Page 1

stručna revija Jul 2017. broj: 84 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Intervju sa povodom naukom protiv predrasuda Korenove nematode

Moć hemije

tihe ubice povrća

U službi biljne proizvodnje


SADRŽAJ 06

08

ORIGINAL Srbija

Štetočine šećerne repe u letnjem periodu

Fruškogorski lipov med

21 Villager- lako navodnjavanje

22 Jabukin smotavac

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

12

13

Agrostatistika

26 Bačka jagoda

Bakteriozna uvelost paradajza stalno vreba

28 Korenove nematode Kako, kada, zašto?

38

42

44

48

Moć hemije

Pčelarenje

N-grip

Bakteriozna pegavost paprike

50

60

65

Stočarski kutak

Kutak za tehnologe

69

Istorija Kine II deo

Šumarenje

72

76

Livadska lepotica

Dobre komšije zlata vrede


2 AGROSVET 84 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA reli početak leta. Svačega tu ima, a V čega će još biti... Nekako imam utisak da dobri ljudi kakvi su malinari iz godine u godinu prave iste greške. Ne radi se o povećanju poseda, navodnjavanju, zaseni, ostacima pesticida, čistim rukama, vremenskim neprilikama... To je druga priča. Protesti. Možda se neko ne seća ili ne zna ali je do velikih promena došlo onda kada je prevladala krilatica „Proleteri svih zemalja, ujedinite se“. Jednostavno, možda je upravo ta rečenica, doduše malo izmenjena, tipa „Poljoprivredni proizvođači svih gajenih biljka, ujedinite se“, putokaz kako dalje. Ovako razjedinjeni, uskih, sitnosopstveničkih pogleda i delanja neće ostvariti ništa ili gotovo ništa. A upravo tako, gotovo svake godine, pa i ove su krenuli proizvođači maline u proteste. Nijednog trenutka nije bilo ni malo empatije, možda bolje solidarnosti za one koji proizvode žito bez koga se ne može, ili kukuruz, a možda mleka, mesa, jaja... Zašto ne i proizvođače višnje, kupine, jagode, salate, paradajza, krastavca, kupusa...Svi

su u sličnoj situaciji ali često se od drveta ne vidi šuma. Država bi da pomogne ali nije sigurna u to kako. Proklamuje tržišnu ekonomiju, poštuje pravila MMF, a potrebni su ti i proizvođači (ili njihovi glasovi). Možda bi jedno od rešenja bilo da država (čitaj Vlada) otkupi nešto maline za robne rezerve, pa sokić za pred– školce i osnovce, kao poklon za novi početak, a i zdravo je. Država iznova pokreće zadrugarstvo. Da li je to pravi put vaskrsa seljačkih, zemljoradničkih zadruga ili je prilika za... Nisam siguran u ove tri tačke ali sam siguran u to da sve nametnuto odozgo najčešće završi neslavno. Ako ne postoji ne volja ili želja samih proizvođača, onda ih ne treba „gurati“ u zadrugu. Samo je interes ono što ih može udružiti. Interes koji oni sami moraju da otkriju. A možda da se sve ovo na nekih 10 do 15 dana zaboravi. Jednostavno, zatvoriš oči, zaklopiš uši i nestaneš. Kada se vratiš (pa naravno, s godišnjeg odmora na koji svi osim poljoprivrednih proizvođača mogu da odu), ono sve isto ili malo drugačije. Videćemo.


4

Sa Agro meridijana

Zbog nedostatka domaćih jabuka Austrija mora da poveća uvoz

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Ambalaža koja menja boju ako je hrana pokvarena

Norveška želi dodatnu zaštitu najveće svetske banke semena Norveške vlasti saopštile su da će dodatno zaštiti “biljnu Nojevu barku” - svetsku rezervu biljnog semena u Svalbardu na Arktiku, pošto je nedavno oštećena curenjem vode zbog porasta temperature. Oko 50.000 novih uzoraka biljnog semena iz celog sveta pohranjeno je pre par meseci u najveću banku semena na svetu, otvorenu pre desetak godina na arktičkom ostrvu “za slučaj apokalipse”. Optimalna temperatura za čuvanje uzoraka u ovoj, glavnoj rezervi drugim bankama semena u svetu, je minus 18, ali je oktobar 2016. bio iznenadno topliji zbog čega je zabeleženo curenje vode na ulazu u rezervu. Norveške vlasti su navele da se voda potom zamrzla i da je uklonjena ali su ipak neki uzorci oštećeni.

delovima Donje i Gornje Austrije, Tirola i Forarlberga. Više od 12.000 hektara je pogođeno lošijim rodom jabuka.

Austrija je, zbog hladne zime, imala veoma slab rod jabuka, tako da se od avgusta više neće moći kupiti austrijska jabuka u “Alpskoj republici”. Prema podacima “Agrarmarkt Austria” je 1. maja u skladištima bilo za 80 odsto manje jabuka nego prethodne godine. Naime, u skladištu je 1. maja bilo ukupno 12.256 tona, od čega 9.693 otpada na sortu “Golden delišes”, 688 tona “Evelina”, 166 tona “Braeburn” i 137 tona “Gala”, koje su najomiljenije sorte Austrijanaca. Ostatak su bile sorte “Jonagold” i “Idared”. Poređenja radi prošle godine u isto vreme u skladištima je bilo još 57.471 tona jabuka. Aktuelno mali broj jabuka u skladištima je posledica ekstremno slabog roda. Zbog nedostatka domaćih jabuka Austrija mora da poveća uvoz, kako bi pokrila potražnju. Već u januaru je uvoz povećan za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Jako niske temperature krajem aprila izazvale su veliku štetu po rod jabuka u pokrajinama Stajerska, Koruška, Burgenland, ali i

Brazilska kompanija Braskem je, u saradnji s nekoliko univerziteta u Americi i Brazilu, napravila posebnu ambalažu za hranu koja sadrži pH indikatore, koji će uticati na promenu boje pakovanja ako se hrana pokvari. Osim što bi ovaj izum mogao pomoći potrošačima da više uopšte ne kupuju onu hranu kojoj je istekao rok trajanja, ova “pametna” ambalaža bi itekako mogla da smanji količinu bačene hrane. Statistike pokazuju kako kupci godišnje bace hranu u vrednosti od oko milijarde funti. Ovo nije prvi pokušaj da se pomoću ambalaže kupci upozoravaju. Pre tri godine je tim univerziteta Roud Ajland napravio ambalažu koja menja boju kada nije uskladištena na odgovarajućoj temperaturi.


