Spustio je svoje snažne ruke na pult pored nje, i potpuno je zarobio svojim masivnim telom. Naslonio je nos na njen vrat i polako pomerajući ga gore dole veoma nežno duboko uzdahnuo. Jedva čujno je non stop ponavljao: „Tara, Tara,Tara...“ usput je skoro dodirujući usnama. Njegov vreo dah i blizina njegovih toplih punih usana slale su žmarce kroz njeno telo i srce joj je počelo divlje udarati u grudima. „Znaš Malena,“ šaputao je nežno, i senzualno počeo da joj usnama miluje vrat, što je njoj na trenutak zaustavilo disanje. Nagnula je glavu na stranu i bez reči ga molila da nastavi davajući mu još više prostora. „…imaš sreće što su Nikolaj i te tvoje drugarice ovde inače bi svi moji napori da se kontrolišem pali u vodu.“ „ Ubeđujem sebe da ti dam još vremena, da nisi spremna na stvari koje želim da ti radim.“

149


Rekao je to tonom koji je kod Tare izazvalo drhtaj pa nastavio: „Hteo sam da ti dam vremena da shvatiš sta želiš......“ „Želim tebe!“ prekinula ga je šapatom, odlučno. „Nadam se da si sigurna jer sam ja završio sa borbom,“ vrlo ozbiljno je rekao a onda jezikom polako prešao preko vene na njenom vratu, što je njene otkucaje srca ubrzalo do beskonačno. „Moraš da shvatiš da sam ja veoma posesivan,....“ rekao je i napokon stavio svoje velike ruke na njeno telo. Dlan leve ruke je stavio na njen go stomak i privukao njeno telo ka sebi, tako da se njena zadnjica savršeno uklopila sa njegovim preponama. Drugom rukom je počeo da prelazi preko njenih grudi, struka i butina vrhovima prstiju i to tako lagano, da osim vreline koju je ostavljao, skoro da nije osećala njegov dodir na sebi. „.....i sve ovo će pripadati meni.“ Nastavio je svoju priču veoma strastveno, šapatom je, upozoravajući ili preteći nije bila sigurna, a onda neočekivano, blago zagrizao njen vrat. „Aleksej!“ prostenjala je sklapajući oči i prepuštajući se užitku koji joj je priuštio. Taj mali gest je samo dodatno doprineo haosu u kom se njeno telo već nalazilo. Rukom je nastavio nežno milovati unutrašnju staranu njenih butina i polako ruku pomerao sve višlje. Verovatno je već mogao da oseti toplinu koja se širila iz njenog centra ali Tara je bila toliko zaokupljena burom zadovoljstva koja se u njoj kovitlala da je to ni malo nije zastidelo. „Koža ti je tako meka i topla,“ šaputao je a njegov promukao glas i njegove ruke su u njoj izazvale tako jaku reakciju da je instiktivno stegla noge čvrsto jednu uz drugu, zarobivši pritom i njegovu ruku među njima na šta su oboje zastenjali.

150


Vrućina joj se odjednom počela širiti celim telom i osećala je kako je samo jedan njegov pravi pokret rukom dovoljan da eksplodira. „Jedva čekam da rukama i jezikom pređem svaki njen pedalj,“ prošaputao joj je na uho i jezikom prešao preko njega a onda rukom koju je sklonio sa stomaka uhvatio za bradu i okrenuo njenu glavu ka sebi. Pogledali su se u oči i Tara je u njegovima videli sirovu strast i želju koja je parirala njenoj. Drhtaj je prošao njenim telom u iščekivanju njegovih usana na svojima. Ruku je stavila na njegovo lice nežno ga mazeći po obrazu i prstom senzualno dodirujući njegove usne. Vrhom jezika je dodirnuo njen prst i poslao nove trnce kroz njenu kičmu. Krenuo je da se približava, polako spuštajući lice ka njenom, ne prekidajući kontakt očima ni na trenutak, kada je odjednom Nikolajevo glasno: „Aleks, spreman sam, idemo!“ koje je dopiralo iz hodnika prekinulo čaroliju. Aleksei se naslonio čelom na njeno i oboje su frustrirano izdahnuli. Na Tarinu žalost, sklonio je ruke sa nje ali pre nego se odmakao rekao je: „Nastavićemo uskoro! Sada više nema nazad!“ i nežno naslonio na kratko svoje usne na njene. Nije mu mogla ništa odgovoriti jer su joj usta bila neverovatno suha, i čašu koju je napunila vodom kada je tek ušla u kuhinju je krenula nagnuti pomalo drhtavom rukom. Uzela je veliki gutljaj kada se sa stepenica začuo Larin glas: „Taro, jesi li gotova više?“ Aleksei je, nestašno se osmehujući viknuo: „Zamalo!!!“ namignuo Tari i krenuo van. Tara se u tom trenutku zagrcnula i kroz nos joj je voda izletela svuda po kuhinji.

151


On nije normalan! „Ti nisi normalan!“ povikala je za njim, nakašljavajući se i prvi put od kako ga poznaje čula glasan, dubok smeh, kako izlazi iz grla Alekseia Volkova pre nego što je za sobom zatvorio ulazna vrata. Osmehujući se, zaključila je da taj zvuk želi vrlo rado ponovo da čuje.

152


15.

Samo ja grizem

„Posesivnost u vezi je negde duboko zatrpano i skriveno osećanje nesigurnosti u samoga sebe ali ponekada može suprotnoj strani da bude pokazatelj vaše privrženosti.“ Tara je sa osmehom posmatrala Sergeja koji je jedva čekao da stignu u školu. Ceo put je govorio Kolji da vozi brže, čak je u jednom trenutku iznervirano rekao: „Zaustavi i daj meni da vozim, kao baba si. Malopre nas je prestigao klinac na biciklu.“ Tara nije mogla da se ne umeša: „Mislim da je imao pomoćne točkiće. To je tehnički četverotočkaš.“ Pokušavala je zadržati ozbiljan izraz lica govoreći. „Nosite se oboje.“ Rekao je Kolja totalno smireno i nastavio da vozi. Tara se nasmejala i njen pogled se sreo sa Koljinim u retrovizoru. Oboje su znali zašto je Sergej kao na iglama. Irena je sama u školi bez Arona, i sada kada zna istinu nije mogao da dočeka da je vidi. Već su razgovarali telefonom prethodno veče, satima. Tara nije bila sigurna da li je Sergej uopšte spavao. Naravno, dogovorili su se da u školi moraju i dalje biti ekstra oprezni. Aron, iako u bolnici, ima prijatelje u školi koji će pomno pratiti svaki Irenin korak. Nisu se ni parkirali kada je Sergej iskočio iz auta, i bez pozdrava žurnim koracima krenuo ka školi. Suzdržavao se da ne potrči što bi bilo čudno, pa se kontrolisao. Tara i Kolja su se pridružili ostalima koji su bili kod Markovog džipa. Lara i Liam su bili zauzeti jedno drugome brojeći zube jezikom pa ih nisu ni pozdravili. Mark je šaputao nešto na uho nepoznatoj devojci.

153


Doduše njemu je verovatno bila dobro poznata sudeći po prisnom zagrljaju. Viktor je kucao po mobilnom a Derila i Karle nije bilo nigde. Tara je to naravno odmah primetila i pitala gde su ali niko nije znao da joj odgovori. Odmah je poslala Karli poruku i tek što je stisnula pošalji, Derilov Ford se pojavio na parkingu i kada se zaustavio iz njega su izašli naravno Deril, a sa suvozačeve strane mala glavica zaklonjena dugom smeđom kosom. Karla. Vidi, vidi. Deril ne gubi vreme. Pomislila je i primetila da Deril prvi put u školi nema majicu sa šaljivim natpisom. Veoma zaštitnički je stao pored Karle i zajedno su polako prišli ostalima. Svi su ih znatiželjno posmatrali ali Tara je pitala ono što je očigledno svima bilo na umu: „Otkud vas dvoje zajedno?“ Karla je stidljivo pogledala ispod kose u Taru i rumenilo joj se proširilo po obrazima a Deril je brže -bolje objasnio da je svratio do tržnog centara na putu do škole i slučajno ugledao Karlu koja živi u blizini pa ju je povezao. „Aha!“ Tara je rekla praveći se da je poverovala u objašnjenje a onda kada su svi krenuli ka školi, povukla Derila u stranu i šapnula mu : „Slučajno si svratio baš u tržni pored njene kuće???“ „ I uz to se usput i specijalno udesio?“ Pitala je sumnjičavo pokazujući na kariranu košulju koju je imao na sebi. Pogledala ga je u fazonu koga farbaš a Deril se nakezio širokim osmehom i rekao: „Samo u tom tržnom ima ono što mi treba!“ „O kako je to romantično.“ Prokomentarisala je Tara sa malo dozom podsmeha ali onda dodala veoma ozbiljno: „Nemoj da je povrediš, ona nije kao većina devojaka ovde.“

154


„Ona je bolja od većine,“ odbrambeno je rekao Deril, „ i ne moraš da se brineš za nju!“ Pomalo uvređeno je dodao. „Baš zato što je bolja od većine to i kažem, a brinem jer je veoma stidljiva i do skoro je imala samo jednu veliku simpatiju.“ „Kolju!“ Prekinuo ju je Deril ne baš prijateljski. „Ne brini,“ rekla je Tara, „Karli je on bio kao većini ljudi , poznate ličnosti, samo neko za gledanje.“ „Ako budeš strpljiv, ti možeš biti puno više.“ Dodala je nežno, zabrinutom momku. Videlo se da mu se Karla veoma dopada i da se boji da ona nešto oseća za Kolju. „Samo joj daj malo vremena da shvati da si ti savršen za nju!“ Kroz osmeh je rekla. „Daću joj vremena koliko treba, ali neću odustati.“ Odlučno je rekao Deril pre nego su stigli do učionice. U njegovom glasu i očima je videla da misli veoma ozbiljno i verovala mu je. Uskoro će Karla biti njegova, samo to još ne zna! Pomislila je Tara zadovoljno i krenula sa spremanjem za čas.

***

Dan je prošao relativno brzo i dok si rekao keks, Tara se našla ispred škole gde se začudo napravila veća gužva nego obično posle završetka časova. Devojke su se došaptavale i kikotale nameštajući kosu i popravljajući šminku, komentarišući kako je neko zgodan, dok su momci neki sa zavišću, neki sa odobravanjem gledali u pravcu parkinga i komentarisali i pitali se kako je moćna mašina, koliko košta....

155


Tara je odjednom bez sumnje znala ko je na parkingu i u šta svi gledaju. Aleksei je rekao da će je posle škole pokupiti jer je danas njen prvi radni dan. Probila se kroz masu ljudi koji su joj zaklanjali pogled i kao što je i pretpostavljala, tamo je stajao on. Nije ni čudo što svi gledaju. Prošlo joj je kroz glavu. Crni veliki džip se sijao na suncu i izgledao moćno skoro kao i njegov vlasnik, koji je stajao takodje u crnom naslonjen na haubu sa rukama u džepovima. Tamne farmerke, crna majica i crna kožna jakna, crne čizme. Izgledao je pomalo opasno i mračno, veoma atraktivno, i iako delovao totalno nezainteresovan za okolinu, Tara je znala da mu ništa nije promaklo i da je sve, samo ne opušten. U stvari, ona ga nikada nije videla totalno opuštenog, kada malo bolje razmisli. Uvek je bio na oprezu i nekako napet. Nije mogla da mu vidi oči jer su ih zaklanjale tamne naočare ali kako mu je prilazila tako je polako počeo da se uspravlja i jedna strana usta mu se blago savila na gore, u njegov karakterističan skoro pa osmeh. „Malena!“ Rekao je svojim dubokim baršunastim glasom, kada je prišla dovoljno blizu, a onda je skinuo naočare i besramno je odmerio od glave do pete zadržavajući se na kratko na njenim usnama. Kao i uvek, njegov glas i pogled su pravili haos sa njenim hormonima pa je zagrizla donju usnu ne bi li se sprečila da glasno zastenje na sred školskog parkinga. Naravno nije pomoglo ni to što su imali veliku publiku koja je sa zanimanjem gledala i slušala sve što se između njih dešava. Palcem je nežno izvukao njenu usnu i rekao pomalo promuklo: „Nemoj to da radiš!“ Prošao je pored nje i otvorio joj vrata. Čekao je sa podignutom obrvom da se pokrene i uđe u auto.

156


Tara je polako prišla vratima i namerno se očešala od njega ulazeći, iako je bilo sasvim dovoljno mesta. Konkretnije, očešala se od njegove pantalone. Čula je njegov dubok uzdah i nasmešila se za sebe. Čekao je da sedne a onda zatvorio vrata malo jače nego što je bilo potrebno, što joj je bila potvrda da ni on nije ravnodušan. Ne mora samo ona da pati. Obišao je oko auto do svog sedišta, sve vreme održavajući sa njom kontakt očima. Kada je upalio auto i stavio naočare skrenula je pogled sa njegovog intenzivnog na začuđene, radoznale i ljubomorne koji su ih gledali sa školskog dvorišta. Kroz prozor je začula i piskutav iritirajući ženski glas: „Pa zar je njena zlatna pa ih tako privlači?“ Očigledno ljubomorna Brendi je zlobno komentarisala sa svojim pratiljama. Tara je spustila prozor i praveći se da nije čula namerno pitala: „Izvini, jesi li meni nešto rekla?“ „Ja sa tobom nemam o čemu pričati.“ Brendi joj je arogantno odgovorila i okrenula joj leđa. Tara je za njom, glumeći razočaranost vikala: „Aaaa, zar to znači da više nismo drugarice, a tako sam se radovala našem prijateljstvu.“ Zatvorila je prozor i nastavila se smejati odmahujući glavom. „Mislim da definitivno nećemo postati najbolje drugarice.“ Poslala je kratko poruke curama i Kolji da im javi da ide na posao sa Aleksejem da se ne brinu, a Sergeja nije htela da uznemirava jer je ostao na dodatnoj nastavi. Naravno, na iznenađenje svih osim Tare i Kolje, koji su znali da je Irena pravi razlog ostajanja u školi duže nego što je potrebno.

157


Kada je završila, spremila je telefon i okrenula se ka Alekseiu osmehujući se: „Sada imaš svu moju pažnju, reci mi nešto interesantno.“ „Veruje se da prosečan muškarac dnevno dozivi oko 11 erekcija,“ mrtav hladan je rekao Aleksei. Tara ga je pogledala u neverici. „Ne znam kako sam do sada mogla da živim bez tog podatka?!“ „Mislila sam nešto interesantno o sebi Aleksei, ne interesantne činjenice iz enciklopedije.“ Rekla je smejući se. „Moraš da naučiš da budeš konkretnija.“ Podsmehnuo se Aleksei a onda dodao: „Ja imam jednu od trenutka kada te ugledam pa dok se ne istuširam hladnom vodom.“ Pogledao ju je nestašnim izrazom na licu i namignuo. „Da li je to dovoljno interesantno i lično?“ Pitao je Taru koja je u tom trenutku progutala knedlu koja joj je zastala u grlu. Taman su došli pred "Hellgate" i Aleksei se parkirao kada ga je Tara odjednom ozbiljno pitala: „Zašto ja?“ Upitno ju je pogledao pa mu se potrudila objasniti. „Aleksei, moraš da priznaš da iako dobro izgledam i imam svojih kvaliteta nisam baš toliko specijalna, a s obzirom da možeš imati koga hoćeš… Interesuje me, zašto ja?“ Tara je bila svesna da svojim izgledom može privući pažnju i poglede momaka, pogotovo iz škole ali nije bila sigurna da li je to dovoljno muškarcu kao što je Aleksei. Gledao ju je par trenutaka u tišini i kada je iritirano rekla: „Zaboravi!“, misleći da neće odgovoriti počeo je sa pričom.

158


„Prvog trenutka kada sam te ugledao osetio sam neverovatnu privlačnost. Poželeo sam da nema Nikolaja pa da te nesmetano mogu uzeti odmah tada na kuhinjskom pultu.“ Glasom punim strasti rekao je prateći njenu reakciju. „Dugo nisam osetio tako nešto na prvi pogled i to me je iznenadilo.“ Zamišljeno je dodao pa nastavio. „Posle te večeri nisam prestajao da mislim o tebi i svaki sledeći put kada sam te video shvatao sam da te želim sve više i više,… i to me je strašno nerviralo,“ dodao je a kada je pitala zbunjeno „Zašto?“, odjednom je postao

veoma

ozbiljan. „Moraš da shvatiš da nisam navikao da se pravdam ili objašnjavam bilo kome ali zaslužuješ da znaš pa...“ Tara se odjednom zapitala da li uopšte želi da čuje njegovo objašnjenje. „Nerviralo me je, jer uvek sve imam pod kontrolom i planiram sve unapred a ti si totalno neplanirano upala u moj život.“ „Ne znam gde se uklapaš Malena. Mlada si, ranjiva, neiskusna. Desila ti se nezamisliva tragedija, i sve to zajedno me plaši i mrzim taj osećaj.“ „Bojim se da ćeš misliti da te želim iskoristiti ili još gore, da ćeš mi to dopustiti ne želeći ništa više od mene.“ Kada ga je upitno pogledala nastavio je: „Svaki dan, sve više te želim i problem je što nije više u pitanju samo tvoje telo,“ dodao je zvučeći skoro frustrirano, „već cela Tara!“ „Tvoja hrabrost da se suočiš sa svime što ti se dešava, tvoje saosećanje za druge koji imaju manje probleme nego ti, tvoj pomalo čudan smisao za humor.“ „Želim tvoj osmeh samo za sebe i tvoje crvene obraze, kojih nisi ni svesna da odaju tvoje misli kada me posmatraš i zamišljaš ko zna šta.“

159


Taj komentar je propratio osmehom jer su se Tarini obrazi na to zacrveneli ali ovaj put ih je i te kako bila svesna. Nije ni pokušala da ga demantuje već je nervozno saslušala ostatak njegove priče. „Želim da želiš samo mene i da mi pripadaš cela ali ne znam jesi li mi spremna sve to pružiti!“ Rekao je glasom punim sumnje. „Ja sam teška, komplikovana osoba. Zahtevan sam i ponekad sebičan. U tvom slučaju veoma sebičan, ne želim da te delim ni sa kim. Kada si ti u pitanju odjednom sam posesivan i pretvaram se u jebenog neandertalca“ „Ne znam šta je to tako specijalno u vezi tebe ali jednostavno osećam to ovde,“ udario se blago šakom po grudima pa nastavio, „osećam da mi je potrebno da mi pripadaš. Da će me to ispuniti.“ „Ja sam navikao da se izborim za ono što želim i da to na kraju dobijem. Ti si mi savršena nagrada na kraju ove borbe koju sam vodio sa sobom i sa kojom sam završio.“ Gledao je u nju veoma intenzivnim pogledom kojim kao da je želeo da joj da do znanja koliko je ozbiljan pa nastavio. „Nemaš pojma kako je moćan osećaj videti način na koji reaguje tvoje telo na moju blizinu i dodir. To je nešto neverovatno.“ Propratio je svoju priču rukom prelazeći polako preko njenog obraza i zaustavljajući se na njenim usnama koje je polako mazio palcem desne ruke dok je levu stavio iza njenog vrata i privukao je ka sebi. Tara je duboko, ubrzano disala i gledala ga direktno u oči dok se celim njenim telom širila toplina. „Upravo tako!“ Prošaputao je a onda se nagnuo i blago nakrivio glavu dodirujući njene usne svojima toliko nežno da je jedva osetila njihov dodir.

160


Par trenutaka je samo osetila golicanje njegovog vrelog daha na svojim željnim usnama, a onda je uhvatio njenu donju usnu blago je zagrizao i prošaputao: „Ako će neko da grize ove usne to ću od sada biti ja, jasno?“ Nije joj dao vremena da odgovori, kao da je i bila sposobna, a onda je skoro agresivno napao njena usta svojima i kada ih je otvorila, jezikom je krenuo u istraživanje njihove unutrašnjosti. Dodirivao je vrhom jezika njen, kao da su u borbi mačevima i povremeno jezikom prešao preko njenih usana kao da ih se ne može zasititi. Tara je samo pratila njegovo vodstvo, nesposobna za bilo šta drugo, a onda, kada je počeo da gricka i nežnije ljubi njene usne, davajući joj napokon vremena da normalno diše, ugrizla ga je i jezikom brišući kap krvi koja se pojavila na uglu njegove usne rekla zadihano: „To važi i za tebe. Samo ja grizem od sada!“ Pogledala ga je ozbiljno, nadajući se da shvata šta je želela da mu poruči. „Ja nisam imala braće i sestara pa nikada nisam navikla da delim igračke.“ Dodala je u slučaju da mu je trebalo pojasniti. „Ja možda jesam neiskusna i mlada ali nisam ranjiva i znam šta želim!“ Rekla je Tara gledajući ga u oči i pokušavajući ga naterati da joj poveruje pa nastavila: „…A želim tebe, želim sve što mi možeš i želiš ponuditi, i ne bojim se to priznati.“ Gledali su se u tišini nekoliko trenutaka, shvatajući da su upravo načinili jedan veliki korak napred, a onda je Aleksei samo klimnuo glavom potvrdno i rekao: „Dobro, idemo da te upoznam sa svima.“ Poljubio ju je nežno u ugao usana, pomazivši je pritom dlanom po obrazu a onda izašao iz kola požurivši do njenih vrata da joj pomogao da izađe. Kakav džentlmen! Pomislila je osmehujući se. Koji neandertalac!!!

Prošlo je kroz Tarinu glavu nepunih desetak minuta

kasnije.

161


Bili su u njegovoj kancelariji i Tara ga je gledala iznervirano, stojeći sa prekrštenim rukama preko grudi, dok se on opušteno zavalio u veliku kožnu fotelju za radnim stolom i stavio ruke iza glave. „Da li je to zaista bilo potrebno?“ Pitala je. „Malena , ti si sada moja i što pre to shvate to bolje.“ Rekao je to kao činjenicu i pozvao je prstom da mu priđe. Nije znala kako da reaguje na njegovu izjavu. Koliko god bila svesna da je to šovinistički i uvredljivo, prisvajati je kao stvar, morala je da prizna da je njoj lično bilo prilično seksi to što je bio tako posesivan. Uostalom, nije li ona njega u kolima uporedila sa svojom igračkom. Ni ona se nije puno razlikovala od njega bar što se posesivnosti tiče. Da se ona pita Aleksei bi oko vrata nosio natpis *Tarino vlasništvo* ali bojala se da to ne bi bilo društveno prihvatljivo a da bi možda i on imao pokoju primedbu na to. Nasmejala se i odmahujući glavom mu prišla. „Nisi morao da im pretiš, ja bih volela da me prihvate ne da beže od mene.“ „Nisam im pretio,“ rekao je začuđeno, „samo sam im objasnio kako stoje stvari.“ „Aleksei, rekao si i citiram: „Ko je pipne slomiću mu obe ruke!!!“ Tara ga je gledala optužujući a on je mirno, terajući je na smeh objasnio. „Samo sam ih upozorio, jer stvarno mrzim da plaćam skuplje osiguranje, a da ne pričam koliko ne volim radnike na zameni koje bi morao da zaposlim ako bi ovi zbog lomova tražili bolovanje.“ „Znaš kako kažu- Bolje sprečiti nego lečiti!“ Tara mu je prišla i dižući ruke u znak predaje rekla: „U redu, odustajem. Pokaži mi šta treba da radim da zaradim tu platu.“

162


„ Čekaj,..biću plaćena zar ne???“ Pitala je, jer se odjednom setila da je slučajno Vladimiru rekla da bi za Alekseia radila i za džabe. „Naravno da ćeš biti plaćena, sve sam već dogovorio sa našim glavnim knjigovođom a i Nataša je pripremila papire.“ Počeo je objašnjavati Aleksei, sada već totalno prelazeći od razigranog, zavodljivog muškarca od pre par minuta, u ozbiljnog poslovnog čoveka koji se savršeno uklapao u veliku kancelariju u kojoj su se nalazili.

163


16.

Ljubomora

„Ako primetim da želiš ono što ja imam, to nije dokaz

moje

ljubomore, već tvoje!“ „Ma daj, on se samo šalio!“ Po ko zna koji put ove nedelje Tara je pokušala da uveri osoblje "Hellgate“-a. Bezuspešno kao i obično. Prošlo je sedam dana od njihovog upoznavanja, i od Aleksejeve pretnje, i svi su ga shvatili vrlo ozbiljno i prilično doslovno. Barmen Lukas, momak duge crne kose vezane u rep, sa veoma lepim, skoro dečačkim licem i telom koje su krasile tetovaže gde god se videlo i malo kože, stajao je ispred Tare odmahujući glavom. Želela je da ga pita da li je tetoviran po celom telu ali s obzirom na njegovo trenutno ponašanje, nije verovala da bi joj odgovorio pa nije ni pitala. Upravo je brisao šank jer je po njemu prosuo čašu vode, koju je ispustio kada se Tara u trenutku kada je pružao ruku prema njoj podigla sa stolice nameštajući se, i to je prouzrokovalo da Lukas prstima skoro zakači njene grudi. Naravno ona nije mislila da bi slučajan dodir, čak i po grudima bilo nešto toliko strašno ali on je očigledno imao totalno suprotno mišljenje od njenog sudeći po crvenom licu i uspaničenom pogledu. Pomislila je kako će morati porazgovarati sa Aleksejem o ovome kada se vrati, to je već postalo smešno. Aleksei ju je taj dan pokupio iz škole kao i obično a onda ostavio ispred kluba i otišao do Nikolaja u "Heaven's Door", njihov drugi klub u gradu.

164


Morao je da potpiše neke papire a Tara je želela iskoristiti priliku i bolje se upoznati sa osobljem. Kada je čula ime drugog kluba nije mogla ne primetit temu koja ih je povezivala, pa je naravno, odmah pitala i za treći, pretpostavljajući koje bi moglo biti njegovo ime. Dobila je veoma prikladan odgovor koji je i očekivala "Purgatorium". „I baš ti da budeš zadužen za "Hellgate"?!“ Prokomentarisala je Tara glumeći začuđenost. „Nije mi jasno zašto?“ Sarkastično je dodala. „Malena , opet se praviš pametna.“ rekao je Aleksei. „Za tvoju informaciju ,"Hellgate" je prvi otvoren i ja sam ostao ovde kada smo otvorili ostala dva, jer sam posebno vezan za ovo mesto“ Rekao je setno. „Ova zgrada je u vlasništvu moje porodice već dugo vremena. Ja sam je nasledio kada je moj otac preminuo.“ Objasnio je Aleksei sa ponosom i nostalgijom u glasu.

Taru je iz razmišljanja trgao Lukas, stavljajući pred nju drugu čašu vode, i rekao veoma prijatnim ali ozbiljnim glasom: „Tara, ja poznajem Alekseia već jako dugo, od nekih malo lošijih dana za obojicu, i zato mi veruj kada ti kažem da se u vezi tebe nije šalio, ma koliko to glupo ili smešno tebi zvučalo.“ „Ovde ga svi veoma cene i poštuju, on je fantastičan prijatelj pa tek onda gazda. Pravedan je i pošten i uvek je tu za svoje radnike ali isto tako svi znaju da kada Aleksei nešto kaže, njegova reč je zakon.“ „Ili se povinuj ili kupi prnje! I to ako je dobro raspoložen,“ dodao je. „Da to nije malo diktatorski?“ pitala je Tara. Činilo joj se kao da ga se pomalo boje.

165


„Svi mi ovde smo danas zahvaljujući Alekseiu, on je svima, može se reći spasao život na jedan ili drugi način. Svi su mu veoma lojalni i dali bi život za njega tako da za nas, njegov način je ispravan način.“ Rekao je na kraju. Tara nije znala šta da kaže na to pa je promenila temu. Alekseia će pitati kasnije da joj pojasni šta je Lukas mislio sa onim spasao živote a i ovu glupost o dodiru će morati raspraviti. Za šankom im se ubrzo pridružio Hari, veliki izbacivač koga je upoznala prvi put kada je došla u "Hellgate", i Veliki Sem, još jedan izbacivač koji je kako mu i ime kaže bio čovek impresivnih proporcija. Tara se pored njih osećala kao malo dete. Čime li su ih hranili kada su bili mali? Hari je kratko pogledao u Taru i klimnuo glavom u znak pozdrava. Već su se par dana ovako u prolazu susretali ali on još nije sa njom progovorio ni reč. Samo ju je povremeno posmatrao kada je mislio da ga ne gleda, kao da je procenjuje. Naručio je nekakav sok i seo na kraj šanka, gledajući u vrata. Iako mu smena još nije počela očigledno je iz navike stalno bio na oprezu. Veliki Sem, koga su tako zvali ne samo zbog izgleda već da ne bi došlo do zabune jer se i menadžer kluba takodje zvao Sem, prišao je Tari i seo pored nje. Imao je ogromnu glavu bez imalo kose punu ožiljaka, nos slomljen verovatno nekoliko puta sudeći po izgledu, vrat toliko širok skoro isto koliko i glava i da ga je srela na ulici, verovatno bi bez razmišljanja bežala koliko je noge nose na suprotnu stranu. A onda se ogromni čovek nasmejao, širokim, veoma prijateljskim osmehom i pozdravio Taru tako srdačno, da je pomislila kako je on čist dokaz kako izgled zaista može da prevari.

166


Jednako srdačno mu je otpozdravila i pružila ruku. „Nadam se da nije i rukovanje zabranjeno?“ Pitala je sarkastično, pogledavši u Lukasa pa u Velikog Sama. Čekala je i kada je Veliki Sem uzeo njenu troduplo manju šaku u svoju, i "nežno" je prodrmao da se cela zatresla, očigledno nenaviknut na nekoga njene veličine, nagradila ga je svojim najvećim osmehom. „Napokon neko ko se ne boji Alekseia.“ „O ne lutko, i ja sam dovoljno pametan da znam da treba da ga se bojim samo, zabrana pipanja se ne odnosi na mene.“ Zagonetno je rekao. „Odnosi si se i na tebe!“ Začuo se odjednom sa vrata, Aleksejev duboki glas. „To što ona nema u gaćama ono što ti voliš ne znači da možeš slobodno da je pipaš.“ Nema ono što on voli??? Zbunjeno je ponovila u sebi a onda je shvatila. Oooo!!! To je neočekivano, pomislila je ali onda se okrenula ka Alekseiu i žaleći se rekla: „Aleksei, molim te prestani sa tim! Pa svi me izbegavaju kao da imam šugu.“ „Odlično!“ Odgovorio je veselo Aleksei, „Tako ćemo izbeći mnogo neugodnih situacija“ „Ma ti si nemoguć, ne znam što se uopšte trudim urazumiti te?“ „Gde ti je toljaga, da me lepo lupiš po glavi i za kosu odvučeš u svoju pećinu.“ Rekla je Tara odustajući od pokušaja ubeđivanja u suprotno. „Vidiš Malena, imaš ti i poneku dobru ideju,“ rekao je Aleksei razigrano i krenuo veoma sigurnim brzim koracima prema njoj, sa nestašnim sjajem u očima. Neće valjda?

167


„Aleksei!!!“ viknula je upozoravajući ga i krenula da skoči sa stolica da beži ali ju je preduhitrio, i kao džak krompira prebacio preko ramena bez imalo napora. Stavio je jednu ruku na njenu zadnjicu a jednu preko butina da se ne otima i krenuo prema kancelariji. „Toljagu neću sada da vadim,“ rekao je namignuvši ka ostalima, na šta su se naravno svi počeli smejati a Tara ga je udarila što je jače mogla po zadnjici. Nisu mislili na istu "toljagu". „Šefe, da li to znači da ćeš biti nedostupan neko vreme?“ Pitao je Lukas kroz osmeh, a Veliki Sem i Hari su se smejali ali i gledali u njih pomalo začuđeno. Očigledno nisu navikli videti šefa tako razigranog i nasmejanog. Aleksei nije uspeo ni da odgovori, kada se sa vrata začuo iznenađeni ženski: „Šta se ovde dešava? Aleksei....???“ Kako se Aleksei okrenuo ka pridošlici, Tara nije mogla da je vidi pa ga je udarila po zadnjici govoreći mu da je spusti. „Natalija!“ Pozdravio je Aleksei nepoznatu ženu i polako spustio Taru na noge. Kada je pogledala ka vratima, videla je devojku u ranim dvadesetim, crne duge kose, veoma lepog lica, srednje visine, besprekorno obučenu u crne pantalone i odgovarajući sako. Sve na njoj je bez sumnje bilo veoma skupo, uključujući i grudi, pomislila je Tara zvučeći zlobno sama sebi, koje su se ocrtavale kroz usku košulju. Natalija, što je očigledno bilo ime devojke, gledala je u Alekseia veoma intenzivno i na način koji se Tari uopšte nije dopadao. Nju, kao ni ostale prisutne nije ni pogledala. „Možemo li da razgovaramo?“ Pitala je kada je videla da je Aleksei upitno gleda.

168


„Nasamo!“ Brže bolje je dodala i pogledala u Taru po prvi put. Preletela je pogledom ovlaš preko nje ne skrivajući blagi prezir i kao da nije vredna njene pažnje arogantno se okrenula ponovo ka Alekseiu. Neko ima kompleks više vrednosti. Ona sama je bila obučena u obične uske farmerke, crne kožne čizme do kolena i crnu usku dizajnersku majicu. Sasvim pristojno i čak šta više ni malo jeftino, pa čizme same su koštale skoro kao mali polovni motor. Aleksei je gledao Nataliju par sekundi u tišini, par puta gledajući i iza nje kao da očekuje još nekoga, i Tara je nevoljno morala da čestita devojci na stoički podnesenom hladnom, skoro zastrašujućem pogledu kojim ju je posmatrao. Napokon je klimnuo glavom i rukom pokazujući prema kancelariji rekao: „Posle tebe.“ Sagnuo se ka Tari i ovlaš je poljubivši u vrh glave, šapnuo: „Brzo ću!“ a onda krenuo za svojom gošćom. Malo previše mrda kukovima. Pomislila je Tara gledajući u Nataliju koja je već ulazila u kancelariju, a kada je Aleksei ulazeći zatvorio vrata za sobom, shvatila je da ta teskoba koju odjednom oseća u stomaku nije ništa drugo nego stara, čista ljubomora. Imala je potrebu da odmaršira do kancelarije i širom otvori vrata. E jebiga, samo mi još fali da se počnem ponašati kao ljubomorno derište. Prošlo joj je kroz glavu. Ne verujem da bi to uverilo Alekseia u moju zrelost. Sela je za šank i pogledala u momke koji su se trudili izbeći njen pogled. „Ne brinite, neću ni briznuti u plač ni otići iskopati oči snobovskoj princezi,“ rekla im je Tara, pretpostavljajući da im je neugodno jer nisu znali šta da očekuju od nje. „Ako se predomisliš..... u vezi očiju mislim, reci i ja ću je držati.“ Rekao je Veliki Sem i Tara se nasmejala, zadovoljno što izgleda nije jedina kojoj se Natalija ne dopada.

169


Lukas je samo klimnuo glavom a Veliki Sem je dodao: „Ta samo donosi nevolje, ne znam što ju je šef uopšte primio?“ „I ...ko je ona ?“ Pitala je Tara, a kada su se momci među sobom pogledali dodala je: „Osim što je očigledno Aleksejeva bivša, naravno.“ Nije bila baš toliko ignorantna. „Oni se znaju još od malena, valjda su im se roditelji družili.“ „Davno, kao klinci su bili kratko zajedno ali ništa ozbiljno.“ Rekao je Lukas i dodao: „Nataliji je doduše to malo teško da prihvati, kao i to da je Aleksei i dalje toleriše samo jer je dobar sa njenim roditeljima.“ „Ona je sebe već videla kao buduću gospođu Volkov.“ Zgroženo je rekao Veliki Sem. „Mislim da neće baš najbolje prihvatiti tvoje prisustvo u Aleksejevom životu.“ Dodao je Lukas. „Ne brinite momci, znam da izađem na kraj sa takvima kao što je ona.“ „...Uostalom, ako se ispostavi da je veliki problem, samo ćemo je zatvoriti na par dana samu u sobu sa Harijem i umreće od dosade.“ „Rešen problem!“ dodala je Tara gledajući u velikog izbacivača, koji nije još uvek progovorio ni reč, dok su se Lukas i Veliki Sem počeli glasno smejati. Hari je odmahnuo glavom i neočekivano, sarkastično dobacio: „Ili je možeš ti naterati na samoubistvo svojim neuspešnim pokušajima duhovitosti!“ „Pokušajima, daj molim te. Neće morati da se ubije, umreće od smeha.“ Rekla je Tara. „Čudi me da nemaš svoj šou pa da zabavljaš narodne mase,“ nastavio je Hari. „Šteta je da toliki talenat propada.“

170


„Da li si normalan, pa da budem odgovorna za masovno ubistvo,“ nije mu ostala dužna Tara. Lukas i Veliki Sem su se smejali kao ludi. „Jeste li sigurni da niste razdvojeni na rođenju?“, pitao je Lukas. „Ne,....“, rekao je Hari, „na Tarinu žalost ovako nešto“, pa je pokazao na svoje telo, „nema duplikat.“ „Tu se savršeno slažemo, tako nešto majka samo jednom rađa.“ „Posle se odluči na podvezivanje jajnika za svaki slučaj,“ rekla je Tara kroz smeh, podignuvši čašu sa vodom i kucajući se sa Velikim Semom koji joj je na to nazdravio. Nastavili su sa prepucavanjem još neko vreme, i ućutali tek kada su se skoro više od petnaest minuta kasnije, vrata od Aleksejeve kancelarije napokon otvorila i iza njih se pojavila Natalija. „Vidimo se Alek!“ Mazno je rekla napućenih usana i zatreptala kao da se nalazi na setu porno filma. Pogledala je u Taru trijumfalno i krenula ka izlazu. Tara je prevrnula očima shvatajući da je Natalija želela da joj bude publika za njenu malu predstavu. Izgleda da neke žene nikada ne prerastu pubertet. Posle par trenutaka, Aleksei se pojavio na vratima kancelarije i pogledavši Taru pitao: „Planiraš li doći ili si suviše zauzeta?“ Da ne zna bolje pomislila bi da je on ljut na nju. Način na koji je pogledao momke ih je odmah sve poslao u stanje neverovatne zauzetosti, i svi su sebi našli zanimaciju koja je začudo bila fizički što dalje od Tare. „Koji je tvoj problem?“ Pitala je prolazeći pored njega. „Tvoja posetiteljka je izgledala veoma zadovoljna i srećna izlazeći, očekivala sam da ćeš i ti biti u istom raspoloženju.“ Namerno je dodala Tara dajući mu do znanja da ako neko treba da bude neraspoložen to je ona.

171


Ipak je on taj koji je proveo petnaest minuta iza zatvorenih vrata, sa svojom veoma atraktivnom bivšom. Aleksei je zatvarajući ih, zalupio vrata od kancelarije, a onda par puta duboko udahnuo ne okrećući se. Tara je mirno čekala, iako nije razumela šta se dešava. Očigledno mu je bilo potrebno par sekundi da se smiri. Protrljao je glavu par puta, što je Tara primetila da radi kada je uznemiren, a onda se okrenuo prema njoj i pitao je: „Koliko je sjebano to što sam ljut što nisi uletela u kancelariju i insistirala da nas ne ostavljaš same.“ „Prilično sjebano,“ odgovorila je pokušavajući da se ne nasmeje jer je Aleksei odjednom delovao ranjivo i zbunjeno. „U jednom trenutku jesam planirala da dođem za vama i ostavim širom otvorena vrata, kao što je moja mama radila kada mi je dečak bio u sobi.“ Priznala mu je, shvatajući da je on povređen što ona nije ljubomorna. Posle neka neko kaže da sam ja nezrela!!! „Šta te je zaustavilo?“ Pitao je Aleksei, očigledno zadovoljan odgovorom, „i koliko si imala godina kada su ti dečaci dolazili u sobu???“ „Zaustavilo me to što bi valjda trebalo da ti verujem, osim naravno ako imam razloga za sumnju?“ Upitno ga je pogledala. Prišao joj je i razvukao usta u veliki zadovoljan osmeh, što je njegovo lice učinilo skoro dečačkim. Pomazio ju je po obrazu i rekao: „Naravno da nemaš. Nikada ti to ne bih uradio.“ Što je Tari izmamilo veliki osmeh na lice ali onda je dodao: „A sada mi odgovori na pitanje!“ i osmeh je zamenila izrazom neverice. Prevrnula je očima i podigla ruke u vazduh: "Ne mogu da verujem da si ti ljubomoran na četrnaestogodišnjake u mojoj sobi, koji nisu znali ni kako da me pravilno poljube.“

172


„Malena, sreća po njih pa ni sa kim nisi išla dalje od malo pipkanja preko majice i ljubljenja inače bi ih verovatno već posetio.“ Sasvim ozbiljno je rekao i oči su mu potamnele i više nego obično. „Ti to stvarno misliš?“ Iznenađeno i malo prestravljeno pitala je Tara. „Sranje!“ Rekao je Aleksei zvučeći ljutito i privukao je sebi. „Nemoj da me se bojiš, molim te! Sve ovo je za mene novo i ne znam kako da se ponašam i šta treba da osećam.,“ rekao je kao u grču. „Sama pomisao na tudje ruke i usne na tebi su jednostavno uh.....Poželim da nešto uništim.“ Frustrirano je dodao i stegao je u zagrljaj još jače. „Važi,....a mogu li to nešto da ne budu moja pluća, molim te!“ Promrmljala je Tara lica naslonjenih na njegove grudi. Malo je olabavio svoj stisak ali i dalje je nije puštao iz naručja. „Zašto to uvek radiš?“, pitao je odjednom. Tara nije imala pojma o čemu sada priča pa mu je to i rekla. „Uvek se šališ u donekle ozbiljnim situacijama.“ Objasnio je. „ Nemoj misliti da mi to smeta“, dodao je. „To je jedna od tvojih osobina koja mi je privlačna, da u svemu nađeš razlog za humor. Samo me interesuje zašto? „Ne znam,“ iskreno je odgovorila sležući ramenima. „Kada se nađem u situaciji da mi je neprijatno ili da ne znam kako da odreagujem, ja se šalim. To je valjda postao i moj odbrambeni mehanizam da sakrijem strah i nesigurnost.“ Odmakao ju je od sebe da bi joj mogao videti lice ali i dalje držeći ruke na njenom struku, tiho ju je pitao: „Da li te je zbog mene strah?“ Bilo je čudno čuti nesigurnost u njegovom glasu, nije mislila da to ima u sebi. Pogledala ga je direktno u oči i odlučivši da nema šta da izgubi priznala.

173


„Da!“ Trgao se kao da ga je ošamarila i prebledevši sklonio ruke sa nje. Brzo ga je uhvatila za šake i isprepletala njegove prste sa svojima držeći ga čvrsto i privlačeći nazad sebi objašnjavajući mu: „Plaši me sve ovo između nas jer je preintenzivno; plaši me ovolika želja koju osećam prema tebi jer ne znam da li je to normalno; plaši me to da sam se zaljubila u nekoga ko je ipak možda previše za mene; plaši me činjenica da ti možda neću biti dovoljna; plaši me pomisao na to da mi možeš slomiti srce a ionako nije više čitavo; plaši me da ćeš zbog moje prošlosti misliti da sam oštećena....“ Duboko je uzdahnula pokušavajući primiriti drhtaj u glasu. „Da, odgovor na tvoje pitanje je strah me je ali ne tebe, nikada tebe; iako te se svi drugi iz nekog razloga boje.“ „Plaši me sve ovo vezano za tebe ali ne tvoje prisustvo. Kada sam pored tebe osećam se zaštićeno, sigurno i srećno posle jako dugo vremena.“ Završila je tiho. Aleksei ju je gledao sa takvom nežnošću da ju je iznenadila neverovatna brzina kojom ju je neočekivano podigao sa poda, i prisvojio njene usne u poljubac koji je započeo kao bezazleno lokalno istraživanje a pretvorio se u neustrašivu, avanturističku ekspediciju. Ljubili su se toliko dugo da kada su se razdvojili, udišući preko potreban vazduh, Tarine usne su bridele i osećala je da su blago utrnule. Aleksei ju je gledao kao da je vidi prvi put, a onda sa nestašnim smeškom na takodje crvenim i nateklim usnama rekao zavodljivo: „Znači zaljubila si se, ha?“ „Stvarno Aleksei, od svega što sam rekla?!“ Naravno, mogla je da pretpostavi da će biti zadovoljan sa tim. „Tebi je to smešno?“ Pitala je, kada je videla da on ne prestaje da se osmehuje.

174


„Ne, nije mi smešno,“ rekao je i dalje se glupavo kezeći. „Drago mi je što si to napokon priznala, mislim ja to znam od prvog dana....kako bi mi odolela?“ Govorio je između poljubaca koje je ostavljao po njenom licu. „Nemoj da si pun sebe!“ „Kako znaš da ja nisam od onih koji se zaljube u svakog momka čim im se nasmeši.“ Pitala je, stavljajući mu ruke oko vrata i privlačeći ga sebi. „Zato što se ja ne smešim!“ odgovorio je sa osmehom. „Ali pored tebe i zbog tebe želim da se smejem, pogotovo ako je to ono što te usrećuje.“ Iskreno je rekao, veoma ozbiljnim glasom i gledao je kao da želi pogledom da je ubedi da mu veruje. „Ja nisam tako rečit kao ti ali mogu da ti obećam da nemaš nikakvog razloga bojati se ni jedne od tih stvari koje si navela, i uradiću šta god treba da ti to i dokažem.“ Tara ga je poljubila, unoseći u taj poljubac celu sebe jer je znala da je to bio Aleksejev način da joj kaže da i on oseća isto prema njoj. Za sada nije trebala ništa više. „A sada mi lepo ispričaj šta je htela ona nadobudna snobovska rospija, i prestani da me zamajavaš i odvraćaš mi pažnju od toga ovim pipkanjem i ljubljenjem.“ Rekla je Tara kada se odmakla od Alekseia da ponovo dođe o daha. On se na taj njen zahtev počeo smejati toliko glasno, da je to prouzrokovalo da posle par sekundi začuju kucanje i vide zabrinuta Harijeva glava na odškrinutim vratima. „Šefe je li sve u redu?“ Pitao je gledajući ih zbunjeno. „Hari šta bi ja to njemu mogla uraditi, majke ti?“ Pitala je Tara, koju je neverovatno zabavljao Harijev izraz lica kada je shvatio da se Aleksei smeje.

175


Izvinio se i polako zatvorio vrata za sobom a onda je čula kako viče: „On se jebeno smeje držeći je u naručju a ja mislio da ga je u najmanju ruku ubola olovkom u oko. Koji ludaci.“ „Nemoj da ti ludak izađe!!!“ prodrao se Aleksei za njim i dalje se smejući. „Izvini šefe.“ „Počni!“ Rekla je Tara ne dozvolivši da joj ponovo skrenu pažnju.

