Page 1

stručna revija Februar 2018. broj: 89 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Na samo jedan poziv od vas DC Inđija

Nega ozime uljane repice Prolećne aktivnosti

Fitofert Speed G Novi adut za visoke prinose


SADRŽAJ

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

12

14

06

08

ORIGINAL Srbija

Na samo jedan poziv od vas

Teorijska priprema

DC Inđija

temelj dobre sezone

Sjeničko jagnje

18

20

24

Viroze sve češći problem na strnim žitima

26

Ekološke crtice

Nega ozime uljane repice Prolećne aktivnosti

Novi adut za visoke prinose

34

39

44

48

Fitoplazma evropskog žutila koštičavog voća

Stranica za tehnologe

Đubrenje salate u zaštićenom prostoru

Slovenska mitologija Perun

51

57

60

Mirisni duh prirode

63

Stočarski kutak

Južni banat

Pčelarenje

Miloduh

66 U susret 100. broju

FitoFert Speed G

Reč struke

Poljoprivredni kombinat


2 AGROSVET 89 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Inđija: 022/801-160 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA gro izazovi 2018. godine. Kako im A odgovoriti? Pitanje na koji nauka, stru-

ka, praksa pokušava da u ovim februarskim danima odgovori na najbolji mogući način. Zašto je teško dati preporuku za savladavanje izazova koje nosi tekuća godina? Odgovor je jednostavan. Mnogo je balasta iz prošlosti koji kanališu dešavanja u poljoprivredi. Odakle krenuti? Možda od klime, klimatskih promena, svemu onome što je proteklih godina, a po svemu sudeći će itekako i u ovoj godini uticati na primarnu proizvodnju, preradu, doradu, plasman i realizaciju. Trend povećanja temperature vazduha, a sniženja količine padavina je nastavljen uz jednu korekciju na dosad važeća pravila. Naime, raspored padavina ali i opseg temperatura je drastično promenjen te treba biti spreman na svakojaka iznenađenja. Uostalom, januar 2018. je to itekako to pokazao. Nove tehnologije gajenja, novi uzgojni oblici, novi sortiment, a sve diktirano uvećanjem profitabilnosti proizvodnje doneli su sa sobom povećanu osetljivost na prouzrokovače biljnih bolesti, pojavu novih štetnih insekata na prostorima na kojima do sada nisu registrovane, širenje invazivnih korovskih biljaka. Istovremeno, kao antiteza se ukazuje sve većeg broja rezistentnih formi kako patogena, štetočina i korova, a suženje izbora čime se narastajući problemi mogu rešiti. Uz ukidanje pojedinih sredstava za zaštitu bilja idu i sve strožija pravila o bezbednosti hrane, a ojačali pokret „organičara“ čini sve jači pritisak na tzv. konvencionalnog, tj. našeg, običnog poljoprivrednog proizvođača. U odnosu na domicilno zakonodavstvo, pa i državu, uzdigla se izuzetno jaka klasa multinacionalki i hipermarketa koja piše nova

pravila po kojima se ili igra, ili te nema na tržištu. Spajanja kompanija, nestajanja, kupoprodaja, na prvi pogled nemogući spojevi su termini koji na najbolji način oslikavaju dešavanja na tzv. pesticidnom nebu. Za poljoproizvođača manje-više nebitna informacija ali može biti izuzetno korisna ako donese kvalitativno-kvanitativna poboljšanu ponudu sredstava za zaštitu bilja. Slobodan, često nekontrolisan uvoz, ali itekako kontrolisan izvoz naših poljoprivrednih proizvoda je nešto što ima i što će imati značajan uticaj na poljoprivredu Srbije. Ovo tim pre ako su uvozni proizvodi dobro subvencionisani u poređenju sa domaćim proizvodima koji su uskraćeni za pomoć države. Ovde su pomenuti samo tzv. spoljni faktori koji uplivišu na agro dešavanja u Srbiji na isteku druge dekade dvadesetprvog veka i na njih se može u manjoj ili većoj meri uticati. Ono što preostaje je da u sklopu mogućeg naš proizvođač podigne svoju i proizvodnju ali i konkurentnost. A ona se postiže ukrupnjavanjem poseda, specijalizacijom proizvodnje, intenziviranjem proizvodnih procesa, smanjenjem troškova po jedinici proizvodnje, finalizacijom proizvoda i ... Mnogo je tih zahteva postavljenih pred našeg proizvođača. Može li da odgovori, pitanje je sad. Nema nećkanja, mora. A mi smo tu da mu pomognemo. Jer u lancu sve karike imaju istu važnost, a najslabija ugrožava snagu lanca. Prema tome, samo napred, pa redom, prihrana, rezidba, prskanje, setva... Nema stajanja, samo napred.


4

Sa Agro meridijana

U Crnoj Gori pronađena 63 nova genotipa vinove loze

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Mogu li i biljke da razmišljaju? Naučnici su proučavali kako se biljke prilagođavaju životnom okruženju. Rezultati istraživanja pokazuju da biljke možda mogu donositi odluke o tome na koji će način izvesti to prilagođavanje i izabrati najbolji model. Nova studija sa Univerziteta Tibingen sugeriše da biljke mogu učiniti više od prilagođavanja. One mogu donositi i ”prilično složene odluke”. Na primer, kada se bori sa susedima za ograničenu sunčevu svetlost, biljka se suočava sa brojnim mogućnostima. Može da ih preraste, čime dobija više pristupa svetlosti. Takođe, može pokušati da uđe u režim preživljavanja sa malim osvetljenjem. Biljka takođe odlučuje u kom će pravcu i koliko narasti da bi najbolje iskoristila resurse.

Istraživanje o genetskom diverzitetu vinove loze u Crnoj Gori, koje je sprovedeno u prethodnih pet godina, svrstava Crnu Goru rame uz rame sa najpoznatijim svetskim vinogorjima i stavlja je na svetsku mapu vinskih regiona kao specifčno, autohtono područje sa unikatnim vinima, naveo je profesor genomike i molekularne biologije na Univerzitetu Western Ontario u Kanadi Miodrag Grbić. On je bio deo tima koji je učestvovao u ovom istraživačkom poduhvatu. “Kada smo počeli projekat 2013. očekivao sam da ćemo pronaći jedan broj nepoznatih sorti vinove loze. Na naše veliko iznenađenje,pronašli smo 63 do sada za nauku nepoznata genotipa, što znači 63 sorte vinove loze”, naglasio je Grbić.

Rusija započinje uzgoj pamuka Rusija započinje uzgoj pamuka radi supstitucije uvoza. Ove

godine će biti zasejano hiljadu hektara, a potencijalne površine za uzgoj te kulture procenjuju se na više od 200 hiljada hektara. “Počinjemo s proizvodnjom pamuka. Za nas je to nešto novo, spremni smo i tehnološki pripravni te će ove godine oko hiljadu hektara biti zasijano u okolici Astrahana i Volgograda” rekao je u srijedu upravnik Zavoda za proizvodnju bilja, mehanizaciju i zaštitu bilja pri ruskom Ministarstvu poljoprivrede Petr Čekmarev na sveruskom agronomskom savetovanju.

Po njegovim riječima Rusija može pamuk zasejati na oko 200 hiljada hektara, a cilj je osigurati ga dovoljno za domaće potrebe. Upozorio je da najveće rusko uvozno tržište pamuka Uzbekistan, ubrzano razvija prerađivačke kapacitete, pa za tri godine Rusija više neće moći uvoziti pamuk iz te zemlje, jer ga jednostavno neće biti za izvoz. Procjenjuje se da su potrebe ruske industrije za sirovim pamukom prošle godine iznosile 64,4 tisuće tona, a da će ove godine porasti na 68,2 hiljade, a iduće na 71,1 hiljade tona.


5


6

Sjeničko jagnje Jagnje vrednije od zlata Legenda kaže da su još pre Rimskog carstva, Dardanci, stočari nomadi, seleći se po ovom našem delu sveta, u pregovore sa plemenima čije su zemlje hteli da nasele, nosili jagnje i granu drveta. Ukoliko bi se dogovorili sa „komšijama“ ostavljali bi jagnje, ukoliko ne, jagnje su nosili natrag sa sobom.

Ivana Tanurdžić, novinar

101 seosko naselje organizovano u 12 mesnih zajednica. Ovo područje oduvek je bilo poznato po razvijenom stočarstvu i uzgajanju ovaca, a danas se na ovom prostoru izdvajaju četiri pašnjačka rejona: Sjenička kotlina, Pešter, Giljeva i Velika Ninaja.

Od tada, do danas, sačuvana je tradicija uzgoja jagnjetine vrhunskog kvaliteta koja je postala simbol Sjeničko-pešterske visoravni. Vekovima unazad, o čemu svedoče mnoga istorijska kazivanja, ovaj region poznat je po uzgajanju jedne vrste ovce- Sjeničke ovce, a Sjenički sir i Sjenička jagnjetina ponos su ovog regiona.

Sjenička ovca je jedna od najpoznatijih domaćih rasa ovaca koja se gaji za proizvodnju mesa, mleka i vune. Spada u kasnostasne rase ovaca, a ime je dobila po mestu iz kog potiče- Sjenici. Još je zovu i pešterska ili sjeničko-pešterska ovca. Najviše se gaji na području Sandžaka, u zapadnoj i centralnoj Srbiji, na severu Crne Gore, Kosovu i Metohiji, ali i Bosni i Hercegovini.

Područje na kom se proizvodi Sjenička jagnjetina prostire se na jugozapadnom delu Srbije i pripada Zlatiborskom i Raškom okrugu. U Sjeničkom kraju nalazi se

Vuna Sjeničke ovce je bele boje, mada vrlo retko može biti crna. Glava i noge ispod skočnih zglobova obrasli su dlakom. Oko očiju su izraženi crni kolutovi u obli-


7 ku naočara, crna gubica i potpuno ili delimično crne uši. Donji delovi nogu su nekad u potpunosti obrasli crnom dlakom ili su samo delimično poprskani. Rep ovce je veoma dug, često doseže i do zemlje. Sjeničku jagnjetinu krasi vrhunski kvalitet, ali prevashodno specifična senzorna svojstva kao što su pikantan ukus i miris. Sjenička jagnjetina je zaštićena oznakom geografskog porekla, pa su tako i faktori koji određuju kvalitet mesa specifični. Ovca se gaji i hrani isključivo na prirodnim livadama i pašnjacima, na području koje je definisano oznakom. Mišićno tkivo ima ružičastu boju, a masno tkivo ne sme da ima žutu boju. Sjenička jagnjetina predstavlja nutritivno visokovrednu namirnicu, odličan je izvor bioloških belančevina, a zbog niskog sadržaja vezivnog tkiva, proteine odlikuje laka svarljivost. Udruženje proizvođača sjeničkog jagnjeta ,,Sjeničko jagnje’’ osnovano je u Sjenici 11. februara 2011. Trenutno udruženje broji 11 članova, a zajednički ciljevi su im: organizovanje proizvodnje u cilju standardizacije i optimizacije procesa proizvodnje, rad na stvaranju nacionalnog brenda ,,Sjenička jagnjetina’’, razvoj i unapređenje proizvodnje na pojedinim lokalitetima,

isticanje posebnosti Sjeničke jagnjetine kako bi postala prepoznatljiva na tržištu. Svakako ako vas put nanese u ove predivne predele, nemojte propustiti da probate nešto od sjeničkih specijaliteta. Obogatiće vas za jedno nezaboravno iskustvo, za priliku da osetite ukus koji se ne menja vekovima, za spoznaju da koliko god se svet oko nas menjao, prave vrednosti takvima čini upravo to što su kroz vreme nepromenjive. Otuda i ono jagnje sa početka priče- vrednije od zlata.


Na samo jedan poziv od vas

9

Priredili: Miroljub Bugarčić, Dragan Simović, Dragan Đorđević

Nakon više od četvrt veka postojanja, kompanija Agromarket je danas vodeći proizvođač, zastupnik i distributer širokog portfolia proizvoda na tržištu Zapadnog Balkana. Od početne delatnosti kompanije, veleprodaje i maloprodaje osnovnim repromaterijalom za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u regionu centralne Srbije, kompanija Agromarket je tokom godina izrasla u jedan od vodećih snabdevača tržišta pesticida, semenske robe i garden uređaja u celom regionu. Pesticidi, semenska roba i garden uređaji okosnica su razvoja kompanije. Distribucijom pesticida Agromarket pokriva 1/3 celokupnog tržišta Srbije, dok prometom semenske robe zauzima 1/4 tržišta. Tržište garden proizvoda tj. tržište mašina i alata kako za poljoprivredu tako i hobi i profesionalnu primenu kvalitetno je pokriveno najširim prodajnim portfoliom u zemlji zahvaljujući kojem Agromarket sa dva pozicionirana brenda Vilidžer i AGM dominira i ostvaruje udeo od 25 % celokupnog tržišta baštenskih proizvoda. Kompanija Agromarket je dugogodišnjim razvojom svoje prodajne mreže dostigao vodeću ulogu u regionu po logističkim mogućnostima. Distributivna mreža je dobro organizovana i pozicionirana i predstavlja značajnu konkurent-

sku prednost. Distribucija proizvoda se odvija kroz rad 8 distributivnih centara u Srbiji i to Kragujevac, Beograd, Valjevo, Niš, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica i Zrenjanin. Razvoz proizvoda se svakodnevno obavlja do preko 3500 malo i veleprodajnih objekata, od čega više od 2000 poljoprivrednih apoteka, poljoprivrednih imanja i zemljoradničkih zadruga, više od 100 hipermarketa i oko 1000 objekata koji prodaju garden proizvode. Van granica Srbije, kompanija Agromarket je organizovana kroz predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosova, čime svakodnevno kroz komunikaciju sa svim tržištima, kompanija dokazuje poziciju regionalnog lidera. U želji da još više lokacijski ali i funkcionalno unapredi već dobro organizovanu mrežu distriburivnih centara iz kojih se tokom cele godine odvija razvoz širokog porfolija proizvoda do poslovnih partnera i prijatelja, kompanija Agromarket je početkom 2017. godine, pokrenula izgradnju logističkog centra u Inđiji, a u januaru 2018., prvi kamioni su počeli da razvoze robu do krajnjih korisnika. Novi, tehnološki najsavremeniji centar prostire se na 15000 m2, od čega 13000 m² predstavlja skladišni prostor sa 14 automatskih pretovarnih rampi, a na 2000 m² se nalazi izložbeni,

prodajni i post-prodajni deo. Uz postojeće distributivne centre u Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, logistički centar u Inđiji će znatno unaprediti snabdevanje domaćih u Vojvodini ali i kupaca u okruženju. Otvaranjem LC Inđija Deviza kompanije Agromarket da smo samo na jedan poziv udaljeni od krajnjeg korisnika se još više potvrđuje.


