Ljubav na dvoru

LJUBAV NA DVORCU

1. Poglavlje

A

lehandro Navaro Vaskez, grof Olivares posmatrao ,je iz sedla svog moćnog crnog pastuva bujnu, zelenu dolinu koja je više od 500 godina u vlasništu njegove porodice. Dokle je pogled dopirao zemlja je pripadala njemu.

Iako atraktivan, Alehandro je delovao nepristupačno, pogotovo u nekoliko poslednjih godina, koliko je prošlo od propasti njegovog braka. Bio je bogati zemljoposednik, ali je nepromišljenom ženidbom rasturio celu porodicu. A Špancu porodica znači mnogo više od novca i bogatstva. Gorka je istina da se umesto razumom rukovodio srcem i oženio se pogrešnom ženom.

Tu grešku i danas skupo plaća. Njegov polubrat prihvatio je posao u Njujorku prekinuvši kontakt s majkom, bratom i sestrom. Da li bi mogao da oprosti mlađem bratu? Tiho je opsovao. Sve što je bilo u vezi s Jasminom u njemu je izazivalo ljutnju i netrpeljivost. U njemu je gorela želja za osvetom. Brat i ona zloupotrebili su Alehandrovo poverenje bacivši njegovu ljubav u blato.

Otkad ga je Jasmina napustila i nestala bez traga, njegovo srce zahtevalo je pravdu iako je znao da pravda ne može biti zadovoljena. Oglasio se mobilni.

Nije podnosio da neko ometa njegov mir. Pošto je pročitao poruku, pogled mu se još više smračio. Javio mu se privatni detektiv koga je angažovao da pronađe Jasminu. Upravo je stigao u zamak da podnese izveštaj.

Okrenuo je konja u pravcu dvorca i, uživajući u galopu, razmišljao je o tome da li je Alonsu Ortegi pošlo za rukom da pronađe odbeglu ženu.

- Izvinite što sam došao nenajavljen - naklonio se postariji gospodin - ali znam da odmah želite da čujete novosti. Pronašao sam groficu.

- U Engleskoj? - upitao je Alehandro. Baš u tom momentu u sobu je nepozvana ušla Alehandrova majka. Udovica dona Horecija usmerila je pogled tamnih očiju na privatnog detektiva zahtevajući da sazna da li je obavio svoju dužnost. Kada je klimnuo glavom, na njenom licu zatitrao je iskrivljen osmeh.

- Moram još nešto da kažem - dodao je detektiv oklevajući. - Grofica ima dete, dvogodišnjeg dečaka.

Nastala je sablasna tišina, a onda su se ponovo otvorila vrata i u sobu je ušla Alehandrova starija sestra Beatris. Majka se okrenula prema njoj i prosiktala:

- Engleska veštica, koja je još uvek udata za tvog nesrećnog brata, rodila je dete!

Zatečena neprijatnom izjavom u prisustvu detektiva, Beatris je usplahireno pogledala brata i brže-bolje ponudila osveženje da bi skrenula razgovor s neprijatne teme. A Alehandro je bio u iskušenju da Ortegu ščepa za kragnu, izvede napolje i natera ga da mu do detalja ispriča sve što je saznao. Očigledno je detektiv osetio nestrpljenje svog nalogodavca pa mu je uručio koverat i užurbano se povukao.

- Dete... čije dete? - boreći se za vazduh, upitala je Beatris čim je detektiv zatvorio vrata za sobom. Ukočenog lica, Alehandro je slegnuo ramenima. Ovo je sigurno najveća bruka koja ga je u životu snašla. Kako je Jasmina mogla to da mu uradi? Zaboga, dete drugog čoveka!

- Eh, da si me slušao - pridikovala je dona Horecija. - Bio mi je dovoljan jedan pogled da znam da ona nije žena za tebe. Bio si najpoželjniji neženja u Španiji, mogao si da se oženiš bilo kojom...

- Ali oženio sam se Jasminom - Alehandro nije imao strpljenja za majčine dramske istupe.

- Ta veštica te je začarala. Jedan čovek nikada joj neće biti dovoljan. I samo zbog nje moj sin sada živi daleko od nas, na kraju sveta. Rodila je dete a još uvek nosi naše prezime! To je nešto najodvratnije što sam...

- Dosta! Desilo se i sve je to iza nas, prošlo je - prekinuo je bujicu majčinih reči, a ona ga je ljutito pogledala.

- Još uvek nije gotovo jer ti još nisi podneo zahtev za razvod!

- Uskoro ću otputovati u Englesku da je pronađem i da s njom sve razjasnim procedio je kroz stisnute zube.

- Pošalji porodičnog advokata, nema potrebe da ideš tamo.

- Jasmina je moja žena, pa idem ja -usprotivio se.

Kada su iz dona Horecije kao plima izletele uvrede, izgubio je strpljenje.

- Rekao sam ti to iz pristojnosti, znaš da mi nije potrbna tvoja ni dozvola ni podrška.

Alehandro se povukao u radnu sobu i nasuo je sebi dupli viski. Znači, Jasmina ima dete! Pre nego što ga je napustila imala je spontani pobačaj, izgubila je njegovu bebu. Zato je znao da to dete ne može biti njegovo. Da li je dečak Markov? Ili nekog drugog muškarca? U koverti je bilo malo podataka. Jasmina sada živi u malom gradu Dorsenu i vodi cvećaru... Čeličnom samodisciplinom odagnao je Jasminine slike iz glave. Ali gde je bila ta odlučnost kada se upustio u vezu s Jasminom, iako je od početka bio sve-stan

velikih razlika medu njima. A nenormalno ga je privlačila njena seksepil-nost.

Nesposobnost da joj odoli postala je njegova kazna.

Srećom, iskustvo koje je stekao dok su kratko živeli u braku, kao i dani koji su ih razdvajali, uticali su na to da zgasne želja za njom. Ipak, Jasmina nema nikoga od porodice ko bi je zaštitio, a zvanično je još uvek njegova žena. To znači da delimično snosi odgovornost, bez obzira na svoja osećanja prema njoj, i prema tom detetu sve dok se zvanično ne reguliše razvod braka.

To je bio razlog da lično ode u Englesku. Jasmina je srećna što živi u ovo moderno doba jer bi njegovi preci nevernu ženu poslali u manastir ili bi je ubili zato što je obeščastila porodicu. *** Jasmina je upravo pakovala cveće u dekorativni celofan kada je Alfi provirio iza pulta.

- Zdravo - veselo je pozdravio ženu koje je došla po buket, jer stidljivost nije bila odlika njegovog karaktera.

- Zdravo, ti si presladak momčić - žena se nasmejala dečaku čije su se vesele tamne oči smešile.

Dok je u tišini brojala novac, Jasmina je razmišljala o tome u kom će uzrastu Alfiju biti neprijatno da sluša komplimente na račun svog izgleda. Kakav otac, takav sin, pomislila je. Bio je isti otac: tamne oči, koža boje masline i sjajna crna kosa. Od majke je nasledio samo neukrotive kovrdže, toplinu i optimistički pristup životu. Retko je iz njega izbijao strasni temperament njegovog oca.

Alfi se vratio igračkama iza pulta, a ona je počela da priprema sledeći cvetni aranžman. Samo pukim slučajem došla je u Dorsten u trenutku kada je njen život bio u dubokoj krizi. I do danas nije zažalila što je tu ostala. Posao joj je odgovarao jer je imala smisla za dekoraciju.

Ulagala je u sebe i svoje znanje, pa je stekla kvalifikacije. Kada je njena poslodavka iz zdrastvenih razloga otišla u penziju, Jasmina je preuzela cvećaru osamostalivši se. U međuvremenu proširila je delatnost na dekorisanje svadbi i proslava. Ponekad se morala uštinuti da bi shvatila da zaista ima privatni biznis. Nije loše za kćerku oca kriminalca i majke alkoholičarke, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći. Nikada niko iz njene pordice nije daleko dogurao u životu.

- Nije to za nas - jednom davno rekla je njena majka kada je nastavnica predložila da Jasmina maturira. - Ona mora da radi i da donosi novac u kuću!

- Glupa si i neupotrebljiva kao tvoja majka - govorio joj je otac.

Posle doručka povela je Alfija u vrtić. Zadrhtala je videvši ga kako je razdragano potrčao u susret svojim drugarima. Kada je bio beba, Flora je tokom radnog vremena brinula o njemu, ali sada je bio dovoljno veliki da poslepodneva provodi s drugarima. Uostalom, Flora sada ima mnogo posla u svom pansionu.

Jasmina se iznenadila kada je Flora sat kasnije došla u cvećaru u želji da njih dve popiju kafu. Dok je pripremala kafu u čajnoj kuhinji, primetila je daje njena crvenokosa prijateljica zabrinuta.

- Šta je bilo?

- Verovatno nije ništa važno, hte-la sam još u subotu da ti ispričam, ali imala sam mnogo posla - uzdahnula je i nastavila: - U četvrtak je neki čovek u iznajmljenom vozilu zastao ispred tvoje cvećare i snimao. Raspitivao se o tebi čak i u pošti.

Jasmina se ukočila, prebledelo je njeno oblo lice. Kada su se prvi put videle, Flora je ovu dugonogu vitku ženu doživljavala kao priviđenje, toliko joj je bila lepa. Po gradiću su se prepričavala šale na račun crkvenog hora koji je bio pred gašenjem, a onda je njemu zapevala Jasmina pa su momci pohrlili u hor.

Međutim, zbog lošeg iskustva u braku, Jasmina je živela povučeno i svu svoju energiju usmerila je na sina i posao.

- Šta je hteo da zna? - Jasminin stomak se zgrčio.

- Koliko dugo živiš u ovom gradu, koliko je godina Alfiju... Tip je očito bio mlad i zgodan. Mauricija iz pošte misli da je možda u potrazi za nevestom...

- Španac?

Flora je odmahnula glavom.

- Ne, Mauricija kaže da je iz Londona.

- Prošle nedelje u cvećaru nije ušao nijedan zgodan muškarac - mrmljala je sebi u bradu.

- Možda je izgubio interesovanje pošto je saznao da imaš sina. Da sam znala da ćeš se toliko uzbuditi zbog toga, ništa ti ne bih rekla. Zašto ne pozoveš svog muža, kako mu je ono ime, i kažeš mu da želiš razvod?

- Ime mu je Alehandro i ne dozvoljava da mu bilo ko kaže šta treba da radi.

On izdaje naređenja. Ako čuje za Alfija, sve će se iskomplikovati.

- Onda nađi advokata i reci mu da je tvoj muž odvratan.

- Nikada nije pio niti je bio nasilan. Flora je složila grimasu.

- Zašto to kažeš? Postoje i drugi razlozi za razvod, na primer psihički teror, mentalna okrutnost, zapostavljanje... Pa on te je prepustio na milost i nemilost toj groznoj porodici.

- Njegova majka bila je okrutna, a brat i sestra bili su fini - Jasmina je pokušavala da bude fer. - Zapravo, ni on prema meni nije bio stvarno okrutan.

- Alehandro je svaki tvoj korak i postupak kritikovao - prasnula je Flora.

- Stalno te je ostavljao samu i napravio ti je dete pre nego što si bila spremna za to.

Jasmina je pocrvenela. Zašto je Flori ispričala sve detalje? Prvih nedelja morala je s nekim da razgovara, da izbaci sve iz sebe. Na sreću, najgore tajne zadržala je za sebe.

- Jednostavno, nisam bila dovoljno dobra za njega...

Rano je shvatila da ljudi od nje očekuju mnogo više nego što ona može da pruži. Tako ni njen brak nije bio izuzetak. A sada je, radeći svoj posao, uspela da nadmaši sopstvena očekivanja. Kada je upoznala Alehandra, stekla je utisak da se ostvario njen san. U njega se zaljubila na prvi pogled i verovala je u nemoguće dok se nije grubo prizemljila. Razlike među njima nisu bile samo velike već i nepremostive. Proganjala ju je prošlost sopstvene porodice, ali najveću grešku učinila je time što se sprijateljila s deverom. Da je Alehandro nije često ostavljao samu i da joj je pomogao da prihvati novi život u Španiji, ona ne bi bila toliko srećna u Markovom društvu.

- Bila si isuviše dobra za svog muža - pobunila se Flora, - Ali mislim da je vreme da mu kažeš za Alfija umesto što se ovde kriješ kao da sebi nešto prebacuješ.

Jasmina je osetila da joj crvenilo udara u lice. Eh, kad bi Flora znala sve detalje, i ona bi svojoj drugarici okrenula leđa.

- Kada bi saznao za Alfija, zatražio bi starateljstvo i odveo bi ga ga u Španiju jer je za njega porodica svetinja.

- Ako je tako... Ali ne možeš zauvek kriti sina od njega.

- U ovom trenutku tako je najbolje - spustila je solju na stočić pošto je zvono na ulaznim vratima najavilo ulazak mušterije.

Ubrzo potom pripremala je cvetne aranžmane za žurku u vili na obali mora.

Na povratku je navratila po Alfija. Bila je ponosna na svoju kućicu i dvorište.

Sama je okrečila sve zidove pastel -nim tonovima, a iako je nameštaj bio polovan, njoj je sve to bilo divno, jer je to bio njen dom.

Sećanje na život u dvorcu činilo joj se kao bajka. Castillo del Halcon - Orlov dvorac - sagradili su Alehandrovi preci ratnici, zidine oko njega bile su

mešavina evropskog i islamskog stila, a prostorije pune neprocenjivih umetničkih dela. Pomeranje nameštaja ili skidanje mračnih slika sa zidova bilo je nezamislivo. Dona Horecija nije dozvoljavala nikome da se meša, smatrala je dvorac ličnim vlasništvom. Jasmina se osećala kao gost koji nije dobrodošao. Da li je bilo nečeg dobrog u tom užasnom braku? Istog trena pred očima joj je iskrsnuo lik njenog muža.

Najlepše stvari u njenom životu desile su se pukim slučajem: neplanirana trudnoća i Alfijevo rođenje, činjenica da se njen automobil pokvario baš u Dorstenu... Ironija je da je i njen prvi susret s Alehandrom bio čudan. Naleteo je na nju kolima dok je vozila bicikl. Tada je radila na recepciji hotela i koristila je slobodan dan da se provoza po okolini. "Mercedes" se zaustavio uz škripu kočnica a vozač i Alehandro iskočili su da vide da li joj je dobro. Jasminina kolena bila su krvava, na kuku se pojavio otok, a bicikl je bio zgužvan. I pre nego što je postala svesna onog što joj se dogodilo, sedela je u luksuznoj limuzini, a najlepši muškarac na svetu vozio ju je u bolnicu. Bila je fascinirana njegovim osmehom.

"Ovo je ljubav na prvi pogled", mislila je budna provodeći noć. Jedan Alehandrov pogled bio je dovoljan da je obori na kolena. Nažalost, ništa nije naučila iz lekcija koje joj je Alehandro nametnuo pre nego što ju je šokirao prosidbom: mesecima je dozvoljavao da ona prolazi kroz pakao, nije je zvao kada bi se dogovorili da će se javiti, susrete je u poslednjem momentu odlagao, izlazio je s drugim ženama... Pre venčanja zgazio je i njeno srce i njena osećanja.

Ležala je u krevetu i nije mogla da spava. A ujutro joj stiže nova isporuka cveća, što znači da mora rano ustati.

U cvećari je bilo hladno. Bila je to stara zgrada s nedovoljnom izolacijom, ali toplina bi ionako brzo sasušila cveće. Otišla je u zadnju sobu po štrikanu jaknu.

Napolju je Alfi vozio stari bicikl trotočkaš pevušeći nešto. Osmehnula se.

- Jasmina...

Nadala se da taj glas nikada više neće čuti. Dubok, melodičan, muževan, seksi... odmah je osetila žmarce po leđima. Stisnula je oči. Obuzela ju je jeza i okrenula se prema njemu. Zaista, tamo je stajao on, Alehandro Navaro Vaskez, njen muž. Čovek koji ju je naučio da ga voli, da joj je potreban, da bi se kasnije okrenuo od nje. Izgledao je neodoljivo elegantno u tamnom odelu krojenom po meri. On je uvek besprekorno izgledao... osim u krevetu kada mu je prstima strasno mrsila kosu. Najradije bi vrisnula zbog sećanja koja je nisu ostavljala na miru.

- Šta tražiš ovde? - uspela je da izgovori.

2. Poglavlje

- Treba da raspravimo ponešto - trezveno je rekao.

Pod njegovim ispitivačkim pogledom bilo joj je vruće. Znala je da u ispranom džinsu, štrikanoj jakni i bez šminke nije nimalo zavodljiva i smetalo joj je to što je osetila potrebu da bolje izgleda pred njim. Najgore je bilo to što nije mogla da kontroliše svoje reakcije u njegovom prisustvu. Smetao joj je njegov hladni pogled i gotovo poslovan ton. Naslonila se na dovratak, prekrstila je ruke na grudima i ponosno podigla bradu. Na Alehandro vom obrazu pojavio se blagi grč, neprimetno je suzio pogled i znala je da je razumeo izazov. Napetost je iznenada zavladala među njima. Nažalost, njena hrabrost upravo je splašnjavala jer je primetila da su joj bradavice očvrsnule, a utroba počela da podrhtava.

- Još uvek si zavodnica - rekao je otegnuto.

Ta ironična rečenica sasekla je u korenu njen pokušaj da ga očara. Znala je da može da je povredi jer je primetila šta je nešto zasijalo u njegovim lepim očima.

Oborila je pogled primetivši izbočinu na njegovim savršeno krojenim pantalonama. Krv joj je jurnula u lice. Istovremeno su je preplavili likovanje i trijumf, ali i zaprepašćenje.

- Šta hoćeš? - ponovila je pitanje.

- Razvod braka. Treba mi adresa na koju advokat može da ti pošalje papire.

Zar ti to nikada nije palo na pamet? To što si bez reči nestala bilo je nezrelo i veoma sebično.

Jasmina je poželela da ga gađa buketom ruža.

- Ti si me naterao na to - uzvratila je.

- Kako? - odlučno je prišao pultu naslonivši se rukama na njega. Bio je spreman za svađu.

- Nikada me nisi slušao, nijedna reč koju sam izgovorila nije te interesovala.

Stigli smo do pat pozicije i ništa više nisam mogla da učinim.

- Garantovao sam ti da ćemo zajedno pronaći rešenje - nije popuštao.

- Dok smo bili u braku, ništa zajedno nismo resili. A kako bismo kada nikada nisi pričao sa mnom? Rekla sam ti koliko sam nesrećna i... da li se nešto

promenilo? - prezir i bol izbijali su iz njenih tamnoplavih očiju dok se prisećala poklona kojima ju je obasipao, umesto da joj pokloni sebe, svoju pažnju i vreme.

Bes se gomilao u njemu a oči su mu preteče zasijale. Upravo u tom momentu oglasilo se zvono, pristigla je Sendi, devojka koja joj je pomagala, i u lokalu je zavladala napeta tišina.

- Jesam li zakasnila? Da li sam ti bila potrebna ranije? - upitala je Sendi Jasminu.

- Ne, sve je u redu, ali moram da odem kući, što znači da ćeš ti ostati ovde brzo je pričala pokušavajući da se nasmeje. Alehandra nije ni pogledala, izašla je napolje i vratila se s Alfijem u naručju, da bi mu potom hladno dobacila: - Živim stotinak metara odavde, kućni broj je 42.

Jasminaje bila na korak udaljena od vrata koja su se u tom trenutku otvorila a mlad muškarac raščupane kose mahao je papirnom kesom.

- Sveže iz rerne, torta od višanja za našu drugu pauzu - veselo je dobacio.

