Issuu on Google+

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. oktobar 2010, broj 12

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs Slika: Žena na selu, 1888 Autor: Beaux, Cecilia

Tema broja: Povodom Međunarodnog dana seoskih žena

ŽENE U AGROBIZNISU

Usvojen Zakon o zaštiti potrošača

Zaštita geografskog porekla i robne marke

Happy Meal se opire

Bugarska kažnjena

prirodnom procesu

sa 6,5 miliona evra

razlaganja i do šest

zbog aljkavosti


VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ Rakija novi srpski brend na putu za tržište EU Suficit poljoprivrede veći za 8, 6 odsto Vlada Srbije: Najmanje 40 odsto proizvodnje da bude hleb "Sava" Uredbe zbunjuju proizvođače Rod žitarica u Rusiji manji za 33 odsto

VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR

U Srbiji 49 vinarija u sistemu geografskog porekla Argentina: Ogroman pad izvoza goveđeg mesa

USVOJEN ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA

8.200 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 53,8 MILIONA EVRA KREDITA Skupština Srbije usvojila je Zakon o zaštiti potrošača koji obezbedjuje efikasnije ostvarivanje i zaštitu prava i interesa potrošača. Novim zakonom o zaštiti potrošača uvode se ključne evropske direktive iz ove oblasti i uspostavlja pravni okvir koji omogućava zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim standardima, a u njega je implementirano 15 ključnih evrospkih direktiva iz oblasti zaštite potrošača. Nastavak teksta STRATEGIJA POLJOPRIVREDE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE

Do sada je oko 8.200 poljoprivrednih proizvodjača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 53,8 miliona evra. Nastavak teksta SRPSKI SPECIJALITETI KOJI SU OSVOJILI SVET

Vlada Srbije bi trebalo da do kraja oktobra usvoji strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2010. do 2020. godine, najavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. On je objasnio da će "tim dokumentom biti definisana institucionalna rešenja koja će država primeniti kako bi otklonila slabe tačke u funkcionisanju sistema i pripremiti ga za punu integraciju na svetsko tržište i članstvo u Evropskoj uniji". Nastavak teksta

U srednjovekovnoj Srbiji jela su dva obroka, a doručak je stigao kasnije pod uticajem Zapada. Do sredine 20. veka jeli smo uglavnom variva, pa ne čudi činjenica da je kašika dugo bila jedini pribor za jelo. U srednjem veku hleb mesio od mešavine ječma, ovsa i raži, onda zavijao u lišće i pekao. Beli hleb u 19. veku smatrao kolačem. Nastavak teksta


VESTI IZ SRBIJE INFLACIJA ZA DEVET MESECI 7,3 ODSTO

Beograd -- Inflacija u Srbiji je u septembru bila 1,3 odsto, a za prvih devet meseci je dostigla 7,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku Srbije (RZS). Godišnja inflacija u septembru je, mereno metodologijom Evropske unije, tako bila 7,7 odsto, saopštio je taj zavod.

EVROPSKA UNIJA GLADNA NAŠIH ŠARANA

Na Zemlji će 2012. godine biti oko sedam milijardi stanovnika. Sve veći broj gladnih moći će da se hrani iz vodenih njiva. U Srbiji se traži donošenje zakona o ribarstvu Danas na Zemlji živi oko 6,8 milijardi stanovnika, a za dve godine biće ih oko sedam milijardi. Nastavak teksta POČETAK KAMPANJE “PRIRODNO IZ SRBIJE”

Nastavak teksta SALATA ZA EVROPSKO TRŽIŠTE

1. oktobra 2010. godine je u Irigu Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović otvorio 79. pogon novih tehnologija DOO „Planten”, pogon za hidroponsku proizvodnju salata u Irigu.   Nastavak teksta ORGANSKA PROIZVODNJA ŽITARICA

Na porodičnom imanju u selu Ljutovu nadomak Subotice, Josip Mamužić, vlasnik Biofarme Mamužić, počeo je 2003. godine da se bavi organskom proizvodnjom žitarica i povrća. Posle prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje od jedne do tri godine, 2006. svih devetnaest hektara na kojima se prostiru Mamužićeve parcele dobilo je sertifikat i zvaničan status organike. Nastavak teksta

Vođe pojedinih sektora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije sastali su se sa domaćim agrarnim novinarima kako bi razgovarali o merama koje ovo ministarstvo preduzima sa ciljem unaoredjenja proizvodnje i plasmana poljoprivrednih proizvoda. Nastavak teksta i prezentacije predstavnika Ministarstva NOVA KLASIFIKACIJA SRPSKIH VINA

Vina u Srbiji ubuduće će, umesto kao stona, kvalitetna, vrhunska i čuvena, biti klasifikovana kao vina bez geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom, pri čemu će ona sa geografskim poreklom biti podeljena na tri kategorije. Nastavak teksta


AGROPRESS ORGANIZUJE


VESTI IZ SRBIJE NARKO-RATARI NA ZABAČENIM NJIVAMA GAJE INDIJSKE KONOPLJE

Na napuštenim imanjima u brdima van grada kriminalci masovno uzgajaju indijsku konoplju. U poslednje dve godine policija je na ovim mafijaškim „poljoprivrednim" dobrima „obrala" više od pola tone marihuane Kragujevačka policija u poslednje dve godine „obrala" je sa napuštenih njiva više od pola tone indijske konoplje, koju su „narko-zemljoradnici" uzgajali za prodaju!