176


17.

Dobrodošla u familiju

„Svi mi imamo potrebe koje nas definišu i pokreću a jedna od njih je i želja tokom života nekome ili nečemu pripadati.“ „Mislim jebote, ono, ja sam kao njoj trebala da se izvinem mislim, koji šit.“ „Ono, ma razumeš?“ Razumem kurac, pomislila je Tara u sebi, zbunjeno gledajući u devojku za šankom koja je oduvavajući pramen plave kose, koji joj je neprekidno padao u oči prepričavala, bar koliko je Tara razumela scenu sa Natalijom aka Aleksejevom posetiteljkom od ranije. Devojka za šankom se zvala Lola, za šta je Tara iskreno sumnjala da je njeno pravo ime ali opet, ko zna? Došla je sa Borisom, koji se trenutno sa Aleksejom nalazio u njegovoj kancelariji razgovarajući nasamo, a Tari su prepustili zabavljanje Lole. Navodno su Lola i Natalija obe bile Borisove specijalne "prijateljice" i iako su znale jedna za drugu, svaka je za sebe mislila da je baš ona posebna a da ona druga pokušava da ga preotme. Aleksei je bar tako objasnio situaciju Tari posle Natalijinog odlaska. Tara još uvek nije mogla svariti da su obe devojke, jednostavno prihvatale činjenicu da postoji "ona druga" i da su i dalje bile sa Borisom. Takodje i činjenica da su Aleksei i Boris sa Natalijom izgleda igrali igru "šalji dalje", pa kada je jedan u ovom slučaju Aleksei završio sa njom, samo ju je predao drugom tj. Borisu, bila joj je zaista odvratna. Aleksei je naravno rekao da nije bilo tako i da ne preuveličava.

177


„Ja sam sa njom bio kratko, kada smo bili klinci i tek kasnije kada već odavno nisam imao ništa sa njom sam je upoznao sa Borisom na njihovo obostrano zadovoljstvo.„ Pokušao joj je objasniti. „Natalija je želela nekoga ko može da joj financijski priušti način života kakav želi, a ona njemu koristi da se ubaci u visoko društvo što mu je potrebno.“ „Natalija potiče iz stare uticajne porodice i iako su izgubili većinu bogatstva njen otac još uvek ima dosta veza i poznanstava koji su potrebni Borisu u njegovom poslu. On ima mnogo novca ali dosta ljudi još uvek gleda na prezime i poreklo. Borisovo ni jedno ni drugo nije baš poželjno u nekim krugovima.“ Rekao je Aleksei a onda dodao i da je Natalijin dolazak u stvari bila neka vrsta prethodnice. Kao na frontu, pomislila je Tara. Zbog njenog ličnog poznanstva sa obojicom, Boris je poslao Nataliju kao najsigurniji izbor, da dogovori sastanak i utvrdi detalje. Izgleda da biti mafijaš, pored svojih prednosti ima i dosta mana. Puno ljudi jedva čeka da te uhvati nespremnog i gepekira. „Zajebali ste i obezbeđenje u pripremama predsednikove posete, ni oni nisu toliko tajnoviti,“ komentarisala je Tara. „Više od petnaest minuta, koliko se Natalija zadržala je malo previše vremena za dogovaranje sastanka!“ Rekla je Tara pa nastavila sarkastično: „Doduše, Natalija vam dođe nešto kao agent tajne službe, pa sve u detalje mora dogovoriti a to je dugotrajan proces!“ Alekseja su očigledno veoma zabavljali Tarini komentari pa joj je kroz smeh odgovorio da su naravno, malo popričali i o njenim roditeljima, „koji su inače veoma fini ljudi“ rekao je, kao da je Taru to interesovalo.

178


„A, da.... pitala me je i čija je devojčica sa kojom sam se igrao, da nisam postao bebisiter?“ Usput je dodao, jedva izgovarajući rečenicu od smeha. „Mogla bi devojčica da iz njenog uštogljenog snobovskog dupeta isčupa metlu i opiči je sa njom po glavudži sledeći put kada je vidi.“ Rekla je Tara, komentarišući njegovu izjavu a onda je plazeći mu se, izašla iz njegove kancelarije zalupivši za sobom vrata i ostavljajući ga da se i dalje smeje kao budala na brašno. Kada je već smatraju klinkom može tako i da se ponaša. Pridružila se Hariju i Velikom Semu za šankom, koji su srećom bili dovoljno pametni da je ništa ne ispituju. Ubrzo posle toga ih je Aleksei, koji se napokon prestao smejati dovoljno dugo da izađe iz kancelarije i razgovara normalno, obavestio da Boris dolazi i da obezbede klub. Očigledno su svi znali proceduru, jer su odmah obojica skočili i Hari otišao do sobe za nadzor a Veliki Sem do druge dvojice izbacivača koja su već stajala ispred vrata kluba. Aleksei je prišao namrštenoj Tari koja je sedela na šankovskoj stolici i poljubivši je nežno u vrat prošaputao: „Malena, rekao sam Nataliji da je "devojčica" moja i da se od sada samo sa njom igram!“ Tarine usne su se nakon toga razvukle u veliki zadovoljan osmeh. „Imamo li sada vremena za igru ?“ Pitala je tiho da je Lukas ne čuje. Kao i obično na njegovu blizinu i dodir usana na vratu je reagovala tako što je poželela da su sami i u vodoravnom položaju. U stvari može i u horizontalnom! Kada bolje razmisli. Ma koga laže, pomislila je, uopšte nije potrebno da budu sami.

179


Okrenula se na stolici i stegnuvši mu čvrsto ruke oko vrata privukla ga u strastven poljubac. Aleksei je morao da se sagne da bi mogla dohvatiti njegove usne i usput se naslonio rukama na njene butine. Momentalno je preuzeo kontrolu i dok ju je ljubio, i njegove ruke su poput jezika šarale po njoj, prvo po kukovima a onda i dalje opasno se približavajući njenoj zadnjici. Tako ih je zatekao i Boris, koji je sa vrata dubokim glasom sa jakim naglaskom rekao: „Brat moi, ostavi i meni malo!“ Aleksei je, ne sklanjajući ruke sa Tare, samo blago okrenuo glavu ka mladom plavom muškarcu širokih ramena i pogledao ga; na šta je Boris verovatno poznavajući jako dobro Alekseja i značenje njegovih pogleda, smejući se grlato udario rukom od svoju nogu i rekao: „Sookin syn;“ što je posle saznala značilo kučkin sine; „napokon!“ „Ajde pomeri se i daj da pozdravim djevušku.“ rekao je prilazeći im sa osmehom. Aleksei je ispravljajući se sklonio ruke sa Tare i u čvrst muški zagrljaj stegao visokog krupnog muškaraca. Jedan drugog su potapšali po leđima toliko jako da je Tara refleksno napravila grimasu. „Možeš da je pozdraviš i odavde,“ rekao je Aleksei smeškajući se ali se ipak sklonio u stranu, puštajući ga da prođe. Boris ju je obgrlio svojim velikim ručerdama i nije mogla da se pomeri ni milimetra. „Ja sam Tara, drago mi je. Pružila bi ti ruku ali mislim da su mi utrnule koliko si me stegao!“

180


Boris se nasmejao i rekao Alekseiu: „Duhovita ti je ova mala.“ I dalje je ne puštajući iz zagrljaja, pa mu je Aleksei, očigledno već na kraju strpljenje preteći rekao:„Borise…!“ „Harašo, harašo, puštam je.“ Rekao je ne skidajući osmeh sa lica. Predstavio se Tari onda je predstavio i devojku, koja je do tada stajala na vratima sa dvojicom momaka velikih skoro kao Veliki Sem, očigledno telohranitelja. „Lola, dođi upoznaj mog brata i njegovu djevušku.“ Rekao je visokoj, tankoj devojci, duge plave kose. Tara ju je posmatrala dok je prilazila i morala je da prizna da je upravo tako zamišljala devojku mafijaša. Na sebi je imala usku kratku haljinicu koja je jedva prekrivala njene prevelike grudi, visoke štikle na kojim je jedva koračala i kratku krznenu bundicu prebačenu preko ruke. Lola je mahnula Alekseiu i Tari prilazeći im sa ogromnim osmehom na silikonskim usnama. „Sedi ovde sa ovom lepoticom,“ rekao joj je Boris tapšajući je po dupetu, na šta se ona zakikotala, „a ja i Alek idemo da porazgovaramo.“ Tara je dobila zadatak da je zabavlja i tako se sada našla u ovoj situaciji. Zaista se trudila da prati Lolinu priču ali negde na desetom po redu "ono mislim, razumeš", izgubila ju je i nije više mogla pohvatati konce. Lola se žalila da je Natalija gleda sa visine , što je Tara verovala videvši dotičnu gospođicu, i da uvek pokušava da je ocrni u Borisovim očima. Navodno je zadnji put kada su se videle, namerno gurnula konobara na nju a kada je Lola umesto po sebi čašu prosula po podu i isprskala Natalijine cipele ova je poludela i zahtevala izvinjenje.

181


Toliko je Tara razumela, a kako je Lola i dalje pričala i žalila se Tara je klimala glavom odsutno i pogledala prema vratima od kancelarije, koja su po drugi put toga dana bila zatvorena za nju. To ju je trglo i pomislila je kako je licemerno od nje da priča nešto protiv Natalije kada je i ona sama Lolu odmah, na prvu loptu gledala kao nekog ispod sebe. Lola možda malo previše priča, neće sigurno osvojiti nagradu za intelektualca godine ali bar nije pokvarena i zlobna. Više je bila kao veliko dete i očigledno je služila Borisu kao ukras ali ko je ona da sudi. Okrenula sa ka Loli i pitala je da joj ponovi šta je zadnje rekla, pokušavajući da je ne osuđuje i davajući joj šansu. Usput, ako joj se ugasi koja moždana ćelija to je žrtva koju će stoički podneti. Kada su Aleksei i Boris izašli iz kancelarije bili su dobro raspoloženi, seli su u separe i pozvali devojke da im se pridruže. Tara je sela naspram Alekseia a Lolu je Boris odmah smestio u svoje krilo. Aleksei je Lukasu rekao da im donese piće, Borisu naravno votku, Konik’s tail, a Aleksei, iako takodje poreklom Rus, ipak je najviše voleo da u retkim prilikama kada pije alkohol to bude Chivas Regal. Tara je pila vodu kao i obično, a Lola je rekla da će ona isto što i Boris. Boris je počeo ispitivanje Tare, naširoko o svemu i svačemu a onda rekao da ako joj Aleksei dosadi, slobodno može da se javi njemu. Čak je i Lola na to reagovala pozitivno i rekla kako joj se Tara sviđa više od Natalije. Tara se od srca nasmejala na Lolin komentar i zahvalila se ali rekla da nije baš dobra u deljenju tako da će ipak preskočiti njihovu ponudu. Boris je šeretski još par puta nabacio sličnu stvar što Tari nije preterano smetalo, verujući bez sumnje da se samo šali i namerno izaziva reakciju, koju je na kraju i dobio.

182


Aleksei je zavaljen u separeu, sa nogama ispruženim ispred sebe vrteo čašu po stolu i nakrenuvši glavu na stranu pogledao u Borisa i rekao mu: „Mislim da je vreme da ideš.“ Njemu se izgleda nisu dopali Borisovi predlozi! Boris mu je nazdravio, nakezio se i istresao ostatak votke iz čaše a onda opet pogledao u Taru. Odjednom, pred njom više nije sedeo Aleksejev prijatelj i šarmer koji je sa njom flertovao već jedan od ljudi koji su bili na čelu jedne od najvećih kriminalnih organizacija u zemlji. Tara se počela osećati nelagodno pod njegovim ispitivačkim pogledom. „Da li ti je rekao kako je dobio taj ožiljak?“ Pitao ju je ne skrećući pogled sa nje ali glavom pokazujući ka Alekseiu. „Da,“ kratko je odgovorila, čekajući kuda vodi njegovo pitanje. „Da li ti je rekao i da smo se pobratimili i šta to znači?“ Ozbiljno je pitao. „Boris!“ upozorio je Aleksei. Tara, kao ni Boris ovaj put nisu obraćali pažnju na Alekseia. Ovo je bilo nešto što su očigledno morali da reše između sebe. „Da, mislim da znam šta to znači.“ Rekla je zadržavajući njegov pogled. Shvatila je da je Boris upozorava da ako planira da bude sa Aleksejom mora bit svesna i činjenice da je, priznao to ili ne, on deo njihove porodicom a samim tim i deo svega što to sa sobom nosi. „Harašo!“ Reko je i gledao je intenzivno još par trenutaka. Lola se već prilično unervozila i pomalo uplašeno gledala u jedno pa u drugo, a Aleksei je već počeo stezati vilicu gledajući ga, i mogla se osetiti tenzija u vazduhu.

183


Počeo je da ustaje i Tara, da bi ga sprečila da uradi nešto što bi verovatno kasnije zažalio, brzo je ponovila za Borisom: „Harašo,“ imitirajući ruski naglasak. Znala je da to znači dobro pa mu je i dala do znanja sa su se razumeli a i ujedno pokušala razbiti napetu atmosferu humorom, što joj je izgleda i uspelo sudeći po Borisovoj reakciji. Njegovo lice se ponovo transformisalo i udarivši rukom od sto počeo se gromoglasno smejati. Tenzija je nestala i dok se Lola pridružila Borisu u smejanju, Tara je pogledala u Alekseia koji ju je pogledao skoro zahvalno i seo. Znala je da nije želeo da uđe u konflikt sa Borisom ali isto tako je znala da ne bi dopustio da se ona oseti nesigurno ili uplašeno. Tara mu se nasmešila i par trenutaka su sa gledali, bez reči se uspevajući razumeti. Boris je naglo ustao, prišao Tari i stegao je čvrsto u zagrljaj govoreći joj: „Dobrodošla u simja,“ ljubeći je tri puta u obraz. Kada je Tara zbunjeno pogledala Alekseia, on je preveo. „Simja je familija“ Oboje su bili svesni važnosti te rečenice. Boris ju je prihvatio kao člana porodice i Tara nije znala da li da bude srećna, polaskana ili zabrinuta. Jebote pa to je ruska mafija?! Prošlo joj je kroz glavu. Zahvalila mu se tiho i pre nego je razmislila rekla: „Bolje ikakva nego nikakva.“ Taraaaaa, sama je sebi udarila ćušku u mislima, nije vreme za tvoje nervozne šale. Lola se zagrcnula, a Boris se okrenuo ka Alekseiu i rekao sa ogromnim osmehom: „Ima muda ko Loline sise!“ Tara je na to prasnula u smeh, malo ga popljuvavši po bez sumnje skupocenom odelu. Srećom to nije primetio, dosta je izazivala sreću za jedan dan.

184


Aleksei je odmahnuo glavom mrmljajući: „Da joj je bar i mozak toliki!“ Tara ga je pogledala popreko ali on je nije ni primetio, jer je pozdravljajući se sa Borisom, dok su se nalazili u snažnom muškom zagrljaju, rekao ne baš preterano srdačno: "Ono malopre je bio prvi i poslednji put da joj se obratiš preteći!" „Ona ima мое сердце,“ dodao je malo tiše i blaže. Boris je njegovo upozorenje prihvatio potvrdnim klimanjem glave i sa iskrenim osmehom na usnama izašao iz kluba, veoma raspoložen, uz komentar da mora što pre da je dovede da upozna Pakhana. „Verovatno bi mi to bila poslednja večera ako bi bila rečita kao danas.“ Rekao je Aleksei, kao da se ništa nije desilo i ispod oka gledajući Taru. „Al' si duhovit,“ rekla je ona prevrnuvši očima i pitajući se da li je normalno u nekoliko sekundi od zadirkivanja, preći na pretnju i odmah ponovo na šalu ali pošto su ostali to odlučili ignorisati i ona je, pa se pozdravila sa Lolom, koja je rekla da jedva čeka ponovo da je vidi. Na uhu joj je šapnula: „Mislim da je Boris impresioniran sa tobom. Znaš, nije loše biti u dobrim odnosima sa osobom koja skoro pa vlada ovim gradom.“ Namignula joj je i potrčala za dotičnim gospodinom koji je u pratnji svojih gorila već došao do automobila. Tara je gledala za devojkom, kako skakuće i smeje se i nije mogla da se ne zapita, koliko od njenog nastupa površne, priglupe plavušice je u stvari samo dobra gluma. Kasnije u kancelariji Aleksei joj je prepričao razgovor koji je vodio sa svojim ruskim mafijaškim pobratimom, a pošto je bila umorna, čekajući da njen Rus obavi još par telefonskih razgovora pre nego je odveze kući, na njegovo insistiranje sklupčala mu se u krilu i udobno smestila naslonjena glavom na njegove grudi.

185


Aleksejev glas, toplina njegovog tela i ruka oko nje, koja ju je držala sigurnu u njegovom naručju su Taru naveli na razmišljanje kako bi tu mogla da ostane do kraja života. Osećala se sigurno, zaštićeno i kao da je upravo tamo gde i pripada i gde je i njeno srce.

186


18.

Sudbina je umešala prste

„Retki su oni među nama, koji dožive i prepoznaju onaj jedan, mali ali značajan trenutaka, kada nešto klikne u glavi i sve se postavi na svoje mesto. Sklope se svi delovi slagalice i odjednom , sa jasnoćom vidite šta je to za šta ste predodređeni.“ Tara je bila jedna od te nekolicine retkih srećnika. Nije išla na posao u ponedeljak posle škole pa je sa Natašom ponovo posetila sigurnu kuću. Holi je ovaj put nije dočekala na vratima, takav doček izgleda zaslužuje samo Aleksei! Upoznala je mnogo novih žena nažalost. To je samo pokazivalo koliko njih nije sigurno u sopstvenoj kući pa moraju na drugom mestu tražiti utočište. Najgore od svega je to što su skoro sve bile sa decom. Tari je Nataša rekla da je to možda i jedini razlog zbog kog te žene i potraže pomoć, to što su i deca ili zlostavljanja ili toliko uplašena gledajući šta se dešava u kući da imaju psihičke posledice. Ni jedna od njih nije posle prvog šamara, niti čak posle prvih pravih batina pokupila svoju decu i otišla zauvek od nasilnika. Ne, većina je čekala da dođe do granice kada se boje za svoj ili za život svoje dece. Tara nije mogla da se ne pita zašto, pa je dok je sedela na terasi i gledala kako se Holi igra u dvorištu pitala Andreu, njenu mamu. Andrea joj je postiđeno, kao da je ona nešto loše uradila, ne gledajući je u oči rekla kako su batine počele već na samom početku braka. Odmah posle dolaska deteta, jer je Andrea morala da podeli svoju pažnju između Holi i njenog oca a on to nije želeo.

187


Čovek je bio ljubomoran i na sopstveno dete, koji je to bolesnik. Pomislila je Tara. „Ne razumem, zašto nisi otišla? Zašto ga nisi prijavila? Bilo šta ali ne dopustiti mu da nastavi sa tim!!!“ Pitala je Tara prekidajući je. Holi je imala oko pet godina što znači da je i zlostavljanje trajalo najmanje toliko. „Šta te je nateralo da se napokon odlučiš na ovaj korak?“ pitala je Tara tiho, skoro ne želeći čuti odgovor i pogledala prema zaigranoj devojčici. „Nije valjda.....???“ „Aleksei!“ rekla je Andrea. Tara se zbunila, i u trenutku čak pogledala prema ulici. „Šta Aleksei?“ Andrea joj je objasnila da je njen suprug Trevor, radio kao vozač za firmu koja je dovozila piće u "Hellgate". On, propalica kakav je bio želeo je zaraditi i sa strane pa je nekoliko sanduk viskija ostavio za sebe. Mislio je valjda da niko neće primetiti. U stvari, očigledno nije uopšte mislio. „Naravno, imao je i tu nesreću da naleti na Alekseia, a on izgleda nije neko ko se da tako lako prevariti!“ Zamišljeno, gledajući ispred sebe rekla je Andrea. Tara je strpljivo čekala nastavak priče, s vremena na vreme bacajući pogled ka devojčici koja se bezbrižno ljuljala nedaleko od njih. I dalje joj nije bilo jasno na koji način im je pomogao. Andrea je nastavila sa pričom koja je bila tipičan primer poslovice, "Sreća u nesreći." Aleksi je odlučio posetiti Trevora lično kada je saznao za krađu, i došao je u njihovu kuću baš u trenutku kada su Trevorove pesnice imale randevu sa Andreinim licem, jedan od mnogih toga jutra.

188


Aleksei je uleteo u kuću kada je čuo Holi kako vrišti. Andrei je od udaraca krv šikljala iz nosa i to je za devojčicu bio strašan prizor. Sklonio je Trevora sa Andreje bacivši ga na stočić koji se pod njegovom težinom i silinom udarca raspao, a Trevor ostao ležati na podu. Izveo je Andreu i Holi napolje stavio ih u kola i dovezao ovde. „Nisam bila baš prisebna pa se nisam bunila. Samo sam ga molila da nas ne vodi u policiju. Bojala sam se.“ Prisećala se Andrea. Nataša, koju je Aleksei pozvao putem ih je dočekala sa doktorom. Dok su se oni pobrinuli za njene povrede, Aleksei je sedeo sa uplakanom i prestrašenom devojčicom smirivajući je i tešeći je da ce mama biti dobro. Holi nije želela da se odvoji od njega. Andrea do tada nikada nije imala hrabrosti otići od kuće jer joj je Trevor pretio da ako ode ili ako ga prijavi da će je pronaći i ubiti i nju i Holi. „Posle godina provedenih sa tom životinjom, bilo mi je svejedno i ako me ubije ali nisam mogla da podnesem da se mojoj devojčici nešto dogodi. Zbog nje sam sve trpela.“ „Nju nikada nije udario jer se istresao se na meni, i sve dok je bilo tako ja sam ćutala.„ Nastavila je Andrea svoju priču gledajući u Holi i brišući suze koje su joj se slivale niz obraze. „Komšije su znale zvati policiju i oni bi došli ali pošto ja nisam smela ništa da kažem pred Trevorom, a oni su me uvek pred njim pitali da li želim da ga prijavim, prestali su se odazivati na pozive.“ „Rekli su da imaju preča posla nego dolaziti kod nas!“ „ Iz socijalne službe su takodje navratili par puta jer su morali ali oni nisu čak ni ulazili u kuću. Samo su mi dali papir da potpišem da su izlazili na teren.“ „Valjda i oni ljudi imaju previše posla.“ Sa, po Tari nepotrebnim razumevanjem je pričala Andrea o svemu.

189


Tara joj je bez reči dodala maramicu, gledajući u uplakanu mršavu ženu u sasvim drugom svetlu. Mislila je da je kukavica koja nije imala hrabrosti da se suprostavi mužu, a u stvari, pred njom je sedela hrabra, snažna žena, koja je godinama trpela nasilje samo da bi zaštitila svoje dete jer nije dobila pomoć ni od koga. „Gde je Trevor sada?“ Pitala je Tara. „Nadam se da nije ni ustao sa poda!“ „Čekaj, da li je ?“ Što je tiše mogla Tara je zabrinuto pitala Andreu, gledajući da li ih neko sluša. Sa zebnjom je iščekivala njen odgovor. Koliko joj nije bilo ni najmanje žao Trevora, toliko se brinula za Alekseia. Ako ga je ubio, pa makar i nesrećnim slučajem mogao bi završiti u zatvoru. „Imao je blaži potres mozga, ništa strašno.“ Rekla je Andrea na šta je Tara odahnula. „Međutim ja mislim da ga je udarac sigurno dobro potresao!“ Dodala je Andrea osmehujući se i objasnila, kada joj je Tara uputila upitan pogled. „Jednoga dana Aleksei je došao sa prijateljem, Borisom mislim, i doneo sve naše stvari. Rekao je da je Trevor pristao da mi da razvod i puno starateljstvo nad Holi.“ „Možeš li da zamisliš!“ Andrea je kroz osmeh i skoro u neverici pitala. „Nije ni čudo što Holi misli da je Aleksei njen princ iz bajke, i ja mislim da je sudbina umešala svoje prste.“ Rekla je a onda otrčala do Holi, koja ju je pozvala da je jače zaljulja. Sudbina i Bratva!!! Sa smeškom je pomislila Tara. Nije ni čudo da je Trevor promenio mišljenje, a to sigurno nije bilo povezano sa udarcem u glavu.

190


Osim ako naravno nije dobio još koji pri razgovoru sa momcima? U sebi se ponadala. Aleksei je sam po sebi pojava i autoritet a još malo začinjen sa Ruskom mafijom e,... to je definitivno recept za strah. Čak i propalitet sa pola mozga, kao što je očigledno Trevor, zna kada treba da odustane. Čoveku je u ovakvim trenucima prosto drago što postoji organizovani kriminal, ma koliko to čudno zvučalo. Tara je razmišljajući o svemu što je čula, posmatrala razigrane devojčicu i njenu mamu, koja možda ne bi ni dočekala današnji dan da je čekala da se umešaju službe koje su za to zadužene i koje su prilično zakazale u obavljanju svoga posla. To je bio taj takozvani "Aha" momenat za Taru. Sedeći na terasi sigurne kuće sa šoljom tople čokolade u ruci, posmatrajući žene i decu koje se iskreno smeju prvi put posle ko zna koliko vremena, i razmišljajući kako neko nije obavio posao za koji je plaćen; shvatila je da može da pokuša u budućnosti uraditi nešto povodom toga i promeniti stvari. Pozdravila se sa svima i rekla da će uskoro ponovo doći da ih poseti, i naravno obećala Holi da će pozdraviti i poljubiti Alekseia. „Biće mi zadovoljstvo ali mislim da to nije isto, znaš, on se raduje tvom poljupcu.“ Šapnula je i namignula devojčici koja je od zadovoljstva sijala. Još uvek se smejući Holinom ogromnom osmehu i crvenom licu, očigledno nisu važne godine da bi se zacrveneo zbog Alekseia, Tara je izvadila mobilni i nazvala osobu koja joj može objasniti sve što ju je trenutno interesovalo. Posle par trenutaka, ženski glas na drugom kraju se javio i Tara je rekla: „Ćao Anja, dugo se nismo čule....“

191


19.

Ostani „Svaka devojka želi da se oseća sigurno pored muškarca

kog voli. Budi njen zaštitnik i šampion i voleće te zauvek.“ „Sranje, sranje, sranje,.....„ Ponavljala je Tara u sebi dok je mračnim hodnikom vukla Irenu iza sebe, i nadala se da će uspeti nezapaženo proći do pomoćnog izlaza. Zastala je kada se nečija senka pojavila pred njom i gurnula uplašenu Irenu iza sebe. „Tara, stvarno!? Pa ona je za celu glavu viša od tebe a ti je kriješ iza svojih leđa!?“ Hodnikom se podrugljivo prolomio duboki glas. Hari! „Ne znam da li si ovo ikada čuo iz usta neke devojke ali mi je zaista drago što te vidim.“ Rekla mu je Tara koja je odahnula ugledavši poznato lice. „Ah, vidim i dalje pokušavaš biti duhovita.“ „Doduše i dalje bezuspešno ali samo nastavi da se trudiš.“ Rekao je Hari sa lažnim saosećanjem u glasu, a onda je pogledao u Irenu koja se premeštala sa noge na nogu nervozno gledajući iza sebe. Ozbiljnim glasom i prebacivši potpuno u profesionalni režim, rekao joj je da ide sa njim i da će je on bezbedno odvesti kući. „Sergej će brzo doći za nama, samo da se pozdravi sa gostima.“ Dodao je kada je primetio da ona i dalje okleva da krene sa njim. „Hari je siguran, ne brini, jedino nema smisla za humor.“ Rekla joj je Tara i blago gurnula ukočenu devojku prema vratima koja je Hari već otvorio. Irena je samo klimnula glavom koju je brzo spustila gledajući u pod.

192


To je bilo neobično za devojku koja je hodala visoko uzdignute glave ali Tara je primetila da su joj se oči već napunile suzama i da njen pokušaj da je nasmeje nije uspeo. „Izdrži još samo malo. Aleksei i Nikolaj će sve rešiti.“ Pokušala je utešiti Irenu ali iskreno, nije imala pojma kada će se napokon rešiti Arona i Roberta. Robert je i bio razlog zašto se njih dve sada šunjaju po mračnim hodnicima umesto da igraju, piju i slave Sergejevo i Koljino punoletstvo zajedno sa ostalima u klubu. Danas je blizancima osamnaesti rođendan i posle dve nedelje priprema uspeli su da ih iznenade. Naravno znali su da im se nešto priprema ali totalno su fulali dan. Bili su ubeđeni da je žurka iznenađenja sutra. Irena je javila Tari da Aron izlazi iz bolnice u subotu i zbog toga su pomerili sve za petak. Svi su se složili da bez nje Sergeju neće biti do slavlja tako da to nije bilo upitno. Mislili su da im pruže još malo zajedničkih trenutaka. Kada Aron dođe kući, od Irene će očekivati da provede svaki trenutak sa njim i ona i Sergej ne znaju kada će ponovo moći provesti vreme zajedno. Zbog svega toga je Tari bilo još žalije što se sve ovako odigralo. Kada je u jednom trenutku, dok su igrale na podijumu, Ireni sva boja nestala sa lica gledajući ka ulazu Tara je znala da nešto nije u redu. Okrenula se i prateći Irenin prestrašen pogled ugledala stariju i malo uglađeniju verziju Arona, kako u pratnji dvojice sudeći po izgledu telohranitelja, ulazi u klub. Tara je odmah znala da gleda u Roberta, Aronovog starijeg brata i da ako on ugleda Irenu sav njihov trud pada u vodu. Uhvatila je Irenu za ruku i povukla je prema neosvetljenom delu podijuma prateći sve vreme pogledom Roberta.

193


Niko još uvek nije shvatio šta se dešava, a na njihovu sreću, Kolja je baš u tom trenutku izlazio iz WC-a sa nekom nepoznatom devojkom i popravljajući se krenuo da prođe pored njih. Tara ga je povukla za rukav u stranu, verovatno prvi i zadnji put zahvalna na njegovom promiskuitetnom ponašanju. Devojci, koja je takođe zastala, je mahnuvši rukom rekla: "Produži!" i za divno čudo ona ju je poslušala. Delovala je uvređeno ali videvši Tarino namršteno lice nije se bunila. Tara trenutno stvarno nije imala vremena da stiče nove prijatelje. Objasnila je Kolji šta se dešava i dok je on otišao do ostalih da ih obavesti, ona i Irena su krenule ka zadnjim vratima. Predala je Irenu Hariju, a ona je duboko udahnula i krenula nazad ipak srećna što su uspeli da izbegnu katastrofu. Prošla je pored separea za kojim su sedeli Deril, Karla, Mark i njegova devojka, sa kojom je bio već više od mesec dana, što je očigledno rekord. Zatim Viktor sa svojom pratiljom za večeras, i Kolja, kojem je u krilu sedela ona ista devojka iz WC-a i koja ju je gledala samozadovoljno. Tara je bila u iskušenju da pozove Kolju samo da bi je opet otkačio ali predomislila se. Neka devojka uživa bar još koji sat, sutra je ionako neće ni pozdraviti. Tara im je samo mahnula i produžila do šanka. Lukas je imao pune ruke posla ali je kada ju je ugledao, prišao joj je i rekao da je Aleksei u kancelariji sa Nikolajem i još jednim čovekom, očigledno Robertom, i da je posebno naglasio da ona ni po koju cenu ne ulazi. Tara je ostala pomalo zatečena kada joj je to rekao ali je odlučila da neće da se opterećuje ni sa Aleksejem ni sa njegovim naređenjima. Otišla je na podijum i pridružila se Lari i Lijamu, koji ju je zahvalno pogledao pa poljubivši Laru otišao da popije nešto hladno.

194


I da napokon odmori svoje jadne napaćene noge, kako je on to slikovito objasnio, sažaljevajući sam sebe, jer ni Tara ni Lara nisu baš saosećale sa njim. Prošlo je par pesama kada je i Tara odlučila da joj je potreban odmor i ostavila Laru i Karlu, koja im se za divno čudo pridružila, i krenula ka šanku po osveženje. U trenutku kada se nagnula preko šanka da Lukasa koji je od buke nije čuo, kaže šta želi da popije, iza sebe je čula nepoznat i prilično neprijatan glas koji je komentarisao kako bi rado posedovao to zanosno dupe. Dupe??? Baš je klasa ko god da je! Pomislila je. Tara je znala da se komentar odnosio na nju ali kada je pogledala preko ramena, nije očekivala da će prvo ugledati Robertovo lice koje je i dalje bilo okrenuto prema njenoj zadnjici, gledajući je i oblizujući se ali ni Aleksejevo, ljutito, koje je bilo okrenuto prema njenom licu. Pogled mu je bio prikovan za njen i nije delovao srećno. Da nisam možda ja kriva što je Robert zainteresovan za moju zadnjicu, pomislila je ali nije ništa komentarisala. Obukla je prilično uske crne pantalone i visoke štikle tako da je izgledala prilično izazovno ali veče je trebala da provede u Aleksejevom društvu i znala je da joj niko neće smetati. Očigledno nije očekivala Roberta. Kada je krenuo rukom prema njoj, Aleksei ga je preduhitrio obgrlivši je rukom oko struka i privlačeći je sebi. Čvrsto ju je stegnuo i veoma posesivno hladnim glasom rekao: „Njena zadnjica kao i ostatak pripadaju meni.“ Još me i zapišaj! Pomislila je Tara prevrćući očima, ovaj put u mislima. Robertove oči su se na trenutak raširile od iznenađenja ali brzo se trgnuo i smeškajući se zlobno poput lasice, prokomentarisao kako nije gadljiv i ne smetaju mu tuđi ostaci.

195


„Kao što već znaš.“ Rekao je Alekseiu očigledno ga izazivajući. „Posebno ne tako dobro upakovani, a uostalom, iz iskustva znam da mlado meso nije baš kvarljivo.“ Dodao je i odmerio je na tako odvratan i jeziv način da se Tara stresla sa gađenjem. Poželela je da je otišla sa Irenom kući i odjednom joj ni malo nije smetalo Aleksejevo malo demonstriranje vlasništva. Njegov stisak oko njenog struka je već postao bolan, a i telo mu je postalo veoma napeto. Pokušavao je da ostane uljudan ali Tara je znala da još jedan komentar od strane Roberta i Aleksei neće moći više da se kontroliše. Nikolaj je očigledno kao i Tara shvatio šta će se desiti pa je prekinuo Roberta, pozivajući ga da sednu i popiju piće i da puste "golupčiće" da idu kući. Aleksei je, ne čekajući Robertov odgovor, Taru uhvatio za ruku i u hodu ga pozdravio idući žustrim koracima ka izlazu. Kada su na parkingu došli do Aleksejevog auta, bez reči joj je otvorio vrata da uđe. „Nisam se pozdravila sa ostalima.“ Rekla je Tara, stojeći ispred otvorenih vrata. „Nisam ponela ni torbu.“ Nastavila je, jer ju je Aleksei gledao očigledno ni najmanje ne mareći za to. Gledao ju je još par sekundi a onda rekao glasom koji je zahtevao poslušnost: „Ostani tu i ne mrdaj!“, okrenuo se i otišao u klub. Razmišljala je da li da krene za njim ali odlučila da ne iskušava sreću. Sada baš nije najbolji trenutaka da ga dodatno provocira. Namerno je sela na haubu, čisto da se pomeri sa mesta na kojem ju je ostavio. Ubrzo su se čuli koraci kako se približavaju i Tara je okrenula glavu prema, sada već poznatoj silueti muškarca koji se približavao.

196


Nije ništa komentarisao na njenu malu neposlušnost samo je ubacio torbu u auto i krenuo prema vozačevim vratima. Zastao je, vratio se korak u nazad kada je prošao pored Tare; koja je i dalje sedela na haubi, svojom velikom šakom obuhvatio je oko vrata privukao sebi i poljubio kao da mu život zavisi od toga. Sada razumem izraz "izuti iz cipela"!!! Prošlo je Tari kroz glavu, jer je upravo dobila takav poljubac. Nije uspela ni da ga dodirne kada ju je jednako naglo kako ju je uhvatio tako i pustio i produžio prema svojim vratima. Tara je polako sišla sa haube i gledajući ga i smeškajući se, sela na mesto suvozača. „Mogu li da znam čime sam zaslužila takav poljubac, čisto da to ponovim???“ Pitala je kroz osmeh. Na njegovom ozbiljnom licu se jedna starana usne pomerila malo na gore, što je valjda bio mali osmeh u pokušaju. Svojim dubokim hrapavim glasom Aleksei je jednostavno rekao: „Bilo mi je potrebno,“ a onda posle par trenutaka dodao kroz zube: „Posle Roberta!“ Udario je rukom od volan i opsovao a onda nastavio: „Nisam želeo tog ljigavca nigde u tvojoj blizini.“ „Pa daj, malo me je odmerio i to je to. Sada će preći na neku drugu i zaboraviti da me je ikada video.“ Rekla je Tara pokušavajući da smiri Alekseia ali zaista to i misleći. „Malena, nisi ti neko ko se lako zaboravlja,“ rekao je Aleksei prelazeći pogledom preko nje, na šta je Tarina temperatura skočila za par stepeni. Da li ću uvek imati takvu reakciju na njega? Prošlo joj je kroz glavu. Onda se uozbiljio i nastavio: „On je poznat po tome da ne prihvata ne kao odgovor od devojaka, posebno ne od onih koje su na bilo koji način povezane sa Nikom ili sa mnom.“

197


„Devojka zbog koje je dobio batine od nas u školi je bila zaljubljena u mene, fina devojčica.“ Prisećao se Aleksei. „Bili smo samo drugovi ali bio sam zaštitnički nastrojen prema njoj jer je stvarno bila neiskvarena i dobra devojka. Naravno Robert je i nju gledao kao sredstvo da dokaze da je bolji od mene pa je pokušao da je osvoji.“ „ Kada mu nije uspelo milom,......“ Nije završio rečenicu ali je stiskao volan toliko da je Tara mislila da će ga slomiti. Stavila je svoju malu šaku na njegovu, a on je uhvatio za ruku, isprepletao prste sa svojima i privukao usnama. Nije je poljubio već je prelazio njenom rukom po usnama i obrazu duboko dišući kao da ga dodir njene kože smiruje. Posle par trenutaka nastavio je sa pričom. Robert je pokušao da je siluje ali Aleksei i Nikolaj su srećom naišli i sprečili ga i izudarali toliko da je završio u bolnici. Da bi zataškali sve, njegovi roditelji nisu podneli tužbu jer bi morali reći razlog zbog koga je dobio batine, a devojčini roditelji su pristali za novčani iznos da ćute. Ubrzo su se odselili u drugi grad a Roberta su prebacili u drugu školu i to je bilo to. Čuo je da je tokom godina još nekoliko devojaka imalo neugodnih sastanaka sa njim. „Moraš da budeš ekstra oprezna sada kada zna da si moja. Siguran sam da će pokušati nešto.“ Rekao je Aleksei gledajući je intenzivno i pogledom je terajući da mu obeća. Odlučila je da ignoriše ono „moja“ i samo klimnula glavom. „Gde idemo?“ Tara je pitala menjajući temu. Nije želela da više priča o Robertu. „Kod mene.“ „Stvarno?“ Tara je u tom trenutku shvatila da nema pojma gde Aleksei živi.

198


„Već sam mislila da kriješ ženu i tuce dece u kući pa ne smeš tamo da me odvedeš!“ Aleksei se samo nasmejao na njen komentar zaustavljajući se ispred velike kapije, koja je bila deo velike ograde opasane oko ogromnog imanja, koje je očigledno bilo u njegovom vlasništvu. Metalnu kapiju je otvorio pritiskom na daljinski koji je stajao u kolima i produžili su stotinjak metara putem do kuće. U stvari, kuća nije baš bila prava reč za građevinu koja se nalazila ispred njih. Ogromna kućerina, vila, malo manji dvorac to bi možda moglo da prođe. Tara je pogledala u kuću pa u Alekseia i prvi put shvatila koliko je u stvari bogat čovek pored nje. Nije znala da li joj je drago što je to saznala. „To je samo kuća, neće te pojesti.“Rekao je Aleksei, ne gledajući u nju i parkirajući se ispred velikog stepeništa koje je vodilo do velikih tamnih ulaznih vrata. Oboje su izašli iz auta u isto vreme i popeli se do vrata koja je Aleksei otključao i pažljivo posmatrajući njenu reakciju otvorio i pustio unutra. Tara naravno nije znala da je prva devojka koju je Aleksei doveo u svoju kuću. To je bilo njegovo utočište i bila je velika stvar to što ju je doveo ovde ali njena reakcija na kuću ga je odvratila od ideje da joj to i saopšti, jer bi je to dodatno unervozilo. Unutrašnjost je veoma iznenadila Taru jer je sve bilo moderno, lepo uređeno i veoma, veoma čisto. Pogledala ga je upitno, nema šanse da sam čisti ovoliku kućerinu! „Nemoj mi reći da imaš poslugu?!“ „Katarina, koja je moja domaćica,“ naglasio je, „a ne služavka, brine se o kući i hrani, a njen suprug Igor o dvorištu i popravkama.“

199


„Žive u kući na imanju i više su stari prijatelji a ne posluga. Tu su od mog rođenja.“ Objašnjavao je Tari, koja je već razgledala prostorije, zavirujući radoznalo u svaku, držeći cipele u jednoj a torbicu u drugoj ruci. Kada je ugledala ogroman kamin u dnevnom boravku, u kome je već gorela vatra i obasjavala sobu bacajući razigrane senke po zidovima i nameštaju i od koga se širila toplina, bez razmišljanja je sela ispred njega i rekla Alekseju: „Ja ne mrdam odavde!“ Jaknu, cipele i torbu je ostavila na podu pored sebe a ona se ispružila na debeli čupavi tepih koji se nalazio ispred kamina. Aleksei joj se pridružio ne paleći svetlo, u međuvremenu skinuvši cipele i jaknu. Seo je pored nje na tepih ispruživši svoje dugačke noge ispred sebe, a ruke iza leđa naslanjajući se na njih. Tara je svoju glavu stavila u njegovo krilo, i oboje su u prijatnoj tišini gledali u razigrane plamenove i slušali pucketanje vatre. Tišinu je prekinuo Aleksei koji je prošaputao: „Ostani noćas ovde, sa mnom!“ Tara je pogledala iznad sebe u njegovo lice koje je bilo veoma blizu njenoga i zagledala se u njegove oči. U njegovim crnim kao noć očima je u polumraku sobe videla plamenove koji su bili, kako odsjaj od vatre iz kamina, tako i od vatre koja je plamsala u njemu. U isto vreme su im se glave približile jedna drugoj i usne spojile u strastveni poljubac koji je bio samo uvod u nezaboravnu noć pred njima.

200


20.

Potreban ti je zagrljaj „Tokom zagrljaja, naše telo oslobađa hormon koji nas tera

da se osećamo sigurno, opušteno i manje usamljeno. Morate priznatu da je takođe i vrlo prijatno biti u naručju voljene osobe.” „Hoćeš li se javiti...? Prošaputala je Tara, ležeći na podu, potpuno prekrivena Aleksejevim velikim snažnim telom i prelazeći rukama preko njegovog potiljka, širokih ramena, i zaustavljajući se na leđima čiji su se mišići grčili pod dodirom njenih malih dlanova. Saznanje da njeni dodiri izazivaju takvu reakciju kod njega bili su neverovatno laskavi i davali su joj veliku dozu samopouzdanja. Nije na odmet ni što se ujedno pridržavala za nešto solidno, jer je imala osećaj da je u bestežinskom stanju i da lebdi nošena neverovatnim osećajem strasti koji ju je prožimao. „Ne!“ Odgovorio je Aleksei kratko, nastavljajući sa poljupcima koje je ostavljao svuda po njenom licu, spuštajući se polako do vrata i nazad i ne zadržavajući se na jednom mestu ni trenutak pritom je dovodeći do ludila. Nežno, kao da dodiruje balon od sapunice koji će pri malo jačem dodiru da se rasprsne, ljubio je njeno čelo, kapke, krajeve usana,vrh nosa i brade za koju Tara nije imala pojma da može biti erogena zona. Iako se činilo kao da su njegovi poljupci nevini i nežni, bili su neverovatno senzualni i delovali su na nju kao čista injekcija požude. Zadrhtala je, a njegove usne su se na to razvukle u zadovoljan, arogantan osmeh. Znao je kako da je dovede do krajnjih granica ali da joj ipak uskrati prelaz. Gricnuo joj je nežno kožu vrata iza uha, na šta više nije mogla da ostane tiha i ubrzano dišući ispustila je glasan uzdah. „Ahhhh!!!“

201


Tara nije znala da li je više uzbuđuju dodiri njegovih vrelih usana ili njegova snažna ruka, koja je i pratila svaku izbočinu i udubljenje na njenom telu. Delovalo je kao da pokušava dodirom da ih prebroji i zapamti, pri tom ostavljajući iza sebe trag nevidljive tinte, koju će njeno telo zauvek nositi. Sva čula su joj bila aktivna i usredsređena na Alekseia tako da se zvonjava telefona u pozadini, koju je do malopre čula izgubila, iako telefon i dalje nije prestajao da zvoni. Aleksei je ruku, koju je do tada držao pored Tarine glave, oslanjajući se na nju, stavio iza njenog vrata i pogledavši je direktno u oči, pogledom punim požude prošaputao promuklim, hrapavim glasom: „Reci mi Malena, šta ti želiš!“ Drugu ruku je polako, ne sklanjajući je ni milimetar sa njenog tela, podigao do njenog lica i nežno iza uha stavio pramen kose koji se nekako tu našao, prateći očima taj svoj pokret. Tari je taj njegov gest delovao toliko intimno da joj je na trenutak zastala knedla u grlu i jedva čujno je odgovorila, ono što je znala od skoro prvog trenutka kada ga je ugledala na kuhinjskim vratima Ivanovih: „Tebe!“ Njene reči kao da su bile sve što je čekao da bi ubacio u šestu brzinu i poveo je u nezaboravnu vožnju. Spustio je glavu ka njenoj i po još zatvorenim ustima, jezikom prelazio po njenim mekim usnama tražeći, u stvari zahtevajući ulaz. Uzeo je njenu donju usnu između svojih zuba i polako je usisao a onda lagano zagrizao, nedovoljno da je zaboli ali dovoljno da ona celo svoje telo izvije u grču što bliže njegovom. Strastveno su jezicima istraživali jedno drugome unutrašnjost usta, prateći se kao u senzualnom plesu. Tara je jednu nogu prebacila preko njega i privukla ga još više ka sebi želeći da se stopi sa njim. Nije joj bilo važno što je sada već cela njegova težina bila na njoj, pritiskajući je i otežavajući joj disanje.