10


11


12


Teorijska priprema, temelj dobre sezone Za ostvarenje dobrih rezultata, sportskim rečnikom rečeno, za većinu sportista koji se bave prolećno-letnje-jesenjim aktivnostima, slično poljoprivrednicima, neophodne su temeljne pripreme tokom zime. Takozvane bazične pripreme podrazumevaju pored revitalizacije organizma, zatim tzv. bazične pripreme ili „čista snaga“ i kvalitetnu teorijsku pripremu. Ako to prenesemo na agro plan, onda revaitalizacija podrazumeva naplatu zarađenog od brojnih otkupljivača, „čista snaga“ čekanje subvencija ili neke kreditne linije, a ono što je najlakše tokom priprema je teorijska priprema sezone. Ili parafraza one čuvene sentence „ne treba mi ulovljena riba, nauči me da ribolovim“. Vodeći se upravo gore navedenom poslovicom, saradnici Stručne službe kompanije Agromarket su nakon prazničnih odmora krenuli na teren, od raskošnih hotelskih prostora, preko skromne seoske učionice, do trenažnih prostora i svuda gde proizvođači pokazuju spremnost da saslušaju, razmene mišljenje, i primene ako ne sve, ono deo onog što su čuli. Jer, tako se stvara poverenje, a ono je u našem zajedničkom poslu, neophodno. Sezonu teorijskih priprema služba marketinga Agro divizije kompanije Agromarket je otvorila tradicionalno, petim zaredom druženjem sa ratarima i voćarima koji su u proteklim godinama pokazali ne samo želju već i spremnost da svoju poljoprivrednu proizvodnju uzdignu na nivo koji obezbeđuje viskok kvalitet proizvoda i profitabilnost. A sve to poštovanjem tehnologije koju propisuju saradnici Stručne službe i Sektora Ishrana bilja i navodnjavanje kompanije Agromarket. Novi Sad, odnosno Ribarac su 18. i 19. januara ugostili preko 400 poljoprivrednih proizvođača iz zemlje ali i iz zemalja u okruženju na seminaru pod nazivom “Zajedno do novih saznanja”. Bila je to prilika da se detaljno analizira prethodna godina, a na bazi stečenog iskustva i novih informacija predstave nova tehnološka

13 Priredili: Stručna služba Agromarket Srbija, Agromarket BiH, Agromarket CG, Agromarket KS

rešenja u savladavanju brojnih biotskih, kao i abiotskih činilaca koji mogu biti ograničavajući faktor poljoprivreene proizvodnje. U tome su im pomogle kolege Dragan Lazarević, Milan Sudimac, Ivan Valent, Miloš Stojanović i Goran Radovanović, saradnici kompanije Agromarket, kao i Srđana Petrović, stručna saradnica kompanije “DowDuPont” koja je predstavila “Delegate 250 WG” insekticid poslednje generacije za primenu u voćarstvu, odnosno Goran Puhar, saradnik kompanije “BASF” koji je predstavio novi fungicid “Priaxor” koji se primenjuje u strnin žitima. Naravno, stručni deo seminara se “prelio” u izuzetno prijatno druženje sa tamburašima u restoranu “Alaska barke” za željom da godina pred nama donese dobar berićet i ponovno druženje januara 2019. godine. Ali, članovi Stručne službe su i pre toga, a još više nakon toga krenuli “selu ali i gradovima u pohode” te pohodili Sremsku Mitrovicu, Radujevac, Čapljinu, Blace, Vranje, Trebinje, Stolac, Nikšić, Podujevo, Gračanicu, Krupanj, Prahovo, Ćupriju, Pančevo…i još … Vrednost dobre teorijske postavke sezone, dobrih predavača, a još boljih slušača, videće se već za dvadesetak dana, a zatim će se crpeti do žetve, berbe… Bilans uspeha, zna se, na kraju sezone.


Viroze sve češći problem na strnim žitima Danijela Radujkov, dipl. inž. polj.


15 Lisne vaši i cikade se proteklih nekoliko godina često javljaju na strnim žitima, pogotovo na ječmu. Vremenski uslovi koji pogoduju pojavi ovih štetočina jesu sušno leto i duga topla jesen. Najštetnije zaraze se ostvaruju u najranijim fenofazama razvoja useva, zbog čega je usev potrebno obilaziti odmah nakon nicanja. Posebnu pažnju treba obratiti na rane rokove setve. Takođe, treba obratiti pažnju i na žita koja su posejana od tzv. semena sa tavana, gde je izostao tretman insekticidima. Lisne vaši i cikade prave direktne i indirektne štete na strnim žitima. Direktne štete pričinjavaju sišući sokove, a indirektne štete se ogledaju u tome što su lisne vaši i cikade prenosioci brojnih virusa, u slučaju strnina, virusa žute patuljavosti ječma, odnosno virusa patuljavosti pšenice. Virus žute patuljavosti ječma se prenosi isključivo lisnim vašima, među kojima su najznačajnije Rhopalosiphum padi, Rhopalosiphum maidis, Sitobion avenae i Schizaphis graminum. Najčešće se javlja na ječmu, ali štete pričinjava i na pšenici, ovsu, tritikaleu. Prema literaturnim podacima, virus žute patuljavosti ječma može da izazove smanjenje prinosa od 5-50% kod ječma, a kod pšenice do 30%. Takođe, u pojedinim godinama sa povoljnim uslovima postoje podaci i o većem smanjenju prinosa od navedenog. Virus se održava na samoniklim biljkama žita, raznim travama i na kukuruzu. Zato posebno treba obratiti pažnju na parcele koje su bile zakorovljene. Vaši su posle jednočasovnog hranjenja na zaraženim biljkama sposobne da prenose virus naredne dve-tri nedelje. Simptomi se manifestuju u kasnu jesen ili proleće. Ispoljavaju se u vidu hloro-

ze ivica i vrhova lišća. Obolele biljke se slabije razvijaju, zaostaju u porastu, ne klasaju ili su im klasovi mali i često sterilni. Biljke često dostižu samo trećinu svoje normalne visine. Korenov sistem je slabije razvijen, pa se zaražene biljke lakše iščupaju iz zemlje. Zaraženo mlado lišće ječma je čvršće, deblje, uzano i ima uspravan položaj. Obolele biljke imaju nakostrešen izgled. Kada do infekcije dodje u ranijim fenofazama, zaražene biljke često uginjavaju i dolazi do velikog gubitka prinosa usled slabog razvitka klasova i plodonošenja. U nekim godinama dolazi do preoravanja useva. Ukoliko se zaraza ostvari u kasnijim fenofazama, javljaju se hlorotične pruge između nerava srednjih listova, a gornji listovi pocrvene. Najizraženiji simptomi se ispoljavaju na temperaturi od 20 0C. Tokom 2008. godine, na području opštine Sombor, preorane su velike površine pod ječmom usled prisustva ovog virusa. Virus patuljavosti pšenice prenosi cikada Psammotettix alienus. Virus se ne prenosi semenom, zemljištem ili biljnim sokovima, već isključivo ovim cikadama. Imago ove cikade se javlja u septembru i oktobru i tada napada pšenicu. Prilikom obilaska parce-

Biljke zaražene virusom žute patuljavosti ječma

Parcela pod ječmom zaražena virusom žute patuljavosti

Cikada - Psammotettix alienus vektor virusa patuljavosti pšenice

Simptomi zaraze virusom patuljavosti pšenice

la pod strnim žitima, posebno treba obratiti pažnju na delove koji su zakorovljeni, jer se tu ovi insekti hrane i zatim prelaze na gajenu biljku. Virus može napraviti ogromne štete na pšenici. Kao i kod virusa žute patuljavosti ječma, ukoliko se zaraza javi kasnije, simptomi su blaži, dok se u ranijim fazama simptomi ispoljavaju u vidu žutila listova koji dobijaju crvenkastu boju, biljke zaostaju u porastu i klasanje vrlo često izostaje. Mere zaštite: Jedna od najvažnijih mera zaštite jeste suzbijanje korova koji su izvor zaraze. Takođe, opravdana mera zaštite je i tretiranje semena insekticidima na bazi imidakloprida (Macho 600 FS). Nakon nicanja strnih žita, treba pratiti pojavu lisnih vaši i cikada i ukoliko se uoči veća brojnost ovih štetočina, tretmane je najbolje uraditi piretroidima, jer su oni najprihvatljiviji u odnosu doza primene/ efikasnost preparata/cena, pogotovo ukoliko tretman treba ponoviti više puta u slučaju novog naseljavanja štetočina. Neki od insekticida na bazi piretroida koji efikasno suzbijaju ove štetočine su: Vantex 60 CS (0,05-0,06l/ha), Grom (0,2-0,3 l/ha), ili Cythrin 250 EC (0,12-0,2 l/ha).


17


18

Ekološke crtice

sušama u različitim regijama, odnosno mera suvoće zemljine površine.

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

“Ono što smo otkrili je da među regione koji su se značajno promenili u poređenju sa godišnjim varijacijama koje smo imali u prošlosti, spadaju jugoistočna Kina, centralni deo Severne Amerike, severni delovi Južne Amerike, južna Afrika i Mediteran”, kaže Manodž Džoši, stručnjak Univerziteta Istočne Anglije.

Suše prete četvrtini kopna na planeti Izvor: Tanjug, 17. januar 2018.

Više od četvrtine kopna naše planete moglo bi u narednih nekoliko decenija da bude znatno više izloženo sušama, pokazalo je novo istraživanje britanskog Univerziteta istočne Anglije i kineskog Južnog univerziteta nauke i tehnologije. Naučnici upozoravaju da promene padavina i isparavanja povezane sa klimatskim promenama mogu da utiču na povećanje verovatnoće domino efekta dugotrajnih suša i šumskih požara. Oni procenjuju da su se temperature širom sveta od predindustrijskih vremena povećale za jedan stepen. Većina njih krivi uticaj ljudskog faktora kao što je upotreba fosilnih goriva, prenosi Glas Amerike. Istraživači su ispitivali koji efekat izaziva povećanje temperature od dva stepena na izloženost

Pariski klimatski sporazum, potpisan 2015. godine, ima za cilj ograničenje globalnog zagrevanja na dva stepena iznad nivoa tokom predindustrijskog perioda. Džoši navodi da je taj nivo kritičan. “Otkrili smo da u ovih šest regiona koje smo posmatrali, možete zapravo ograničiti količinu aridifikacije ukoliko se porast temperature na globalnom nivou zadrži na dva stepena”, rekao je on. Džoši navodi da će buduća prosečna klima biti poput više sušnih godina kroz koje prolazimo. “To je kao da se suočavate sa umerenom sušom koja nikada ne prestaje. Ako ste zainteresovani za posledice takve suše u poljoprivredi, poput toplotnog stresa, domino efekta suše ili potencijalnih šumskih požara na primer – za sve faktore aridnost je veoma važna”, kaže Džoši. Kalifornija je pretrpela neke od najtežih šumskih požara u svojoj istoriji. Preko pet i po hiljada kvadratnih kilometara bilo je

zahvaćeno vatrom tokom 2017. godine i skoro 50 ljudi je izgubilo život. “KIimatske promene će učiniti određene stvari verovatnijim – pri tom mislim na šumske požare i sušne regione. Međutim, ne možete uzeti određene pojave i reći da je do njih došlo zbog klimatskih promena. To nije način na koji funkcioniše klimatska nauka”, smatra on. Istraživački tim upozorava da bi na poljoprivredu, biorazličitost i kvalitet vode direktno uticalo sušenje ogromnih površina zemlje.

Tri poslednje godine najtoplije ikad Izvor: Agronews

Tri poslednje godine su najtoplije ikad izmerene i tempo globalnog zagrevanja konstatovan u tom periodu je “ izuzetan”, upozorile su UN. “Sada je potvrđeno da su 2015. 2016. i 2017. najtoplije godine ikad registrovane i da se jasno uklapa u trend dugoročnog zagrevanja izazvanog porastom gasova sa efektom staklene bašte”, saopštila je Svetska meteorološka organizacija. Najtoplija od te tri godine bila je 2016. sa prosečnom temperaturom višom za 1,2 stepena Celzijusa nego u predindustrijsko vreme (referentnog


19 perioda između 1880-1990). Ta godina je bila pod uticajem prirodnog fenomena el Ninjo, koji se pojavljuje svakih tri do sedam godina i može da podigne prosečnu temperature – Agronews

Svetska banka će od 2019. u većoj meri kreditirati održivu ekonomiju Izvor: BiF

”Za rast emisije ugljen dioksida u atmosferi u velikoj meri zaslužna je poljoprivreda, sa udelom u zagađenju od 60 odsto. Automobili su tako prestali da budu glavni uzorčnik zagađenja vazduha“, rekao je u Cirihu viši direktor Svetske banke za klimatske promene Džon Rume. Rume je bio jedan od učesnika konferencije ”Finansijske institucije, poslovno okruženje i kli- matske promene“ koja je održana pred početak Svetskog ekonomskog foruma u ciriškom hotelu Dorint u organizaciji Svetske banke i vlade Konfederacije Švajcarske. Na pomenutoj konferenciji je podvučeno, ne jednom, da se klimatske promene moraju sagledavati ”ne samo iz onog najlošijeg ugla kao što su uragani, poplave i slično,

već i iz ugla potencijalnih poslovnih mogućnosti koje su se otvorile predstavnicima korporacija“. Predstavnici banaka, korporacija i država pokušali su na ovoj konferenciji da odgovore na niz ključnih pitanja nastalih kao posledica ubrzanih klimatskih promena. Jedan set pitanja ticao se i potpisivanja Pariskog sporazuma o smanjenju emisije CO2. Najvažnije pitanje je bilo kako odluke sporazuma implementirati u praksi i kako ”pokrenuti predstavnike krupnog kapitala, uz saradnju država, na hitne akcije“. Jedno od rešenja ponudila je Svetska banka. Džon Rume rekao je da će ”do 2020. godine dobar deo pozajmica SB, oko 29% , biti za projekte poljoprivredne proizvodnje u domenu postojećih klimatskih promena“. Poseban problem je, kažu prisutni bankari, što većem delu poslovne zajednice još uvek nije suštinski jasno šta se tačno podrazumeva pod ”klimatskim investicijama“ (investicije nastale kao posledica klimatskih promena)“. Na drugoj strani prioriteti na kojima će sve međunarodne institucije insistirati u narednih 20 godina biće vezani za “veći udeo privatno-javnog partnerstva, socijalno odgovorno poslovanje i snažnije insistiranje na očuvanju prirodnih resursa“, a manje će se tolerisati u globalnoj poslovnoj zajednici “neetičko, klasično sticanje profta uz ignorisanje socijalnih i komponentni vezanih za očuvanje životne sredine“. Ukratko, da bi se postigao održivi razvoj a očuvala postojeća životna sredina i umanjile sve negativne posledice klimatskih promena,

mora se intenzivnije raditi na inovacijama i novim poslovnim modelima. Uticaj Svetske banke i međunarodnih institucija treba da bude, slažu se i učesnici ove konferencije u “davanju pravca kretanja globalnom finansijskom i po slovnom okruženju”.