- O, Čarli, potpuno sam zaboravila da ćeš danas doći - Jasmina je prošle nedelje, na probi hora, ugovorila termin s mladim električarem. - Moram da idem, ali pokazaću ti koja utičnica ne radi -jače je stisnula Alfija na kuk i nagnula se ispod pulta da pokaže problematičnu utičnicu.

- Ako ti sada ne odgovara, mogu doći sutra - rekao je Čarli bez ustezanja.

- Ne, u redu je, Sendi je ovde - pošla je prema vratima pored kojih je Alehandro čekao, besno odmeravajući razočaranog Čarlija. Izašla je na svež vazduh, razočarana time što je Alehandro samo okrznuo pogledom Alfija jer, da ga je pažljivo posmatrao samo desetak sekundi, bilo bi mu mnogo toga jasno.

Međutim, izostala je bilo kakva njegova reakcija.

- Onda, vidimo se kod kuće - rezignirano je spustila Alfija na zemlju uhvativši ga za ruku.

- Povešću vas kolima - ponudio je.

- Neka, hvala, ne treba - krenula je niz ulicu.

Ona i Alfi nisu odmaknuli ni dvadeset koraka kada se pored njih zaustavila crna limuzina. Visok muškarac u dobro skrojenom odelu izašao je iz vozila.

- Idete kući? Uđite, odvešću vas.

- Hvala ti, Džeremi, ali nije daleko, prijaće nam šetnja - uzvratila je ljubazno iako su joj misli bile usmerene na Alehandra i na njegov zahtev za razvod braka. Da li je pronašao drugu? Ženu koja ima poreklo i novac, i koja mu više odgovara? Pitala se s koliko je žena bio otkad ga je napustila i hiljadu malih igala nemilosrdno se zabolo u njeno srce. Kada je Alehandro u pitanju, ona je pravi gubitnik. Ne, nije želela da mu se vrati, ali nije mogla da zamisli ni drugu

ženu pored njega. Bilo je nerealno pomišljati da posle nje nije bio ni sa jednom ženom. On nije pobornik apstinencije... Uostalom, zašto joj je stalo do toga da zna da li je bio s nekom i šta je radio sve ovo vreme?

Džeremi je otvorio vrata automobila.

- Hajde, ulazite, do kuće ćete biti potpuno mokri.

Jasmina nije primetila da je počela kiša, pa je brzo uzela Alfija u naručje i ušla u kola. Kada su stigli do njene kućice, sportski auto je već bio parkiran ispred.

Džeremi je zadivljeno zviznuo.

- Kome pripada ova lepota?

- Mom starom poznaniku - rekla je izazeći.

Džeremi je munjevito obišao vozilo, prišao joj je i nežno je uhvatio za ruku.

- Hajde da izađemo neobavezno, bez loše namere, da večeramo kao prijatelji zagledao joj se u oči. Pocrvenela je jer je znala da Alehandro sve sluša i posmatra.

- Žao mi je, ne mogu - bilo joj je neprijatno.

- Neću odustati - upozorio ju je Džeremi.

Bila je zabrinuta. Džeremi, trgovac nekretninama, u tridesetim godinama, uspešan, razveden i bogat, očigledno nije shvatao da žena može biti nezainteresovana za njega. Otkad je potpisala ugovor s njim o zakupu kućice, stalno ju je pozivao na izlazak. Zajedno s Alfijem požurila je u kuću gde ju je pred ulaznim vratima čekao Alehandro.

- Zašto mu ne kažeš da si udata? -upitao je dok je otključavala vrata.

- On to zna, kao i svi u ovom gradiću, uostalom - burma je zasijala na njenom prstu. - Ali isto tako zna da sam otišla od muža.

- Pa još se nismo razveli - odbrusio je i krenuo prema dnevnoj sobi. Iznenađen sam što nosiš burmu.

Slegnula je ramena dok je Alfiju skidala jaknicu.

- Hoću sok - Alfi ju je povukao za rukav.

- Kaže se "molim te" - nežno je pod-setila dečaka, a on je poslušno rekao: - Molim te.

- Želiš li kafu? - upitala je Alehandra. Stajao je pored prozora a njegova široka ramena sprečavala su ulazak sunca u sobu.

-Da. - I ti moraš da kažeš "molim te" -oglasio se Alfi spontano.

- Molim - ponovio je a da dete nijednom nije pogledao.

Zgranuta Alehandrovom apsolutnom nezainteresovanošću za dete, zurila je u njega. Očekivala je mnogo Više znatiželje.

- Zar ništa ne želiš da me pitaš? - izgovorila je.

- Advokat koji će me zastupati postaviće ti sva pitanja - odgovorio je grubo.

- Znači da si ubeđen da dečak nije tvoj...

Alehandrove crne oči sevnule su u trenu.

- Kako bi mogao da bude?

Poželela je da ga ošamari da bi konačno počeo da je sluša. Ali čemu sve to kada nikad nije slušao šta mu govori, a sada, kako stvari među njima stoje, pogotovo je neće saslušati. Zar upravo to nije bio razlog što je otišla od njega?

Stalno je imala osećaj da glavom ide kroz neprobojni zid. Kako je mogla da ostane pored čoveka koji je bio ubeđen da je imala aferu s njegovim bratom?

Dok je u kuhinji kuvala kafu, donela je odluku. Uzela je telefon, nazvala Floru i zamolila je da sat vremena pričuva Alfija.

- Alehandro je ovde - objasnila joj je.

- Dolazim za pet minuta i uzimam malenog - obećala je Flora.

I zaista je to učinila. Ali čim su njih dvoje izašli, tišina se obrušila na Jasminu i Alehandra. Nije više mogla da izdrži.

- Nerado ponavljam, ali prisiljavaš me na to. Nikada nisam spavala s tvojim bratom!

Prezrivo ju je odmerio.

- U svakom sluačaju, on nije imao dovoljno smelosti da to negira.

Proključala je od besa.

- Aha, znači, nije porekao, što znači da ja lažem!

- Moj brat me nikada nije slagao, što za tebe ne mogu da kažem.

Stisnula je šake.

- O čemu pričaš? Kada sam se slagala?

- Kada smo živeli zajedno, potrošila si na hiljade evra a da ništa ekstravagantno nisam video na tebi. Nisi bila u stanju da kontrolišeš izdatke bez obzira na veliki iznos koji sam ti svakog meseca davao na raposlaganje. U tom finansijskom haosu mora da se krila i poneka laž.

Prebledela je. Optužbe su bile opravdane. Trošila je velike svote iako ne na sebe. A tokom poslednje nedelje nije mogla ni da plati svoje račune jer bi je onda sustigli svi njeni gresi. A samo zato što je pri prvom susretu, kako se njoj to činilo, izgovorila bezazlenu laž.

- Da li si Marku dala novac? - upitao je grubo. - Uvek je bio raskalašan pa verujem da je i od tebe tražio novac.

U trenutku je bila u iskušenju da se izvuče još jednom lažju, a onda je postiđeno oborila pogled. S jedne strane nerviralo ju je to što Marko nije jasno i

glasno rekao da nikada nisu bili intimni, a s druge strane, razumela ga je i nije želela da ga izda.

- Nisam, Marko nikada nije tražio novac od mene.

- Pretpostavljam da si još uvek s njim u kontaktu? - iznenadilo ju je to pitanje.

- Nisam s njim pričala otkad sam otišla iz Španije.

- Začuđujuće, a tako ste bili bliski. Bila je u iskušenju da mu saspe istinu u lice, ali posledice bi bile katastrofalne. Uostalom, obećala je Marku da nikada nikome ništa neće reći.

- Već dve godine Marko radi u našoj galeriji u Njujorku i nikada nisi otišla da ga posetiš? Ali nadam se da bar pomaže u odgoju deteta.

Jasmina je duboko udahnula pre nego što je rekla: - Alfi nije Markov sin.

- Tvoje dete nije jedini razlog našeg neuspeha. Više me interesuje šta si radila s mojim bratom u krevetu i kako ti je to palo na pamet? - nestala je zavesa pristojnosti, tako je čvrsto stisnuo šake da se čulo kako kosti pucketaju. - Jesi li spavala s njim? - procedio je kroz stisnute zube.

Spontano je krenula unazad. Kada je u ovakvom raspoloženju, s njim je nemoguće izaći na kraj. Kroz to je već prošla, ni onda joj nije verovao.

- Alehandro... - pokušala je da ga smiri.

Zabacio je glavu, a onda je tamnim pogledom klizio po njoj. Nije bila iznenađena što u njegovim očima vidi varnice. Bez najave, ponovo je bila rob njegovog šarma. Odlično se sećala napetosti u svom telu i titranja u utrobi kada ga je čekala za večerom, jer je znala da će njih dvoje uskoro otići u spavaću sobu i da će je uvesti u svet čulnih zadovoljstava, gde je zaboravljala usamljenost.

- Smeta li ti to što želim da znam takve detalje? Da li si se ikada pitala kako mi je kada zamislim svoju ženu u bratovljevim rukama? - glas mu je bio opasno tih.

- Ne. Bila je to istina. Zašto bi razmišljala o tome kakva osećanja u njemu izaziva njegovo neosnovano nepoverenje, koje je uz to uvredljivo?

- Naravno da nisi - grubo je odgovorio. - S Markom si ubijala vreme, obasipao te je komplimentima. Jeftin način da se mojoj familiji naplati...

- To je glupost - besno ga je prekinula.

- Zašto si onda dozvolila da te dodirne? Zar ne misliš da sam zamislio kako je to među vama? Ti, gola u njegovim rukama, uzdišeš od uzbuđenja...

- Prekini! - zamolila je. Te slike budile su u njoj vatru, obrazi su joj goreli.

-Prekini odmah!

- Zašto, blizu sam istine? - upitao je razdražljivo. - Kao lažljiva kučka i nevernica isuviše si dobro prošla. I zato me nemoj gledati tim krupnim, kao, šokiranim očima. Na predstavu o sirotoj izgubljenoj devojci nikada više neću nasesti. Isuviše te dobro poznajem.

Duboko su je povredila njegove reči. Prošla je pored njega prema prozoru, pokušavala je da preuzme kontrolu nad svojim osećanjima. Sve dosad nije bila svesna toga koliko ga je pogodilo to što je mislio da mu je bila neverna. Kada je pre dve godine hladno i rezervisano zatražio od nje da mu kaže kakav je njen odnos s Markom, bio je potpuno ravnodušan. Iz toga je zaključila da mu malo znači i da je bio srećan što je pronašao razlog da je udalji od sebe. Tek sada je shvatila da je izvela naivan zaključak.

- Nisam neverna kučka koja rastura brak! - ciknula je. - I nisam imala aferu s tvojim bratom - sporo se okrenula prema njemu. - I trebalo bi da znaš da je moj Alfi... tvoj sin!

- To je nekakav loš vic? - njegov pogled ju je pekao. - Pouzdano znam da si imala pobačaj pre nego što si otišla iz Španije.

- Da, ali kada sam po dolasku u Englesku otišla gineokologu na kontrolu, zaključio je da sam još uvek trudna. Po njegovom mišljenju, nosila sam dvojajčane blizance: izgubila sam jedno dete, a drugo je preživelo... - protrljala je ruke. - U svakom slučaju, bila sam trudna kada sam stigla ovamo, i pet meseci kasnije rodio se Alfi.

Alehandro je zurio u nju, nije joj poverovao ni reč.

- To je nemoguće.

Otvorila je fioku i potražila Alfijev izvod iz matične knjige rođenih. Pružila je dokument Alehandru.

- To bi mogao da bude falsifikat - istrgnuo joj je papir iz ruku.

- Ako ti padne na pamet ideja kako sam u to vreme mogla da rodim dete, a da nije tvoje, molim te, javi mi - izazivala ga je.

Alehandro je gledao u papir.

- Ovo samo dokazuje da si bila trudna kada si otišla, ali ne i da je on moje dete.

Odmahivala je glavom uzdahnuvši.

- Znam da ovo ne mora da ti se svidi, uostalom, nisam želela da saznaš za Alfija. Previše je vremena prošlo od našeg rastanka i desilo se mnogo toga. Ali ipak te ne mogu lagati kada je o tvom detetu reč. Možda će Alfi jednoga dana poželeti da te upozna.

Mrko su se posmatrali nekoliko dugih trenutaka.

- Ako je to tačno, ako je taj mališan zaista moj, bila si baš osvetoljubiva jer mi ništa o tome nisi rekla.

Njeno lice izgubilo je boju.

- Kada sam otišla, nisam znala da sam trudna.

- Dve godine su dug period a ti ni pomislila nisi da treba da me obavestiš o tome da sam otac. Zahtevam DNK test pre nego što odlučim šta ćemo dalje rekao je nabusito.

Stisnula je usne. Opet je vređa sumnjom da mu je bila neverna.

- Kako hoćeš - odgovorila je kratko. - Ja znam ko je Alfijev otac.

- Organizovaću da se uradi test očinstva i čim rezultati budu gotovi, informisaću te - ledena arogancija strujala je iz svake njegove pore.

- A ja ću angažovati advokata i pokrenuti postupak za razvod braka - neka ne misli daje on jedini koji donosi odluke!

Protrljao je čelo gledajući Jasminu praznim pogledom.

- Ne bi bilo pametno bilo šta pokretati dok ne dobijemo rezultate.

- Ja to malo drugačije vidim - besno je dobacila. - Trebalo je da podnesem zahtev za razvod istog trena kada sam te napustila. Podigao je jednu obrvu.

- Zašto to nisi učinila? - upitao je hladno.

Prećutala je odgovor. Širom je otvorila vrata čime mu je jasno dala do znanja da ode. Nije primetila da joj celo telo drhti. Zaboravila je koliko on može da je naljuti.

- Javiću se - rekao je prelazeći preko praga.

- Ceniću ako me pre toga obavestiš o svom dolasku - sa stočića je uzela svoju vizitkartu pruživši mu je.

Ljutito je za njim zalupila vratima i naslonila se na prozor. Iza zavesa ga je posmatrala kako ulazi u automobil i odlazi. Ništa se nije promenilo, pomislila je doboko nesrećna.

3. poglavlje

J

asmina je tiho zatvorila vrata za sobom, četvrtkom uveče bebisiterka je čuvala Alfija dok su ona i Flora odlazile na probu crkvenog hora. Radovala se susretu sa starim prijateljima i poznanicima, ali je unazad dve nedelje stalno bila loše raspoložena.

- Hajde, nasmej se - pokušala je Flora da je prodrma na putu prema crkvi.

-Dozvolila si da na tebe preterano utiče ta DNK analiza, a to nije dobro.

- Čini mi se kao da sam javno ponižena.

- I matičar i doktor u obavezi su da ćute, ne verujem da će po gradu širiti abrove, pogotovo zato što će se taj predmet uskoro naći na sudu.

Nije bila sasvim sigurna u to. Umišljeni advokat koga je Alehandro angažovao nazvao ju je i šturo obavestio o koracima koji se moraju preduzeti. U matičnoj službi morala je podneti svoja dokumenta i fotografiju, a potom su ona i Alfi kod svog doktora uradili DNK analizu. Postupak nije bio komplikovan i posle nekog vremena uzorak je bio u labaratoriji. Uprkos svemu, stidela se jer su i matičar i doktor znali da njen muž sumnja u očinstvo. Nikada Alehandru neće oprostiti to što je morala da se izloži ovakvom poniženju. Mogla se tome usprotiviti ali u tom slučaju on bi bio uveren da ga ona laže. Uostalom, Alfijev otac mora da zna istinu, u to ne srne biti sumnje. Zato je prihvatila test.

Stigle su u crkvu. Naterala je sebe da se osmehne poznanicima. Pevanje u horu pomoglo joj je da skrene misli. Fabijan, lokalni doktor i izuzetno atraktivan muškarac, pomogao joj je da obuče jaknu.

- Jesi li raspoložena da odemo na piće?

- Da, ali došla sam s Florom.

- Obe vas pozivam.

Jasmina je pogledala prijateljicu i nije joj bilo jasno čemu duboka bora na njenom čelu.

- Bojim se da nije dobar tajming - zurila je nekud iza njihovih leda, niz ulicu.

Jasmina se osvrnula i prvo je primetila sportski auto a onda i čoveka koji je prekrštenih ruku bio naslonjen na haubu očigledno čekajući nju. Niz kičmu su joj skliznuli dobro poznati žmarci. Počela je da podrhtava. Tamnim očima odme-ravao ju je od glave do pete. Iako je bila besna na njega, priznala je sebi da je on grešno atraktivan, opušten i nadmoćan.

- Kako si znao gde sam?

- Bebisiterka mi je rekla. Žao mi je ako sam ti uništio veče.

- Ko je to? - upitao je Fabijan.

- Ja sam samo suprug - rekao je Alesandro.

Fabijan se ukočio i, klimnuvši glavom, okrenuo se Flori s kojom je otišao.

- Zar si morao čoveka dovesti u neprijatnu situaciju? - upitala je Jasmina.

Podrugljivo ju je pogledao.

- Svaki put kada te sretnem, oko tebe obleću muškarci a ti sramno flertuješ s njima.

- Nemaš pravo da mi govoriš kako da se ponašam!

Njegove oči u trenu su zaiskrile i osetila je njegove ruke na svojim ramenima.

Jednim trzajem privukao ju je sebi utisnuvši grub poljubac na njene usne. Pale su sve njene barijere. Za ovo nije bila spremna, ni sanjala nije da će on poželeti ponovo daje dodirne. Kolena su joj klecala, alarm je zazvonio u njenoj glavi jer je snažna potreba za njim obuzela njeno telo, a mislila je da je tu želju potisnula.

Okrenuo se prislonivši je na auto tako da je bila zarobljena između njegovog mišićavog tela i vozila. Kada se svom težinom naslonio na nju, jeknula je jer upravo za tim žudela. Puls joj je jurišao, a disanje se ubrzalo. Vrelina je preplavila njeno međunožje.

- Zaboga! Idemo - rekao je tiho.

Podigao ju je s haube i njeno, kao oduzeto telo spustio na sedište. Želela ga je do bola. Spustila je glavu a drhtave ruke stisnula u krilu. Osećala je ukus njegovih usana, dodir njegovih ruku.

- Treba li bi da vodimo računa o tome da se ne dodirujemo na javnom mestu? upitao je tiho.

Potisnula je kletvu, mrzela je sebe što ga nije odgurnula. Da bi sakrila emocije, na lice je nabacila kamenu masku.

- Još uvek mi nisi rekao zašto si došao - prigovorila mu je na putu do kuće.

- Pričaćemo unutra.

Prvo je platila bebisiterki koja je stanovala nekoliko kuća niz ulicu.

- Da li uvek ostaviš dete da čuva dete? - upitao je kada je mlada devojka otišla.

- A, ne. Aura izgleda mlađe ali ima 18 godina i pohađa medicinsku školu rekla je hladno. Očigledno nije smatrao da treba da se izvini. Skinula je jaknu okačivši je na čiviluk.

- Za posetu iz pristojnosti isuviše je kasno - izbegavala je da ga pogleda.

Sećanje na poljubac bilo je sveže. I neće popustiti glumeći ljubaznu domaćicu.

- Hoću da vidim svog sina! - rekao je odlučno.

Dakle, test je potvrdio njegovo očinstvo, a ipak nije pokazivao da mu je žao iako bi joj prijalo izvinjenje.

- Alfi spava.

- Nije važno, hoću da ga vidim - bio je uzbuđen.

- Kada sam ti rekla da je tvoj sin, nisi mi poverovao.

- Nećemo o tome raspravljati, sada znam istinu. Došao sam koliko sam brzo mogao.

- Odvešću te gore - predložila je u nadi da će ona ponovo kontrolisati situaciju.

Ušao je u dečju sobu i zastao pored kreveta. Dugo je Alehandro stajao prstiju stisnutih oko ogradice kreveta i spuštenih trepavica. Potom je podigao oči prema Jasmini.