202


Disanje je ionako precenjeno, razmišljala je. Njegov dodir i poljupci će joj biti sasvim dovoljni da preživi. Osetila je napete mišiće njegovih butina između svojih nogu, i napinjanje njegovih masivnih grudi na svojima, dok su ležali čvrsto pripijeni jedno uz drugo. Oboje su ubrzano disali i kao da su im se i snažni otkucaji srca odjednom stopili u jedan. Zasmetala joj je sva ta odeća koja se nalazila između njih i koja ih je sprečavala da se i fizički potpuno spoje u jedno biće. Rukom je krenula da povlači njegovu majicu na gore ali bezuspešno. Osetila je pod prstima samo mali deo njegove kože na stomaku ali i to je bilo dovoljno da se Aleksejevi mišići nekontrolisano zgrče a iz njegovih usta da se začuje čudno siktanje. Duboko je uzdahnuo a onda se naglo izdigao iznad nje , ostavljajući je zbunjenu i ispruženu na podu ispred kamina, raščupane kose, otečenih usana i blago zamagljenog pogleda. „To je prizor koji želim videti u svom krevetu!“ Rekao je prelazeći pogledom preko njenog tela. Tari je na te njegove reči, kao i na pogled koji je preko nje prelazio poput nevidljivih ruku, celo telo zadrhtalo i želja se proširila kroz svaki atom njenog bića. Odjednom se sagnuo i stavljajući ruke ispod njenih kolena i ramena, podigao je u naručje bez imalo napora. Tara je volela kako se pored njega uvek oseća sitno, krhko i ženstveno ali s obzirom na njegovu veličinu verovatno bi se tako osećala i da je duplo teža. „Mogu da hodam, znaš?“ Rekla je, iako trenutno nije bila baš preterano sigurna da bi je noge, koje su se od njegovog dodira pretvorile u žele mogle držati uspravno.

203


„Volim da te držim u naručju, blizu sebe.“ Rekao je nežno, gledajući je i penjući se uz veliko stepenište sigurnim čvrstim koracima. Tari je na usnama zatitrao smešak i poželela je da je stepenište beskonačno. Ma kakvo beskonačno stepenište?! Želim da smo već u njegovoj sobi. U mislima je vodila raspravu sama sa sobom. Na vrhu stepenica je skrenuo levo i uneo je kroz otvorena vrata ogromne spavaće sobe. Tara nije obraćala pažnju na ostali nameštaj u sobi, jer joj je pogled ostao prikovan za veliki bračni krevet koji se nalazio u samom centru. Iznenada je osetila nervozu i polako je podigla glavu ka Alekseiu, koji je ne skrećući pogled sa njenog lica, polako prišao rubu kreveta i nežno je spustio na njega. Ostala je sedeći na ivici, a on se spustio na kolena između njenih nogu tako da su im se oči nalazile u istoj ravni. Rukama je obuhvatio njeno lice i gledao ju je par trenutaka, ozbiljno, ne uzvraćajući njen nervozni osmeh. „Želim te pored sebe večeras. Želim da osetim tvoje malo meko telo, čvrsto priljubljeno uz svoje i da te držim u svom naručju celu noć.“ Strastveno je rekao a onda nežnije, tiše, milujući joj obraz, dodao: „Ništa više, dok ne budeš spremna.“ Spustio je svoje usne ovlaš na njeno čelo a onda iznenađujuće graciozno i lako za tako velikog čoveka, ustao sa poda i otišao do masivne drvene komode koja se nalazila pored kreveta. Iz gornje fioke je izvukao običnu belu pamučnu majicu koju je bacio ka Tari rekavši: „Za spavanje,“ i crne bokserice koje je zadržao za sebe. Prvi put od kada su ušli u sobu osmehnuo se i rekao da se presvuče dok on ode da se istušira. Tiho je zatvorio vrata od kupatila za sobom i dao Tari malo privatnosti, sluteći da joj je potrebna.

204


Bila mu je zahvalna što ju je ostavio na trenutak samu da shvati šta želi, bez ometanja koje njegova blizina pruža. Polako je skinula pantalone i košulju a onda bacivši pogled ka zatvorenim vratima kupatila, iza kojih se već čuo zvuk vode otkopčala grudnjak i spustila ga na pod sa ostatkom stvari. Preko glave je navukla Aleksejevu ogromnu majicu, koja joj je dosezala skoro do kolena i koja je mirisala poput njega. Duboko je udahnula, uvlačeći taj već poznati miris u svoje nozdrve i pluća i zatvorivši oči, pustila da joj kroz telo prostruji talas neke smirujuće energije koji joj je izmamio osmeh. Popela se na veliki, udobni krevet, koji je bio prekriven debelim mekanim prekrivačem u koji je zaronila kao da se našla u oblacima. Kroz glavu joj je prošlo, „koliko je devojaka ovde zaista bilo na sedmom nebu?“ ali brzo je odbacila tu misao. Ona je sada tu i to je jedino važno. Naslonila se na velike jastuke koji su se nalazili u uzglavlju kreveta i sa nestrpljenjem uzbuđeno čekala da se otvore vrata, iza kojih od pre par trenutaka više nije dolazio nikakav zvuk. Kada su se napokon otvorila i kada se na njima, prvi put pred njom bez majice pojavio Aleksei; skoro svaka njena moždana ćelija je prestala sa radom. Nekolicina onih koje su se još uvek pokušavale boriti sa željom koja je prevladala svaku drugu misao i osećanje, i koje su njen mozak održavale u funkciji, poslale su misao kroz njenu glavu da je to slika koju sigurno nikada neće zaboraviti. Ako postoji savršeni muškarac onda je to definitivno Aleksei Volkov! Njegov gornji deo tela je izgledao kao izvajan rukom majstorskog vajara. Mišići koji su se inače nazirali ispod odeće sada su bili pred njom potpuno razotkriveni i dostupni.

205


Nije znala da li da gleda u njegove veličanstvene grudi, čvrsti stomak na kojem se nalazilo nekoliko pločica ili one mišiće sa strane struka, kojima nije znala ime ali su bezobrazno izvirivali iz pantalona kojima je falio kaiš. Čak su i njegova bosa stopala izgledala neverovatno erotično. Bio bi divan primerak studentima medicine u učenju anatomije, pomislila je, ali sada je samo moj za proučavanje. Tara je nesvesno, gledajući svu tu mušku lepotu pred sobom, jezikom oblizala usne a prsti su je zagolicali u iščekivanju dodira. „Malena, ako nastaviš tako da me gledaš moraću da se ubrzo vratim pod tuš.“ Rekao je zadihano. „Hladan, ponovo!“ Promrmljao je za sebe. „Ne moraš da ideš pod tuš sada, možda posle.“ Rekla je Tara skoro stidljivo davajući mu do znanja šta je odlučila. Koliko ima od kada sam zadnji put pocrvenela? Pitala se dok su joj obrazi poprimili jarko ružičastu boju. „Želim te i spremna sam,“ prošaputala je pogledavši ga u oči, a onda još tiše dodala: „Ako me želiš, tvoja sam!“ Odjednom su njegove oči potamnele i dobile nekakav neobičan sjaj. Na usnama mu se pojavio delom arogantan, delom zadovoljan osmeh i pred njenim očima se odjednom pretvorio u grabežljivca koji je predatorski pokrećući svoje ogromno mišićavo telo, polako prilazio svome plenu. Kleknuo je jednom nogom na krevet i stavivši ruke pored njene glave nadvio se nad njom, polako se spuštajući. „Nemaš pojma koliko!“ Prošaputao je i ugnezdio donji deo tela između njenih nogu da bi se i sama uverila u istinitost njegovih reči.

206


Tara je bila plen koji je definitivno želeo biti uhvaćen. Ruke je čvrsto obavila oko njegovog vrata privlačeći njegovo polugolo telo na sebe, jedva dočekavši da ponovo oseti njegovu težinu kako je pritišće i obavija. Jednom rukom se još uvek pridržavao, izdignut nad njom, ostavljajući prostora za drugu ruku, koju je spustio između njihovih tela i polako počeo da zavlači ispod njene majice. Odjednom je u glavi Tari počelo da zvoni i lupa i tek kada je čula Aleksejevo ljutito : „Koji kurac?“ shvatila je da zvonjava i lupa ne dolaze iz njene glave i od preterane strasti, već sa ulaznih vrata. „Bolje bi bilo da je neko mrtav!“ Gunđajući je rekao, na šta se Tara morala nasmejati iako je i ona bila nezadovoljna prekidom njihove avanture. Aleksei definitivno nije voleo da ga prekidaju sudeći po izrazu lica i ne baš lepim rečima koje su izlazile iz njegovih veoma lepih usta. „Ko god da je izgleda da neće odustati.“ Rekla je Tara, na šta je Aleksei frustrirano ustao sa kreveta, a onda se brzo sagnuo rukom obuhvatio njeno lice i snažno prislanjajući svoje usne na njene rekao zapovednički: „Čekaj ovde!“. Idući prema vratima zastao je, okrenuo ka njoj i nežnije dodao: „Molim te?“, znajući da nije baš dobra u slušanju naredbi. Klimnula je glavom potvrdno, a onda kada je Aleksei žurno izašao iz sobe, u tišini ostala na krevetu osluškujući lupanje i zvonjavu koja je i dalje odjekivala kućom. Pogledom je tražila sat i kada je videla da je već prošlo dva iza ponoći, ružan osećaj javio joj se u dnu stomaka. Čula je uzbuđene glasove u prizemlju a onda i glasno zatvaranje ulaznih vrata. Nešto mora da se desilo, prošlo joj je kroz glavu i ne mareći za to što je obećala Alekseiu da će ga čekati u sobi, krenula je da izađe. Klimanje glavom se tehnički i ne računa kao obećanje! Uveravala je samu sebe.

207


Tek što je napravila par koraka, na vratima se pojavio Aleksei veoma ozbiljnog i pomalo bledog lica. Kada ga je ugledala, sa zebnjom je čekala objašnjenje, bojeći se pitati. Sve je bilo previse savršeno, sada će me realnost šutnuti u zadnjicu! „Vladimir je imao udar. Pokušavali su nas dobiti već neko vreme ali pošto se nismo javljali.....ostatak je ostao da visi u vazduhu. „Svi su već u bolnici.“ Rekao je dok su se oboje već počeli užurbano oblačiti pa odsutno dodao: „Hari ima rezervni daljinski od kapije pa je on došao da nam javi.“ Kada su skoro trčeći sišli do boravka i oboje pogledali u svoje telefone videli su desetke propuštenih poziva i bar toliko poruka. Aleksei je iznervirano šutnuo jaknu koja se nalazila na podu i u tom trenutku, Tara mu je prišla sa leđa i obavila mu svoje ruke oko struka. Naslonila se celim telom na njega i poljubila u udubljenje kičme koje se ocrtavalo kroz majicu. Bilo joj je žao Vladimira i iskreno se nadala da je dobro, zaista joj se dopadao ali jako kratko ga je poznavala i znala je da je Alekseiu puno teže. Ivanovi su bili njegova jedina porodica i Vladimir mu je bio skoro kao otac. Bez reči ga je pokušala utešiti. Nije mogla da mu kaže da će sve biti u redu jer se češće dešavalo da sve loše završi ali ovaj put, zaista se nadala zbog svih da greši. Aleksei se okrenuo prema njoj i čvrsto je stegnuo u zagrljaj. Par sekundi su samo stajali u njegovoj dnevnoj sobi zagrljeni, bez reči govoreći sve što je potrebno, a onda u isto vreme, odmakli se jedno od drugoga i krenuli van.

208


21.

Obriši suze

„Obrisati suzu i njen trag sa lica je lako, teško je ukloniti tugu iz srca koja je prvenstveno poslala tu suzu na naš obraz!“ Crna duga kosa vijorila se oko sitne nepomične figure, koja je stajala naizgled potpuno nesvesna kiše koju je vetar nanosio na obraze već mokre od suza. Inače tmurno i depresivno raspoloženje koje se uvek osećalo na ovom mestu dodatno je pogoršavalo ovo ružno vreme. Malobrojni ljudi koji nisu uspeli otići pre početka nevremena žurno su grabili ka svojim automobilima tražeći zaklon. Tara je polako, ne obazirući se ni na koga prišla grobu na kom je uklesano u crnu mermernu ploču , zlatnim slovima pisalo S O F I A & DŽ O N MARTIN V O LJ E N I

R O D I T E LJ I

Nežno je rukom prešla po ploči koja je uspravno stajala nad poslednjim počivalištem njenih roditelja, i kao i svaki put kada je posetila njihov grob, sagnula se i poljubila hladni beživotni kamen koji je zamenio obraze njenih najmilijih. Prošlo je već nekoliko meseci od njene zadnje posete, tačnije od kada je otišla da živi sa Ivanovima. Htela je da dođe ranije ali posle Vladimirovog dolaska iz bolnice, trudila se Nataši priuštiti što više slobodnog vremena za brigu o njemu, pa je na sebe preuzela tonu obaveza. Aleksei joj je naravno rekao da ne dolazi na posao dok se stvari ne smire ali ni to joj nije puno olakšalo.

209


Shvatila je da se uvalila preko glave kada je i pored svog truda počela na časovima da kunja, kuća je iako se Tara svojski trudila sve više ličila na zapušteni motel pored puta, a u kuhinju više nisu ni zalazili... Nikolaj, Sergej i Kolja, koji su od početka govorili da će unajmiti kućnu pomoćnicu su napokon došli na svoje i našli ženu koja će brinuti o kući dok se Vladimir potpuno ne oporavi. Bili su u iskušenju da predlože Nataši da je zadrže i dalje jer je fenomenalno kuvala ali Nataša nije mnogo volele nepoznate ljude da se motaju po kući, a nije naročito podržavala ni koncept posluge. To je za nju bilo snobizam...tako da je taj predlog bio već u startu osuđen na propast. Vladimir se srećom odlično oporavljao i već je nekoliko puta izrazio želju da počne polako da radi, da bar na par sati ode do kancelarije u gradu jer mu je već bilo dosta izležavanja po kući. Naravno, to je smeo da spomene samo u retkim trenucima kada Nataša nije bila nigde u blizini. Svi su bili veoma zabrinuti i uplašeni kada je Vladimir doživeo udar ali Nataši je izgleda najteže palo gledati ga tako bespomoćnog u postelji pa je, iako se on već uveliko počeo oporavljati, i dalje insistirala na tome da ne izlazi iz kreveta. Blizanci su naravno kada je opasnost prošla, odmah počeli sa svojim uobičajenim šalama i govorili su da Natašini razlozi što ga ne pušta iz kreveta nisu ni malo plemeniti, na šta ih je ona redovno izbacivala iz sobe a Vladimir krišom potvrdo sa smeškom klimao glavom. Tara je iskoristila vraćanje stvari u normalu i za vikend doputovala u posetu Anji i grobu svojih roditelja. Aleksei se ponudio da je odveze ali Tara nije želela da ga na nekoliko dana odvaja od posla, posebno ne sada kada je i Vladimir odsutan. Na kratko je bila u iskušenju da prihvati njegov predlog, jer su proteklih nedelja veoma malo vremena proveli zajedno.

210


Uglavnom su pričali telefonom ponekada čak i do kasno u noć i viđali se samo kratko uveče kada je dolazio da je vidi, ponekada ni ne ulazeći u kuću ali ipak je odlučila ovaj put ne biti sebična. Uostalom, Anja je već imala isplaniran ceo vikend i on nije uključivao Alekseia. Anja je došla po Taru na aerodrom i iako je kiša lila kao iz kabla i nije izgledalo da će uskoro prestati, Tara je insistirala da im prva stanica bude groblje. Želela je roditeljima ispričati sve što joj se izdešavalo proteklih meseci. "Ne morate se brinuti, da ste mogli birati sa kim ću živeti mislim da biste i vi izabrali Ivanove.“ „Divni su ljudi i fantastično su me prihvatili, cela porodica me smatra jednom od njih i ponekada se osećam krivom sto sam toliko srećna bez vas." Rekla je Tara kroz suze koje je brže-bolje obrisala rukavom već mokrog kaputa. Njena mama je uvek govorila da je uzaludno trošiti suze na nešto što ne možeš promeniti i da žene ionako previše plaču. "Stisni zube, ti si moja ćerka a mi nismo tamo neke kmeze!!!" Rekla bi sada da je vidi. Tara se nasmejala na tu pomisao. "Ja jesam tvoja kći, mama. Volim vas oboje do neba i nazad.“ „Čuvajte jedno drugo i ne brinite za mene. Obećavam da neće tako dugo vremena proći do moje sledeće posete!" Rekla je nežno a onda malo glasnije, brzo dodala: "E da ,Tata, upoznala sam jednog momka!!!" Smejući se otrčala je ka Anjinom autu koji je bio parkiran na ulici preko puta groblja. Nasmejana je ušla u auto i bacila na zadnje sedište mokri kaput koji je skinula pre nego je sela. Mokru kosu koja joj se zalepila za lice je sklonila i pogledala ispod oka Anju koja je bez reči palila auto i krenula.

211


Tara je znala da mlada žena verovatno grize jezik i da se svim silama trudi da ne komentariše njenu natopljenu odeću i blatnjave čizme u besprekorno čistom autu. Posle nekog vremena Anja je tiho prokomentarisala: "Mislila sam da ćeš biti neraspoložena....." Tara joj je uz smešak odgovorila: " Uradila sam nešto što je tatu uvek strašno nerviralo a mamu i mene zabavljalo. Spominjanje momaka, a onda bežanje ne davajući mu priliku da održi svoj čuveni govor o tome, da ni jedan dečko nije dovoljno dobar i da sam ionako suviše mlada da upoznajem tamo neke momke." "Oko tridesete je idealno vreme za upoznavanje momaka , ništa pre!!!" Rekla je dubokim glasom, imitirajući svoga oca. Nastavile su sa pričom i veselijim temama, i kada su stigle kući, Anja je želela sve detalje iz proteklih par meseci, posebno one vezane za Alekseia ali je Tara vešto prebacila priču o ljubavnom životu u Anjin ugao. Ona je neobično stidljivo za odraslu ženu priznala da je već dva meseca u vezi sa "kolegom" Davidom, kog je Tara upoznala u njenoj kancelariji pre par meseci. Tara je bila veoma srećna zbog nje, jer je delovala srećnije nego svih ovih godine koliko se poznaju. Dan su provele same, razgovarajući, a za večerom im se pridružio i David, koji je ispostavilo se, bio veoma šarmantan i do ušiju zaljubljen u Anju. Doduše to je izgleda bilo obostrano s obzirom kako su se gledali. Tara je već počela da smišlja odevnu kombinaciju za verovatno skorije venčanje!!! Ceo drugi dan su provele u razgovoru i šetnji gradom do večernjih sati, a ubrzo posle večere su Anja i David odvezli Taru na aerodrom. Anja je obećala da će doći da je uskoro poseti i naravno da vidi Natašu i Vladimira.

212


Pozdravile su se i Tara je po drugi put za nekoliko meseci, krenula na isto putovanje ali ovaj put, sa velikim osmehom na licu jer je znala šta i ko je čeka na kraju puta. Čim je avion sleteo, ulazeći žurno u deo zgrade gde su svi nestrpljivo čekali, među masom ljudi Tara je videla samo jedno prelepo lice sa ožiljkom, koje je krasio osmeh rezervisan isključivo i samo za nju i koji mu je samim tim davao dodatnu lepotu. Aleksei je raširio svoje ogromne, snažne ruke i Tara se bez razmišljanja bacila u njegov sigurni, čvrsti zagrljaj. Odigavši je od zemlje, strasno ju je poljubio, na šta je ona odgovorila jednako žustro sve do trenutka kada su postali svesni okoline i oko sebe začuli zvižduke i dobacivanja pojedinaca. Nevoljno su se odvojili jedno od drugoga i krenuli ka Aleksejevim kolima. Vozeći je prema kući Aleksei je jednu ruku sve vreme držao na njenom kolenu, povremeno je pomerajući gore dole. Njegov dodir je više bila potreba za blizinom od seksualne ali Tara svejedno nije mogla zaustaviti osećaje koji je njegova šaka na njenoj nozi izazivala. Pošto je bilo veoma kasno, a i Aleksi je još morao da svrati do kluba samo ju je otpratio do ulaznih vrata ne ulazeći. Privukao ju je sebi i nežno ljubeći po kosi prošaputao: "Mislim da bi trebala veoma brzo da se skloniš iz mog naručja i uđeš u kuću. U suprotnom, ne garantujem da te neću prebaciti preko ramena, ubaciti u auto i odvesti svojoj kući, odakle te neću puštati danima iz svog kreveta.“ „Ti bi tako imala problema u školi, ja u klubu a oboje sa Natašom i Vladimirom. Zato beži unutra dok te još puštam!!!" Tara ga je smejući se brzo poljubila, izmigoljila se iz njegovog snažnog zagrljaja, a onda, pre nego je zatvorila vrata za sobom razigrano

213


prokomentarisala: "Gospodine Volkov, moram da primetim da vi kada ste napaljeni pričate više i od mene!" Zalupila je vrata ne čekajući njegov odgovor i smejući se okrenula ka hodniku gde su je, iako je bilo veoma kasno svi Ivanovi, uključujući i Vladimira već čekali. Svi su joj poželeli dobrodošlicu kući, kao da je bila odsutna mesecima i kao da je oduvek deo njihove porodica. Nataša i Vladimir su se žalili kako su blizanci bili neverovatno naporni i kako ne znaju kako su pre nje uopšte izlazili na kraj sa njima; Sergej i Kolja su se opet žalili na njih a Nikolaj je rekao da je i Aleksei bio nesnošljiv. "Mora da je od nejebice!" Rekao je podrugljivo na šta su ga i Nataša i Vladimir popreko pogledali a Tara udarila šakom u rame što je jače mogla. Smejući se, zajedno su kao jedna velika srećna porodica krenuli ka kuhinji, očigledno ne obazirući se na činjenicu da je već odavno prošla ponoć. Tara je shvatila da se sa Ivanovima i Aleksejem posle mnogo vremena zaista oseća istinski sretnom, i da je iako više nema roditelje, dobila predivnu novu porodicu.

214


22.

Devojka od milion dolara

„Stvari koje drugi čine za vas, definišu vas kao osobu podjednako koliko i stvari koje vi činite za druge!“ "Gospođice Martin, želite li nešto da dodate ???“ Gledajući Taru preko ruba metalnog okvira naočara, pitao je omanji tamnoputi čovek, prosede kose i veoma ozbiljnog izraza lica. Nalazila se u kancelariji direktora Hovertona, koji je sedeo za svojim velikim stolom a ona je stajala sa druge strane istoga. Na njenoj strani nije bilo stolica jer direktor nije želeo da se učenici koji se nađu u njegovoj kancelariji osećaju opušteno, zavaljeni u udobne stolice. Stajali su mirno ispred njega i većini je to bilo veoma neprijatno iskustvo. Tara doduše nije spadala u tu većinu. Njegov pogled je sa neodobravanjem prešao preko njenog lica kada je odrično odmahnula glavom, ni malo ne zastrašena njegovim veoma hladnim pogledom i glasom koji je zahtevao autoritet. Tara zaista nije znala šta više da doda, priznala je sve, šta još hoće od nje? "Gospođica Kovač je još uvek u ambulanti sa majkom, imate sreće što joj nos ipak nije slomljen inače..." Nije završio ali Tara je pretpostavljala da je želeo reći da bi kazna bila puno gora od trenutne. Nedelju dana suspenzije iz škole, obavezan razgovor sa školskim psihologom do kraja školske godine i mora da se prijavi u grupu "program za obuzdavanje besa". Tara nije imala problema sa besom, sve je uradila potpuno sabrano i proračunato ali naravno, nije to mogla priznati direktoru Hovertonu.

215


Izlazeći iz njegove kancelarije ugledala je Sergejevo lice koje je bilo izvijeno u grimasu i izmamilo joj osmeh koji je uspešno prikrila kosom i spuštenom glavom. Znala je da je zabrinut za nju a ujedno i srećan i u neverici zbog onog što je uradila. Prišla mu je i prošaputala: "Kako je Irena?" zabrinuto ali vodeći računa da je ne čuje direktor. Zvučalo bi čudno da se brine za nekoga kome je pre manje od sat vremena nabila šaku u nos! Sergej ju je bez reči povukao nekoliko metara dalje gde ih je iza ugla čekala cela "banda". Svi su je gledali sa blagom nevericom, Lara i sa osmehom od uha do uha a momci su joj čestitali na dobrom krošeu... Samo su oni naravno znali pravi razlog njenog postupka. Svi drugi su mislili da je napala Irenu i da su se potukle zbog Ireninog ponašanja prema Sergeju, a istina je to da se Aron vratio u školu i da bi sprečila Sergeja da napravi glupost i upropasti ceo plan ona je reagovala prva. Čim su došli u školu, videli su grupicu Aronovih sledbenika kako se okupila oko njega na parkingu. Još uvek mu je jedna ruka bila u gipsu i nosio je štaku da mu olakša hodanje, Irena je stajala pored njega i izgledala gore nego ikada. Sergej je rekao Tari da je veče pre Irena rekla kako ne zna da li će moći izdržati ponovo njegovu blizinu sada kada je toliko vremena provela slobodna i sa Sergejem. Razmišljala je i da ne dođe u školu, da se pravi bolesna ali to ne bi njega sprečilo da dođe do nje kući. Bila je očajna i Tara je morala da prizna da je tako i izgledala. Tara i Kolja su strahovali da se Sergej neće moći kontrolisati kada ih vidi zajedno pa je Tara iskoristila priliku kada je Irena bila na jedinom mestu u školi slobodna od svoje zle senke Arona, ženskom WC-u, i krenula u izvršenje svog plana.

216


Proverila je da li su same a onda Ireni rekla da sledi njen primer bez zapitkivanja i počela sa vikom i vređanjem. Irena ju je na početku gledala zbunjeno ali kada je Tara prošaputala da zna kako da je oslobodi Arona na još neko vreme, Irena joj se pridružila bez suvišnih pitanja. Tara je znala da će Irena uraditi sve da ga se oslobodi. Kada su već privukle poveću publiku, Tara je Irenu uhvatila za kosu i prošaputala joj da je ošamari i da se ne suzdržava, a kada ju je Irena poslušala ona je zamahnula pesnicom i iako kontrolišući snagu udarila Irenu pravo u nos. Čuli su se uzvici navijanja tinejdžerki uvek željnih dobre teme za tračanje, a ubrzo i ljutiti uzvici dežurnog profesora: "Gospođice Martin, kod direktora!!! Gospođice Kovač javite se prvo u ambulantu da vam sestra to pogleda, ne izgledate baš najbolje, a posle ćete i vi kod direktora na razgovor!!! "Vaše ponašanje je neprihvatljivo i snosićete posledice!!!" Dodao je a onda rasterao navijačke horde i krvi željne tinejdžere! Tara je znala da će obe biti kažnjene i suspendovane, to je politika škole, a takođe i da će povređena Irena moći da i van škole izbegava Arona mnogo lakše. Bilo je to sve malo nategnuto ali drugog rešenja nije videla. Srećom, Irenini roditelji su bili veoma razočarani Irenom pa su joj zabranili izlaske i posete za vreme dok je u kazni tako da su dobili nedelju dana mira. Nataša nije mogla da dođe na direktorov poziv jer je odvezla Vladimira na kontrolu tako da je Nikolaj kao punoletan član porodice došao kao zamena na razgovor. Nikolaj je bio gori od Tare i teškom mukom je prikrivao osmeh koji je svaki čas mogao da se nasluti na njegovom licu. Obećao je direktoru da će sve preneti roditeljima i izlazeći iz kancelarije okrenuo se ka Tari rečima: "Mlada damo, kući ćemo ozbiljno porazgovarati!"

217


Tara je morala zagristi unutrašnjost obraza da bi sprečila navalu smeha koji samo što se nije prosuo iz nje. Nije joj pomogla ni činjenica da je direktor te Nikolajeve reči dočekao sa odobravanjem i komentarom: "Divan, odgovoran mladić, nadam se da ćeš se ugledati na njega!" Tari je na vrh jezika bilo da taj divni, odgovorni mladić nema vozačku već dva meseca jer je uhvaćen za vreme vožnje sa otkopčanim šlicom i glavom jedne od njegovih obožavateljki u krilu ali je zaključila da to nije nešto što bi direktor Hoverton želeo da čuje u ovom trenutku. Tarina kazna je počinjala odmah pa je kada je zvonilo i svi krenuli ka učionicama ona je umesto kući, zaustavila taksi i dala mu adresu "Hellgate"a. Posle ovakvog dana poželela je Alekseia i njegovu blizinu. Ušla je u skoro prazan klub, u ovo vreme u njemu su se nalazili samo osoblje i poneki gost koji je životne probleme pokušao lečiti alkoholom. Doduše, u jednom mračnom uglu videla je i par u strastvenom zagrljaju ali sudeći po tome kako su se povremeno bojažljivo okretali oko sebe nije isključeno da su braku ali ne jedno sa drugim. Svako ima pravo da radi šta hoće, uostalom ko je ona da ih osuđuje! Upravo sam suspendovana iz škole zbog tuče; idem, iako još uvek maloletna, u noćni klub čiji vlasnik je moj dosta stariji momak, koji je ujedno povezan i sa Ruskom mafijom....Da li sam nešto zaboravila? Sarkastično je pomislila Tara dok je koračala prema Aleksejevoj kancelariji. Svi su je već poznavali i samo su joj u prolazu mahnuli ili klimnuli glavama ka njoj. Aleksei ih je obavestio da je za nju uvek slobodan, tako da niko nije ni pokušao da je zaustavi iako se pojavila nenajavljeno. Znala je da bih joj rekli ako je sa nekim u kancelariji pa je bez kucanja otvorila vrata, želeći da ga iznenadi.....

218


Baš joj i nije uspelo. Aleksei je sedeo za stolom potpuno mirno, ruku prekrštenih iza glave, opušteno gledajući u nju sa svojim poluosmehom koji je počeo da joj se opasno dopada. Izgledao je fantastično kao i uvek. Takođe, gledao ju je kao da je očekuje i onda se setila da je to verovatno i istina. "Malena," rekao je dubokim promuklim glasom koji bi trebao biti zabranjen da se koristi van spavaće sobe pomislila je. "Hari ti je javio, zar ne?" Pitala je pre pozdrava. Na vratima ju je veliki izbacivač, sa kojim se jako zbližila zagrlio i rekao da je Aleksei u kancelariji a kada ga je pozdravila i krenula unutra imao je u ruci telefon. Odmah je obavestio gazdu! Aleksei se samo nasmejao, ne odgovarajući, a onda je pokretom ruke pozvao da mu priđe. "Da li ti je javio da dolazim da te ne bi uhvatila kako radiš nešto što želiš da sakriješ od mene?“, našalila se ali je onog trenutka kada je to izgovorila, na njegovom licu videla nešto što ju je zaustavilo. Stala je ispred njegovih raširenih nogu i ozbiljnim glasom pitala: "Šta si radio?" i odjednom joj se veoma neprijatan osećaj javio u stomaku. Aleksei je pružio ruku ka njoj, povukao je u svoje krilo i prvo nežno rukom stavio kosu iza uha, poljubio je u čelo a onda otklopio laptop i glavom joj sugerisao da pogleda u ekran. Tamo je preko celog ekrana stajala slika momka, u ranim dvadesetim. Crvene raščupane kose, bledog ispijenog lica, i očiju praznih i beživotnih koje su joj zauvek ostale urezane u sećanje i koje nikada neće zaboraviti.

219


********KENET HAGEN rođ. 23. januara 1991 god..... nađen je jutros mrtav u zatvorskoj ćeliji, gde je služio doživotnu kaznu zatvora za dvostruko ubistvo i jedno ubistvo u pokušaju. Hagen je u noći između nedelje na ponedeljak, usmrćen nekolicinom uboda oštrim predmetima u područje abdomena i leđa i ostavljen da iskrvari na podu ćelije u kojoj se nalazio. Za sada nema svedoka ubistva a iz nepotvrđenih izvora saznajemo da se kao osumnjičeni navode članovi Ruske kriminalne organizacije........................********

Tara je bledo gledala u tekst koji se nalazio ispred nje. Pogledala je u Alekseia i šapatom mu rekla: "Nikada ti nisam rekla njegovo ime!" "Malena, zar misliš da mi je bilo potrebno više od pet minuta da saznam sve o njemu?“ Pitao je blago i privukao je bliže sebi. Mazio ju je po leđima a drugom rukom je podigao lice ka svome i pogledavši je u oči pitao kako se oseća. "Nemam pojma, iskreno. U jednu ruku osećam olakšanje što ga više nema; zadovoljstvo čak,.....u drugu ruku....., jesi li ti imao nešto sa tim?“ pitala je tiho. Gledali su se par sekundi i znala je da će joj Aleksej reći istinu, ma kakva ona bila i zbog toga je sa strepnjom i knedlom u grlu čekala odgovor. "Mislim da sam doprineo tome da dobije šta je zaslužio ali ne nisam direktno odgovoran, nažalost."

220


Neodređeno je rekao pa nastavio: "Borisa je naravno interesovalo sve o tebi kada te je upoznao, pa sam mu ispričao osnovne stvari.“ „Naravno, kada je saznao šta ti se desilo, odmah se raspitao kod svojih prijatelja po zatvoru i saznao da trojica njegovih ljudi trenutno služe kaznu u istom zatvoru kao i čovek koji te je pokušao ubiti i koji je odgovoran za smrt tvojih roditelja.“ „Rekao je da će ga njegovi momci posetiti i malo porazgovarati sa njim, moguće da razgovor nije prošao glatko kako su se nadali!!!" Na kraju je dodao hladnim glasom bez imalo saosećanja. "Možda je sve bila i slučajnost,“ rekao je kada je video pogled koji mu je Tara uputila. "Da, kako da ne! Baš u isto vreme kada je Boris poslao svoje plaćenike neko drugi ih je preduhitrio,“ rekla je uznemireno, ustajući iz Aleksejevog krila. "Kako si tako miran?" Pitala je, šetajući po kancelariji a onda se naslonila na prozor kroz koji se nije puno toga videlo zbog gustih rešetki koje su ga pokrivale. Zbog nje je čovek bio mrtav i iako je delu nje bilo drago što ga je stigla kazna koju je i zaslužio, jedan deo nje se ipak osećao pomalo nelagodno i krivom zbog toga. Aleksei joj je nečujno prišao sa leđa, zagrlio je i naslonio svoje veliko telo uz njeno i spuštajući usne na vrh njene glave umirujućim i odlučnim glasom rekao: "Malena, od trenutka kada si mi ispričala šta ti se desilo želeo sam da vidim tog govnara mrtvog! Neću se izvinjavati što ga ne žalim." "Ali zašto je Boris rizikovao zbog nekoga koga je tek upoznao? Aleksei, ne želim da budem dužna mafiji!" zabrinuto je rekla, zatvarajući oči i naslanjajući glavu na njegove grudi.

221


Otkucaji njegovog srca i ravnomerno disanje su je kao i uvek umirivali. Njegova smirenost, staloženost i hladnokrvnost je nekako prelazila i na nju kada je bila u njegovoj blizini. Zbog toga je bila zahvalna u ovakvim situacijama. "Ne brini, nećeš dugovati nikome ništa!" "Ali ,...."- počela je Tara ali ju je Aleksei prekinuo. "Šššššš, shvati napokon,...."- rekao je ozbiljnim glasom, okrećući je prema sebi; "Ti si moja, i samo to je dovoljno Borisu," a onda malo blaže dodao: "To, činjenica da mu se sviđaš, i činjenica da uživa u tome da me može ismevati kako me je mala devojčica bacila na kolena." "Bacila na kolena?“ ponovila je kroz osmeh, već malo smirenija. "Malena, od prvog trenutka kada sam te video," rekao je Aleksei promuklim seksi glasom a onda stavio ruku iza njene glave, privukao je sebi, sve vreme zadržavajući njen pogled a onda spustio svoje meke pune usne na njene. Otvorila je usta, želeći da oseti njegov jezik kako je dodiruje ali Aleksei je izgleda bio raspoložen za igrice pa se malo odmakao od nje i usnama poljubio krajeve njenih usana; jezikom prešao preko donje usne odmah zatim je hvatajući između zuba i grickajući je. Tari se iz grla oteo uzdah, njegove usne su se igrale sa njenima a njegove ruke su se jedna upetljana u njenoj kosi, druga opasno blizu njene zadnjice igrale sa njenom kontrolom. Želela je da ga gurne na trosed i da oseti njegovo snažno telo na svom i da ujedno zaboravi na sve drugo. Aleksei je očigledno imao mnogo više samokontrole pa je odmakavši se malo, pitao glasom u kojem se ipak mogao osetiti blagi drhtaj: "Zašto ti nisi u školi?" Spustila je čelo na njega i duboko uzdahnuvši ispričala sve šta se danas desilo. "Moj mali bokser," rekao je kroz smeh kada je završila, a onda ju je za ruku odveo do troseda , seo i privukao sebi.

222


Sedeli su i razgovarali između ostalog i to kako će kazna uticati na njen upis na fakultet. Tara do tog trenutka o tome nije ni razmišljala. Zabrinula se i to mu je i priznala. Rekla je da će možda morati preskočiti godinu. Nije imala novca, njeni roditelji su bili mladi i nisu uspeli uštedeti ništa što bi ona nasledila. Druge rodbine nije imala, dede i bake su joj nažalost svi bili pokojni i nije mogla da se osloni ni na čiju pomoć. Izlaz joj je bila stipendija, a sada je to ugrozila. "Doduše, ne kajem se što sam uradila to što sam uradila," rekla je. "Znam da se ne kaješ i zato i zaslužuješ šansu!" Rekao je Aleksei a zatim je pitao veoma ozbiljnim glasom: "Zar zaista misliš da ćemo Nataša i Vladimir, a o sebi i da ne govorim dopustiti da zbog nedostatka novca pauziraš godinu?!" "Oni nisu dužni da me izdržavaju posle punoletstva, a i kako misliš da tebi vratim. Neće mi odjednom pare pasti sa neba kada upišem fakultet?" "Meni možeš vratiti u naturi," rekao je Aleksei vragolasto se smeškajući a kada je video da ga Tara gleda -nisi smešan- pogledom, uozbiljio se i nastavio. "Ivanovi te smatraju članom svoje porodice i htela ti to ili ne oni će platiti tvoje školovanje. Što se mene tiče, ja znam da si ti mlada i ne znaš gde ovo sa nama vodi ali ja imam dovoljno godina i iskustva da znam koga i šta želim u svom životu, a to si ti.“ „Ne želim da čujem od tebe gluposti u vezi dugovanja i slično. Ja imam novac, tebi je potreban i ne vidim šta ima loše u tome da ti obezbedim sve što zaslužuješ.“ „Ako će ti biti lakše, ostani da radiš za mene i dalje. Tako ćemo se oboje bolje osećati!" Sa tim je završio svoj strastveni govor i pogledao u Taru kojoj su oči bile pune suza. Nije znala šta da mu odgovori, pa je pitala najbezazleniju stvar: "Zašto ćeš se ti bolje osećati ako budem radila za tebe!"

223


"Zato jer ćeš mi biti dostupna i preko dana a ne samo noću, u krevetu!" Razigrano je rekao a onda dodao: "Dosta priče!" i povukao je u svoje krilo. Tara je sa zadovoljstvom priču zamenila poljupcima ali nažalost samo na kratko jer je morala da ide kući objasniti Ivanovima zašto je glumila "Devojku od milion dolara" na sred školskog WC-a. Ponekada poželim da mi bar jedan dan prođe bez drame i bez scena koje kao da su deo nekog filmskog scenaria, pomislila je u sebi pa još dodala, osim ako je u pitanju erotski film, to može! Prepustila se još par trenutak Aleksejevim usnama i rukama isključujući sve drugo i samo uživajući.

224


23.

Kazna „Biti kažnjen, osim što nas trenutno čini nesrećnim i

nezadovoljnim, vrlo retko utiče na to da se sledeći put suzdržimo od ponavljanja iste one stvari zbog koje smo i prvi put zaradili kaznu!“ "Od njih me to ne bi iznenadilo,...“ rekao je Vladimir, uznemireno šetajući gore dole dnevnim boravkom, dok je Nataša bezuspešno pokušavala da ga umiri; „ali mislio sam da si ti bar malo razumnija," dodao je zaustavljajući se ispred Tare koja je sedela na trosedu između Sergeja i Kolje "Tata,...," počeo je Sergej ali ga je Vladimir prekinuo: "Ti se ne mešaj, sada želim da čujem Taru!" "Mislim da zaslužujemo objašnjenje za takvo ponašanje, zar ne?" pitao je glasom koji nije krio razočarenje i stao iza fotelje na kojoj je sedela Nataša gledajući ga zabrinuto. Upravo su se vratili od doktora i iako su nalazi dobri, najmanje što mu je sada potrebno je dodatni stres. Tara im je ispričala u kratkim crtama šta se desilo, tuča, kazna, izostavljajući sve detalje o pravom razlogu i naravno da su Ivanovi bili razočarani. Primili su je u svoj dom, prema njoj se ponašaju kao prema svom detetu a ona uz sve što se proteklih sedmica izdešavalo sa Vladimirom pravi dodatne probleme. Da sam na njihovom mestu izbacila bih se naglavačke kroz ulazna vrata! Prolazilo je Tari kroz glavu. Bilo joj je krivo što će steći o njoj pogrešnu sliku ali nije želela da ugrozi plan koji su imali da pomognu Ireni i njenom ocu pa je ćutala. Nataša je podjednako razočaranim ali ipak malo blažim glasom rekla: "Tara, zar nemaš ništa da kažeš? Ona je tebe prva udarila, nisi ti kriva, da li je bilo tako? Nećemo te kriviti ako si se samo branila!?"

225


U njenom glasu se čuo i tračak nade, što je Taru dodatno pogodilo. Nije mogla da im kaže istinu, a nije mogla ni da ih gleda u oči i laže kako je sve Irenina krivica. Znajući Natašu ona bi odmah zahtevala da idu kod njenih roditelja a sada ni Ireni nisu trebali dodatni problemi. Bože, kako je naporno imati prijatelje pomislila je Tara, mirnija sam bila hiljadu puta dok mi nije bilo stalo ni do koga! "Žao mi je stvarno, to je sve što imam da kažem." Rekla je stežući Sergejevu ruku koju je stavio na njenu nogu kao podršku. Znala je koliko je teško ovo i njemu palo, biti između dve vatre. Kolja je na drugoj strani bio za to da sve kažu roditeljima i pošto se Tara nije složila, sedeo je prekrštenih ruku i ljutito gledao kroz prozor. Ona je pogledala u Vladimira pa u Natašu i nastavila, znajući da je možda ovim uništila šansu za dalji život sa njima. "Razumem ako želite da zovete Anju i poništite....." Tara nije uspela da završi rečenicu kada ju je Nataša prekinula glasom koji nikada ranije od nje nije čula. "Tara ja ne znam sa kakvim si porodicama živela proteklih godina ali mene vređa da možeš i da pomisliš da ćemo te čim iskrsne problem vratiti kao pokvarenu igračku.„ Nataša je ustajući sa fotelje stala ispred Tare i rekla: "Ti si deo ove porodice sada, svidelo ti se to, ili ne!" "Ja, ovaj, nisam mislila,...." počela je Tara zamuckujući da se izvinjava ali Nataša je ne dopuštajući joj da je prekine, nastavila malo blažim tonom: "Nije važno šta si mislila, zapamti da ovde imaš dom i porodicu i ma šta da uradiš, nećemo te odbaciti." Rekla je i pomazila Taru nežno po obrazu na šta su se obema oči napunile suzama.

226


"Naravno, to ne znači da nećeš biti adekvatno kažnjena, baš kao punopravni član ove porodice."Dodala je ozbiljnim glasom i rukom obrisala suzu koja joj je krenula iz oka. Tara je klimnula glavom zahvalno i mirno čekala kaznu koju će joj odrediti, spremna na sve što odluče. Nataša se okrenula ka Vladimiru, udahnula duboko verovatno da se malo smiri i rekla mu: "Idemo dragi da smišljamo kaznu, ostavimo Taru da joj momci dočaraju šta je očekuje!" Ruku pod ruku su izašli na vrata i ostavili troje tinejdžera bez i jednog dodatnog pogleda.

***

Prošla su tri dana i ni Vladimir ni Nataša još uvek nisu saopštili Tari na koji način je kažnjena. Kolja i Sergej su nabrajali kazne koje su oni zaradili proteklih godina a bilo ih je poprilično. Od zabrane izlazaka, oduzimanja telefona, zabrane interneta, zabrane odlaska kod prijatelja i dolaska istih, zabrane gledanja tv-a, obavljanje raznoraznih kućnih poslova kao vid kazne,.... Njoj još ništa od toga nije rečeno, i neizvesnost joj je jednako teško padala. "Nadam se da će uskoro smisliti kaznu, u protivnom ću da poludim!" rekla je Kolji koji je sedeo nestrpljivo za šankom u kuhinji. On i Sergej su se upravo vratili iz škole i dok je Kolja kao i uvek za pet minuta otišao na sprat, presvukao se i strčao u kuhinju da jede, Sergej nije žurio. Znao je da Nataša neće postaviti ručak dok on ne siđe i Tara je pretpostavljala da namerno odugovlači samo da bi nervirao brata.

227


"Ako ne siđeš za minut, doći ću po tebe i za noge ću te dovući dole!!!" Vikao je Kolja na sav glas, a onda se okrenuo Tari rečima: "Možda je to deo kazne? Drže te napetu i pokušavaju da te psihički slome!?" Ovaj zadnji deo je dodao pokušavajući biti dramatičan, na šta je Tara prevrnula očima. "Da, verovatno su tu tehniku naučili u vojnim kampovima,... ne lupaj!" Rekla je i udarila ga kuhinjskom krpom po glavi. Okrenula se u trenutku kada je Nataša ulazila u kuhinju i nije obraćala pažnju na Kolju koji joj se prišunjao sa leđa sa čašom vode u ruci. Nataša je, kao da mu je čitala misli i znala šta planira da uradi, pogledala direktno u oči bez reči i čaša je vraćena na šank sa svom vodom u njoj. "Ne bi me čudilo da su stvarno imali neku vojnu obuku, i da su posebno obučavani za te poglede," mrmljao je Kolja za sebe vraćajući se na mesto. Tara je pomogla Nataši postaviti sto i uskoro su im se pridružili i Vladimir i Sergej a odmah za njima i Nikolaj. Za stolom su razgovarali o svemu i svačemu a onda je Vladimir rekao Tari i koja je njena kazna. Ona je prvo mislila da se šali ali kada je i Nataša potvrdila, ostala je pomalo zatečena. Svako veče narednih mesec dana mora da po sat vremena provede u razgovoru sa Natašom i Vladimirom. "To je kazna?" pitala je zbunjeno. Nije razumela šta žele postići sa tim. Nataša je pokušala objasniti : "Tara, mi se u stvari ne poznajemo dovoljno da bi znali koji su tvoji razlozi da uradiš to što si uradila ali isto tako ne znamo ni šta je to što bi tebi bila prava i primerena kazna. Zato ćemo iskoristiti te razgovore da se upoznamo, i da u budućnosti znamo kako da reagujemo." "Počinjemo večeras," dodala je, a onda se okrenula ka Kolji i Sergeju: "Kako je bilo u školi momci?" Menjajući temu i ostavljajući Taru zaokupljenu mislima dok su ostali nastavili sa pričom.