5


6

Fruškogorski lipov med Nektar medne planine Ima to doba godine kada procvetaju lipe. Doba kada se u nama sve probudi, kada nas taj namirisniji od svih darova prirode zavede, kada dlanovi počnu da nam se znoje jer dolazi leto. I ne samo da miriše, drvo lipe i peva, zuji. Razuji se tako u horu medenih vrednica koje joj od cveta prave jedinstveno, tečno, medno zlato. Legenda kaže da su pčele, mali Božiji pomoćnici, izašle iz raja i da se od davnina veruje da je veliki greh ubiti pčelu. Isto tako, priča kaže da je med jedina hrana na svetu kojoj Đavo ništa ne može, a ne može joj ni vreme jer je med zapravo jedina hrana koja se ne kvari. Ipak, malo gde je priroda bila tako blagonaklonjena medarima kao što je to na obroncima Fruške Gore

Ivana Tanurdžić, novinar

gde se u krošnjama najveće na svetu lipove šume već vekovima krije tajna o nadaleko čuvenom Fruškogorskom lipovom medu. Kao najznačajniji lokaliteti lipske paše na Fruškoj Gori već decenijama su potezi Beočin-Crveni čot, Rohalj baze, Sviloš, Ležimir i Paragavo. Okupljeni u Društvu pčelara „Jovan Živanović“, fruškogorski pčelari čuvari su ove dragocene namirnice, čuda prirode, tradicije i jedinstvenosti koja je osnov zaštite geografskog porekla. Fruškogorski lipov med je med visoke monofloralnosti koje pčele prave sakupljanjem i preradom lipovog nektara sa planine Fruške Gore. Ekstraktuje se kad med sazri samo iz medišnog dela društva, odnosno saća bez jaja i larvi. Ekstrakcija se vrši isključivo na mestu lipove paše kako ne bi došlo do mešanja nek-


7 tara unetog u košnicu. Fruškogorski lipov med nije filtriran i ne prolazi kroz proces pasterizacije. Boja mu je srednje intenzivna, a osim normalne boje meda sadrži primese svetlo-žutog tona. Ukus mu je intenzivan i srednje sladak, lako prepoznatljivih aroma lipe. Ima izrazito visok sadržaj nektara lipe, umereno visok sadržaj vode, do 20%, visok udeo neredukujućih šećera, više od 60%, nizak sadržaj hidroksi metil furfurola, manje od 10% i izraženo svojstvo kristalizacije.

Najveće društvo proizvođača Fruškogorskog lipovog meda je društvo pčelara ,,Jovan Živanović’’ koje je u 2016. godini imalo čak 17 sertifikovanih proizvođača meda. Društvo je osnovano još davne 1976. godine u Novom Sadu, a još od 1982. godine aktivno učestvuje na raznim festivalima meda. Članovi društva su nosioci brojnih priznanja za kvalitet Fruškogorskog lipovog meda i aktivno rade na unapređenju proizvodnje, plasiranju proizvoda na tržište i očuvanju višegodišnje tradicije pčelarstva.

Uz jedinstven ukus, ovaj med je jedan od najboljih prirodnih lekova, a leči, kažu oni koji ga koriste, gotovo sve. Od prehlade, preko disajnih tegoba do srčanih problema. Olakšava iskašljavanje, a uz pomoć antibakterijskih svojstava odličan je u lečenju upala grla. Ako vas boli želudac, dovoljno je da jednu kašiku meda razmutite u vodi i pijete to tri puta na dan. Ukoliko imate problem sa kožom, ekcemima, ranama i opekotinama, opet ovaj med može da bude od velike pomoći. Uz mnoge enzime i aminokiseline, Fruškogorski lipov med sadrži i vitamine K, C, E i B kompleksa.

Lekovit i ukusan, ovaj med je pravi blagoslov, moćan i poseban kao i čitava Fruška Gora. I u njemu su umešani sva fruškogorska duhovnost i lepota, vekovno trajanje i odolevanje izazovima savremenog života. Zato Fruškogorski lipov med nije samo poslastica, ni lek, ni zaslađivač. On je melem, čudo prirode i esencija energije koja leči.


Štetočine šećerne repe u letnjem periodu Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.


9 Glavno vreme primene pesticida u šećernoj repi se završava krajem maja. Prestaju herbicidni tretmani, tretmani protiv repine pipe su završeni do polovine maja i u prosečnim godinama ostaju još tretmani protiv Cercospore beticole i eventualno protiv divljeg sirka. Zavisno od vremenskih uslova moguća je i pojava nekih štetočina kao što su lisne sovice (Mamestra brassicae L., M. oleracea L., Autographa gamma L.) i repin moljac (Scrobipalpa ocellatella Boyd) koji mogu dovesti do ogromnih šteta.

Mamestra oleracea

uslove za razvoj. Prisustvo 1 gusenice po kvadratnom metru uzrokuje propadanje 1% lisne mase. Opasnija je druga generacija koja može izazvati golobrst. Dužina pojedinih stadijuma: prvi stadijum 1,8 mm, drugi 3,9 -4,5mm, treći i četvrti 7-14mm, peti stadijum 1,7 cm – 2,4 cm, šesti larveni stadijum 3,7 – 4,2 cm; Povrtna sovica razvija dve generacije godišnje. Način života joj je sličan kupusnoj sovici od koje se razlikuje po polaganju jaja u slojevima, najčešće dva sloja u obliku piramide. Signal za tretiranje svih navedenih sovica je u vreme dominiranja 2 i 3 uzrasta i to 1 gusenice po biljci. Efikasni insekticidi: Nurelle D i Despot sa nešto dužim delovanjem, zatim Cythrin 250 EC i Vantex 60 SC.