- Hoću da ga povedem u Španiju.

Uplašila ju je ta izjava, a još više to što je Alehandro nežno gledao Alfija. O da, umeo je da bude nežan ali ne često. Onoga dana kada mu je rekla da je trudna, u njegovim očima bio je isti ovakav izraz. I upravo joj je zbog tog pogleda na kraju sve bilo mnogo teže. "Hoću da ga povedem u Španiju" - te reči pratile su je kao eho dok je silazila niza stepenice. Razumljivo je da Alehandro želi da njegovo dete upozna očevu porodicu, da mu pokaže odakle potiče i ko su mu preci. Pa ipak je čula sebe kako izgovara: - Kako to misliš: da ga povedeš u Španiju?

Prvo je skinuo sa sebe bež mantil od kašmira, a onda se okrenuo Jasmini.

Odelo boje antracita, krojeno po meri, naglašavalo je njegovu visinu i široka ramena. Oči su mu preteći sijale.

- Neću ti prepustiti starateljstvo nad svojim sinom - objasnio je. - Smatram da ne možeš da mu pružiš sve što mu je potrebno. Voleo bih da je drugačije jer ne nameravam da se svađam oko staratelj stva, ali ne vidim drugu mogućnost a svoju obavezu prema detetu ne želim da zanemarim.

- Kako se usuđuješ! - vrisnula je dok joj je srce tuklo između rebra kao ludo.

-Rodila sam to dete bez ičije pomoći i od tada sama brinem o njemu. Alfi je srećan i uravnotežen. Ništa o njemu ne znaš, ali smatraš da sam nesposobna majka, sram te bilo!

- Da li zna nešto o ocu iz Španije? Uči li španski? Možeš li mu dati potrebnu stabilnost? Nisi preterano odgovorna osoba.

- Otkud ti pravo da tako nešto tvrdiš? - u neverici je zurila u njega.

Lice mu se ukočilo.

- Dovoljno je da se uzme u obzir tvoje ponašanje u braku, dugovi, neverstvo s mojim bratom..

- Poslednji put ti kažem i neka ti konačno dopre do svesti: nisam imala aferu s tvojim bratom, nerviraš me! Činilo se da su oboje iznenađeni snagom glasa koji je iz nje izleteo.

- Umesto da rešavaš probleme, bežiš od njih - nastavio je bez oklevanja, nije ga uzbudio njen monolog.

- Ne moram ovo da slušam! Živimo razdvojeni i molim te da sada odeš - rekla je slomljeno. Alehandro je pošao po mantil.

- S tobom čovek ne može da razgovara - bio je frustriran.

- Pretnju da ćeš mi odvesti dete nazivaš razgovorom? - od nervoze glas joj je bio piskav. - Kakvu si reakciju očekivao, pa on mi je sve?!

- Boriću se za starateljstvo nad mojim sinom.

Znala je da će on na sudu imati mnogo veće šanse, bolje advokate i više novca, a ona nije imala nikoga ko bi zastupao njene interese. Činjenica da je dve godine krila da ima dete, naravno, ne ide joj u korist, uz to Alfi je plemićkog porekla i naslednik je ogromnog poseda i porodičnog biznisa. Da li će sudija sve te činjenice ignorisati kad ih otac iznese?

- Ne možeš to da nam uradiš. Alfiju je potrebna majka - protestovala je.

- Možda sam sada ja na redu da detetu pružim dom - otvorio je vrata. - Ili je vreme da pronađemo kompromis.

Odjednom više nije želela da on ode, uvukla se između njega i dovratka, potamnelih očiju od najezde osećanja gledala je u njega.

- O tome moramo da popričamo i to odmah!

- Majko mila, menjaš mišljenje brže nego munja - rekao je ironično.

Pribrala se.

- Zašto si me poljubio? Načinio je korak prema njoj.

- Zato što sam to želeo.

Vrelina je u sekundi zakolala njenim venama, plamenovi su lizali po najtajnijim mestima njenog bića. Nije mogla da potisne želju. Njen pogled mirovao je na njegovim usnama, a onda ga je pogledala u oči.

- Reci mi da ostanem preko noći -promrmljao je promuklo. Naslanjao se na nju pa je osetila dokaz njegovog uzbuđenja. Ukočila se.

- Želiš da ostaneš preko noći? - kao davljenik se uhvatila za njega, već su joj pred očima igrale scene ekstaze i strasti. Prstom je prevlačio po njenom vratu i zaustavio se na mestu gde je kucavica snažno tukla.

- Ako i ti to želiš.

- Ne... - prošaputala je očajno svesna svoje potpuno razbijene samokontrole.

- Lažljivice - tiho joj je prebacio, potpuno ubeđen u moć koju ima nad njom.

Iako se tresla kao prut, oslobodila se njegovog stiska i odmakla se za korak.

- Idi, molim te - rukama je obavila svoje telo.

- Nazovi me kada se urazumiš - ostavio je vizitku na stočiću pre nego je izašao. Ostala je sama. Bila je ljuta na sebe. Umesto da dopusti da seks poboljša njihov dogovor, napravila je još veći jaz među njima, a treba da misli na Alfijevu budućnost. Hteo je da provede noć s njom... U trenutku kada se među njima rasplamtela strast, bio je ranjiv kao i ona. Ne, brzo je ispravila sebe, Alehandro nije bio ranjiv. Naravno, vodio bi ljubav s njom, ali to mu ništa ne bi značilo. Još je verovao da je spavala s Markom i zato ju je mrzeo. S vizitkom u rukama otišla je u dnevnu sobu. Alehandro je ponovo držao uzde u svojim rukama, a to joj se nimalo nije sviđalo. Kada su se upoznali, mnogo joj je odgovarao njegov zaštitnički stav. Tada je još uvek bila devica, idealizovala ga je i mislila da je njihov odnos poseban. Nije bila svesna njegovog zavodničkog imidža dok joj čistačica u hotelu nije pod nos stavila novine uz reči: - Zar to nije Španac s kojim se viđaš? Na celoj strani bila je objavljena fotografija Alehandra u društvu rasne plavuše koju je zagrlio. Nije htela u to da poveruje iako je ponešto primećivala. Kada ga je pitala za njihove otkazane susrete u poslednjem trenu, kao i za telefonske pozive koji su izostali, odbrusio je: - Ne tražim ozbiljnu vezu i ne nameravam da se vezujem.

Srećom, tada još nije otišla s njim u krevet! Povređena, razočarana i besna na sebe što je bila naivna, uspela je da obuzda svoja osećanja prema Alehandru i počela je ponovo da izlazi s prijateljima, među kojima je bio mladić čija joj je pažnja posebno prijala. Kada je Alehandro saznao za drugog muškarca, opasno su se posvađali. Bilo je jasno da ne želi da je deli ni sa kim, a za njega su važila druga ptravila. Razišli su se i to joj je slomilo srce.

Mesec dana kasnije pojavio se pred njenim vratima i svečano obećao da se neće viđati s drugim ženama. Jasmina je bila presrećna. Bila je toliko zaljubljena da se bez razmišljanja upustila s njim u strasnu aferu. Iznajmio je sobu nedaleko od hotela u kojem je radila i svaki slobodan trenutak provodili su zajedno. Za Jasminu je to bio najlepši period u životu iako su Alehandra poslovne i porodične obaveze često odvajale od nje. Žudeli su jedno za drugim. Zaprosio ju je na njen dvadeseti rođendan. Nikada joj nije izjavio ljubav, samo je rekao da ne može više toliko vremena da provodi u Engleskoj. Nametnuo joj je brak kao logičan potez. Svoju porodicu nije joj predstavio pre prosidbe, jer je znao kako će oni reago-vati na Engleskinju iz radničke familije. Dve nedelje kasnije venčali

su se u prisustvu dva svedoka u crkvi u Londonu. Dotad nije imala predstavu o tome kakav će biti njen život u Španiji...

Trgnula se iz bolnih sećanja, naivna devojčica, preko ušiju zaljubljena, više ne postoji. U međuvremenu je sama birala svoju sudbinu. Odlučna i svesna snage u sebi, pozvala je Alehandra.

- Moramo da popričamo o Alfiju.

- Zar nisi mogla to da mi kažeš dok sam bio kod tebe? - bunio se.

Predložio je da se sutra po podne nađu u njegovom apratmanu u Londonu, i da ona dovede Alfija.

- Znam da želiš da ga vidiš, ali mislim da je bolje da ga držimo po strani pre nego što se dogovorimo. Najverovatnije ćemo se posvađati.

Prihvatio je njen predlog.

4. Poglavlje

N

ije to bio apartman koji je poznavala, bio je u strogom centru, mnogo veći i luksuzniji. Batler ju je odveo u lepo opremljen salon pun umetničkih dela. U prolazi se pogledala u ogledalu zaključivši da izgleda dobro na visokim potpeticama, u kratkoj suknji i crvenom džemperu.

Alehandro se pojavio iza sporednih vrata, sivo odelo naglašavalo je njegov maslinasti ten. Naježila se prisećajući se kako se svakog jutra budila uz njega i crvenilo joj je jurnulo u lice. Učinilo joj se da pod izmiče pod njenim nogama.

- Da li tvoja prijateljica čuva Alfija? - upitao je.

- Da, a posle podne je uvek u vrtiću sa svojom grupom.

Odbila je piće i sačekala dok je sebi spremio kafu. Sećanja su navirala... Naučio ju je da priprema pravu kafu od sveže samlevenih zrna. Od početka je bila oduševljena njegovom svestra-nošću. Pre venčanja - pre nego što su nevolje počele - umeo je da je podigne u naručje i odnese do kreveta, a ona je bila toliko srećna da ne bi primetila i da se ceo svet oko njih srušio. Ali kada se stišao njihov seksualni život i kada je nestalo komunikacije, za nju je postojalo samo jedno objašnjenje: on je izgubio zanimanje za nju.

- Loše sam spavala prošle noći, brinula sam zbog onoga što si rekao o Alfiju priznala je.

- Divno je to što si mu dala ime po mom ocu Alfonsu - primetio je Alehandro.

- Dobio je ime po mom dedi Alfre-du, on je bio jedini član porodice vredan poštovanja, umeren i tih. Mnogo sam ga volela.

Dugo ju je posmatrao ispod crnih trepavica.

- Šta ćemo s detetom kada živimo u različitim zemljama? - upitao je konačno.

Ukočila se.

- Drugi ljudi pronađu rešenje.

- Želim da moj sin raste u Španiji i...

- Ne možeš uvek dobiti ono što želiš - uskočila mu je u reč.

Spustio je praznu šoljicu na sto i krenuo prema njoj.

- I ja sam sinoć dugo razmišljao... Postoji rešenje.

- Kakvo?

- Možeš da biraš: ili da se vratiš u Španiju i pružiš našem braku još jednu šansu ili da se pred sudom borimo za starateljstvo - posmatrao je njeno lice s kojeg je nestala boja. - Mislim da je ovo je fer ponuda, čak mnogo više nego što zaslužuješ. Šokirano je zurila u njega. Alehandro zahteva da se ona vrati u Španiju i da živi s njim?

Kao njegova žena? Takav predlog nije očekivala.

- Pa to je blesavo! - izletelo joj je.

- Radi dobrobiti našeg sina to je praktično i logično.

- Ako nismo srećni zajedno, kako će Alfi biti srećan? Ne razumem zašto pričamo o zajedničkom životu?

- Da li si zaista toliko naivna? - glas mu je bio miran. - Još uvek te želim. Da nije tako, nikada ti to ne bih ponudio.

- Znači li to da mi možeš oprostiti ono što je bilo u prošlosti?

Suvo se nasmejao.

- Toliko daleko ne bih išao. Samo sam rekao da bih se potrudio da zaboravim tvoje propuste kada ponovo budeš u mom krevetu.

Duboko je uzdahnula pokušavajući da smiri svoj povređeni ponos.

- Ne želim da živim s tobom. Možda je to za tebe bio brak, ali je za mene to bio pakao.

Gvozdeni pogled koji je usmerio na nju pokazao joj je da ga je naljutila. Zar je umislila da će je srdačnije prihvatiti s obzirom na to da mu je bila neverna?

- Ovde sam sebi stvorila normalan život. U Španiji sam se osećala kao siroče, mislim daje i tebi bilo loše sa mnom. Zašto želiš da opet bude tako?

- Zato što imamo sina a ovoga puta sve bi bilo u startu razjašnjeno - pogledom je skliznuo po njenom telu.

- Slušam - iako nije nameravala da prihvati njegovu ponudu, htela je da čuje šta mu je na pameti.

- Sada te poznajem i naš brak bio bi zapravo dogovor zbog Alfija. Ne očekujem ništa od tebe osim da se pristojno ponašaš i...

- I, naravno, očekuješ seks - zajedljivo je završila rečenicu.

- Budi zahvalna što još uvek tako utićeš na mene, inače nikada ne bih razmatrao opciju da te ponovo uzmem.

Presrela je njegov vatreni pogled i postidela se zbog slatkog zatezanja u dnu svog stomaka. Njeno telo nije htelo da sluša razum iako je dobro znala koliko je glupo osećati bilo šta prema Alehandru. Prvi put palo joj je na um da i on možda oseća isto. Zbunjeno ga je gledala, a onda se usudila da ga napadne: - Nervira te to što te još uvek privlačim?

- Mogu s tim da živim - zlatni plamenovi zaigrali su u njegovim očima dok ju je odmeravao. - I ubeđen sam da ću zahvaljujući ovom dogovoru, uspeti da te za sva vremena oteram iz svog života.

- Ne mogu da idem u Španiju, ovde sam obezbedila egzisteniciju - ponovo je naglasila. - Nisam spremna da se odreknem svoje cvećare...

- Ali sam zato ja spreman da snosim troškove poslovođe koji će voditi tvoj posao.

- Ne mogu opet da živim s tobom - rekla je tiho.

- Ti moraš da odlučiš - ravnodušno je slegnuo ramenima. - Dve godine života uz svoga sina već sam propustio, ne pada mi na pamet da to više dopustim.

Moj advokat ovde čeka da mu javim da li ću podneti zahtev za starateljstvo.

- Znači li to da očekuješ da odmah odlučim?

Podigao je jednu obrvu.

- Naravno. Nemam ni strpljenja ni vremena za odlaganje.

Volela je svog sina više od svega i pokušala je da nađe kompromis.

- Mogla bih doći na nekoliko nede-lja u Španiju - ponudila je bez velikog oduševljenja.

- To ništa ne bi značilo.

- Ni po koju cenu do kraja života ne mogu živeti u tom nametnutom braku. Čak i najveći kriminalci imaju pravo na pomilovanje.

Možda bih u Španiji mogla provesti, recimo... tri meseca!

Alehandro je protrljao čelo.

- I šta će nam to doneti?

- Pa videćemo da li je odnos među nama podnošljiv. Ako nije, mogu da se vratim u ovaj mali grad. Ali, pre svega, potrebna mi je garancija da nećeš podneti zahtev za starateljstvo sve dok je Alfi u Španiji. To bi bila nepravedna prednost.

- Istu prednost imala bi ti na vašem sudu kao državljanka Engleske - suvo je uzvratio.

Više nije mogla da podnese njegov pogled kojim ju je skenirao.

- Ne može tako... Ne možemo ponovo zajedno živeti - unezvereno je počela je da šeta po sobi.

- U mojoj porodici nikada nije bilo razvoda!

- Ne živimo u srednjem veku, ne mora čovek celog života da plaća svoje greške.

- Ali smatraš da je u redu da naš sin plaća jer je potekao iz propale porodice?

Uzdahnula je. Užasavala ju je pomisao na to da će još jednom proći kroz sve ono što je već preživela u braku.

- Ne možemo sve učiniti savršenim samo zbog Alfija.

- Ne možemo, ali smo odgovorni da pokušamo sve, čak i da se žrtvujemo oštro je rekao.

- Zvučiš tako pravedno! I ja želim sve najbolje za Alfija.

- A ipak ne vidiš problem u tome što odrasta bez oca - prebacio joj je. - Ako stvarno želiš sve najbolje našem sinu, doći ćeš s njim u Španiju.

To je bila moralna i emotivna učena. Alehandro je znao kako da u njoj izazove grizu savesti.

- U redu, dolazim u Španiju na tri meseca.

Alehandro ju je posmatrao tamnim očima. Nije pokazao ni trijumf ni iznenađenje zbog njene kapitulacije.

- Prihvatam.

Nervozno je podrhtavala, bila je svesna onog što je prihvatila. Dao joj je do znanja da svaka majka zarad deteta mora da sačuva brak. A uz to joj je njegov vatreni pogled govorio da je želi isto kao pre. I tako je njeno telo preuzelo primat nad razumom.

- Jesi li ručala?

Ustuknula je kao zavisnik kome je ponuđena droga.

- Nisam, ali mislim da je bolje da se vratim u lokal.

- Naravno, mnogo posla još moraš da obaviš. Angažovaću agenciju da ti obezbedi dobrog poslovođu dok si odsutna. Organizacija svega toga ne bi trebalo da ti oduzme mnogo vremena, a ja želim da vidim Alfija - rekao je.

- Ostaješ li ovde preko vikenda? - pošto je potvrdio klimanjem glavom, dodala je: - Dobro, onda dođi sutra kod nas da ga vidiš.

- Kada možeš da pođeš u Španiju?

- Čim završim pripreme.

- Odvešću te nazad - rekao je mirno.

- Ne, hvala, ne treba, navikla sam da putujem vozom.

- Onda ću te odvesti na železničku stanicu, draga moja.

Njegovo ophođenje prema njoj drastično se promenilo čim je prihvatila nagodbu. Izgleda da je verovao u to da mora da brine o njoj. Čudan je to osećaj.

Liftom su se spustili u garažu i kada je vezala sigurnosni pojas, privukao ju je sebi i poljubio. Kao da ju je struja udarila. Refleksno je podigla ruke zavukavši prste u njegovu gustu kosu. Taj poljubac uvukao je Jasminu u vrtlog potisnutih osećanja, budio je u njoj glad koju nikada nije zaboravila.

- Zaboga, toliko te želim! - glas mu je bio promukao od čežnje, a njegovo priznanje pokrenulo je svaki nerv u njenom telu. U trenu mu je pošlo za rukom da vrati vreme unazad. Njegove plamene oči gutale su svaku promenu na njenom užarenom licu kada se, postiđena i uzbuđena, odmaknula od njega.

- Pružiću ti mnogo ako ostaneš sa mnom.

Spustila je pogled. Želela je da prihvati ponudu, ali nije smela.

- Videćemo se u subotu - jedva je izgovorila.

Pola sata kasnije sedela je s Florom u pansionu, a Alfi je zaspao, izmoren igom. Njena drugarica ostala je zatečena kada je čula da će Jasmina otići u Španiju.

5. poglavlje

S

a ivice dečjeg igrališta videla je kada je Alehandro izašao iz kola. Za susret je svesno izabrala park u sklopu kojeg je dečje igralište da bi Alfi mogao da se oslobodi viška energije. Alehandro je bio neformalno odeven u kožnu jaknu, džemper i farmerke. Prolećni vetar mrsio mu je kosu a njegov tamni ten i oštre crte lica došle su do izražaja. Izgledao je neverovatno dobro i sve su ga žene zainteresovano posmatrale. Potrudila se da ne zuri u njega. Usmerila je pažnju na Alfija koji se upravo penjao na tobogan dok su mu okice svetlucale od navale adrenalina.

- Porodična sličnost više je nego očigledna, vidi se da je pravi Vaskez iako je nasledio tvoje kovrdže – zadovoljno je primetio Alehandro pošto joj se približio.

- Pričala sam mu o tebi - rekla je suvo.