DRAGIN: UDEO POLJOPRIVREDE ĆE BITI VEĆI ZA DVA ODSTO

Udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP) će zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda najverovatnije biti veći za oko dva odsto, rečeno je danas na sastanku Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS). Nastavak teksta

Nastavak teksta KUVANA HRANA BEZ KONTROLE

Nacionalna organizacija potrošača upozorava da kuvanu hranu u superkmarketima širom zemlje niko ne kontroliše. Kuvanu hranu, pečena, pohovana mesa, dodatke jelima koji se prodaju u supermarketima, u mnogim gradovima u Srbiji, niko ne kontroliše, kaže potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović. Nastavak teksta JURIJ BAJEC: POTREBNA DVA ZAOKRETA ZA NOV MODEL RAZVOJA SRBIJE

SUFICIT SA CEFTA: NAJVIŠE IZVOZILI ŽITARICE, UVOZILI STRUJU

Srbija je u prvih osam meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama regionalnog ugovora o slobodnoj trgovini CEFTA od 866,6 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući izvozu poljoprivrednih proizvoda, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Nastavak teksta SELO REŠAVA PROBLEM NEZAPOSLENOSTI

Novi model ekonomskog rasta Srbije zahteva dva međusobno povezana zaokreta: jedan je od nerealnih ambicija u potrošnji ka investicijama usmerenim na modernizaciju industrije, poljoprivrede i produktivnih usluga koje podstiču izvoz i obezbeđuju devizni priliv, a drugi u sferi stvaranja što povoljnijeg poslovnog i investicionog ambijenta gde su Vlada i državne institucije glavna adresa, izjavio je danas Tanjugu ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. Nastavak teksta

Beograd -- Srpska sela propadaju, a mogla bi da zaposle veliki broj mladih, s obzirom na mogućnost plasmana poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivreda je prošle godine izvezla robu vrednu dve milijarde dolara. Dok Hrvatska, recimo, uvozi osamdeset odsto hrane, Srbija od izvoza poljoprivrednih proizvoda najviše zarađuje. Nastavak teksta


VESTI IZ SRBIJE ORGANSKA PROIZVODNJA ZA ODRŽIVI

ZAŠTITA GEOGRAFSKOG POREKLA I ROBNE

RAZVOJ

MARKE

Organska proizvodnja je značajna za multifunkcionalni ruralni razvoj, jer obezbeđuje kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu i namirnice, uz očuvanje biodiverziteta i brigu o zaštiti životne sredine za dug vremenski period, izjavila je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Branka Lazić.

Konkurencija predstavlja temelj tržišne ekonomije. Dominantan položaj i monopol nisu zabranjeni, ali nije dozvoljena zloupotreba te pozicije Zaštita geografskog porekla i robne marke u oblasti poljoprivrede, bila je tema seminara u Privrednoj komori Srbije (PKS), koji je organizovao Biro za saradnju sa EU PKS zajedno sa Projektom ‘’Tehnička pomoć Komisiji za zaštitu konkurencije’’ (ACPC).

Nastavak teksta SRBIJA NA IZVOZU VOĆA GODIŠNJE MOŽE DA ZARADI MILIJARDU DOLARA

Za prvih sedam meseci ove godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 1,1 milijardu dolara, a uvezla za 558 miliona dolara, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Nastavak teksta SETVA PŠENICE SKUPLJA ZA 20 ODSTO

Nastavak teksta SELJAKU POTREBAN PREVODILAC

Srpska poljoprivreda mora da prevede i primeni 7.000 dokumenata i normativa iz EU, kaže dr Rajko Garić iz Čačka Čačak – Gradska uprava u Čačku objavila je juče početak rada na projektu „Zaštita poljoprivrede od štetočina, bolesti i nepogoda“ koji bi, prognozama i praktičnim uputstvima, pomogao proizvođačima da sačuvaju svoja polja i unaprede rod. Nastavak teksta VINSKI VITEZOVI UPOZORAVAJU: ČAŠU VINA PRELIVAJU BROJNI PROBLEMI

Ovogodišnja setva pšenice biće za petinu skuplja od lanjske, računica je Zadružnog saveza Vojvodine. Već je izvesno da će najveći deo parcela biti zasejan mimo optimalnog agrotehničkog roka, od 5-tog do 15-tog oktobra, jer kasni berba kukuruza. Na početku setve hlebnog žita, jedina dobra vest za proizvođače je da pšenica ima dobru cenu, a taj trend biće, verovatno, nastavljen. Nastavak teksta

Procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran i podržan od strane nadležnih državnih organa, a rado prihvaćen među proizvođačima vina, koji tržištu nude sve kvalitetnija vina, doprinoseći time porastu takozvane “vinske kulture“, mogao bi biti ozbiljno ugrožen. Nastavak teksta


Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu AGROPRESS-A Veliki baner Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din. -6 meseci 90.000 din. -3 meseca 50.000 din. -1 mesec 20.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Veliki baner desno: Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din. -6 meseci 60.000 din. -3 meseca 33.000 din. -1 mesec 13.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama Baner na vestima: Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din. -6 meseci 70.000 din. -3 meseca 36.000 din. -1 mesec 15.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Mali baner desno: Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din. -6 meseci: 30.000 din. -3 meseca: 17.000 din. -1 mesec: 7.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.     Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com office@agrobusinessconsulting.com +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd


Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

PROMOTIVNI PAKETI za direktno oglašavanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja. Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.  Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca.  Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta!  Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.  Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima. Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:  Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora  Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije  Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora  Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača  Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija  Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija. Prema statistikama “Google Analytics”:  Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!  Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou  Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica  Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije  Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta domaćim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Kombo

paket:

Slanje

promotivnog

teksta

domaćim i stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a  Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agrobusinessconsulting.com.


Tema broja:

ŽENE U AGROBIZNISU

15. OKTOBAR – MEĐUNARODNI DAN SEOSKIH ŽENA 15. oktobra, dan pre Svetskog dana hrane, širom sveta se obeležava Međunarodni dan seoskih žena. Cilji obeležavanja su unapređenje položaja žena na selu i naglašavanje bitne uloga žena u obezbeđivanju svetske proizvodnje hrane. Žene na selu čine četvrtinu svetske populacije i bitan je njihov doprinos u obezbeđivanju održivog razvoja na selu. To se može postići samo uz potpuno integrisanje žena u sve strategije ruralnog razvoja. Za AGROBIZNIS e-magazin su povodom Međunarodnog dana seoskih žena izjave dale renomirane žena iz sektora novinarstva, politike i privrede, koje su ukazale na realne problemime žena u ruralnim područjima i o naporima i predlozima da se poboljša njihov položaj.

koje se muče na selu, koje žive bukvalno na margini, a imaju realne šanse da postanu gazdarice u svom domaćinstvu, da organizuju svoju proizvodnju, da zarađuju i da na taj način njihova domaćinstva imaju budućnost. Emisija „Znanje imanje“ već sedam godina bavi se statusom žene na selu, a od pre tri godine u sarad  nji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS intenzivno radimo na projektu preduzetnica u agrobiznisu. Ovaj projekat šest meseci podržavao je USAID Agrobiznis projekat, a očekujemo da će u narednih godinu dana podržavati i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kroz naše obuke prošlo je više stotina žena iz cele Srbije, a potvrda uspešnosti sprovedenih edukacija ogleda se u broju registrovanih domaćinstava koja vode dame na selu - gazdarice! Koristim priliku da svim vrednim ženama u selima Srbije čestitam njihov praznik, da im poželim uspeh u radu, kako na njivi tako i u kući.  

  Ljiljana Kovačević, vlasnica „Pčelinjaka Kovečević“ u Valjevu

Jasmina Nikitović-Stojičić, urednik emisije Znanje imanje o položaju žena na selu

Ljiljana Kovačević, vlasnica „Pčelinjaka Kovečević“ u Valjevu u intervjuu datom za Press objasnila je da put do uspeha nije bio ni malo lak. Bavila se pčelarstvom pored posla za svoje potrebe i potrebe porodice. Nakon otkaza na poslu, pčele su ostale jedino što je imala, pa je od hobija napravila biznis. Pored meda, Ljiljana Kovačević pravi i druge proizvode koji se baziraju na medu i voću.

Stalno se u medijima provlače podaci da nam sela umiru, žene neće da se udaju za seljake… Opet, imamo i žene

Nastavak teksta


Tema broja:

ŽENE U AGROBIZNISU „SVETSKO UDRUŽENE ŽENA SA SELA“: 9 MILONA ČLANOVA U 70 ZEMALJA „Svetsko udruženje žena sa sela“ (Associated Country Women of the World – ACWW) je najveća međunarodna organizacija za ruralne žene. Ima jedinstven direktan pristup problem, nudeći svojim članovima adekvatnu podršku, prijateljstvo i praktičnu pomoć. ACWW ima 9 miliona članova u 365 nacionalnih organizacija u 70 zemalja. Ciljevi ACWW POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDA ruralnih žena i porodica putem obrazovanja, obuke i programa za razvoj zajednice. PRAKTIČKA PODRŠKA svojim članovima i pomoć u pokretanju programa za ostvarivanje prihoda. DAVANJE GLASA ruralnim ženama na međunarodnom nivou uz usku saradnju sa agencijama Ujedinjenih nacija. Nastavak teksta EKSKLUZIVNO ZA AGROBIZNIS E-MAGAZIN POVODOM MEĐUNARODNOG DANA SEOSKIH ŽENA: Prof. dr Mirjana Milošević, državna sektretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