228


Posle ručka Tara je trebala na posao. Aleksei je trebalo da dođe po nju ali javio se da je nešto iskrslo i da će joj sve ispričati kasnije a da će poslati nekoga po nju. Tara je pitala Nikolaja šta je u pitanju ali ni on nije imao pojma o čemu se radi. "Telefon mi je ostao u kancelariji u gradu tako da i ako me je zvao....“ „Upravo sam krenuo po njega, pa ću doći u "Hellgate"“ rekao je. "Hoćeš li da te odbacim? Danas mi je vraćena vozačka!" Pohvalio se. "Ne treba, Aleksei je već rekao da će neko doći po mene, a ujedno ću i da saznam o čemu se radi." "Čestitam na vozačkoj!" rekla je a onda sarkastično dodala: "Nemoj molim te da proslaviš tako da ti je opet oduzmu!" "Ne brini, naučio sam lekciju, od sada pantalone u autu skidam isključivo kada je parkiran!" "Zaista ne moram da znam kada planiraš da skidaš pantalone, uostalom, koliko imaš godina pa TO radiš u autu?" Pitala je Tara na šta je Nikolaj, praveći tužnu facu prokomentarisao mrdajući glavom levo desno: "Jadan Aleks, pa ti ne možeš ni da izgovoriš reč SEKS. Kada li će on skinuti pantalone...?" Smejući se Tarinoj faci i ne čekajući odgovor, otrčao je napolje i za sobom zalupio vrat, koja je srećom u tom trenutku, umesto njegove glave, pogodila Tarina cipela. "Od sada bolje spavaj sa jednim okom otvorenim!!!" Vikala je za njim a onda požurila uz stepenice do svoje sobe. Mora da se istušira, presvuče i našminka. Pogledala je na sat i videla da ima još samo petnaest minuta. Izgleda da ću šminkanje danas ipak preskočiti. Izašla je iz kuće baš kada je auto stao ispred nje i za volanom je sedela poznata gromada od čoveka koja joj je izmamila osmeh!

229


"Hari, nisam znala da si u slobodno vreme taksista!" Rekla je nasmejana ulazeći u auto. Uvek se oraspoloži kada počne prepucavanje sa Harijem... "Ti znaš da oni pričaju zar ne, mislim, to im je u opisu posla,“ nastavila je aludirajući na njegovo inače tipično ponašanje. "Kada sam počinjao raditi za Alekseia kao izbacivač, mislio sam da će mi u opisu posla biti tu i tamo nekoga namlatiti, slomiti koji nos i slično, a ne čuvati decu,...ali evo i to moram, tako da nemoj mi pričati o opisu posla!!!" Vratio joj je istom merom, upalio auto i krenuo. Naravno, već se ispostavilo da ćutljivi Hari i nije tako ćutljiv kada je Tara u pitanju. Ona mu naravno nije mogla ostati dužna. Zavalivši se udobno na prednje sedište, dramatično je sklopila ruke i rekla mu: "Nemoj molim te više, tako si zanimljiv da ću poželeti da ova vožnja večno traje," a onda kada je Hari prevrnuo očima očigledno neimpresioniran njenim humorom dodala: "Doduše, kako voziš možda mi se želja i ispuni!" Nasmejala se na njegovo gunđanje o tome kako nije u redu kritikovati muškarcu njegovu vožnju, a onda promenila radio stanicu...Na to je Hari odreagovao vrativši je na prvobitnu i tako su nastavili do kluba, na kraju ne odslušavši ni jednu pesmu, zadirkujući jedno drugo i Tara je totalno zaboravila pitati zašto Aleksei nije mogao doći po nju. Kada su došli u "Hellgate" Hari ju je ispratio u Aleksejevu kancelariju i u tom trenutku mu je zazvonio telefon pa se izvinuo i otišao da se javi ostavivši je samu. Tek kada je Hari zatvorio vrata za sobom, shvatila je da Aleksei nije u kancelariji. Otvorila je vrata da pita Harija gde je ali kada je izašla u hodnik, bio je prazan. Produžila je prema šanku i tamo zatekla novog barmena čije ime nije znala a koji je menjao Lukasa dok je ovaj na odmoru.

230


On joj je rekao samo da je Aleksei izašao pre oko sat vremena i da ne zna kada se vraća. Tara je rešila da kada već nema visokog, snažnog, seksi Rusa u kancelariji da joj odvraća pažnju, iskoristi to vreme da radi ono za šta je plaćena. Sela je za kompjuter i nameštala se neko vreme u stolici, razmišljajući kako je mnogo udobnije sedeti u Aleksejevom krilu. Posle nekog vremena zadubila se u posao sve dok je posle ni sama ne zna koliko vremena nije trgao zvuk otvaranje vrata kancelarije. Nasmejala se i ne podižući pogled je rekla: "Dobro da si stigao, ova stolica me je već nažuljala!" "Mogu da te izmasiram ako želiš!" Rekao je muški glas koji je Tari momentalno skinuo osmeh sa lica. Ustala je i pogledala u vrata koja su se upravo zatvarala, ostavljajući je u kancelariji samu sa čovekom od čijeg zlobnog osmeha su je prolazili žmarci. "Robert,... ako se dobro sećam?" Rekla je nabacivši lažni osmeh, iskreno se nadajući da Aleksei uskoro dolazi gde god da je.

231


24.

Savršen tajming „Kada smo žedni naš jezik i grlo osećaju se suvo i

sve o čemu razmišljam je piće. Čaša hladne vode je najosvežavajuća stvar koje možemo da se setimo, jer naš um i telo postaju ono za čim žude. Osećate se divno kada je dobijete, jer ste zadovoljili svoj nagon.“ Tara je iako to zaista nije želela, ipak pokušala biti što ljubaznija pa je ponudila Roberta da sedne, što je on na njenu veliku radost odbio. Kako li ga je Hari pustio u kancelariju znajući da je sama unutra Tari nije bilo jasno ali nije želela sada da razmišlja o tome. Samo se nadala da će se Aleksei pojaviti svakoga trenutka. Jednostavno, nije se osećala prijatno u Robertovom društvu. "Aleksei samo što nije došao, da li ste imali dogovoreno?" Glumeći ravnodušnost pitala ga je. Gde je više? Zašto ga nisam nazvala, glupača ? O ne, ja ne želim da budem jedna od onih dosadnih i napornih devojaka koje proveravaju svoje momke i ne daju im da dišu. E pa od danas gospodine Volkov ima da mi raportiraš svoja kretanja kao u vojsci, na sat! Razmišljala je Tara. "Pa valjda stari prijatelj može da ga poseti bez zakazivanja? Znaš, Aleksei i ja imamo veoma interesantnu zajedničku prošlost i neke neraščišćene račune. Ne znam koliko si upoznata sa tim?" Pitao je Robert smeškajući se zlobno a onda dodao: "Doduše sada imam nova poznanstva i prijatelje pa sam došao da naplatim stare dugove." Gledao je Taru u oči očekujući od nje reakciju. U tom trenutku je znala da Aleksei nema pojma da je Robert u klubu, i da je u kancelariju ušao bez Harijevog znanja koliko god to neverovatno zvučalo.

232


Ono što ju je najviše nateralo na razmišljanje, kako da se bezbedno izvuče iz ove situacije pored očigledno pretećih reči, bilo je i to što je Robert stao ispred vrata blokirajući joj jedini izlaz. Znala je da fizički ne može da mu parira. Morala je nekako da izađe iz kancelarije i pokušala je na jedini način na koji je mislila da će upaliti kod Roberta. Da se pravi da je glupa, naivna devojka koju može da povali. Jedino što joj nije išlo na ruku je to što je bila daleko od zavodnice koliko je to tada bilo moguće. Baš danas sam morala doći bez šminke, u farmerkama i širokom džemperu, pomislila je ali nije se dala smesti. Robertu ionako nije toliko važno kako ona izgleda koliko činjenica šta je ona Alekseiu. Nasmejala se što je iskrenije mogla i polako mu prilazeći pitala: "Mogu li ja nekako da ti pomognem?" Robert ju je sumnjičavo pogledao, uhvatio grubo za ruku i gurnuo ka zidu. "Da li ti mene smatraš imbecilom?" Pitao je ljutito. Pa, toliko o zavođenju! "Iskreno, smatram da nisi daleko od toga," odgovorila je ne mogavši da propusti priliku koju je sam nametnuo. Za to je dobila jedno: "Zaveži!", i ruku oko vrata. "Izvini, jednostavno, ponekada reči prosto same izlaze iz mene, to je naprosto dar," nastavila je, shvatajući da je poprilično teško pričati kada te neko davi. Robert je imao jednu ruku stegnutu oko njene a drugu na njenom vratu i Tara se iskreno nadala da će tamo i ostati dok se neko ne pojavi. Zaista nije želela njegove ruke nigde više na svom telu. Ovu na vratu će nekako izdržati. Samo ako je malo popusti. Ipak je nekako bila privržena disanju. Dođavola Aleksei, gde si sada kada mi trebaš?

233


Pa ona nije mogla da ode u wc-a da je neko ne proveri a sada, sa ludakom sama u zatvorenoj sobi i nigde nikoga. Moramo da porazgovaramo o prioritetima kada se ovo završi! "Mislim da ćemo se ti i ja malo zabaviti dok čekamo, meni ne smeta iskoristiti Aleksejeve ostatke. Pokazaću ti šta je pravo muško!" Dok je pričao, Robert je počeo rukom kojom je držao za vrat da kreće prema njenim grudima i Tara je po prvi put od kada je Robert ušao u kancelariju osetila strah. Progutala je knedlu koja joj je odjednom stala u grlu i pokušala da ga zabavi pričom. "Kako si prošao pored Harija?" Pored skretanja pažnje, to je bilo i nešto što ju je zaista interesovalo. Robert se zaustavio u istraživanju njenog dekoltea i glasom u kome se mogla osetiti neverovatna mržnja rekao: "Aleksi je uvek bio naivan misleći da se ničija lojalnost ne može kupiti a takođe i neverovatno arogantan misleći da neko ko radi za njega nikada ne bi mogao da ga izda." "E pa, veoma će se iznenaditi kada shvati da je to još jedna u nizu stvari u kojoj se prevario!" Trijumfalnim glasom, kao da je odneo neku pobedu rekao je Robert . Tari je trebalo nekoliko sekundi da se povrati iz šoka, Hari je izdao Alekseia?, ali Robert je nastavio pre nego je to uspela naglas izgovoriti. "Tod je bio tako ljubazan da mi je javio da Aleksei nije u klubu ali njegova mala prijateljica jeste, i pripremio je gorili kafu sa dodatnim sastojkom unutra. Kada je počela reakcija, pustio me je unutra, a mislim da je gorila još uvek na wc šolji."

234


Robert se naglas smejao očigledno se neverovatno zabavljajući ali čak je i Tara odahnula. Ipak nije Hari već barmen na zameni. Došao je tu samo na par dana i ni ne poznaju ga. Koliko god to zvučalo bizarno ako je već morao neko da izda Alekseia drago joj je što to nije niko od ljudi kojima veruje. To bi ga zaista dotuklo. Robert je bio u pravu u jednome, Aleksei iskreno veruje da se lojalnost ne može kupiti već samo zaslužiti. "A sada da pređem na drugu stvar koja se neće svideti našem dragom Alekseiu. Kada završim sa tobom mislim da će morati da traži drugu devojčicu za igru." Zlobno se smeškajući i čvrsto je držeći obema rukama, Robert je krenuo da je poljubi ali Tara nije imala nameru mirno stajati i pustiti ga pa je svom snagom zamahnula kolenom i šutnula ga u međunožje. To je bilo dovoljno da skloni ruke sa nje i dok se on sagnuo i uhvatio za bolno mesto Tara je iskoristila priliku otvorila vrata i krenula da beži. Nažalost nije uspela ni da pređe prag kancelarije kada je Robert povukao za kosu i zaustavio. "Kučko mala, sada ćeš videti sa kim imaš posla!" Izgleda da sam uspela samo u tome da ga još više razljutim. Pomislila je Tara i što je glasnije mogla prodrala se: "Hariiii!!!" Robert ju je okrenuo prema sebi i krenuo rukom prema njenom licu da je udari ali odjednom se našla u vazduhu i iza velikih širokih leđa. Čula je krckanje i po Robertovog glasnog jauka moglo zaključiti da je kost ruke koja mu je bila naglo i snažno zavrnuta iza leđa, verovatno slomljena. Ona se sklonila malo u stranu odakle je imala dobar pogled na oba muškarca i na to šta se dešava.

235


Robert nije uspeo ni da spusti povređenu ruku kada je dobio jedan udarac u lice, toliko jak da ga je zateturao. Pridržao se za sto i uspeo da ostane na nogama. Iz nosa mu je odmah krenula krv i usna je vidno pukla na jednom mestu. Podigao je nepovređenu ruku da se odbrani ali udarci su stizali jedan za drugim, svaki jači od prethodnog. Robert je krenuo da pada na kolena i osim što nije uspeo da zada ni jedan udarac, nije mu čak uspevalo ni da zaštiti lice koje je primalo udarce kao bokserska vreća. Jedan za drugim, svaki jači od prethodnog, praćen užasnim zukom udaranja pesnice od lice i Robertovog već nesuvislog krkljanja. Tara nikada nije videla nikoga ko izgleda tako divlje i pomalo ludački kao Aleksei u tom trenutku. Udarao je Roberta krvnički, bez imalo suzdržavanja i znala je da ako uskoro ne prekine sa udarcima može da ga ubije, što mu je bez sumnje i bila namera. "Aleksei, Aleksei, molim te prestani....ubićeš ga. Alekseiiiii!!!!" Vikala je prilazeći mu polako. "Molim te, prekini, plašiš me!“ Nežno je rekla, i mada to nije bila istina znala je da će ga na taj način zaustaviti. Stavila je ruku na njegovu i prinela je svom licu. Nije želela da gleda u Robertovu krvavu masu od lica jer nije želela da ga sažaljeva pa je stala ispred Alekseia i snažno ga zagrlila oko struka. On tek tada, kao da se probudio iz transa u koji je zapao. Blago ju je odmakao od sebe i odmeravajući od glave do pete, rukama prelazio po njenom licu, ramenima, uveravajući se da je dobro. "Malena, šta ti je uradio. Da li te je povredio?„

236


Zadržavajući pogled se na njenom vratu na kojem se sudeći po njegovoj grimasi verovatno video trag Robertove ruke, ponovo je pogledao preko Tarine glave i promrmljao mračno: "Nisi me trebala zaustaviti." „Kada sam čuo kako vičeš,…Malena,…nikada u životu nisam bio tako uplašen.“ „Ne znam šta bih uradio da te je povredio, samo zbog toga što je stavio svoje prljave ruke na tebe želim da ga vidim u jebenom sanduku.“ "Oprosti mi, molim te." Mazeći je nežno po licu i vratu tiho je rekao. „Oprosti što nisam bio tu!“ "Zbog mene si se našla u ovoj situaciji i bila povređena. Ne mogu ni da zamislim šta bi ova gnjida uradila da nisam stigao?" Tara ga nikada nije čula da zvuči poraženo kao tada i to joj se ni malo nije dopalo. "Nemam na čemu da ti opraštam, ne lupaj. Uostalom, mislim da sam imala situaciju pod kontrolom." Rekla je smeškajući se i pokušavajući da ga malo oraspoloži. Sa vrata na kojima je očigledno stajao od početka Aleksejevog performansa ali ga Tara do tada nije primetila, Hari je progovorio i na njegovom licu su se smenjivale emocije koje nikada nije očekivala videti na njemu. Šok, sram, pa i strah. Spuštene glave pitao je Alekseia šta da radi sa barmenom i Robertom. Rekao je da je pozvao i Velikog Sema. Aleksei mu je samo rekao da iznese Roberta iz kancelarije i izbaci gde hoće. Za barmena takođe neka se sam pobrine. Veliki čovek je samo klimnuo glavom i izbegavajući pogledati Taru u oči, uhvatio onesvešćenog Roberta za noge i izvukao iz kancelarije zatvarajući za sobom vrata bez reči.

237


"Da li je Hari dobro?" Pitala je. Znala je da on sebe verovatno krivi za sve što se desilo. Aleksei je gledajući u zatvorena vrata rekao: "Misli da je izneverio i tebe i mene." "Razgovaraću sa njim i objasniti mu da je ovo samo moja krivica, nadam se da mu ne zameraš?" "Alo, ja ne razumem o čemu ti pričaš. Nije on kriv naravno,....." - rekla je Tara a onda videvši njegovu reakciju brže bolje dodala: "Nisi ni ti, i ne želim da čujem više to kukanje i samosažaljenje. Nije mi ništa, došao si na vreme i ako je neko kriv to je Robert. Dosta priče za sada!" "Daj mi da pogledam te šake. Krvave su, da li te boli?" Zabrinuto je upitala. "Mislim da je to većinom njegova krv." Nežno je odgovorio Aleksei i dodao: "Znaš, volim kada pokušavaš da budeš stroga. Još i kada tako brineš za mene, to je baš seksi." Smejući se i gurajući ga prema stolici Tara je komentarisala: " Odlično, ako misliš da je naređivanje seksi, onda sedi na stolicu i pusti me da ti se pobrinem za te ruke." Uzela je sa stočića flašu votke i gledajući oko sebe tražeći nekakvu krpu odlučila da iako ništa nije pronašla, neće izlaziti iz kancelarije i ostaviti Alekseia da se vrati u prijašnje raspoloženje sada kada se malo trgao. Na njegovo iznenađenje, skinula je džemper ispod koga je imala pamučnu majicu na bretele. Skinula je i nju i kada je ponovo krenula da obuče džemper Aleksei ju je povukao u krilo i rekao promuklim glasom: "Ne, ne, molim te, ostani tako. Ranjeniku moraš ispunjavati želje. Uostalom, biće mi mnogo bezbolnije ako mi pažnja bude zaokupljena nečim drugim." "Pa zar nisi malopre rekao da krv nije tvoja. Otkud sada rane i bol,“ prihvatajući njegovu igru pitala je.

238


"Zar veliki moćni Aleksei nije neuništiv?" Kleknula je ispred njega, namočila svoju majicu votkom i čisteći krv sa njegovih šaka povremeno bacala pogled na njegovo lice. On ju je sve vreme netremice posmatrao i nije ni jednoga trenutka skrenuo pogled sa njenog lica. "Gotovo, imaš malo posekotina ali mislim da ćeš preživeti". Ustala je, ostavila flašu na sto i krvavu majicu bacila u korpu za smeće. Sreća pa mi nije bila jedna od omiljenih. Okrenula se ka Alekseiu koji ju je i dalje bez reči posmatrao, sve vreme gledajući je iznad vrata. "Mislila sam da je poenta toga da ne oblačim džemper bila da mi možeš gledati u grudi?" "Čekao sam da završiš!" "Zašto, ne možeš da se skoncentrišeš?" Zadirkujući ga je pitala, na šta ju je Aleksei povuka na krilo, okrenuo ka sebi i zagrlivši je prvi put pogledao u njene grudi pa opet u njene oči i približavajući se njenom licu rekao veoma tihim i pomalo pretećim glasom: "Neću se zaustaviti na gledanju, tako da počinjem tek kada mogu i da nastavim da radim sve ostalo što želim." Poljubio ju je tako da je srećom, već sedela na njegovom krilu, inače bi je verovatno kolena izdala. Sve svoje emocije je pokušao staviti u taj poljubac i Tari se činilo da će srce da joj iskoči iz grudi i da je temperatura njenog tela došla do tačke pregrejavanja. Strastveni, neobuzdani poljubac, uzrokovao je orkansko uzbuđenje u celom njenom telu. Nije bilo one borbe za prevlast jezicima kako ih opisuju u knjigama, Aleksei je imao totalnu kontrolu nad njenim jezikom, usnama kao i celim telom.

239


Jezikom je kružio po vrhu njenog, izazivajući je, obećavajući još veće uzbuđenje. Nežno sisajući usne, a onda ih malo grublje grickajući budio je u njoj buru osećanja, a onda nastavio da se poigrava sa njenim jezikom i unutrašnjosti njenih usana. Kada je napokon uhvatila ritam i počela da mu uzvraća poljupce istom žestinom, prešao je na njen nos, oči, a onda nežnim poljupcima po vratu, grickanjem uha i brade namerno izbegavao njena usta što ju je dovelo do ludila. U jednom trenutku, kada mu se pogled ponovo zaustavio na njenom vratu, ukočio se i ugledavši izraz krivice na njegovom licu Tara je preuzela stvar u svoje ruke. Bukvalno. Stavljajući dlanove na njegovo lice privukla ga je sebi prilično grubo i poljubila ga unoseći celu sebe u taj čin. Ne dopuštajući mu da je prekine u njenom zadatku, približila mu se još bliže naslanjajući se grudima na njegove i pomerajući celo svoje telo izazvala kod njega reakciju koju je i očekivala. Počeo je uzvraćati njene poljupce i nije prošlo mnogo vremena a već je ponovo počeo da preuzima kontrolu, terajući je da mu se prepusti. Usnama i jezikom je uspostavljao svoju dominaciju zahtevajući od nje predaju koju je rado pružila. Ruke mu naravno za sve to vreme nisu ni sekunde mirovale. Mazio je njena gola leđa, ramena, povremeno stavljao šake na njen stomak i samo ih nežno držao tamo ali to je to bilo dovoljno da zadrhti celim telom. Obema rukama pratio je liniju njenih rebara i polako ih pomerao na gore. U iščekivanju njegovog dodira na svojim grudima, prestala je da diše od uzbuđenja. Pomalo arogantno i ujedno se zabavljajući šapnuo je na njeno uho, ne prekidajući put svojih šaka: "Za ono što planiram sa tobom potrebno mi je da budeš svesna, zato molim te, diši!“

240


Napokon je došao do njenih grudi i zastao pre nego je spustio svoje velike šake na njih. Pogledao je u oči tražeći u njima bilo kakav znak oklevanja a onda pošto ga očigledno nije našao napokon dodirnu, isprva nežno i jedva primetnim dodirima njene grudi. Na taj prvi kontakt njegovih ruku sa njenim grudima oboje su duboko udahnuli i još više se pribili jedno uz drugo, kao da pokušavaju da se stope. Sa laganim dodirima njegovih začuđujuće nežnih prstiju, sa svakim kružnim pokretom koji je izmamio uzdahe čežnje, ona je nesvesno pomerala kukove u istom ritmu što je kod njega izazvalo zvuk sličan režanju. Sve jače je gnječio njene grudi koje su, imala je osećaj rasle i bubrile pod njegovim znalačkim prstima. Palcem je prelazio preko njenih bradavica i u tom trenutku je pomislila da ako zavuče ruke ispod njenog brushaltera, i ako oseti njegove ruke direktno na svojoj koži njeno srce to uzbuđenje neće moći da podnese. Želela je da oseti što više njegove kože pod svojim prstima pa je zavukla ruke ispod njegove majice i počela prstima prelaziti po njegovim snažnim leđima, a kada je prstima pa onda i noktima prešla preko njegovih čvrstih stomačnih mišića spuštajući se ka rubu pantalona Aleksei je prestao da bude nežan i počeo sve snažnije da joj ljubi i gricka vrat spuštajući se sve niže i niže. Spustio je usne do ruba brushaltera i prvo ljubio, a onda prešao i jezikom par puta po vrhovima njenih grudi. Oboje su počeli ritmički da pomeraju kukove, trljajući se jedno od drugo. Ljubio ju je ne vodeći više računa gde će njegove usne završiti, a ni njoj to više nije bilo važno dok god su bile u kontaktu sa njenom kožom. Prelazeći jezikom po njenoj koži i grickajući i sisajući je prvo nežno pa grublje, a onda opet nežno, poigravao se sa njenom kontrolom, a sudeći po izbočini na pantalonama koju je osećala ispod sebe i sa svojom.

241


Počela je ubrzano da diše i imala je osećaj da joj je sva krv iz tela otišla u glavu i prepone koje su buktale kao užarene. Počelo je da joj zuji u ušima, toplota je počela da joj se širi celim telom. "Aleksei, mislim da ću da eksplodiram, ne mogu više da izdržim!" Prostenjala je osećajući se kao da joj je njegov dodir potreban koliko i žednom čaša hladne vode. Spustio svoje velike šake na njenu zadnjicu i počeo da sve brže pomera njene kukove zadihanim, promuklim glasom punim strasti govoreći: "Malena, nisi svesna šta mi radiš. Želim da te gledam kako se prepuštaš. Želim da čujem kako izgovaraš moje ime na vrhuncu." "Ma zajebi izgovaranje, želim da svi čuju kako vrištiš moje ime, i da svi znaju kome pripadaš!" Pogledao ju je u oči i rekao skoro divlje: "Reci mi! Reci da si samo moja!" Tara je u tom trenutku eksplodirala u milion delića, celo telo joj se zgrčilo i osećala se kao da je na trenutak napustila svoje telo. Kao da je ceo svet stao i jedino što je uspela da pokrene su usne koje su izgovorile reči koje je želeo da čuje a koje je i ona sama imala potrebu da izgovori: "Tvoja sam, Aleksei, samo tvoja!" "Šta se dođavola desilo sa onim kretenom. Da li ste dobro!" Sa vrata je povikao Nikolaj baš u trenutku kada je naslonila glavu na Alekseia i počela da se opušta i ulazi u blaženo stanje mira i zadovoljstva nakon vrhunca koji je upravo doživela. Aleksei se neverovatnom brzinom okrenuo u stolici zaklanjajući Tarino polunago telo od pogleda i prosiktao: "Izlazi napolje!" Preko ramena pogledala je u Nikolaja, koji joj je šeretski namignuo i dobacio: "Ups, vidim, dobro ste!" i nasmešila mu se zaklonjena u Aleksejevom naručju, a on je okrenuo glavu i rekao: "Ako odmah ne zatvoriš ta vrata sa vanjske strane,....." i ostavio pretnju da visi u vazduhu.

242


Nikolaj se grohotom nasmejao ni malo ne uplašen pretnjom i zatvarajući vrata rekao: "Čekam vas za šankom, svršite to više!" Iza vrata se i dalje čuo njegov smeh koji je odzvanjao klubom. Aleksei je iznerviran duboko izdahnuo i spustio glavu na Tarine grudi. Nisu se pomerali neko vreme, zagrljeni, pokušavajući da se smire. Ona je prva progovorila, smejući se: "Bar moraš priznati da mu je tajming savršen!" Na to su se oboje počeli naglas smejati i ustali sa stolice popravljajući se. Oblačeći džemper krajem oka ga je uhvatila kako pokušava popraviti ispupčenje na pantalonama. Pokušavajući se ne smejati, samo je prokomentarisala sležući ramenima:"Mislim da nećeš uspeti to da sakriješ." "Sranje! Sada treba ceo razgovor da provedem ovako, jer se on neće skoro spustiti." "Kao da Niku treba više razloga za zabavu, posebno na moj račun." Promrmljao je protresajući glavom kao da želi da je razbistri. „Da li želiš da,…nešto uradim,…mislim,… da ti pomognem?“ Nije znala ni šta mu nudi ali je nespretno pokušala ponuditi pomoć, misleći u stvari nadajući se, da će on ipak shvatiti. Prišao joj je i veoma nežno držeći ruku iza njene glave poljubio je u čelo i prošaputao: "Hvala Malena ali tvoj predlog ću prihvatiti onda kada ti ne bude neprijatno i izgovoriti, a kamoli uraditi nešto povodom toga.“ „Onda bi se mogao načekati.“ Kroz osmeh je rekao: „Tvoje zadovoljstvo će do tada biti dovoljno, a na neki čudan način me smiruje i usrećuje pružiti ga“

243


„Za mene, ti si dašak svežeg vazduha u ovom zagušljivom svetu i sve ću učiniti da te zadržim pored sebe, samo da mogu da dišem punim plućima." Dodao je ozbiljno. Tara nije znala šta da odgovori na ovakvu izjavu i gledala je u ovog romantičnog Alekseia koji retko izlazi na površinu. Morala je da prizna da ako ovako nastavi ne samo da neće morati da traži načine da je zadrži, već će štapom morati da se brani od nje. Odmakao se ne čekajući odgovor i dodao: "Sredi se pa izađi a ja idem da Nikolaj ne uleti ovde ponovo jer ne želim da ostanem bez najboljeg prijatelja i partnera nepotrebno." Rekao je to kao da to zaista i misli. "Teško je u današnje vreme naći i jedno i drugo." Okrenuo se i izašao ostavljajući je samu u kancelariji. I eto ga stari Aleksei nazad. Sreća pa i njega jednako volim. Pomislila je osmehujući se srećno i zadovoljno.

244


25.

Odraditi posao „Nije važno ime već osoba iza imena, nije važna titula već

znanje iza nje, nije toliko važna reč koliko njeno značenje. Nije važno ispravno nazvati posao koji obavljate koliko je važno pravilno ga odraditi!!!“ „I, šta ćemo sada?“ Pitala je Tara, zabrinuto gledajući Alekseia i Nikolaja koji su sedeli ispred nje. „Da li smo sada upropastili čitav plan?“ Od kada je izašla iz Aleksejeve kancelarije i pridružila se momcima za šankom, stalno ju je mučila pomisao, kako će ostali, posebno Sergej reagovati ako zbog današnjih događaja sve padne u vodu? Aleksei ju je, videvši kako se mršti, povukao bliže sebi i kada je stala između njegovih snažnih raširenih nogu, spustio usne nežno na njeno čelo, ovlaš je poljubivši i na njeno iznenađenje rekao da nema razloga za brigu. „Boris je već sve sredio i zato je Robert verovatno i došao danas ovde misleći da je sada među velikim zverkama i da može da mi se suprostavi.“ „On je pohlepan i željan moći i bogatstva,“ nastavio je, držeći ruke oko nje i prelazeći joj prstima umirujuće po leđima. „Bez razmišljanja je pristao na sve što mu je Boris ponudio, misleći da ulazi u partnerstvo i potpisao sve što je stavljeno pred njega, prethodno ne proveravajući ugovore i tako sav svoj kapital uložio u posao sa nepostojećom firmom.“ Na to je Nikolaj dodao: „Dok mi pričamo, sav novac sa njegovog računa je nestao a kuća i njegov biznis su sada u Borisovom vlasništvu. Sve će mu biti vraćeno kada uništi sve papire kojima drži Ireninog oca u šaci i napusti državu.“

245


„Naravno, uslov je da sa sobom povede i onu malu lasicu Arona.“ Sa očiglednom netrpeljivosti u glasu rekao je Nikolaj i uzeo gutljaj vode kao da želi da spere ružan ukus u ustima koji je ostao od spominjanja njihovih imena. „Nadam se da će to biti već u toku večeri, u suprotnom, mislim da ću ga potražiti da nastavimo gde smo stali,“ kroz zube je rekao Aleksei, dok mu je vilica već počela poigravati. Oči su mu postale još crnje i u njima je mogla videti bes koji je pretio da ga potpuno obuzme. Bojeći se da ne napravi neku glupost i zaista ode potražiti Roberta, nagnula se ka njemu i dlanovima se oslanjajući na njegove grudi nežno prošaputala: „Ja bih više volela da umesto sa Robertom ipak ja budem ta sa kojom ćeš nastaviti tamo gde si stao.“ Oči su mu ovaj put zasjale ne od besa već od želje i svaki mišić u njegovom telu se napeo kao kod grabežljivaca koji se sprema za napad. Smejući se odmakla se od njega pre nego je uspeo da je uhvati svojim velikim snažnim rukama, i zadovoljna da mu je skrenula misli razigrano namignula i poslala poljubac. „Malena, igraš se vatrom“ promuklim glasom je rekao gledajući i nameštajući pantalone, ni najmanje ne obraćajući pažnju na Nikolaja koji ih je sa zanimanjem gledao. Krenuo je da ustaje ali ga je Tara prekinula rečima da bi trebali da jave ostalima da je verovatno sve gotovo. „Mislim da je Sergej dosta patio a o Ireni da i ne pričam.“ Uhvatio ju je oko struka, odigao od zemlje bez imalo napora tako da im oči budu u istoj ravni i poljubio je tako da su joj se zgrčili svi prsti na nogama. Odmah zatim ju je krenuo spuštati, pritiskajući je uz svoje masivno čvrsto telo, da oseti koliko je želi i zadržavajući ruke malo duže nego što je potrebno na njenoj zadnjici izazvao u njoj želju koja je parirala njegovoj.

246


Na njen uzdah, usne su mu se samouvereno razvukle u savršen osmeh. Znao je kako utiče na nju i uživao je u tome. Jedina uteha joj je bila ta što ni on nije bio ravnodušan a dokaz toga je bio pred njom. U stvari, pred svima, što naravno nije promaklo ni Nikolaju koji je podrugljivo rekao: „Alek, bojim se da bi mogao kući da ideš mokrih pantalona. Možda je bolje da Tara i ja krenemo a ti dođi kasnije, posle hladnog tuša.“ Odvlačeći je od šanka, okrenuo se i dodao „Mislim da tata baš i ne bi bio srećan da te vidi u takvom stanju znajući da je naša Tarica razlog...!“ Smejući se, kao i uvek svojim šalama, zagrlio je Taru i krenuo sa njom ka izlazu, ne dajući joj izbora osim da ide sa njim. Ona se okrenula ka Alekseiu i osmehnula mu se sležući ramenima, na šta je on uzvratio osmehom koji je obasjao celo njegovo lice. Rekao je da će kada sve završi u klubu krenuti za njima i Nikolaju podvukao da pazi kako vozi. Mirno kao statua, stajao je na vratima prateći ih pogledom dok nisu zamakli iza zida. Nikolaja je Aleksejevo ponašanje očigledno veoma zabavljalo pa se kroz osmeh zahvalio Tari. Kada ga je ona, očigledno zbunjena tom njegovom izjavom upitno pogledala, objasnio joj je. „Već jako dugo vremena nisam imao ni jedan razlog da ga ismejavam. Ovo je tako zasluženo da nemaš pojma. Vraćam mu za sve ono što mi je godinama priređivao a sve to mogu tebi da zahvalim.“ Rekao je i nasmejao se zlobno, trljajući ruke jednu od drugu kao zlikovci iz crtaća. „Ponekada mislim da imaš deset godina, ne znam kako takvom pričom uspeš da smuvaš tolike devojke?“ „Tara, ja razumem da ti imaš oči samo za našeg dragog diva Aleka ali ovom telu,“ rekao je pokazujući prstom po sebi, „i ovom licu, niko ne može da odoli.“ „Tako da ja uopšte nemam potrebu da pričam,“ arogantno je dodao.

247


„Mislim da je tako i bolje, inače bi se drastično smanjio broj tvojih osvajanja.“ Rekla je i uspešno izbegla njegovu u ruku koja je krenula ka njenoj kosi da je počupa. „Baš ti dobro stoji uloga dosadne i naporne mlađe sestre,“ dobacio je Nikolaj, otvarajući vrata od auta i sedajući, ne primećujući koliko su njegove reči ostavile utisak na Taru. Kada su stigli kući i sve ispričali Sergeju i Kolji, Sergej nije mogao da dočeka da ode do Irene i da zajedno sa njom, njenim roditeljima ispriča sve šta se dešavalo proteklih meseci i da napokon mogu bez straha pokažu svima koliko se vole. Aleksei, koji je stigao ubrzo za njom i Nikolajem, rekao je da ni on ne može da ostane i da ga Hari čeka u klubu da razgovaraju. Tara se osetila posramljeno što je zaboravila na prijatelja i naterala je Alekseia da joj obeća da ne krivi Harija nizašta i da mu ne dopusti da slučajno pomisli da otkaz ili uradi neku sličnu glupost. „Reci mu da ne želi da ima posla sa mnom!“ Preteći je rekla, na šta se Aleksei nasmejao i povukao je u zagrljaj. „Moj mali bokser.“ Kako je njena glava dosezala tek do njegovih grudi, sagnuo se i zagnjurio lice u njenu kosu duboko dišući. „Ne brini Malena, ako ne bude želeo da sasluša mene, zapretiću mu sa tobom.“ Rekao je kroz osmeh a onda je poljubio u kosu i stavljajući ruke na njeno lice, podigao ga ka svome i polako, naslanjajući se čelom na njeno, trljnuo nosem o nos, nežno, pri tome skoro jedva primetno kružeći palčevima po njenim obrazima. Sve vreme je gledajući kao da je nešto neprocenjivo. Tara se u tom trenutku zaista tako i osećala. Nije žurio da je pusti iz zagrljaja a ona je još manje želela da napusti udobnost i sigurnost njegovih snažnih ruku oko svog malog tela.

248


Ni sama ne zna koliko dugo su tako stajali u tišini dok ih nije iz nekog njihovog sveta trgnuo zvuk automobila koji se parkirao pred kućom. Gunđajući kako će je odvesti na pusto ostrvo da im više niko ne smeta, nevoljno ju je pustio iz naručja i spustivši samo na trenutak svoje meke usne na njene, krenuo ka vratima. Na izlazu se skoro sudario sa Karlom i Larom koje su pokušale zajedno ući na vrata a iza njih je bilo i ostalo društvo. Aleksei ih je pozdravio blagim klimanjem glave i pošto su se svi, kao po naredbi sklonili u stranu da prođe, izašao je. Kada je došao do auta i otvorio vrata, preko krova je još jednom pogledao Taru pogledom koji je naterao i Laru i Karlu da duboko uzdahnu. Liama se nakašljao a Derila namrštio, pokušavajući da devojkama skrenu pažnju da im se baš i ne dopadaju njihove reakcije na drugog muškarca. Tara se nasmejala i odmahujući glavom, još uvek ne verujući da je momak koji ostavlja takav utisak na ženski rod njen, otvorila širom vrata propuštajući ih. „Upadajte!“ Kolja ih je sve pozvao jer se dogovorio sa Sergejem da im sve ispričaju i naravno jer imaju razloga za slavlje. Nataša i Vladimir su takođe prisustvovali razgovoru i iako pomalo razočarani što im nisu odmah sve ispričali; u to se podrazumevao i Tarin i Irenin boks meč, za koji je Tara napokon priznala da je namešten; ipak im je bilo drago da se sve dobro završilo. Tara je naravno malo ulepšala svoj susret sa Robertom jer je Nataša već bila uplakana i potresena Ireninom pričom, a Vladimir spreman da poput Alekseia ide da se obračuna fizički, što mu sada uopšte nije trebalo a i dodatno bi uzrujalo Natašu.

249


Ubrzo su ih Vladimir i Nataša napustili i otišli u šetnju, obaveštavajući Taru da se ovo računa kao večerašnji sastanak i da ipak planiraju da nastave sa planiranim razgovorima i u buduće ako ona nema ništa protiv. Momci su posle sat, dva, krenuli kućama a Karla i Lara su uspele da ubede roditelje, naravno nakon što su razgovarali sa Natašom da ostanu na spavanju. „Možda smo mogli i mi da ostanemo, bojim se da vam ne bude dosadno.-„Rekao je Liam smeškajući se i namigujući Lari koja mu je uzvratila osmeh, na šta se i Deril nadovezao: „Mi vas možemo zabavit,“ gledajući Karlu koja je pocrvenela kao paprika i sa zanimanjem počela da posmatra vrhove svojih cipela. Vladimir se ubacio, čuvši predloge i ozbiljnim glasom rekao: „Momci, ako odmah ne krenete kući zabavljaćete se vađenjem mojih cipela iz svojih zadnjica.“ Ne čekajući da vide da li će ispuniti obećanje momci su se razišli kućama a devojke su otišle u Tarinu sobu koristeći priliku da se ispričaju. Ležale su u pidžamama na Tarinom velikom krevetu kada je Karla stidljivo rekla: „Moram nešto da vam priznam...“ Tara i Lara su ustale u sedeći položaj svaka sa po jedne njene strane i nestrpljivo iščekivale nastavak priče. „Deril me je juče izveo u grad i kada me je dovezao kući poljubili smo se.“ Rekla je u jednom dahu i nastavila: „ U usta;“ „Sa jezikom.“ Prošaputala je na kraju i postiđeno zabila glavu u jastuke. Druge dve devojke su se suzdržavale da se ne nasmeju jer nisu želele da Karla pomisli da je ismejavaju pa su je počele ispitivati kako je bilo, kako se Deril ljubi..., na šta je Karla razvukla usta u ogroman osmeh davajući im do znanja da je očigledno zadovoljna sa njegovim pokazanim veštinama. „Mislim da mi se sviđa i da bi on mogao da mi bude momak.“

250


Tara se na to ipak morala nasmejati. „Ne znam kako da ti ovo kažem Karla ali Deril se već smatra tvojim momkom, malo kaskaš za njim.“ „Znači sada smo zvanično sve tri zauzete? To je super cure, sada više ne moram da krijem fantastične orgazme koje mi priušti moj Liam, samo da vam ne bih pravila zazubice.“ Rekla je Lara, smejući se Karli koja je počela da pravi užasnute face. Tara se smejala zajedno sa Larom a onda ju je ona prekinula i veoma ozbiljnim glasom pitala: „Ajde sada Tarice ti nama lepo reci da li je onaj komad, koji može samo pogledom da te dovede do vrhunca već obavio posao, mislim pustio zeca u rernu, umotao viršlu u testo, naterao miša u rupu, ubacio mačka u džak, umočio prst u šlag, stavio metak u cev,....“ ne obazirući se na Tarino i Karlino nekontrolisano smejanje, nastavila je Lara svoje pitanje: „Da li je čovek napokon stavio kobasicu u kiflu ili možda ubacio stik u kućište, uštekao kabal u utičnicu?“ „Nemoj mi reći da se još uvek nije konektovao, pa to je tako tužno...“ dodala je Lara nakon svega, glumeći razočaranost. Tara se napokon smirila dovoljno da može da odgovori Lari i obećala joj da će ona biti prva kojoj će javiti kada se sve navedeno desi. Karli su krenule suze od smeha i rekla je da nikada u životu nije čula te izraze i da Lara mora da joj ih ponovi da može da ih zapiše jer je šteta da se za njih ne zna diljem sveta. U smehu ih je prekinulo kucanje i Natašina glava koja je provirila iza vrata i rekla im da je već jako kasno i da je vreme za spavanje. „Devojke sutra je radni dan, idete u školu. Dosta je priče i smeha za večeras.“ „Reci im da ću ih izbaciti napolje ako se ne utišaju, ne mogu da spavam.“ Vikao je Vladimir iz svoje sobe, doduše ne zvučeći baš ljutito. „Ne možeš da spavaš jer si previše začinio večeru i sada te muči žgaravica,“ odgovorila mu je Nataša i dodala:

251


„Nemaš više dvadeset, ti si sada čovek u godinama.“ Namignula je curama i poželela laku noć. Krenula je da zatvara vrata kada se začuo Vladimirov glas: „Dođi da ti pokažem šta može čovek u godinama!“ Nataša je brzo zalupila vrata. „Vladimire!!!! Da li si normalan, deca te čuju?“ A onda se čulo zatvaranje vrata njihove spavaće sobe i usledila je tišina koju je prekinula Lara. „Draga Tara pa i oni imaju više akcije od tebe.“ Tara je na nju bacila jastuk smejući se. „Začepi!“ „Srećom pa nismo svi napaljeni kao ti inače ne bi ništa drugo radili pod milim bogom!“ „Spavajte sada da nam ne uleti Vladimir!“ Rekla je na šta je Karla kikoćući se dodala: „Ako ga prekinemo u poslu možda nas stvarno istera napolje.“ Tara i Lara su prvo zaprepašteno pogledale u Karlu, ne verujući da je ona to izjavila a onda su nabile glave u jastuke pokušavajući da zaguše gromoglasan smeh koji nisu mogle kontrolisati.

252


26.

Jednokratna ponuda „Kada se sretnete, oči u oči sa svojim protivnikom, nikako

ne smete dozvoliti da vidi da ste uznemireni ili će to iskoristiti protiv vas. Nađete mu slabu tačku, a onda svoju igru prebacite na ozbiljniji nivo i napadnete, ne pružajući mu vreme za oporavak.“ Proteklih par nedelja, većinu vremena Tara je provela učeći, a pošto više nije bilo drame oko Arona i Roberta dani su prolazile začuđujuće mirno. Posle škole je išla na posao skoro svaki dan, i tamo kada bi odradila svoj deo posla, sklupčana u Aleksejevom krilu ili u retkim trenucima na trosedu, učila čekajući Alekseia da završi svoje obaveze i odveze je kući. Na njenu žalost, svaki put njenoj kući ali rešila je da još ne poteže to pitanje. Valjda će se i sam setiti da postoji još opcija, razmišljala je svaki put. Posle onih, veoma zadovoljavajućih, bar za nju, dešavanja u Aleksejevoj kancelariji posle incidenta sa Robertom, ništa slično se nije ponovilo, opet na Tarinu veliku žalost. Bilo je tu doduše veoma strasnog ljubljenja i maženja ali ništa eksplozivno kao toga dana. Osećala je da se on pomalo suzdržava, i dala mu je još malo vremena a onda će stvari preuzeti u svoje ruke, figurativno a i bukvalno kada se ukaže prilika. Aronovo odsustvo su najviše osetili Sergej i Irena koji se nisu odvajali jedno od drugoga. Čak su išli dotle da su menjali neke časove, samo da bi što više vremena provodili zajedno. Iako su ih svi zezali da su gori od sijamskih blizanaca i da će početi ličiti jedno na drugo, oni se na to nisu obazirali znajući da su u stvari svi veoma srećni zbog njih.