- I kako je to prihvatio?

- Vrlo je uzbuđen što ima oca, ali još mu mnogo toga nije jasno. On ne zna šta očevi rade.

U tom trenutku Alehandro je pokazao šta je uloga oca. Reagovao je pošto se starije dete ubacilo ispred Alfija zamalo ga oborivši, videla je da ga je prvo uspravio a onda mu aplaudirao pošto se dečak hrabro spustio niz tobogan.

Osmeh sreće krasio mu je lice. Za tren se ukočila posmatrajući oca i sina koji su ličili kao jaje jajetu, s tamnom kosom i očima. Alfi ju je pozvao da im se pridruži na ljuljašci, pa je napetog izraza lica pošla prema njima. Ona i Alehandro ne mogu da pričaju kao odrasli ljudi, ali imaju zajedničko dete. Alfi je vrištao od sreće, ali kada je skočio s ljuljaške, pao je na kolena i rasplakao se. Alehandro mu je priskočio i, pridigavši dečaka na noge, očistio mu je trenerku i obrisao suze uz reči podrške. Odmah potom odveo ga je do minijaturnog ringišpila da bi mu skrenuo misli s bola. Bila je iznenađenja Alesandrovim ophhođenjem s dečakom. Srce joj se stisnulo kada je videla kako ga je Alfi čvrsto zagrlio oko vrata. Isto tako primetila je promenu u Alehandro vom držanju, njegove oči isijavale su toplinu, a obrazi su mu podrhtavali - što je ukazivalo na to da pokušava da kontroliše emocije. Alfi je potrčao prema mami i uhvatio ju je za ruku.

- A sada, patke! - okrenuo je glavu prema Alehandru. - Tata, patke - obratio mu se kao da ga tako godinama oslovljava.

- Moramo otići da nahranimo patke - objasnila je Jasmina.

Alfi je potrčao prema jezeru dok su ga roditelji u stopu pratili.

- On je predivan momčić, dobro si ga vaspitala. Samo uravnoteženo i srećno dete otvoreno ulazi u kontakt s ljudima - srdačno je prokomentarisao Alehandro.

- Hvala.

Prijali su joj komplimenti, pa se opušteno naslonila na stablo posmatrajući ih obojicu dok su hranili patke. Alfi je pažljivo saslušao Alehandra koji mu je pričao o jezeru i patkama u sklopu svog dvorca.

- Javili su mi se iz agencije, sledeće nedelje poslaće mi ponude s biografijama mogućih poslovođa - rekla je.

- Odlično - istpitivački ju je posma-tao, a ona je osetila da crveni. Stekla je utisak da ne može da diše, bradavice ispod džempera postale su uočljive i nesvesno je stisnula butine da zaustavi vreli tok u međunožju.

- Reci mi - s rukama iznad njene glave, oslonio se o stablo - šta si dobila od Marka, što ti ja nisam mogao dati?

Trgnula se kao da joj je zabio nož u srce. Provukla se ispod njegove ruke i udaljila nekoliko koraka.

- Želim da znam - rekao je promuklo. Tako lepa, a tako proračunata, pomislio je. Emocije su potamnele njene plave oči, odmahnula je rukama.

- Upoznavao me je sa svojim prijateljima, interesovao se za moje mišljenje i rado je provodio vreme sa mnom. To je mnogo više nego što si ti ikada učinio za mene.

Podozrivo ju je posmatrao.

- Jasno ti je da te je zapravo iskoristio da bi meni naudio? On je hazarder mada si to dosad i sama uvidela, zar ne? I sama si rekla da ga nisi čula otkad si napustila Španiju.

Bes ju je obuzeo kada je čula njegove primedbe. Bio je u pravu, njenom i Markovom prijateljstvu nedostajali su snaga, istrajnost i poštovanje. Nije želela više da komentariše, pažnju je posvetila Alfiju, a na pitanja je šturo odgovarala.

Mesec dana kasnije po njih je na aerodrom u Madridu došao vozač. Ništa drugo nije ni očekivala jer odmah je na početku braka naučila da je Alehandro veoma zaposlen čovek. A kao njegova žena, bila je poslednja na listi njegovih prioriteta. Ta sećanja u njoj nisu izazivala osećaj sreće, pogotovo zato što je morala da napusti svoju kuću i cvećaru. Našla je odličnog poslovođu, a svoje privatne stvari sklonila je da bi kućicu mogla da iznajmi starija žena. Da li je sve bilo uzalud? Njeno školovanje, otvaranje cvećare, njena lepo uređena kućica?

Alehandrove tehnike učene dale su rezultat, ostavila je sve da bi se izborila za starateljstvo nad svojim mališanom.

Zamak je izgrađen na brdu, u izolovanom regionu koji je bio poslednje sklonište Mavara koji su se povlačili pred Špancima. Kroz mala sela s belim kućicama u dolini vodile su uske ulice, a unaokolo su se pružali zasadi malina, narandži i badema. U plodnoj zemlji rasle su žitarice i loza. Stotinama godina unazad Vaskezi su gospodarili dolinom a Alehandro je uživao veliko poštovanje. Bavljenje poljoprivrednom nije moglo da obezbedi visoke standarde života porodice, pa je stari grof otvorio galeriju u Madridu, ali tek je Alehandro svojom odlučnošću, spremnošću na rizik i istančanim osećaj em za ulaganje od te galerije napravio svetski poznati lanac. Kupio je grupu hotela i pokrenuo mnoge profitabilne investicije. Pošto je dan delio na vođenje porodičnog biznisa i poslovne imperije, ostajalo mu je veoma malo vremena za privatni život. I upravo je zato ljubomorno čuvao privatnost.

Međutim, njegov izgled, bogatstvo, titula, ljubavni život pre braka, kao i venčanje i Jasminin odlazak bili su veoma interesantni medijima. Zato je znala da će je paparaci dočekati i na aerodromu.

Nije više želela da razmišlja o brigama, usredsredila se na lepotu okoline. Pod senkama hrastova i kestenova teška limuzina uspinjalo se uz brdo i konačno je ušla u dvorište ukrašeno cvećem u ogrmnim vazama. Alfi je radoznalo posmatrao zidine zamka. Ostavila ga je u kolima, a ona je, obučena u belu majicu i farmerke, krenula prema masivnim vratima. Otvorila joj je domaćica Marija, a iza nje je stajala postarija žena ukočenog držanja, iz čijih je očiju sevalo divlje ogorčenje.

- Kako se usuđuješ da se pojaviš u mojoj kući? - dona Horecija je stala ispred Jasmine. Beatris se stidljivo pomolila iza majke nervozno trljajući ruke.

- Jasmina, lepo te je ponovo videti. Mama, molim te, moramo da poštujemo Alehandrove želje.

Dok je vozač preuzimao kofere, pogledala je prema malom dečaku koji je virio kroz prozor. - Oh, to je Alfi! Mogu li otići po njega? - nije sačekala odgovor i požurila je prema kolima. Vozač s koferima u rukama bez reči je prošao pored done klimnuvši joj glavom, a Jasmina je pošla za njim.

- Dobar dan, dona Horecija - učtivo je pozdravila Jasmina, odlučna da ne reaguje na pogled koji uništava. Neće, kao nekada, dozvoliti da je bilo ko obeshrabri. Dona Horecija će sigurno učiniti sve da joj onemogući boravak ovde, ali Jasmina je u međuvremenu naučila kako da se brani. Beatris se vratila držeći Alfija za ruku.

- Mama, pogledaj ga! - razdragano je uzviknula.

Dona Horecija je na sekund pogledala svog prvog unuka i njeno lice poprimilo je mekši izraz, ali kada je vratila oči na snahu, njeno se lice pretvorilo u kamen.

- Ovaj dečak, Alehandrov naslednik i sin, jedino je što si uradila kako treba.

Jasmina se uzdržala od komentara, ionako je Alehandrova mama nikada neće prihvatiti. Umesto bogatom španskom naslednicom, Alehandro se oženio devojkom iz radničkog staleža, a dona je bila isuviše tvrdoglava da bi promenila mišljenje.

Beatris je uvela Jasminu u široki hol i dok su išle stepenicama naviše, neobavezno je ćaskala kao da joj život od toga zavisi. Mračni portreti predaka posmatrali su je s uramljenih slika.

Koliko god da je Alehandro preke naravi, u odnosu na pretke on je, blago rečeno, pitom.

- Alehandro je angažovao dadilju koja će ti pomoći s Alfijem - rekla je Beatris.

- A ja sam izabrala sobu za njega - otvorila je vrata dečje sobe prepune igračaka.

- Ali možda želiš neku drugu?

- Ne ova je baš lepa, da li si ti nabavila sve ove igračke?

Beatris se nasmejala.

- Nisam, to je uradio Alehandro. Možeš li da zamisliš da je lično kupovao igračke?

Koliko god da je bila ljuta što je morala da dođe u Španiju, toliko ju je dirnula Alehandrova pažnja prema Alfiju. Ali odmah joj je palo na pamet: da li će i sina zapostavljati onako kako je nju zanemarivao?

Alfi se bacio među igračke dok ga je tetka Beatris fascinirano posmatrala.

- Mora da si ponosna na njega - nasmešila se Jasmini.

Ponovo je osetila sažaljenje prema Beatris kojoj je već 35 godina, ali dona Horeciji nijedan muškarac nije bio dovoljno dobar za njenu kćer. Dadilja Plasilda prišla je da se upoznaju, malo su popričale a onda je Jasmina prepustila Alfija dvema ženama i krenula hodnikom u prostorije u kojima je svojevremeno boravila s Alehandrom. Čim je videla da nije došao po njih na aerodrum, pomislila je da se u njihovom braku ništa neće promeniti. A kao i uvek, sve je pratio da bi mogao da kontroliše situaciju. I Plasildu je angažovao a da Jasminu nije pitao za mišljenje.

Nije joj se dopalo to što je očigledno po njegovom mišljenju ona bila suvišna u Alfijevom životu. Otišla je da se istušira, smirio ju je mlaz tople vode. Tražeći

garderobu u ormaru, iznenadila se jer je bio pretrpan novom odećom i finim donjim rubljem u njenoj veličini.

Takva velikodušnost tipična je za njega, ali ta pomisao nije joj prijala. Očito je smatrao da ona ne ume da izabere garderobu. Ali pomisao na snishodljive svekrvine poglede za večerom, navela ju je na to da popusti i izabere smaragdnozelenu haljinu. Uskočila je u odgovarajuće sandale i požurila da vidi šta Alfi radi. Dečak se kupao, a Plasilda ga je pazila. Pošto je saznala da je Alfi već večerao, vratila se nazad u spavaću sobu. Dok je pokušavala da ispravi svoje nestašne kovrdže, vrata su se otvorila i ušao je Alehandro.

Kravatu je držao u ruci, a odelo, krojeno po meri, pod zracima zalazećeg sunca delovalo je izgužvano. Brada na licu već mu je izrasla. Pa ipak je delovao neverovatno muževno i seksi.

- Rekao sam Mariji da ćemo noćas večerati u našoj sobi, treba mi deset minuta da se istuširam - rekao je opušteno, ali je pogled kojim je preleteo po njenom telu bio je sve samo ne opušten.

- Otkud ti pravo da me tako posmatraš? - odbrusila mu je.

Naljutio ju je njegov plan da ovu noć pretvori u intimno druženje udvoje.

Trebaće mu mnogo više od toga da mu se ona voljno prepusti. Sklonio je sako s ramena i otkopčao nekoliko dugmadi na košulji.

- Izgledaš tako da te je nemoguće ignorisati - napomenuo je podrugljivo.

Njena samokontrola visila je o tankoj niti pa se brže-bolje opet okrenula prema ogledalu. Nije htela da mu pruži zadovoljstvo da primeti koliko se razočarala što nije došao po njih na aerodrom. Takođe joj je bilo krivo što je nijednom nije nazvao da se bar izvini. Ali to joj je još odranije bilo poznato, retko kada je pokazivao poštovanje prema njenim osećanjima. Odjednom nije više mogla da izdrži pa je uzviknula: - Ja sam takva glupača! Stvarno sam pomislila da će biti drugačije, da ćeš se potruditi da ovoga puta uspemo.

- O čemu pričaš? - skinuo je košulju i ukazalo se njegovo izvajano telo.

Okrenula se prema njemu, puls na njenom vratu je odskakao, s mukom je pokušavala da uspostavi kontrolu nad svojim reakcijama jer nije mogla da odvoji pogled od njegovog torza.

- Došla sam pre dva sata. Šta misliš, kako mi je bilo da stanem pred tvoju majku a da se pre toga nas dvoje nismo videli? Bar jednom u životu mogao si biti tu zbog mene, ali očito ti to nije palo na pamet!

- Ostavio sam majci poruku za tebe. Nije ti je prenela?

Njegov stav i ton još su je više naljutili.

- Tvoja mama me mrzi kao kugu. Zar zaista misliš da bi se potrudila da mi prenese poruku? Ne verujem da si toliko naivan.

- Ako nisi dobila moju poruku, izvinjavam ti se za taj propust - rekao je diplomatski, a onda se oslobodio preostale odeće i prošetao do kupatila potpuno nag, nalik bogu. Njegova izveštačena uljudnost razjarila ju je toliko da je stekla utisak da joj para na uši izlazi.

- Nemoj da glumiš, jedino što želiš jeste da me dovedeš u neprijatnu situaciju da bih držala zatvorena usta!

- Da li je nekada nekome pošlo za rukom da tebe dovede u neprijatnu situaciju? - bezobrazno je prokomentarisao i ušao pod tuš.

- Mrzim te kada se ovako ponašaš prema meni! - stajala je u vratima kupatila a sva poniženja koja je u prošlosti doživela eksplodirala su u njoj. Danas nije nameravala da opet prolazi kroz to. Ali zar nije zbog Alfija odlučila da pokuša još jednom? A kako da deluje u korist svog deteta kada oseća neverovatnu želju da njegovog oca zadavi golim rukama?

Prekrstila je ruke preko grudi.

- Napustila sam te zato što više nisam mogla da te podnesem.

Krenuo je nekoliko koraka prema njoj a ona je ustuknula prema spavaćoj sobi.

- Zašto? - upitao je grubo. - Zato što sam primetio šta se dešava između tebe i Marka? Zato što sam postavljao pitanje gde je nestao sav onaj novac? Svaki čovek tražio bi odgovore.

- Otišla sam jer mi nisi verovao. To je bio najvažniji razlog, ali ne i jedini dobacila mu je dok su joj oči sevale.

Protrljao je čelo.

- Gladan sam, hoću da se obučem i nešto da pojedem, nisam raspoložen za svađu.

- Alehandro... - bila je užasno besna.

- Za tebe nikada nije bio pravi trenutak za raspravu. Ali ti savetujem da otvoriš oči i da pogledaš oko sebe, pa da, osim mene, pronađeš još ponekog krivca za propast našeg braka.

- Ostavimo prošlost na miru.

- To kažeš ti koji iskoristiš svaku priliku da mi natrljaš nos prošlošću?! ciknula je.

Glasno je uzdahnuo.

- Reci šta želiš da kažeš u što je moguće manje reči.

- Naterao si me da živim s tvojom majkom pod istim krovom....

- U Španiji je to normalno, a zamak je veliki.

- To nije tako jednostavno. Prezire me i potrudila se da mi to pokaže. Da li si preduzeo nešto u vezi s tim?

- Preteruješ - promrmljao je.

- Ako sam poslugu zamolila za bilo šta, morali su prvo da traže saglasnost dona Horecije jer je ona gazdarica kuće. Retko kada sam mogla da ostvarim ono što sam poželela. Kritikovala je sve što sam uradila, odbijala je da priča sa mnom kada nisi bio tu i vređala me je pred gostima. Pitaj svoju sestru, Beatris se uvek trudi da izbegne nevolje, ali ne laže.

Njegov pogled nije odavao nikakve emocije.

- Proveriću to što si rekla. Ljutito ga je posmatrala.

- Znači, ni ovo mi ne veruješ?

- Pošto izgleda da ću još morati da gladujem.... šta mi još prebacuješ? -upitao je suvo. Razjario ju je njegov ironični ton toliko da se počela tresti.

- Ti si kriv što sam ostala trudna iako to nisam htela!

Začuđeno je zurio u nju.

- Voliš svog sina ne možeš mi prebacivati što si ga rodila.

- Kada sam saznala da sam trudna, krivila sam tebe. Nisi vodio računa o zaštiti, a ja sam platila cenu - krv joj je jurnula u obraze jer se setila vrele scene pod tušem kada je Alfi začet. - Bili smo tek nekoliko meseci u braku, osećala sam se nespremnom da budem majka, a trudnoća je pojačala osećaj da sam u klopci. Ali to nikada nisi razumeo, zar ne?

- Nisam, ali tada ništa nisi rekla -grubo je odgovorio. - Naravno da sam primetio da si nesrećna, ali mislio sam da je to zbog jutarnje mučnine.

Uostalom, sada sam ubeđen da si ta gorka sećanja potisnula jer si srećna što imaš dete.

Odmerila ga je pogledom koji uništava.

- Znači, fino si se izvukao iz svega dok ja moram da živim sa svojim greškama.

- Alfi nije greška, Jasmina, on je nešto najbolje što nam se desilo - njegov glas je podrhtavao od emocija, a to mu se retko dešavalo.

Iznenada su suze zapekle Jasminine oči.

- Nisam mislila da je on bio greška...

- A na šta si onda mislila? Ne razumem kako možeš da voliš Alfija, a istovremeno da žališ što si ostala trudna?

Osetila je toplinu njegovog tela preko haljine i neprimetno je zadrhtala.

- Ne žalim.

- A ipak mi u momentu rastrojstva to prebacuješ - njegov užareni pogled klizio je po njenom licu. U ušima je počelo da joj šušti, a to je bila reakcija koju je samo Alehandro mogao da izazove. Spustio je glavu i neobuzdano ju je poljubio. Nije se branila, strasno uzdahnuvši, prepustila mu se. Ljubio ju je dok joj pritisak nije skočio toliko da nije mogla ni disati ni trezveno razmišljati. Čula je zvuk rajsferšlusa pre nego što joj je svilena haljina skliznula na pod. Kada ju je Alehandro podigao na ruke, otresla je sandale s nogu i bez protesta dozvolila da je spusti na krevet. Volela je njegovu snagu, njegovo samopouzdanje.

- Ne bismo smeli... - šaputala je promuklo, a dlan je naslonila na njegov obraz prevlačeći mu palcem po usnama.

- Neću da igramo igrice kao pre venčanja, dušo.

Zbunila ju je njegova primedba, spustila je ruku.

- Šta si time mislio?

- Ako nema veze, nema ni seksa - odgovorio je grubo. - Iskoristila si tipično žensko oružje.

- To nije bila igra! - bila je duboko po-vređena što on tako misli. U ono vreme, kada je shvatila da njeno srce pripada Alehandru, pokušala je da se zaštiti koliko je mogla dok se on viđao s drugim ženama.

- A zašto to ne bih priznao? - oštrom bradom protrljao je njenu nežnu kožu.

- Uostalom, želeo sam samo tebe i to toliko da sam morao da te osvojim. I u krevetu si ispunila sva moja očekivanja.

Njeni obrazi su goreli.

- Nije bila igra - insistirala je. - Za tebe možda jeste, ali za mene nije. Bila sam devica!

- A ja sam umeo to da poštujem i uradio sam ono što je ispravno, oženio sam se tobom.

Upravo je sve shvatila. Osećao je silnu želju zato što mu se nije odmah predala, pa je bio spreman čak i da joj ponudi brak da bi mu stalno bila na raspolaganju. Takva veza morala je da propadne! Želja ne traje dugo, pomislila je gladno prihvatajući njegovo milovanje. Dodirivao je njene nadražene bradavice preko čipke grudnjaka. Jeknula je kada ih je stisnuo između kažiprsta i palca, savila je leđa. Toliko je žudela za njim da je bolelo.