Mamestra brassicae

Sovica gama je tipična migratorna vrsta i njene populacije u Evropi predstavljaju potomstvo iz Mediterana. Ime je dobila po znaku gama na prednjim krilima. Imago može preleteti i nekoliko hiljada kilometara. Prezimljava gusenica i lutka. Odrasli lete u periodu jun-jul. Ženka polaže oko 500 jaja, po jedno na naličje lista. Larve, naročito prvi stadijum zahteva veliku vlažnost vazduha i tipična je higrofilna vrsta. Dužina larve varira od 2 – 4 cm sa pet razvojnih stadijuma. Njene masovne pojave nastaju uglavnom iznenada i traju 1-2 godine. Rasprostranjenost zavisi od dostupnosti biljaka kojima se odrasli hrane (cvetajućih biljaka). Veoma su polifagne i hrane se na više od 100 biljnih vrsta. Izuzetno vole šećernu repu zbog mikroklime i velike lisne mase. Naročito su štetne gusenice 4 i 5 uzrasta. Kupusna sovica je higrofilna vrsta, voli navodnjavane površine i vlažne godine. Ima 2 generacije godišnje, prva generacija se javlja u maju a druga krajem jula. Polažu jaja na naličje lista u gomilicama 20-150, ukupno oko 600 jaja po ženki. Gusenice se sreću od kraja juna do kraja septembra. Na šećernoj repi nalazi najbolje

Repin moljac je mali leptirić dužine 7-8 mm. Gusenice imaju 5 uzrasta, crvenkaste su boje i dužine do 12 mm. Mediteranska i tipična kserofilna vrsta, zahteva suvo i toplo vreme. Ženke polažu jaja u rozeti repe gde se gusenice i hrane. Na jednoj biljci može da se nađe 20 – 50 gusenica. Najveće štete se uočavaju u drugoj polovini leta, kada može doći do propadanja centralnog lišća i glave korena. 10-20 gusenica po biljci izaziva smanjenje prinosa za 20-tak posto. Navodnjavanje useva značajno smanjuje pojavu repinog moljca odnosno sprečava njegov razvoj. Kritična brojnost je 4-5 gusenica po biljci na 50% napadnutih biljaka. Naročito su efikasni preparati Nurelle D i Despot.

Scrobipalpa ocellatella


11

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

U Srbiji nezaposleno oko 2.500 poljoprivrednih inženjera Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi 2.333 poljoprivredna inženjera i tehnologa sa sedmim stepenom stručne spreme od kojih je 1.128 žena. Među nezaposlenim stručnim kadrom najviše je poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja (515), diplomiranih inženjera poljoprivrede (482) i agroekonomista i oni posao traže duže od tri godine. Na evidenciji nezaposlenih je i 25 magistara poljoprivrede od kojih su polovina žene i oni su na birou duže od 3,5 godina, a na evideniciji je i pet doktora poljoprivrednih nauka koji posao traže 19 meseci i pet doktora biotehničkih nauka koji posao čekaju u proseku oko 16 meseci.

Brže raste uvoz od izvoza, smanjen suficit U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-april 2017. ostvarena je vrednost izvoza od 993,2 miliona USD, što predstavlja rast od tri odsto u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 492,5 miliona USD je za 6,4% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,5%. Suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-april 2017. godine, ima pad od 0,1% i iznosi 500,9 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 201,3%. U izvozu dominiraju žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 244,5 milion USD, sa učešćem od 4,8% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 213,3 miliona USD i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 231,5 miliona USD, i sa učešćem od 4,6% u ukupnom robnom izvozu. Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom ovog perioda, su merkantilni kukuruz u vrednosti od 137 miliona USD, smrznuta malina u vrednosti od 77 miliona USD, sveže jabuke u vrednosti od 59 miliona USD, soja u zrnu u vrednosti od 33 miliona USD, semenski kukuruz u vrednosti od 33 miliona USD i rafinisani šećer u vrednosti od 29 miliona USD. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ‘’nekonkurentnih’’ proizvoda - sirova kafa u vrednosti od 22 miliona USD, banane u vrednosti od 18 miliona USD i pomorandže u vrednosti od sedam miliona USD. U ovom periodu poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarila je rast i izvoza i uvoza. S tim, što je dinamika rasta uvoza dva puta veća od dinamike ostvarenog izvoza, što kao posledicu ima neznatan pad suficita posmatrano u odnosu na međugodišnji period. Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljno-trgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tedencija je nastavljena i u periodu januar-april 2017. godine, izvoz je doneo 506 miliona USD, uvoz 315 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 192 miliona USD.


12

AgroStatistika

Rekordan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU U martu 2017. godine izvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u EU dostigao je rekordnu vrednost od gotovo 12,7 milijardi eura, navodi se u izveštaju o trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima objavljenom od strane Evropske komisije 18. maja 2017. godine. To je 1,31 milijarde eura (+ 11,3%) više nego u martu prošle godine i najviša je vrednost mesečnog izvoza zabeležena tokom poslednjih pet godina. Najveća povećanja u godišnjim mesečnim izvoznim vrednostima (mart 2017. u odnosu na mart 2016.) zabeležena su za SAD, Japan, Rusiju i Švajcarsku. Nakon snažnog porasta izvoza, trgovinski bilans u martu 2017. godine iznosio je 1,8 milijardi eura. U razdoblju od aprila 2016. do marta 2017. EU izvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda dostigao je vrednost od 133,5 milijardi eura, što je povećanje od 3,6% u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Podaci takođe pokazuju oporavak izvoza svinjskog mesa u poređenju s prethodnim 12-mesečnim razdobljem. Što se tiče uvoza u proteklih 12 meseci, glavne zemlje su Brazil, SAD, Argentina i Kina, a slede ih Švajcarska, Turska, Indonezija, Ukrajina i Obala Slonovače.