Naučnici o budućim poplavama u Evropi Izvor: Agronews

Nakon što su višenedeljne obilne padavine donele rast vodostaja Sene, po drugi put u poslednje dve godine, naučnici upozoravaju da će se Evropa u budućnosti suočavati sa poplavama zbog globalnog zagrevanja. Šteta od poplava u Evropi biće više nego udvostručena na oko 15 milijardni evra godišnje, čak i kada su u pitanju najoptimističnije prognoze, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Klajmat (Climate). U najboljem mogućem slučaju zagrevanje će biti zadržano u proseku na 1,5 stepen Celzijusa. Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije učestvovao je u poslednjem istraživanju. Poplave su već među “najskupljim” prirodnim katastrofama koje pogadjaju Evropu.


Nega ozime uljane repice, prolećne aktivnosti Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.


21 Nikad veće površine pod uljanom repicom ostavili smo u decembru pred mirovanje i očekivani sneg u zadovoljavajućem kondicionom stanju. Ne treba zaboraviti na izuzetno povoljnu jesen koja je toliko pogodovala rastu da su pojedini morali da primenjuju i regulatore rasta (Tebukon 250 EW). Usevi krajem januara i početkom februara izgledaju dosta dobro, mada im vremenski uslovi baš ne odgovaraju, visoke temperature utiču na rast nadzemnih delova, koren se nalazi u hladnijem zemljištu pa snabdevanje vodom i hranom ide usporeno što se vidi i po boji lista koja je crvenkasto-ružičasta. To je uglavnom simptom nedostatka fosfora i javlja se čak i na parcelama gde je dobro đubreno sa fosforom. Đubrenje. Prihrana uljane repice treba da se poklapa sa najvećim potrebama za hranivima, a to je period od početka prolećnog rasta do početka cvetanja i to je period u kojem biljka formira preko 50% suve materije. Bilo kakav nedostatak hrane u tom periodu izaziva smanjenje broja mahuna i semenki. Prvu prihranu je potrebno izvršiti u drugoj dekadi, odnosno polovinom februara. Koren repice počinje funkcionisati već na temperaturama od 20C. Prihrana se može obaviti sa različitim lakopristupačnim azotnim đubrivima, najčešće KANom u količini 250-300 kg/ha. Druga prihrana se primenjuje obično 20 30-tak dana kasnije sa KAN-om 150200 kg/ha. Umesto KAN-a mogu se koristiti i AN ili Amonijum-sulfat. Prilikom prihrana Ureom treba biti jako oprezan jer dostupnost i pri-

stupačnost biljkama jako zavisi od vremenskih uslova i može dovesti do produženja vegetacije ili „razvući“ sazrevanje . Đubrenje sumporom je najbolje raditi na jesen, mada može i na proleće zajedno sa azotnim đubrivima. Zaštita od korova. Najopasniji korovi u uljanoj repici su zimski korovi koji niču na jesen ili tokom zime i koji rastu na niskim temperaturama. Ove godine veliki problem pravi gorušica koja brže raste od uljane repice i bulka kao redovan problem u uljanoj repici. Na žalost u Srbiji nema registrovanih preparata za suzbijanje ovih korova. Zaštita od štetočina. Najvažnija štetočina uljane repice je sjajnik Meligethes aeneus. Izlazi iz zemljišta pri nižim temperaturama od 8-100C dok je masovna pojava na temperaturama iznad 150C. Najveće štete nastaju upravo kod rane pojave repičinog sjajnika kada se uljana repica nalazi u fazi formiranja cvetnog pupoljka kada insekti buše pupo-

ljke i izgrizaju unutrašnjost. U slučaju smene nižih i viših temperatura kada se cvetanje oduži štete mogu biti jako velike. Nakon otvaranja cvetova više ne prave štete jer se hrane polenom. Brojnost sjajnika se utvrđuje brojanjem tj pregledom 50 pupoljaka tako što se ne uzima u obzir ivični deo parcele od 10tak metara. Brojanje se radi u najtoplijem delu dana kada je insekt

Meligethes aeneus


22

i najaktivniji. Početkom formiranja cvetnih pupoljaka kada su oni sakriveni listićima brojnost od 0,8-1 insekt po biljci je kritična. Kada su cvetni pupoljci još zbijeni ali vidljivi kritična brojnost je 1-1,5 insekata po biljci. Kod jasno diferenciranih pupoljaka kritična brojnost je 2-3 insekta po biljci. Kada je otvoreno preko 50% cvetova tretiranje ne treba raditi. Štete još prave surlaši, rutava buba… Navedeni insekti se efikasno suzbijaju sa insekticidima iz grupe piretroida:Vantex 60 SC (0,07 l/ha), Cythrin 250 EC (0,25 l/ ha) ili Nurelle D (1,0 l/ha). Zaštita od bolesti. Tri najznačajnije bolesti na repici se suva trulež, crna pegavost i bela trulež. Suva trulež uljane repice (Phoma lingam) razvija karakteristične pege sivo-pepeljaste boje,

nepravilnog oblika, sa crnim piknidima rasutim po površini i jasno odvojene od zdravog tkiva biljaka. Na stabljici su pege često oivičene crvenkastim oreolom. U povoljnim vremenskim prilikama gljiva može prodreti duboko u stabljiku, koja puca i na tim mestima se formiraju rak rane. Zaraza na korenu može se pojaviti još kod tek poniklih biljaka, koje se usled dejstva gljive potpuno osuše. Kod starijih biljaka zaraza se ostvaruje na korenovom vratu i širi se ka korenu. Napadnute biljke slabije napreduju, zaraženi listovi se suše i otpadaju, a kod jačeg napada cele biljke propadaju. Ukoliko se bolest proširi i na mahune, kod semenskih useva, takvo seme je uvek zaraženo i nebi smelo da se koristi u narednoj setvi. Crna pegavost (Alternaria brassicae) je oboljenje koje povremeno napada uljanu repicu. Pojava bolesti zavisi od vremenskih prilika. U kišnim godinama i u područjima gde je povišena relativna vlažnost vazduha, ova bolest može izazvati velike štete, naročito u slučajevima kad se kao sekundarni parazit naseli Botritis cinerea. Zbog prinudnog sazrevanja, šturosti zrna i osipanja

Simptomi Phoma lingam na uljanoj repici

semena, prinos se može smanjiti i do 75%. Znaci zaraze mogu se pojaviti u raznim razvojnim fazama biljke – od nicanja do zrenja. Na listovima, stablu i ljuskama javljaju se mnogobrojne izdužene pege, gotovo crne boje, promera 0,5-1,2 mm. S druge strane, Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) se javlja na svim biljnim delovima. Znaci zaraze jasno se vide na odraslim biljkama koje pokazuju znake žućenja i sušenja dok su zdrave biljke zelene boje. Na takvim biljkama na prizemnom delu stabljike, a ponekad i duž cele stabljike, zapaža se u unutrašnjosti bela micelija u kojem leže crne sklerocije. Na prizemnom delu stabljike može se naći i bela površinska micelija. Vrlo često dolazi do loma stabljike. Zaraza može zahvatiti i ljuske. Kao jedno rešenje za oba oboljenja može da se primenjuje fungicid Acanto plus (1,0 l/ha) primenjen do kraja cvetanja. S obzirom da dugo cveta i dozrevanje je neujednačeno i dugo te određivanje pravog momenta žetve nije lako. Žetvu treba započeti kada se lišće suši, stabljika menja boju u žućkastu, a mahune poprimaju žutosmeđu boju i pucaju. Česta preporuka je desikacija repice 7 – 10 dana pred žetvu zbog ujednačenog dozrevanja. Za tu namenu se mogu koristiti preparati Basta 15 ili Cunami u dozi 2,5-3,5 l/ha i Diqua top 2-2,5 l/ha. Do žetve koja se vrši žitnim kombajnima sa odgovarajućim adaptacijama ima još dosta, a najvažnije je da se redovno prati stanje useva, a gore pomenute preporuke ispoštuju na vreme. Samo tako, i najavljena izuzetna profitabilnost gajenja ove kulture može biti ispoštovana.


FitoFert Speed G – novi adut za visoke prinose

25

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Klimatske promene su više nego očigledne u prethodnoj kao i početkom ove godine. Zima skoro kao da je prošla, nismo za sada osetili niske temperature, bez padavina, posebno bez snežnog pokrivača. Slobodno možemo da kažemo da suša traje još od jula 2017. godine. Nedostatak snežnog pokrivača ne utiče samo na vodni kapcitet zemljišta, već i na apsorbciju azota koji se nalazi u atmosferi . Posejane ratarske kulture jesenas kao što su pšenica, ječam i uljana repica su dobro iznikle i zahvaljujući tadašnjim uslovima, ušle dobro pripremljene u zimski period. Ali kako smo i sami svedoci neočekivano visokih temperatura za ovaj period, možemo da vidimo i njen uticaj na posejane kulture posebno pšenice i ječmove. Biljke su dobro razvijene u zavisnosti od vremena setve i nalaze se u fazi od 2 do 5 sekundarnih stabaoca. Međutim uočava se i ono što ne želimo u ovom period, a to je pojava bolesti, sporadično po terenu, više ili manje kao što su siva pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita  (Eri-

syphe graminis). Kod ječma su se pojavili simptomi mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosprium secalis) i pepelnice žita (Erysiphe graminis). Vrlo brzo (ako se nastave ovakvi vremenski uslovi) doći će i period prihrane i zaštite. Od ove godine, zahvaljujući zajedničkoj saradnji stručnih službi kompanija Agromarket i Fertico, u okviru folijarnih, biostimulativnih đubriva brenda FitoFert nalazi se i linija novih biostimulatora sa višestrukim delovanjem. Zahvaljujući odličnim performansama i delovanjem u 2016. i 2017. godini koje je pokazao FitoFert Speed u usevu kukuruza, odlučeno je da se u programe folijarne ishrane strnina uvede FitoFert Speed G. Proizvod FitoFert Speed G je tečno biostimulativno đubrivo koje se primenjuje folijarno u pšenici, ječmu i ovsu. Može se koristiti kako u ranijim tako i u kasnijim tretmanima. Naime, novi preparat FitoFert Speed G sadrži bioaktivne komponente kao što su aminokiseline, oligosaharidi, vitamini i drugi organski molekuli. Pored ovih biostimulativnih komponenti on u sebi sadrži i visok sadržaj helatnog oblika bakra (Cu) koji je veoma važan za metabolizam kod žitarica. I upravo sadržaj bakra karakteriše delovanje ovog novog đubriva. Za-

što. Jednostavno, bakar je sastavni je deo mnogih enzima u oksidacinim procesima u ćeliji biljaka, a poseduje i izražen afinitet prema proteinskoj strukturi, stoga je oko 70 % bakra u biljkama vezano u hloroplastima. Bakar je neophodan u metabolizmu ugljenih hidrata i azota. Nedostatak bakra dovodi do zaostajanja u rastu i razviću biljaka. Bakar je takođe veoma bitan u sintezi lignina koji je neophodan za čvrstinu ćelijskog zida. Simptomi nedostatka bakra su požutelost lista, te redukovani rast. Nedostatak bakra je česta pojava na organskim, kao i na peskovitim zemljištima koja nemaju dovoljnu količinu organske materije. Usvajanje bakra iz zemljišta je u korelaciji sa smanjenjem pH vrednosti zemljišta. Na usvajanje bakra iz zemljišta utiču i povećana količina pristupačnog fosfora i gvožđa i to negativno, odnosno blokiraju bakar. Pored ove navedene uloge u ishrani strnih žita, treba napomenuti da bakar ispoljava i odlična preventivna svojstva protiv fitopatogenih gljivica i bakterija. Upotrebom preparata FitoFert Speed G možemo slobodno reći da pored nutritivne važnosti ovaj preparat utiče i na smanjenje opasnosti od prouzrokovača biljnih bolesti. Doza primene je od 2,5 l/ha do 3,0 l/ha zavisno od fenofaze u kojoj se primenjuje.


26

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Možda ćemo morati da pomeramo setvu i žetvu

Izvor: Dnevnik, 29. Januar 2018.

S obzirom na to koliko se o njima govori poslednjih godina, ali i zbog toga što su neki njihovi efekti postali očigledni, klimatske promene su jedna od globalnih tema kojom će svi morati da se bave ne bi li se što više ublažili negativni efekti promene klime. Zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika, poljoprivredna proizvodnja je “prva na udaru” i zbog toga je upravo poljoprivredi posvećen dobar deo strateškog dokumenta pod nazivom “Nacionalna komunikacija o klimatskim promenama”, objavljenog u avgustu 2017. godine, u kojem je analizirano stanje, procenjen dalji tok uticaja klimatskih promena, ali i dati određeni predlozi i pravci delovanja u cilju ublažavanja štetnih posledica. Prema rečima dr Branislave Lalić, profesorice meteorologije na NS Poljoprivrednom fakultetu, ne postoji “prostor”, a ni vreme za diskusiju o tome da li se klimatske promene dešavaju ili ne, već je neophodno raditi na tome da se što bolje pripremimo i adaptiramo na njih jer je u pitanju proces koji traje i koji se neće zaustaviti, pogotovo ne sam od sebe. ”Prve integracije klimatskih modela za 21. vek su se odnosile na period od 2001. do 2030. godine i mi smo već prešli prvu polovinu tog perioda. Nedavno

smo analizirali izmerene vrednosti temperature vazduha i količine padavina i poredili ih sa trendovima koje su klimatski modeli predvideli. Izmereni podaci u prvih 15 godina ovog veka se zapanjujuće poklapaju sa onim što je predviđeno pre više od decenije pre svega sa stanovišta kolebanja padavina i temperatura, tako da već sada možemo da zaključimo da su procene koje imamo prilično pouzdane”, kaže dr Lalić. Prema njenim rečima uz promene koje se dešavaju neće biti lako optimizovati poljoprivrednu proizvodnju koja se već neko vreme suočava sa negativnim posledicama. - U poslednjih nekoliko godina,

uticaj ekstremnih vremenskih prilika (koje se povezuju sa klimatskim promenama) na poljoprivredu je očigledan. Ono što je trenutno aktuelno u smislu ublažavanja štetnih posledica ekstremnih vremenskih prilika jeste razmatranje pomeranja rokova setve. ”To je nešto što već sada predlažu neki agronomi, i što se nameće kao jedna od mogućih mera adaptacije. Ono što svaki proizvođač može da uradi, jeste dodatna edukacija i praćenje saveta stručnjaka jer će, kako stvari sada stoje, o ekstremnim vremenskim prilikama i njihovim posledicama morati da brinu sve više i više” kaže Lazić.


27

Sjetva nedorađenog sjemena širi zaraze Izvor: glas-slavonije, 11. januar 2018.