- Volim tvoje grudi - mrmljao je. - Nemaš pojma koliko sam puta u poslednje vreme zamišljao ovaj trenutak.

Polako je svukao njene gaćice i ubacio je koleno između njenih nogu. Želja je gorela u njegovom pogledu dok je posmatrao njeno nago telo. Drhtala je pod

njegovim zahtevnim poljupcima, njegov jezik palio je vatromet u njoj i, u grozničavoj pohlepi, isturila mu je telo u susret.

- O, molim te... - molila je nestrpljivo. Njena potreba bila je jaka, nije više mogla da izdrži.

- Hoću da te gledam, želim da čekam i da te gledam - uronio je prste u vrelinu između njenih nogu posmatrajući njeno zaneseno lice.

- Nemoj me gledati - promucala je. Trpela je slatki bol dok ju je mučio, znao je tačno gde treba da je dodirne, znao je pravo mesto, pravi ritam. Kapci su joj zaigrali kada ju je zapljusnuo talas zadovoljstva.

Vrhunac ju je poneo kao pobesnela oluja. Odmaknuo se od nje, a ona je želela da ostane uz nju, da je zagrli. Svet je bio miljama udaljen od nje, još uvek je lebdela u slatkom zadovoljstvu.

A onda je čula otvaranje fioke i cepanje folije, i koji tren kasnije Alehandro je opet bio pored nje. Znala je da se pobrinuo za zaštitu. Bila je u plamenu, nije mogla dočekati da je konačno potpuno zaposedne. Smestivši se između njenih butina, jednim snažnim pokretom ispunio je njenu utrobu a ona mu je pošla u susret. Bio je to predivan osećaj! Otvorila je oči boreći se za vazduh.

- Ti me želiš! - uzviknuo je trijumfalno.

A onda su se zajedno upustili u divlje vođenje ljubavi. Alehandro je davao ritam, brzo, snažno, grubo. Bila je kao robinja koja se oslobodila okova, pratila ga je gladno i neobuzdano sve do momenta kada je kriknula i zajedno s njim dozivela orgazam. Taj osećaj bio je toliko snažan da je pomislila da će se onesvestiti.

- Mili Bože! Neverovatno! - Alehandro se borio za vazduh. - A plašio sam se da te neću zadovoljiti jer mi je Marko stalno u mislima. Ali ti toliko odišeš erotikom, da sam mogao biti i od kamena, i svejedno ti ne bih odoleo.

Ukočila se na te njegove reči, otvorila je usne jer je htela nešto da kaže, ali joj je prst na njenim usnama dao znak da ćuti.

- Nemoj, molim te, da negiraš ovo što kažem, jer ću svaki put kada to uradiš biti besan, a dan mi je bio dug i naporan.

Nepoverenje i odbijanje da joj poveruje naterali su joj jezu niz kičmu.

Oslobodila se njegovog zagrljaja i otkotrljala se na ivicu kreveta. Bio je potpuno opušten, zamršene crne kose koju je ona čupala u ekstazi. Po njenom telu razlivalo se nerovatno telesno zadovoljstvo za koji je mislila da ga nikada više osetiti neće. Dugo će potrajati pre nego što se oslobodi stida što mu se s takvim zadovoljstvom predala. Okrenuo je glavu na jastuku pogledavši je.

- Sigurno vidiš da možemo učiniti zajednički život uspešnim samo ako prihvatimo prošlost onakvu kakva je?

Dakle, sada se usudio da ode korak dalje: ne samo da je odbijao da joj poveruje, već nije želeo čak ni da sasluša njeno objašnjenje. Šta ona može da očekuje od budućnosti ako je uveren u to da mu je bila neverna?

- Prvo tuširanje pa večera - prekinuo je neprijatnu tišinu. Uhvatio je Jasminu za ruku i podigao se zajedno s njom sa kreveta.

- Gde si bio danas, zašto je bilo potrebno da mi ostaviš poruku? Šta se desilo? počela je da ga ispituje na putu do kupatila.

- Pepe, radnik u vinogardima, doživeo je nesreću na traktoru i teško je povređen - stisnuo je usne. - Nažalost, podlegao je povredama. Bio sam s njegovom ženom sve vreme u bolnici. Njihovo jedino dete živi u inostranstvu, a dok sam je odvezao kući i rodbini izjavio saučešće...

Jasmina je bila zaprepašćena onim što je čula.

- Mogu da zamislim koliko je bilo teško. Žao mi je, da sam znala, ništa ne bih rekla.

- Ali nisi znala pa si bila u pravu što se buniš - pošto je tu temu odložio kao nepotrebnu, znala je da ne želi o tome da priča. Dan mu je zaista bio naporan i dug. Ispod tuša se naslonio na pločice i za trenutak je zatvorio oči. Izgledao je umorno. Griza savesti pekla je Jasminu, ali se borila da ne podlegne tom osećanju. Prečesto se u braku osećala krivom i nesposobnom samo zato što je želela da provodi više vremena s njim, a on je uvek imao važnija posla.

Bilo bi glupo da zaboravi zašto ju je ponovo pozvao u Španiju - samo zato da bi njegov sin mogao da živi s njim u kući. Nije se obukla, ogrnula je satenski bademantil i krenula u salon gde je večera servirana. Čekao ju je obučen u džins i crnu majicu, a u tome je izgledao još mlađe i seksepilnije.

Alehandro je preko stola posmatrao svoju ženu. Nehajno je na potiljku pričvrstila neukrotivu svetlu kosu, bila je bez šminke i magično lepa. Seks je s njom bio bolji nego što ga je pamtio, ali još uvek nije bio siguran ni u šta jer je ona obećala da će samo tri meseca provesti u Španiji, a to nije odgovaralo njegovim željama i očekivanjima. Bila mu je veliki izazov - impulsivna, kapriciozna i nepredvidljiva. Razdraženo je pomislio da ponovo sam sa sobom vodi bitku, a to mu se dešavalo samo kada je reč o Jasmini. Kako je mogao da vrati nevernu ženu kada je to bilo u suprotnosti sa svim u šta je verovao? I to nevernu ženu koja je odbijala da prizna krivicu. Ona je u Engleskoj preživela samo zato što je od njega uzela na hiljade evra. Sumnja je izazivala gorak osećaj u ustima tog čoveka koji je navikao da se žene za njega preterano zanimaju.

Samo njegova sopstvena žena nije mogla da dočeka da pobegne od njega. Pa ipak, iskoristio je sopstvenog sina kao oružje da učeni Jasminu i da je prisili da se vrati. Čudno, ali nije se osećao krivim. Želeo je samo najbolje za svog sina. A pošto je imao posla s takvom ženom, nije mu preostalo ništa drugo nego da preduzme takve mere.

Jasmina pripada njemu... i očito je njegova najveća slabost. Pa dobro, muškarac može sebi da priušti slabost ukoliko je spreman da se nosi s posledicama. Ona neće moći da ga povredi jer ipak ljubav nije u igri. Nikada nije bio zaljubljen i bio je ponosan na to. Zaljubljeni muškarci od sebe prave budale, dok čovek koji u ženi vidi samo predmet želje i potrebe, uvek sve drži pod kontrolom i uvek zna zašto je šta uradio.

Kada joj je tišina postala nepodnošljiva, progovorila je: - Kada smo poletali iz Londona, Alfija i mene dočekali su novinari...

Duboka bora urezala se na njegovom čelu.

- Neko im je sigurno javio.

- Ja sigurno nisam.

- Sigurno nisi? - cinično je ponovio. Ljutito ga je pogledala.

- Znači, veruješ da sam informisala paparace.

- Ili si tom informacijom zaradila lepu svoticu ili jednostvno voliš da budeš u centru pažnje - bacio je salvetu na tanjir. - A ja to ne volim!

Njegove optužbe naterale su joj krv u obraze.

- Kuda ideš?

- U krevet, ali prvo idem da vidim Alfija. Laku noć, draga.

Posle strasnih trenutaka sada ju je posred lica udarilo saznanje da će spavati u odvojenim spavaćim sobama.

- Nisam pozvala medije - ponovila je.

- Neko je to ipak uradio - podigao je bradu.

- Znaš, ne sviđa mi se to što si angažovao bebisiterku pre nego što si sa mnom popričao - promenila je temu.

- O tome ćemo sutra - nestrpljivo je progunđao i bez pozdrava napustio sobu.

Otišla je da obiđe Alfija koji je spokojno spavao. Izgledao je tako zadovoljno.

Bila je ponosna na sebe jer je za njega učinila mnogo više nego što su njeni roditelji ikada uradili za nju. Vratila se u spavaću sobu i ušuškala pod jorganom, uključila je TV i izabrala muzički kanal. Mora da je bila zaspala jer ju je probudilo šuškanje. Pojma nije imala koliko je sati. Zatreptala je ugledavši Alehandra koji je držao daljinski u nameri da isključi TV.

- Izgleda da sam zaspala - sklonila je kosu sa čela. Pitala se da ga nije glasna muzika probudila. Zurila je u njegov torzo i odjednom joj je bilo vruće. Spustio je mrk pogled na nju.

- Ovu noć spavaću ovde - rekao joj je. Plamtećim očima izazivao ju je da mu se usprotivi. Jasmina je pogledala na sat, bilo je već tri ujutro. Iritirano je pogledom pratila kako svlači donji deo pidžame ispod koje ništa nije imao i... bio je uzbuđen. Odmah se pokrenula njena utroba. Želeo ju je i to nije mogao sakriti. Dopalo joj se to... njegov plan da budu u odvojenim spavaćim sobama očigledno se istopio kao led na suncu.

- Trebalo bi da sam umoran za ovo, draga - prošaputao je kada se spustio pored nje. - Ali pomisao na to da si tu nije mi dala da zaspim.

Graciozno je zabacila telo unazad da bi mu se pokazala u svoj svojoj lepoti. U njenim očima video je poziv a kada je pritisnuo svoje usne na njene, vrtlog strasti povukao ih je oboje. Pun grozničave želje, strgnuo je spavaćicu s nje, obrušio se na njene bradavice, pronašao je vlažnu vrelinu među njenim nogama. Podivljalih čula, gladno se prepustila njegovim dodirima.

- Zaboga, ne mogu više da čekam - uzviknuo je.

Pitala se šta se to dešava. Do malopre je bila pospana i umorna, a sada je Alehandro u trenu probudio u njoj snažnu čežnju kojoj nije mogla da odoli.

Uzbuđenje je pulsiralo u njoj sve dok zajedno nisu eksplodirali u ekstazi za koju joj se činilo da će večno trajati. Potpuno iscrpljena, ležala je u njegovom naručju.

Alehandro je spustio poljubac na njen obraz.

- Niko osim tebe ne može da mi pruži ovakvo zadovoljstvo - mrmljao je pre nego što se okrenuo i isključio noćnu lampu.

Bio je to sumnjiv kompliment koji ju je trgnuo iz mrtvila zadovoljstva ponovo je pomerivši u svet sumnji. Ništa se nije promenilo, njemu je važan samo seks.

Nikada je nije voleo iako se oženio njome, a ona je svom dušom bila zaljubljena u Alehandra. Činjenica da gaje izgubila još uvek je u njoj izazivala bol.

Nepomično je zurila u mrak osećajući toplotu njegovog tela na leđima. Možda je to samo seks, ali ipak bolje išta nego ništa. Kada odem, neću žaliti ni patiti, umirivala je sebe, ne volim ga više. Svojevremeno je mislila da će je Alehandro, kada vidi kako njegov brat uživa u njenom prisustvu, gledati u drugačijem svetlu. Ali umesto toga, optuživao ju je da prema Marku oseća nešto više od prijateljstva i da se njihov odnos zasniva na seksu. Pošto je njihov brak počivao na seksu, kako je mogao razumeti da je njen i Markov odnos sasvim drugačiji?

Potisnula je uzdah. Nikuda ne vodi razmišljanje o prošlosti... konačno je zaspala.

6. poglavlje

P

osuđe je zveckalo, zavese su rastvorene i jako sunce prodrlo je u sobu.

Zatreptala je, sanjivo otvorivši oči. Alehandra nije bilo. Pogledala je na sat i poskočila: prošlo je podne! Sobarica je ostavila poslužavnik na stočić pitajući je da li želi da doručkuje u sobi ili na terasi. Duboko postiđena jer je bila sasvim naga, uvukla se u bade mantil i rekla: - Rado ću doručkovati napolju, hvala vam.

Stepenicama se popela do terase kupole, nekada je to bilo njeno omiljeno mesto za odmor jer se osećala sakrivenom od radoznalih pogleda. Kada je izašla na svež vazduh, prijatna toplina milovala je njeno telo a pogled s te visine bio je čaroban, baš onakav kakvim ga pamti. U daljini su se videli vrhovi planina Siera. Čula je dečji smeh, nagnula se i videla Alfija kako s Plasildom igra fudbal na uređenoj travi. Uživala je u doručku. Kada je završila, sišla je u sobu, uzela bele pantalone i zelenu majicu, i otišla pod tuš. Mokra kosa lepila joj se za lice dok je silazila stepenicama. Uzbuđen ženski glas parao joj je uši, s vremena na vreme prekidao ga je odsečnim komentarima muški bariton.

U prizemlju je očigledno svađa bila u punom jeku. Dvoje zaposlenih u dvorcu stajali su po strani. Vrata su se naglo otvorila i izašla je Beatris crvenih obraza s nesrećnim izrazom lica, a posluga je gledala da se što pre izgubi u pravcu kuhinje.

- Šta je bilo? - upitala je Jasmina zatečeno.

- Mama je ljuta na Alehandra - Beatris je oborila glavu.

- Oh...

Bilo je pametnije da se ne meša u porodične odnose pa je prošla pored vrata salona iz kojeg je dopirala galama.

- Idem do Plasilde i Alfija, igraju se u bašti.

Beatris joj se priključila.

- Alehandro je rekao majci da se preseli u vilu na imanju.

Ta vest iznenadila je Jasminu, pa se zagledala zaovi u oči.

- Neverovatno...

- Njene stvari su već spakovane, dona Horecija je poludela, a Alehandra nikada nisam videla tako besnog i nikada tako odlučnog. Mama mora da se smesti u hotel dok traje adaptacija vile.

Jasmina nije imala razlog da sažaljeva dona Horeciju, ali joj se sled događaja učinio čudnim i iznenađujućim.

- Nedostajaće mi bratić - rekla je Beatris tužno.

- Ali ti nećeš ići s njom! - povikala je Jasmina.

- Mama očekuje da budem s njom.

- Ali to ne želimo ni Alehandro ni ja - čvrsto je rekla. Znala je koliko je Alehandra stalo do sestre i koliko je brinuo zbog njene povučenosti. - Ovaj dvorac je tvoj dom, Beatris.

- Ne bi vam smetalo da ostanem? -nesigurno je upitala devojka.

- Bila bih srećna da ostaneš, onda neću biti sama kada Alehandro otputuje poslom.

- Maćeha mi nikada neće oprostiti ako je sada ostavim na cedilu - Beatris je delovala šokirano. - Nisam sigurna da se mogu suprotstaviti njenim željama.

Jasmina je zastala.

- Da li si dona Horeciju nazvala maćehom?

- Zar to nisi znala? - Beatris je delovala rastrojeno. - Naravno, moramo da je oslovljavamo kao majku. Meni su bile tri godine a Alehandro se tek rodio kada nam je mama umrla.

Ovo je bilo tipično za Alehandra da joj ništa ne objasni. Sada je Jasmini bilo jasno zašto se dona Horecija prema starijem sinu odnosila uzdržano i hladno dok je mlađem Marku ukazivala preteranu naklonost. A već sledeći komentar objasnio je Horecijin bes.

- Marko se rodio četiri godine posle tatinog i dona Horecijinog venčanja, a ona je bila besna kada je saznala da posle tatine smrti Marko neće moći da nasledi imanje jer bi to značilo da ga prodamo i podelimo.

Alfi je potrčao preko travnjaka i bacio se Jasmini u naručje. Stisnula ga je uza se. Beatris se igrala s Alfijem i Jasmina ih je zadovoljno posmatrala. Nadala se da će njena zaova odoleti naredbama dona Horecije i da će se konačno izboriti za svoj život. Pola sata kasnije pridružio im se Alehandro. Čim ju je pogledao, osetila je toplinu u obrazima jer se setila prethodne noći. Alfi se obradovao tati i šutnuo mu je loptu, a Beatris se povukla rekavši da ide do dona Horecije.

Alehandro joj je predložio da odu na jezero.

- Nisam znala da je dona Horecija vaša maćeha, malopre mi je to objasnila Beatris - rekla je Jasmina čim su seli u džip.

Stisnuo je usne.

- Ona je jedina mama koju pamtim. Moja majka je umrla nekoliko sati nakon što me je rodila. Otac se ubrzo posle njene smrti oženio. Horecija je bila njegova prava ljubav - objasnio je glasom bez emocija. - Obožavao ju je i gotovo je sve upropastio ispunjavajući njene želje.

- Da li je njihov brak bio srećan?

- Moj otac je bio srećan, ali verujem da Horecija nije bila zadovoljna. Pre njegove smrti bio je zabrinut za njenu budućnost. Na samrti me je zamolio da se brinem o njoj kao da mi je majka. Držao sam reč sve do danas kada sam shvatio da prema tebi nije bila fer i da će i dalje biti tako.

- Zašto baš danas? Šta se desilo?

- Da si mi odmah rekla kako se moja mama prema tebi ponaša, učinio bih nešto da to popravim. Trebalo je da budeš iskrena prema meni. Ovo je bio tvoj dom. Kao moja žena trebalo je da preuzmeš brigu o dvorcu i zaposlenima... i...

- Mislim da tada nisam bila u stanju da preuzmem odgovornost - uskočila mu je u reč. Iz nekog razloga nije želela da sam sebi prebacuje.

Njegovo lica se ukočilo, delovao je napeto.

- Nisi dobila mogućnost da pokušaš. Da te nije gnjavila svojim bezobrazlucima, kako mi je Beatrisa rekla, verovatno bi ti u svemu uspela jer si sposobna i vredna.

Alehandro se parkirao. Prošetali su do jezera čija se površina presijavala na suncu.

- Kada sam danas po tonu njenog glasa shvatio s koliko mržnje priča o tebi, znao sam da je jedino pametno da je zamolim da se iseli.

- Da li ti je žao?

- Jedva - nasmejao se. - Ni meni ni Beatrisi nije preostalo ništa drugo nego da u njoj vidimo majku. Međutim, nikada nas nije volela. Čim je to bilo moguće, poslala nas je u internat. Otkad se Marko rodio, uvek je izražavala nezadovoljstvo time što sam najstariji sin. Sve je učinila da oteža kontakt između mene i mog oca.

- Onda si bio velikodušniji prema njoj nego što zaslužuje - nekontrolisano joj je izletelo.

- Ne mogu sebi da oprostim to što nisam primetio kako se prema tebi ponašala, ipak sam ja tebe doveo ovde -zastao je i, uhvativši je za ruke, zagledao joj se u oči. - Nadam se da ćeš zavoleti ovu zemlju i ljude, onako kako ih ja volim, draga.

Znači, želeo je da se njihov odnos pro-meni nabolje i učinio je prvi korak.