Površine pod GMO povećale se za tri odsto u svetu Površine pod genetski modifikovanim kulturama povećale su se 2016. za tri odsto na 185,1 milion hektara u 26 zemalja. Rast je obnovljen, pošto je godinu dana ranije prvi put posle gotovo 20 godina zabeležen pad. U Evropi, površine pod GM kulturama su se prošle godine povećale za 17% u odnosu na 2015. na više od 130.000 hektara, a 95% tih površina se nalazi u Španiji koja jedina beleži rast među evropskim zemljama. Prošle godine SAD su i dalje bile prva zemlja po uzgoju GM kultura u svetu sa 72,9 miliona hektara. Slede Brazil sa 49,1 milion hektara, Argentina (23,8 miliona), Kanada (11,6 miliona) i Indija (10,8 miliona hektara). Rumunija je prošle godine prestala da gaji GM kulture.

Od agrara stiže 3,2 milijarde dolara Visoke pozicije Srbije u svetu i Evropi, po procentualnom rastu izvoza, ukazuju na dobar put naše privrede. Samo su poljoprivreda i prehrambena industrija u 2016. godini ostvarili izvoz u vrednosti od 3,2 milijarde dolara. Procenat izvoza raste, ali, pojedini stručnjaci smatraju, da je to daleko od potencijala srpskih njiva. Prema zvaničnim podacima, agrarni sektor u ukupnom robnom izvozu, učestvovao je sa nešto više od 21 odsto, a najviše prodajemo kukuruz, cigarete, maline. ,,Vrednost izvoza kukuruza prošle godine bila je 314 miliona evra, malina 223, pšenice 120, jabuka 113, šećera 112 miliona evra”, kaže Milan Ćuprić, rukovodilac grupe za ratarstvo u Ministarstvu poljoprivrede.


Bakteriozna uvelost paradajza stalno vreba Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Bakteriozna uvelost i rak paradajza predstavlja jednu od ekonomski najznačajnijih bakterioza. Rasprostranjena je gotovo u svim rejonima gde se proizvodi paradajz. Ključne su preventivne mere. Koristiti samo testirano i sertifikovano seme. Izvršiti odabir tolerantnijih hibrida paradajza. Obavezna je dezinfekcija celokupne opreme koja se koristi u proizvodnji. Fungicidni tretmani preparatima na bazi bakra Funguran OH i Cuprablau Z Ultra su neizostavni kako u rasadničkom periodu tako i nakon rasađivanja na otvorenom polju.


U proizvodnji paradajza u plastenicima i na otvorenom polju javljaju se bakterioze, posebno bakteriozni rak paradajza (Clavibacter michiganensis sups. michiganenesis). Smatra se jednom od najštetnijih bakterioza paradajza koja značajno smanjuje ekonomičnost proizvodnje. Prvi put je otkriven u Mičigenu 1909. godine, a potom i u ostatku sveta počev od 1920. godine. U Srbiji, bakteriozni rak se javlja u svim povrtarskim rejonima, ali češće u okolini Kraljeva i u Mačvi. Postoje velike razlike u pojavi ove bakterioze između samih hibrida zbog različite osetljivosti, higijene proizvodnje paradajza i testiranja semena na prisustvo bakterija u semenskim kućama.

nedostatak kalijuma javlja na nižim listovima, a ovde po pravilu na određenoj visini. Ubrzo nakon pojave simptoma na rubovima listova bolest zahvata kompletnu lisnu površinu, širi se preko lisne drške na stablo preko spro-

Sušenje delova biljke

Simptomi bakterioznog raka obično se ne javljaju na rasadu. Međutim, rasad može da pokaže indirektne simptome prisustva bakterije preko slabog porasta ili venjenja grana. Donje lišće žuti i uvija se. Tipični simptomi bakterioznog raka javljaju se nakon cvetanja. Postoje dva tipa simptoma, prvi koji je posledica sistemičnih zaraza kao što je zaostajanje u porastu, venjenje i slično i drugi tip simptoma koji proizilaze od sekundarnih infekcija. Značajniji sekundarni simptomi se javljaju kada je paradajz od 30-50 cm visine. Na lišću se pojavljuje nekroza rubnih delova. Simptomi podsećaju na fiziološki nedostatak kalijuma. Zbog oštećenja sprovodnih sudova od strana C. michiganensis poremećen je vodni režim u biljci, koji listovi brzo registruju. Razlika između nedostataka kalijuma i C. michiganensis simptoma je u tome što se

vodnih sudova. Ako je grana obolela dolazi do sušenja. Često se dešava da je oštećen samo deo sa jedne strane peteljke ili stabla pa dolazi do sušenja lišća samo sa te strane peteljke ili stabla. To je tzv. unilateralnost koja je karakteristika i drugih bolesti, koje oštećuju sprovodne sudove na sličan način. Ako se odstrani grana sa stabla vidi se da je oštećen deo sprovodnih sudova ispod kore koji je mrke boje. Zapaženo je da ispod inficiranog tkiva na stablu paradajza biljka nastavlja da funkcioniše i ostaje zelene boje. Pošto se prekidaju ili značajno smanjuju tokovi ishrane dela biljke iznad infekcije, plodovi ispod inficiranog dela dobijaju znatno veću količinu vode i hraniva, pa samim tim bivaju značajno krupniji od veličine karakteristične za sami hibrid. Infekcije C. michiganensis mogu da se ostvare kasnije ako je vlažno vreme ili se koristi sistem za navodnjavanje veštačkom kišom, a zakidaju se zaperci, veziju grane ili na neki drugi način dolazi do oštećenja biljaka. Oštećenja ispod kore se proširuju i dolazi do pojave mrke šupljine, što je tipično za C. michiganensis. Zbog sistemičnih oštećenja dolazi do značajnog smanjenja prinosa ili kod jačeg napada dola-