Hrvatske oranice nakon petogodišnje sjetve “farmerovog” sjemena – bio je naslov predavanja što ga je održala mr. sc. Tatjana Međimurec iz Savjetodavne službe na 10. Međunarodnom kongresu oplemenjivanja bilja, sjemenarstva i rasadničarstva održanom u Svetom Martinu na Muri. Međimurec je tom prilikom istaknula kako joj je prvenstvena namjera ovom prezentacijom upozoriti proizvođače, stručnjake i znanstvenike na posljedice koje je donjela jedna “nesretna” odluka. Naime, od listopada 2011. godine u Hrvatskoj je, sukladno EU propisima, a prema Zakonu o dopunama Zakona o zaštiti biljnih sorti (NN 124/11) na gospodarstvima dopušteno sijati tzv. farmersko sjeme, a donesen je i Pravilnik o uvjetima za korištenje požetog materijala zaštićene sorte na vlastitom poljoprivrednom imanju i kriterijima za utvrđivanje malih poljoprivrednih proizvođača (NN 145/11). Što se smije? Pri tome treba znati da su mali poljoprivredni proizvođači oni čija ukupna proizvodna površina nije veća od 3 hektara za poljoprivredne vrste krmnog bilja, žitarica, krumpira, uljanog i predivog bilja i ne plaćaju naknadu za korištenje požetog materijala zaštićene sorte proizvedene na vlastitom imanju u svrhu reprodukcije na vlastitom imanju. Također, zakonska legislativa određuje da poljoprivredni proizvođači smiju koristiti požeti materijal određenih vrsta koje proizvode na vlastitom poljoprivrednom imanju u svrhu reprodukcije na vlastitom imanju, ali ga ne smiju stavljati na tržište. Tatjana

Međimurec navela je koje je poljoprivredne vrste, uz izuzeće hibridnih i sintetskih sorti, dopušteno umnažati na vlastitom imanju. Od krmnog bilja to je slanutak, lucerna, žuta lupina, vrtni grašak, aleksandrijska i perzijska djetelina, bob te grahorica, a od žitarica to su zob, ječam, riža, kanarska trava, raž, tritikale, pšenica (Triticum aestivum L. emend. Fiori et Paol.) i Triticum durum Desf. te pravi pir. Dopušteno je umnažati na vlastitom imanju i krumpir, a od uljarica i predivog bilja uljanu repicu, bijelu repu te uljni lan uz izuzetak predivog lana. Tatjana Međimurec iskoristila je priliku te je ponovno pojasnila koja je razlika između “farmerovog” sjemena i tavanuše – termina koji se često, nepravilno, smatraju sinonimima. “Farmerovo” sjeme, dakle, nije tavanuša. Nedorađeno sjeme je nepoznate čistoće i može sadržavati sjeme drugih vrsta. Također, nepoznata mu je zdravstvena ispravnost te se u tlo nedorađenim sjemenom može unijeti sjeme neželjenih vrsta poljoprivrednih i/ili korovnih vrsta te uzročnici bolesti. Međimurec je svoje predavanje ilustrirala nizom fotografija zaraženih usjeva koje je snimila tijekom svog savjetodavnog rada u Koprivničko-križevačkoj županiji, pri čemu je evidentna zaraza usjeva, a zabilježeno je više od 100 biljaka kukolja na četvornom metru.

domaćina smrdljive snijeti obvezna je uporaba certificiranog sjemena te je posjednik bilja obvezan najmanje godinu dana čuvati deklaracije s ambalaže svakog originalnog pakiranja sjemena. Sjetva vlastitog sjemena biljaka domaćina dopuštena je iznimno uz uvjet da je u laboratoriju ovlaštenom za ispitivanje sjemena proveden test na prisutnost spora Tilletia spp. i da je rezultat testa negativan, rekla je Međimurec i dodala kako je potvrdu o obavljenom laboratorijskom testiranju na prisutnost spora Tilletia spp. obvezno čuvati najmanje godinu dana od dana njezina izdavanja. Međimurec je pri tome navela i cijene kontrola po uzorku (240,00 kn (samo Tilletia spp.); 300,00 kn (zdravstvena ispravnost ukupno); 150,00 kn čistoća i 150,00 kn klijavost) – primjer iz ovlaštenog laboratorija u Koprivničko-križevačkoj županiji; jer to najbolje pokazuje koliki je mali trošak kontrole u odnosu na štetu koju može prouzročiti sjetva zaraženog sjemena.

Tatjana Međimurec naglasila je kako je obveza za sve, pa i za male proizvođače, poštovati naredbu o poduzimanju mjera za sprječavanje širenja i iskorjenjivanje smrdljive snijeti – Tilletia spp. (NN 80/13). Za sjetvu biljaka

Edukacija seljaka. Tatjana Međimurec osvrnula se i na ulogu Savjetodavne službe u promoviranju upotrebe certificiranog sjemena kroz edukaciju i informiranje poljoprivrednih proizvođača te je podsjetila kako su osim


28 radionica i predavanja djelatnici Savjetodavne službe pripremili i letak o suzbijanju smrdljive snjeti te brošuru s pravilnom agrotehnikom uzgoja pšenice. Tu se navodi kako je optimalan rok za sjetvu pšenice od 10. do 25.10., a za sjetvu obavezno treba koristiti deklarirano sjeme. Naime, sjetva kvalitetnog i deklari-

ranog sjemena garancija je uspješne proizvodnje, a urod je i do 20 posto viši u odnosu na sjetvu s nedeklariranim sjemenom. Tatjana Međimurec na kraju predavanja rekla je kako je cilj ovoga rada potaknuti agronomsku struku na donošenje prijedloga mjera za smanjenje udjela nedeklariranog sjemena u proizvodnji. Mje-

re bi uključivale stalnu edukaciju i informiranje poljoprivrednih proizvođača o manama sjetve sjemena nepoznatog podrijetla, zdravstvene ispravnosti, čistoće i klijavosti koju bi provodila Savjetodavna služba te kontrolu potvrda o ispitivanju zdravstvene ispravnosti kod ovlaštenog laboratorija.

Osnovno đubrenje i prihrana pšenice Autor: Zlatko Vampovac, dipl. inž. polj. PSSS Padinska Skela

Primena đubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji pšenice je koliko jednostavna toliko i ozbiljna agrotehnička mera za očuvanje i povećanje stabilnog prinosa. U našim područjima pšenica se hrani uglavnom mineralnim đubrivima. Kada govorimo o primeni mineralnih đubriva uglavnom se misli na primenu makroelemenata: azota fosfora i kalijuma, ali ne treba zaboraviti i primenu mikroelemenata: magnezijuma, gvožđa, bakra, mangana, cinka i drugih elemenata u određenim tipovima zemljišta u kojima se javlja njihov nedostatak. Đubrenje pšenice i preporuke o količini mineralnih đubriva, daju se na osnovu: • sadržaja hranjivih elemenata u zemljištu utvrđen na osnovu hemijskih analiza, putem kontrole plodnosti zemljišta (to treba uraditi svake četvrte godine), • planiranog prinosa pšenice, • đubrenja organskim i mineralnim đubrivima prethodnog useva, • zahteva pojedinih sorti i • ekonomskom stanju, obrazovanju i želji samih poljoprivrednih proizvođača.

Potrebe pšenice za hranivima, odnosno elementima: azotom, fosforom i kalijumom su znatne. Na osnovu podataka istraživanja, pšenica iznese u proseku za jednu tonu zrna, plus slamu koja nosi to zrno: azota 25 kg, fosfora 10 kg i 30 kg kalijuma. Azot je kao hranivo od velikog značaja za pšenicu. Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabljike, omogućuje pravilno i dobro bokorenje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke odnosno na prinos pšenice. Pšenici treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Od predviđene količine azota za određeni prinos treba rasturiti jednu jednu polovinu pre oranja i zaorati, i na taj način obezbediti dobro bokorenje. Drugu

polovinu predviđenog azota treba dodavati kroz prihranjivanje. Kod lošijeg razvoja biljaka i na lakšim zemljištima (brže ispiranje azota) primenjuju se dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje do kraja marta, sa četvrtinom predviđene količine azota i to UREA-om, a drugo prihranjivanje do kraja aprila četvrtinom azota, đubrivom KAN-om i tada bi moglo da se primeni đubrenje mikroelementima ako za to postoji potreba. Količine azota koje treba primeniti za visok prinos, u ukupnoj vrednosti treba da budu od 80-120kg/ ha. Sa povećanjem količine azota treba biti oprezan, zbog mogučnosti poleganja useva i osipanja zrna, što zavisi od osobina sorti pšenica koje se gaje. Kod prihranjivanja, a i uopšte kod đubrenja na kiselim zemljištima bez obzira na vreme primene treba izostaviti UREA-u i uvek primenjivati KAN. Značaj fosfora je u tome što omogućava azotu da ostvari svoju ulogu. Najveći efekat se postiže đubrenjem zajedno sa azotom. Đubrenje


29 samo sa fosforom, bez azota, nema veći značaj, a zajedno su kolebanja u prinosu manja i biljka se brže razvija i bolje ukorenjuje. Usev je gušći i dolazi do ranijeg porasta biljaka a sazrevanje je ujednačenije. Da bi se ovakvi efekti postigli usev pšenice treba đubriti sa 60-100 kg/ ha fosfora, zavisno od količine lako prostupačnog fosfora u zemljištu. Celokupnu količinu predviđenog

fosfora, treba rasturiti pre oranja i zaorati (zbog male pokretljivosti treba od 3-6 meseci da se fosfor spusti u zonu korenovog sistema). Uticaj kalijuma je najmanji na prinos zrna pšenice. Kalijum povećava otpornost na bolesti, omogučava bolje snabdevanje hranivima, otpornost na sušu. Trebalo bi đubriti pšenicu sa količinama kalijuma od

oko 60 kg/ha pre setve i zaorati. Sve ovo treba imati u vidu kod određivanje količina đubriva. Pre svega, treba uraditi hemijsku analizu zemljišta i na osnovu toga sračunati optimalne količine đubriva. Na taj način uz manja ulaganja ostvarićemo maksimalne prinose.

Rukola, sjajna ideja za uzgoj Autor: Dragan Mijušković, dipl. inž. polj. PSSS Jagodina

Berba rukole počinje mesec i po do dva nakon setve. Nakon toga na istim mestima rukola nastavlja da raste i posle nekog vremena se opet bere. Uzgoj zeljaste biljke rukole postaje sve unosniji, jer je njena cena ove zime dostigla čak 2.000 dinara za kilogram na pijaci. Prinos rukole po hektaru je 20.000 kilograma, a sam uzgoj nije komplikovan – ukoliko joj se obezbedi ono što zahteva. Kod nas se najviše gaje sorte riga i koltivata. Rukola može direktno da se seje u zemlju, najbolje uspeva na dobro dreniranom zemljištu, ali voli i puno vlage, pa zahteva često zalivanje.

Rukola voli hladno vreme i otporna je na mraz, a za njenu setvu je potrebno da su dnevne temperature iznad četiri stepena.Najbolje raste na sunčanom mestu, ali toleriše i hladovinu, a ukoliko nastupe visoke temperature, potrebno je obezbediti zasenu. Potrebno je izbeći lako peskovita i srednje teška zemljišta. Iz tog razloga, potrebno je predsetveno đubrenje sa 60-80 kg/ha azota, 6080 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ha kalijuma. Ovo bi trebalo obaviti čim zemljište bude spremno za obradu u proleće ili još bolje, priprema zemljišta u jesen.

Nar, čudnovata voćka Naučna istraživanja potvrdila su da je nar lekovita voćka, naročito kada je muškost u pitanju. Naime, da bi se zaštitili od karcinoma prostate, muškarci bi svakog dana trebalo da jedu nar ili da piju po 2,5 dl soka od ovog voća. Ova ukusna i neobična voćka, kako takođe tvrde naučnici, može

Nega se sastoji od međuredne obrade i redovnog navodnjavanja. Berba počinje mesec i po do dva nakon setve, a čupaju se lisne rozete. Nakon toga na istim mestima rukola nastavlja da raste i posle nekog vremena se opet bere.

Izvor: www.večernje novosti.rs, 23. januar 2018.

da poboljšava potenciju zahvaljujući obilju antioksidanasa koji dovode do bolje prokrvljenosti polnog organa. Nar sadrži i fitoestrogene odnosno biljne hormone kojima se pripisuje velika uloga u sprečavanju različitih oboljenja. Među njima su na po-

sebnom mestu hormonski zavisni kanceri, kao što je karcinom jajnika. Kod žena u menopauzi primećeno je pozitivno delovanje nara protiv depresije i osteoporoze. Veruje se i da je nar dobar i za rad srca, dok je opšteprihvaćen kao sredstvo protiv crevnih parazita.


30

Nar je blagotvoran i u lečenju posekotina, opekotina i drugih rana. Tvrdi se i da je nar voćka protiv starenja, a zagovornici tradicionalne medicine poručuju da se redovnim konzumiranjem nara jačaju nokti i kosa.Da biste

lakše očistili plod nara, isecite ga napola. Polovinu uhvatite prstima leve ruke tako da isečena strana nara bude okrenuta prema dlanu, ali da ga ne dodiruje. Ruku držite nad tanjirom ili posudom u koju ćete sakupiti semenke. U drugu ruku uzmite kašiku i njome nešto jače udarajte po okrugloj strani nara. Semenke će od udaraca neoštećene ispasti iz svojih udubljenja. Osim za ishranu, semenke ovog voća koriste se i za pravljenje ulja. Ovaj proizvod je idealan za negu suve kože, sklone ekcemima, pa čak može

da ublaži i posledice psorijaze. Reč je o vrlo blagom ulju koje ima snažna protivupalna i antimikrobna svojstva. Koru nara ne bi trebalo bacati već osušenu čuvati. Od kore nara može da se pripremi čaj koji je vrlo efikasan u saniranju stomačne infekcije. Za šolju čaja potrebno je 10 do 12 grama kore nara koja se prelije sa dva decilitra ključale vode. Pokrije se tacnom i ostavi da odstoji pola sata. Pije se pola šolje neproceđenog napitka i ponovo se poklopi tacnom. Ako posle 20 minuta nema poboljšanja, popijte i drugu polovinu čaja.

Ulazak poljoprivrednika u sistem PDV-a Izvor: PoljoMagazin, 30. januar 2018.