Najviše su je dirnule njegove izražajne oči u kojima je pročitala želju da njihov brak uspe iz drugog puta. Ovo je bio mnogo bolji početak... *** Srce joj je snažno tuklo, obliznula je usne jezikom osetivši slane kapljice znoja, kada je krenula prema bini da održi govor. Bio je to njen prvi nastup i, iako je vežbala, stomak joj se zgrčio od napetosti. Prozvali su je da održi uvodnu reč o projektu sigurne ženske kuće u kojoj bi utočište pronašle žene i deca, žrtve nasilja u porodici. Nadali su se da će na ovom skupu prikupiti dovoljna sredstva za izgradnju kuće. Alehandro je bio s njom, sve vreme osećala je njegov pogled na sebi, a Beatris je sedela do brata i osmehom joj je pružala podršku.

- Bila si odlična, dušo - pohvalio ju je a ona mu je stisnula ruku.

Pokazao je da je ponosan na nju, što je bio veliki korak u njenom oporavku od još uvek svežih rana. U poslenja dva meseca Jasmina je upoznala drugačijeg Alehandra. Kada je ustao da se pozdravi s poslovnim partnerima, gledala ga je zaljubljeno.

Nekako su njih dvoje uspeli da prevaziđu probleme iz prošlosti iako je ona znala da je to samo privremeno.

Marka nisu spominjali kao ni pitanje o tome gde je nestala gomila novca. Kao da su se prećutno dogovorili da prošlosti nema.

Nekada je Alehandro mnogo radio a ona se družila s Markom jer je bila usamljena.

Sada je Alfija i nju uvodio u krug svojih prijatelja. Zajedno su obilazili imanje, upoznavao je sa zaposlenima i rodbinom, i prvi put je stekla osećaj da je zamak njen dom. Alfi je bio presrećan, obožavao je oca, a Alehandro je mnogo truda uložio u to da se približi detetu. Videlo se koliko se njih dvojica vole i to je Jasmini bio znak da je povratak u Španiju bio dobra odluka. Nasuprot svojim očekivanjima, i ona je bila srećna.

Sledećeg dana odveo ju je u odličan restoran na brdu i na povratku kući sasvim iznenada ju je upitao: - Da li te je Marko dovodio ovamo?

Pri pomenu imena koje je dugo prećutkivano, ukočila se, a živci su joj treperili kao strune.

- Nije, inače bih ti to rekla - odgovorila je tiho.

Njen odgovor nije ostavio utisak na Alehandra, uporno je zurio u njene ženice, čime joj je pokazao da njeno neversvo nije zaboravio niti je oprostio.

Nekoliko sekundi trpela je taj ledeni pogled dok se u njoj budilo ogorčenje.

- Nije trebalo da pitam - dodao je napeto.

- Da li si me ikada nekud izveo posle venčanja? - njenom strpljenju došao je kraj, žudela je za svađom.

Alehandrove oči preteći su zasijale. Privukao ju je sebi i grubo poljubio. Istog trena planula je želja u oboma. Zgabila ga je za rever jakne gladno ga ljubeći.

Promrmljao je nešto odmaknuvši je od sebe. Startovao je automobil.

- Ne započinji nešto što nisi u stanju da završiš - prošaputala je bezobrazno dok je požuda kolala njenim venama. Grleno se nasmejao pogledavši je ispod gustih trepavica.

- I te kako nameravam ovo da završim, draga.

- Za povratak nam treba sat vremena - podsetila ga je drhtavim glasom.

Međutim, on je nekoliko minuta kasnije skrenuo i zaustavio se pred seoskim hotelčićem. Zureći u njega, počela je da muca: - Nisi valjda ozbiljan...

Izašao je iz kola i povukao ju je sa sedi-šta. Na recepciji je uzeo ključ i trijumfalno se nasmešio kada je za sobom zatvorio vrata komforne sobe.

- Dajem ti reč da ćeš uživati u svakom momentu - podigao ju je u naručje vatreno je ljubeći.

Između poljubaca kidali su odeću jedno s drugog. Duga predigra nije bila potrebnai u grozničavoj vrelini uskoro su doživeli vrhunac.

Gledao je u oči i odjednom je senka preletela po njenom licu. Nije mogla da zamisli da ode u London jer ne bi preži-vela da opet izgubi Alehandra. Pa ipak, dogovorili su se za tri meseca a taj period uskoro ističe. A trebalo mu je tako malo vremena da sruši sve barijere medu njima. Opet je bila beznadežno zaljubljena u čoveka koji je verovao da je ona spavala s njegovim bratom.

- Šta je? - primetio je iznenadnu pro-menu njenog raspoloženja.

- Ništa - ponudila mu je usne i ta je taktika upalila. Ponovo su se voleli pa su odspavali neko vreme a onda su večerali u hotelu. Tek kasno noću stigli su u zamak. Dočekala ih je kućepaziteljka Marija rekavši Jasmini da ju je neki Englez dva puta zvao, ali nije želeo da se predstavi.

Pojma nije imala ko bi to mogao da bude.

- Sigurno je bio muškarac? - upitala je, na šta je Marija klimnula glavom. - Ako je nešto važno, nazvaće opet.

Dok je ona pričala s Marijom, Beatris je izašla iz salona i upustila se u razgovor s bratom. Jasmina je primetila da se i njegovo lice ukočilo.

- Da li se nešto desilo? - upitala je čim je Beatris žurno otišla.

Alehandrovo sivo i ukočeno lice bilo je nalik onim groznim portretima njegovih predaka.

- Marko se vratio, živeće neko vreme s dona Horecijom - izgovorivši to, nestao je.

7. poglavlje

M

arko je opet tu! Čudno kako se poklopilo da u istom periodu kada se ona vratila i on odluči da dođe u Španiju. Nije mogla da spava, nemirno se okretala u krevetu razmišljajući. Pitala se gde je Alehandro, da li je zaista na poslu. Nije bio srećan zbog bratovljevog povratka.

Dobro se sećala perioda u kojem je Marko bio u Alehandrovoj nemilosti i to najviše zbog nje.

Znala je da je Marko uvek bio podređen u porodici u odnosu na Alehandra, iako je bio maza. Uprkos svim naporima, nije mogao da stane rame uz rame sa starijim bratom. Alehandro je bio i telesno i intelektualno u prednosti pa je Marko prihvatio ponudu da bude menadžer galerija u porodičnoj poslovnoj imperiji. Bez obzira na sve to, ona i Marko dobro su se slagali.

Usamljena i okružena dosadom, utočište je pronašla u druženju s Markom, ali tada pojma nije imala o mračnoj strani njegovog karaktera.

Naime, zašto je stavio na probu prijateljstvo za koje je govorio da mu mnogo znači? Zašto je otišao ostavivši sve članove porodice u uverenju da su njih dvoje bili intimni?

Kako je mogao da bude tako surov prema sopstvenom bratu?

Ni danas to nije razumela a odgovori su joj bili potrebni. Znala je smo to da je on otišao u Njujork i nije ga bilo briga što je ona nesrećna.

Mučeći sebe tim pitanjima, pomislila je: zašto bi se ona osećala krivom i žrtvovala svoj život zbog tuđe laži?

Marko je prećutao istinu, a Alehandro je odbijao da joj poveruje. Odlučna da istera pravdu, skočila je iz kreveta, ogrnula bademantil i krenula da traži Alehandra. Nikome uloga žrtve nije do-nela ništa dobro, a čini se da Alehandro nije nameravao da joj oprosti.

Nije ga zatekla u njegovoj radnoj sobi već na terasi, naslonio se na stub zagledan u noć i u nebo prekriveno zvezdama. Nesigurna, zastala je u vratima.

- Mislio sam da si odavno zaspala -ledeno ju je pogledao.

- Kako da zaspim? Ne volim kada mi neko nameće osećaj krivice iako ništa pogrešno nisam uradila, - Nemojmo ponovo o tome.

- Marko je uspeo da izvuče korist od svega ovoga - prkosno je podigla bradu.

- Time što si odlučio da veruješ njemu umesto meni, dao si mu moć da te zauvek muči.

Okrenuo se prema njoj kao panter spreman za skok. Iako izraz njegovog lica nije pokazivao ništa, iz očiju su mu sevale varnice.

- Niko mene ne muči!

- Dobro, ali mene muči - bila je sprema na sve samo da joj pruži priliku da govori. Požurila je prema njemu. - Ponovo je između nas provalija.

- Zašto te to čudi? - upitao je glasom koji seče dah.

Njeno lice je gorelo, bila je povređena i ogorčena. Ipak je zastala jer je od svog povratka u Španiju prvi put osetila strah da će je on odbiti.

- Nemoj nam raditi to - rekla je molećivo.

Odmerio ju je od glave do pete.

- Idi da spavaš pre nego kažemo nešto zbog čega ćemo kasnije zažaliti -kratko je dobacio.

Primetila je da se on uzdržava da ne plane.

- Ne žalim ni zbog čega, neću bežati, hoću da ostanem s tobom.

- Ali u ovom momentu ja ne želim da budem s tobom.

Stresla se.

- To je zato što sebi zabranjuješ da želiš - izazivala ga je tapkajući bosim nogama po hladnom mermeru.

- Ponekad si baš detinjasta. Da mogu sve da zaboravim, zar misliš da to već ne bih učinio?

Scene zajedničke sreće u ovih proteklih nekoliko nedelja preletele su joj pred očima. A sada... na ispitu je sve do čega joj je stalo. Nasmrt se uplašila. U mislima je proklinjala Marka. Zastala je ispred Alehandra. Želela je da mu je potrebna.

- Dođi u krevet - prošaputala je. Istovremeno, prezirala je sebe što koristi tu taktiku.

- Nisam za to raspoložen – odbrusio je.

Njegov prezir u kapljicama se slivao na njene rane, pekao ju je kao kiselina.

- Zašto si rekao da ćeš našem braku pružiti drugu šansu, a sada se ovako ponašaš? - napala ga je.

- Nisam rekao da ću preći preko svega. U datim okolnostima smatram da sam se izuzetno korektno postavio.

- Ne slažem se s tobom! - viknula je iznervirano. - Mislim da našu vezu svesno uništavaš kao i prvi put.

- Ja sam uništio našu vezu? - hladno ju je pogledao.

- Ako jednoga dana konačno shvatiš da nisam imala aferu s tvojim bratom, koga ćeš okriviti?! - besnela je Jasmina. - Ukoliko se i dalje budeš ovako ponašao, završićemo pre nego što smo pokušali. Možda ne možeš lako da popustiš, Alehandro, ali, veruj mi, neću ni ja. Čini mi se da sam previše vremena potrošila na ovu mrtvu vezu.

Tela napetog do pucanja, vrebao ju je.

- Naša veza nije mrtva!

- Jeste. Trebalo je odavno da se razvedeni i da pronađemčoveka koji me zaista želi umesto što sam ostala pored nekoga ko uništava i sebe i mene zbog afere koje nikada nije bilo.

- Zaista te želim - izustio je - a razvod nikada neću prihvatiti.

- Ne možeš sa mnom, ali ni bez mene - svim silama se trudila da obuzda emocije. — Ali ja mogu da živim bez tebe, to sam dokazala. Moj život u Engleskoj bio je sasvim dobar...

Podrugljivo je iskrivio usne.

- Očigledno nije bio toliko dobar pošto si odmah pristala da dođeš i da živiš u luksuzu.

Prebledela je.

- Učinila sam to samo zbog Alfija! Da se nisi usudio da me nazoveš lovcem na novac!

Tišina se spustila na njih. Očekivala je da će se bar ižviniti, ali uzalud.

Navodna prevara bila je nepremostiva barijera među njima.

- Tvoj novac nikada me nije interesovao - nastavila je tiho. - Možda sam na početku našeg braka potrošila više novca nego što je trebalo, ali nije to bilo iz pohlepe.

- U to mogu da poverujem. Iznenađena njegovom spremnošću da razume, odlučila je da se drži teme i da bude potpuno iskrena.

- Stvarno mi je žao zbog novca, bila sam tako glupa!

Da, ali još uvek se nije usuđivala da mu kaže na šta je potrošila desetine hiljada evra.

Nesigurnim korakom pošao je prema njoj.

- Bio je to loš trenutak. Zbog recesije sam morao teško da se borim da bih zadržao posao i sve što imam. To je bio najgori momenat koji si mogla da izabereš...

- Hoćeš da kažeš da si bio u finansijskoj krizi kada smo živeli zajedno? šumno je uvukla vazduh. - Ali zašto mi nikada ništa nisi rekao?

- Nisam hteo da brineš.

Dve suze skotrljale su se niz njeno lice.

- A ja sam verovala da si basnoslovno bogat.

- Znam. Istina je daje moj otac Marku i mojoj maćehi ostavio mnogo novca. Ali meni nije. I do pre nekog vremena zaista sam se mučio da zadržim imanje.

U neverici je odmahivala glavom.

- O tome pojma nisam imala. Morao si mi to reći, Alehandro! Ne samo da ništa nisi rekao, već si me obasipao nakitom. Zašto si to radio?

- Želela si život iz bajke... a ja sam želeo da ti ga priuštim. Pa kako sam ti mogao reći da sam blizu toga da sve izgubim?

- Sve ono vreme... koje sam bila sama... bez tebe... radio si i dan i noć da bi spasao posao i imanje?

- Da, prevazišao sam loša vremena. Ali za nešto drugo bilo je prekasno: izgubio sam svoju ženu - završio je tiho.

Njene usne su zadrhtale. Želela je da ga zagrli i uteši, ali i da ga ošamari jer se prema njoj ponašao kao prema princezi koju nije hteo da optereti problemima.

Sada joj je bilo žao što je svojevremeno odlazila u šoping i u noćne klubove s Markom dok je Alehandro sve to vreme radio da bi zadržao porodičan posed.

- Da si mi rekao istinu umesto što si me isključio iz svega, sve bi bilo drugačije.

Razumela bih.

Spustivši ruku na njena leđa, poveo ju je u spavaću sobu. Pružip joj je maramice jer je plakala.

- Nisam siguran da li bi bilo drugačije, bila si veoma mlada, neiskusna i... trudna. Nije ti bio potreban dodatni stres.

Grešio je, ali nije htela s njim da se svađa jer je bila previše potištena. I znala je da je bio previše ponosan da bi je uputio u svoje probleme. U tom pogledu

veoma je konzervativan, smatra da kao muškarac mora da brine o njoj i da joj ispunjava želje. Najradije bi vrisnula da je i tada želela samo njega a ne njegovo bogatstvo.

- Mislila sam da si zažalio što si se mnome oženio i da zato ne dolaziš kući...

- Nikada mi na pamet nije palo da bih mogao spasti naš brak time što bih ti rekao da smo pred bankrotom - rekao je cinično.

- To dokazuje koliko me slabo poznaješ. Naime, veoma sam lojalna i ostala bih uz tebe - rekla je ponosno.

- Tada mi se činilo da ti je draži moj brat.

Pogledala ga je tužno, potom se okrenula i otišla u svoju sobu. Iscrpljena, odmah je zaspala.

Probudio ju je mobilni. Propustila je jedan poziv, a Beatris joj je poslala SMS s porukom da je Marku dala njen broj. Poludela je misleći otkud mu smelosti da stupi u kontakt s njom.

"Moram hitno da popričam s tobom", glasio je drugi, Markov SMS. Nije htela da rizikuje u tajnom susretu s njim iako je želela da čuje odgovore na neka pitanja. Trgnula se jer su se vrata otvorila. Alehandro je ušao, a ona je skočila iz kreveta i bacila mu se u naručje čvrsto ga zagrlivši oko vrata. Nežno ju je poljubio.

- Plašila sam se da nećeš doći.

- Zaboga, odvojene sobe neće nam pomoći - podsetio ju je sumorno, a onda su oboje završili pod jorganom. - Tokom tvoje trudnoće... dr Santos je sumnjao u mogućnost pobačaja. Osećao sam se krivim jer sam te uvukao u opasnost. Moja majka je umrla na porođaju i to me je strašno opterećivalo.

- Da li to znači da ti je dr Santos zabranio seks sa mnom?

- Naravno - privukao ju je bliže sebi. - Nisam koristio drugu spavaću sobu samo zato što sam noću radio, već i zato što nisam bio siguran da ću se moći da se obuzdam pored tebe.

- Zašto mi to nisi rekao? Ni sanjala nisam...

U nemoj molbi za oproštaj nežno je ljubila njegova ramena, duboko dirnuta time što je on, zapravo, sve vreme samo na njenu dobrobit mislio. Potpuno je pogrešno interpretirala činjenice.

Alehadrnu je bio prinuđen da se tako ponaša. A ona je sebično verovala da ju je odbacio. Postidelo ju je to saznanje, shvatila je koliko je bila nezrela.

- Hajde da se dogovorimo - rekao je naslonivši bradu na njenu glavu. - Drži se podalje od Marka, nemoj da se viđaš niti da pričaš s njim, to će nam obezbediti mir.

Ukočila se, a onda je duboko udahnula.

- Dogovoreno... ako je to ono što želiš.

- Mora biti tako.

Rukom je nežno milovao njenu kosu.

- Spavaj - rekao je promuklo. - Inače ćeš ujutro biti umorna i pospana, a želim da zajedno doručkujemo. Moram sutra u Sevilju na sastanak predsedništva.

To što on razmišlja o sutrašnjem zajedničkom doručku izazvalo je osmeh sreće na Jasmininim usnama. Dogovor na koji je pristala govorio joj je da se kreće ivicom oštrice, ali ona je ionako nameravala da poštuje njegove želje. Marko jeste ponovo kod kuće, ali ona mu neće dozvoliti da joj opet uništi život i brak s čovekom koga voli.

Narednog jutra Alehandro se oprostio od Jasmine, a Alfi je otišao naaerodrom s Plasildom da isprati tatu. Primetno nervozna, prišla joj je Beatris.

- Da li sam pogrešila što sam Marku dalai tvoj broj? Bio je užasno uporan i rekao je da se mora čuti s tobom. Nisam znala šta da radim...

- Ne želim da razgovaram s njim -tiho je odgovorila Jasmina.

- Ali ako popričaš s Markom a onda sve kažeš Alehandru, možda će se smiriti strasti - zvučala je kao neko ko se iskreno nada. - Niko van ovih zidina pojma nema da su braća u svađi, što znači da će ih poznanici, prijatelji i rodbina pozivati na druženja i koktele, a to će biti problem...

- Stvarno sam iznenađena što po mom odlasku tvoja maćeha nije svima rastrubila da sam kučka - naježila se pod naletom besa.

- Baš ništa nije pričala, pogotovo zato što je njen Marko upleten u sve to. Uvek je nastojala da zaštiti Markovu reputaciju - dodala je Beatris. - Sada se potajno nada da će Marko pronaći devojku i da će se oženiti. Mislim da će morati dugo da čeka.

Da li je u očima svoje zaove videla osmeh? Ali odmah je nestao pa je pomislila da gaje zapravo umislila. Pitala se koliko Beatris zna o životu svog mlađeg brata. Ali naterala je sebe da oćuti. Kako je moguće da Beatris zna nešto o čemu Alehandro nema pojma? Mada, u vezi s njom čovek nikada nije siguran, uglavnom je diskretna i distancirana čak i sa sopstvenom porodicom. Ali pre kratkog vremena dokazala je da može da se izbori za sebe. Pomogla je maćehi da se preseli u vilu, istprela je njene napade kada joj je rekla da će ostati u zamku, i nisu je dotakla prebacivanja. Jasmini se dopadala Beatris, cenila je njeno društvo. Želela je da joj se poveri i strašno joj je nedostajala Flora. Pitala se da li bi joj Flora došla u posetu u Španiju.

Celu nedelju provela je s Marijom, osobljem i majstorima preuređujući kuću.

Morala je nečim da se zanima jer je Alehandro bio u Sevilji. Uživala je u premeštanju nameštaja i u uvođenju inovacija, zamišljeno je posmatrala svoje realizovane zamisli i pitala se da li je pre početka radova trebalo da popriča s mužem. Upravo je aranžirala cveće u vazi kada je iza sebe čula glas.

- Jasmina...