PROJEKTI “SVETSKOG UDRUŽENJA ŽENA SA SELA” U 2010. GODINI

Na koji način Ministarstvo podstiče žensko preduzetništvo? Razvijajući multifunkcionlnu organsku proizvodnju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podstiče aktivnosti vezane za žensko preduzetništvo. Razvoj povrtarske proizvodnje na malom posedu, koju mogu da obavljaju žene i mladi čini jedan od važnih segmenata ruralnog razvoja. Na taj način se obezbeđuje deo dohotka koji može biti značajan za ukupno finansijsko ostvarenje na poljoprivrednom posedu. Pored toga negovanje tradicije kroz ravoj narodne radinosti,starih zanata, podsećanje na skoro zaboravljene recepte naših baka, razvoj ručno rađene kozmetike, čini organsku proizvodnju izuzetno atraktivnom u ovom momentu zbog svega napred navedenog a što jesu aktivnosti žena na selu. Nastavak teksta

„Svetsko udruženje žena sa sela“ (Associated Country Women of the World – ACWW) je najveća međunarodna organizacija za ruralne žene sa 9 miliona članova u 365 nacionalnih organizacija u 70 zemalja. U oktobru 2009. godine, ACWW održalo je sednicu gde je ustanovljen plan rada za 2010. godinu, koji predviđa finansiranje i sprovođenje velikog broja projekata širom sveta. Najveći deo će se sprovoditi u Africi i Aziji, a akcenat se stavlja na bolji pristup čistoj vodi za piće i sanitaciji, jačanje kompjuterske pisemenosti i pomoći ženama da samostalno stanu na noge.  U Kamerunu će ACWW raditi na projektima tehnologija internet komunikacije/ kompjuterska pismenost ruralnih masa, ekonomsko jačanje žena kroz izgradnju kapaciteta za samoodržavanje malog biznisa i mobilno vodosnadbevanje osnovnih škola. Nastavak teksta


Tema broja:

ŽENE U AGROBIZNISU NEVIDLJIVI PREKOVREMENI RAD ŽENA NA SELU

LOŠ POLOŽAJ ŽENA NA SELU Kada bi se organizovao neki bizarni izbor za najmarginalizovaniju društvenu grupu, za najnevidljivije članove društva ili za one koji su pred nama, a o kojima ne znamo ništa, žene koje žive na selu bi , ako ne i odnele ubedljivu pobedu , sasvim sigurno stigle do finala. Krajem 2009. godine Grupa za razvojnu inicijativu Sekons objavila je rezultate svog istraživanja, koje je pokazalo da su žene vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, a da 84% njih ne poseduje zemlju. Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93 %, a 17 % nema ni zdravstveno osiguranje, jer nemaju svoj novac - 74 % seoskih žena ima status pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom poslu, ali nisu plaćene za taj rad. One za svoj rad ne dobijaju nikakvu naknadu, pa praktično rade za puko preživljavanje, za prenoćište i hranu, koju same uzgajaju i same spremaju. U sezoni poljoprivrednih radova 65 % žena radi duže od propisanog punog radnog vremena, bez dana odmora. Nastavak teksta PROGRAM PODRŠKE RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA ŽENA U AGROBIZNISU Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID Agrobiznis projekat i Ekonomski insititut iz Beograda otpočeli su sprovođenje Programa podrške razvoju preduzetništva žena u agrobiznisu na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Program obuhvata obuku i dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za pokretanje posla u stočarstvu, mlekarstvu, voćarstvu (jagodasto i drvenasto voće), povrtarstvu, uzgoju i preradi pečuraka, prikupljanju i preradi lekovitog bilja i šumskih plodova. "Kroz obuku polaznice će se osposobiti da naprave biznis plan za svoju poslovnu ideju uz pomoć predavača i konsultanata Ekonomskog instituta. Nastavak teksta