Simptomi na plodu

Simptomi na plodu - ptičje oko

Clavibacter michiganensis - kolonija


15 zi do potpunog sušenja biljaka. U polju C. mishiganensis može u uslovima bez navodnjavanja da izazove sušenje biljaka prvo u redu, a posle i u celom polju. Iz tih razloga svrstava se među najdestruktivnije prouzrokovače bolesti paradajza. Simptomi bakterioznog raka na plodovima su karakteristični. Označeni su kao tzv. ptičije oko i veličine su oko 3 mm. Sprovodni sistemi koji vode do semena mogu biti braon boje. Preko njih bakterija dospeva u seme, pa se C. michiganensis prenosi unutar semena. Izvor zaraze može biti seme i rasad, a kasnije kontaminirana oprema ili ruke čoveka. Patogen prezimljava u uslovima grejanja u zaštićenom prostoru ili u ostacima paradajza koji nisu inkorporirani ili se nisu razgradili. U hladnijim klimatima bakterija može da preživi samo na nerazloženim ostacima preduseva. Paradajz je najznačajniji domaćin C. michiganensis. Izvestan broj korovskih biljaka, kao što je kereće grožđe (Solanim nigrum), može takođe biti domaćin C. michiganensis. Veštački može da se inficira paprika i patlidžan, ali oni nisu epidemiološki značajni. U toku vlažnog vremena za vreme presađivanja, pinciranja ili dekaptacije vrhova, kultiviranja i drugih operacija koje prave oštećenja na biljkama, dolazi do infekcije. Rak paradajza verovatno se javlja u niskoj brojnosti u polju sa direktnom setvom, ali u većini slučajeva ostaje neprimećen. Ako dođe do kontaminacije semena samo nekoliko ćelija bakterija, nema metoda za

klija bakterija ulazi u ponike kroz male rane u kotiledonima, verovatno kroz slomljene trihome. Bakterija se dalje prenosi preko ksilema na floem, srž i koru. Sa površine biljaka nakon navodnjavanja bakterija se spira na donje listove, a kasnije prelazi i na susedne biljke. Na ovaj način bakterioze se šire na grupama biljaka odnosno u oazama. U polju, bakterija preživljava dugo vremena u tkivu paradajza posebno u drvenastom delu stabla, praktično dok ono postoji. Ako dođe do razlaganja žetvenih ostataka dolazi do uginuća bakterije jer ona ne živi u zemljištu, pa se savetuje da se na kraju sezone izvrši što kvalitetnije unošenje biljnih ostataka u zemljište. Plodored je neizostavana mera koju proizvođači treba da poštuju jer će na taj način smanjiti pritisak bolesti i ostvarivati bolje proizvodne rezultate. Istraživanja su pokazala da C. michiganensis preživljava oko 10 meseci u kontaminiranim drvenim stubovima, koji se koriste kao potpora za paradajz. Stoga, od izuzetne važnosti je da se dezinfikuju stubovi kao i sva oprema koja se koristi u proizvodnji paradajza. Seme u semenskim kućama obavezno mora da se testira. Od hemijskih mera preporučuje se upotreba preparata na bazi bakra Funguran OH i Cuprablau Z Ultra. Oni se koriste preventivno pre očekivanih padavina u mnogome smanjuju količinu epifitotičnog inokuluma C. michiganensis. U SAD-u se preporučuje streptomicin-sulfat, ali samo u toku proizvodnje rasada dok je u našoj zemlji ova mera zabranjena.

Simptomi na biljkama u zaštićenom prostoru

njihovo otkrivanje, ali i ovaj broj može da dovede do inficiranja rasada, koji ne ispoljava simptome bakterioznog raka. Sertifikovano seme samo smanjuje šansu da dođe do infekcije, ali nije garancija za proizvodnju zdravog rasada. U zaštićenom prostoru seme sa izuzetno malim brojem zaraženog semena može da prouzrokuje znatno veće infekcije nego na otvorenom polju, jer su uslovi za razviće i infekciju C. michiganensis povoljniji. Kada seme

Clavibacter michiganensis


17

Naše fešte Tradicionalno druga polovina maja i prva polovina juna pripadaju druženju sa poslovnim partnerima, proizvođačima, domaćinima. Ako seminari na „Ribarcu“ sredinom januara, pa predavanja tokom zlatiborskih dana ratara i kasnije brojnim prezentacijama širom Srbije i regiona, te EXPO sajam predstavljaju početak sezone i pripadaju teoretskim pripremama, onda su Novi Sad i Bela Crkva deo gde teorija prelazi u praksu.

Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Dušica Bec, prof. IT Predrag Nikolić, dipl. ecc.

la posetioce sa svih strana da uveličaju 84. Međunarodni poljoprivredni sajam.

Od 13. do 19. maja, Novi Sad je prestonica sajamskih manifestacija u Evropi. Po 84. put ugostio je veliki broj izlagača iz Srbije, zemalja iz okruženja, zemalja EU, kao i prekookeanskih država. Kroz hale i otvoreni prostor samo u prva tri dana prošlo je nekoliko desetina hiljada posetilaca koji su mogli da se upoznaju sa najnovijim dostignućima agroindustrije, industrije prehrambenih tehnologija, izuzetno bogatom izložbom stoke i svime onim što čini jedan sajam. Čak ni smena kišnih i sunčanih perioda nije ome-

Kompanija Agromarket se predstavlja na tri štanda, jednim u Master hali i dva na otvorenom, ispred Master hale. Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta je predstavljen komplet program za krajnjeg korisnika – seme, pesticidi, sredstva za ishranu bilja, oprema za navodnjavanje, oprema za održavanje kuće, baste, šume i …. Uveli smo i neke novine, anketiranje posetilaca, takmičenje u spretnosti ruko-