Razgoračenih očiju okrenula se prema mlađoj verziji svoga muža.

- Marko... Ne želim da razgovaram s tobom niti da budem u tvom društvu.

- To baš nije ljubazno, ipak smo mi porodica - odgovorio je.

8. poglavlje

J

asmina je zamolila Mariju da ih ostavi same. Potom se naslonila na vrata, prekrstila je ruke preko grudi i ljutito se zagledala u Marka.

- Stvarno si bezobrazan. Kako se usuđuješ da mi priđeš?

Marko je protrljao čelo.

- Ne razumem... zašto si ljuta na mene?

Dakle, gad se pretvara da ne zna o čemu je reč! Poželela je da ga udari.

- Nemoj da se praviš blesav! Kako si mogao da ostaviš Alehandra u ubeđenju da smo bili u vezi?

- Ti si otišla, vaš brak je propao, zašto je bilo važno šta on misli?

- To znači da nisi privržen bratu jer ti je svejedno šta o nama misli - zarežala je.

Duboko je uzdahnuo.

- Dobro, biću iskren prema tebi. Bilo mi je svejedno šta ko o meni misli, jedino je bilo važno da imam dobar razlog za odlazak u Njujork. Dario i ja hteli smo na miru da živimo, a pošto sam bio ubeđen da ste Alehandro i ti raskinuli, mislio sam da je nevažno objašnjenje o tome jesmo li ili nismo bili zajedno.

- Toliko nevin nisi - besno ga je odmeravala. Nije pokazao nimalo kajanja i dokazao je da mu je bila važna samo njegova veza. - S Dariom si mogao otići u Njujork čak i da svojom prvljavom lažju nisi ponizio brata!

Arogantno je podigao obrve. - Nisam ga slagao, on je bio apsolutno uveren u našu aferu. Samo je nisam negirao. Ako želi da veruje u takvu glupost... to je njegov problem.

- A, ne, to je i tvoj problem! Bilo ti je svejedno ko će time biti povređen, iskoristio si naše prijateljstvo.

- Tvoj brak bio je pri kraju - podsetio ju je. - Nisam znao da si sačuvala trudnoću jer da jesam, drugačije bih postupio.

- Sada znaš. Ponovo sam se zbližila sa Alehandrom, želimo da spasemo brak, ali to nije jednostavno kada on još uvek veruje da smo ti i ja vodili ljubav.

- Moj brat je u životu uvek imao sve - ogorčeno je rekao Marko. - Ako je zbog tebe malo patio, to je samo osnažilo njegov karakter.

Kako joj nikada nije bilo jasno koliko je mlađi brat ljubomoran na Alehandra?

Da je naslutila ogorčenje u njemu, nikada mu se ne bi poverila.

- Moraš da kažeš istinu Alehandru. Odlučno je odmahnuo glavom.

- Ni u kom slučaju!

- U redu - sevnula je očima - ali ne možeš očekivati da ja i dalje ćutim.

Ukoliko mu ti ne kažeš, moraću ja to da učinim.

Strah je zaigrao u njegovim očima, prišao joj je za korak bliže.

- Ali obećala si da ćeš čuvati moju tajnu!

Prkosno je podigla bradu.

- Tada nisam znala da će tvoja tajna nauditi našem braku. Zašto ne možeš da budeš iskren? Porodice su preživele i mnogo gore vesti.

- Za moju majku nema ničeg goreg od toga da volim muškarca umesto ženu lice mu se iskrivilo u besnu grimasu.

Klimnula je glavom.

- Da... ali sve će se promeniti ako joj pružiš šansu da shvati i prihvati ko si ti u stvari.

- Šališ se! - lice mu je gorelo, toliko je bio iznerviran. - Izbaciće me iz kuće i prestaće da mi daje novac.

Opasno je suzila oči.

- Nisam znala za to.

- Da li zbilja misliš da bih mogao ovako luksuzno živeti od mesečne plate?

Ukočeno se pomerila u stranu.

- Ne tiču me se tvoje finansije kao ni to da li ćeš reći svojoj majci. Ali Alehandro me se tiče i od tebe očekujem da mu kažeš da si homoseksualac.

Tada će konačno shvatiti daje afera među nama bila nezamisliva.

Marko joj je uputio pogled pun mržnje.

- Alehandru ništa neću reći. Otpustio je jedinog homoseksualca u svojoj firmi.

- Da, otpustio ga je jer nije odgovorno izvršavao radne obaveze, a nikada nijednu reč nije izgovorio na račun njegovog seksualnog opredeljenja. Marko, ne molim te da to uradiš, zahtevam to od tebe. U suprotnom, moraću sama da se pobrinem za to da moj muž sazna istinu. Ne moram da čuvam tvoju tajnu koja uništava moj brak, moju ljubav i život mog deteta.

- Ucenjuješ me! - besno je uzviknuo.

- Posle svega što si uradio ne dugujem ti baš ništa.

Shvativši da je Jasmina smrtno ozbiljna, Marko je izgubio kontrolu. Počeo je da psuje, a potom je snažno zalupio vratima i napustio dvorac.

Pokušala je da se koncentriše na cvetni aranžman. Da li je moguće da je Marko zbog novca i straha da ga neće imati u izobilju krio svoju tajnu? Za prijateljstvo s deverom platila je visoku cenu. Marko ju je iskoristio kao alibi izlazeći na javna mesta u njenom društvu. Naravno, Dario je uvek bio s njima. Praktično je od početka lagala svog muža. Ponovo je u mislima odlutala u prošlost. Znala je da će joj biti zahvalan ako mu prizna šta je radila s novcem, ali je isto tako znala da će je posle kratkog vremena drugačije gledati. Gutala je jer bi on zažalio što se oženio takvom ženom. Njihov brak ne bi preživeo još jedan udarac. Marija ju je trgnula iz razmišljanja. Alehandro je javio da mora još da ostane u Sevilji i da će spavati u porodičnoj kući. Odlučila je da mu se pridruži, a Beatris se ponudila da čuva Alfija. Smireno je otišla u sobu da spakuje kofer, svidela joj se ideja da iznenadi svog muža. Telefon je zazvonio upravo kada se pogledala u ogledalu.

- Jasmina, jesi li to ti? - čula je glas za koji se nadala da ga nikada više u životu neće čuti. Pretrnula je. Dakle, sudbina je odlučila da joj ne olakša život.

- Kako si znao gde ćeš me naći? - prošaputala je.

- Tvoja rođaka Eli videla je u novinama fotografiju moje male Jasmine u koktel haljini među svim onim bogatašima - nastavio je ulagujući se. - Znači, vratila si se svom španskom grofu a da o tome ništa nisi rekla svom dobrom ocu, a prećutala si mi i da imam unuka - teatralno se žalio Stefan Grej. - Možda bih mogao da banem kod vas...

- Nemam novca! - dreknula je u slušalicu. - I da ga imam, ništa ti ne bih dala, ostavi me na miru! - ne sačekavši odgovor, zalupila je slušalicu.

Neće opet pasti u očevu zamku! Neće podleći njegovim pretnjama kao nekada! Bio je podli nasilnik kome je dala toliki novac samo da ga ućutka.

Ponovo se presabrala proveravajući koliko ima lične ušteđevine u slučaju da bude saterana u ugao. Znala je da će on opet nazvati. Terorisao ju je i pre dve

godine, dala mu je mnogo novca samo da bi imala svoj mir. Dovela je sebe u takvu situaciju samo zato što je pred Alehandrom izgovorila malu, bezazlenu laž na početku veze. Tada joj je bilo normalno da krije istinu. On je živeo u privilegova-nom okruženju i nije mu mogla priznati daje njen otac sitni kriminalac a majka hronični alkoholičar.

Pošto je stigla ispred Alehandrove poslovne centrale, parkirala je automobil u garažu i krenula hodnikom prema kancelarijama. Saznala je od sekretarice da je konferencija još u toku. Udobno se smestila u fotelji u predvorju kada je naišao jedan Alehandrov poslovođa koji ju je prepoznao. Prišao joj je i počeli su. da ćaskaju, ubrzo mu se pridružila još nekolicina kolega.

Primetno raposložen obavljenim poslom, Alehandro je izašao iz sale za sastanke i... ugledao je svoju ženu okruženu muškarcima.

Ona deluje kao magnet, razdraženo je pomislio. U tom trenutku ga je ugledala i oči su joj se nasmešile. Izgledao je tako dobro! Ali videla je napetost na njegovom licu, očigledno je imao naporan dan.

- Da li si prezaposlen, smetam li? -upitala je kada mu je prišla.

- Ti nikome ne smetaš. Fantastično izgledaš u tom kostimu - s rukom na njenom ramenu, poveo ju je prema liftu. -Videla je da njegov osmeh nije stigao do očiju.

- Da li si završio za danas?

- Jesam, pozvao sam vozača. Da li je tvoj auto u garaži?

- Jeste.

- Šta te dovodi u Sevilju? - upitao je dok su ulazili u limuzinu.

Pocrvenela je.

- Htela sam da te vidim. Ironično je podigao obrve.

- Želiš li nešto da mi kažeš? - uznemirio ju je ton kojim je postavio pitanje.

- Ne, šta treba da ti kažem?

- Samo ti znaš odgovor - ukočenog izraza lica i stisnutih vilica, zurio je preda se.

- U redu, sada sam naučila lekciju. Nisam se najavila, a ti se prema meni ponašaš kao da imam koleru - zajedljivim komentarom pokušala je da prikrije koliko je povredena.

- Šta očekuješ od mene? - eksplodirao je dok su lagano hodali ka ulazu u vilu.

- Ti si lažljivica! Ne mogu da ostanem u braku s tobom jer ti ne verujem.

Flertuješ čim ti okrenem leđa - pekle su je njegove optužbe. Zar je ona lažljivica?

Ne može da joj veruje? Želi razvod? Postojalo je samo jedno objašnjenje za njegovo ponašanje...

- Saznao si da sam pričala s Markom. Ko ti je rekao?

- Kada sam nazvao da popričam s tobom, Marija mi je rekla.

Ušao je u prijatno prohladnu dnevnu sobu.

- Marko je došao u dvorac verovatno zato što nisam reagovala na njegov poziv i SMS. - I, naravno, nisi smatrala da to treba da mi kažeš.

- Nisam htela da nam gluposti prave probleme - tiho je rekla.

- Bez uzajamnog poverenja ne mogu da živim s tobom - njegove mirne ali odlučne reči poterale su jezu niz njenu kičmu. - Mislio sam da smo konačno nastavili dalje a onda sam saznao da si se videla s Markom uprkos obećanju da to nećeš uraditi.

Tresla se celim telom, mučnina je rasla u njoj. Nikada se nije osećala tako napuštenom. Ako on odluči da je razvod ispravan, niko ga neće naterati da promeni mišljenje. Da, obećala je da neće biti u kontaktu s Markom i pogazila je obećanje. Kako sada da se brani? Nije bio pravi trenutak da mu kaže istinu.

Uostalom, Marko je član porodice i nemoguće je izbeći kontakt.

Alehandro nije bio racionalan. Zaposela su ga osećanja koja je pokušavao da prikrije i kontroliše. I osetila je zid među njima. Neće to podneti. Ponovo biti s njim, ponovo biti srećna uz njega i sve to ponovo izgubiti... Kasno je shvatila svoju najveću grešku: potcenila je koju štetu može da izazove njegovo uverenje da ga je varala. Osećaj da ga stvarno gubi trgnuo ju je, naučila je da se bori za ono što joj je sveto, nije više mogla da bude statična i tvrdoglava. Pod najezdom emocija i nervoze pričala je kao navijena: - Između tvog brata i mene ničeg nije bilo, do kraja nedelje čućeš to od njega, sve će ti priznati.

Zbunjeno ju je gledao.

- O čemu pričaš?

- Rekao mi je da nije želeo da ga osuđuješ, pa se nije branio nego je oćutao. Ali do kraja nedelje čućeš pravu istinu, reći će ti zašto nije postojala mogućnost da je nečeg bilo među nama... ili ću to ja uraditi.

- Pričaš u zagonetkama! - bio je potpuno zbunjen.

- Obećala sam Marku da ću mu pružiti šansu da porazgovara s tobom... pre nego što ja to učinim.

Ljutito ju je gledao.

- Ako postoji nešto što treba da znam, bolje je da mi odmah kažeš!

- Marko je homoseksualac - šaptom je izgovorila. - Nikada ničeg nije bilo među nama!

Zurio je u nju.

- Zar su ti potrebne te odvratne priče da bi se izvukla? Kako možeš da širiš takve laži o mom bratu?

- To je sigurno velili šok za tebe, ali ne lažem - protestovala je.

- Marko od svoje petnaeste godine izlazi sa ženama i mislim da bismo uveliko shvatili da je zaista gej - uzvratio je.

- Marko je sve radio da potisne svoje opredeljenje. Tek se na univerzitetu pomirio s tim da je gej. Uvek je bio okružen ženama fasade radi, ali zar se nikada nisu upitao zašto ni sa jednom nije bio duže od dve nedelje?

- U tim godinama ne mora biti u ozbiljnoj vezi!

Rezignirano se nasmejala.

- Očito je da se ne mogu probiti do tvoje svesti. Ne želiš da mi veruješ iako ti govorim istinu. Marko ne želi da to sazna njegova majka, plaši se da bi mu ukinula finansijsku podršku.

- Pošto moj brat nije gej, nema potrebe da o tome dalje pričamo! - složio je prezrivu grimasu. - Nisam očekivao da ćeš ovako nisko pasti.

Nestala je boja s njenog lica.

- Marko je još uvek s Dariom Ortinijem - bio je to poslednji pokušaj da ga urazumi.

- Naravno, zajedno su studirali. Odmahnula je glavom.

- Oni su više od toga, nerazdvojni su. Zar ti nije čudno to što su zajedno odselili u Njujork?

Otvorio je usta da se usprotivi, a onda se namrštio. Videla je da se na njegovom licu smenjuju osećanja od ncrazumevanja do neverice, a onda se zabrinuto zamislio.

- Ne mogu da verujem - mrmljao je.

- Moj brat je, znači, godinama vodio dvostruki život. Zaboga! Zašto mi nije rekao? Možda iz straha da ću imati loše mišljenje o njemu? Ali meni to nije važno, on će uvek biti moj brat. I zašto me je ostavio u uverenju da je spavao s tobom?

Sklonila je pramen kose s lica.

- Ljubomoran je na tebe, prezire sve Što si u životu postigao.

- Da... oduvek je želeo da se dokaže - rekao je zamišljeno. - Treba mi piće, hoćeš li i ti? - prišao je baru i natočio dve čaše.

Videla je da je bled.

- Da li je sve u redu?

- Nije, kao pretučen sam. Moj brat je gej a ja nikada nisam posumnjao - rekao je promuklo. - Žao mi je što sam te osuđivao.

Jasmina je slegnula ramenima.

- Srećna sam što sad znaš istinu i što si je prihvatio.

- Iskoristio te je da bi meni zadao udarac. Morao sam ti verovati - sručio je piće. - Idemo na večeru.

Iznenadna promena raspoloženja bila je tipična za njega. Brzo se pribrao i povratio je samokontrolu. Želela je da mu poleti u zagrljaj, da ga ljubi i da mu kaže da će mu lako oprostiti jer ga mnogo voli, ali to ga ne bi uresilo. Postavljao je visoke zahteve sebi, a u ovom slučaju nije ih dostigao. S time Alehandro prvo mora da se izbori... na svoj način.

Otišli su u mali restoran gde su uživali u ukusnoj hrani pod svetlošću sveca.

Ispružila je ruku i uhvatila ga za prste koje je snažno stegnuo.

- Nemoj sada ništa da kažeš - prošaputao je. - Tvoj bes lakše podnosim nego tvoje sažaljenje, draga.

Bilo je podesnije da promeni temu pa ga je upitala kada je preuredio vilu.

- Ubrzo pošto si otišla. Svaki put kada sam prošao kroz ova vrata, očekivao sam da ću te ugledati. Nije mi to prijalo... Isto je bilo i kada bih ušao u spavaću sobu u dvorcu - saznanje da je bio osetljiviji nego što je očekivala, uznemirilo ju je. Njeno takozvano neverstvo mora da ga je povredila jače nego što je mislila.

Nije je morao voleti da bi tako osećao. Marko je bacio ponos i čast svog brata u blato.

Kasnije u sobi, sama je uskočila pod pokrivač. Alehandro je rekao da ima još mnogo posla pre nego što sutra ujutro krenu kući. Posla? Ili je samo hteo da bude sam? Nemirno se prevrtala čeznući za njim. Ali ponos joj nije dozvolio da ode njemu. Alehandro nije priznavao slabost, pa zašto bi ona to učinila?

Pokleknuti pred ljubavlju bila je slabost po njegovom mišljenju. U neko doba mora da je zaspala. U tri sata se trgnula ali njega u krevetu nije bilo. U to vreme njen razum nije funkcionisao kako treba pa je instinktivno skočila i krenula da ga traži. Kada ga je pronašla, morala je da prizna sebi da je još uvek umeo da je iznenadi...

9. poglavlje

J

asmina je mogla da prepozna pijanca. Vrlo dobro pamti majčine jecaje po povratku pijanog oca, u vreme kada se još nije i sama odala alkoholu.

Znala je koliko alkohol utiče na gubitak samokontrole i zato je ga je retko kada konzumirala, a bila je srećna što se udala za čoveka koji ne pije. Međutim, sada joj je bilo jasno da je Alehandro mrtav pijan. Ležao je bosonog na kauču, raskopčanih farmerica i košulje. Zavese nisu bile navučene i mesečina je nežno obasjavala njegovo telo. Čim je ušla, poskočio je, zanjihao se a onda je morao da se uhvati za naslon.

Kosa mu je bila razbarušena, a brada je davala još tamniji izraz licu s koga su u Jasminu zurile staklaste oči.

- Alehandro? - zabrinuto ga je gledala, njegovo ime bilo je i pitanje i pozdrav istovremeno. Posmatrala je kako pokušava da se sabere.

- Nisam u stanju da pričam s tobom.

- Pričaćeš sa mnom želeo ti to ili ne, to je u svakom slučaju bolje nego da sediš ovde sam u potpunom mraku i da se opijaš - zgrabila je bocu viskija pre nego što je uspeo da reaguje. U trenu je na njegovom licu videla divljački poriv. Zar se neko usudio da njemu nametne kako da se ponaša?! Ali očigledno je postao svestan činjenice da nije u reprezentativnom izdanju. Očito nije bio siguran kako da se ponaša u ovoj situaciji.

- Pio si, a ja želim da znam zašto?

S naporom se borio za samokontrolu.

- Ne sada...

Pogled njenih plavih očiju postao je mekši.

- Moram da znam i da razumem: zašto? - nežnije je ponovila pitanje.

- Zar to nije očito? Dok smo bili u braku, sve sam pogrešno shvatio! Ali baš sve! - reči su kao eksplozija izletele iz njega, gubio je kontrolu pošto je nastala prva pukotina. Uzdahnula je.

- To se dešava, s time ćeš se valjda izboriti.

- Bez sažaljenja? - značajno je podigao obrve.

- Prošla sam kroz pakao zbog tebe, ne zaslužuješ sažaljenje - tupo je dodala.

- Umeš da izazoveš u meni takvu ljubomoru da poludim od nje, a tako je od dana kada sam te upoznao - priznao je. - Jednom sam te video zajedno s nekim čovekom i nikada neću zaboraviti kako je to na mene uticalo.

- Kada? - protrljala je čelo.

- Mnogo pre našeg venčanja, kada smo se dogovorili da možeš da se viđaš s drugima ako ja budem s drugim ženama.

- Pa to je bilo fer, zar ne?