Žene su vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, 84 odsto njih ne poseduje zemlju, 93 odsto ne uplaćuje invalidsko i penziono osiguranje, a 17 odsto nema zdravstvenu knjižicu. Kada bi se organizovao nekakav bizarni izbor za najmarginalizovaniju društvenu grupu, za najnevidljivije članove društva ili za one koji su nam pred nosom, a o njima ne znamo ništa, žene koje žive na selu bi sasvim sigurno stigle do finala, ako ne i odnele ubedljivu pobedu. One rade od jutra do sutra, a pošto za svoj rad ne dobijaju nikakvu naknadu, ispada da rade za puko preživljavanje: prenoćište i hranu, koju same uzgajaju i same spremaju. Osim što se svakodnevno suočavaju sa lošim stanjem u kom se nalazi srpsko selo, one vode još jednu bitku: sa patrijarhalnim mentalitetom, koji je još živ i snažan. O tome koliko žena u Srbiji živi na selu, kako i od čega žive, gotovo da ne postoje nikakvi zvanični podaci. Krajem prošle godine Grupa za razvojnu inicijativu Sekons objavila je rezultate svog istraživanja koje je pokazalo da su žene vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, a da 84 odsto njih ne poseduje zemlju. Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93 odsto, a 17 procenata nema ni zdravstveno osiguranje. Razlog je najčešće taj što nemaju svoj novac. Spisak zapanjujućih rezultata do kojih je Sekons došao nastavlja se podatkom da 74 odsto seoskih žena ima status pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom poslu, ali nisu plaćene za taj rad. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi duže od propisanog punog radnog vremena, bez dana odmora. "Budim se svakog jutra oko 5.30. Kakva jutarnja kafa, dan počinjem u štali, sa kravama", kroz smeh priča Mirjana Mišić (44), iz malog sela u gružanskom kraju, tridesetak kilometara udaljenom od Kragujevca. Nastavak teksta


VESTI IZ SVETA KINESKI "EKO-GRAD" KAO MODEL ZA

PLAŽE KOJE NESTAJU

ALTERNATIVU U BUDUĆNOSTI

Na gradilištu u severnoj Kini, bilbord hvalisavo predstavlja "grad kvalitetan za život", gde stanovnici mogu da piju vodu sa česme, putuju javnim prevozom na čistu energiju i uživaju u hektarima prekrivenim parkovima. Za sada, ambiciozni poduhvat pod imenom: "Eko-grad", pokriva 30 kvadratnih kilometara (11,6 kvadratnih milja) neobradivih slanih ploča i nekadašnjih ribarskih sela i ima više dizalica od turbina na vetar i neće biti završen za još najmanje jednu deceniju. Nastavak teksta HRONIČNO GLADNO 166 MILIONA LJUDI U 22 ZEMLJE SVETA

Oko 166 miliona ljudi u 22 zemlje pati od hronične gladi ili ima poteškoće da obezbedi dovoljnu količinu hrane, navode u najnovijem izveštaju Agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu (WFP). Ratovi, prirodne katastrofe i loše vladine institucije doprinele su permanentnom stanju neuhranjenosti u oko 22 svetske zemlje, među kojima su i Avganistan, Haiti, Irak, Somalija i Sudan, navode FAO i WFP.

Zamislite da vam omiljenu plažu do idućeg leta unište erozija, beton ili ekološka katastrofa. Iako se to najverovatnije neće desiti, sve je više plaža koje će uskoro nestati s lica zemlje. Odroni, zagađenje, podizanje nivoa mora, prekomerna izgradnja i iskorišćavanje peska samo su neki od razloga uništenja najlepših svetskih plaža. Izabrali smo nekoliko mesta koja bi mogla da ostanu samo u sećanju. Nastavak teksta HOLANDJANI DOBILI ZAŠTITU GEOGRAFSKOG POREKLA ZA SIREVE "GAUDA HOLANDIJA" I "EDAMER HOLANDIJA"

Stalni komitet za zaštiitu geografskog porekla pri EU danas je dao pozitivno mišljenje o zaštiti holandskih proizvoda pod nazivom "Gauda Holandija" i "Edamer Holandija" Nastavak teksta NOVE ENERGETSKE OZNAKE U EU

Nastavak teksta PRVI DINOSAURUSI BILI KAO MACE Prvi dinosaurusi su bili mali kao mace, a onda su „vrlo brzo“, za samo nekoliko desetina miliona godina, narasli i postali vladari planete, krvoločni predatori ili džinovski biljojedi, tvrde paleontolozi. Paleontolozi su u Poljskoj pronašli otiske veličine dva do četiri santimetra – dakle baš kao kod mačke.

Evropska komisija je predložila da oznake o potrošnji energije prvi put dobiju i televizori, koji prosečno potroše 10% električne energije u domaćinstvu, kao i promene u označavanju ostalih kućnih aparata. Evropska komisija svom predlogu, koji zajednički moraju odobriti Veće Evropske unije i Evropski parlament, predlaže da se i na televizore počnu stavljati tzv. energetske oznake.

Nastavak teksta Nastavak teksta 


VESTI IZ SVETA BUGARSKA KAŽNJENA SA 6,5 MILIONA EVRA

VEĆE ISKORIŠĆAVANJE OBNOVLJIVIH

ZBOG ALJKAVOSTI

IZVORA ENERGIJE U NEMAČKOJ

Evropska komisija (EK) kaznila je Bugarsku sa 6,5 miliona evra zbog nepravilnosti u korišćenju sredstava iz programa SAPARD - saopštila je izvršni direktor bugarskog Državnog fonda "Poljoprivreda" Kalina Ilieva. "Kazna je izrečena Bugarskoj zbog nepoštovanja procedure o višegodišnjem finansijskom sporazumu po SAPARD-u i zbog aljkavosti prethodne vlade", naglasila je ona. Nastavak teksta

Sadnja obnovljivih sirovina u Nemačkoj zabeležila je novi porast u prethodne dve godine. Tokom setve u 2010. godini, biljne sirovine su zasađene na oko 2,15 miliona hektara ili 18 odsto ukupnih nemačkih poljoprivrednih površina.