253


Kolja je doduše, iako on to naravno nikada ne bi priznao, bio pomalo ljubomoran. Ne toliko na njihovu vezu koliko na to da se osećao malo zapostavljeno od strane Sergeja. Bio je srećan zbog njih, pogotovo zbog svega što su prošli ali valjda je ta njihova blizanačka veza i bliskost bila toliko jaka da mu je falilio vreme koje je provodio sa bratom. Navikli su biti 24 sata zajedno i hteo to da prizna ili ne Tara je videla da mu brat nedostaje. Pogotovo mu je bilo teško jer su i svi ostali, na Koljino zgražanje, bili u vezama. Rekao je da ne samo da mora da trpi; kako on to kaže ljubavna cvrkutanja sa svih strana; već da mora ozbiljno početi da ih izbegava preko praznika, jer jedino objašnjenje za takvo njihovo ponašanje je neka ozbiljna zaraza koju nipošto nije želeo da zakači. Srećom po njega, Lara i Liam će standardno, već treću godinu za redom preko zimskog raspusta otputovati na skijanje, a sa njima će ove godine ići i Mark i njegova devojka sa kojom je već dva meseca, što je za njega prosto neverovatno. Tako je bar tako "dugu vezu" okarakterisao Kolja. Viktor je takođe imao devojku već neko vreme, i iako je tvrdio da to nije nešto preterano ozbiljno ipak je provodio svaki slobodan trenutak sa njom. Karla i Deril su sada zvanično bili par, doduše svi ostali su još odavno to znali ali Karli je trebalo malo više vremena da shvati da zaista ima momka. Tara ju je jednom prilikom pitala zašto joj je toliko teško prihvatiti da su ona i Deril zajedno, a Karla joj je veoma ozbiljnim glasom odgovorila da imati momka nije mala stvar i da ne može bilo ko nositi tu titulu. Tara naravno na to nije imala šta dodati ali zato, čim je videla Derila, rekla mu je da će ono što su uradili Aronu i Robertu biti zanemarljivo naspram onoga što će uraditi njemu ako razočara ili povredi Karlu.

254


„Koliko se sećam ti i ja smo već vodili ovaj razgovor.“ Odgovorio je. „Da ti nemaš nekakvih nasilnih tendencija za koje ne znamo, jer izgleda da uživaš u tome da mi pretiš.“ Smejući se pitao je Deril a onda se uozbiljio i dodao: „Znam da ti je stalo do Karle, i zbog toga mi je neopisivo drago jer znam da u tebi ima pravu prijateljicu ali meni je isto tako stalo do nje, verovatno i više nego tebi, i nikome pa ni sebi neću dozvoliti da je povredi. U to možeš biti sigurna.“ Tara mu je poverovala svaku reč i ponesena strašću sa kojom je pričao o Karli čvrsto ga zagrlila i poljubila zvučno u obraz baš u trenutku kada je Kolja naišao. Prevrnuvši očima, prokomentarisao je: „O bože, zar ćemo sada svi između sebe morati da iskazujemo ljubav i nežnost. Znate šta, najbolje da se skupimo na pidžama žurci, lakiramo jedni drugima nokte i pletemo pletenice....Užasni ste svi.“ Okrenuo se na peti i vraćajući se u pravcu iz kojeg je došao, sa rukama u džepovima i očigledno zaboravljajući šta je trebao, nastavio mrmljati za sebe... “Ima da nađem neko normalno, novo društvo a vi posedajte u krug oko vatre, držite se za ruke i pevajte pesme o dugama i jednorozima...“ Tara i Deril su ga ispratili gromoglasnim smehom, na šta im je on, ne okrećući se, preko ramena mahnuo srednjim prstom. „Pod hitno moramo da i njemu nađemo devojku, jadničak se oseća zapostavljeno,“ komentarisala je Tara a Deril je prebacujući ruku preko njenih ramena dodao: „Nemoj samo da te on čuje da planiraš tako nešto.“ Zajedno su smejući se otišli na čas gde ih je kako su i očekivali za stolom već čekala Karla. Kada ih je ugledala, usne su joj se razvukle u ogroman osmeh a još uvek nenaviknuta na Derilovo javno iskazivanje nežnosti, kada se sagnuo i poljubio je, kosom je sakrila crvenilo koje se proširilo celim njenim licem i koje je Taru zabavljalo a kod Derila izazvalo zadovoljan osmeh.

255


To je bio zadnji dan škole, pre zimskog raspusta i svi su jedva čekali da se završi i taj zadnji čas i da idu, na kako su naravno svi kolektivno mislili i te kako zasluženi odmor. Kada je zvonilo, svi su izleteli iz škole kao da je izbio požar i sada moraju da spašavaju goli život. Taru je ispred škole čekao Hari, koji je na čuđenje svih samo dobacio: “Nemoj da ti padne na pamet da odeš“. Prevrćući očima, okrenula se ka ostalima da se pozdravi i na njihove upitne poglede samo odmahnula rukom. „Proglasio se mojim ličnim telohraniteljem i boji se da ću mu pobeći.“ Sa curama se dogovorila da se uveče čuju, mahnula im još jednom i sela u auto, ne progovarajući ni reč i ljutito zureći u njegovu nakeženu facu. Hariju je dugo, posle onoga sa Robertom trebalo da se reši osećaja krivice i da ponovo počne da se normalno ponaša prema njoj ali zato je sada postao gori i od Alekseia što se tiče zaštitničkog ponašanja. Svaki dan je dolazio ispred škole i vozio je u „Hellgate.“ Aleksei je uvek tokom dana bio zauzet tako da mu je to rado prepustio, ne obraćajući pažnju na njeno negodovanje. Govorila im ja da je mogu dobaciti Kolja ili Mark i da nema potrebe da svaki dan dolazi po nju, na šta je Aleksei odmah rekao ni malo zadovoljan njenim predlogom da, Mark ne gleda kuda vozi jer mu je pogled non stop zalepljen za njene noge, a Hari je dodao da Kolja vozi suviše brzo i da uostalom ni jedan ni drugi nisu pouzdani. Čak je pretila da će odlaziti ranije iz škole i dolaziti autobusom ali naravno, to je samo prouzrokovalo da Hari provede pred školom skoro pola dana čekajući je tako da je i ta ideja pala u vodu.

256


I za danas mu je rekla da nema potrebe da dolazi ali naravno, znala je da je uzaludno pričati tom nedokazanom, svojeglavom neandertalcu i ništa manje nedokazanom mu šefu i zato je pokušala da mu da do znanja da je nerviraju svojim ponašanjem. Pokušala je da zuri u njega i tako mu pokaže da je ljuta ali on se ni najmanje nije obazirao na njene poglede. Nasmejanog lica, znajući da je tako još više nervira, uživao je u vožnji i usput pevušio, na šta je ona komentarisala sarkastično da ne mora i da je muči ako već ignoriše njene želje. Misleći naravno na njegove i ne baš zavidne pevačke kvalitete. „Da li pored pesnica i tim zvukovima koje ispuštaš plašiš nepoželjne goste u klubu?“ „Za tvoju informaciju, ti zvukovi se zovi pevanje ali pošto očigledno nemaš sluha ne zameram ti…Iako, moram priznati, šteta je da tako mlada I lepa devojka poput tebe ne poseduje baš nikakav talenat.“ Uzvrati joj je, odmahujući glavom i praveći razočaranu facu. Na to ga je naravno udarila pesnicom u rame, što on naravno nije ni osetio, za razliku od nje koja je kroz stisnute zube i otresajući ruku prosiktala: „Da li su tebe napravili od kamena, mislim da sam možda slomila ruku!“ „Nemoj da dramiš, molim te. Ne stoji ti,“ odgovorio je i nastavio vožnju ali primetila je da je ispod oka, par puta pogledao u njenu ruku proveravajući da li je zaista povređena. Okrenuvši se od njega nasmešila se, ne mogavši ostati ljuta na ovog nežnog diva ali ne želeći baš da i on to zna. Kada su stigli u klub, ispratio ju je do vrata i prvo iz predostrožnosti zavirio unutra, kao da je tamo u najmanju ruku čeka banda naoružanih terorista. Kada se, gle čuda, uverio da je sve u redu, propustio ju je da prođe.

257


On je morao da obavi još neke poslove ali pre toga ju je obavestio da je Veliki Sem unutra i da ne brine. „Ne bih smela da uđem da mi to nisi rekao, baš si zlatan.“ Sarkastično je komentarisala, stavljajući ruku na grudi. Ulazeći, čula je Harija kako iza njenih leđa mrmlja sebi u bradu: „Šef bi trebao bolje da te disciplinuje, derište jedno!“ Tara je odmahujući glavom i smejući se zatvorila velika masivna vrata i prišla šanku gde su već bili Lukas i Veliki Sem. Pozdravila se sa njima i kratko proćaskala, kao i uvek, a kada je krenula ka Aleksejevoj kancelariji, onako usputno je ne očekujući od njih reakciju koju je dobila, i koja ju je zaustavila, smeškajući pitala: „Da li je sam?“ Okrenula se ka njim sa upitnim izrazom na licu kada je videla da su se na njeno pitanje njih dvojica pogledali i zaćutali. „Ispljunite ajde, ko je unutra sa njim?“ „Natalija....“ Napokon je rekao Lukas a Veliki Sem dodao: „Došla je nenajavljeno pre desetak minuta i insistirala da ga vidi.“ „Verovatno ju je Boris opet poslao,“ brže bolje je dodao. Tara je znala da Natalija ovaj put nije došla u svojstvu posrednika, jer joj je Aleksei skoro jednom prilikom rekao da se Boris rešio Natalije i ostao u monogamnoj vezi sa Lolom. Ta vest ju je tada iskreno obradovala za razliku od ove sada. Natalija je bez sumnje došla da pokuša ponovo osvojiti Alekseia, sada kada ju je Boris šutnuo. Nije inače bila preterano ljubomorna ali kada je ovaj predivni Rus u pitanju bila je i više nego posesivna i nije baš racionalno razmišljala. Verovala je Alekseiu ali isto tako, znala je da oni imaju dugu zajedničku prošlost i da će Natalija to i te kako pokušati iskoristiti.

258


Odlučno je krenula ka kancelariji i preko ramena, smejući se Lukasovom i Semovom zabrinutom izrazu lica prokomentarisala: „Ne brinite momci, neću praviti probleme. Možda je samo malčice povredim ako je zateknem da mu se nabacuje ali obećavam da neću preterati.“ Namignula im je i naglo otvorila vrata kancelarije bez kucanja. Kao što je i očekivala, Aleksei se ni malo nije iznenadio kada ju je video; verovatno mu je njegov odani i verni Hari već javio da je stigla ali mu je u uglu usana zatitrao smešak i u očima mu je mogla pročitati da ga zabavlja ovaj njen dramatični ulazak. Prethodni put, posle Natalijine posete, izjavio je da je želeo da uleti i otvori vrata, pa mu ona sada kao dobra devojka samo ispunjava želju. „Malena, očekivao sam te ranije.“ Tara se samo slatko nasmešila i odmah okrenula ka Nataliji, koja je sedela na trosedu savršeno doterana od glave do pete, prekrštenih nogu koje su bile potpuno otkrivene jer je na njoj bila neverovatno kratka suknja; ako se to parče tkanine moglo tako nazvati. Na njenom licu je stajao neiskren kiseli osmeh, koji nije stizao do očiju. Kroz stisnute zube; očigledno ni malo srećna što je vidi; na Tarino takođe ne baš iskreno: „Drago mi je da se ponovo vidimo,“ okrenula se ka Alekseiu i prokomentarisala: „Aleksa dragi, možeš li da zamoliš svoju sekretaricu da nas ostavi nasamo da završimo sa našim razgovorom.“ Zatim se odmah, ne dajući mu priliku da progovori, okrenula ka Tari. „Devojko, zar te roditelji nisu naučili da kucaš?“ Pitala je glasom u kojem se jasno mogla čuti zloba. „Natalija, dosta!“ Opomenu ju je Aleksei oštro, a ona je brže bolje nastavila malo blažim glasom i pokušavajući izazvati ljubomoru kod Tare: „Ko zna šta si mogla da zatekneš iza zatvorenih vrata?“

259


Nemoj da je udariš, nemoj da je udariš, nemoj da je udariš, ........!!!! Ponavljala je Tara kao mantru u sebi. Namera joj je očigledno bila da je isprovocira, sudeći po zadovoljnom smešku koji se doduše brzo izgubio sa njenog lica nakon Aleksejevog komentara. „Natalija, koliko se sećam prošli put sam ti objasnio ko je meni Tara, ne verujem da si već zaboravila!“ Tara je zadovoljna njegovim rečima, rešila da ignoriše Nataliju i prišla polako Alekseiu koji ju je netremice posmatrao sa ozbiljnim izrazom lica. U isto vreme kada je krenula da se sagne da ga poljubi, on ju je povukao ka sebi i nežno prislonio usne na njene, uživajući kao i ona u tom kontaktu. Nisu žurili sa poljupcem, ne obraćajući pažnju na nezadovoljno komešanje iza sebe, a onda se Tara odmakla malo od Alekseia toliko da su im se nosevi skoro dodirivali i tiho rekla: „Reši to što imaš sa njom, jednom za svagda! Čekaću te za šankom.“ On je samo potvrdno klimnuo glavom i još jednom je poljubivši rekao: „Neću dugo!“ Tara je izašla iz kancelarije ne udostojivši Nataliju nijednog pogleda ali namerno iza sebe ostavljajući širom otvorena vrata. Ne mora biti baš Toliko razumna. Kada su je za šankom Lukas, Veliki Sem i Hari; koji se u međuvremenu vratio; pitali šta se desilo, rekla je da Aleksei; da li zbog toga što se poznaju toliko dugo ili zbog njenih roditelja očigledno ne želi povrediti Nataliju pa im je dala šansu da porazgovaraju nasamo i reše sve što imaju. „Naravno, to je jednokratna i kratkotrajna ponuda!“ „Ako je još jednom zateknem u njegovoj kancelariji, sa uživanjem ću joj uništiti ono plastično lice.“ Rekla je zlobno se osmehujući, a onda

naručila toplu

čokoladu sa šlagom.

260


Nedugo zatim, Natalija je izašla besno iz Aleksejeve kancelarije, pogledala Taru sa mržnjom i zavišću, zastala kao da želi nešto da joj kaže ali kada je iza sebe čula korake, znajući kome pripadaju, produžila je ka izlazu bez reči. Aleksei je prišao Tari, nagnuo se i golicajući je svojim vrelim dahom, izazivajući svaku dlačicu na njenom telu u uspravan položaj; usnama nežno, jedva joj dodirujući kožu, pratio liniju vrata sve do uha, a onda na njega prošaputao: „Da li sam ti skoro rekao koliko si savršena?“ „Bolje bi ti bilo da to ne smetneš sa uma,“ odgovorila mu je zadihano jer su joj njegova blizina i usne, kao i uvek oduzimale dah. Gledali su jedno drugo, nesvesno isključujući sve oko sebe i ne primećujući osmehe i odobravajuće poglede koji su ih okruživali. „Neće više dolaziti, obećavam ti. Objasnio sam joj da za mene postoji samo jedna koja me ispunjava i koja mi je potrebna i da niko drugi ne može da zauzme mesto moje Mаленький!“ Tari za tu reč nije trebao prevod jer je znala da je ona njegova Malena!

261


27.

Poziv

„Osim uživanja u nečemu, skoro podjednako uzbudljivo je i iščekivanje tog obećanog zadovoljstva, za koje već unapred znate da ćete u njemu uživati!“ „Ne pada mi na pamet da je vodim,“ ponovio je Aleksei po ko zna koji put obraćajući se Nikolaju. Sedeli su u kuhinji i Tara je slušala njihov razgovor koji se neprekidno ponavljao od kada ju je Aleksei dovezao kući. Zimski raspust je bio u toku i iako nije išla u školu svaki dan

je išla u

"Hellgate". Radila je a ujedno i provodila vreme sa Aleksejem tako da je spojila lepo sa korisnim. Kada su tog popodneva stigli pred kuću, Sergej i Kolja su taman odlazili, verovatno na trening a i Nikolajev kao i Vladimirov auto su bili na prilazu što je podsetilo Alekseia da treba sa njima da porazgovara. Pre nego su ušli u kuću Aleksejev telefon je zazvonio, i kada ga je izvadio iz džepa na ekranu je stajao nepoznat broj. Ne da je Tara virila već je on to prokomentarisao pre nego se javio. Po njegovom izrazu lica, zaključila je da, ko god da je pozivalac uspeo je da na trenutak zatekne Alekseia nespremnog. Doduše, to je trajalo samo par sekundi a onda je mirno, kao da je poziv i očekivao počeo da priča na Ruskom, odgovarajući osobi sa druge strane. Ona je ušla u kuću ostavljajući ga da razgovara nasamo, sa kako se posle ispostavilo Borisovim dedom ili kako su ga već zvali, Pakhanom, svejedno ne razumejući ni reč.

262


Aleksei i ona su pozvani na večeru i on nije bio preterano oduševljen pozivom, koliko je mogla primetiti. Odali su ga psovanje, udaranje vratima posle završenog razgovora i ne baš suptilno ponavljanje da mu ne pada na pamet da Taru vodi kod jednog od najopasnijih ljudi u državi. „Aleks, mislim da je to bio jedan od onih poziva koji se ne odbijaju.“ Rekao mu je Nikolaj. „Ti si samo neko koga smatra porodicom pa te je kulturno pozvao a ne naredio, kako to obično radi.“ „Ne vidim u čemu je problem?“ Ubacila se Tara. „Zar misliš da će me povrediti ili šta?“ Aleksei je trljao rukom po glavi i par trenutaka nije ništa odgovarao samo je nemo gledajući, što je kod nje izazvalo neugodan osećaj u stomaku. „Naravno da te neće povrediti.“ Rekao je posle nekoliko trenutaka, kao da ne veruje da je to morala da ga pita. Ha, baš je čudno pomisliti da bi mi glavešina mafijaške porodice mogao uraditi nešto nažao. Sarkastično je u sebi pomislila. Pogotovo posle njegove reakcije na poziv. „Ti si moja, i niko neće staviti ni prst na tebe, svi to znaju, čak i on.“ Nastavio je, govoreći to kao jednostavnu činjenicu i ona mu je zaista poverovala. Prišla mu je i sela u krilo jer je videla koliko je napet. Stavila mu je ruke oko vrata i odmah osetila kako se opustio kada ju je privukao ka sebi. „Malena, niko ne sedi i večera sa Pakhanom ako nije porodica ili blizak poslovni partner, a veruj mi, ni jedno ni drugo nije baš bezbedna pozicija pored neprijatelja koje ima.„

263


„Aleksei, ja nemam glavu u oblacima da mislim kako je baš super romantično ići na večeru sa gangsterima.“ „ Doduše, jeste pomalo uzbudljivo,“ sležući ramenima nestašno i nakrivivši glavu na stranu, dodala je za šta je dobila udarac upozorenje po zadnjici. „Tara,...!“ „Dobro, dobro, čovek ne može ni da se našali sa tobom kakav si ali uostalom, Boris mi je već poželeo dobrodošlicu u porodicu tako da mislim da se džaba brineš, i da je taj voz već prošao.“ „ Ja sam zvanično već porodica!“ Rekla je i pogledala ga, izazivajući ga da kaže suprotno. Odmahnuo je glavom i skoro poraženo je spustio kada ga je na kraju, shvativši da je pobedila u raspravi, pitala kako da se obuče. Umesto odgovora, pogledao je preko njene glave u Nikolaja i prokomentarisao: „Kada se samo setim da sam mislio da mi je život bio interesantan i uzbudljiv dok se ona u njemu nije pojavila.“ Tara ga je poljubila, samo se nasmešivši i skočila sa njegovog krila, usput mu govoreći da ako već on ne želi ništa da joj kaže ona ide da nađe među svojim omiljenim mafijaškim knjigama kako se ponašati i šta obući u takvim prilikama. „Možda nije pametno obući ništa preusko, jer nemam gde staviti oružje.“ Pričajući sama sa sobom ali namerno dovoljno glasno da je čuju, pitala se. To je naravno nasmejalo Nikolaja koji se odmah ubacio, podržavajući je uvek kada je u pitanju zezanje Alekseia. „Tara, vežeš oko butine kožnu traku, tu zakačiš nož i ne vidi se, a pristupačan je i tebi i Aleksu,“ rekao je i nastavio zamišljeno :“Pod uslovom da nosiš haljinu sa velikim izrezom, naravno. Tako se niko neće iznenaditi ako ti stavi ruku između nogu.“ Završio je smeškajući se Tari, i bacajući pogled ka Alekseiu.

264


„Dosta Niko, gori si od nje, a ti mala, mislim da sam ti jednom već rekao da ću te prebaciti preko kolena i kazniti kao derište ako se budeš tako i ponašala.“ Preteći je rekao Aleksei. Nikolaj je podigavši ruke kao da se predaje prokomentarisao da ne želi da učestvuje u tim njihovim sado-mazo igricama, i smejući se Tarinom izrazu lica okrenuo ka prozoru, praveći se da im daje privatnost. Tara je prošaputala, okrećući se ka vratima: „Kada ćeš preći sa reči na dela?“ a onda brzo pobegla iz kuhinje, ne želeći da rizikuje, u slučaju da ju je Aleksei čuo. Očigledno ipak nije bila dovoljno tiha, sudeći po njegovom pretećem poviku za njom i Nikolajevom gromoglasnom smehu, nakon čega se začuo zvuk udarca i zatim Nikolajevo: „Auuu, ne u glavu...manijače!“ Ulazeći nasmejana u sobu pomislila je kako je lako zaboraviti da je Aleksei, pored sve te svoje grube spoljašnjosti, ozbiljnosti i autoriteta kojim zrači, ipak samo dvadeset dvogodišnji mladić. Nazvala je cure da joj dođu pomoći u pripremama i kada je posle dvadesetak minuta iz kupatila začula otvaranje sobnih vrata, viknula je: „Opa, brze ste...“ Izašla je iz kupatila umotana samo u veliki peškir, i na svom krevetu, prekrštenih nogu sa rukama iza glave, umesto devojaka ugledala Alekseia kako udobno leži totalno opušten čekajući je. Verovatno već završivši razgovor zbog kojeg je došao do Nikolaja. Lenjo ju je, ne žureći se i uživajući u pogledu, odmerio od glave do pete, zadržavajući pogled na njenim golim butinama, grudima koje je prekrivao samo tanki frotir a onda i na licu koje je gorelo kao i ostatak nje. Polako kriveći usne u zadovoljan smešak, oblizao se kao da pred sobom vidi najukusniju poslasticu.

265


Odjednom je skočio sa kreveta, u dva koraka bio ispred nje i saginjući se ka njenom licu prošaputao: „Izluđuješ me!“ Uhvatio ju je oko struka, odigao od zemlje da bi ima lakši pristup njenim usnama a onda je poljubio takvom žestinom da se na trenutak iznenadila. Bez imalo nežnosti i strpljenja zahtevao je od nje potpunu predaju. Divlje, strasno i kao davljenik kome su njene usne slamka spasa. Ona mu se prepustila bez razmišljanja, osećajući jednaku potrebu za njim kao i on za njom. Uhvatio je svojim ogromnim šakama njenu zadnjicu i čvrsto je privukao bliže sebi ne prestajući sa napadom na njena usta i jezik. Napravio je par koraka unazad, seo a zatim odmah i legao na krevet povlačeći je sa sobom. Raširio je malo svoje noge i napravio mesta za njene koje se tu ugnezdile, pritisnute sa obe strane njegovim snažnim butinama. Iskoristila je priliku u kojoj se nalazila i pokušala da preuzme vodstvo, uzimajući mu ruke i stavljajući ih iznad glave. Iako ih je volela i želela na svom telu, ovaj put je htela da ona posveti njemu ili preciznije, njegovom telu malo svoje pažnje a njegove ruke su je u tome dekoncentrisale. Bez protivljenja joj je to dozvolio, verovatno želeći da vidi šta je dalje planirala ležao je mirno ne pomerajući se, i gledao je netremice. Počela je svoje osvajanje i obožavanje njegovog tela nežno ga ljubeći, za početak po usnama, a onda lickajući i grickajući nastavila svoj put ka ožiljku na njegovom obrazu. Prateći liniju kojom se protezao, prelazila je preko njega usnama i jezikom, što je kod Alekseja izazvalo ubrzano disanje. Ljubila ga je nežno, usnama bez reči prenoseći svoja osećanja, i preko lica se spuštala polako ka vratu koji je očigledno za njega bio erogena zona, jer se pod njenim, njegovo ogromno telo zatreslo.

266


Zadržala se tu, zadovoljna njegovom reakcijom i jezikom po njemu ostavljala vlažan trag, koji se na njegovoj vreloj koži sušio u sekundi. Rukama je prelazila po njegovim ramenima, grudima spuštajući se niže, želeći da pod svojim prstima oseti njegovu golu kožu. Pomerala je svoje malo telo, klizeći po njemu gore dole i osetila kako se zajedno sa njom i on pomera prateći je. Podigla mu je majicu rukama koje su se od želje pomalo tresle, i par trenutaka zadivljeno gledala u to savršenstvo, oblizujući se, a onda halapljivo spustila prvo svoje ruke na njegove grudi ne baš preterano nežno, a onda i usne na njegov stomak. Na licu joj se pojavio ogroman arogantan osmeh kada je osetila kako mu se svi mišići grče pod njenim rukama i usnama, a kada je noktima zagrebala po njegovim stomačnim mišićima, iz grla mu se prolomio glasan uzdah. Bacila je pogled ka njegovom licu ne prekidajući svoj napad, želeći da vidi njegovu reakciju. Aleksejeva glava je bila blago izdignuta sa kreveta da bi je posmatrao, vilica stegnuta kao da je ljut ili u bolovima, a oči tamne kao da više nisu imale zenice, zamagljene od strasti. Rukama je stezao naslon kreveta iza sebe pokušavajući se kontrolisati ali osećala je da mu kontrola izmiče i da će se svakog trenutka, ako ne požuri, uloge zameniti. Spustila je ruke na njegovom kaišu i počela da ga napokon polako otkopčava, nestrpljiva u želji da ga što pre totalno liši odeće. Maštala je o tom trenutku već jako, jako dugo i nije mogla da veruje da će joj se želja napokon ostvariti. Njegove ruke su je naglo zaustavile i ispravljajući se u sedeći položaj, povukao ju je sa sobom. Naslonio je čelo na njeno i duboko disao, zatvorenih očiju.

267


Tara je samo na trenutak zbunjeno zastala, a onda se ponovo vratila ka njegovom kaišu, rešena da nastavi u svom dugo iščekivanom pohodu. Njegova glasna psovka i ruke koje su je ponovo zaustavile su je sada već počele nervirati. „Malena, prestani molim te!“ Rekao je kroz zube skoro molećivo, i kažiprstom i palcem držeći je za bradu, podigao njeno lice ka svom. „Ako me sada otkopčaš neću moći da se kontrolišem, ući ću u tebe i ništa i niko me neće zaustaviti.“ „Pa?„ Ona nije videla ništa loše u tome. „To i jeste poenta, zar ne?“ „Sranje Tara, ništa ne bih voleo više nego da sada budem u tebi. Nisam te dodirnuo upravo iz razloga što znam, ako osetim pod rukama tvoju golu kožu, ako te sada dodirnem i osetim koliko si vlažna i spremna za mene, neću razmišljati o tome da idem polako, da iza ovih vrata mogu da nas čuju moj najbolji prijatelj i njegovi roditelji, da tvoje drugarice treba da dođu svakog trenutka.“ „Ništa od toga mi neće biti važno i uzeću te sada i ovde, žestoko i bez milosti i svima dati do znanja da si moja.“ Dubokim muževnim glasom, ne skrivajući strast rekao je i približivši joj se na samo par milimetara od lica, golicajući je svojim dahom i gledajući je u oči ne dozvoljavajući joj da skrene pogled prošaputao: „Reci mi Malena, da li je to ono što želiš?“ Imala je osećaj da je izaziva da pristane. Već je krenula da izusti da želi sve to. Samo slušajući ga kako strastveno i zavodljivo priča, osetila je da je spremna i želela je da mu napokon cela pripadne ali onda, ipak je proradio njen zdrav razum i nevoljno i pomalo nespretno je ustala sa njega, rukama čvrsto stežući peškir koji je već počeo da se odmotava. Odmakla se par koraka od kreveta, kao da će to promeniti elektricitet i naboj koji se osećao između njih.

268


Nije znala da li joj je drago ili ne što nije ni pokušao da je zaustavi. Pogledala ga je frustrirano ispod oka i videla da se i on pokušava smiriti i da je njemu verovatno još teže nego njoj. Bože, pomislila je, on će puknuti ako ovako nastave. „Mrzim što si uvek ti taj koji je razuman i odgovoran,“ rekla je glasom u kojem se nije osećala ljutnja već razočaranost. On ju je pogledao a ona je napućivši usne, kao dete kome je uskraćena omiljena igračka dodala: „Ja ću verovatno umreti kao devica, a ti ćeš eksplodirati od pritiska koji se nakuplja u tvom donjem delu tela.“ Propratila je svoj komentar rukom, pokazujući na njegovo međunožje gde se nazirala poprilično velika izbočina. Aleksei se nasmejao i tenzija je malo popustila a onda je pružio ruku ka njoj, polako je povukao na krevet pored sebe i uzimajući njeno lice među svoje ruke poljubio je u vrh nosa i nežnim ali veoma ozbiljnim glasom rekao: „Meni ovo pada teže nego tebi veruj mi ali Malena, kada te napokon budem imao, želim da uživam u tebi i tvom telu bez žurbe, da zapamtim svaki detalj, da ne razmišljam o tome da li će nas neko prekinuti.“ „Želim da bez ustručavanja glasno stenješ, uzvikuješ moje ime kada mi se budeš prepustila; a vikaćeš ga obećavam,“ dodao je arogantno pa nastavio ne obraćajući pažnju na njeno kolutanje očima: „Želim da te posle svega držim u naručju dok ne zaspiš i da te milujem i gledam celu noć.“ „Da imam vremena da zapamtim svaki mladež, svaku liniju na tvom telu i licu. Da te ljubim ujutro od vrha nosića do malog nožnog prsta i ne preskačući ni jedan pedalj tvog predivnog tela ljubim dok se ne probudiš, a onda ponovo, ako naravno budeš sprema, vodim ljubav sa tobom i uživam u tvom golom mekom telu obmotanom oko sebe i ispod sebe.“

269


„Tako te želim prvi put kada te budem imao i neću se zadovoljiti ni sa čim manjim.“ Završio je a Tara ga je zabezeknuto, otvorenih usta gledala, ne želeći rečima da pokvari ovaj savršen trenutak. Može li biti savršeniji? Pitala se, a onda, bez razmišljanja, pre nego je uspela da se zaustavi prošaputala: „Mislim da te možda volim...“ Brže bolje je stavila ruku na usta gledajući u njegovo nasmejano lice. „Malena da li me pitaš ili mi govoriš?“ Pitao je kroz osmeh, a onda uozbiljivši se otvorio usta želeći reći nešto u čemu ga je prekinulo kucanje na vratima. Tara je iznervirano povikala: „Samo sekund!“, nadajući se da će nastaviti gde je stao ali je na njenu žalost, on skočio sa kreveta, poljubio je u čelo i rekao: „U 7 dolazim po tebe, budi spremna!“ Kada je došao do vrata, pogledao je još jednom prema njoj i odmerio je od glave do pete. Ovaj put je znala da to radi da se uveri da je na njoj sve pokriveno, pre nego je otvorio vrata i pustio Laru i Karlu koje su ne obazirući se na njega kao furije uletele u sobu. Izgurale su ga žurno napolje zatvorivši vrata za njim i odmah se bacile na posao. Oduševljene što imaju priliku sređivati je kao svoju veliku privatnu barbiku, nisu prestajale sa pričom, uzajamnim dogovaranjem o tome kako će je srediti, koju šminku i garderobu pripremiti da nisu ni obraćale pažnju na Taru, koja je još uvek pod utiskom Aleksejevog malog govora, njene ishitrene izjave i razmišljanja o tome šta je želeo da kaže, na tome bila i više nego zahvalna.

270


28.

Pakhan

„Ako nije vredno borbe, onda verovatno ni nema nekakvu vrednost!“ Tara je ozbiljno razmišljala o tome koje bi bile posledice njenog napuštanje stola i odlaska, bolje rečeno bežanja glavom bez obzira iz ove kuće. Čovek koji je sedeo prekoputa nje bio je neverovatno zastrašujuć, i u njoj je onaj primarni instinkt za preživljavanje vrištao da se skloni od njega. Međutim, njegov komentar, koliko god preteći zvučao takođe je govorio i o tome da mu je stalo do Alekseia i to je bilo dovoljno da je zadrži tu gde je. Klimnula je glavom dajući mu do znanja da je razumele njegovo upozorenje, i glasom koji je zvučao mnogo sigurnije od onoga kako se stvarno osećala rekla je: „Nadam se da mi nećete zameriti ali kada bi moje reči iza sebe imale upola sličnu težinu vašima, i ja bih vama poručila isto.“ Par trenutaka je vladala neprijatna tišina, a onda su se starčeva usta nakrivila u nešto što je ličilo na vuka koji pokazuje zube. Morala je priznati, ako je to bio osmeh izgledao je podjednako zastrašujuće kao i njegova pretnja. Lupio je rukom od sto govoreći: „Sigurno imaš ruske korene,“ što je pretpostavljala je bio kompliment i nešto što ranije te večeri definitivno nije mislila da će čuti.

Tarin prvi utisak kada stigli pred kuću Borisovog dede je zaustavljao dah ali ne svojom lepotom i raskoši. Ogromna zgrada koja se prostirala na ko zna koliko stotina kvadratnih metara je više ličila na tvrđavu nego na kuću u kojoj neko stanuje.

271


Siva, hladna, sa rešetkama na prozorima i kulama koje su ličile na osmatračnice, neodoljivo je podsećala na dobro čuvani zatvor. Utisak su dopunjavali i namrgođeni verovatno naoružani; sudeći po tome čime im se gazda bavi; stražari koji su okruživali prostor ispred i oko kuće. Tara je prateći Aleksejeva izričita uputstva ostala sedeti u kolima dok on nije izašao i otvorio joj vrata, kako čuvari koji iako su bili obavešteni o njegovom dolasku sa pratiljom ne bi negativno reagovali na nepoznatu osobu. Izgleda da nije baš puno ljudi imalo dozvolu da se nađe pred kućom Ivana Aleksandroviča Petrova, Pakhana jedne od najvećih ogranaka Bratve van granica Rusije. Nije znala treba li da bude počastvovana ili veoma uplašena što je baš ona imala tu čast ali verovala je da je pored Alekseia sigurna. Bacila je pogled na muškarca pored sebe koji ju je, na njeno iznenađenje uhvatio za ruku; verovatno više kao poruku posmatračima nego romantičan gest ali svejedno, osećaj je bio veoma dobar. Pogotovo u ovom trenutku, jer ovaj Aleksei koji je stajao pored nje, nije bio isti onaj koji je dvadesetak minuta ranije došao po nju. Način na koji se držao, pokreti tela, čak i njegov pogled, delovali su joj pomalo strano i mnogo mračnije nego inače. Iako uvek malo na ivici, oprezan i ozbiljan, sada je to sve bilo dovedeno do ekstrema. U crnom kaputu, onako ogroman, sa ožiljkom na licu koji je nekako izgledao kao da je naglašeniji nego inače, delovao je opasnije nego čuvari koji su ih okruživali. Sigurnim čvrstim koracima, bezizražajnog hladnog izraza lica koračao je ka velikim ulaznim vratima ispred kojih su se nalazila dve naoružane masivne gromade.

272


Skoro neprimetno, ne gledajući ih, klimnuo je glavom kao odgovor na njihovo „Dobrij vječer, Gospodin Volkov,“ koje su izgovorili s poštovanjem otvarajući im vrata. Taru ne samo da nisu pozdravili već ni jednog trenutka nisu pogledali u njenom pravcu kao da i nije prisutna, a uzimajući u obzir kako su izgledali bilo joj je drago što je za njih nevidljiva. Aleksei joj je pokušao putem u kolima objasniti da je ovo neki potpuno drugi svet, i da neke stvari možda neće razumeti ali da mu veruje. Ovi ljudi su imali svoj kodeks časti i ponašanja, svoje zakone i svoju vlast i povrh svega, poštovali su običaje i kulturu koju su doneli iz svoje domovine. Jednostavno, nisu marili za život, a još manje ljude izvan svog zatvorenog kruga, osim naravno ako nisu imali koristi od njih i jako retko su prihvatali pridošlice. Njega su vremenom prihvatili kao člana porodice i poštovali su ga ali se ipak nije zavaravao, znao je da kada bi pokazao slabost ili strah, to poštovanje bi se vrlo brzo izgubilo. Sve to je vrtela u svojoj glavi dok su se za njima zatvarala masivna vrata, i odjednom je imala osećaj kao da joj nedostaje svež vazduh koji se nalazio iza njih. Aleksei joj je pomogao skinuti kaput, usput joj šapnuvši na uho da se opusti. „Prelepo izgledaš,“ dodao je, pogledom preletevši preko njenog tela koje je bilo upakovano u prilično usku crnu haljinu koja je dosezala do ispod kolena, sečena polukružno oko vrata otkrivajući samo ključne kosti i naglašavajući njenu figuru. Visoke štikle, blago uvijena puštena kosa i nenapadna šminka su upotpunile utisak. Tara je morala da prizna da su devojke odradile dobar posao jer se osećala veoma seksi ali ipak elegantno.

273


Nasmešila se zahvalno, i iskoristivši priliku dok je Aleksei skidao svoj kaput i pružao ga čoveku koji se niotkuda pojavio da i ona njega odmeri. Naravno, kao i uvek, besprekorno obučen u tamno sivu košulju koja je ocrtavala njegove mišiće koji su se napinjali pri svakom njegovom pokretu, crne pantalone koje su pratile liniju njegovih dugih, snažnih nogu,... Do trenutka kada je ponovo prešla duž njegovog tela vraćajući pogled nazad i zaustavljajući se na njegovom licu, on je već završio sa dodavanjem njihovih stvari gospodinu koji je ponovo nestao. Gledao ju je arogantno i sa smeškom na usnama očigledno se zabavljajući što ju je uhvatio u ni malo suptilnom odmeravanju. Namerno je skrenula pogled praveći se da ni najmanje nije impresionirana onim što je videla, što je kod njega izazvalo podsmeh, i pogledala oko sebe. Ono što ju je iznenadilo bila je unutrašnjost kuće koja ni malo nije ličila na hladnu mračnu spoljašnjost. Naprotiv, veliki otvoren prostor u kome su se nalazili je bio lepo osvetljen, pun slika koji su pretpostavljala je bili porodični portreti, moglo bi se reći skoro pa udoban ambijent ako se naravno izostavi činjenica da su se i unutra nalazili čuvari koji su doduše više ličili na statue nego žive ljude. Iz razgledanja ju je trgnula Aleksejeva ruka na njenim leđima i njegovo skoro nečujno: „Nemoj da dozvoliš da te zaplaši.“ Nije imala priliku da ga pita za objašnjenje kada se kroz kuću prolomilo gromoglasno: „Uđite, uđite, davaj!“ Tara je u glasnom, nasmejanom vlasniku glasa prepoznala Borisa, koji im je prilazio raširenih ruku i hvatajući je u svoj medveđi zagrljaj odigao od poda, tri puta poljubio u obraz, sve vreme kroz osmeh govoreći na ruskom nešto što su pretpostavila je bile reči dobrodošlice.

274


Kada ju je spustio okrenuo se ka Alekseiu, koji ga je hladnim glasom pitao: „Da li je tebi dosadilo živeti?“ Na pretnju, Boris je odreagovao gromoglasnim smehom i Aleksei je takođe se smejući uzvratio njegov snažni zagrljaj i udaranje po leđima, za nijansu jače nego što je potrebno. Onda su se obojica odjednom naglo uozbiljila i pogledala u čoveka koji im je prilazio. Tara je osetila Aleksejevu ruku kako blago stišće njenu, i uzvratila je stisak zahvalna na tom malom znaku podrške. Čovek koji im je prišao, iako se odmah videlo da je u poodmakloj životnoj dobi, još uvek je hodao sa vitalnošću nekoga mnogo mlađeg, čvrsto i uspravno. Visok i koščat, bio je samo za nijansu sitniji od Borisa što je bilo impresivno, uzimajući u obzir decenije koje su ih razdvajale. Posmatrala je sa osmehom kako prilazi, sve do onog trenutka dok se njegov pogled nije zaustavio na njoj, i njen osmeh je izbrisan sa lica kao gumicom. U tom trenutku napokon joj je bilo jasno gde, i pred kim se nalazi. Oči koje su je posmatrale ispod gustih sedih obrva bile su hladne, skoro beživotne, i pripadale su veoma opasnom čoveku. Njegov ledeni ispitivački pogled je prelazio po njenom licu izazivajući u njoj neugodnu jezu, i osetila je odjednom neverovatnu potrebu sakriti se iza Alekseia. Bore koje su se nalazile oko njegovih očiju i čvrsto stisnutih tankih usana, koje su bile oivičene skoro narandžastim brkovima zasigurno nisu nastale od smejanja bilo je prvo na šta je pomislila. Pogledom je lutala po njegovom licu izbegavajući njegove oči ali onda, setivši se Aleksejevog upozorenja, uzvratila je njegov pogled i par sekundi koji su se njoj činile kao minute, gledala ga direktno u oči skrivajući strah i nervozu koju je osećala.

275


Aleksei ju je predstavio kao svoju devojku, što je na njeno olakšanje starčeve oči automatski skrenulo sa nje ka njemu. Da ga nije tako pažljivo posmatrala ne bi primetila blagu promenu na starčevom licu, pogotovo u očima, koje su zaustavljajući se na Alekseiu dobile mnogo blaži i topliji izraz. To ju je na trenutak navelo da pomisli da u njemu ipak ima malo ljudskosti ali nažalost, to se mišljenje nije zadržalo duže od tog jednog kratkog trenutka. Obratio se Alekseiu na Ruskom, pozdravljajući se i nastavio tako skoro tokom cele večeri. Za velikim trpezarijskim stolom su sedeli samo njih četvoro. Pakhan na čelu, Boris sa njegove desne strane, Aleksei sa leve, a ona srećom sa Aleksejeve leve strane tako da je mogla povremeno da se skloni od tog hladnog pogleda. Nisu spominjali druge članove obitelji i u sebi je pomislila da će kasnije morati da pita Alekseia da li negde postoji gospođa Pakhan i deca. Unuka Borisa sigurno nije donela roda. Aleksei i Boris su se morala je priznati, stvarno trudili uključiti je u razgovor, i na Pakhanova pitanja, ni jedan ni drugi nisu odgovarali na ruskom dajući joj šansu da pohvata o čemu pričaju. Boris ju je naravno smehom i šalama zabavljao, a Aleksei svojim prisustvom smirivao, i tako su malo ublažili nervozu koju je osećala u stomaku. Par puta, Ivan Aleksandrovič; koji je insistirao da mu se Tara tako obraća; krupnim glasom sa snažnim akcentom joj je postavljao kratka pitanja na koja je bila ubeđena da već zna odgovore. Pretežno o njenom poreklu i da li je na bilo koji način povezana sa Rusijom. Očigledno ga je to jedino zanimalo jer ju je ostatak vremena skoro potpuno ignorisao, što je njoj sasvim odgovaralo.

276


Iz biologije su učili da se neke sitne životinje iz nužde prilagođavaju i vremenom uspevaju stopiti sa okolinom i ne privlačiti pažnju grabežljivaca na sebe. Tara je bila ubeđena da će ona do kraja večeri postati u najmanju ruku kameleon. Aleksei je za razliku od nje izgledao prilično opušteno. Delovalo je da zaista uživaj u specijalitetima, čija imena je kao i sastav morao da objašnjava Tari jer su sva bila porodični recepti doneseni iz majčice Rusije, i kojima se Ivan Aleksandrovič vrlo ponosio. Povremeno stavljajući svoju veliku šaku na njenu nogu, blago je stiskajući i mazeći pogotovo u trenucima kada joj se Pakhan obraćao, davao joj je do znanja da će sve biti u redu , pa je pokušala da se opusti i uživa u zaista ukusnim jelima. U jednom trenutku, Aleksei je na Pakhanov komentar da je vreme da se on i Boris skrase i zasnuju porodice uz fine Ruske ženice, sa osmehom se okrećući ka njoj razigranim glasom rekao da će pričekati sa pravljenjem beba još nekoliko godina, a do tada će samo vežbati i usavršavati se u tom poslu. Tara se zagrcnula i spustila glavu odmahujući u neverici na njegovu ne baš preterano suptilnu poruku koju je Boris i te kako dobro razumeo sudeći po njegovom gromoglasnom smehu. Nadala se da bar Ivan Aleksandrovič nije razumeo ali pogledavši ga ispod oka, po njegovom licu koje je delovalo skoro pa kao da ga je Aleksejev komentar zabavio nada je pala u vodu. Udarila ga je šakom u butinu ispod stola što je jače mogla na šta se on samo nasmejao i prebacio loptu na Borisa. „Boris bi doduše trebao početi da razmišlja o nastavku loze Petrov,“ rekao je, što je velikom nasmejanom mladom čoveku prekoputa njih momentalno skinulo osmeh sa lica.

277


Spuštajući glavu ka tanjiru zanimajući se sa komadima hrane koji su se u njemu nalazili tiho kroz zube je prosiktao: „Platićeš mi za ovo!“ Aleksejev telefon je u tom trenutku zavibrirao, i on je pogledavši poruku koja mu je stigla ustao izvinivši se Pakhanu, i okrećući se ka njoj stavio joj ruku na rame i tiho rekao : „Moram da obavim kratak razgovor, Lukas mi je javio da dostava pića koja je trebala da stigne kasni više od sat vremena.“ „Odmah se vraćam,“ rekao je izlazeći u hodnik i već kuckajući po telefonu. Njegov ljutit glas koji se udaljavao više se nije čuo u sobi u kojoj je ubrzo zavladala tišina. „Ne bih voleo da sam na mestu onoga ko se javio na taj poziv,“ rekao je Boris i Tara se nasmejala zahvalna na njegovom prisustvu. Bez Alekseia koji je sedeo između njih i predstavljao neki vid barijere, sada je bila potpuno izložena Pakhanovom pogledu i nipošto nije želela da su sami u prostoriji. „Aleksei je prvi put odbio moj poziv,“ rekao je on odjednom gledajući je u oči, a onda nastavio: „Prvi put ikada, i pretpostavljam da je to zbog tebe!“ Pošto je bilo očigledno da to nije postavio kao pitanje, nije se ni trudila da mu odgovori. „Ne znam zašto se predomislio ali verujem da i to ima veze sa tobom. Izgleda da imaš na njega veliki uticaj!“ Rekao je glasom koji nije odavao nikakva osećanja i nije znala šta misli. „Aleksei je porodica,“ nastavio je, „I svako ko povredi moju porodicu kao da je povredio mene.“ Tara je u njegovom glasu nedvojbeno prepoznala neizgovoreno upozorenje i pretnju, i dobro je shvatala šta joj poručuje. Ipak, koliko god joj bilo neprijatno pod njegovim hladnim pogledom, i koliko god se osećala ugroženo u njegovom prisustvu i od njegovih reči ipak nije mogla da mu prećuti.