Često se postavlja pitanje od strane poljoprivrednika, da li je bolje da gazdinstvo uđe u sistem PDV-a ili ne. Odgovor nije toliko jednostavan i potrebno je ovu situaciju sagledati iz nekoliko uglova. Prvo i osnovno je da se pod ulaskom u sistem PDV-a, poljoprivredno gazdinstvo praktično posmatra kao bilo koje drugo pravno lice i samim tim postoje i drugačije obaveze i odgovornosti. Ulazak u sistem PDV-a podrazumeva vođenje knjiga i stvara obavezu plaćanja poreza u skladu sa obračunskim periodom. Ovo možda deluje komplikovano za poljoprivrednike ali u suštini to nije. Ako se angažuje dobar knjigovođa, čije usluge koštaju

između 4 i 8.000 dinara mesečno, praktično se svi ovi izazovi rešavaju. Međutim, postavlja se pitanje zašto bi iko od poljoprivrednika želeo da uđe u sistem PDV-a i da vodi brigu o plaćanju poreza i obezbeđivanju sve dokumentacije knjigovođi? Odgovor je veoma jednostavan, a on se sastoji u tome da li poljoprivrednik ima neke koristi od toga ili ne. Ukoliko poljoprivrednik želi da investira u mehanizaciju tj. ako želi da kupi traktor ili neku drugu priključnu mašinu, sigurno je preporuka da uđe u sistem PDV-a jer će mu PDV od 20% od vrednosti mehanizacije biti odbitna stavka i praktično će ga ta mašina koštati manje. Naravno, u celokupnu kalkulaciju treba uračunati dodatne troškove koji nastaju (vreme, troškovi knjigovođe i sl.) i videti da li se to isplati. Ukoliko je odbitak veći od svih troškova, preporuka je da poljoprivrednik uđe u sistem PDV-a jer ima od toga direktne koristi. Takođe, ulazak u sistem PDV-a se generalno može preporučiti za sve aktivnosti

koje se odnose na investicije tj. ukoliko poljoprivrednik želi da investira u bilo kakav objekat (silosi, podna skladišta i sl.) ili u opremu (traktor, prikolice, priključe mašine i sl.) preporuka je da uđe u sistem PDV-a i da tako funkcioniše u budućnosti. Ne treba zaboraviti da odbitne stavke mogu biti i repromaterijali (semena, đubriva i hemijska zaštitna sredstva) sa kojima se zasniva poljoprivredna proizvodnja. Kao zaključak na ovu temu mogao bih da navedem da svako od poljoprivrednika ko razmišlja o nekom ulaganju u objekte ili opremu, treba da uđe u sistemu PDV-a i da, uz pomoć knjigovođe, vodi poslovne knjige i obračunava PDV jer će mu se to isplatiti. Poljoprivrednik koji ne želi da ulaže u razvoj svog gazdinstva, što dugoročno gledano ne predstavlja dobru odluku, ne treba da ulazi u sistem PDV-a jer mu se to sigurno neće isplatiti. Vladislav Nedić.


31

Suzbijanje širokolisnih korova u lucerki

Autor: dipl.ing., Vesna Nišavić Veljković, PSSS Čačak

Lucerka je višegodišnja kultura koja se gaji nekoliko godina na istoj površini. Postoje specifičnosti u sastavu korovske zajednice, zato se korovi u ovom usevu teže suzbijaju. Godinama je postojalo mišljenje kod proizvođača da se lucerka ne štiti od korova. Međutim, kada su proizvođači uvideli prednosti upotrebe herbicida, počela je njihova masovnija primena. Primenom herbicida postiže se veći prinos sena koje je boljeg tehnološkog kvaliteta, a usev lucerke duže traje, (kasnije se razorava). Ukoliko u usevu ima korova, seno je lošeg kvaliteta i stoka ga nerado jede.

Lucerka se sada nalazi u fazi mirovanja, sa poboljšanjem vremenskih uslova dolazi do kretanja kako lucerke tako i korova koji su konkurencija lucerki u potrebama prema hranljivim materijama, svetlosti, vodi i dr. Suzbijanje korova u fazi mirovanja lucerke se obavlja protiv zimskih i ranoprolećnih korova. Možemo reći da najveći problem u lucerki u prvom otkosu, kada su u pitanju korovske biljke, predstavlja: Capsella bursa pastoris hoću – neću ili tarčužak. Tarčužak se javlja odmah nakon otapanja snega i praktično kreće pre nego lucerka, ako je usev stariji često ga preraste i u tom slučaju prvi otkos je praktično neupotrebljiv. Pored tarčužka problematični korovi su: Stellaria media - mišjakinja, mrtva kopriva, veronika i dr. Problem širokolisnih korova korova u usevu lucerke, rešava se upotrebom herbicida na bazi imazamoksa, tifensulfuron metila, metribuzina, bentazona i 2,4 DB. Herbicid na bazi metribuzina i tifensulfuron metila treba primeniti ranije, pre kretanja vegetacije, jer mogu izazvati oštećenja nadzemnog dela  lucerke, ako se ka-

snije primene po kretanju lucerke. Tretiranje treba izvršiti obično u februaru (ukoliko su povoljni vremenski uslovi), u najtoplijem delu dana kada su najviše temperature, jer je tada usvajanje preparata i uspeh tretiranja najbolji. Takođe bi bilo dobro da narednih nekoliko dana ne bude mrazeva. Ukoliko je u usevu lucerke prisutna i korovska biljka štavalj (Rumex spp.) potrebno je pomenutim herbicidima dodati i herbicid na bazi aktivne materije tifensulfuron-metil, koji ima dobro delovanje na ovu korovsku vrstu. Po kretanju lucerke kada je usev 10-15 cm visine, mogu se koristiti preparati čija je aktivna materija bentazon i 2,4 DB. Preporuke za primena pomenutih herbicida odnose se na stariju, zasnovanu lucerku (lucerka zasnovana u jesen prethodne godine smatra se mladom lucerkom), izuzev herbicida na bazi bentazona, 2,4 DB koji se primenjuju u toku vegetacije i imazamoksa koji se primenjuje u zasnivanju lucerke kada se nalazi u fazi druge troliske.

Proizvodnja jarog stočnog graška Autor: dipl.ing.poljoprivrede, Srđan Cvetković, PSSS Knaževac

Ozimi stočni grašak je dobar kao zelena krma i za spremanje silaže, a jare forme za dobijanje zrna koje, u zavisnosti od sorte i uslova gajenje, može da sadrži od

24 pa do 30 procenata proteina. Stočni grašak se odlikuje visokom svarljivošću, ne može u potpunosti da zameni soju, ali ga-

jenjem ove kulture može da se nadomesti manjak proteina biljnog porekla. U odnosu na soju stočni grašak ima neke prednosti, a najvažnija je da njegovo zrno


32 ne sadrži antinutritivne materije tako da u ishrani stoke može da se koristi bez termičke obrade. Jari stočni grašak ima kratak period vegetacije i daje dobar prinos u uslovima visoke temperature. Optimalni rok za setvu jarog stočnog graška je poslednja dekada februara i traje do polovine marta. Nema posebne zahteve prema zemljištu, a dobar rezultat daje i na kiselim zemljištima sa pH vrednošću oko 5, što je važno za neka brdska i za zemljišta nižih proizvodnih svojstava. Posebno dobri rezultati se dobijaju sa graškom za proizvodnju krme, u vidu senaže. Gaji se kao čist usev ili kao smeša, uglavnom, sa ovsem. U toj kombinaciji treba posejati 150 kg semena graška i 30 kg ovsa i ovaj setveni sklop obezbeđuje 40 do 50 tona zelene mase po hektaru. U pogledu plodoreda jari grašak za zrno nema posebnih zahteva. Najviše mu, kao predusev, odgovaraju strnine ili okopavine, ali ne i ostale mahunarke. Grašak ne podnosi monokulturu pa se na istu parcelu seje tek posle 4 – 5 godina. Odličan je predusev svim ratarskim kulturama, jer kao leguminoza ostavlja zemljištu značajnu količinu azota i organskih materija Stočni grašak kao predusev utiče na povećanje prinosa kultura koje dolaze na istu površinu za 10 – 30 procenata. Proizvodnja graška za zrno ima tendenciju porasta, što najbolje pokazuje veća potražnja semena. Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti u jesen, a priprema za setvu sastoji se od tanjiranja i drljanja i

usitnjavanja setvene površine setvospremačem. Kultiviranje tla vrši se pred setvu na na 8 – 10 cm dubine. Treba upotrebiti 40 – 80 kg/ha azota, 70 – 80 kg/ha fosfora i 80 – 120 kg/ha kalijuma. Fosfor i kalijum dodaju se u osnovnoj obradi, a azot dve do tri nedelje pre setve. Veoma je važno da u početku vegetacije mlade biljke imaju dovoljnu količinu pristupačnog azota u zemljištu, kako usev ne bi zaostao u porastu. Kada dođe do formiranja kvržica na korenu najveći deo azota grašak obezbeđuje azotofiksacijom atmosferskog azota, pa u kasnijim fazama treba biti obazriv pri unosu mineralnih đubriva, naročito azota, čiji višak izaziva veliko bujanje i poleganje useva, neujednačeno cvetanje, produženje vegetacije i neujednačeno sazrevanje. Kao nega useva obavlja se drljanje radi razbijanja pokorice, suzbijanje korova i po potrebi prihranjivanje i navodnjavanje. Seje se žitnim sejalicama na 12,5 cm pri čemu razmak biljaka u redu treba da bude veći, a moguća je i setva na 25 cm između redova, zatvoranjem svake druge lule na sejalici, što zavisi od

uslova ( tipa zemljišta i padavina ). Optimalna dubina setve je 3 – 5 cm. Seme klija na 2 – 4 °C. U fazi klijanja može da podnese mraz i od -4 do – 6 °C. Optimalna temperatura razvoja je 12 – 18 °C, a za cvetanje 16 – 20 °C. Traži dosta vlage u fazi cvetanja i oplodnje. Međutim, prevelika vlaga može da dovede do poleganja. Najveći prinos daje na dubokim i plodnim zemljištima,ali dobro uspeva na lakšim i peskovitim ilovačama, uz dovoljno vlage. Kada je u pitanju proizvodnja zelene stočne hrane grašak treba kositi kada je u punom cvetu i kada počinje formiranje prvih mahuna. Tada se dobija najkvalietnija biomasa. Ako je procenat suve materije oko 15% dobijamo prinos suve materije od ok 5-6 t/ha. Ako se priprema silaža grašak se kosi u fazi mlečno-voštane zrelosti, pri sadržaju suve materije od oko 25- 28 procenata.Zbog nejednakog sazrevanja momenat žetve proteinskog graška je relativno teško odrediti, ali princip je da se žetva započinje kada je vlaga oko 20 procenata ili manje. Kada je vlaga 14 do 15% dolazi do oštećenja zrna. Dobar prinos zrna je od 3,5 do 5 t/ha, a genetski potencijal skoro 7 t/ha.


33


Fitoplazma evropskog žutila koštičavog voća (Candidatus Phytoplasma prunorum) Goran Jakovljević, dipl. inž. polj.


35 Fitopalzma, prouzrokovač Evropskog žutila koštičavog voća (ESFY – European Candidatus Phytoplasma Prunorum ) je izuzetno destruktivan patogen, koji može da prouzrokuje propadanje čitavih zasada koštičavog voća. Ima širok spektar domaćina koje napada, ali u centralnoj Evropi i u našim klimatskim uslovima najveće šetete pravi na kajsijama. Kao takva često predstavlja veliku prepreku za uspešnu proizvodnju. Pored kajsije, ovaj tip fitolazme se najčešće javlja na šljivi i brekvi ali štete koje na njima prouzrokuje u odnosu na kajsiju nemaju bitan značaj. Veliki ekonomski gubici mogu nastati ukoliko dođe do infekcije u voćnjacima, a maksimalana eksploatacija tih voćnjaka nije duža od 8 - 10 godina. Takođe, pomenuti gubici su neizbežni ukoliko se posadi zaraženi sadni materijal. Nakon ostvarene infekcije, patogen prouzrokuje sistemičnu kolonizaciju biljke tokom leta do kasne jeseni. Simptomi koje fitolazma (Candidatus Phytoplasma prunorum) prouzrokuje najčešće se javljaju u vidu hlorotičnog žutila lišća, koje je praćeno uvrtanjem listova. Ovo su početni simptomi infekcija, prvi koji se pojavljuju na zaraženim stablima, dok se kasniji simptomi javljaju na granama i mogu prouzrokovati sušenje kompletnog stabla. Takođe simptomi mogu da se jave i vidu prevremenog kretanja lisnih pupoljaka, što u nekim godinama može da izazove propadanje grana stabala usled pojave jakih mrazeva. Intenzitet infekcije biljaka zavisi od sorte, podloge i kondicije biljke. Podloge, sejanci kajsije, šljive i breskve su najosetljiviji na infekcije ove fitoplazme. Patogen najčešće prezimljava u korenu koštičavog voća, a takođe može prezimeti i na nadzemnim delovima stabla.

Imago šljivine buve

Simptomi fitoplazmoze na kajsiji

Postoji više načina za prenošenje i širenje fitoplazme. Najčešći način prenošenja su svakako vektori/insekti od kojih treba izdvojiti šljivinu buvu (Cacopsylla pruni), dok pored nje važnu ulogu u širenju patogena predstavlja kalemljenje i rezidba. Što se tiče kalemljenja, prenošenje se zasniva na kalemljenju podloga šljive, breskve i kajsije, okcima/kalem granama koji su uzeti sa zaraženih stabala. Šljivina buva (Cacopsylla pruni, Hemiptera, Psyllidae), u našim agroekološkim uslovima razvija jednu generaciju godišnje. Prezimljava kao imago-odrasla jedinka na skrovitim mestima, najčešće na četinarima. Na kraju zime ili u rano proleće prezimljujuće forme doleću na koštičavo voće, nakon čega dolazi do ovipozicije. Ispilele larve se hrane na domaćinu do jula meseca i kao odrasli isekti odlaze na prezimljavanje. Bitno je naglasiti da i letnje i zimske forme insekta mogu da učestvuju u širenju patogena na zdrave biljke, s tim da su zimske forme daleko infektivnije u odnosu na letnje. Letnje forme šljivine buve u sebi takođe nose fitoplazmu, unoseći je tokom ishrane na zaraženom domaćinu. Manju infektivnost u odnosu na zimske forme iskazuju zbog latentnog perioda fitoplazme. U ovom slučaju taj period iznosi 20 – 30 dana, tako da veoma mala populacija letnjih formi može da izvrši dalje infekcije u istoj godini, a time imaju gotovo beznačajnu ulogu u širenju patogena u odnosu na zimske forme. Glavnu ulogu u očuvanju fitoplazme u prirodi imaju vrste divlje šljive, koji praktično predstavljaju „rezervoar“ patogena, dok


36

pritom ne ispoljavaju klasične simptome infekcija. Što se tiče strategija u borbi protiv ovog oblika fitoplazme, izdvajaju se sledeće mere: 1. Sadnja zdravog materijala (koristiti isključivo sertifikovan sadni materijal/kalem grane uzimati iz proverenih – zdravih voćnjaka) 2. Higijena voćnjaka, što podrazumeva iznošenje zaraženih stabala iz voćnjaka, kao i uklanjanje izdanaka

iz podloga (veoma privlačan domaćin) pre migracije šljivine buve u voćnjak. 3. Suzbijanje vektora/prenosnika fitoplazme. Monitoring vektora je veoma bitan kako bi se detektovalo njegovo prisustvo i vrši se u proleće i jesen u periodima migracije, pomoću žutih lepljivih panela postavljenim po obodima voćnjaka. Suzbijanje vektora se vrši nakon uočavanja njihovog prisustva, čime se sprečava zaražavanje biljaka od strane visoko infektivne zimske forme šljivine buve. U svrhu suzbijanja mogu se koristiti insekticidi iz grupe piretroida: Cythrin 250 EC (0,25 l/ha) ili Byfin 100 EC (0,3 l/ha). Pored njih mogu se koristiti i dvokomponentni insekticidi kao Nurelle D ili Despot u količini 1,0 l/ha. 4. Neophodno je pratiti pojavu šljivine buve na vrstama divlje šljive koja predstavlja njenu „luku“, odakle se ustvari infekcija najčešće širi. Divlja šljiva može biti dobar indikator pojave i aktivnosti insekta. Sve u svemu još jedna potencijalna opasnost koja se može nadviti nad potencijalnim izvoznim adutima kao što su sveža šljiva, breskva i kajsija.