HAPPY MEAL SE OPIRE PRIRODNOM PROCESU RAZLAGANJA I DO ŠEST MESECI

Nastavak teksta

   KULINARSTVO U SVETU - LEPOTA I ZDRAVLJE

Šta imaju zajedničko Vladimir Lenin, King Tut i Mc Donald-ov Happy Meal? Očigledno šokantnu otpornost na prirodan ciklus razlaganja i biodegradabilnosti. Ovaj uznemirujući podatak otkrio najnoviji projekat u Njujorku, umetnik i fotograf Sali Dejvis, koji je kupio Mc Donald-ov Happy Meal u aprilu i ostavio ga u svojoj kuhinji da vidi kako će se održati tokom vremena. Nastavak teksta SADNJA VIŠE VRSTA („INTERCROPPING“) POVEĆAVA PRINOS NA SITNIM POSEDIMA

Hrana sa svih strana sveta - Isprobajte jela iz Brazila, Francuske, Tunisa, sa Kube, Islanda... Otkrijte čitav svet novih ukusa i mirisa... I to kombinujući sastojke koje možete kupiti u obližnjoj prodavnici. A sve to zahvaljujući svetskom putniku i kuvaru Nenadu Gladiću i njegovoj emisiji "Gastronomad". Nastavak teksta U OKEANIMA IMA NAJMANJE 750.000 NEOTKRIVENIH VRSTA

Prema studiji koju su sproveli univerziteti iz Pekinga i nemačkog Hofenhajma, sadnjom dveju ili više vrsta ratarskih kultura (tzv. „intercropping“), ratari povećava prinos. Prednost je u tome što ratari postižu optimalnu iskorišćenost malih površina za kratko vreme. Nastavak teksta

Okeani sveta puni su daleko raznovrsnijih oblika života nego što se to prethodno mislilo, navodi se u Popisu podmorskog života, kojeg je deset godina pravilo više od 2.700 naučnika uz preko 540 ekspedicija, prenosi "Telegraf". Nastavak teksta


AGROPRESS ORGANIZUJE

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR


PRIRODNO IZ SRBIJE SUŠENJE ŠLJIVA Šljive su višegodišnje, drvenaste, listopadne biljke cvetnice. Šljiva više nema toliki privredni značaj koji je nekada imala, ali je i dalje naša najrasprostranjenija i najvažnija voćka.Najveći deo proizvodnje šljive ostvaruje se na brdsko-planinskim područjima. Relativno se lako brzo razmnožava izdancima i kalemljenjem. Šljiva sazreva od sredine juna do kraja septembra. Kina je najveći proizvođač šljive, za njom dolaze SAD, Rumunija, Nemačka, Francuska. Nekadašnja Jugoslavija se nalazila na trećem mestu .Najvažniji centri proizvodnje šljive su rejoni Valjeva i Zapadne Morave, a manji šljivarski rejoni su: šumadijski, podunavski i ponišavski. Postupak sušenja šljive podrazumeva više faza i sastoji se od : izbora ploda, berbe plodova, priprema plodova za sušenje i samo sušenje- dehidratacija. DUVAN ČVARCI - SPECJALITET VALJEVSKOG KRAJA Srpsko nacionalno jelo od čiste svinjske masti. Postoje dve vrste cvaraka: duvan čvarci - hrskavi i presovani, i obični čvarci koji su malo siroviji, odosno sa većom količinom masti. Duvan čvarci su dobili ima po svom izgledu koji podseća na iseckani duvan. Ovi čvarci najčešće se pripremaju u Valjevskom kraju gde majstori ljubomorno čuvaju svoje recepture. Neki kažu da je ključ uspeha u maloj količini mleka koja se dodaje prilikom upržavanja- predpostavljate da je mala tajna velikih majstora, o kojoj količini se radi.   Evo mog predloga recepture, jednog od poznatijih valjevskih majstora za duvan cvarke, pa ako je on mene slagao lažem i ja vas. Iako sam i sama Valjevka, a i autor ovog teksta, nisam ljubomorna i otkriću vam tajnu pravljenja duvan čvaraka. Nastavak teksta