278


„Nadam se da mi nećete zameriti što ovo kažem ali kada bi moje reči bar upola iza sebe imale sličnu težinu vašima, i ja bih vama poručila isto.“ Ni sama nije znala odkud joj hrabrost za to ali znala je da je Aleksei neko za koga se definitivno vredi boriti, i nije želela da ovom starcu dopusti da je tako lako zaplaši. Doduše, bio je na veoma dobrom putu da je natera da beži glavom bez obzira i nadala se da će joj bar pružiti fer prednost pre nego krene u lov.

Aleksei se vratio u trpezariju u trenutku kada je Ivan Aleksandrovič prokomentarisao da je siguran da ona ima ruskih korena i začuđenom Alekseiu rekao: „Moramo ovo uskoro ponoviti!“ To je ujedno i značilo da je večeri došao kraj i Tara je brže bolje ustala od stola, najljubaznije se zahvalila na pozivu i skoro odvukla Alekseia ka izlaznim vratima. Definitivno neće uskoro ponavljati ništa slično! Obukla je kaput uz Borisovu pomoć dok se Aleksei pozdravljao sa domaćinom, i prvi put te večeri ga je čula kako na postavljeno pitanje odgovara čvrstim, jasnim glasom na ruskom: „Она моя, я буду ждать сколько нужно!“ Izlazeći iz kuće, Aleksei je stavio ruke oko nje privlačeći je ka sebi i dok su silazili niz stepenice pitala ga je šta mu je Pakhan rekao. „Pitao je da li sam siguran da želim budućnost sa tobom i da nisi suviše mlada za to?“ Tara je iznenađeno zastala i pogledala ga radoznalo. „I, šta si mu odgovorio?“

279


I dalje je čvrsto držeći uz sebe i otvarajući vrata od automobila, nežno joj je spustio usne na vrh glave i poljubivši je prošaputao: „Istinu Malena, rekao sam mu istinu...“ Te noći u tišini svoje sobe, ležeći u krevetu, Tara nije mogla da skine glupavi srećni osmeh sa lica, koji je u mraku obasjavao snop svetlosti sa otvorenog laptopa na njenom noćnom stočiću. Bacila je po ko zna koji put pogled na ekran, na kojem je u Google prevodiocu, u rubrici *prevod sa ruskog* pisalo, ONA JE MOJA I ČEKAĆU KOLIKO GOD JE POTREBNO

280


29.

Pacijent

„To što se preznojava, vrela je i sva drhti, crvena je u licu i gubi dah. Gleda te poluzatvorenih očiju i tiho progovara: „Vodi me u krevet, molim te!“ Neka te ne obraduje unapred, pre će biti da je bolesna!!!“ Tara se probudila sa užasnom glavoboljom, zapušenim nosem i temperaturom. Prošlu noć kada je krenula na spavanje sa velikim osmehom na licu i zadovoljna utonula u san nije očekivala da će izlazak iz istoga doneti sve sem osmeha i zadovoljstva. Ustala je iz kreveta prilično nesigurno, oslanjajući se rukom na noćni stočić jer joj se vrtelo u glavi i polako otišla do kupatila usput mrzovoljno gunđajući. Mrzela je taj osećaj nemoći i malaksalosti. Kada je u ogledalu videla svoj odraz, na pamet joj je pala poslovica *kako se osećaš iznutra tako izgledaš spolja*. Ona se osećala kao da ju je pregazio kamion sa prikolicom, a onda se još jednom vratio u rikverc da utvrdi gradivo. Odmahnula je rukom žaleći jadnu devojku iza ogledala. Mama joj je uvek govorila da je kao dete bila veoma težak bolesnik i da iako retko, kada je virus napokon stigne obruši se na nju svom snagom. Takođe, tata je uvek, sa ljubavlju naravno, dodavao da se tada pretvara u veoma naporno nezadovoljno gunđalo. Zavirila je u ormarić sa lekovima i pošto nije našla ništa što joj je bilo poznato uzela je paklo maramica i vratila se u krevet. Neko će već doći da je obiđe kada shvati da ne silazi na doručak i doneti joj čaj i neki lek. Nije imala snage da silazi a i već je počela da se trese od hladnoće. Vratila se u topli krevet, ušuškala i već počela ponovo da sklapa oči kada je posle kratkog kucanja u sobu provirila Nataša.

281


„Doručak je već na stolu spavalice,“ rekla je osmehujući se a kada je Tara odgovorila da se ne oseća najbolje osmeh joj se automatski izbrisao sa lica i užurbano je prišla krevetu, zabrinuto ispitujući šta nije u redu. Čim je stavila ruku na Tarino čelo, i pod prstima osetila toplotu koja je izbijala iz nje odmah se prebacila u ulogu zabrinutog roditelja i počela sa nabrajanjem lekova, čajeva i raznih metoda lečenja za koje je bila sigurna da su učinkoviti za lečenje prehlade. Naravno, kao i uvek kada je neko u porodici bio bolestan, sudeći po pričama ukućana, svi su bili angažovani u pomoći pri lečenju. Natašina filozofija je bila da je uz lečenje tela, za oporavak podjednako važno da su oko tebe ljudi koji te vole i daju ti podršku. Iskreno nije znala da li joj svo to tetošenje prija ili joj je naporno. Znala je doduše da bi joj gore od sve te pažnje koju joj posvećuju bilo da je ignorišu, pa je ćutala i pustila ih. Sergej je ubrzo nakon Natašinog izlaska iz sobe uz obećanje da se vraća za minut, došao sa šoljom čaja i lekovima koje je poslala. Kolja je odmah za njim doneo toplomer i kapi za nos, a Vladimir je iza njihovih leđa provirio zabrinutog izraza lica u sobu i pitao da li je potrebno da zove doktora. Jedini član porodice Ivanov koji nije bio prisutan je Nikolaj koji je već otišao u grad. U međuvremenu se i Nataša vratila u sobu i kada se uverila da je Tara popila lekove za bolove i temperaturu, koju je prethodno izmerila i koja je iznosila skoro 39ºC , pripremila je novu posteljinu i pidžamu da kada se preznoji može da se presvuče. Onda je svima rekla da izađu napolje i ostave je da se odmara. Kada je već zatvorila oči i počela da tone u san osetila je na svom čelu blagi dodir usana i nežnu ruku na svom obrazu. Prvi put toga jutra se nasmejala i pospano, ne otvarajući oči prošaputala: „Mama?!“ San ju je odmah zahvatio i nije videla oči koje su se napunile suzama i ruku koja je zaustavila jecaj sa usana žene koja je tiho napustila sobu.

282


***

Tara nije bila sigurna koliko vremena je prošlo od kada je zaspala ali kada je otvorila oči u sobi je već bilo prilično mračno, i ležeći na strani okrenuta ka prozoru videla je da je napolju sunce već skoro zašlo ali ulična rasveta još uvek nije bila upaljena. Kao kroz maglu je nekoliko puta dok je spavala čula otvaranje vrata, šaputanje, ruke koje su je pipale po čelu i nešto za što je bila sigurna da je san sve dok sada, sasvim budna, nije i dalje osećala ruke obavijene oko svog struka i nečije telo priljubljeno uz njena leđa. Okrenula je polako glavu i iza sebe, na krevetu, ležeći lica okrenutog ka njoj i stežući je u čvrst zagrljaj spavao je Aleksei. Nije mogla da se seti kada je došao i iako iznenađena, ujedno je bila i sretna što je tu. Iskoristila je priliku da ga posmatra u retkim trenucima kada je bio totalno nesvestan i shvatila koliko izgleda mlado i opušteno. Takođe je primetila i kako ležeći ovako u njegovom naručju to deluje nekako totalno ispravno. Ne želeći da ga probudi pokušala je da se nečujno izvuče iz njegovog naručja jer je morala da kupatila ali shvatila je da je njen napor uzaludan. Čak i u snu, njegove ruke su se posesivno stezale oko nje ne puštajući je. „Gde si pošla?! Pitao je promuklim, pospanim glasom. Okrenuo ju je i povukao prema sebi tako da je celim gornjim delom tela ležala na njemu i dodirnuo nežno svojim usnama njeno čelo. „Još uvek si vruća. Kako se osećaš?“ Pitao je zabrinuto, i nežno je spuštajući na jastuk ispravio se u sedeći položaj i nadvio nad njom. „Zašto me nisi probudila? Reci mi šta ti treba i doneću ti, nemoj da ustaješ.“ Nastavljao je sa pričom, a onda se namrštio primetivši da se Tara jedva suzdržava da ne prasne u smeh.

283


„Šta je smešno?“ Smejući se, ruku je naslonila na njegov obraz, pomazila ga i rekla mu: „Aleksei, ako me ne pustiš da ustanem, uskoro ćeš iz prve ruke da saznaš bukvalno značenje onoga *ko sa decom leže.....*“ Isprva ju je zbunjeno gledao, a ona je zabavljajući se posmatranjem njegovog izraza lica čekala trenutak kada će shvatiti. I evo ga! Neverovatnom brzina, skoro panično se sklonio u stranu da bi joj dao prostora za ustajanje. Počela je da se smeje a on je odmahujući glavom kroz osmeh pitao: „Odakle ih samo izvlačiš, baš me zanima? Samo je moja pokojna Babuška imala za svaku priliku spremnu neku poslovicu.“ „Sigurno bi se slagale!“ On je blago se smeškajući i sa toplinom u glasu prokomentarisao: „Verovatno bi te volela više od mene ,“ a onda je skočio sa kreveta i krenuo za njom. „Možeš li sama? Čekaj me!“ „Imam temperaturu a ne slomljene noge.“ U par koraka je otišla do kupatila i pre nego je zatvorila vrata za sobom pogledala ga je podignute obrve dokazujući poentu. „Nemoj da se praviš pametna već požuri da se ne srušiš na wc šolji pa da ja moram da te brišem.“ Rekao joj je vraćajući se na krevet što je kod nje izazvalo zgražanje. „Odvratan si!“ Povikala je praveći užasnutu facu i zalupila vrata za sobom praćena njegovim smehom. I dalje se osećala prilično loše i malaksalo i zaista je planirala da požuri ali ne zbog njegove pretnje, već želeći što pre da se vrati u topao udoban krevet u veoma udobno Aleksejevo naručje.

284


Onda je shvativši da se pidžama lepi za njeno telo i da se verovatno već nekoliko puta preznojila, odlučila da ipak mora prvo da se istušira i presvuče pre nego se vrati u krevet. Otvorila je vrata da uzme pidžamu koju joj je Nataša pripremila i zatekla prizor koji joj je izmamio osmeh na lice. Stajala je na vratima kupatila i posmatrala Alekseia, kako začuđujuće spretno svojim velikim šakama navlači nove svilenkaste jastučnice, a stare baca na gomilu pored kreveta na kojoj se već nalazio čaršav kojeg je već zamenio. „Imam ličnu sobaricu, ah, blago meni!“ „Malena,“ okrećući glavu prema njoj ali ne prekidajući posao rekao je Aleksei preteći: „uzmi tu pidžamu i idi istuširaj se ili ću kada završim sa ovim ja da te ubacim pod tuš. Kako hoćeš?“ Nastavio je sa poslom i komentarom: „Izazivaš u meni ono najgore pa ti non stop pretim, a inače sam tako miroljubiv čovek.“ Od nje je dobio samo podrugljivo frktanje na račun svoje izjave. Tara je koliko god primamljivo zvučala njegova ponuda znala da je pod "ubacivanje pod tuš" bukvalno tako i mislio, verovatno sa sve odećom tako da se ipak odlučila ne čekati ga. Malo hladnija voda je za njenu vrelu kožu bila šok i zubi su joj počeli cvokotati ali je ipak izdržala spirajući sa sebe znoj i rashlađujući se. Izašla je ispod tuša i na brzinu se obrisala velikim peškirom a onda se na brzinu obukla i uletela u sobu da bi se što pre zavukla ispod toplog prekrivača. Kada je ušla u sobu, na stočiću pored kreveta stajala je šolja toplog čaja i činija supe i cela soba je mirisala na nju. Aleksei joj je na nepostavljeno pitanje rekao da je Nataša dolazila da proveri kako je dok se tuširala i donela sve. „Moraš nešto da pojedeš,“ rekao je kada je video njen gadljiv izraz lica kojim je pogledala u supu.

285


„Ceo dan nisi jela Tara, molim te!“ Nije imala snage da se prepire sa njim, a i videla je da neće odustati pa je smestivši se udobno u krevet, u polusedećem položaju krenula ka činiji sa supom. Ponovo ju je iznenadio sklonivši njenu ruku, sedajući na kraj kreveta i prinoseći kašiku njenim usnama rekao blago ali zapovednički: "Zini," ne ostavljajući mesta za raspravu. Prijalo joj je ovo njegovo tetošenje pa se prepustila. Bez reči ju je hranio nekoliko minuta skoncentrisan na to što radi, vodeći računa da sve pojede a zatim joj dodao lek i čaj. Kada je i to obavila bez protivljenja, primetila je da i on očigledno prilično uživa u tim retkim trenucima njene poslušnosti, sudeći po veoma zadovoljnom izrazu lica. Ne skidajući pogled sa nje, prošao je sa druge strane kreveta, otkopčao farmerke i u jednom potezu ih spustio na dole i samo izašao iz njih ostavljajući ih na stolici pored. Za farmerkama je usledio i džemper, i ostao je stajati u boksericama i običnoj beloj majici u sred njene sobe, veličanstven kao i uvek samo sa malo više gole kože nego obično. Tara se trgla iz prvobitnog šoka i prvo što je izašlo iz njenih usta bilo je: „Ne mogu sada da vodim ljubav sa tobom!“ Koliko god joj bilo teško to reći, stvarno se nije osećala ni malo poželjno, seksi niti spremna u ovom trenutku. Nije verovala ni da bi uspela ostati budna do samog kraja, a razmišljala je kako bi ipak volela da bude svesna prilikom svog prvog puta i da bi bila šteta da joj to prođe u spavanju. U snu i onako već sve to radi. Iz razmišljanja ju je trgao Aleksejev glasan smeh i dok se zavlačio pod pokrivač, ležući pored nje i privlačeći je u zagrljaj rekao je, očigledno se dobro zabavljajući na njen račun: „Malena, molim te da ovo ne shvatiš kao uvredu! Ti si meni uvek predivna ali ja zaista nemam nameru, i nije mi palo na pamet da vodim ljubav sa tobom sada.“

286


Poljubio ju je u čelo i dalje se smejući, a onda uzeo daljinski, našao neku kriminalističku seriju i vodeći računa da i Tari bude udobno namestio se i sa zanimanjem počeo sa gledanjem. Posle par trenutaka shvativši da ga ona i dalje gleda čekajući objašnjenje, okrenu se ka njoj udahnuo i rekao: „Ne idem kući dok ti ne bude bolje, a ne mogu spavati obučen,“ a onda je dodao poluozbiljno: „i ovo je previše odeće ali ne bih da rizikujem i oslepim Natašu ako dođe u toku noći da te obiđe!“ „O bože, izgleda da sam te zarazila, počeo si da buncaš!“ „Malena, ne pametuj već gledaj seriju, upravo treba da uhvate ubicu i mislim da već znam ko je.“ Okrenuo se ponovo ka ekranu , privukao Taru ka sebi i nastavio da komentariše seriju grleći je i povremeno spuštajući usne na vrh njene glave. Na kraju se i ona okrenula ka tv-u, i do kraja epizode borila sa snom ne želeći da propusti fantastičnu seriju ali još više Aleksejeve urnebesne komentare. Kada više nije mogla da drži oči otvorene spustila mu je glavu na grudi i polako tonula u san uz zvuke snažnih otkucaja srca. Pre nego se potpuno prepustila, pitala je da li znaju Vladimir i Nataša za njegove planove da provede noć u njenom krevetu. Koliko god ga je želela pored sebe ipak nije želela ni sebi a ni njemu probleme sa Ivanovima. „Ne brini, Vladimir i ja smo već obavili veoma ozbiljan razgovor dok si ti spavala i znaju da ostajem. Doduše, obećao sam da ću se ponašati kao gospodin pa te molim, pokušaj da se kontrolišeš i da me ne iskoristiš.“ Tara su se usne razvukle u osmeh i pospano je rekla: „Pokušaću se suzdržati ali ne mogu ti ništa obećati. Već sva gorim.“ Otputovala je u zemlju snova praćena Aleksejevim dubokim gromoglasnim smehom.

287


30.

Prvi sastanak

„Šta obući, šta naručiti, o čemu pričati, kako se ponašati??? Jedino u čemu ozbiljno možete pogrešiti je izbor osobe prekoputa, sve drugo je nebitno!“ „Tara, sedi molim te, moramo da razgovaramo.“ Tara je iznenađeno pogledala u Alekseia. Stajali su u boravku Ivanovih i on je sedajući na trosed njoj rukom pokazao da sedne pored njega. Bio je veoma ozbiljan i ton njegovog glasa joj se nije dopadao ni najmanje. Proteklih par dana su proveli zajedno skoro po ceo dan i noć, jer je insistirao da je ne ostavlja dok se sasvim ne oporavi, na njenu veliku radost, pa je sada već mogla da prepozna njegovo raspoloženje. Sa nekim ružnim osećajem u dnu stomaka, spustila se pored njega i prateći njegove pokrete okrenula se licem ka njegovom i duboko udahnula pripremajući se za šta god je čeka. Pogledala ga je u oči i klimnula glavom skoro neprimetno dajući mu do znanja da je spremna i da počne što je on odmah i uradio. „Poznajemo se već par meseci i veoma brzo smo kliknuli i povezali se. Neki bi možda rekli i prebrzo ali to sada nije važno. Ono što je važno je to da,....sranje, ne znam kako ovo da ti kažem.“ Rukom je prošao kroz kosu i nastavio sa pričom ne obraćajući pažnju ili ne primećujući Tarino lomljenje prstiju i skoro divljačko nervozno griženje donje usne. „Prilično sam intimno upoznat sa unutrašnjošću tvojih usta, znam kako izgledaš kada plačeš, smeješ se, kada si bolesna i kada si na vrhuncu. Opipao sam skoro svaki delić tvoga tela, spavao sam sa tobom u krevetu ali...,“ zastao je na trenutak, duboko udahnuo pa nastavio:

288


„...još nikada te nisam izveo na pravi sastanak pa sam mislio, smatraj me staromodnim ali možda bi trebali napokon i taj deo da obavimo? Šta misliš?“ Završio je i pogledao je sa razigranim i pomalo vragolastim izrazom na licu ali i dalje pokušavajući glumiti ozbiljnost. „Šta mislim, šta mislim? Ti nisi normalan!!! Eto šta mislim!“ Tara je skočila sa troseda vičući i udarila ga šakom u rame dok se on kezio, zadovoljan time što je uspeo da je prevari. „Crkla sam od straha, mislila sam da ili raskidaš sa mnom ili želiš da me zaprosiš. Ne znam čega sam se više prepala?“ „Koji si ti ludak!“ Aleksei se počeo smejati i povukao je ka sebi u krilo. „Malena,...ti zaista znaš da spustiš čoveku. Zar ti je pomisao na brak sa mnom toliko odbojna?“ Pitao je stavljajući obe ruke na svoje grudi glumeći razočaranost i povređenost. „Za tvoju informaciju, mene smatraju za veoma poželjnog kandidata ali doduše, ti si tri dana imala temperaturu pa moguće da ti je sve malo zbrkano u glavi. Nadoći će ti sve vremenom.“ Nastavio je a Tara je prevrnula očima i komentarisala: „Nemoj da laskaš sebi. Verovatno bih i ja mogla da nađem nekolicinu njih koji bi mene smatrali poželjnom.“ Nije do kraja ni završila rečenicu kada je Aleksei primakao svoje usne njenom uhu, prešao vrhom jezika po njemu a onda prošaputao: „Mislim da možeš da osetiš da sam ja jedan od njih.“ Počeo je prelaziti rukama nežno, senzualno po njenom licu i vratu a onda počeo usnama da prelazi isti taj put i Tara je osetila da se u njoj javlja već dobro poznati osećaj i da njeno telo počinje uobičajeno reagovati na Aleksei i njegove dodire.

289


Iako je tri protekla dana proveo u njenom krevetu, jedina akcija koja se u njemu odvijala bilo je Tarino duvanje nosa, skidanje temperature i spavanje, tako da su njegovi dodiri sada bili više nego dobrodošli. „Nemoj misliti da si se izvukao,“ promrmljala je ne uspevajući zvučati baš previše uverljivo. Aleksei je svojom velikom šakom njenu glavu primakao svojoj i gledajući je nestašno, spustio svoje usne na ivicu njenih zadirkujući je nežnim i laganim poljupcima. Pri prvom dodiru njegovih usana na njene, zatvorila je oči prepuštajući se užitku koje joj je to donelo i posle par sekundi, koje su se činile kao večnost, prodro je nežno u njihovu unutrašnjost i počeo sa istraživanjem. Nije žurio, polako je jezikom prelazio po njenom, dodirujući je tek vrhom a onda se povlačio da bi ponovo dodirnuo njene usne. Rukama je pratio liniju njenog tela, ne zadržavajući se ni na jednom mestu dovoljno dugo da bi umirio vatru koja kao da je gorela ispod Tarine kože i koju je mogao ugasiti samo njegov dodir. Obgrlila ga je rukama oko vrata, privlačeći se i želeći da oseti njegovo telo što bliže svome. Promeškoljila se u njegovom krilu i čežnjivo uzdahnula što je kod njega izazvalo žestoku reakciju. Počeo je strastveno da je ljubi, prisvajajući njen jezik i ne ostavljajući joj izbora nego da ga sledi u strastvenom plesu. Njen mozak kao da je prestao da prima bilo koje druge informacije sem užitka i kroz celo njeno telo je slao milijarde istih poruka čiste ekstaze. U daljini je čula nečije nakašljavanje ali nije mogla i nije želela da se povrati iz euforije koju je u njoj izazivao ovaj čovek u čijem krilu je sedela. Posle nekoliko trenutaka, ipak je prepoznala Sergejev glas i čula njegove podrugljive reči:

290


„Golupčići, mislim da bi ste trebali sa tim nastaviti u sobi,“ a odmah zatim i Kolju, koji je jednako podsmešljivo rekao: „I možda bi bilo najbolje da ta soba bude negde u Aleksejevoj kući, zbog Vladimirovog srca. Mislim, čovek je tek počeo da se oporavlja imajte malo obzira!“ „Veoma ste duhoviti.“ Odgovorila je, uspevajući da na trenutak odvoji svoje usne od Aleksejevih i shvatila, da je po prvi put ona ta koja se prva trgla iz transa u kojem su se nalazili. Aleksei je teško dišući i ne progovarajući ni reč naslonio svoju glavu na njeno rame, još uvek je čvrsto držeći uz sebe i osetila je da mu je potrebno par trenutaka da se smiri. Ostala je sedeti u njegovom krilu i okrenula glavu ka dosadnjakovićima na vratima. Obojica su stajali sa rukama u džepovima i sa istim podrugljivim osmehom na licu gledali u nju, očigledno uživajući u tome da je iritiraju. „Dobro, hoćete li sada tu stajati ceo dan ili šta?“ Ulazeći u boravak i sedajući, Sergej na fotelju a Kolja pored Tare i Alekseia na trosed, smeškali su se i između sebe komentarisali da ne bi želeli da smetaju ali ako njoj baš mnogo smeta što stoje oni će da je ispoštuju i sednu. Nije joj ostalo ništa drugo nego da se nasmeje, a Aleksei je sada već potpuno se vrativši na staro prokomentarisao: „Momci, večeras je posebno veče i ako budete nervirali Taru ona će biti neraspoložena, ako ona bude neraspoložena ja neću biti srećan, a ako ja ne budem srećan naći ću vas i učiniti i vas veoma nesrećnim.“ „Šta je večeras?“ pitali su Sergej i Kolja u glas ignorišući ostatak njegove izjave. Aleksei je poljubio Taru u čelo, nasmešio joj se i ne skrećući pogled sa nje odgovorio: „Naš prvi sastanak.“

291


Ni Tara ni Aleksei nisu obraćali pažnju na Sergejevo prevrtanje očima i Koljino stavljanje prsta u usta i glumljenje gađenja. Ubrzo je Aleksei otišao da sve pripremi i ostavio Taru u totalnom mraku što se tiče večeri, ne želeći da joj oda ni jednu sitnicu uprkos njenom navaljivanju. Jedino što je rekao bilo je da se malo toplije obuče pa je pretpostavljala da će biti negde napolju. Srećom, vreme je brzo prošlo u spremanju i nije imala vremena puno razmišljati i unervoziti se. Došao je po nju tačno u osam sati sa buketom predivnih belih kala. Nije imala pojma kako je znao da je to bilo njeno omiljeno cveće ali pretpostavljala je da je Nataša imala svoje prste u tome. Otvorio joj je vrata od kola, pomogao da uđe tako što ju je bez napora podigao za struk i smestio na sedište, a onda čak zakačio i pojas što je morala da prokomentariše sa negodovanjem, iako joj je u startu rekao da će ovo veče da učini savršenim za nju i da je na njoj samo da se prepusti i uživa. Posle par minuta vožnje došli su do vidikovca koji se nalazio na uzvišici iznad grada. Aleksei se parkirao a onda iskočio iz auta i požurio do njenih vrata da bi joj ih otvorio. Uhvati ju je za ruku, i dalje ne odavajući kuda idu poveo stazicom koja je kroz mali parkić vodila do mesta sa kojeg se video čitav grad kao na dlanu. Tara je znala da tamo nema ničega sem dve, tri klupe, tako da je bila veoma iznenađena kada je ispred sebe na platou ugledala predivno postavljen sto sa dve stolice. Na sredini stola koji je bio prekriven svilenkastim belim stolnjakom, nalazio se veliki svećnjak sa pet crvenih sveća koje su već bile upaljene i davale jedinu svetlost prostoru oko njih. Sa obe strane stola bili su postavljeni crveni tanjiri i na njima bele salvete savijene u obliku kala.

292


Pored njih su se nalazile kristalne čaše po kojima su igrale treperave zrake svetla koje su dolazile od sveća, i prelamale se na njihovoj površini obasjavajući sto koji je pritom izgledao kao da je posut dijamantima. U daljini, grad se presijavao obasjan raznobojnim svetlima pružajući takođe neverovatan pogled. Tara se okrenula ka Alekseiu bez reči, ne znajući kako da izrazi svoju oduševljenost i sreću za savršenstvo koje joj je priredio. Nadala se da će u zagrljaju koji mu je pružila prepoznati ono što nije mogla da izgovori a da ne počne sa plakanjem. Čvrsto ga je stegnula naslanjajući glavu na njegove grudi i tako provela par trenutaka dok nije poljubio vrh njene glave i odmakao je od sebe. „Malena, koliko god uživao u ovome, ohladiće nam se večera.“ Odveo ju je do stola, izvukao stolicu da sedne i poljubio nežno u vrat pre nego je obišao sa druge strane stola i seo. Čim su se smestili, konobar se pojavio iza drveća koja su skrivala malu pokretnu kuhinju, kako joj je Aleksei kasnije objasnio. Večerali su, tiho pričajući i uživajući u ukusnoj hrani i predivnom pogledu. Tara je napokon, pred kraj, kada je Aleksei gledajući je preko ivice čaše u koju je sipao crno vino rekao : Za tebe, koja si došla iznenada u moj život i promenila ga zauvek, i to na bolje,“ nazdravila i otpijajući par gutlja vina rekla glasom u kojem nije mogla skriti drhtaj: „Ovo je najbolji prvi sastanak na kojem sam bila, ma u stvari, ovo je najbolji prvi sastanak ikada. Bolji i od...“ tu je zastala a onda brzo dodala: „Nisam imala pojma da si tako romantičan.“ „Bolji i od???“ Pitao je Aleksei gledajući je radoznalo ali i sa glasu koji je mogla protumačiti samo kao ljubomoru. Očigledno nije voleo konkurenciju ni u čemu.

293


Nasmejala se setno i ispričala za prvi sastanak njenih roditelja, za koji je do ovog trenutka smatrala da je najromatičniji. „Sastanak još nije gotov,“ rekao je zagonetno i sa prelepim osmehom na usnama nežno dodao: „Večeras stvaramo nove, prelepe uspomene i nema mesta tuzi. Dogovoreno!?“ Ustao je i pružio ruku prema njoj u trenutku kada se začuo čudestan zvuk violončela svirajući predivnu baladu. Ustala je od stola sa ogromnim osmehom i odgovorila: „Dogovorno!“ a onda se prepustila Alekseiu, koji je iznenađujuće graciozno pomerao svoje ogromno telo u ritmu muzike, samouvereno se krećući i pomerajući je sa sobom. Njihova priljubljena tela obasjavao je samo plamen skoro izgorelih sveća i mesec iznad njih, i jedino o čemu je Tara razmišljala bilo je da bi mogla da provede večnost tu u Aleksejevom naručju. Podigao je rukom njeno lice ka svome i ne prekidajući ljuljuškanje tela spustio svoje usne na njene nežno, nekoliko puta ih skoro neprimetno dodirujući. Sve vreme ju je gledao u oči i u njima je videla i prepoznala neverovatnu želju i čežnju koju je i sama osećala. „Da li si spremna da idemo odavde?“ Prošaputao je i Tara se jedva suzdržala da ga ne odvuče do kola, uprkos savršenoj atmosferi i potpuno suprotnom razmišljanju pre nekoliko trenutaka. Nisu nastavili maženje u kolima kako je priželjkivala, niti su krenuli prema kući kako je očekivala, već su se posle par minuta vožnje, zaustavili na drugom mračnom parkingu. Kada ga je upitno pogledala, tiho je rekao: „ Ovde smo stajali ono veče kada si mi ispričala šta ti se desilo.“

294


Tara je bila sigurna da ovaj put ipak neće moći zaustaviti suze ali onda je odjednom unutrašnjost automobila obasjala jaka svetlost, koja je dolazila sa kioska ispred njih i odvukla joj pažnju. Aleksei je ponovo požurio da joj otvori vrata, ne dajući joj priliku da ga pita šta se dešava i odveo do kioska uz objašnjenje: „Želim da te za ovo mesto, kada prođeš pored njega vežu lepe uspomene, pa sam ga malo preuredio.“ Tari su se ugledavši šta se ispred nje nalazi usne razvukle u ogroman osmeh. Iza stakla vitrine stajale su desetine malih metalnih posuda, punih raznih vrsta sladoleda, njenog omiljenog deserta. Skočila je na Alekseia stavljajući mu ruke oko vrata i ljubeći ga po celom licu, ujedno se sve vreme smejući i govoreći da je sada sigurna da je ovo definitivno najbolji sastanak u istoriji sastanaka. Aleksei ju je držao oko struka smejući se njenoj detinjoj radosti i oduševljenju. Jednako brzo kako je skočila na njega, tako ga je i pustila i otišla do rashladne vitrine, a onda baš kao dete uzela kašiku i probala sve i jednu vrstu sladoleda ne mogavši im odoleti. Između zalogaja je primetila da Alekseia ne jede ali previše je bila zaokupljena ovom predivnom hladnom poslasticom da bi razmišljala o tome. Zbunjeno je podigla pogled ka Alekseiu kada joj je posle nekog vremena rekao: „Ako nastaviš proizvoditi te zvukove ne odgovaram za svoje postupke.“ „Kakve zvukove?“ Pitala je oblizujući kašiku i gledajući Alekseia koji je u tom trenutku zažmurio i dižući glavu ka nebu duboko uzdahnuo. Koji je njegov problem? „Malena, stenješ i uzdišeš sa takvim uživanjem da mi svašta pada na pamet.“ Odgovorio je promuklo oblizujući usne, i pogledao u nju na isti način na koji je ona malopre gledala sladoled.

295


Odjednom se u njoj javila želja koja više nije imala nikakve veze sa sladoledom a sve sa predivnim muškarcem ispred nje. Pogledala ga je sa kristalnom jasnoćom, odlučno, i bez imalo dvoumljenja u glasu rekla: „Vodi me kući!“ „Tvojoj,“ odmah je dodala, da ne bi bilo zabune, spuštajući kašiku na pult i krećući prema Alekseiu koji se odjednom ukipio. Znala je da je razumeo šta je mislila kada ju je posle nekoliko sekundi, koliko mu je trebalo da se trgne, iznenađeno ali u isto vreme i glasom punim nade pitao: „Jesi li sigurna?“ Prišla mu je sasvim blizu, stavila kažiprst na grudi i preteći rekla: „Nemoj da moram ja da vozim, volela bih da budemo u jednom komadu za ono što imam u planu,“ a onda prošla pored njega i

krenula ka autu sa mnogo više

samopouzdanja nego što je u stvari imala. Iza sebe je čula: „Malena, nadam se da si spremna za bežanje od policije, jer sada nema šanse da stanem ako me pokušaju zaustaviti zbog prekoračenja brzine.“ „Ovo večeras će biti jedna luda vožnja!“ Obećao je, zvučeći pomalo arogantno i nije više bila sigurna da li je i dalje pričao samo o vožnji autom. Nervozno ali uzbuđeno je pomislila da jedva čeka da otkrije.

296


31.

Ti odlučuješ

„-Izgubiti nevinost- zvuči tako pogrešno, jer to ne bi trebao biti trenutak kada nešto gubite već trenutak kada nešto dajete svojom voljom. Uverite se samo da osoba sa kojom podelite taj trenutak, ujedno bude ona koja to zaista i zaslužuje.“ Kao što je i obećao, Aleksei je prekršio sva moguća ograničenja brzine i verovatno napravio još nekoliko saobraćajnih prekršaja ali zato, u rekordnom vremenu stigao do kuće. Ovaj put, kada joj je u žurbi otvorio vrata i uhvatio je oko struka da je iznese iz automobila, to definitivno nije bio džentlmenski već skoro divlje posesivan potez. Naravno, Tara se nije protivila, naprotiv, sa jednakim nestrpljenjem je želela da uđu u kuću i prepusti se napokon želji i požudi koju su oboje osećali toliko dugo. Čvrsto je ruke držala oko Aleksejevog vrata dok ju je nosio uz stepenice i uzvraćala njegove skoro fanatične poljupce jednakim entuzijazmom. Bila je posebno zahvalna na njegovoj snazi i razlici u veličini kada došavši do vrata, nije morao da je spusti već je sa lakoćom, jednom rukom je pridržavajući drugom rukom otključao vrata i napokon ih uveo u kuću. Svetla su se automatski upalila i Aleksei je ne zastajući, nogom zalupio vrata i svojim dugačkim koracima, preskačući po dva stepenika odjednom, u par sekundi ih doveo do spavaće sobe na spratu. Prvi put od kada su izašli iz auta Aleksei je svoje usne odvojio od njenog lica, i iznenađujuće nežno i suprotno nestrpljivim i užurbanim pokretima do tada, spustio je polako na zemlju zadržavajući ruke oko njenog struka.

297


Tara je uprkos odlučnosti koju je osećala do tog trenutka, i neverovatnoj želji koju je bez sumnje osećala i dalje, odjednom osetila i neku nervozu pred njegovim intenzivnim pogledom. „Malena, ti znaš da ću čekati dok ne budeš spremna, zar ne?“ Pitao je veoma ozbiljno Aleksei očigledno primetivši promenu na njoj. „Ti odlučuješ kada i kako želiš da se ovo desi i niko drugi, čak ni ja.“ „Spremna sam i želim ovo, želim tebe,“ brzo je odgovorila ne želeći da mu daje povoda da se povuče, „ali malo sam nervozna,“ priznala je spuštajući glavu. Osećala se spremno, želela ga je celim svojim bićem, znala je da ga voli i da je on definitivno onaj pravi i zato ni sama nije znala otkud ta iznenadna nesigurnost. Negde u udaljenom delu svesti, shvatila je da ipak zna razlog nervoze i oklevanja. Njoj je sve ovo bilo veoma značajno, i posle ove večeri za nju ništa neće biti isto. Kada pređe ovu granicu, to je to, nema nazad. „Pogledaj me,“ rekao je Aleksei nežno, podižući njeno lice ka sebi. „Ti znaš da u svakom trenutku možeš da mi kažeš da stanem i da ću ja to uraditi?“ „Za tebe je sasvim normalno da si nervozna, problem je što se i meni ruke tresu kao da je meni prvi put. Možda da ipak odložimo sve ovo!“ Pitao je sa razoružavajućim smeškom na usnama pa brže bolje nastavio. „Znaš, zaista bih voleo da zavoliš ovu vrstu zabave sa mnom ali pored ovolike treme koju osećam, bojim se da bih mogao da ti zauvek uništim želju i pozitivno mišljenje o tome, a to sebi nikada ne bih oprostio,“ završio je Aleksei razigrano, namignuvši joj i Tara je smejući se shvatila zahvalno da je uspeo u svojoj nameri da je skoro potpuno liši nervoze. Odahnula je, vidno opuštenija i rekla još uvek se smejući: „Ne brini, ako se prvi put ne pokažeš u pravom svetlu uvek postoji popravni. Vežbaćemo do savršenstva.“

298


„Uostalom, ja nemam sa čime da uporedim pa neću ni znati ako negde pogrešiš.“ Nije do kraja ni završila rečenicu kada je Aleksejev pogled od razigranog i nežnog ponovo postao pun strasti i požude. „Malena, ti nisi ni svesna koliko ja tebe želim, “ rekao je promuklim, hrapavim glasom pa dodao malo glasnije sa dozom arogancije koja joj je izmamila još veći osmeh na lice : „I da znaš, samo sam se šalio. Neće biti nikakvih grešaka, veruj mi!“ „Napokon ćeš mi cela pripasti,“ nastavio je sa pričom i ne skrećući pogled sa njenog lica skinuo joj jaknu i bacio je na pod. Njegova se ubrzo zatim našla u drugom uglu sobe. Spuštajući oči sa njenog lica prošaputao je: „Mogu li?“ i par sekundi joj je trebalo da shvati da je pita za dozvolu da joj skine majicu. Bez reči je klimnula glavom, odjednom potpuno svesna suhog grla iz koga nije mogla ispustiti glas. Već je pred njim bila bez majice ali nekako je sve ovo bilo drugačije i značajnije i oboje su toga bili svesni. Podigla je ruke da mu olakša, a onda je brzo dok nije izgubila hrabrost, stavljajući ruke iza leđa otkopčala brushalter i skinula ga gledajući Aleksejevu reakciju. Njegove zenice su se raširile od iznenađenja ali i zadovoljstva, i iz grla mu se prolomio uzdah odobravanja. Šake koje je držao pored svog tela su se skupljale i širile, i kao da pred sobom ima krhku porculansku lutku, u straha da je ne ošteti odjednom se ustručavao dodirnuti je. U polumraku sobe koju je obasjavalo samo svetlo iz hodnika, stala je pred njim obnažena, i sa hrabrošću i sigurnošću za koju nije ni znala da poseduje ali silno želeći da oseti njegove ruke na sebi prošaputala je: „Nećeš me slomiti, molim te!“

299


Kao da je samo čekao njeno odobrenje, skoro neljudskom brzinom sagnuo se, privukao je čvrsto ali nežno u zagrljaj, a onda usnama i jezikom počeo prelaziti po njenom vratu i ramenima takvom žestinom da joj se koža ježila gde god ju je dodirnuo. Između poljubaca je šaputao skoro nerazumljivo: „Bože Malena, prelepa si.“ Rukama je mazio njena leđa, ramena i stomak, i svojim ogromnim šakama na njenoj goloj koži činio da se oseća kao da će svaki čas od miline da se istopi i pretvori u veliku baru pod njegovim nogama. Njeno telo je oživelo pod njegovim znalačkim usnama i prstima, i svaki njen delić je izgarao za njegovim dodirima. Počela je da diše ubrzano i plitko kada je Aleksei, približavajući svoje usne sve bliže njenim grudima, ujedno i svojim rečima nastavio da raspiruje vatru koja je pretila da je celu proguta u plamenu nekontrolisane strasti. „Koža ti je poput svile, meka i baršunasta. Mogao bih celu noć da je ljubim i milujem i da se ne umorim.“ „Savršena si!“ Tara je želela da mu priušti jednako zadovoljstvo koje je i ona trenutno osećala ali posle par neuspelih pokušaja da mu skine majicu, skoro molećivim glasom je rekla: „Skine je, želim da te vidim. Želim da osetim tvoju kožu pod prstima!“ U jednom potezu je skinuo majicu sa sebe gledajući je sve vreme sa takvom čežnjom i ljubavlju da je Tara progutala knedlu, boreći se sa burom emocija koje je njegov pogled u njoj izazivao i koji kao da je gledao direktno u njenu dušu. Kada je nekako uspela odvojiti pogled od njegovog lica i spustila ga na njegove svršeno oblikovane grudi, stomak i ruke, celim telom je zadrhtala i srce joj je počelo toliko jako udarati da je pomislila da će svakog časa iskočiti iz grudi.

300


Oblizala je usne želeći da ih prisloni na svaki deo gole kože koja se pred njom nalazila ali Aleksei ju je sprečio u tome, burno reagujući i skoro divljački je privlačeći u zagrljaj, spuštajući usne na njene u strastveni poljubac. Gubeći dah a ne želeći da odvoji usne od njegovih, udahnula je kroz nos a onda u njegova usta ispustila vazduh što ga je izgleda još više uzbudilo. Spustio je svoje šake na njenu zadnjicu, snažno je privukao i još posesivnije počeo ljubiti, ne pružajući joj drugog izbora sem da mu se totalno prepusti. Želeći da oseti njegovu kožu bar pod prstima, spustila je svoje ruke na njegov stomak i nežno prelazeći preko njegovih mišića osetila njihovo grčenje. Njegova reakcija na njen dodir, kao i zadovoljstvo koje je osećala dodirujući ga, dala joj podstrek da nastavi istraživati njegovo čvrsto zategnuto telo. Prelazila je vrhovima prstiju po njegovoj koži koja je bila neverovatno nežna a koja je ujedno prekrivala čelične mišiće koje su igrali ispod kože pri svakom prelazu njenih ruku preko njih. To, u kombinaciji sa uzdasima koje je Aleksei ispuštao joj je izmamilo osmeh na lice, i morala je sebi da prizna da je neverovatan afrodizijak imati takav uticaj na ovog ogromnog muškarca. Aleksei ju je u jednom trenutku, govoreći joj da više ne može da izdrži, podigao u naručje i nežno spustio na krevet, a onda se nadvio nad njom i ne prekidajući kontakt očima počeo da otkopčava dugmad na njenim pantalonama ispitivački je gledajući. Tara se malo izdigla, pomažući mu da ih svuče sa nje, a kada je odmah za pantalonama obema rukama uhvatio i ivicu njenih gaćica i pogledom prateći svoje ruke krenuo da ih skida, njeno telo je počelo da se trese i krenula je rukom da prekrije svoj najintimniji deo tela. „Šššššš,“ prošaputao je Aleksei. „Nemoj da se kriješ od mene, molim te!“

301


Nežno sklanjajući njenu ruku u stranu, rekao je glasom koji je pucao od emocija: „Predivna si, dopusti mi da uživam u tebi i da ti pružim zadovoljstvo!“ Svoju izjavu je propratio prešavši pogledom polako preko njenog tela, počevši od lica, koje joj je užareno gorelo zbog činjenice da je po prvi put potpuno obnažena pred njim. Nije mogla da se ne zapita o čemu on razmišlja dok je gleda ovako izloženu pred sobom? Sa zanimanjem i čuđenjem je posmatrala njegovo lice i emocije koje su se na njemu smenjivale, i odjednom je imala osećaj kao da on očima označava svoju teritoriju. Spuštajući pogled na njene grudi, koje su se ubrzano dizale i spuštale od uzbuđenja, pa sve do njenog središnjeg dela, gde se njegov pogled najduže zadržao, njegovo izraz lica se transformisao od znatiželjnog do zadovoljnog, od gladnog i požudnog do odlučnog i posesivnog, od nežnog i blagog do divljeg i vatrenog, ostavljajući je bez daha pod količinom emocija koje je pokazivao. Iako joj je na početku bilo neprijatno, sva nesigurnost koju je osećala nestala je zbog načina na koji je ju je gledao, sa takvim obožavanjem i ljubavlju da je u tom trenutku bila potpuno sigurna da je donela ispravnu odluku prepuštajući mu se. Iznenadivši je, uhvatio je njeno malo stopalo u svoje velike šake i spuštajući usne na vrhove njenih prstiju, počeo sa vrelim poljupcima, ostavljajući iza sebe vlažne tragove koje je zatim prstima nežno sledio. Na svom putu osvajanja i obožavanja njenog tela, usnama, jezikom i rukama je prelazio preko njenih listova, butina, kukova i stomaka; namerno preskačući deo koji je sve više pulsirao; i zadržao se na ožiljku ispod grudi, kog je nežno nekoliko puta poljubio, kao da želi da ga usnama izbriše sa njenog tela.

302


Svaki njegov poljubac je kod Tare izazivao buru emocija i osećala je kao da je njeno telo jedan veliki nervni završetak koji vodi direktno u centar za užitak u njenom mozgu. Pitala se kako li će sve to izdržati i da li je moguće onesvestiti se od preteranog uživanja? Aleksei je pažljivo, ne izostavljajući ni jedan pedalj njene kože, nastavio svoje istraživanje memorišući usnama i prstima svaku krivinu i svaki detalj njenog malog tela kao što je i obećao, sve vreme joj govoreći koliko je savršena i predivna i koliko je srećan i što je ima pored sebe. Udahnuo je duboko kada je stigao do njenih grudi i spustio svoje velike šake na njih gledajući je u oči, a onda sa nestašnim sjajem u očima kada je video izraz zadovoljstva na njenom licu, spustio je i svoje usne za njima. Tara nije mogla da zaustavi jecaj koji se prolomio iz njenog grla i izvijanje kičme pri tom kontaktu. Zadržao se tu par trenutaka skoro je dovodeći do ludila svojim dodirima, i dok se ona izvijala pod njim ne želeći da se njegove usne odvoje od tog dela njenog tela, on je vragolasto se smeškajući polako nastavio svoj put, uprkos njenom protivljenju usput šapćući: „Ne brini Malena, vratiću se posle na njih!“ Prelazeći senzualno preko vrata došao je i do njenih usana, i spuštajući svoje usne na njih ujedno je i svoje ogromno telo potpuno priljubio uz njeno zbog čega je odmah zaboravila na sve ostalo. Zastenjala je uzvraćajući mu poljubac jednakom žestinom i svoje male ruke jedva ugurala između njihovih tela krećući nespretno da otkopčava njegove pantalone, ne želeći više da čeka. Kada je ne uspevajući u svojoj nameri, ispustila frustrirajući uzdah, Aleksej se nasmejao i ustajući sa nje, veoma spretno i brzo skinuo pantalone i bokserice u jednom potezu, pružajući joj po prvi put pogled na njegovo telo bez ijednog komada odeće koja bi ga skrivala.