Ulov imaga šljivine buve na lovnoj klopci


37


39

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Vinogradarstvo i voćarstvo na Univerzitetu u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu upisuje prvu generaciju studenata na novi akreditovani program master akademskih studija Vinogradarstvo i vinarstvo. Kako je najavljeno, studijski program će biti realizovan u okviru Centra za strategijske i napredne studije Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Tehnološkim i Poljoprivrednim fakultetom, a u nastavu će biti uključeni i profesori sa više vodećih stranih univerziteta u toj oblasti.

Nadležni sa Novosadskog univerziteta objašnjavaju da će novi studijski program trajati tri semestra te da će, pored teorijskih, studenti tokom studija imati priliku da steknu praktična znanja i iskustva. “Nastava će biti realizovana u savremeno opremljenim multimedijalnim učionicama u Rektoratu univerziteta, dok će se vežbe i praktična nastava izvoditi u laboratorijama Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta kao i na Oglednom dobru za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima” preciziraju nadležni sa Univerziteta u Novom Sadu. U nastavu na novom smeru biće uključeni i profesori sa stranih univerziteta. Svrha tog studijskog programa obrazovanje studenata za profesiju master vinogradarstva i vinarstva u skladu sa potrebama i razvojem društva i savremenih tendencija nauke.

lišu proizvodnju grožđa i vina, doprinose razvoju nauke, rešavaju teorijske i praktične probleme u oblasti vinogradarstva i vinarstva. Studijski program ima naglasak na produbljivanju znanja, sposobnosti i veština stečenih na osnovnim akademskim studijama” poručuju iz Novosadskog univerziteta uz napomenu da ovaj studijski program studentu obezbeđuje stručnost za rad u naučnoistraživačkim centrima, institutima i fakultetima, srednjim školama, odgovarajućim državnim institucijama (ministarstvo, inspekcije), u oblasti vinogradarstva i vinarstva.

10 zanimljivih činjenica o crvenom vinu Izvor: vino.rs, 10. decembar 2017.

“Svrha je obrazovanje kadrova da samostalno ili u timu vode i kontro-

Vino je proizvod obavijen mnogim tajnama. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o crvenim vinima za koje možda niste znali, a koje bi vam u nekom trenutku mogle biti od koristi… 1. Piti crveno vino u ograničenim količinama zdravije je nego ne piti alkohol uopšte! Zvuči iznenađujuće, međutim mnoga ispitivanja su pokazala da


40

je umereno konzumiranje crvenog vina bolje po vaše zdravlje od potpunog izbegavanja alkohoa! Razlog za to su antioksidanti koji se nalaze u crvenom vinu i koji smanjuju učestalost srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2. Naravno, ukoliko pijete više nego što bi trebalo, umesto ove prednosti rizikovaćete razne zdravstvene tegobe. Zato, učinite sebi uslugu i pijte umereno. 2. Zdravstvene beneficije crvenog vina nalaze se u taninu Praktično sve što se nalazi u vinu, a da nije alkohol ili voda, predstavlja neku vrstu polifenola, organskih

hemijskih jedinjenja pod koje spadaju i tanini, i pigmenti, i vinske arome, i resveratrol, i još oko 5.000 drugih različitih sastojaka. Od svih polifenola koji imaju blagotvoran zdravstveni učinak na ljudski organizam, u vinu je najzastupljeniji procijanid, koji spada u izvesnu vrstu kondenzovanog tanina, kakav se takođe može naći i u zelenom čaju i tamnoj čokoladi, a koji se najčešće dovodi u vezu sa smanjenjem holesterola. 3. Pojedina crvena vina su bolja po vas od drugih Ne prave se sva crvena vina na isti način. Pojedina imaju znatno izra-

ženiji nivo zdravih sastojaka za ljudsko telo od ostalih. Na primer, kaberne sovinjon sadrži više kondenzovanih tanina nego pino noar, ali vina od obe sorte imaju znatno manje pomenutih tanina nego ona od recimo sorti tanat, širaz, sagrantino, marselan… Ako bi hteli da uzmemo u obzir prisustvo i uticaj svih korisnih materija u vinu, nije nimalo jednostavno zaključiti koja su vina najbolja u kontekstu zdravstvenih beneficija. Pogotovo kada se u tu jednačinu s bezbroj nepoznatih ubace još i različiti načini proizvodnje i stilova vina… Ako ipak treba dati nek osnovne smernice u tom pravcu one bi mogle da budu ove: • Suva crvena vina bolja su od slatkih. • Crvena vina sa manje alkohola (do 13%) bolja su od onih sa više alkohola. • Crvena vina sa više tanina bolja su od onih sa manje. 4. Mlada crvena vina zdravija su od starijih Svi smo više puta čuli izraz da su najbolja vina – stara vina. Iako neka vina dobijaju bolji ukus s godinama, kada se radi o zdravstvenom


41 aspektu staro vino je lošije od mladog. To je zbog toga što mlada crvena vina sadrže veći procenat tanina od odležalih. 5. Boju crvenom vinu daje kožica od grožđa Boja u vinu dolazi od biljnog pigmenta zvanog antocijan koji se nalazi u pokožici grožđa. 6. Crvena vina blede s godinama Ne u smislu da postaju bleda senka sebe iz mlađih dana, već bukvalno gube boju koja je s godinama sve manje i manje intenzivna. Veoma stara vina su svetla i prozračna. 7. Crno grožđe starije je od belog grožđa Smatra se da su grozdovi žute i zelene boje od kojih se proizvodi belo vino nastali DNK mutacijom crnog vinskog grožđa. 8. Crvena vina obično sadrže manje sulfita od belih Po pravilu, nivo sulfita u crvenim vinima niži je nego u belim. Ovo je zbog toga što crvena vina teže da budu hemijski stabilnija od belih, koja lakše degradiraju. 9. Crvena vina mogu da odležavaju duže od belih Crvena vina sadrže kiseline i značajnije količine tanina koji im pomažu da se održe tokom dugog vremenskog perioda. Ovo se obično naziva „struktura“ i koristi se kao indikator toga koliko dugo neko vino može da stari.

10. Belo vino se može napraviti od grožđa za crvena vina Budući da je kožica grožđa ta koja crvenom vinu daje njegovu boju, moguće je napraviti belo vino od crnog grožđa, dokle god se pri spravljanju izbegava kontakt sa opnom. Ovo se zapravo praktikuje češće nego što bi ste verovatno pretpostavili. Na primer, blan de noar šampanjac je belo penušavo vino koje se pravi od crvenih sorti pino noar i pino munier.

Šta je pivo?

šće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra “tekućom hranom”. Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.

Šta je Craft (kraft) pivarstvo?

Izvor: Pivzdarija, 25. januar 2017.

Izvor: Pivzdarija, 9. februar 2017.

Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najče-

Craft (kraft) pivarstvo je termin koji doslovno označava zanatsko pivarstvo. Termin se vezuje za pokrete koje promovišu zanatsko pivo i javljaju se širom sveta od sedamdese-


42 tih godina prošlog veka. Zanatsko pivarstvo označava pivarstvo koje se vezujuje se nekomercijlalne, nezavisne pivare koje proizvode manje količine piva i gde je stavljen akcenat

je naročito bila vidljiva sredinom devedesetih godina prošlog veka kada su kućni pivari manufakture iz hobija podigli na viši nivo i pokrenuli ozbiljniju proizvodnju. Prema podacima Udruženja američkih pivara iz 2013. godine, u SAD-u od 1979. pivara čak 2.360 se smatraju zanatskim (1124 pivnica, 1139 mikro pivara i 97 regionalnih zanatskih pivara). Pored toga, zanatske pivare su prodale više od 15,6 miliona buradi piva, što predstavlja oko 7,8 % američkog tržišta. U Evropi je zanatsko pivarstvo danas najrazvijenije u Engleskoj, Škotskoj, Iriskoj, Belgiji, Italiji, Nemačkoj… Evropsko zanatsko

na kvalitet i arome piva. Zanatsko pivo karakterišu kvalitetni prirodni sastojci, tradicionalna načela proizvodnje i odsustvo procesa filtracije i pasterizacije. Zanatsko pivarstvo ne teži kvantitetu već kvalitetu. Istorijski posmatrano početak zanatskog pivarstva se vezuje za SAD i donošenje Karterovog zakona o kućnom pivarstvu 1978. godine. Ovim zakonom je bila dozvoljena proizvodnja malih količina piva i vina. Već naredne godine Karter je potpisao deregulaciju u pivarskoj industriji, čime je olakšan početak rada novih pivara. Kao rezultat deregulacije kućno pivarstvo, osamdesetih i devedesetih godina XX veka, postaje izuzetno popularno. Ekspanzija kućnog pivarstva

pivarsto svoje polazište pronalazi u različitim tipovima engleskih pejl ejlova (pale ale), belgijskih manastirskih piva, nemačkih pšeničnih piva, portera… Na prostorima Balkana nova pivska revolucija je u toku, pojava kraft piva poklapa se i sa jačanjem svesti potrošača o važnosti kvaliteta i insistira se na čistim i izvornim sastojcima piva: slad, hmelj i kvasac. Većina zanatskih (craft) piva su ejlovi (ale) i to su brojni stilovi u ovoj kategoriju: ipa, apa, pale ale, citra pale ale, porter, stout, wheat beer (weizen, hefeweizen, witbier), imperial IPA, imperial stout, smoked beer, barley wine…


43


Đubrenje salate u zaštićenom prostoru Miloš Bubnjević, dipl. inž. polj.


45

Salata je kultura kratke vegetacije (30 do 90 dana) u zavisnosti od vrste, uslova i načina proizvodnje. Iz tog razloga salata je često gajena kultura tokom zime i proleća u tunelima, plastenicima, kao i na otvorenom polju u leto i jesen. Međutim, proizvođači, joj zbog kratkog vegetacionog perioda, ne posvećuju dovoljno pažnje đubrenju i mineralnoj ishrani salate što, naročito u intenzivnoj proizvodnji, dovodi do nižih prinosa, lošijeg kvaliteta i čestih pojava bolesti. Salata ima plitak koren i osetljiva je na visok nivo soli, hlor, ostatke pesticida i promene u vodno-vazdušnom režimu zemljišta. Specifičnost đubrenja salate se ugleda u tome što ona ima veoma kratku vegetaciju. Za to kratko vreme je neophodno da salata usvoji sve potrebne elemente, kako bi mogla sve njih za kratko vreme da ugradi u organsku materiju. Pored održavanja optimalne vlažnosti, od izuzetne je važnosti

harmonično snabdevanje hranivima (kako makro, tako i mikroelementima), pre svih Azotom (N) i Kalijumom (K) ali i Kalcijumom (Ca). Iz literaturnih podataka može se videti da zelena salata sa prinosom od 10 t/ha iznosi 30 kg N, 15 kg P2O5 i 75 kg K2O. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste. Novija istraživanja pokazuju da je jako bitan i sadržaj kalcijuma, jer utiče na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri usklađenom odnosu K:Ca postiže se i veća otpornost na bolesti i štetočine i usklađen porast. Što se tiče izbora zemljišta za proizvodnju salate najbolja su bogata zemljišta, dobre strukture, srednje laka do srednje teška, neutralne do blago kisele reakcije do pH 5,8. Azot. Za dobru i kvalitetnu proizvodnju od presudnog značaja je optimalna snabdevenost azotom. Veće količine mogu da utiču na produžetak vegetcije, usporava se rast i formiranje glavice, dok se listovi deformišu, debljaju i postaju naborani i grubi, uz dobijanje tamne boje (list liči na list spanaća). Suvišak azota dovodi do pada kvaliteta, a značajno smanjuje i mogućnost čuvanja salate jer se ona

brže kvari i propada. Usled nedostatka azota usporava se rast i razvoj cele biljke, što utiče na kasnije pristizanje salate. Na listovima dolazi do hloroze i to prvo na donjim, starijim listovima (slični su simptomi nedostatka magnezijuma Mg, s tim što je kod nedostatka azota ceo list hlorotičan ukijučujući i nerve, dok kod nedostatka magnezijuma nervi ostaju zeleni). Usled većih nedostataka azota dolazi do izostanka formiranja glavice. Fosfor. Salata ima najveće potrebe za fosforom u početnim fazama razvoja. Nedostatak fosfora usprava rast i razvoj glavice. Listovi dobijaju tamno zelenu boju. U pojedinim slučajevima se na rubu listova javlja ljubičasta boja. Kalijum. Na usvajanje kalijuma temperatura nema poseban uticaj, za razliku od usvajanja azota i fosfora, ali zato viši sadržaj soli može da utiče na slabije usvajanje kalijuma. Nedostatak kalijuma usporava rast i razvoj biljke. U nekim slučajevima dolazi do blage deformacije listova. Na starijem lišću se javljaju hlorotične fleke, koje kasnije nekrotiraju. Kalcijum. Važnu ulogu u ishrani salate ima i kalcijum. Nedostatak kalcijuma se manifestuje u vidu hloroze na rubovima listova, rubna palež lista. List dobija tamniju boju i naboran je. Glavica je deformisana i skraćuje se period čuvanja salate. Mikroelementi. Salata je naročito osetljiva na nedostatak mikroelemenata, pre svega bora (B) i mangana (Mn). Zbog svega navedenog, đubrenju salate treba posvetiti posebnu pažnju.


46 Tabela 1. Primer đubrenja salate Osnovno, predsetveno đubrenje salate Vreme i način primene

Granulisana đubriva

Količina u g/m²

Pred vegetaciju inkorporirati

CHAMPION DIABLO 12:6:24

30-60

Fertigacija salate Faza primene

Vrsta đubriva

Doza (g/biljci/ nedeljno)

Nakon rasađivanja

FitoFert Kristal 10:40:10

0,25

Početak porasta listova

FitoFert Melon 14:7:28

0,50

Fitofert Energy Balance 20:10:20

0,50

Ca-NIT 15:0:0 (25,5 CaO)

0,20

Fitofert Energy Active 15:5:33

0,50

Intenzivan rast listova Pun razvoj rozete ili glavice

Folijarna prihrana Vreme primene Ukorenjavanje nakon rasađivanja

Razvoj rozete Drugi deo vegetacije do berbe

Folijarno đubrivo

Koncentracija %

Fitofert Humistart +

0,3 +

Fitofert Bioflex-L

0,4

Fitofer Bormax 20 +

0,3 +

Fitofert Bioflex-L

0,4

(+ Aminoflex *)

(+ 0,2)

Fitofert Calcium 30 +

0,2 +

Fitofert Humisuper Plus

0,5

*primeniti u stresnim uslovima (niske temperature vazduha, manjak svetlosti, mraz ,vremenske nepogode) kako bi se obezbedio nesmetan razvoj biljke

Proizvođači skoro nikada ne vrše analizu zemljišta za prethodnu i naknadnu kulturu, jer su svesni da zaostaje određena količina hraniva i za glavne kulture, pa samim tim salatu đubre manjom količinom hraniva. Đubrenje pre sadnje osigurava uspešan start, dobro i lako ukorenjavanje rasada ali i harmoničnu snabdevenost svim potrebnim hranivima tokom vegetacionog perioda. U proizvodnji salate se ne preporučuje direktno đubrenje sa organskim đubrivima jer će zbog kratke vegetacije efekat tog đubrenja biti mali. Bolji efekat se postiže ukoliko se pod glavnu kuturu upotrebi stajnjak. Od organskih đubriva preporučuju se granulisana đubriva u peletama kao što je Biofert Green 4:3:3 i to u količini 800 do 1500 kg/ha. Predstavljeni (Tab. 1) orijentacioni program đubrenja salate u zatvorenom (plastenici, staklenici) prostoru daje uravnotežen pristup koji poštuje i osobine supstrata (zemljište...) i potreba same biljke uz naravno, ekonomski pristup koji je ponekad proizvođaču najznačajniji. I upravo, u tom „svetom trojstvu“ zemljište-biljka-proizvođač treba iznaći optimalizovan pristup.