18 Iz teorije u praksu. Više od 900 učesnika ovogodišnjeg dana polja u Beloj Crkvi je moglo da isprati put koji prelaze visokokvalitetni plodovi jabuke, od savremenih zasada (razmak u redu 40 cm, sistem kap po kap, protivgradne mreže, antifrost sistem...) do najmodernije ULO hlad-

vanja Villager uređajima. Naravno, stručni saradnici kompanije su, pre svega u ličnom kontaktu ali i kroz obilje štampanog promo materijala nastojali da pomognu posetiocima u rešavanju problema. Naravno, bila je to prilika i za mnogobrojne kontakte kako sa starim poslovnim partnerima, tako i predstavljanje kompanije novim, potencijalnim saradnicima. Još jednom se potvrdilo da nastupi na sajmovima doprinose daljoj promociji i proizvoda i kompanije ali da je s vremena na vreme potrebno inoviranje predstavljanja i animiranje krajnjih korisnika. I to smo i uradili, a rezultati toga polako stižu.

njače sa kalibratorima i pakirnicom kapaciteta 6000 tona. Domaćin, PIK „Južni Banat“ u Beloj Crkvi je uz pomoć suorganizatora – Agromarket, Fitofert, Villager, Syngenta, Bayer Crop Sciences, DuPont, Dow AgroSciences, po osmi put ugostio i spojio proizvođače, apotekare, stručnjake iz cele Srbije ali i Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Kosova, Makedonije. Pored voćarskog programa, izuzetno atraktivan program odvijao se i na tzv. donjem terenu, gde su predstavljena rešenja koje kompanija Agromarket nudi za

suzbijanje korova u usevima kukuruza i suncokreta ali i fungicida, odnosno insekticida u usevu uljane repice. Izuzetno atraktivan je bio i punkt Villager, na kome su stručni saradnici predstavili najnovije uređaje, a organizovano je i takmičenje u preciznoj seči panja i kosidbi.


19 U drugom delu ove manifestacije, druženju, uz bogato posluženje, u izvlačenju nagrada, srećni dobitnici su uz lepe uspomene poneli svojim kućama i poklone. A dobitnici su: 1. Villager aku prskalica VBS16 - Mijatović Zoran, Plaskovac 2. Villager Aku makaze za živu ogradu VCS 7.2 - Ivan Ivanov, Zrenjanin 3. Prskalica Lela 16 - Miloš Stojanović, Suvodol 4. Voćarski paket - Slobodan Petković, Veliki Radinci 5. Voćarski paket - Sonja Cvetković, Kraljevo 6. Voćarski paket - Zoran Savić, Kamendol 7. Agromarket suveniri - Dobrisav Vasić, Gornji Stupanj 8. Agromarket suveniri - Kristina Mišić, Sremska Kamenica

9. Agromarket suveniri - Milovanović Milovan, selo Ostružac Nakon uspešno organizovanog dana polja ipak najveće zadovoljstvo je ako se na sledećem,

devetom po redu okupljanju, pojave voćari koji su preslikali belocrkvanjsku školu voćarstva u svojoj sredini. A upravo tome i služe dani polja.


20


21


22

Jabukin smotavac, borbena štetočina Jabukin smotavac predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu jabuke, jer njegov stadijum larve napada plodove, izaziva crvljivost te oni postaju neupotrebljivi. Rasprostranjen je gotovo u svim voćnjacima u našoj zemlji. Poslednjih godina postaje sve veći problem i ukoliko se ne sprovode adekvatne mere suzbijanja ove štetočine, štete mogu iznositi i 90%. Jabukin smotavac kao odrastao insekt ima tamniju sivu boju, a pri kraju krila ima crvenkastu-smeđu pegu. Drugi par krila je tamno smeđi. Jaja su bele boje, spljoštena blago i imaju dužinu od oko 1 mm. Larva u prvoj fazi razvoja je žute boje da bi kasnije postala blago ružičasta i na kraju razvoja ima dužinu od oko 20mm. Životni ciklus. Zimu jabukin smotavac provodi kao larva smeštena u belom kokonu u pukotinama i ispod kore voćaka. U proleće, obično tokom aprila meseca prela-

Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

zi u fazu lutke, tako da se prvi leptiri mogu primetiti krajem tog meseca. U većem broju se leptiri ipak pojavljuju tokom maja. Ženke ovog leptira polažu do 100 jaja i to uglavnom u blizini plodova na voćkama. Temperatura u polaganju jaja i vremenu potrebnom da larva izađe iz jaja ima veliku ulogu, ukoliko je niža ženka polaže manje jaja, a larve se pile kasnije. Ova pojava sa temperaturom dovodi do toga da se prva generacija tokom godine sporije razvija od druge generacije. Temperatura ima veliki uticaj da u fazi lutke razvoj može trajati od 10 dana, kada je toplije do 21 dan za razvoj kada su temperature niže. Gusenice smotavca nakon izlaska iz jaja se ubušuju u plod jabuke, a kao zgodno mesto biraju, gde se dva ploda dodiruju, gde se list i plod dodiruju ili u blizini drške ili čašice ploda. Jabukin smotavac na ovim prostorima ima dve do tri generacije godišnje. To znači da se dve generacije ovog insekta u potpunosti razviju, a treća generacija zimu provede kao larva i potpuno završava razvoj tek sledeće godine. Početak pojavljivanja leptira u pro-