303


Pogled je bio spektakularan i ostavljao ju bez daha. Odmeravajući sa zanimanjem i znatiželjom savršenstvo ispred sebe, zadržala je pogled na delu koji je najviše privlačio pažnju, i koji je stajao uspravan i ponosan u svoj svojoj impresivnoj veličini. Zaključila je da je očigledno istinita ona teorija o srazmeri između određenih delova tela i broja cipela kod muškaraca. Aleksei je, znala je to i od ranije imao veoma velika stopala. Pod njenim pogledom, određeni deo njega izgledao joj je kao da i dalje raste, i iznenađeno je pogledala Aleksejevo lice koje je bilo mešavina arogancije, zadovoljstva i požude. Kleknuo je jednim kolenom na krevet pored nje, a onda polako spustio svoje ogromno čvrsto telo pritom dodirujući svaki pedalj njenoga mnogo manjeg i mekšeg. Jednom rukom se oslanjao na krevet pored Tarine glave da je ne bi zgnječio. Ona je instiktivno raširila noge, uživajući u njegovoj težini koja ju je pritiskala i pustivši ga da se ugnezdi između njih po prvi put osetila ga na svom otvoru što je kod oboje izazvalo glasno stenjanje. Osećaj njihovih golih tela koja se dodiruju, i njegova koža skoro slepljena uz njenu bilo je nešto što nikada do tada nije doživela i nije znala kako da opiše prelep osećaj koji se u njoj javio. Znala je šta sledi i bila potpuno spremna da se napokon potpuno sjedine, pa se iznenadila kada je Aleksei promrmljao: „Čekaj,“ i slobodnu ruku ispružio pored njene glave, na trenutak se izdigavši i razdvajajući njihova tela kleknuo nad njom. Iz fioke pored kreveta izvadio je maleni paketić, koji je veoma stručno i brzo otvorio i stavio na sebe.

304


Tara se u tom trenutku setila Natašinog komentara da u naletu strasti neće ni pomisliti na zaštitu, što je ispostavilo se bilo tačno. Aleksei je još jednom dokazao da je mnogo odgovorniji od nje. Doduše, on je ujedno bio i taj koji je ovo već radio ko zna koliko puta do sada tako da nije osećala krivicu već samo zahvalnost što je razmišljao o svemu. Odjednom, osetila je kako se namešta na njenom ulazu i celo njeno telo se napelo u grču. Aleksei je to primetivši počeo da je ljubi po očima, čelu, nosu i usnama prekrivajući celo njeno lice nežnim poljupcima i šapćući joj umirujuće reči, a onda, pogledavši je u oči, teško gutajući i po prvi put te večeri pokazujući nesigurnost pitao: „Malena, jesi li sigurna?“ Kada je Tara klimnula glavom potvrdno i dala mu ohrabrujući smešak, počeo je polagano pomerati svoje kukove i napokon jednim malom delom spojio njihova tela izmamivši joj pritom glasan uzdah. Znala je da je to daleko od onoga što treba da se desi ali i sam taj mali deo njega koji je prisvojila, dao joj je dodatno uzbuđenje i želju za nastavkom. Uživala je u pogledu na njegovo lice iznad sebe, koje je imalo izraz odlučnosti ali i zabrinutosti. Povremeno je bacao pogled na mesto gde su se spajali, a onda vraćao oči na njeno lice uz prelep smešak kojim ju je dodatno opuštao. „Reci mi, da li želiš da nastavim?“ „Hoću da te čujem Malena, hoću da znam da želiš ovo koliko i ja!“ „Ako sada staneš, obećavam ti da ću te vezati za krevet i sama sve odraditi!“ Smejući se, poljubio ju je a onda rekao: „Te igrice ćemo ostaviti za drugi put, sada želim da te napokon učinim svojom, i da uživam u tebi i u tvom zadovoljstvu.“ To je bio samo početak njegovog nežnog ali sigurnog osvajanja njenog tela.

305


Kada je prošao kroz tanku barijeru koja ga je sprečavala na tom putu, i napokon prešao i tu zadnju prepreku, zastao je, i držeći ruke na njenim kukovima pitao zabrinuto kroz stisnute zube: „Jesi li dobro?“. Tara je iskreno očekivala mnogo veću bol. Osećaj je više bio neprijatan i pomalo neugodan ali sasvim podnošljiv. Nije znala da li zbog toga što je Aleksei taj koji je sa njom, njegovih umirujućih reči, nežnih poljubaca ili pogleda koji je govorio više od svih reči i dodira zajedno. Da li zbog toga što je bila više nego spremna na taj korak, i to sa muškarcem zbog koga se osećala posebno i sigurno ili kombinacijom svega toga ali sve je bilo mnogo lakše i ugodnije nego što je ikada zamišljala. Stavila je ruke na njegova mišićava leđa privlačeći ga sebi i nasmešila mu se, dajući mu do znanja da je sve u redu. Želela ga je celim svojim bićem kao i on nju, i osećala je koliki napor on ulaže ne pomerajući se i dajući joj priliku da se navikne na njega. Sve to ju je samo još više opustilo i Tara je počela pomerati kukove koliko je mogla pod težinom njegovim telom i osećajući kako pulsira u njoj prošaputala: „Dobro sam, nastavi molim te!“ Ne skidajući pogled sa njenog lica počeo je da se pomera, prvo veoma nežno i polagano a onda, kako je osetio da se njeno telo privikava na njega malo brže ali i dalje vodeći računa da je ne povredi. Rukom je prelazio senzualno po njenom licu, vratu, grudima, nežno je milujući i gledajući je kao da je nešto neprocenjivo i kao da na svetu ne postoji ništa važnije od nje i ovog trenutka koji dele. Tara je počela da uživa u pokretima njihovih tela koja su se pomerala sinhronizovano, i tako spojeni u strastvenom zagrljaju skoro su se stopili jedno. Jedno biće, jedno telo sa dva srca koja su divlje kucala u zajedničkom ritmu.

306


„Aleksei, molim te....“ ponavljala je, iako nije bila sigurna za šta ga moli ali on je očigledno znao šta njenom telu treba bolje i od nje same. Njegova ruka je kliznula između njih i Tara je počela da stenje sve glasnije, držeći se sve snažnije za njegova leđa bez sumnje ostavljajući tragove noktiju na njima. Aleksei je počeo da grize svoju donju usnu ispuštajući pri tom prigušene zvukove i na čelu su mu se pojavile kapljice znoja. Sve brže je pomerao svoju ruku, kao i svoje telo, neprestano kroz šapat ponavljajući njeno ime i govoreći joj: „Prepusti se Malena! Želim da te čujem, želim da osetim kako mi se potpuno predaješ! Želim da u tvojim očima vidim da znaš kome pripadaš.“ „Moja si Malena, moja si i želim od tebe sve bez suzdržavanja. Daj mi sve što imaš!“ Tara ga je poslušala i prepustila mu se ne zadržavajući ništa. Osetila je kako kroz njeno telo počinje da se širi toplota, od vrhova prstiju i glave, preko stomaka, pa do samog centra, gde je u samoj unutrašnjost u jednom savršenom trenutku osetila male eksplozije, koje su poput lave posle erupcije vulkana širile njenim telom. Kao blagi potresi posle razornog zemljotresa, celo njeno telo je podrhtavalo nekoliko sekundi i taj tremor koji je prolazio kroz nju joj je izmamio iz grla jedno prodorno: „Alekseiii!!!“ Sa time je izazvala sličnu reakciju i kod njega, i zatvarajući oči i prepuštajući se stanju blaženstva koje je posle svega počelo da se širi njenim telom, osetila je kako se celo Aleksejevo telo napelo i ukočilo na trenutak, a onda blago zatreslo kao da su njena podrhtavanja prešla na njega. Iz njegovog grla se prolomilo njeno ime i odzvanjajući u tišini kuće izmamilo je još zadovoljniji osmeh na Tarino lice. Osetila je kako postaje sve teži, i kada je spustio svoje čelo na njeno, otvorila je oči i ugledala ogroman osmeh koji se nalazio i na njegovim usnama.

307


Osmesi su im se na trenutak spojili u jednom nežnom i laganom dodiru, a onda je Tara zadihano prokomentarisala: „Vau, ovo nije bilo loše!“ Aleksei se počeo smejati i razigrano joj poljubivši vrh nosa rekao: „Malena, ako je ovo zaslužilo samo "nije loše" ti imaš prevelika očekivanja.“ Shvatajući kako je to zvučalo ispravila se i kroz osmeh rekla: „Mislila sam, nije bilo bolno. Inače, bilo je fantastično i milion puta bolje od svih mojih očekivanja.“ „Da li je uvek ovako?“ Pitala je ozbiljno posle par trenutaka, kada su se njihova tela malo smirila i povratila iz euforije u kojoj su se nalazila. Pogledala je u Alekseia koji se u međuvremenu rešio kondoma i ležući na leđa povukao je za sobom, prebacivši preko njihovih oznojenih golih tela prekrivač, i koji nikada nije izgledao opuštenije, smirenije i srećnije. Tara je bila zadivljena i veoma polaskana činjenicom da je ona uzrok tom njegovom stanju. Lenjo se nasmešio i poljubivši vrh njene glave, koja je bila naslonjena na njegove grudi, žmureći i odmahujući glavom kao da ni sam ne može verovati, tiho odgovorio: „Ni blizu Malena, ni blizu!“ „I kako ti misliš da ja sada bili šta drugo radim sa tobom kada si mi pokazao kako je ova horizontalna zabava interesantna?“ „Platićemo druge da rade za nas a mi ćemo ostati u krevetu i pariti se kao zečevi!“ Rekao je Aleksei totalno ozbiljno i Tara nije znala da li da mu se smeje ili da se složi sa njegovim suludim planom. Morala je da prizna, zvučalo je vrlo primamljivo.

308


32.

Jutro posle

„Bezbroj stvari može prolaziti kroz vašu glavu kada se probudite ali ono što je najvažnije je da ni jednog trenutka ne osetite kajanje. Tek tada ste spremni pogledati u oči osobu sa kojom ste proveli noć!“ „Malena, znam da si budna," prošaputao je Aleksei dok se naginjao i nežno prstima sklonio pramen kose sa Tarinog vrata, a onda na njega spustio poljubac. Ležeći okrenuta leđima od njega, širom otvorenih očiju kroz osmeh je odgovorila: „Pokušavam da se setim svega što sam u časopisima čitala o ovom jutru posle. Kako se ponašati, šta reći da bi se izbegle neprijatne situacije, i slično." „Šta ti obično radiš?" Pitala je okrećući se ka Alekseiu, a onda ugledavši prelepo, dobro poznato lice ispred sebe, brže bolje stavila ruku na njegove usta: „Čekaj, čekaj, ne odgovaraj, ne želim da znam." Nije želela da pokvari ovaj savršen trenutak pričom o drugima. Aleksei je sklonio njenu ruku sa usana, nakon što joj je ovlaš poljubio vrhove prstiju, a onda rekao sležući ramenom: „I meni je ovo prvi put tako da, nemam pojma. Šta kažu ti tvoji časopisi da treba da radimo?" „Da li možda treba da imamo reprizu?" Pitao je nestašno se smeškajući i sugestivno podižući obrve. Tara je ostala bez reči i par trenutaka ga je začuđeno gledala, a onda u neverici prošaputala: „I tebi je prvi put?...Ali kako, mislim,.....mislila sam zar nisi već....znaš već....?" Njeno zamuckivanje je prekinuo Aleksejev gromoglasan smeh i pokušaji da izgovori rečenicu. „Malena, ti zaista znaš da muškarcu skršiš ego."

309


„Ja ovde mislim kako sam se pokazao kao iskusan ljubavnik i kako sam ti sinoć pružio nezaboravne trenutke, a ti tako. Da imam manjak samopouzdanja mogao bih se ozbiljno uvrediti.“ Nastavio je kroz smeh, očigledno se zabavljajući njenom zbunjenošću. „Ali,... ti si upravo rekao da je i tebi prvi put." Rekla je Tara sedajući i uvijajući prekrivač oko sebe, ostavljajući pritom Aleksejev gornji deo tela potpuno otkriven. Na trenutak su joj pažnju od priče odvukle njegove masivne grudi i zategnuti stomak koji su izgledali još impresivnije na dnevnom svetlu ali se trgla kada se i Aleksei uspravio i rekao, ovaj put bez imalo podsmeha: „Prvi put sam proveo celu noć i probudio se pored devojke." „Seksa je bilo, možda i previše!" Rekao je, ne hvaleći se već jednostavno iznoseći činjenice, „ali nikada se nisam zadržao u krevetu dovoljno dugo da se probudimo zajedno" dodao je a onda rekao usput i nešto što je Taru potpuno razoružalo: „Doduše u ovom krevetu, do sinoć, nije bilo nikakve akcije, on je bio rezervisan samo za mene." Obuhvatila mu je lice rukama, privukla ga sebi i snažno poljubila ne odmičući se sve dok njena pluća nisu počela vrištati, zaboravljajući kako je to puniti se vazduhom. Tek tada se malo odmakla i par puta duboko udahnula, i to je bilo svo vreme koje joj je Aleksei pružio za odmor, dok nije potpuno preuzeo kontrolu, zarobio njene usne svojima i oborio je na leđa nadvijajući se nad njom. Držeći joj ruke iznad glave, zarobljene svojima mnogo većim, pitao je između poljubaca koja je spuštao na njeno lice i vrat: „I nisi mi odgovorila, šta kažu ti tvoji časopisi, da li treba ovo da radimo?" „Ili je možda ovo prihvatljivije?" Mrmljao je spuštajući usne na njene grudi a onda i sve niže.

310


Tara se počela izvijati pod njegovi vrelim usnama koje su se sve više približavale njenom centru, i kada ju je dižući pogled ka njoj sa zaigranim osmehom na licu pitao seksi promuklim glasom: „A ovo, šta kažu za ovo?" Tara se potpuno prepustila, zaboravljajući sve o čemu su pričali i uživajući u tom famoznom jutru posle, koje je bilo bolje nego sva o kojim je ikada čitala. Kada su posle nekog vremena zagrljeni ležali isprepletanih ruku i nogu, glasom koji nije krio zadovoljstvo ponovila je: „Znači prva sam u ovom kreveta, ha?!" Aleksei ju je umesto odgovora poljubio i smejući se krenuo ustajati. Kada ga je zaustavila, pokazujući očima ka njegovom donjem delu tela, i pored svega što su radili proteklu noć a i pre samo nekoliko trenutaka ipak crveneći se pitala: „A ti?" „Preživeću ne brini, ovo nije ništa naspram onoga kako mi je bilo proteklih meseci," kroz osmeh je odgovorio i nastavio ka kupatilu, a onda preko ramena dobacio: „Uostalom, treba ti malo vremena, nemoj da misliš da nisam primetio kako se mrštiš kada se pomeraš." Tara se zaista osećala malo iritirano, i znajući da je u pravu nije želela da mu protivreči, a još uvek nije bila spremna da predloži alternativu pa je zaćutala. Ležeći na strani, podbočila se rukom pod bradu i posmatrala Aleksejevo impresivno mišićavo telo koje se kretalo ka vratima, oznojeno, presijavajući se na jutarnjem suncu, i još uvek pokušavala da prihvati činjenicu kako je taj predivni muškarac njen. Aleksejevo: „Hoćeš li mi se pridružiti?" Prekinulo ju je u odmeravanju tog savršenog muškog primerka ali skočila je iz kreveta bez razmišljanja, ne želeći propustiti zajedničko tuširanje. Pogotovo ne posle noćašnjeg, koje je bilo veoma zanimljivo setila se sa osmehom. Posle tuširanja, koje je potrajalo malo duže od očekivanog, i uzajamnog brisanja i oblačenja, koje je proteklo u navlačenje pa svlačenju istog komada odeće nekoliko puta, napokon su završili kada je Tarin stomak počeo da ispušta veoma

311


glasne zvukove. Smejući se, izašli su i napustili Tarinu od sada omiljenu prostoriju u ovoj kući. Aleksei je rekao da bi joj rado lično spremio doručak ali nije imao vremena ići u nabavku, a pošto su Katarina i Igor na odmoru frižider je nažalost potpuno prazan. „Eto još jednog razloga da ovo ponovimo!" Rekao je šeretski se osmehujući. „Znaš da kuvaš?" Pitala je Tara iznenađeno. „Znam da odlično ispržim jaja, napravim neverovatno hrskav tost, i fantastično propržim slaninu.“ Rekao je uzimajući ključeve od kola i otvarajući ulazna vrata. Tara je zakopčavajući jaknu krenula da izlazi a onda se zaustavila ispred Alekseia, popela se na prste, i poljubivši ga u ugao usana prošaputala kroz osmeh: „Ti želiš da me upropastiš za sve druge muškarce." Zaključavajući ulazna vrata rekao je sasvim ozbiljnim glasom: „Naravno, ti zaslužuješ najbolje a to sam ja. Što pre to shvatiš to bolje." Smejući se ušla je u auto a onda ju je odvezao u jednu malu pekaru na najbolje kroasane koje je ikada jela. Uzeli su i toplu čokoladu za poneti i krenuli ka Tarinoj kući. Nasmešila se na pomisao kako je za kratko vreme počela da kuću Ivanovih smatra svojom, a onda setivši se Ivanovih okrenula se ka Alekseiu. „Koliko će biti neprijatno od nula do propašću u zemlju od sramote kada se pojavimo?" Aleksei se nasmejao a onda je uhvatio za ruku i stegao je. „Ne brini, verovatno svi misle da smo to već odavno obavili!“ „To me ni malo nije utešilo." Rekla mu je i udarila ga rukom po ramenu, na šta se Aleksei samo još jače nakezio, uhvatio njenu ruku, poljubio je i rekao: „Biću pored tebe sve vreme pa ćemo zajedno da crvenimo, važi?"

312


Tara je prevrnula očima. „Ti ćeš da se crveniš, molim te!“ „Pre ćeš se ponosno cerekati i očekivati da ti nabace kosku." „Proveo sam nezaboravnu noć sa prelepom devojkom koja je samo moja, naravno da sam ponosan." Rekao je Aleksei a onda dodao: „Nisam ponosan samo na to da nisam čekao tvoj rođendan kao što sam obećao i sebi a i tebi ali jebiga, i ja sam samo čovek." „Ne kaješ se valjda?“ „Malena, to bih trebao ja tebe da pitam ali nisam siguran kako bih podneo da mi potvrdno odgovoriš. Izgleda da si ti hrabrija." A onda je dodao, parkirajući se ispred kuće i stavljajući svoju veliku šaku na Tarino lice i gledajući je pravo u oči: „Ne, naravno da se ne kajem. Ovo veče i jutro ne bih menjao nizašta na svetu. Nadam se samo da se ni ti ne kaješ, i da ne misliš da sam te iskoristio?" Tara je nagnula glavu u njegovu šaku, zakrenula se malo i poljubila ga u dlan a onda najiskrenije rekla: „Sledeći put kada kažeš takvu glupost udariću te tako jako da ćeš zaboravit kako se zoveš." Pridružila se njegovom gromoglasnom smehu, a nakon njegovog „Я понимаю!" za koje je pretpostavila da znači razumem, izašli su iz auta i držeći se za ruke krenuli ka kući. Tarin osmeh se od tog trenutka samo sve više širio, pogotovo kada je nakon početne neprijatnosti u kuhinji gde su ih dočekali Vladimir i Nataša, Nataša samo prošaputala: „Ako želiš razgovarati tu sam!" Vladimir ju je sa osmehom pozdravio a onda se okrenuo ka Alekseiu i ozbiljnim glasom mu rekao: „Volim te kao sina ali ako je povrediš, šutnuću te tako jako da ćeš završiti nazad u Vladivostoku odakle ti je došao pradeda."

313


„Vi ste danas baš svi raspoloženi za nasilje!“ Odgovorio je Aleksei zbunjenom Vladimiru, a nakon što je Tara objasnila, Nataša je prekorno ih gledajući komentarisala da su jadnička dovoljno istraumatizovali za jedan dan. Vladimir i Tara su se pogledali u neverici, duplo manja tinejdžerka i duplo stariji srčani bolesnik su njega istraumirali!? Oboma im je to bilo na pameti ali oboje su bili dovoljno pametni da se ne bune naglas. Aleksei je naravno svojim najšarmantnijim osmehom zahvalio Nataši, uz komentar da je ona, ne samo najdivnija u ovoj porodici već i jedina koja ga razume i ceni. Za taj svoj komentar je dobio jedan poljubac u obraz, još jednu pretnju i jedan snažan udarac u rame. Smejući se, svi su seli za sto da Vladimir i Nataša završe sa doručkom, a ubrzo su im se pridružili i Sergej i Kolja a nedugo zatim i Nikolaj. Atmosfera za stolom je bila sve, samo ne neprijatna kako je Tara očekivala. Pričali su, smejali se, naravno Sergej i Kolja dobacili i nekoliko neprikladnih komentara zbog čega su dobili ćuške od Alekseia i Vladimira ali sve vreme su se zabavljali i kućom je odzvanjao smeh. U jednom trenutku je ispod stola osetila Aleksejevu ruku na svojoj nozi. Palcem je nežno pravio kružne pokrete po njenom kolenu i njegov dodir je bio veoma dobrodošao ali ju je i podsetio na sve što se izdešavalo proteklih 24 sata i licem joj se raširilo crvenilo. Pogledala ga je, očekujući njegove oči na sebi i iznenadila se kada je shvatila da je on zadubljen u ozbiljnom razgovoru sa Nikolajem i Vladimirom i da je taj njegov potez bio verovatno nesvestan. Kao da je osetio da ga gleda, okrenuo se i pogledao je upitno a kada je video njeno lice, njegova ruka je jače stegnula njenu nogu i usne su mu se razvukle u veliki i znalački osmeh.

314


Prepredeno đubre, pomislila je, i te kako je bio svestan šta radi! Aleksejev telefon je u tom trenutku zazvonio i nakon kratkog razgovora, rekao je da je potreban Hariju u klubu i ustajući od stola samo je Tari šapnuo da ne mora dolaziti danas na posao ako želi da se odmori. Kada ga je pogledala u fazonu, Da li se šališ?, podigao je obe ruke u znak predaje a onda rekao da žuri i da će se pobrinuti da neko kasnije dođe po nju. Sagnuo se i poljubio ju je veoma strastveno, ne obraćajući pažnju na ostale a onda izašao ostavljajući Taru zadihanu i još crvenijih obraza. Kasnije u samoći svoje sobe, setila se da ga uopšte nije pitala zašto ga je Hari zvao ali pretpostavljala je da nije ništa ozbiljno. Nije želela da razmišlja ni o čemu što bi joj pokvarilo raspoloženje i skinulo ogroman osmeh sa lica. Stala je ispred ogledala i posmatrala svoj odraz, pokušavajući utvrditi vide li se ikakve promene na njoj. Fizički nije videla na sebi ništa drugačije, osim naravno raščupane kose, pomalo natečenih usana i sjaja u očima koji je pokazivao zadovoljstvo kao i osećaj sreće koji se širio njenim telom i pretio da ako izađe obasja čitavu sobu zaslepljujućim sjajem. Izgledala je zadovoljno, zadovoljeno i srećno i to je izbijalo iz svake pore na njenom telu. Bacila se na krevet i uzimajući telefon duboko udahnula pripremajući se na čitanje maratonskih poruka koje je dobila od dve vrlo nestrpljive i previše znatiželjne tinejdžerke. Larine su sve bile tipa: -AKO SE NE JAVIŠ, SEDAM NA PRVI LET KUĆI I ONDA NI TI NI JA NEĆEMO IMATI NIKAKAV LJUBAVNI ŽIVOT JER SE NEĆU MICATI OD TEBE CEO RASPUST!!!-

315


A od Karle, koja je u zadnji čas pristala da i ona i Deril otputuju sa ostalima na zimovanje: -TARA, MOLIM TE ODGOVORI LARI NA PORUKE. SVE ĆE NAS IZLUDETI, I BOJIM SE DA BI DERIL MOGAO DA JE GURNE U PROVALIJU KADA SLEDEĆI PUT IZAĐEMO NA SKIJANJE!!!Čak joj je i Irena poslala poruku da se javi kada bude slobodna i da bi volela da se vide i malo porazgovaraju. Poslala je poruke devojkama da će se poslepodne čuti kada se vrati sa posla, i obećala da će im preko skaypa ukratko sve prepričati a kada se vrate, spremiti opširan i detaljan izveštaj. To je naravno trebalo biti ironično ali one to izgleda nisu shvatile, jer je Lara zadovoljno odgovorila da se nada da će biti veoma detaljno a Karla da jedva čeka da sve čuje. Bože, koje lujke! Sa Irenom je takođe dogovorila sastanak, bez Sergeja i društva. Samo njih dve jer je već pretpostavljala razlog poziva. Sa Sergejom je imala kratak razgovor prethodnog dana o traumi koju je ona doživela, i načinu kako se borila, i bori sa tim. O terapeutima i psihijatrima kod kojih je išla, i da li su, i koliko pomogli. Rekao joj je da iako zna da to nije isto, ipak bi voleo da i Irena porazgovara sa nekim i da dobije stručnu pomoć, jer su protekli meseci ostavili traga na njoj. Tara mu je obećala da će ako Irena bude želela njen savet ona rado sa njom popričati ali da na kraju to mora biti Irenina odluka. Spremila se a onda sišla u boravak gde ju je već čekala Nataša koja je išla do grada pa je rekla da će je povesti u „Hellgate“. U kolima su pričale o svemu osim najočiglednijoj temi. Ona, jer joj je bilo neprijatno da započne razgovor, a Nataša jer nije želela da je forsira.

316


Kada su stigle pred klub, pre nego je izašla iz auta Nataša ju je ipak zaustavila kratkim pitanjem: "Da li si dobro?" Pogledala je u ženu ispred sebe i u tom jednostavnom pitanju ali i načinu na koji ga je postavila, Tara je prepoznala svu zainteresovanost i majčinsku brigu koju je Nataša osećala za nju. Nagnula se, poljubila ženu u obraz i najiskrenije joj odgovorila: "Odlično!" zaista tako misleći. Natašine usne su se razvukle u ogroman osmeh i zadovoljna

odgovorom

odvezla se, ostavljajući Taru na parkingu da je isprati pogledom sve dok nije zamakla iz njenog vidokruga. Razmišljala je, gledajući za autom kako bi tek reagovala da joj je priznala da razlog što se oseća odlično nije samo Aleksei i prošla noć, što je morala je priznati bio najveći razlog već i cela porodica Ivanov. Sa osmehom se okrenula ka vratima kluba, koja su se u tom trenutku otvorila i dva uniformisana policajca su izlazila van. To joj je momentalno izbrisalo osmeh sa lica. Može li jedan dan sreće, bez da odmah usledi neko sranje zbog ravnoteže u univerzumu???

317


33.

Ko je Tod

„Ima pitanja koja treba da ostanu bez njega, ima onih koja ne trebaju biti ni postavljena, pojedina pitanja ga naprosto nemaju, a ima i onih na koja ne želite čuti odgovore.“ Tara je žurnim koracima ušla u klub i pogledom prelazeći po unutrašnjosti ubrzo pronašla lice koje je tražila. Lice koje je do pre samo par sati u nju gledalo sa ogromnim osmehom na usnama i neverovatnom strašću u očima je sada hladnog pogleda i usana stegnutih u jednu pravu liniju gledalo u čoveka ispred sebe. Na trenutak se njegov pogled odvojio od nepoznatog muškarca i zaustavio na njoj, kao da je osetio njeno prisustvo, a onda se na njegovom licu pojavio skoro neznatan osmeh rezervisan samo za nju. Kratko se obraćajući strancu i ne skrećući pogled sa nje, klimnuo je glavom potvrdno na ono što je dotični gospodin govorio a onda ga je pogledao na kratko, pružajući mu ruku, i Tara je prilazeći mogla da čuje njegovo hladno: "Ako je to sve...!" Način na koji je to rekao nije ni malo zvučalo kao pitanje, što je očigledno i nepoznati muškarac shvatio jer je prihvatio njegovu ruku i veoma neprijatnim glasom, kao da se bori da izgovori rečenicu rekao: "Ako budemo imali dodatnih pitanja kontaktiraćemo vas ponovo, gospodine Volkov. Zahvaljujem vam se na saradnji." Ovo zadnje je čak i Tari zvučalo neiskreno ali Aleksei nije pokazao nikakvu reakciju već se bez reči okrenuo ka Tari, ostavljajući iza sebe veoma nezadovoljnog, i skoro ljutitog muškarca. Sagnuo se i spustio glavu na njen vrat duboko udišući, a onda prošaputao: "Nedostajala si mi," privlačeći je u naručje.

318


"Pre dva sata smo bili zajedno," rekla je ali svejedno čvrsto uzvraćajući zagrljaj, uživajući u njegovoj blizini. "Samo dva sata?!“ "Činilo mi se kao večnost.“ Tara se morala nasmejati ali onda se odmakla od njega, onoliko koliko joj je njegov stisak dozvoljavao i ozbiljnim glasom rekla: "Ne pokušavaj da mi laskanjem skreneš pažnju sa ovoga," propratila je to rukom pokazujući oko njih a onda prošaputala: "Šta se dešava, jesi li u nekoj nevolji?" Tara je znala da je njegov posao u klubu sto posto legalan ali isto tako, nije bila toliko naivna da ne pomisli da pored tako bliskog kontakta sa mafijom i poznanstva sa ljudima prilično sumnjivog morala nije možda i sam nekada prešao neku dozvoljenu granicu. Nije pitala, a on nije govorio o "poslovnoj " saradnji koju je imao, ili nije imao sa njima. Znala je da će kad tad doći vreme da će morati o tome da razgovaraju ali nije znala da li je on još uvek spreman sve da podeli sa njom, a iskreno nije znala ni koliko je ona spremna da čuje sve što bi mogao da joj kaže. Jedino u šta je bila sigurna je to da se njena osećanja prema njemu neće promeniti, imao on šta da prizna ili ne. Aleksejeve reči: "Došli su zbog nestanka Toda Grahama," trgle su je iz razmišljanja. Ko je Tod Graham? Pomislila je ali nije ni stigla da postavi pitanje naglas, jer je Aleksei, verovatno sudeći po njenoj zbunjenoj faci shvatio da nema pojma o kome se radi pa je dodao: "Barmen na zameni." Tara je napokon, u tom trenutku shvatila i o kome se radi ali i zašto je policija došla u klub.

319


Tiho je prošaputala: "Gde je ?" osećajući kako joj se ruke počinju znojiti. "Otkud ja znam!?" Odgovorio je Aleksei tako ubedljivo da mu je skoro poverovala. Skoro! "Aleksei, ne pravi se blesav," prosiktala je kroz zube a onda ga uzela za ruku i odvukla u njegovu kancelariju zatvarajući za sobom vrata. Naslonila se leđima na njih a onda, iako su bili potpuno sami i niko nije mogao da ih čuje, još tiše nego malopre ponovila: "Gde je, šta ste mu uradili?" Setila se da je Aleksei rekao Hariju da se pobrine za njega. O bože, samo još fali da su idioti uradili nešto što će im se odbiti o glavu, sa strahom je pomislila, podjednako brinući za obojicu. Aleksei se počeo smejati i Tara nije znala da li da se ljuti ili zabrine za njegovo neozbiljno shvatanje, veoma ozbiljne situacije. "Malena, da samo vidiš svoj izraz lica. Ti ladno misliš da smo ga mi ...". Aleksei od smeha nije završio rečenicu već je prstom prešao preko svog vrata. Kada je na njenom licu video da se ni malo ne zabavlja, uozbiljio se i privukao je sebi umirivši je. "Tara, zaista ne znam gde je. Odjavio se iz bolnice posle par dana provedenih tamo,…" "Bolnice?" prekinula ga je Tara ali on je samo nastavio: "...i od tada se nije javio nikome. Njegova sestra je prijavila njegov nestanak policiji a pošto je ovde bio pre bolnice....". Tara je nepoverljivo gledala par trenutaka u Alekseia ali onda je klimnula glavom odlučivši da mu veruje. Nikada je do sada nije lagao, a i iskreno nije verovala da su ni Aleksei a ni Hari sposobni za tako nešto.

320


Aleksei je gledajući njeno lice, mirno čekao na njenu reakciju, a onda kada je video da mu veruje sa olakšanjem ispustio uzdah koji Tara nije ni znala da je zadržavao. "Izvini što sam odmah pomislila na najgore ali uplašila sam se," rekla je tiho i krenula rukom ka njegovom licu kada ih je trglo kucanje. "Šefe?" Začulo se sa druge strane vrata. "Uđi Hari," odgovorio je Aleksei i privukao Taru ka sebi poljubivši ruku koju je krenula spuštati. Hari je ušavši u kancelariju pozdravio Taru, a onda se odmah okrenuo ka Alekseiu i pitao ga veoma hladnim glasom, koji bi joj da nije poznavala vlasnika, čuvši ga iz usta ovog ogromnog čoveka verovatno uterao strah u kosti. "Čuo sam da je policija dolazila zbog onog ološa, šta se dešava?" Aleksei mu je ukratko objasnio i dodao i to da je istragu preuzeo detektiv Rodrigez, što je očigledno bilo poznato ime Hariju sudeći po izrazu njegovog lica. Tara se ponovo zbunjeno okrenula ka Alekseiu, nervirajući se što po drugi put u proteklih desetak minuta ne zna o kome priča. On je verovatno shvatio istu stvar pa se nasmejao, poljubio je u čelo i objasnio: "Detektiv Rodrigez već neko vreme pokušava da preko mene dođe do informacija o Borisu i jedva čeka prilike kao što je ova." "Ima li nekakav dokaz protiv vas? "Zbog tebe je završio u bolnici, zar ne?" Pitala je Tara zabrinuto. "Ne osuđujem te," brže bolje je dodala; "...ali možda te je on prijavio ili te je neko video. Da li ćeš imati problema?" "Ne brini, nije me niko video, a ta kukavica sigurno nije nikome ništa rekao, jer sam ga informisao šta će se desiti u suprotnom." rekao je Hari veoma uverljivo.

321


"Pa ko ga je odvezao u bolnicu, nekome je morao reći nešto, zar ne?" pitala je i dalje zabrinuto gledajući čas u Harija, čas u Alekseia. Hari je odjednom delova kao da mu je zbog nečega neugodno i promrmljao je jedva razumljivo: "Ja sam ga odvezao do bolnice." "Toliko je bio loše, a?" "Odvezao sam ga do bolnice dok mu još nije bilo ništa." Tari posle te Harijeve izjave više ništa nije bilo jasno, i dala im je to do znanja, a onda je Aleksei želeći da izvuče Harija iz njemu očigledno neprijatne situacije objasnio Tari. "Hari ga je odvezao do bolnice, tačnije do bolničkog parkinga da bi ovaj mogao sam da se prijavi kada Hari završi sa njim." Tara je pogledala u grmalja ispred sebe koji je delovao skoro postiđeno, i kada je video njen pogled rekao je braneći se: "Šta, samo sam ga malo tukao, zaslužio je mnogo gore." "Malo si ga tukao???!!!" "Koliko dana je bio u bolnici?" Pitala je ali odmah je dodala: "Uostalom, to sada nije ni važno," ne želeći da Hari misli da ga osuđuje, jer ma koliko to grozno zvučalo, nije uopšte osećala sažaljenje prema Todu. "Da li znaš gde je?" Pitao je Aleksei. "Pretpostavljam da je podvio rep i pobegao čim mu je bilo malo bolje." "Šta si mu rekao pa je morao da beži?" Pitala je Tara, već sluteći kakav bi odgovor mogla dobiti. Hari je sležući svojim ogromnim ramenima i gledajući u nju i Alekseia kao dete u svoje roditelje kada zgreši rekao: "Pa, možda sam mu pomenuo da ako Tari bude falila i dlaka sa glave; Aleksei, Boris i ja bi mogli da ga posetimo u bolnici i umesto korpe sa voćem ponesemo vreće za mrtvačnicu."

322


Aleksei se iza Tarinih leđa počeo smejati i ona ga je udarila laktom u stomak. "Nije smešno,...baš toliko." A onda je prišla Hariju, i na njegovo iznenađenje popela se na prste, stegla mu ruke oko vrata i zvučno ga poljubila u obraz. "Hvala," rekla je, znajući da je sve to uradio većinom zbog nje i želeći da mu da do znanja da je zaista zahvalna što ga ima za prijatelja. Hari se nakašljao i na trenutak je zagrlio pomalo nezgrapno, a onda se brzo vratio u svoje uobičajeno stanje i podrugljivo rekao: "Nemoj da umisliš da sam brinuo zbog tebe, već da se šef ne muči i traži novu devojku sada kada se već navikao na tebe." "Jao, baš si zlatan, mislim da bi trebali da te proglase za radnika meseca ali umesto tvoje slike mogli bi tebe da zakucaju na zid!" Aleksei se pridružio njihovom uzajamnom zadirkivanju rečima : "U svakom slučaju ja se slažem sa Harijem u tome da ne želim tražiti novu devojku." Tara se već počela osmehivati dirnuta njegovom izjavom, dok nije čula nastavak. "Nije lako u današnje vreme pronaći mladu i zgodnu, koja me obožava, a i sada kada smo već dogurali dovde, da tražim drugu bilo bi zaista pravo mučenje, da ne spominjem vreme koje bi mi to oduzelo." „O, sad ćeš da vidiš šta je mučenje!“ Hari je brzo krenuo napolje iz kancelarije i zatvarajući vrata za sobom, samo kroz smeh dobacio: "Iskreno šefe, ne bih ti bio u koži sada," i ostavio Alekseja na milost i nemilost Tari.

323


34.

Ponos i predrasude i ...

„Ako pažljivo slušaš, možeš da ih čuješ i pre nego su izgovorene. Možeš da ih osetiš u dodiru, možeš da ih vidiš u pogledu, možeš da ih prepoznaš u tihom šapatu svog imena sa usana voljene osobe. Dve reči, koje će se kada ih izgovori prava osoba, zauvek urezati u vaše srce.“ "Znam da je teško pronaći dobre prijatelje u današnje vreme ali ako me još jednom budeš pitala: "KOLIKI MU JE?" Obećavam ti da ću te gurnuti kroz taj prozor. Neću se čak truditi ni da ga otvorim!" Rekla je Tara preteći i pokazujući prstom na veliki prozor ispred koga je sedela Lara ni najmanje ne zastrašena, sudeći po ogromnom osmehu koji se nalazio na njenom licu. "A daj Tara, što si na kraj srca? Ja bih tebi rekla da te interesuje." Rekla je Lara napućivši usne molećivo, kao dete uskraćeno za omiljenu igračku a onda, okrećući se ka Karli koja je sedela na krevetu i sa zanimanjem ih posmatrala dodala: "Samo sam želela da proverim onu teoriju o muškarcima sa velikim stopalima." "I tebe zanima, jelda?" Pitala je optimistično i počela klimati glavom potvrdno, kao da će uspeti da prenese svoj entuzijazam i na nju. Na žalost, to joj baš i nije uspelo što je posle par trenutaka i sama shvatila, kada je Karla odmahujući rukom na nju, svu svoju pažnju usmerila ka Tari. Lara je razočarano dureći se promrmljala: "Uopšte niste interesantne," i nastavila sa lakiranjem noktiju. Tara se nasmejala na njeno negodovanje ali zaista joj nije padalo na pamet da odgovori na TO pitanje. Od kada su devojke došle to veče kod nje, glavna tema je naravno kako je i očekivala bila njena noć provedena sa Aleksejem.

324


Laru je interesovala praktična strana; gde, koliko dugo, koja poza, koliko puta? Tara se nije mogla ne smejati njenoj upornosti da dobije odgovore kao i Karlinom zaprepaštenom izrazu lica na svako Larino pitanje. Tari nije bio problem sa devojkama podeliti neke stvari ali postojale su i one koje je želela zadržati samo za sebe, a visoko na listi tih je definitivno bila Aleksejeva obdarenost. Tu je podvukla crtu u odgovaranju na Larina pitanja. Karla je u drugu ruku više želela da zna kako je protekao sastanak i da li je sve bilo onako kako je Tara zamišljala i što je najvažnije, da li se kaje? Tara se na to pitanje zamislila par trenutaka, a onda pokušavajući biti najiskrenija što je mogla i ujedno preneti rečima svoja osećanja odgovorila: "Bilo je pomalo zastrašujuće ali ipak uzbudljivo; neprijatno ali prihvatljivo; realno a opet nepojmljivo; zabavno i senzualno ali na trenutke neugodno; intenzivno i neverovatno, skoro nezamislivo lepo. Sve što sam očekivala a u isto vreme nisam mogla nikada ni zamisliti." "Bilo je fantastično i nezaboravno, i nikada se neću pokajati što je On bio taj, ma šta se desilo sa nama."Rekla je Tara na kraju sa ogromnim osmehom na usnama i još dodala: "Nije odmogla ni činjenica da sam imala partnera koji jako dobro zna šta radi, i koji je stavio mene i moje uživanje na prvo mesto." Karlin uzdah oduševljenja je prekinula Lara dobacivši: "I koji je dobro obdaren, a?", na šta je dobila jastuk u glavu od Tare i prste umazane plavim lakom za nokte. Posle pola flašice acetona, podosta tuferčića od vate i nekih desetak minuta kasnije, devojke su napokon uspele ukloniti lak sa poda Tarine sobe i sa Larinih ruku. U međuvremenu ih je Nataša pozvala na večeru pa su ostavile ponovno lakiranje i nastavak priče za posle, i pridružile se ostalima u trpezariji.

325


Sergej je tokom večere predložio da pozovu i ostatak društva i da naprave filmsko veče. Kako je većina bila na zimovanju i tek su se vratili, nisu imali priliku svi da se okupe pa je ovo bila idealna prilika za to. Udruženim snagama su uspeli da ubede Natašu i Vladimira da je to dobra ideja ali tek pošto su im svi zajedno obećali kompletno pospremljen dnevni boravak, blistavu kuhinju, oprano suđe i palačinke za sutrašnji doručak. Sergej je otišao po Irenu i Liama, Marku su javili da pokupi Derila i ako želi povede i svoju devojku Sonju, koju su se svi trudili bolje upoznati jer je izgledalo kao da će se zadržati u njihovom društvu a Viktor, koji je na Koljinu radost ponovo bio samac javio je da će malo kasniti i da počnu bez njega. Tara je Alekseiu poslala poruku da ako ne bude gužve u klubu i ako bude imao vremena svrati ali nije očekivala da ga ugleda na vratima boravka baš u trenutku kada je i glavna junakinja prvi put ugledala glavnog junaka na plesnom podijumu. Iako je iščekivala film još od kada je pročitala knjigu po kojoj je rađen, i čula za njegovo snimanje, Tari je pogled sa ekrana bez razmišljanja prešao i zadržao se na njenom vlastitom arogantnom i zgodnom gospodinu, koji bi znala je, iako se nije bavio ubijanjem zombija bez sumnje bio odličan i u tome. Ne želeći da smeta ostalima koji su sa zanimanjem pratili film, a i znajući da pored Alekseia neće moći da se skoncentriše, ustala je i ovlaš ga poljubivši šapnula: "Idemo gore!" Pre nego su uspeli da se pomere sa vrata Tara je iza sebe čula, "Aleksei, koji ti beše broj cipela nosiš?" "Ne obraćaj pažnju na nju," rekla je Tara pre nego je Aleksei uspeo da odgovori, i dodala: "Razmišlja o karijeri obućara ako ne uspe završiti školu." "Zašto ne bi uspela završiti školu, šta joj je?" Pitao je Aleksei začuđeno.

326


"O, još uvek joj nije ništa," rekla je Tara a onda se prodrala: "...ali mogla bi da zadobije povrede opasne po život!" Lara se počela smejati a Aleksei, koji je shvatio da je to neka interna šala pa nije više ni pokušao da razume o čemu se radi uhvatio Taru oko struka, privukao je ka sebi i šapnuo joj: "Imam malo iznenađenje za tebe." Sada je na Taru bio red da bude zbunjena i povukla ga je prema stepeništu želeći što pre da otkrije o čemu se radi. Kada su se popeli do sobe i ušli unutra, onog trenutka kada je zatvorila vrata našla se leđima naslonjena na njih, a Aleksei je iskoristio njen uzdah iznenađenja i poljubio je ne ostavljajući joj vremena da se snađe. Posle par sekundi počela je uzvraćati jednakom žestinom, stavljajući mu ruke oko vrata, i skočivši obavila mu se nogama oko struka. Pridržavajući je jednom rukom, Aleksei je drugom upalio svetlo a onda se okrenu ka krevetu sve vreme držeći usne čvrsto priljubljene uz njene. Seo je na ivicu a ona je završila na njegovom krilu i dalje držeći noge oko njega. Odmaknuli su se na trenutak jedno od drugoga samo da bi udahnuli vazduh i Tara je to iskoristila da mu kaže da joj se iznenađenje veoma dopada. "Malena, ovo je bio samo običan poljubac, ne iznenađenje." Rekao je a onda odmah dodao: "Doduše, sa tobom ništa nije ni Samo a ni Obično." "Znaš, ako nastaviš da pričaš takve stvari mislim da ću ignorisati činjenicu da su Vladimir i Nataša na drugoj strani hodnika, i da je još devetoro ljudi u kući i iskoristiću te." Prošaputala mu je na uho, a onda krenula usne spuštati niže, prelazeći mu sa njima nežno po vratu, pa osetivši pod usnama kako mu puls ubrzava, gricnula za venu koja je pulsirala. Na taj svoj razigrani potez od njega je dobila veoma glasan uzdah zadovoljstva koji joj je izmamio osmeh. "Malena, ne igraj se sa šibicama ako ne voliš vatru."