47


Perun GROMOVNIK BAKARNE BRADE Jelena Maravić, novinar

Čuvar donjih nebesa, duge bakarne brade i sjajnog ratničkog oklopa, a u ruci nosi sekiru ili malj koji sve što udari pretvara u kamen- najčešći je opis Peruna, jednog od vrhovnih bogova među Slovenima, čiji je kult vere bio toliko ukorenjen u narodu, da je sa dolaskom hrišćanstva na ove prostore često satanizovan. O jačini i razmerama Perunovog kulta najbolje govore brojni toponimi i fitonimi nazvani po njemu: Perunov vrh u Rusiji, Perin u Bugarskoj, Perunja ves u Sloveniji, Perunovac, Perunička glava, Perušice, perunika... Uglavnom planinski vrhovi jer su bliži nebu. Kada su biljke u pitanju, hrast je simbol ovog božanstva i neraskidivo je vezan za kult Peruna, pa se tako jedna vrsta hrasta zove grm, skraćeno od grmeti. U selima gde nisu postojali hramovi, narod mu se klanjao upravo ispod hrastova. Do dana današnjeg, Perun najpoznatiji kao bog gromova i bog pravde koji krivokletnike kažnjava razornim munjama. Prema brojnim legendama, kada grmi to se Perun vozi po nebesima u svojoj kočiji, a od kloparanja točkova celo se nebo trese. Iz toga razloga mu se najčešće i pripisuju prirodne nepogode. S obzirom na njegovu ulogu razarača i onog koji gnevno kažnjava, ne čudi što su vatra i vatrene životinje činile deo svakodnevnih rituala posvećenih Perunu. Petao je bio njegova životinja, jer se petao u slovenskoj mitologiji smatrao životinjom koja se diže iz pepela poput feniksa, a vatra je uvek morala da gori pored idola i nikad nije smela da se ugasi. Narod se Perunu molio i kada je suša, kako bi pustio kišu i spasio zemlju. Iako mnogi veruju da je Perunova žena Dodola zapravo ta koja je puštala kišu (otuda i naziv za ritualne igre ,,dodole’’), mnogi stihovi i legende govore o Perunu kao onom koji donosi kišu: ,,Da zarosi sitna rosa, oj dudula mili Bože! Oj Ilija daj Bože daj!  Oj Ilija moj Perune!  Daj Bože daj, daj Ilija daj!’’ Kao što se i može primetiti iz ovog stiha, Perunovu funkciju je dolaskom hrišćanstva preuzeo Sveti Ilija, poznatiji kao Ilija Gromovnik koji se takođe opisuje kao svetac koji vatrenim kolima vozi po nebu. Iako je crkva od kako postoji pokušavala da uništi sećanje na Peruna i odnese ga u zaborav, ovaj vrhunski bog, deo najjačeg slovenskog trojstva Triglava, bio je i ostao jedan od najpoznatijih i najčešće spominjanih bogova slovenskog panteona.


50


Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.


52

Medonosne biljke koje bi trebalo da gajite Izvor: Agroklub, 28. januar.2018.

Ukoliko želite da vaše pčele tokom cele godine imaju sigurnu pašu, donosimo predlog koje biljke da uzgajate. Priča o tome koliko su pčele ugrožene, već je poznata, ali ideja za rešenje ovog problem nikada nije na odmet. Tako se na Pinterestu pojavila zanimljiva grafika, pod nazivom “Sačuvajte pčele uzgajajući ove biljke”. Donosimo vam i objašnjenje za nekoliko njih - zašto? Lavanda. Lavanda je veoma poželjna kao medonosna biljka. Cveta od juna do avgusta, u vreme kada je redukovan izbor vrsta za pašu. Po izlučenom nektaru, lavanda se nalazi u šestoj kategoriji, sa prinosom od preko 500 kg/ha meda. Ovakav med je aromatičan i lekovit, a kao hrana pčelama, poboljšava njihov imunitet.

Majčina dušica. Med koji je sakupljen u vrema cvetanja majline dušice je posebno na ceni. Pčele obožavaju ovu lekovitu i začinsku biljku, pa od nje prave redak, ali lekoviti med. On je tamnije boje, specifičnog mirisa i ukusa, koji j prijatno gorak. Majčina dušica cveta nakon bagremove paše, a može se naći od kraja juna do avgusta. Žalfija. Žalfija cveta od maja do kraja jula, tokom 25 dana. Sa jednog hektara je moguće dobiti od 250-500 kg meda. Cvetovi su bogati nektarom i odlična su pčelinja paša, pa pčele rado svraćaju. Med osvežava, zbog velikog procenta C vitamina. Može da bude i svetle i tamne boje, a jedan je od vodećih za lečenje.

Morač. Ova biljka cveta od od jula do oktobra. Pčele privlači velikom produkcijom. To je posebno važno, jer pri kraju perioda cvetanja morača postoji mali broj medonosnih biljaka. Med je aromatičnog, slatkog ukusa. Visibaba U red prvih pšelinjih paša dolazi i ona sa visibaba, tokom februara. Sa njih pčele skupljaju prvi nektar i polen. Ovo veoma utiče na razvoj pčelinjih društava.


53 Šafran Šafran cveta samo tokom marta, dve ili tri nedelje i omogućuje najraniju pašu. Međutim, pčelama više daje polena, nego nektara. Njegova sadnja se posebno preporučuje u zaštitinim pojasevima, pored puteva, vodosnabdevališta, u naseljenim mestima, na neiskorišćenim zemljištima ili u šumama.

Neven. Neven, osim nektara, daje i polen. Cveta od juna do oktobra. To je značajno za pčele, jer u ovo vreme teško pronalaze cvetni prah. Takođe je bitno da pčele u sušnim mesecima namire osiromašene zalihe. Neven je i jako antioksidacionog sredstvo, a to se povoljno odražava na zdravlje pčelinjeg društva.

Ključni problem europskog pčelarstva je uvoz rastvorenog meda, posebice iz Kine

Izvor: Agrobiz HR 24. januar 2018.

Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj na svojoj je sjednici održanoj u utorak, 23. siječnja 2018. usvojio izvješće pod nazivom „Mogućnosti i izazovi za pčelarski sektor EU-a“ mađarskog zastupnika Norberta Erdősa (EPP). Hrvatska zastupnica u Europskom parlamentu Marijana Petir podnijela je na izvješće ukupno 43 amandmana uz podršku kolega iz EPP-a te su svi amandmani usvojeni (dio kroz kompromisne amandmane, a dio samostalno). Najveći naglasak Petir je stavila na zahtjev za povećanim financiranjem pčelarskog sektora (u Hrvatskoj i drugim zemljama EU koje imaju veliku proizvodnju meda), osiguranje kvalitetnog meda za potrošače te zaštitu pčelinjih zajednica. „Europska unija shvatila je važnost pčelarstva koje je sastavni dio europske poljoprivrede i za više od pola milijuna građana Unije predstavlja izvor glavnoga dohotka ili dodatne zarade. Čak 84% biljnih vrsta i 76% proizvodnje hrane ovisi o oprašivanju koje obavljaju pčele, a koje također pomaže u održava-

nju ekološke ravnoteže i biološke raznolikosti“, rekla je Petir ujedno i članica radne grupe Europskog parlamenta za pčelarstvo i zdravlje pčela koja djeluje u sklopu Intergrupe Europskog parlamenta za klimatske promjene, biološku raznolikost i održivi razvoj. Petir objašnjava da je ključni problem europskog pčelarstva veliki uvoz patvorenog meda, posebice iz Kine, što je između ostalog prepolovilo cijenu meda u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj, Španjolskoj, Portugalu i Francuskoj. EU uvozi čak 25% meda zbog čega su pčelari u teškoj situaciji, a potrošači zbog lošeg uvezenog meda i postojećih propisa nisu dobro informirani što zapravo kupuju. Ona smatra da zbog toga Komisija treba

izmijeniti Direktivu o medu i uvesti jasno označavanje meda navođenjem na etiketi zemlju ili zemlje iz kojih potječu vrste meda korištene u proizvodnji konačnog proizvoda te navođenjem tih zemalja redoslijedom koji odgovara omjerima korištenim u konačnom proizvodu. Zastupnica Petir zatražila je uključivanje potpora za pčelare po pčelinjoj zajednici što je rezultiralo usvajanjem kompromisnog prijedloga kojim se poziva Europsku komisiju da u budućoj poljoprivrednoj politici, po mogućnosti već od 2021. poveća financiranje pčelarstva na način kojim bi se adekvatno poduprla važna ekološka usluga pčela kao oprašivača. Taj bi se sustav potpore trebao odnositi na mikropoduzeća, mala i srednja poduzeća te bi morao posebno poduprijeti aktivnosti tih gospodarskih subjekta u prekomorskim područjima i na otocima. Također je usvojen zastupničin prijedlog da se uključi novi sustav izravne potpore za pčelare po pčelinjoj zajednici.


54 Usvojen je i prijedlog da Komisija objavi poziv na natječaj s odgovarajućim poticajnim bespovratnim sredstvima za razvoj novog posebnog lijeka za pčele i da se što prije poduzmu potrebni koraci kako bi se očuvala populacija divljih pčela u EU koja se trenutačno sve više smanjuje te da se upotrijebe sva moguća sredstva za zaštitu lokalnih i regionalnih vrsta pčela od nepoželjnog širenja naturaliziranih ili invazivnih stranih vrsta u EU, biljaka ili nametnika koji izravno ili neizravno utječu na oprašivače. Zastupnica Petir također je zatražila bolju sljedivost meda na način da se med mora moći identificirati i klasificirati prema biljnom podrijetlu u cijelom lancu opskrbe počevši od košnice pa sve do potrošača neovisno od toga je li uvezen ili nije, osim u slučajevima izravne prodaje meda od strane proizvođača kupcu.

Za pčelare i potrošače osobito je važan usvojeni amandman kojim se poziva Komisija da zabrani korištenje aktivnih tvari u pesticidima, uključujući neonikotinoide, za koje je znanstveno dokazano da su opasne za zdravlje pčela. S obzirom na ubrzanje znatnog uvoza kineskoga meda tijekom proteklih petnaest godina, otkupnu cijenu meda nižu od stvarnih proizvodnih troškova u EU i lošu kvalitetu uvoznog meda koji nije prirodan već je dobiven „manufakturnom proizvodnjom” zastupnica Petir je predložila Komisiji da počne istraživati praksu određenih kineskih uvoznika kako bi se, ako je to moguće, pokrenuo antidampinški postupak. Usvojen je i prijedlog državama članicama da potiču uporabu pčelarskih proizvoda kao što su pelud, propolis ili matična mliječ u farmaceutskoj industriji pomoću svih sredstava kojima raspolažu.

Amandmanima se traži od Komisije i da se na odgovarajući način zajamči osnovno i strukovno obrazovanje za pčelare te da se 20. svibnja proglasi Svjetskim danom pčela. Potrebno je osigurati da pčelari posluju u skladu s uslugama koje pružaju te da to čine odgovorno i profesionalno kako bi se mogli suočiti s izazovima kao što su klimatske promjene, prirodne katastrofe, smanjenje broja pašnjaka za pčele i velika administrativna opterećenja u nekim državama članicama. Odmah po usvajanju izvješća na Odboru za poljoprivredu i ruralni razvoj Europskog parlamenta, stigla je i odlična vijest za naše pčelare iz Europske komisije. Komisija je odobrila zahtjev da se „Slavonski med“ uvrsti u registar zaštićenih oznaka izvornosti (DOOR, baza podataka zaštićenih poljoprivrednih proizvoda).


55


56


Mirisni duh prirode Oliver Olivera Gavrilović dipl.inŞ.polj.


58 Raste samoniklo u prirodi, a uzgaja se po vrtovima kao kulturna biljka. To je višegodišnji žbunast, mirisan, dekorativan polugrm  sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama.  Cvetovi su  bele,  plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Cveta od juna do setembra. Miloduh je bio poznat još u biblijsko doba. Spominje se čak u Davidovim psalmima, u Starom zavetu, Grci i Hebreji smatrali su miloduh svetom biljkom, a Rimljani su ga koristili u medicinske i kulinarske svrhe.  U davna vremena su ga koristili da „pročiste hramove“. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije.

Svako uživa u njegovom mirisu, okrepljuje i leči pa nije ni čudo što se koristi od davnina. Tako skormnih zahteva, a daje puno, jednom rečju miloduh. Botanički, Hyssopus officinalis L., narodski miloduh, pripada familiji Lamiaceae, kojoj pripada veliki broj lekovitih i aromatičnih biljaka. Potiče sa područja Sredozemnog mora, zemalja oko Kaspijskog jezera i Crnog mora, Italije i Južne Francuske. Plantažno se gaji u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Bugarskoj, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji. Divlje raste u Istočnoj Srbiji.

Miloduh je lekovita, aromatična, medonosna, začinska i dekorativna biljka. Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice.  Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, žalfije i ruzmarina. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Upotrebljava se i u kulinarstvu. Iseckano sveže ili osušeno lišće koristi se kao začin za salate, sosove, čorbe od pasulja i krompira, jela od povrća. Koristi se u malim količinama, jer je veoma aromatičan. Gajenje. Raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje u zemljište u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su žitarice, bela slačica, obična repica. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4 - 5 godina. Đubrenje. Pošto se gaji na slabo plodnim zemljištima,


59

to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Pre zasnivanja zasada, prilikom jesenjeg dubokog oranja, preporučuje se đubrenje sa 80 - 100 kg/ha P205 i 80 – 100 kg/ ha K20. U proleće, pre setve, dovoljno je pođubriti sa 60 – 100 kg/ha N. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubri­vima, a količine zavise od razvića miloduha. Produktivna sposobnost starijih zasada može se sačuvati dodavaniem većih količina azotnih đubriva (60 – 90 kg/ha N). Obrada. Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja strnjike (što ima izuzetan značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu neophodno drljanje i ravnanje ili upotreba setvospremača. Setva. Miloduh se seje u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve jmože biti neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120 -150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3 - 5 kg/ha semena. Dubina se-

tve je 1 – 2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50 - 70 cm između redova, u zavisnosti od mašina za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Žetva. Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobija­nje etarskog ulja kosi se u julu, u periodu pu­nog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenelih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošeni miloduh se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na suncu, to neće uticati na boju herbe. Ukoliko je vreme kišovito, posle kosidbe ga treba odmah staviti u sušaru. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno to­plim vazduhom. Prinos u prvoj godini je 2 – 3 t/ha, a od druge godine 6 - 10 t/ha sveže herbe. Prinos etarskog ulja se kreće između 8 i 15 kg/ha. Odnos izmedu svežeg i suvog izopa je 5:1. Miloduh, i samo ime dovoljno govori.


Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.


61

Preterana potrošnja mesa ugrožava planetu Izvor: Deutsche Welle

Broj ljudi na svetu se u poslednjih 50 godina udvostručio. A konzumacija mesa se utrostručila. To je opasan trend jer prouzrokuje glad, siromaštvo, promenu klime i izumiranje životinjskih i biljnih vrsta. Nemci su u 2016. po glavi stanovnika konzumirali 59 kilograma mesa. To je nešto manje nego prethodne godine, ali je ta količina poslednjih desetak godina manje-više ista. Količina se dakle ne smanjuje, uprkos brojnim kampanjama koje ukazuju na štetnost mesa. Nemačko društvo za hranu preporučuje najviše pola te količine, a i atmosfera u društvu za mesojede sve je nepovoljnija. Društvo je u svakom slučaju podeljeno. Protivnici konzumacije mesa sve su glasniji, što je delimično zasluga i tzv. Mesnog atlasa koga od 2012. svake godine izdaju fondacija ”Hajnrih Bel“, Savez za zaštitu životne sredine i prirode (BUND) i nemačko izdanje nedeljnika ”Le mond diplomatik“. Cilj te publikacije jeste širenje svesti o boljem kvalitetu ishrane, o odnosu prema životinjama i pozadini industrijske obrade mesa. ”Nijedna druga namirnica ne zahteva toliko prostora kao meso i mleko“, navodi se u najnovijem Atlasu. Iako je samo 17% kalorija u ljudskoj ishrani životinjskog porekla, one zauzimaju 77 odsto komercijalno iskorišćenog zemljišta. Posledica takve nesrazmere jesu monokulture (npr. soja

za stočnu prehranu), prekomerna upotreba veštačkog đubriva i pesticida, što sa sobom povlači izumiranje vrsta, ali i bolesti kod lokalnog stanovništva. Konzumacija mesa ima i dalekosežne posledice na globalno otopljenje. Kako ističe Kristine Hemic iz fondacije ”Hajnrih Bel“, industrijska proizvodnja mesa i društveno je štetna, jer ona ugrožava egzistenciju mnogih malih stočara širom sveta. Tako konzumacija mesa indirektno ugrožava socijalne ciljeve UN o smanjenju siromaštva do 2030. Prof. Ahim Špiler sa Univerziteta u Getingenu, koji se bavi edukativnim metodama koje vode ka smanjenju konzumacije mesa, kritikuje državu jer premalo ulaže u takvu vrstu edukacije. Dve trećine potrošača nije svesno veze koja postoji između konzumacije mesa i klimatskih promena. Ipak, polako se prave neki pomaci. Još 2007. donet je zakon po kojem se obradiva površina vraća prirodi. Voćari u međuvremenu u svojim voćnjacima drže životinje koje tamo rastu pod uslovima koji su prikladniji njihovoj vrsti. ”Vlada bi“, kaže Hubert Vajger iz organizacije BUND, „još ove godine trebalo da postavi smernice za održivu promenu svesti kada je u pitanju uzgoj životinja za ljudsku ishranu.

Možemo da uzgojimo čak 14 miliona svinja Prema podacima Danskog saveta za poljoprivredu i hranu, prošle godine je u Danskoj uzgojeno oko 20 miliona svinja i proizvedeno je 1,9 miliona tona svinjskog mesa. Od izvoza u 151 zemlju sveta, zarađeno je gotovo četiri milijarde evra. “Žig” danske tehnologije postao je sinonim za najbolje što u oblasti svinjogojstva može da se ponudi. Njihov način uzgoja svinja, koji podrazumeva visoki stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, odnedavno se primenjuje i na nekoliko najvećih stočarskih farmi u Srbiji. Inače, Srbija, prema procenama poljoprivrednih stručnjaka, ima potencijal za uzgoj više od 14 miliona svinja, a gaji se gotovo pet puta manje


62

Poljoprivredni kombinat

44° 53’ 51’ N, 21° 25’ 1’ E

Južni Banat osnovan je davne 1960. godine u Beloj Crkvi, kada su se okupili najveći stručnjaci, inovativni umovi i zaljubljenici u sočne plodove sa istim ciljem - da proizvedu vrhunsko voće i ponude tržištu najkvalitetnije proizvode. Danas kompanija Južni Banat ima 120 stalno zaposlenih i konstantno se širi. Godišnji prihod kompanije je 12.000.000 evra, a obim proizvodnje iznosi više od 20.000.000 kilograma voća. Primarni fokus kompanije Južni Banat je izvoz, koji čini 90% ukupnog prihoda. Najveći deo voća izvozi se u Rusiju, ali i region i zemlje Evropske Unije.

Proizvodni kapaciteti SORTIRKA

’’Maf Roda’’ Funkcija: sortiranje jabuka Kapacitet: 10t/h

Na globalnom i nacionalnom nivou kompanija je čuvena po jabukama vrhunskog kvaliteta, koje su ujedno i simbol Južnog Banata. Klima predela oko Bele Crkve je umereno-kontinentalna sa oko 238 sunčanih dana godišnje, što je idealno za uzgajanje voća, a naročito jabuka. Na više od 210 hektara gaji se 7 različitih sorti jabuke, 50 hektara je pod stablima devet raznolikih sorti breskvi i nektarina, dok vinogradi pokrivaju oko 35 hektara zemljišta. Svo voće je ručno ubrano, a svaka nova sorta je novi izazov koji Južni Banat spremno prihvata.

PAKERICA

Mašina za pakovanje jabuka Broj linija: 2 Kapacitet: 4-6t/h po liniji

PIK JUŽNI BANAT Ektravilan bb, 26340 Bela Crkva , Srbija Tel: +381 13 852 230, 853-137, Fax: + 381 13 851 929 www.juznibanat.com, juznibanat@juznibanat.com

HLADNJAČA

Hladnjača Karakteristike: 21 komora sa UCL i DLA atmosferom, 2 regalne komore Kapacitet: 12.000t/h

group


UBRANO I UZGAJANO NA ZLATNOM BREGU 63

Kada isporučujemo plodove brinemo se da pakovanje bude u skladu sa svim paramterima kvaliteta i da do vas stignu vrhunski plodovi originalnog ukusa. Zato naše jabuke pakujemo u 3 različite vrste ambalaže: GAJBICE KESE KUTIJE


64


65


67

Ramularia collo cygni – nova bolest na našim njivama

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Prvo registrovanje karakterističnih simptoma ovog oboljenja saopšteno je krajem 19. veka, dok je tek poslednje decenije prepoznata kao ekonomski značajno oboljenje. Bolest je široko rasprostranjena u Evropi (Engleska, Irska, Francuska, Nemačka, Poljska), Argentini i Novom Zelandu. Pegavost lišća ječma koja je opisana kao Ramularia collo cygni predstavlja veliku pretnju usevu jarom pivskom ječmu ali je poslednjih godina izazvala ekonomske gubitke i u ozimom ječmu. Ovo oboljenje može uticati i na smanjenje kvaliteta samog zrna.

sto gljivica inficira i razvija se unutar ječma ne izazivajući vidljive simptome. Takođe donji listovi mogu pokazati znakove infekcije tokom cele sezone ali glavne štete nastaju na vrhovima listova posle cvetanja. Kao što je dobro poznato gornji listovi, a posebno poslednji list (zastavičar) je nosilac prinosa i njegov zadatak je da enrgiju koju proizvede usmeri ka zrnu u klasu. Faza cvetanja je sama po sebi stresna faza jer biljka povlači kompletnu hranu iz lišća u klas usled čega je gornje lišće pod stresom. Prema sprovedenim istraživanjima, nedostatak azota prouzrokuje raniju pojavu simptoma.

Na najosetljivijim sortama prinosi mogu biti umanjeni i za 0,9 t/ha dok kod tolerantnih sorti gubici se kreću oko 0,1 t/ha. Prosečan gubitak prinosa na lokacijama zahvaćenim ovom bolešću se kreću 0,4 t/ha. Dobro je poznato da su ječmovi „pivarci“ daleko osetljiviji u odnosu na obične ječmove.

Rani simptomi se pojavljuju na gornjim listovima u vidu malih braonkastih pega. Pege mogu biti pravougaonog oblika, oivičene žutim oreolom i vidljive sa obe strane lista. Kasnije tokom sezone na zaraženim listovima se mogu videti redovi spora. U vlažnim uslovima na kraju sezone može se pojaviti crvenkasto boja oko pega ili oko nekrotičnih delova. Simptomi oboljenja se takođe javljaju na stablu i na lisnim rukavcima kao crno braonkaste pege oivičene žutim oreolom. Postoji velika sličnost ove bolesti sa mrežastom pegavošću ječma (Pyrenophora teres). Postoji velika verovatnoća da se u prošlosti usled slabijeg napada Ramulari collo cygni mešala sa mrežastom pegavosti ječma (Pyrenophorom teres).

Kako se prenosi? Često postoji nedoumica da li se bolest prenosi semenom. Kada je u pitanju Ramularia collo cygni bitno je istaći da se prenosi zaraženim semenom kao i sporama koje se javljaju u okviru pega tokom sezone. Podjednako važno je istaći da pored zaraženog semena postoje i drugi prenosioci (domaćini) ovog patogena kao što su i druge vrste trava, ovas, pšenica, raž, pirevina. Ozimi ječam takođe može biti značajan izvor inokuluma za jare ječmove. Veoma če-

Kada lišće počne da odumire kao posledica prirodnog starenja, loših vremenski uslova, loše fotosintetske aktivnosti ili nedovoljne ishranjenosti dolazi do promene u lišću pri čemu se obrazuje toksin, identifikovan kao Rubellin D. Ovaj toksin još dodatno ubrzava propadanje već zahvaćenih listova gljivom Ramularia collo cygni. Ovaj toksin je usko povezan sa formiranjem ovog oboljenja ali nije u potpunosti utvrđena povezanost. Simptomi bolesti su najčešće vidljivi na

Kakve gubitke može izazvati? U godinama kada su povoljni uslovi za razvoj ove bolesti gubici u prinosu mogu biti značajni. Godinama unazad utvrđeno je da jari ječmovi pokazuju različite nivoe otpornosti ali ne postoji sorta koja je u potpunosti otporna.


68 gornjim listovima ali i na stablu. Veće prisustvo svetlosti u gornjim spratovima stimuliše jače formiranje toksina pa samim tim i intenzivnije propadanje lisne mase. Mokro i vlažno vreme sa dugim sunčanim periodima povećavaju rizik od pojave bolesti. Da bi se ova bolest razvila dovoljna je i rosa na površini lista. Bolest prodire u list veoma brzo (24 h) pri čemu se gljivica razgranato širi kroz list. Prvi simptomi se mogu javiti za oko desetak dana u vidu braon do braon crnih tačkama dugačkim 1-2 mm oštro ocrtane nervaturom lista. Istraživanja pokazuju da tretman semena fungicidima ne utiče na kontrolu bolesti. Primena fungicida protiv ove bolesti je ograničenog dejstva. Obično se prvi tretman može uraditi već od faze bokorenja. Najveći efekat se može očekivati ako primenimo fungicide u fazi pojave zastavičara pa sve do neposredno pred klasanje. Ako se analiziraju hemijske grupe koje se eksploatišu u kontroli različitih bolest videćemo da nisu sve podjednako dobre na ovu bolest tj. samo nekoliko aktivnih komponenti dobro deluje na Ramularia collo cygni. Iz grupe triazola koje se i najviše primenjuju epoksikonazol pokazuje najbolje delovanje. Preparati koji u sebi sadrže ovu komponentu su Excorta i Excorta Plus. Prvoimenovani proizvod, Excorta se primenjuje u dozi od 1,0 l/ha dok Excorta Plus 0,6 l/ha. S obzirom da su ovo sredstva koja leče biljku (sistemici) da bi se pojačala efikasnost praksa je da se doda preventivni fungicid. Jedan od najboljih u kontroli ovog patogena je svakako Hlorotalonil - Balear 720 SC, naravno kada se primeni na vreme i predstavlja odličnog partnera za mešanje. Veoma je značajno istaći da strobilurini koji se nalaze u velikom broju preparata ne deluju na prouzrokovača pegavosti lista ječma. Oni se mogu primenjivati u ječmovima ali kao dopuna za kontrolu ostalih bolesti. Indirektni korisni efekat koji možete očekivati od strobilurinskih preparata jeste “zeleni efekat” koji izazivaju nakon primene. Fiziološki dolazi do ozelenjavanja tj. produžetaka vegetacije. Preparat sa takvim efektom koji bi mogao da koristi je Acanto plus u dozi od 0,6 l/ ha ali naravno u kombinaciji sa sredstvima koji dobro deluju na bolest. Aktivna materija koja se takođe u literaturi navodi zbog svog dobrog delovananja na ovo oboljenje je Protiokonazol koji se može naći u fungicidima Prosaro i Cello.

U proteklih 15 godina Ramularia collo cygni prepoznata je kao važan patogen ječma. Razlozi zašto se to desilo u tom periodu u odnosu na prvu pojavu pre sto godina nisu poznati. Jasno je iz ovog kratkog pregleda da je epidemiologija slabo razumljiva. To nije iznenađujuće s obzirom na veoma sporu pojavu u polju i činjenici da može da ostane neprimećena u biljkama do početka reproduktivne faze. Od ključnog je značaja upoznavanje sa patogenom u cilju boljeg prognoziranja kao i kontrole bolesti. Bez obzira što je ovaj patogen ječma poznat javnosti postoje još dosta nedoumica oko biologije i daljeg širenja koje bi nauka i struka trebalo da otkriju.


69


70


PRIJAVA ZA ČASOPIS

71

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević

SLUŽBA PRODAJE:

rukovodilac stručne službe

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

direktor sektora ishrane bilja

DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225 Milica Obrenović marketing 063/861-49-54

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović, +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

63

pixabay.com,

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs


www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

Profile for Agromarket

Agrosvet 89  

Reč urednika Sa agro meridijana Original Srbija Sjeničko jagnje Na samo jedan poziv od vas DC Inđija Teorijska priprema – temelj dobre sezon...

Agrosvet 89  

Reč urednika Sa agro meridijana Original Srbija Sjeničko jagnje Na samo jedan poziv od vas DC Inđija Teorijska priprema – temelj dobre sezon...

Profile for agmsa
Advertisement