- Setala si s njim s rukom u ruci i smešila mu se isto onako kako si se meni smešila - lice mu se smračilo pod teretom sećanja. - To mi je bilo nepodnošljivo, sve bih uradio samo da ga oteram iz tvog života. Ljubomora je od tada moj stalni pratilac, ona je deo mog bića.

Dobro se sećala kako je brzo reagovao jer mu se nije svideo ravnopravan odnos kada je reč o njenim neobaveznim vezama. A sada je bila iznenađena što se ta njegova ljubomora nije stišala. Šake je stisnuo u pesnice gledajući je ispod poluspuštenih trepavica.

- Hoćeš da znaš istinu? Mrzim to što si tada toliko vremena provodila s mojim bratom, a pritom sam se stvarno trudio da budem racionalan. Tada sam mnogo radio, ali znao sam da si nesreć-na, znao sam da si usamljena. Ali ti i on ste se tako dobro razumeli, činilo mi se da ste tako bliski... To me je uznemiravalo.

Mislio sam da te gubim. Zato je u meni raslo uverenje da te za Marka vezuje nešto više od platonskog odnosa.

- Iako sam bila trudna, iako sam nedeljama povrćala? - htela je da mu pokaže koliko je suludo bilo njegovo tadašnje nepoverenje.

- Prijateljstvo s njim počelo je mnogo ranije. Stalno je želeo da bude s tobom, stalno te je zvao, pričali ste viceve kojima ste se samo vi smejali...

- Verovatno je naše prijateljstvo svima bilo čudno, ali samo ja sam znala njegovu tajnu da je gej. Bila mi je čast što je meni to rekao, ni pomislila nisam da si ljubomoran. Nikada nisi dozvolio da se to na tebi vidi.

- Bio sam isuviše ponosan, a ljubomora me je prisilila da sve vidim kao u iskrivljenom ogledalu - priznao je Alehandro promuklim glasom. - Mislio sam da želiš da me provociraš time što si stalno s njim.

Progutala je knedlu i zamislila se.

- Pa ne grešiš mnogo. Toliko si mi nedostajao, toliko sam te želela da sam pomislila: ako primetiš koliko Marku prija moje društvo, možda ćeš poželeti da više vremena provodiš sa mnom. Nisam znala da moraš tako mnogo da radiš da bi spasao posed. Mislila sam da se pored mene dosađuješ...

- Posle venčanja napadala su me različita osećanja, ali dosada nikada dvosmisleno se osmehnuo. Oduzimalo joj je dah dok ga je posmatrala ovako muževnog pod odsjajem mesečine. Iznenada je shvatila da ga sada voli više nego ikada, jer je sada videla čoveka sa greškama i slabostima. Nije bio savršen,

ali to mu je davalo šarm. Najvažnije je to što nikada nije prestao da je želi, ni pre venčanja ni kasnije. Protrljao je potiljak i nasmejao se sebi u brk kao da ga razgovor nimalo nije opustio. - Ostavio sam te na cedilu svaki put kada to nisam smeo da uradim, umesto da budem na tvojoj strani i da brinem o tebi, optuživao sam te da si spavala s mojim bratom. I oterao sam te.

- Ali sada znaš istinu.

- Kao i ostale istine, ona mi neće život učiniti jednostavnijim - mrkog pogleda strgnuo je košulju sa sebe. - Odmah mi je potreban tuš - prošao je pored Jasmine ostavivši je samu. Legla je spramna da ga čeka, ali gde god da se kupao to nije bilo kupatilo pored njene sobe, gde god da je zaspao to nije bio njen krevet.

Sledećeg jutra ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Kao i uvek, izgledao je odlično u odelu, delovao je sveže i neopterećeno je vodio ljubaznu komunikaciju za doručkom. Onda su zajedno prvo avionom a potom helikopterom odleteli kući. Čim su sleteli, u susret im je potrčao Alfi. Alehandro ga je podigao u vazduh, a potom stisnuo uza se. Privrženost i ljubav između oca i sina dirnula je Jasminu iako je želela da Alehandro i nju s takvim žarom zagrli. Zašto je njemu toliko važan ponos? Zašto je njoj lako da prihvati njegove greške, a njemu teško da ih prizna? Sada je bar bila srećna što je znao istinu, ali nadati se nečemu više nije mogla. Sledećeg dana opet ju je pozvao otac dok je plivala s Alehandrom i Alfijem u bazenu. Izvinila se da bi prihvatila poziv.

Uzalud je njen otac pokušavao da je uveri u to da se veoma teško snalazi otkad je izašao iz zatvora, da ne može da nađe posao i da ona, kao kćerka, snosi odgovornost za njegovu situaciju. Optužila ga je da ni ranije nije bio u stanju da brine o sebi i jasno mu je rekla da mu neće dati ni paru, a potom je prekinula taj mučni razgovor. Prisećajući se kako je pre tri godine dozvolila daje otac ucenjuje i potčinjava svojoj volji, ponovo ju je obuzeo stid. Plašila se da će on realizovati pretnju i da će medije upozoriti na statusnu razliku između nje i špan-skog grofa, a pomisao na skandal koji bi time bio izazvan nanosio joj je bol jer bi to bila sramota za celu Alehadrovu porodicu...

- Ko je bio to? - upitao je Alehandro kada mu se opet pridružila u bazenu.

- Neko od kuće, ništa važno - potrudila se da deluje opušteno.

Njegov pogled zadržao se na njoj duže nego što je potrebno, ali bila mu je zahvalna što ništa nije rekao, već je nastavio da uči Alfija da pliva. Dok se sunčala, uživala je posmatrajući ih kako se igraju. Sada je osećala da njen brak ima perspektivu i budućnost. Narednih dana Alehandro je provodio mnogo vremena s Alfijem i s njom. Vratio se u bračni krevet, ali nije vodio ljubav s

Jasminom. Dva puta su otišli na večeru i poklonio je svojoj ženi prelep dijamantski prsten.

- Zašto si mi poklonio ovaj prsten? - upitala je. Krupni dijamant presijavao se svaki put kada je pomerila ruku, a takav sjaj koštao je čitavo bogatstvo.

Odmahnuo je glavom.

- Ti si moja žena, normalno je da ti nešto poklonim.

- Ukoliko je to zbog grize savesti, u redu je, nema potrebe da me kupuješ, odavno sam tvoja.

- Zaista? Voliš lepe stvari, a ja volim da ti ih poklanjam. Nikada nije bilo drugačije.

Postiđeno je oborila pogled.

- Moje detinjstvo bilo je veoma skromno, možda samo osećam posledice toga.

- Nikada mi nisi pričala o svom de-tinjstvu.

Ukočila se, osmeh koji mu je uputila bio je užasno izveštačen.

- Nema o tome šta da se priča, stalno smo bili bez novca, a brak mojih roditelja sigurno se ne bi mogao nazvati srećnim.

- Da li si mi jednom rekla da je tvoja majka nastradala u saobraćajnoj nesreći?

- Da, to je bilo grozno vreme - htela je da skrene priču jer nije želela da izgovori još poneku laž. Živci su joj bili zategnuti do pucanja. Još uvek su je mučile sumnje u budućnost. Otac ju je u toku te nedelje nazvao još dva puta i uvek se ponavljala ista priča o nemaštini i novcu, kao i pretnja da će se pojaviti u Španiji.

- Odlučio sam da se krajem nedelje nađem s Markom, nisam siguran da će sam pokrenuti tu bolnu temu, ali bar ću mu pružiti šansu - rekao je.

- Daj mu još malo vremena - posavetovala ga je.

- To ne mogu, predugo traje taj jaz medu nama iako sumnjam da se to veoma dobro uklapa u njegove planove da nas sve drži na odstojanju. Osim toga...

Beatris zna sve. Znala je da je Dario gej, ostalo je bilo potrebno povezati, ali kakva je, nikada ni reč o tome nije rekla jer nije htela nikoga da povredi. Tako bih voleo da nije bila toliko puna ra-zumevanja - ironično je stisnuo usne. - Reci mi, da li te pomisao na to da treba da se nađem s Markom čini toliko napetom?

Tamna senka preletela je preko njenih očiju.

- Napetom?

- Cele nedelje imam osećaj da te nešto opterećuje, da si zabrinuta. Uveravam te: ne nameravam da se s njim raziđem za sva vremena, uostalom, mnogo ga volim i želim mir u prorodici. Ipak, ne znam mogu li mu oprostiti to što.me je svesno navodio na pogrešne sumnje - dodao je nabusito.

Uznemirena time što je primetio da je nervozna, pokušala je da odglumi opuštenost i klimala je glavom.

- Budi strpljiv s njim, sve je to odavno iza nas - molila ga je.

Dok su ulazili u zamak, na širokom stepeništu snažno ju je zagrlio i privukao sebi. Miris njegovog tela pokrenuo je u njoj lavinu osećanja. Nažalost, to je bio jedini intiman gest jer je nešto kasnije ležala pored njega pitajući se zašto je on i dalje distanciran. Naravno, mogla je da mu se primakne i da se nasloni na njega, ali zašto stvarati dodatne probleme kada ih je imala dovoljno? Sve je zasad bilo mirno i uravnoteženo u njihovom odnosu, ali naravno da joj je nedostajalo da vodi ljubav s njom. Možda je on još uvek pod stresom pa mu nije stalo do toga. Jedini problem bio je njen otac, nadala se da će konačno shvatiti da ona ostaje dosledna i da je više neće progoniti.

Iako joj Alehandro nikada nije rekao da je voli, a verovatno to nikada neće ni učiniti, svom snagom trudio se da je učini srećnom i zadovoljnom. I bio je otac za primer. Neće dozvoliti da ga svojom potrebom da je voli i da joj to kaže, satera u ćošak. Uvek ga je volela i zauvek će biti tako. Dok su bili razdvojeni, naučila je da opstane bez njega. Tako je sazrela i postala mudrija, i znala je da je nikada nijedan muškarac neće učiniti tako srećnom kao Alehandro.

10.

U

poglavlje

nedeljama koje su usledile Alehandro se ponašao tako kao da se bori za nagradu "muž godine". Iako nije voleo obilaske noćnih klubova, izvodio je Jasminu po Sevilji i ostajali su preko noći u vili. Redovno su utroje odlazili na jezero, vozili su se čamcem, pecali i odmarali na obali.

Prilikom jedne porodične proslave Marko se pojavio u Dariovom društvu, a dona Horecija se izvinila nesnosnom glavoboljom napustivši društvo, dok se ostatak porodice pretvarao da je sve u redu. Jasmina je angažovana da pripremi dekoraciju za svadbu Alehandrove rođake, a Marko je najavio ponovni odlazak u Njujork s Dariom. Dona Horecija je bila presrećna što je i ovo poglavlje završeno. Marko se poverio Jamini da je dona Horecija bez ikakvog komentara podnela razgovor, a finansijsku podršku mu neće ukinuti. Priznao je i da je uznemiren distanciranošću starijeg brata. Sledećeg jutra, dok je spremala cvetni

aranžman, Marija je uletela u sobu i nervozno najavila posetioca. Pitajući se ko je to došao da je poseti, Jasmina se suočila sa osobom koju je najmanje očekivala: sa svojim ocem Stefanom Grejom. Bio je to krupan čovek s minđušom u uhu, u ljubičastoroze majici i nimalo se nije uklapao u okolinu. Šokirana, Jasmina je zurila u njega.

- Baš ste daleko, taksi me je koštao čitavo bogatstvo - odmeravao je raskošnu sobu verovatno se u sebi preračunavajući.

- Očekujem da ćeš shvatiti koliko mi se isplatio dolazak u Španiju.

Jasmina je duboko udahnula vazduh, bila je srećna što je Alehandro s radnicima u vinogradu i što pre večere neće doći kući.

- Šta tražiš ovde? Zar ti nisam rekla da me ostaviš na miru?!

- Njegovo lice se ukočilo.

- Kako to pričaš sa ocem? - povikao je.

- Stvorio sam te i izdržavao pa očekujem poštovanje!

Prebledala je, ali nije htela da popusti.

- S obzirom na to kako si se odnosio prema meni i mami, baš ništa ti ne dugujem - nije više mogla da kontroliše bes.

- Izbacio si me iz kuće kada sam bila tinejdžer. Moj sin i ja ovde lepo živimo i ne pada mi na pamet da to uništim.

- A da li će te tvoj španski grof još uvek želeti kada sazna iz koje štale dolaziš?

- okrenuo se prema kaminu i skinuo sliku koja je visila iznad njega. - Pitam se koliko ovo maleno zadovoljstvo košta na pijaci antikviteta. Ako trenutno nemaš novca, zažmuri na jedno oko dok prisvojim nekoliko stvarčica.

Uzbuđena, krenula je prema njemu.

- Odmah vrati sliku na svoje mesto! Međutim, on je platno poznatog slikara ubacio u svoju tašnu.

- Brini se ti o svom poslu inače ću pozvati nekolicinu svojih prijatelja da ponesemo mnogo više.

- Ako bilo šta odavde nestane, prijaviću te.

Glasno se nasmejao.

- Nećeš to uraditi, i dalje ćeš lagati svog muža kao u početku.

- Kajem se zbog toga. Vrati sliku ili zovem policiju!

- Nećeš se usuditi! - dreknuo je. Zakoračila je prema njegovoj tašni, a on ju je pesnicom udario po ramenu. Od siline udarca pala je na stočoć za čaj snažno udarivši glavu. Za trenutak nije mogla disati, a onda je čula kako su se vrata uz tresak otvorila i... čula je psovku na španskom. Alehandro! Stvorio se pored nje, brižno ju je podigao na kauč. Zabrinuto je upitao šta se desilo.

- Ovo je moj otac, pretio mi je u više navrata - prošaputala je, vrtelo joj se u glavi. I nije više pokušavala da zataška užasnu scenu. - Ukrao je sliku a kada sam pokušala da je vratim, udario me je.

- Hej, polako! - besno se javio njen otac, ali Alehandro je već bio pored njega.

- Daj sliku!

Stefanovo lice bilo je iskrivljeno od besa, ali je poslušno izvukao sliku koju je Alehandro vratio na mesto. Njen otac mu je prišao i nešto prošaputao na uho, a onda je videla kako ga je Alehandro snažno pesnicom udario u bradu. Pao je kao klada i ni reč nije izgovorio. Alehandro je širom otvorio vrata i očima pokazao nezvanom gostu da ode. Ispratila su ga dvojica radnika koja su čekala pred vratima.

- Kako si znao? - upitala je drhtavim glasom.

- Marija mi je javila. Nije joj se dopao način na koji je pričao s tobom, plašila se da će biti problema.

- Nikada mi nećeš oprostiti što sam krila od tebe ko je moj otac. Kada smo se upoznali, već dugo s njim nisam bila u kontaktu i zato sam rekla da je mrtav umesto da objašnjavam nešto čega se stidim - tiho je pričala, a on je seo pored nje nežno je grleći.

- Odlično razumem zašto si tako postupila.

- Njegov dosije veoma je dug - počela je da priča o svom detinjstvu uz agresivnog oca, o njegovom odlasku u zatvor, o majci alkoholičarki i deprimirajućoj atmosferi u kući u kojoj je odrasla.

- Mnogo mi je više o tvom karakteru govorila činjenica da si u vreme kada smo se upoznali bila samostalna i zaposlena. Uvek sam znao da mi određene stvari kriješ i voleo bih da sam pitao, ali bilo mi je to nevažno jer sam te želeo bez obzira na okruženje u kojem si odrasla.

Njene oči bile su pune suza kada ga je pogledala.

- Stvarno?

- Da. Sreo sam te i bio sam izgubljen. Sećaš li se našeg prvog vikenda koji smo proveli u stanu u blizini hotela? To je nasrećniji period u mom životu, nikako te nisam mogao pustiti da odeš.

- Ali tada si mi često u poslednjem momentu javljao da se ne možemo videti, danima me nisi zvao...

- Zato što sam se borio protiv osećanja prema tebi, nisam želeo da se vežem.

Kada smo raskinuli, bolelo me je to što bez tebe ne mogu da pronađem duševni mir - priznao je ozbiljno. - Bila si drugačija od žena koje sam poznavao, bio sam opčinjen tobom.

- Ja sam mislila... - zaustavila se u pola reči,a onda je nastavila: - Uvek sam mislila da je tebi važan samo seks.

- Tada još nisam znao da si ti druga polovina mog bića i duše, ali znao sam da moraš biti moja svake noći, a ne samo vikendom kada sam mogao da uzmem slobodne dane i dođem u Englesku. Kada nisi bila pored mene, strašno si mi nedostajala pa sam morao da ti ponudim brak - priznao je.

- Svima sam pričala da su mi roditelji mrtvi, to je bilo lakše nego reći istinu.

Zato je pre dve godine nestao sav onaj novac. Tata je pretio da će obavestiti medije... time me je ucenjivao. Plašila sam se da ćeš me se stideti.

Uzeo ju je u naručje i čvrsto zagrlio.

- Trebalo je da mi kažeš.

Mogu da razumem zašto mi u tim danima nisi verovala, bio sam loš muž. Ali od sada neću dozvoliti da te bilo ko povredi! Uvek sam misli i osećanja zadržavao umesto da ih ispoljim, pa je tako propao naš brak.

Podigla se na vrhove prstiju i poljubila gaje. Za tren se ukočio, a onda je gladno odgovorio na poljubac.

- Već sam se zabrinula da me nikada više nećeš poljubiti.

- Hteo sam da igram na sigurno i da ne napravim problem.

Upitno ga je pogledala.

- O čemu pričaš?

- Naš dogovor... Istekla su tri meseca, činilo mi se da me izbegavaš. Čudno si se ponašala i mislio sam da si odlučila da me opet ostaviš, a da istovremeno tražiš rešenje da dobiješ starateljstvo nad Alfijem.

- Majko božja!

Pa ja sam na to zaboravila!

- Zaboravila?

- Kako možeš da zaboraviš dogovor koji me je mučio jer sam bio dovoljno glup da pristanem na njega?

- Aha, a to što si me vodio na ples - zakikotala se. Položila je dlan na njegove grudi i čula snažne otkucaje srca.

- Želim te, zauvek! Poklopio je njenu šaku svojom.

- Zauvek?

- Da, kao u bajci - srećno se smejala. - Ja hoću sve.

- Ja hoću samo tebe, toliko te volim - glas mu je bio promukao pod najezdom osećanja.- Ne toliko koliko ja tebe volim, ti i Alfi ste ceo moj svet. Bez vas nemam ništa.

Lebdela je na oblaku sreće. Sve brige i strahovi konačno su nestali.

EPILOG

G

odinu dana kasnije na svet je došla Kandisa, prelepa devojčica plavih očiju i crne kose. Jasmina je prodala cvećaru u Londonu. Kada je saznala da je trudna, nije brinula o tome kako će provoditi vreme. Sve je proteklo u najboljem redu, kao i sam porođaj. Flora joj je redovno, na svaka tri meseca, dolazila u goste, a Beatris se na jednoj porodičnoj proslavi upoznala s sredovečnim arhitektom i udala se za njega. Otkad očekuje prvo dete, postala je mnogo samostalnija i sigurnija, a produbilo se prijateljstvo između nje i Jasmine. Dona Horecija se nije promenila. Marko je redovno posećuje ali ona ga teško prihvata onakvim kakav jeste. Ali sada mora da ukazuje više poštovanja Jasmini jer ne želi da izgubi pristup dvorcu.

Jasmina je srećna i nikada nije zaboravila koliko je malo nedostajalo da zauvek izgubi Alehandra. Sada mu govori sve što se dešava, a on se trudi da podeli s njom svoje misli i osećanja. Ljubav, kompromis i međusobno poštovanje čvrsta su spona među njima. Prvu godišnjicu pomirenja proslavili su u Engleskoj.

- KRAJ -