327


Tara ga je pogledala iznenađeno a onda se počela gromoglasno smejati videvši njegov samozadovoljni osmeh koji se protezao od uha do uha. "Jedva si čekao priliku da to imaš gde da iskoristiš, zar ne? Jesi li negde pročitao ili...?" Pitala je Tara kroz osmeh a Aleksei je pridruživši joj se odgovorio: "To je bila jedna od Babuškinih omiljenih." "A sada, što se tiče iznenađenja!" Rekao je Aleksei odjednom se uozbiljivši i vadeći iz unutrašnjeg džepa jakne kutiju za nakit. "Malena,......." " Planirao sam ovo da ostavim za neki drugi put ali danas mi je javljeno da je gotovo pa...". Aleksei je ostavio nastavak da visi u vazduhu, pružajući joj kutiju i usput podižući poklopac. "Rečit kao i uvek," nervozno se osmehujući komentarisala je i gledala u crnu plišanu kutiju sa velikom dozom uzbuđenja, i podjednakom dozom panike jer nije bila sigurna šta će ugledati kad je otvori. Srce je počelo da joj ubrzano lupa i mozak je radio dvesta na sat stvarajući u mislima moguće scenarije. Verovala je da nije u pitanju prsten ali opet, ko zna šta je njemu palo na pamet. Kada je napokon ugledala unutrašnjost, podigla je pogled ka Aleksejevom licu i zagledala se u njegove oči koje su je netremice posmatrale prateći njenu reakciju sa zanimanjem ali i malom dozom nesigurnosti. Pa zar je i jednog trenutka mogao pomisliti da joj se neće dopasti? "Predivna je!“ Ne krijući ogroman osmeh zadovoljstva, poljubila ga je jednom, brzinski, jedva se suzdržavajući da poput deteta ne počne tapšati rukama od uzbuđenja. Iz njegovih ruku je skoro otela kutiju, što je kod Alekseia izazvalo smeh, i izvadila prelepu narukvicu koja se u njoj nalazila.

328


Ručno rađena od sjajne platine, sa svetlo rozim perlama koje začudo nisu delovale dečije već delikatno i ženstveno. Sa nekoliko tamno rozih i crnih kamenčića na platinastoj podlozi koji su davali dozu luksuza i koji su se presijavali na svetlu privlačeći pažnju na sebe. Ukrašena sa tri mala dodatna platinasta priveska savršenog izgleda, koji su imala posebno značenje i koji su čim ih je ugledala, Tari izazvali suze u očima. "Ovo je specijalna porudžbina, zar ne?" Drhtavim glasom je pitala, prstima prelazeći po privescima koji će za ostatak sveta verovatno izgledati pomalo čudno i nepotrebno na ovakvoj delikatnoj narukvici ali za Taru bili njen najlepši i najznačajniji deo. Aleksei je nežno uzeo narukvicu i stavljajući joj je oko zgloba desne ruke, dodirujući dva priveska, prvi u obliku metka koji se nalazio sa jedne i drugi u obliku noža sa druge strane, prokomentarisao ih rečima: "Oboje nosimo ožiljke upravo od ovih predmeta i ma koliko oni bili bolni za podsećanje, ujedno su i deo naše prošlosti. Metak je za mene podsetnik tvoje snage i hrabrosti. Nadam se da nisam preterao sa tim?" Pitao je Aleksei podižući pogled ka Tarinom licu. Tara je samo odmahnula glavom, bojeći se da ako pokuša da progovori neće uspeti zaustaviti suze koje su svaki čas pretile da se proliju. Aleksei je zadovoljno klimnuo i nastavio, ne skrećući pogled sa Tare. "Nož, pored toga što me je ulepšao," prelazeći prstom po ožiljku na svom licu i nastavljajući priču odmah ne dajući šansu Tari da ga prekine, "...držala si i prvi put kada sam te ugledao, tako da će me uvek podsećati na taj dan i trenutak kada sam u tebi prepoznao nekoga ko je poseban.“ Jedna suza je kliznula iz Tarinog oka i Aleksei je prstom zaustavio, brišući je i ujedno mazeći njen obraz svojom velikom toplom šakom. Tara je progutala knedlu i na trenutak, teško prekidajući Aleksejev kontakt očima koji kao da je neverbalno govorio i ono što reči koje su izlazile iz njegovih usta još uvek nisu, spustila pogled ka svojoj ruci.

329


Prstima je prešla preko trećeg priveska koji je imao očigledno značenje ali ujedno i čije objašnjenje joj je trenutno bilo najvažnije čuti. "A ovo?" Pitala je držeći mali katanac u obliku srca i ključić koji je išao uz njega. Podižući glavu ka Alekseiu osmehom je pokušala da prikrije nervozu koju je odjednom osećala. Lupanje srca, koje je prebrzo i preglasno odzvanjalo u tišini sobe nije mogla da sakrije ali Aleksei izgleda nije primećivao ili nije obraćao pažnju na to, već je ozbiljnim glasom koji je koristio kada je želeo nešto veoma važno da kaže i koji joj je bio već dobro poznat rekao: "Od prvog trenutka kada sam te ugledao znao sam da si posebna, samo mi je trebalo vremena da mozak zaključi ono što je izgleda srce znalo od samog početka." "Volim te Malena! I, iako bih najradije da te uzmem u naručje gde si sigurna, zaštićena od sveta i samo moja i nikada te ne pustim; ipak da ti dam malo prostora da sama odlučiš šta želiš." "Ti znaš šta je najbolje za tebe i nemoj da zbog mojih reči osećaš obavezu prema meni. Ako mi daš priliku, učiniću te najsrećnijom devojkom; u stvari sada već ženom; " dodao je samozadovoljno se kezeći, i aludirajući na zajedničku provedenu noć, "... ali to mora biti tvoja odluka." Nastavio je odmah, ponovo se uozbiljivši posle Tarinog udarca u rame. "Znam da pred nama nije lak put. Tek sledi tvoj fakultet, novo društvo i možda drugi ....muškarci." Promrmljao je jedva razgovetno i praveći facu kao da je pojeo nešto veoma gadno, "ali za mene ćeš ti uvek biti moja...Šta god da odlučiš znaj da ću se boriti i neću odustati od tebe nikada ali prihvatiću šta god ti budeš želela." Tara ga je prekinula privlačeći ga sebi, stežući ga rukama oko vrata i žestoko poljubivši, unoseći sve što oseća u taj poljubac...

330


Odmakla se samo toliko da bi i dalje dodirujući njegove usne rekla, osmehujući se: "Trebao si stati još kod onog VOLIM TE!!!", a onda nastavila da usnama pokazuje šta misli o toj njegovoj izjavi koju je željno iščekivala čuti. Posle nekoliko trenutaka, znajući da ako ovako nastave, zaboraviće na razgovor a smatrajući da Aleksei treba da čuje te reči isto koliko i ona, ponovo se iako nevoljno odmakla od njega i gledajući ga u oči rekla: "I ja tebe volim, već neko vreme u stvari," a onda pre nego je Aleksei uspeo da uzvrati njenu izjavu na isti način i zatvori joj usta, brže bolje je dodala: "Nemoj da mi kažeš da si stvarno nesiguran i da misliš da momci sa faksa mogu da se porede sa tobom?" Aleksei je, arogantno savijajući usnu u svoj već dobro poznat smešak, rekao: "Nisu mi ni do kolena. To sam rekao samo zbog tebe ali drago mi je da i ti tako misliš. Bar će biti nekoliko pretučenih studenata manje...“ „Dovoljno im je teško završavati faks i bez slomljenih ruku i nogu." Dodao je sa lažnim razumevanjem a onda primakao svoje lice Tarinom i zavodljivim, senzualnim glasom tiho prošaputao golicajući usput svojim dahom njen obraz: " Znači voliš me, ha?" zvučeći veoma zadovoljno. Par trenutaka su se gledali u tišini svesni važnosti ovog trenutka, a onda je Aleksei prekinuo prijatnu tišinu pitanjem: "Da li to možda ima neke veze sa mojim zadivljujućim veštinama u spavaćoj sobi?" Tara je slegnula ramenima i glumeći ravnodušnost rekla: "Moraćeš još nekoliko puta to da mi demonstriraš, mislim, nije fer da posle samo jednog puta donosim preuranjene zaključke.“ „Znaš, nisam stručnjak ali mislim da se srednja vrednost proizvoda ocenjuje posle nekoliko probanih uzoraka." Tara je završila svoj mali monolog smejući se i ležeći na leđima, sa Aleksejem iznad sebe. U celosti je bila prekrivena njegov masivnim telom koje se naslanjalo na njeno ne ostavljajući između prostora ni vazduhu.

331


"O, imaćeš i više nego dovoljno uzoraka za procenu, ne brini!!!" Rekao je Aleksei, zvučeći preteće i obećavajuće u isto vreme. Tarin osmeh i razigran pogled je ubrzo zamenio sasvim drugi izraz lica kada je, iako zbog toga gde se nalaze, Aleksei ponovljenu demonstraciju ostavio za neki drugi put ali usnama i rukama ipak pokazao Tari da zaista poseduje izuzetno zadivljujuće veštine.

332


35.

"l'autre"

„Ne dozvoli da te strah zaustavi na putu ka sreći! Preskoči tu pukotinu, obiđi tu izbočinu, šutni taj kamen i ostavljajući prepreke iza sebe, pruži korak ka budućnosti koja čeka.“ „Plan ti je veoma ambiciozan, nema šta. Ja tu ne bih ništa menjala!" „Jel ti mene zajebavaš?" Pitao je Sergej, nakon njenog komentara. „Šta ti pada na pamet?" Odgovorila je Tara praveći začuđenu facu i usput pokušavajući zadržati ozbiljan izraz lica, što je bilo posebno teško nakon što je krišom pogledala u ostale koji su se jedva suzdržavali ne prasnuti u smeh. Sedeli su u piceriji u blizini škole, gde su svi zajedno svratili nakon što su im se završili časovi. Tara je naslonjena rukom na naslon separea bila okrenuta ka Sergeju koji je sedeo iza nje zajedno sa Irenom, Viktorom, Markom i Koljom dok su u separeu pored nje sedeli Karla, Deril, Lara i Liam. "To je veoma interesantna ideja, nema šta," nastavila je, "...ali ako misliš da to ponoviš pred Vladimirom i Natašom onda si luđi nego što sam mislila." Okrenula se od njega i zagrizla veliko parče pice sa duplo više sira, koju je naručivala svaki put kada su ovde svratili. U školi su imali konsultacije u usmeravanju šta i gde dalje posle srednje i to je bila tema celoga dana. Iako je većina već odlučila, čak i poslala prijave na željene fakultete nekolicina, među kojima je bio i Sergej nisu još imali predstavu šta žele da studiraju. On je doduše rekao da je njegov plan da pauzira jednu godinu, pomogne u vođenju posla i možda malo putuje kada Irena bude mogla od obaveza na faksu.

333


Sve u svemu, da narednu godinu uživa odmarajući se od škole i svega vezano za učenje. Tara je znala da nema šanse da mu to roditelji dozvole i iskreno se iznenadila kada je čula njegov plan. Bila je ubeđena da će se on pridružiti Ireni gde god ona odlučila studirati ali nakon Irenine izjave da ostaje kod kuće i da će; kao i Tara; ići na lokalni faks bilo joj je malo jasnije. Ostali su sa nestrpljenjem i bojazni čekali odgovore od fakulteta na koje su konkurisali, i poslednja opcija im je svima bila ostati kod kuće. Svi su želeli promenu, avanturu i u neku ruku dokaz da su dovoljno odrasli da odu od roditelja i da se osamostale. Naravno, koliko se mogu osamostaliti kada će tate i mama i dalje plaćati sve troškove studiranja i smeštaja. Kolja je dobio sportsku stipendiju i nije se poput ostalih brinuo ali Tara je pretpostavljala da mu je bilo teško što će možda po prvi put u životu on i Sergej krenuti odvojenim putevima. Zato je verovatno i ostao ćutati posle Sergejeve izjave i samo se poput ostalih smeškao i pustio Taru da kaže svoje mišljenje. "Bolje bi ti bilo da umesto što rušiš moje snove, požuriš sa jelom jer samo na tebe čekamo, pametnice" Sarkastično je rekao Sergej i Tara je pogledavši oko sebe videla da su zaista svi sem nje završili. Ustala je, i iako je bila više nego sita, poslednji komad ponela sa sobom ne mogavši odoleti da ga ostavi iza sebe. "Nema šanse da to uneseš u moju bebicu !" Rekao je Kolja kada ju je na vratima ugledao sa parčetom pice u ruci. "Imaš li ideju koliko je to čudno zvučalo." Pitala ga je Tara kroz smeh ali Kolja je samo odmahnuo glavom nezainteresovano i rekao: "Ne interesuje me, baci!"

334


Sergej, koji je već seo na suvozačevo sedište je prokomentarisao: "Kako gleda to parče, čovek bi rekao da je pobegla iz gladi." Tara je gledajući oko sebe u jednom trenutku samo rekla: "Odmah se vraćam!" i ne obazirući se na njihovo negodovanje otrčala do starijeg čoveka, koji je sedeo nekoliko metara niz ulicu dalje, na parčetu kartonske kutije i izgledao kao da mu život baš i nije dodelio dobre karte. Prišla mu je i ponudila parče pice koje je držala u ruci, nadajući se pritom da ga neće uvrediti tim činom. On je podigao glavu i Tara je mogla tako izbliza videti da uopšte nije bio star kako je prvenstveno pomislila. Tragovi na njegovom licu bili su od teškog života i neimaštine, ne od godina. Ljubazno joj se zahvalio, skoro postiđeno i drhtavom prljavom rukom uzeo ponuđenu hranu a onda, gledajući levo desno kao da se uverava da mu je niko neće oteti počeo da je jede skoro ne žvaćući, očigledno veoma gladan. Tara se okrenula i vratila kolima gde je niko ništa nije pitao, videvši šta je uradila a ona je obećala sebi da će početi malo više obraćati pažnju na te nesrećne ljude, pogotovo ako želi da se ozbiljno bavi poslom socijalnog radnika. Kada su došli kući, Nikolaj je rekao da ide na par dana na poslovni put i usput dobacio Tari: "Sam,... jer očigledno mom drugu, Aleksu, nisam više omiljena osoba iz ove kuće i odlučio je ne pratiti me ovaj put!" "O, jadan ti!" "Ja zaista nisam planirala da ti ga otmem ali sada pošto je moj, žao mi je ali ne želim da ga ispuštam iz vida!" Rekla je Tara kroz smeh a nakon Nikolajevog, "A bogami ni iz ruku čini mi se!" gađala ga je jastukom koji joj je bio pri ruci. "Znaš, dok ti nisi došla, ovo je bilo mnogo bezbednije mesto za moju glavu." Rekao je češući mesto gde ga je pogodila i nastavio: "Pored tvojih konstantnih napada jastucima, Aleksejevih ćuški ; koje su takođe počele tek od kada si ti

335


došla samo da znaš; bojim se da će mi opasti koeficijent inteligencije i vas dvoje ćete snositi punu odgovornost za to!" "Ne znam koliko niži može da bude, znaš da se ne meri u minusu?" Dobacio je Kolja sa vrata boravka i kada je video Nikolajevu facu brže bolje se dao u beg sa Nikolajem za petama. Tara se smejući popela u svoju sobu i tek što je zatvorila vrata za sobom stigla joj je poruka na mobilni. -TI I JA, SASTANAK VEČERAS. BUDI SPREMNA U 7Nasmejala se na njegov Tarzanski način pisanja poruka ali uzbuđena i jedva čekajući sedam sati da vidi šta je ovaj put čeka, požurila je sa spremanjem, nakon što mu je poslala samo kratko, -OK-. Kada ga je čula na ulaznim vratima već je krenula da izlazi iz svoje sobe i samo je bacila još jedan zadovoljan pogled u ogledalo. U crnim uskim pantalonama visokog struka, crvenoj svilenoj košulji uvučenoj u pantalone i crnim kožnim čizmama do kolena izgledala je veoma dobro. Ponela je crnu kožnu jaknu i malu torbicu i nadala se da je spremna za šta god da je pripremio ovaj put. Naravno, Aleksei je kao i uvek izgledao seksi, samouvereno i savršeno svestan utiska koji ostavlja na ljude oko sebe. Sav u crnom delovao je misteriozno i pomalo opasno i samim pogledom na njega puls joj je ubrzao. Dočekao ju je na dnu stepenica i uhvatio oko struka privlačeći je ka sebi i nežno spustio svoje usne na njene, a onda se malo odmakao i sa osmehom rezervisanim samo za nju prošaputao: "Prelepa si!" Kao i uvek, to joj je pričinjavalo zadovoljstvo i u stomaku je osetila blago treperenje. Nadala se da ta osećanja neće vremenom prestati i da se na njegove komplimente nikada neće naviknuti i ovlaš ih prihvatati.

336


Uživala je u tom osećaju, ne zbog toga što joj je trebala njegova potvrda već zbog načina na koji ih je davao. Iskreno i kratko bez suvišnih reči ali gledajući je pogledom zbog kog se osećala kao boginja na pijedestalu. Zahvalila mu se poljupcem, govoreći njime više od običnog „Hvala“ a onda prihvatila ispruženu ruku i bez reči ga pratila do kola čak ni ne upitavši gde je vodi. Pored njega je svako mesto bilo savršeno. Nakon kratke vožnje, zaustavili su se ispred malog restorana koji Tara ne bi ni primetila da je sama prolazila ovuda. Mala crvena vrata i nekoliko niskih prozora koje je zaklanjala gusta loza isprepletana po celoj zgradi, obasjavalo je nekoliko fenjera koji su bacali senke svuda unaokolo. Iznad vrata je stajala tamna drvena tabla, ukrašena jedva vidljivim iscrtanim crvenim cvetovima i natpis na Francuskom koji je, pretpostavljala je bilo ime restorana. "l'autre" "Da li znaš šta znači?" Pitala je znatiželjno Alekseia, koji joj je otvorio vrata auta i pomogao joj da izađe. On se okrenuo i pogledao u tablu, shvatajući odmah šta ga pita a onda je pogledao i kao da se to podrazumeva rekao: "Drugi!" "Šta drugi, mislim kako se zove restoran?" Pitala je Tara zbunjeno, misleći da se prevarila i da je ipak nije razumeo. Aleksei ju je uhvatio za ruku nakon što ju je poljubio i kroz osmeh rekao: "Malena, ime restorana je DRUGI." "Ma daj, ne verujem!" Uzviknula je. "Nisi valjda platio nekome da promeni ime samo zbog ove večeri?" Pitala je Tara ozbiljno, misleći kako nema šanse da je uspeo naći restoran za njihov drugi sastanak koji se baš tako i zove.

337


Aleksei se glasno nasmejao privlačeći par pogleda u njihovom pravcu i naginjući se ka Tari rekao: "Ime restorana je već preko trideset godina nepromenjeno, samo ti imaš sreće što sam ja fenomenalan i za mene ništa nije nemoguće." "Ne zaboravi i veoma skroman!" Dodala je Tara sarkastično, smejući se zajedno sa njim ali ipak je u sebi morala priznati, to je zaista bilo fenomenalno. Kada su ušli u restoran prvo što je primetila bilo je da je unutrašnjost totalno drugačija nego što je očekivala, drugo, da je prostor ostavljao bez daha. Ceo restoran je bio obložen tamnim mahagoni drvetom i ogledalima. Sa tavanice koja je bila nisko spuštena, visila je šuma belih cvetova, koji su zahvaljujući odbijanju njihovog odrazu u ogledalu delovali kao da se nastavljaju u beskonačnost. Prigušena svetla sijalica, koje su se viseći na tankim kablovima prepletale sa cvećem po celom stropu i stubovim u uglovima prostorije, stvarala su atmosferu privatnosti i intimnosti i davale mestu određenu dozu mističnosti. Ogroman kamin u kojem je gorela vatra i mali okrugli drveni stolovi prekriveni belim stolnjacima koji su bili okupani u treperavoj svetlosti sveća, samo su pojačavali utisak bajkovitosti. Sve je izgledalo kao da si zakoračio u neki drugi svet, svet fantazije. Aleksei je Taru odveo do jedinog praznog stola, pored kamina, i kada su seli na velike udobne stolice prošaputala je: "Ovo je božanstveno." Još uvek gledajući oko sebe sa nevericom i oduševljenjem. "Kao i ti!" Rekao je Aleksei gledajući je i Tara je od intenziteta njegovog glasa i načina na koji ju je gledao pocrvenela i promeškoljila se. "Nećeš mi valjda postati nepopravljiv romantik?" "Malena, moraćeš da prihvatiš da ćeš komplimente slušati dok god sam ja u tvom životu a veruj mi, ja planiram da se tu zadržim još jako dugo vremena.“

338


Tari je na trenutak licem prošla sena i brzo je spustila glavu, gledajući u pod. Aleksei je preko stola uhvatio obe njene šake u svoje i blago ih stežući rekao, skoro naređujući: "Pogledaj me." Kada je podigla pogled ka njegovom, oči su joj bile blago zamagljene i trepćući je pokušala to da sakrije ne želeći da upropasti sastanak, posebno ne posle truda koji je sigurno uložio u pronalaženju ovog mesta. "Šta sam rekao?" Pitao je zbunjeno, svestan da je tako odreagovala na nešto u njegovima rečima. Tara je skoro istrgla svoje ruke iz njegovih i gledajući ga, znajući da neće odustati rekla: "Ne možeš znati koliko dugo ćeš biti u mom životu." "Niko to ne može znati." Dodala je tiše, izbegavajući ga pogledati u oči. Aleksei je, sudeći po izrazu lica koje kao da je odjednom smekšalo, je shvatio o čemu se radi. Uvek je delovala snažno i uprkos maloj građi ne baš previše nežno i delikatno, i bilo je lako smetnuti sa uma da je ona ipak veoma mlada devojka koja je sticajem nesretnih okolnosti doživela veliku tragediju, i kojoj su u jednom neočekivanom trenutku oduzeti svi koji su nju i koje je ona volela. Tara je znala da se ne ponaša i ne razmišlja baš racionalno u tom trenutku ali jednostavno, nije mogla protiv sebe. Njegovo obećanje da će ostati veoma dugo u njenom životu joj ju je sam podsetilo da to da ne mogu znati šta ih čeka u budućnosti i to ju je plašilo više od svega. Aleksei je polako ustao sa stolice ne obazirući se na njen iznenađen, niti na zainteresovane poglede sa okolnih stolova, čučnuo ispred nje i stavljajući svoje šake na njena kolena rekao nežnim ali čvrstim glasom koji nije ostavljao mesta za pogovor: "Tara, ja ti ne mogu obećati da mi se nikada ništa neće desiti. Ne mogu ti sa sigurnošću obećati da ćemo zajedno proslaviti stoti rođendan živi i zdravi, ne mogu ti obećati nešto na šta ne mogu uticati."

339


A onda stavljajući joj prst na usta koja je otvorila misleći nešto da kaže i ne dajući joj prostora da ga prekine, nastavio blažim ali i dalje autoritativnim tonom: "Ono šta mogu da ti obećam je da ću se truditi da te zadržim pored sebe dok god ti to budeš želela, a i nakon toga," dodao je blago se smeškajući pa nastavio. "Mogu ti obećati da ću se truditi da te usrećim i da ću uraditi sve što je u mojoj moći da budeš zadovoljna i ispunjena pored mene." Kada je video suze na njenom licu; poljubio ih je i usnama obrisao pre nego su se spustile niz njene obraze. "Znam da se bojiš! Posle svega šta ti se desilo to je razumljivo i opravdano ali ja sam ovde i ne idem nigde dok god me želiš pored sebe i znaj da neću dozvoliti da me tvoj strah otera!" "A ako te želim zauvek?" Pitala je tiho Tara, stavljajući svoju malu šaku na njegovo lice i mazeći ožiljak, koji joj je kao i njen bio podsetnik da su oboje dovoljno snažni da se izbore sa svim čime ih život napadne. "Onda ćeš me imati zauvek" Odgovorio je, naslanjajući obraz na njen dlan a onda sa osmehom dodao: "Ja se iskreno nadam da si ozbiljna, jer ne znam kako bih objasnio policiji zašto se jedan sedamdesetogodišnjak krije u žbunju pod tvojim prozorom i krišom te posmatra. Bojim se da bi mislili da sam neki stari perverznjak." Tara se počela smejati, zahvalna što je Aleksei znajući koliko joj je neprijatno plakati u javnosti humorom uspeo da je oraspoloži i sledeći njegov razigran ton rekla: "Moraš onda da se potrudiš da me zadržiš," a onda nestašno šapnula: "Moraćeš mi takođe dati dobar razlog da ja tebe zadržim." Aleksei ju je poljubio u ugao usana i ispravljajući se i popravljajući pantalone; arogantno se nasmešio vrativši se nas svoju stranu stola bez reči.

340


Seo je i uzimajući meni, nonšalantno rekao ne gledajući u nju: "O veruj mi Malena, još večeras ću ti dati nekoliko veoma dobrih razloga ali prvo treba da te nahranim, moraš imati snage za sve ono šta planiram sa tobom." Namignuo joj je šmekerski preko tamnih kožnih korica, i pre nego je uspela da mu odgovori viknuo: "Konobar!" Ostavljajući je potpuno nekoncentrisanu na hranu i okolinu, i mislima već uveliko u njenoj omiljenoj prostoriji u njegovoj kući.

341


36.

Savršen dan

„Kada nas sunce svojim zracima probudi, dan je lep! Kada nas osmeh pozdravi u ogledalu, dan je lep! Kada nas voljena osoba poljupcem probudi, sa osmehom na usnama dan je savršen!!!“ Tara je uživala u Aleksejevim nežnim, skoro gracioznim pokretima ruke po njenim leđima. Ležeći na stomaku, na mekom udobnom krevetu, nije mogla skinuti zadovoljan smešak sa usana a iskreno, nije znala ni da li je u stanju pomeriti bilo koji mišić, čak ni one na licu. Aleksei je Tarin izazov shvatio vrlo ozbiljno, i dao joj je nekoliko veoma zadovoljavajućih razloga da ga zadrži pored sebe i u buduće, ostavljajući je potpuno malaksalu. Ali ona se nije bunila, naravno. Pokazao joj je kako vođenje ljubavi ne mora uvek bit ozbiljno i napeto. Na obostrano zadovoljstvo ju je upoznao i sa svojom razigranom, kao i sa veoma zabavnom stranom te horizontalne aktivnosti. Pokazao joj je i kako je oslobađajuće i uzbudljivo totalno mu se prepustiti i samo slediti njegovo vodstvo kada se njegova dominantna, skoro neandertalna strana pojavila među svom tom svilenom posteljinom, i Tara je morala i sebi kao i njemu da prizna da uživa u tom njegovom totalnom preuzimanju kontrole. Naravno, odmah je dodala da to važi samo u spavaćoj sobi i da ne pokušava ništa slično van te prostorije. "Malena, i te kako ću ti ovo demonstrirati u svim prostorijama u kući a i van nje i mogu ti obećati da ne samo da se nećeš buniti, već ćeš biti veoma voljan saučesnik." Rekao joj je veoma arogantno i Tara je shvatila da nisu pričali o istoj stvari.

342


"Znaš dobro na šta sam mislila," rekla je prekorno a on je kroz svoj *Aleksei osmeh* rekao: "Već sam ti jednom rekao da moraš biti malo preciznija u svojim izjavam." Tara, pošto nije imala dovoljno dobar argument za suprotstaviti mu se, uradila je sledeću stvar koja joj je pala na pamet i svojim usnama zapečatila njegove, što mu izgleda i nije teško palo već je oberučke prihvatio priliku da nastavi sa dodavanjem razloga na „ZA“ listu. Iz razmišljanja o prethodnoj noći ju je vratio, po koži njenih leđa prstom praveći nevidljive, ujednačene šare i izazivajući prijatne trnce u dnu njenog stomaka. Spuštajući se sve niže, polagano prelazeći prstima po njenoj kičmi, skoro neprimetno je gurnuo čaršav koji joj je prekrivao njen donji deo tela i koji ju je klizeći na pod ostavio potpuno izloženu njegovom pogledu. Tara se, što od njegovog dodira, što od hladnog vazduha kojem je njeno telo odjednom bilo izloženo naježila i kroz zube prosiktala: "O, bože!" "Misliš, Oooo Aleksei!!!" Prošaputao je razigrano na njeno uho, golicajući je i izazivajući u njoj dodatnu jezu ali ne od hladnoće. Nasmejala se njegovoj aroganciji i okrenula glavu ka njemu, pritom se susrećući sa parom prelepih crnih očiju koje su je posmatrale sa takvim intenzitetom da je na trenutak izgubila dah. I dalje joj je bilo fascinantno u pogledu ovog ogromnog i naizgled tako grubog muškarca videti takve emocije, koje gledajući je nije ni pokušao da sakrije. Sa njegovog prelepog lica pogled joj se na trenutak spustio naniže, a onda se tamo i zadržao. Jutarnje sunce, koje se već uveliko probilo kroz skoro razmaknute tamne zastore, obasjavalo je Aleksejevo telo bez i jednog parčeta tkanine na sebi koja bi ga zaklanjala, i Tara je poželela prstima i usnama ispratiti svaku sunčevu zraku.

343


Sve ovo ionako pripada meni, zašto da ne?! Prošlo je kroz Tarinu glavu. "Malena, ako nastaviš tako da me gledaš, mislim da još jako dugo nećemo izaći iz ovog kreveta a imam isplaniran veoma zanimljiv dan." Veoma razigranim glasom; iako još uvek pomalo nesigurna ali želeći da istražuje i ne stideći se toga pogotovo ne pred Aleksejom rekla je: "Ko je pominjao ustajanje, uostalom i ovde dan može da nam prođe veoma zanimljivo, zar ne?" Nije ni završila rečenicu do kraja a Aleksei se već nadvio nad njom, podlakticama se oslanjajući na dušek pored njene glave da je ne zgnječi svojom težinom, i svoje veliko golo telo priljubio uz njeno. Počela se smejati njegovoj reakciji ali u kratkom vremenu su se umesto zvuka smeha, iz njenih usta mogli čuti samo uzdasi zadovoljstva. Nemajući izbora nego ostati ležati na stomaku, pritisnuta težinom njegovog tela, ostavila je svoje istraživanje za neki drugi put i prepustila se... Prepustila se mekim usnama, koje su niz njenu kičmu ostavljale nežne sočne poljupce; prepustila se jeziku, koji je ostavljao vlažan trag na svom putu i vrelom dahu, koji je sušio taj isti vlažni trag po njenoj koži dok je šaputao prelepe reči ljubavi i želje, koje su je uzbuđivale podjednako kao i njegovi dodiri. Čvrsto je šakama stezala čaršav ispod sebe, dok je on vrlo nežno i lagano, bez žurbe, sve te reči ubrzo pokušao pretočiti u dela i polako; stvarajući u njoj ogroman balon zadovoljstva; doveo je do momenta kada su joj se usne otvorile u nemom vrisku ispuštajući balon van. U tom trenutku je iako neiskusna i mlada, znala da je ovo bilo nešto više od običnog fizičkog zadovoljstva, više od običnog vođenja ljubavi, i kada je jedva dolazeći do daha izgovorila: "Volim te!"

344


To je bio sav okidač koji je Alekseju bio potreban da doživi isto ono zadovoljstvo od kojeg se ona i dalje oporavljala.

***

"Ajde, još samo malo!" Rekao je Aleksei nekoliko sati kasnije. "Ja ne mogu više", uzviknula je zadihano. "Nastavi ti sam a mene pusti da ovde ležim i odmaram," rekla je gledajući ga molećivo, na šta se Aleksei počeo naglas smejati govoreći joj kako nije mislio da je takva "Seka Persa". Time je zaslužio jedan, ovaj put nažalost, prilično slabašan udarac u rame. Penjali su se na brdo koje se nalazilo malo izvan grada, što je bilo jedno od iznenađenja koje joj je Aleksei pripremio za taj dan.

Nakon što su napokon izašli iz spavaće sobe, a ubrzo posle doručka i iz njegove kuće, Aleksei ju je odvezao da se presvuče a onda na kratku šetnju po zoološkom vrtu, na Tarino veliko iznenađenje. Nekako ga je više zamišljala kao tip osobe koji će gledati ljude kako se bore u kavezu, ne životinje kako šetaju po istom i to mu je i rekla. Koliko god to zvučalo osuđujuće i etiketirano! Objasnio joj, nakon što je prestao da se smeje; ni malo uvređen njenim mišljenjem; kako je jedno vreme posle očeve smrti često posećivao to mesto jer niko nije obraćao pažnju na njega i u društvu životinja nije morao da odgovara na neprestana pitanja: "Kako se osećaš?", "Jesi li dobro?" i slično.

345


Tara je potpuno razumela zašto je radio tako nešto, jer je i sama često u prošlosti imala potrebu pobeći od doktora, psihijatara i ljudi koji su čuvši za ono što joj se dogodilo uvek postavljali ta ista pitanja, na koja nije znala a u tim trenucima nije ni želela dati odgovor. Poljubila ga je nakon što je kupio karte, ne govoreći mu ništa ali veoma zahvalna što je želeo sa njom na neki način podeliti taj deo sebe. Šetali su po zoološkom držeći se za ruke, smejali se, pričali, gledali životinje i jednostavno uživali jedno u drugome i zajedničkom društvu. Aleksei joj je kupio i sladoled i tada je saznala jednu veoma uznemirujuću stvar o njemu... "Ko normalan ne voli sladoled?!?!" Pitala ga je sa nevericom kada joj je to priznao. On je slegnuo ramenima i kao dete koje se pravda rekao: "Bole me zubi od njega ako baš moraš da znaš, i uostalom, ne vole ga baš svi!?" "Da Aleksei, vole! Ali dobro, sada bar znam da nisi savršen!" Rekla je Tara ispuštajući uzdah lažnog razočarenja. "Misliš da sam savršen?" Pitao je arogantno se smeškajući i zavodljivo se nagnuo nad nju krenuvši da je poljubi. "Ne, mislila sam!" "Prošlo vreme!" Odgovorila je, stavljajući prst na njegove usne a onda se provukla pored njega i nastavila stazom ka izlazu, sa samozadovoljnim izrazom na licu jedući sladoled. Ostajući iza nje i odmahujući glavom počeo se smejati a onda je u par koraka stigao, podigao od zemlje i prebacio razigrano preko ramena, usput je pljeskajući po zadnjici i govoreći: "To ti je za izbegavanje mog poljupca!"

346


"Ne, divljače! Sladoled!!!" Vikala je kroz smeh gledajući u kugle koje su završile na podu. "Kupiću ti onoliko kugli koliko mi daš poljubaca," rekao je razigrano i Tara je završila sa više sladoleda nego što je jedna osoba ikako mogla pojesti. Bar je to bilo nešto što je Aleksei mislio, nju to nikako nije obeshrabrilo u pokušaju da mu dokaže upravo suprotno. To ju je takođe dovelo i do toga da kada ju je Aleksei doveo na sledeće mesto njihovog malog jednodnevnog izleta; brdo izvan grada; na čiji vrh se moglo doći samo malom strmom stazicom za pešake; Tara je od pretrpanog stomaka, posle nekoliko stotina metara pešačenja jednostavno odustala.

"Ovo ovde mesto je odlično kao i vrh." Rekla je zadihano i sela na travu tapšući zemlju pored sebe kao znak Alekseiu da joj se pridruži. Ležući na leđa, sklonila je kosu koja joj se zalepila za oznojeno lice i pogledala ga zaklanjajući rukom oči od sunca, koje je skoro već počelo da zalazi ali nekako ovde kao da je bilo jače i sjajnije. Aleksei je naravno ni malo zadihan, uprkos činjenici da je nosio na leđima i neki smešni veliki ranac koji je preuzeo na parkingu "Hellgate"-a od Harija, zamišljeno gledao a onda je na njegovom licu mogla videti da se nečega setio i Tara nije bila sigurna da li će joj se njegova ideja dopasti. Prebacio je ranac ispred sebe a Taru je na leđima, uprkos njenom protivljenju uzneo do vrha, bez velikog napora. Kada su stigli, posle relativno kratkog pešačenja Aleksejevim dugim nogama, našli su se na velikoj prostranoj livadi sa koje se prelep pogled pružao kilometrima unaokolo.

347


Ogromno prostranstvo oko njih i beskrajno iznad koje ih je okruživalo, odavali su utisak kao da su jedini dvoje ljudi na svetu i to je, Tara je shvatila i bila Aleksejeva namera. Kada su krenuli sa parkinga kluba, na njeno pitanje gde idu, njegov odgovor je jednostavno bio: "Na prelepo mesto gde ću te imati samo za sebe!" Tara je čak u tom trenutku pomislila da je vraća u spavaću sobu ali je sama sebe mentalno udarila nevidljivom rukom u potiljak. Malo romantike, alo!? U rancu je imao pripremljene stvari za savršen piknik, sve što im je bilo potrebno Hari je spakovao to jutro nakon što mu se Aleksei bez njenog znanja uspeo javiti i Tara je odjednom shvatila njegovo iznenađenje. „Setio si se?!“ pitala je iznenađeno i zadivljeno. Bila je veoma dirnuta njegovom pažnjom i trudom koji je uložio u planiranju njihove male avanture, i pokušajem da joj priušti sastanak veoma sličan onom koji su imali njeni roditelji. Aleksei je samo slegnuo ramenima kao da to nije velika stvar i rekao skoro se izvinjavajući: „Nismo okruženi vodom ali mislio sam da je i nebo dovoljno dobro!“ Njeni roditelji su svoj piknik imali na ogromnom kamenu koji se nalazio udaljen od obale nekoliko stotina metara, i bio okruženi samo vodom gde su bili totalno odvojeni od sveta i Tara mu je to ispričala jednom prilikom govoreći kako je mislila da je to jedna od najromatičniji stvari na svetu. Uvek je mislila kako je to bilo savršeno, a sada, gledajući suznim očima čoveka ispred sebe, shvatila je da sve dok je on pored nje svako mesto je savršeno kao i svaki trenutak koji provedu zajedno. „Ovo je savršeno, kao i ti!“ Rekla je jedva se suzdržavajući da ne zaplače i bacajući mu se u naručje takvom silinom da ga je skoro pomerila.

348


Čvrsto ga je zagrlila i stegla rukama oko struka, naslanjajući se na njegove masivne grudi i duboko udišući njegov sada već dobro poznat miris prošaputala: "Čime li sam te zaslužila?" Aleksei je uzvratio njen zagrljaj i naslanjajući svoje usne na njenu glavu, nežno je poljubio i prošaputao: "To bih trebao ja da pitam Malena, jer ja se svaki dan pored tebe osećam kao da sam dobio na lutriji i svako jutro se budim zahvalan što te je sudbina dovela na moj prag.“ Kada je podigla pogled ka njegovom licu, u očima mu je videla obećanje prelepe budućnosti, sreće i svega onoga što joj je nedostajalo i što se bojala poželeti. Videla je ljubav koja je parirala njenoj i zbog koje se osećala kompletno i skoro potpuno zaceljeno. Kada je nežno spustio svoje usne na njene, na ovom prelepom mestu ovako blizu oblaka, sigurna u naručju čoveka kog voli osećala se kao da je na vrhu sveta... Kada je kasnije ležala u njegovom krilu, leđima naslonjena na njegove grudi i sa njegovim snažnim rukama oko sebe, osećala se kao najsrećnija devojka na svetu... A kada se nad njihovim glavama nebo pretvorilo u beskrajno noćno plavetnilo, prekriveno milijardama sjajnih sićušnih tačkica, i kada je jedna od tih tačkica koje su zagrljeni posmatrali ostavila svoj trag padajući ka njima, Tara nije, kako je to bio običaj zamislila želju, već se sa osmehom na usnama zahvalila na predivnom muškarcu u čijem naručju se nalazila. "O čemu razmišljaš?" Pitao je tiho Aleksei, primetivši taj osmeh obraza naslonjenog na njen. "O tome kako sam srećna." Iskreno je odgovorila okrećući lice ka njegovom. Aleksei se nasmešio svojim najlepšim osmehom rezervisanim samo za nju; približio svoje lice još bliže i vrhom nosa dodirujući njen rekao glasom, koji je u

349


tišini noći koja ih je okruživala još dugo odzvanjao u njenim mislima. "Nadam se da ćeš se tako pored mene osećati do kraja naših života!" „Mой Mаленький!!!“ Prošaputao je, a onda je poljubio i nevidljivim krilima strasti i želje poveo do treperavih zvezda iznad njih i još dalje, u beskrajna prostranstva svemira, i učinio da se oseća kao najpoželjnija osoba u celom univerzumu...

350


Epilog „Voleo bih da mi pripada sve tvoje prvo, i da budem onaj sa kim ćeš deliti stvari po prvi put u životu ali još više od toga želim sve tvoje poslednje, i da budem onaj sa kim ćeš deliti ostatak života.“ Aleksei je sedeći zavaljen u udobnoj fotelji, na monitorima ispred sebe sa zanimanjem posmatrao kako teku poslednje pripreme za Tarinu rođendansku žurku. Sve je uskoro trebalo biti spremno i većina njenih prijatelja je već počela pristizati u klub. Iako je Tara rekla da će doći sa Ivanovima i da nema potrebe da dolazi po nju, nije mu padalo na pamet da je posluša. Nije joj to priznao ali želeo ju je bar na putu od kuće do kluba u kolima, samo za sebe. Znao je da će celo veče svi želeti bit u njenom društvu, i da će ona svima posvećivati svoje vreme i pažnju podjednako, tako da se već pripremao na to da će je morati celo veče deliti sa drugima. Naravno, morao je to da prihvati ali niko nije rekao da to mora i da mu se dopada. Kada je ona u pitanju bio je posesivan, sebičan i ljubomoran i nije to više čak ni pokušavao da sakrije i suzbije. Na početku je sam sebi bio čudan i nije znao kako da se ponaša i šta da radi sa svim tim nepoznatim osećajima koji su se javljali u njemu. Od prvog trenutka kada ju je ugledao osetio je neverovatno jaku privlačnost i naravno, iako je bilo neobično osetiti baš toliku želju na prvi pogled, mislio je da će to prestati kada dobije od nje ono što je želeo.

351


Ono što nije očekivao je da će vremenom ta želja, koja nikada nije prestala, prerasti u nešto puno veće, snažnije i jače i da će devojka koja je njegovu pažnju privukla stežući u šaci dršku kuhinjskog noža, završiti držeći u toj maloj šaci njegovo srce. Pored nje se konačno osetio kao da zaista negde, i uz nekoga istinski pripada, i neku čudnu prazninu koju je osećao ceo život, ta mala, sitna predivna i hrabra devojka je nekako uspela popuniti bez imalo truda. Zbog nje je proteklih meseci osmeh na njegovom licu bio prisutan češće nego u proteklih dvadeset godina, i osećao se voljeno i zaista srećno posle jako dugo vremena. Nije umeo da objasni šta je to što ju je izdvajalo u moru drugih, samo je znao i osećao svim svojim bićem da je posebna i da je baš ona, ona prava. Svakim danom je osećao sve veću privrženost i ljubav prema toj maloj buntovnici, koja mu je bez imalo suzdržavanja poverila svoje telo i dušu, i na tome je bio beskrajno zahvalan. Najviše od svega je želeo da pored njega bude srećna i zadovoljna i da se oseća voljeno, i planirao je do kraja života to da joj i dokazuje. Počevši sa tim već večeras posle zabave, kada je bude imao konačno samo za sebe, sigurnu i ušuškanu u svom naručju.

***

352


Stotinama kilometara dalje, jedan drugi muškarac je i ne znajući to, povukao svoj poslednji dim cigarete, i pogledao više ljutito nego uplašeno u cev pištolja na čijem se drugom kraju nalazila drhtava koščata ruka. Pomislio je kako mu je već stvarno dosta tih paćenika i njihovih uvek neuspelih pokušaja da dobiju robu moljakanjem, pa ako to ne uspe onda i pretnjama. Već godinama je sve bilo isto, samo su se oronula, mršava, ispijena lica ispred njega menjala, i razmišljao je kako je možda ipak vreme da promeni profesiju. Možda čak i preuzmem maminu poslastičarnicu kada ode u zasluženu penziju, bilo je zadnje što je pomislio ispuštajući dim cigarete, pre nego je drhtava ruka klinca koji je po svaku cenu večeras želeo svoju dozu, povukla obarač i time se zatvorio jedan krug.

353


Reč Autora: Volela bih da ste sada, kada ste stigli do ove poslednje strane, zadovoljni, i da imate na licu veliki osmeh. Ako nije tako, iskreno mi je žao. Moram da Vam priznam da sam se pišući ovu knjigu usput i učila pisanju. Ne mislim na ispravno kucanje velikih i malih slova, gramatike i pravopisa (što verujem da sam savladala u školi) mada i tu sam sigurno grešila. (Nećemo sada cepidlačiti i kuditi moje profesore jezika i književnosti!). Ko radi taj i greši je moje opravdanje i držaću se toga čak i pod pretnjama! Ne, kada kažem učila sam pisati, mislila sam na to kako preneti na ove bele listove sve ono što mi se motalo po glavi jako, jako dugo a da i Vi i ja budemo zadovoljni. I samo da znate, nije bilo lako ali sam se zaista potrudila i uvažite mi bar to. Ovo je moj prvi pokušaj, i ja sam srećna što sam uspela zbrku iz glave preneti ovde. Verujte mi, da vidite kako je unutra, i Vi biste mi čestitali iz kakvog haosa sam stvorila nešto!!! Ako imate inspiraciju, potrebu ili jednostavno želite da napišete svoje utiske, pohvale pa naravno i kritike (iako mislim da ih neće biti previše jer sam ja baš, baš super i nemate mi šta zameriti), molim vas da ih napišete na Goodreadsu ili Wattpadu. Ma možete u stvari gde god želite pisati o mojoj knjizi, ja ću biti veoma srećna i zahvalna Vam na tome.

***

Ja iskreno verujem u ljubav na prvi pogled. Verujem da je moguće pronaći svoju srodnu dušu i u najranijoj mladosti kao i u poznim godinama. Verujem i da je moguće voleti nekoga, bez milion razloga koji tu osobu čine zaslužnom naše ljubavi. Bezuslovna ljubav je nešto najiskrenije i najlepše, i nadam se da ćete imati prilike voleti, i još važnije biti voljeni upravo na taj način!

354


Osoba koja je sve ovo pisala je večito dete u duši ali u telu odrasle osobe, supruge i majke troje predivne dečice. Živi u jednom malom mestu u kojem se ništa posebno ne dešava, i kada ne sprema po kući i ne pomaže u domaćim zadacima, ona čita, čita a onda još malo čita sve što joj padne pod ruku. Imala je sreće, baš kao i njena junakinja da sa osamnaest godina pronađe i prepozna ljubav svog života i evo već skoro isto toliko godina je srećna i zahvalna na tome.

Posetite me i na sajtu http://abbobooksworld.blogspot.ba/ za sve informacije o budućim projektima…

355


Noć Sav čežnja, milošta, moj glas čim si preda mnom, remeti ćutanje u noćnom času tamnom. Kraj moje postelje, pri neveseloj sveći, promiču stihovi sliveni, žuboreći - bujice ljubavi što, pune tebe, huje. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je, za mene sija on. I čujem sad, u tmini: - Moj mili - tvoja sam - da, tvoja sam, jedini. Aleksandar Sergejevič Puškin

356

Samo budi tu by s j abbo (pdf)  
Samo budi tu by s j abbo (pdf)  
Advertisement