23 leće se poklapa sa precvetavanjem jabuke. Dužina života leptira prve generacije zavisi od vremenskih uslova, pre svega od temperature vazduha, i traje nedelju do dve dana. Ukoliko je hladnije, leptir živi do četiri nedelje. Ukoliko je tokom dva uzastopna dana temperatura preko 18°C, dolazi do kopulacije. Parenje se najčešće odvija u večernjim časovima. Polaganje jaja traje 6-14 dana, u zavisnosti od temperature. Ženka pojedinačno polaže beličasto providna jaja na plod, list ili mladar. Embrionalno razviće traje 6-12 dana, u zavisnosti od temperature. Kroz providni sloj jajnog horiona mogu se uočiti 4 razvojne faze larve: 1. sveže položeno jaje – prvi dan, 2. beli oreol – 2-4 dan, 3. crveni oreol – 5-7 dan, 4. crna glava – 8-10 dan. Nakon toga iz jajeta se pile gusenice. Kod nas je to obično polovinom do kraja maja za I generaciju. Razviće gusenice traje oko četiri nedelje. Gusenice prvog stupnja se ubušuju u plod, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, list i plod, pored peteljke ili čašice. Hrane se ispod epidermisa. Gusenica drugog stupnja se ubušuje u meso ploda i pravi tunele, ostavljajući za sobom izmet. Ubušuje se do semene kućice gde se hrane semenkom jabuke. Ishrana semenkom je neophodna za uspešan završetak razvića. U jedan plod može se ubušiti i više larvi. Gusenica petog stupnja izlazi iz ploda i pomoću svilene niti spušta se na zemlju. Zatim se penje prema osnovi stabla gde formira beličast kokon ispod kore. Stadijum lutke traje 10-21 dan, u zavisnosti od temperature. Let druge generacije leptira počinje krajem juna meseca, i sve razvojne faze uglavnom traju kraće od faza u prvoj generaciji. Takođe, zbog različitog vremena razvića i izletanja dolazi do preklapanja generacija. Polovinom avgusta meseca formiraju se lutke druge generacije. One obično prezime, ali se toplih godina razvije i treća generacija. Simptomi. Na plodovima jabuke uočavaju se oštećenja. Na mestu ubušivanja, vidi se crvenkasto-smeđi izmet. Ukoliko gusenica dođe do semene kućice ploda i poje-

de semenku, plod prevremeno opada. Crvljivi plodovi gube na kvalitetu, nepogodni su za čuvanje i skladištenje. Na mestu ubušivanja dolazi do pojave gljivičnih oboljenja, kao što su: zelena plesan, gorka, crna, bela i siva trulež plodova. Praćenje jabučnog smotavca. Svaka godina je specifična i let leptira nikad nije u isto vreme i istog intenziteta, zbog toga su razrađeni metodi prognoziranja na osnovu sume efektivnih temperatura. Postoji više načina za izračunavanje sume efektivnih temperatura (SET) jabučnog smotavca. Kod većine modela je zajedničko da je donji prag razvoja 10°C, a gornji prag 31,1°C. Početak sabiranja temperatura kod nekih modela je 1. januar, a kod nekih sabiranje efektivnih temperatura počinje kada se na feromonima registruje prvi ulov. Suma efektivnih temperatura samo pokazuje fazu razvoja štetočine, ali ne i kolika je njena brojnost u voćnjaku. Za praćenje brojnosti se preporučuje upotreba feromonskih klopki. Prag štetnosti je ostvaren ako se zabeleži tri do osam leptira tokom tri do četiri dana po klopci. U voćnjacima se na stablima mogu postavljati lovni pojasevi od talasastog kartona. Smotavac se može pratiti i lovnim pojasevima, postavljanjem talasastog kartona pri dnu stabla, tako se može odrediti kraj jedne generacije i početak druge. Suzbijanje. Da bi se jabukin smotavac suzbio na kvalitetan način potrebno je pratiti njegovo brojno stanje u voćnjaku. U upravljanju i kontroli jabukinog smotavca treba sprovoditi sve raspoložive mere, kao što su agrotehničke, mehaničke, biološke ali i hemijske, koje su još uvek najefikasnije. Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida, jer se postiže bolja pokrovnost plodova. Kao mehanička metoda zaštite jabuke jeste uklanjanje crvljivih plodova iz voćnjaka u toku junskog proređivanja plodova. Takođe u manjim voćnjacima se smanjuje brojnost i lovnim pojasevima. Pojasevi se postavljaju pred kraj razvoja gusenica, a uklanjaju pre izletanja leptira. Za prvu generaciju lovne pojaseve treba postavljati u maju i skidati polovinom juna, a za drugu generaciju treba ih postavljati u julu, a skidati tokom jeseni i zime. U nekim zemljama EU koriste feromone za konfuziju mužjaka i oni ne mogu da pronađu ženku. U biološke mere suzbijanja spada primena preparata na bazi živih organizama


24 koji parazitiraju larve smotavca kao što je preparat Carpovirusin Evo (sadrži virus koji se namnoži u crevnom traktu larve i razori ga) . Kada se koriste hemijska sredstva za suzbijanje jabukinog smotavca, potrebno je izvršiti više prskanja tokom sezone i u saradnji sa stručnjacima koristiti sredstva sa različitim mehanizmom delovanja, kako se ne bi razvila otpornost. Ukoliko su temperature u dužem preiodu iznad 30°C tada se treba smanjiti razmak između dva tretmana jer se proces razvoja larvi smotavca takođe smanjuje.  Suzbijanje jabučnog smotavca treba prilagoditi svakom voćnjaku, na osnovu praćenja treba odrediti pravi momenat i napraviti dobar izbor preparata. Za svaki stadijum postoji adekvatan preparat. Kako istovremeno ima više stadijuma treba kombinovati više preparata. Kada leptiri dostignu maksimalan let i počnu polaganje jaja, treba koristiti Prince (sadrži juvenilni hormon insekata i sprečava da jaje pređe u stadijum larve).

Sledeće tretiranje je kada su jaja položena i treba da počne piljenje larvi može se primeniti Coragen 20 SC čija je efikasnost bez premca jer blokira larve u svim aktivnostima. Na početku piljenja larvi treba primeniti Runner 240 SC, jer remeti presvlačenje larvi te one uginjavaju. Ako je velika brojnost leptira navedenim preparatima se može dodati jedan od insekticida koji suzbijaju leptira, kao što je Reldan 22 EC ili Vantex 60 SC ili Cythrin 250 EC. Za uspeh u zaštiti je bitan i kvalitet prskanja (dobri atomizeri i kupanje voćki), dodatak okvašivača kao što je Vin film (poboljšava pokrovnost i produžava delovanje preparata). Na osnovu svega se nameće zaključak da je za uspeh u zaštiti potrebna velika disciplina i znanje. Zato budite na vezi sa stručnim službama. Suzbijanje smotavca nije nimalo lak posao, svaka greška može skupo da košta i da odnese proizvodnju. Agromarket servis vam stoji na raspolaganju za sve informacije i pomoć.