Izbor plodova: Kako u brojnim ogledima tako i u praksi dokazano je da se od krupnijih plodova sa izraženim mezokarpom dobija suva šljiva vrhunskog kvaliteta. Jedan od uslova je da dok su sveči plodovi imaju masu najmanje 25gr. i preko 18% suve materije, a najpogodnija šljiva za sušenje je sa 20% suve materije. Berba plodova Plodovi šljive za sušenje beru se u svojoj punoj tehnološkoj zrelosti.Plodovi moraju biti zreli, zdravi i ujednačenog kvaliteta. Berba se obavlja pri suvom i ne pretarano toplom vremenu. Način berbePod načinom berbe plodova podrazumeva se obezbeđenje zdavih plodova bez mehaničkih oštećenja. Na žalost te uslovi plodovi šljiva često ne ispunjavaju jer je kod nas ustaljena praksa da se šljive još uvek beru trešenjem i sakupljanjem sa zemlje, prilikom čega dolazi do naprslina, gnječenja, primese zemlje na plodovima i druge nečistće o čemu treba strogo voditi računa. Ovakvi plodovi nisu adekvatni za sušenje. Berbu šljive za sušenje treba obaviti pomoću uređaja za branje šljiva. Ovaj uređaj sastoji se od prihvatnih krila. Najčeše se koriste uređaji sa dva prihvtna krila niz koje plodovi bezbedno padaju u ambalažu za transportoPriprema plodova za sušenjePriprema podrazumeva pranje plodova, klasiranje, kalibriranje po veličini itd. Nastavak teksta


KORISNI SAVETI

KAKO PROIZVODITI ORGANSKO GROŽĐE Organska proizvodnja u vinogradarstvu datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njene osnovne principe i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke, Francuske i Švajcarske. Danas je prisutna u skoro svim evropskim, pre svega mediteranskim zemljama. Najveće površine pod organskim vinogradima su u Italiji, oko 54.000 hektara (45 % na Siciliji), potom u Španiji 21.000 i Francuskoj 10.200 hektara.U celoj Evropi ima oko 92.500 hektara, što znači da je udeo vinogradarstva u okvirima organske poljoprivrede mali, svega oko jedan posto. U mnogim zemljama projekte ovakve proizvodnje subvencioniše država, a u Italiji i Nemačkoj su deo programa EU i svaki proizvođač godišnje dobija pomoć od 500 do 750 eura po hektaru. Ovakva proizvodnja organizovana je, istina skromno i u Vojvodini. U vinogradu „Navip-Fruškogorca“ u Petrovaradinu od 1994. godine uzgaja se grožđe po organskim principima. Moderna plantaža oslanja se na rub Nacionalnog parka „Fruška gora“ i može se reći da je „pred vratima” Novog Sada. Sorta „rizling talijanski“ na ovoj plantaži uzgajan je na tri hektara do 1998.godine, a potom je površina povećana na šest hektara. Grožđe za novi tip vina, tzv. "eko-vino", proizvodi se po međunarodnim standardima za organsku proizvodnju (IFOAM), uz stalnu inspekcijsku kontrolu. Promocija „rizlinga talijanskog“, prvog ekološkog vina sa sertifikatom, održana je na 63. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu pre deset godina.To je kvalitetno, belo suvo vino sa geografskim poreklom, rezultat rada stručnog tima agronoma i enologa. Ovaj projekt je uspešno povezao tradicionalnu i savremenu organsku proizvodnju grožđa i vina. Celi proces proizvodnje uspešno vodi mr. Vesna Robotić,

koja je i autor ovog projekta. Zdravo grožđe - kvalitetno vino Vinogradarstvo po principima organske poljoprivrede podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a upotreba mineralnog đubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti je zabranjena. Stalnom kontrolom proizvodnje, koja se uklapa u zaštitu životne sredine, organsko vinogradarstvo osigurava kvalitet, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja. Magični trougao koji čini njegovu suštinu je balans između ekologije, ekonomije, kvaliteta grožđa i vina.

Osnovno je pridržavati se principa na kojima se proizvodnja zasniva. Pre svega, vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro-ekološkog sustava. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. Ako su se prethodne godine primenjivali sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju mora se čekati godinu-dve. Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlaštena osoba iz licencirane institucije posle kontrole zemljišta, vode i vazduha. Nastavak teksta


AGROPRESS PROGRAM STUDENTSKE PRAKSE

AGROPRESS je uvideo potrebu za pružanjem šanse studentima da kroz praktičan rad u našoj organizaciji primene znanja stečena tokom obrazovanja i unaprede svoje veštine u praktičnom radu, za šta im se retko pruža prilika. Nedavno smo pokrenuli program studentske prakse za studente Poljoprivrednog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, kao i FON-a, Ekonomskog i Filološkog fakulteta. Tokom četiri meseca prakse, studenti će imati priliku da rade u našem dinamičnom okruženju, sarađuju sa iskusnim novinarima, sreću zvaničnike i menadžere velikih kompanija, što će svakako značajno doprineti njihovom boljem razumevanju poljoprivrednog sektora kako u zemlji tako i u regionu. Nakon obavljenih intervjua i selekcije, delegirani studenti će u periodu od četiri mesaca aktivno učestvovati u radu AGROPRESS-a, a po završetku tog perioda dobiće sertifikat o završenoj praksi. Da u našoj zemlji postoji potreba da studenti uz fakultet unapređuju svoje veštine praktičkim radom u organizacijama pokazuju brojni primeri mladih ljudi koji po diplomiranju imaju poteškoće da se zaposle. Prakse i stručne obuke bitne su za buduću poslovne karijere i profesionalni razvoj mladih ljudi. Svedoci smo da pojedini studenti završnih godina ne poseduju elementarna znanja svojstvena za srednjoškolce. U nastavku predočavamo primer jedne prijave za obavljanje programa prakse koji potvrđuje gore navedenu činjenicu.

Posvotani, posle upoznavanja sa Vasim oglasom na sajtu Centra za ravzoj karijere javilo se veliko interesovanje za prijavu. Poitcem iz porodice koja ima visegeneracijsku zemljoradnicku tradiciju i svakodnevno pomsatram koliko je nepradve svaljeno na ljude koji su nasa ''hrana''. Smatram za veliki poziv bavljenje tim problemom! Apsolvent sam na Fakutletu politickih nauka, na smeru novinarstvo i komunikologija. Ako prepoznajete interes da budete deo AGROPRESS-ovog programa studentskih praksi i želite da apsolvirate praksu u našoj organizaciji, možete poslati motivaciono pismo, biografiju i sliku na e-mail adresu: office@agropress.org.rs.


ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A: BESPLATNI PRAVNI SAVETI office@agropress.org.rs ili direktno rudovicnikola@yahoo.com i advjankovic@yahoo.com.

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ). Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

Čitalac iz Beograda je pitao: KAKO IZVRŠITI PREVOĐENJE UDRUŽENJA GRAĐANA U APR Odgovor advokatskog tima: Donošenjem Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“ br. 51/2009 od 14. 07. 2009. godine) nastala je obaveza da postojeća udruženja izvrše takozvano „prevođenje“ odnosno upis usklađivanja u Registar udruženja koji se vodi pred APR-om, kao nadležnim organom za registraciju ovih pravnih subjekata. Pomenuti zakon predviđa rok od 18 meseci, počev od

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno. U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

22.10.2009.godine za obavljanje ovog usklađivanja. Upis usklađivanja u Registar udruženja vrši se bez naknade i traje do 22.04.2011. godine podnošenjem prijave za upis i propisane dokumentacije. Podneta dokumentacija, koja pre svega podrazumeva podnošenje osnivačkog akata mora biti usklađena sa Zakonom o udruženjima. Najveća novina koju je predvideo Zakon a koja je ujedno i izazvala najviše polemika je obaveza da naziv udruženja mora biti registrovan na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Pored toga udruženje ima obavezu da u pravnom prometu svoj naziv koristi onako kako je registrovan, odnosno ćiriličkim pismom. Nastavak teksta


NAJAVE DOGAĐAJA NACIONALNA KONFERENCIJA— AGROBIZNIS SRBIJE 2011. GODINE 26.10.2010. godine, Narovna banka Srbije, Nemanjina 17, Beograd Organizator: AGROPRESS

V FESTIVAL MEDA 16.10.2010. godine, Odžaci Organizator: Pčelarsko društvo „Suncokret“

BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije

AGROBIZNIS RECEPT Salata od zelenog paradajza Salata od zelenog paradajza Sastojci: 6 kg zelenog paradajza, 1/2 l ulja, 7 dl jabukovog sirćeta, 4 supene kašike soli (do vrha pune), 4 supene kašike šećera (do vrha pune), 200 g usitnjenog bijelog luka (2 glavice). Priprema: Paradajz oprati, posušiti, poredati na pleh, i peći na najjačoj temperaturi 15 do 20 minuta, ne više, u zavisnosti od veličine, dok se ne smežura. Kad se malo ohladi, isjeći na pole, ili četvrtine, opet zavisno od veličine. Umeđuvremenu pomiješati ostale sastojke da se sjedine. Puniti tegle, ne baš do vrha, i onda preliti dobijenom tečnošću, poklopiti. Poželjno je, za vrijeme toplijih dana rane jeseni, ovu salatu držati u frižideru, ali u hladnijim krajevima i ne mora tako biti. Dobro je napomenuti da je poželjno bijeli luk što bolje usitniti.

AGROBIZNIS HUMOR Šta pita svinja utičnicu? Ko je tebe bre zabetonirao!? Vraćaju se 2 mrava iz lova na slonove, pa pita prvi: Jesi li nešto ulovio? Jok! Lažeš! Šta ti je to među zubima?! Izlazi orao pijan iz kafane, staje na liticu i raširi krila. Posle nekoliko sekundi spusti krila i kaže: Ma, ipak ja idem peške kući. Koja životinja ima dve sive i dve smeđe noge? - Slon koji ima proliv.


O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milica Proročić

PRIJATELJI BROJA: INSTITUT ZA HIGIJENU I TEHNOLOGIJU MESA

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a


Agrobiznis e-magazin broj 12: Žene u agrobiznisu