25


Upoznajte... Bačku jagodu Jelena Maravić, novinar

U Baču, drevnom gradu Vojvodine, mestašcu koje je dalo ime čitavoj regiji Bačka, godine 2014., osnovana je voćarska zadruga „Bačka jagoda“. Ovo udruženje aktivno radi na isticanju predela Bačke kao savršenog tla za uzgajanje kvalitetne i rodne kraljice voća - jagode. O jagodi se ispredaju razne legende, a jedna od njih kaže da ako sparenu jagodu podelite na pola i date jednu polovinu osobi koja vam se sviđa, a drugu pojedete, rodiće se velika ljubav između vas. Osim jagodarskog udruženja, Bač je najpoznatiji po Bačkoj tvrđavi, za koju se veže legenda šekspirovskih razmera. Naime, priča kaže da je za vreme opsade Turaka, sultan Sulejman Veličanstveni u donžon kuli zarobio ratnika iz svojih redova koji se smrtno zaljubio u devojku iz sela. Tužan i slomljen, ovaj neznani ratnik iz kule je bacao svojoj dragoj poruke u reku Mostongu, a ona svako veče provodila na obali, čekajući njegove reči. Kada je ova vest stigla do sultana, ratnik je osuđen na smrtnu kaznu, a vremenom je reka Mostonga presušila, kao i njegova draga od silne tuge. Na mestu gde je čekala svake noći, izrasle su dve vrbe. Kada je proizvodnja Bačke jagode u pitanju, ona iz dana u dan sve više raste zahvaljujući trudu i angažmanu članova zadruge. Njihov cilj je da okupe što više voćarskih zadrugara sa kojima mogu zajedno da nastupe na tržištu prilikom vršenja nabavke repromaterijala, ali i tokom plasmana robe. S tim ciljem, uspešno su okupili voćare iz Bača, ali i mesta u blizini Bača- Obrovca, Stapara, Sente, Tovariševa i Bačke Palanke. Od 2015. godine udruženje „Bačka jagoda“ je redovan izlagač na manifestaciji ,,Dani jagode i meda’’ koja se održava u Baču i okuplja odgajivače jagode i proizvođače meda iz opštine, a organizovana je od strane Turističke organizacije opštine Bač. Za vreme manifestacije posetioci imaju priliku da degustiraju jagode i med, kao i proizvode od meda, poput čuvene Bačke medovače.


27 U proizvodnom asortimanu zadruge nalazi se pet različitih vrsta jagoda: arosa, alba, joly, madelaine i clery.

joly je srednje rana italijanska sorta. Biljka je čvrsta, uspravna, ali ne previše bujna. Ima visoku produktivnost i veoma je otporna. Plod Joly jagode je svetlo-crvene boje, sladak i veoma fine arome, dok joj je cvet bogat polenom i pojavljuje se ispod listova.

arosa potiče kao i većina trenutno najrasprostranjenijih sorata iz italijanskih centara za oplemenjivanje. Biljka je uspravnog rasta i srednje gustine. Listovi jagode su svetlo-zelene boje i srednjeg intenziteta, dok je cvet iste visine kao i lišće i vrlo bogat polenom. Arosa ima visoku produktivnost i zri 1-2 dana nakon Marmolade. Oblik ploda je pravilno konusan, a boja dozrelih plodova je svetlo-crvena. Kada potpuno sazri, plod je dobrog izgleda, balansiranog odnosa slatkoće i kiselosti i veoma intenzivnog mirisa.

madelaine je sorta kreirana u Ferari u Italiji. Rana sorta koja takođe vodi poreklo od sorte Italija. Odlična je za uzgajanje na siromašnom i težem tlu, jer dobro podnosi ekstremne uslove. List madelaine je intenzivne zelene boje, cvet joj je iznad lista i veoma bogat polenom, a plod je vrlo krupan i pravilnog oblika sa površinom intenzivno crvene boje i visokog sjaja. Meso jagode je čvrsto i ima jarko crvenu boju.

alba je vrsta poreklom iz istraživačkog centra u Modeni. Ova vrsta je vrlo ranog zrenja i uspešno se uzgaja u svim regionima. Plod je krupan, svetlo-crvene boje i privlačnog izduženo-konusnog oblika. Biljka je otporna na većinu uobičajenih bolesti jagoda i dobro podnosi manipulaciju nakon berbe. Uz visoke prinose koji je odlikuju sve izrečeno je svrstava među najbolje sorte jagoda.

clery je vrlo rana sorta. Biljka joj je veoma otporna i tolerantna na razne bolesti listova i korena. Listovi su svetlo zeleni, cvet je nizak ili u ravni sa liščem, dok je plod jarko crvene boje, čvrst i dobrog ukusa. Sorta clery daje odlične prinose, što je čini vrlo privlačnom za uzgajanje.

Gete je jednom prilikom rekao “Da bi saznao kakvog su ukusa višnje i jagode, čovek treba da pita decu i ptice’’. Mi bismo ipak da probamo bilo koju sortu u ponudi zadruge „Bačka jagoda“ i sami procenimo.


28

Korenove nematode – tihe ubice povrća Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Nematode, parazitski crvi gajenih biljaka su od velikog značaja širom poljoprivredne proizvodnje u svetu i njihove razorne posledice na usevima imaju velike ekonomske i socijalne efekte. Postoji preko 25.000 hiljada identifikovanih nematoda. Od velikog broja nematode familija Meloidoginae ili korenove nematode imaju najveći ekonomski uticaj širom sveta. Ove nematode pojavljuju se na velikom broju biljnih vrsta što dovodi do negativnih efekata na kvalitet i prinos useva. Ova familija predstavlja značajnu štetočinu u zaštićenom prostoru. Ishranom prouzrokuju nastajanje džinovskih ćelija izazivajući pojavu gala-guka na korenu biljaka. Napadnute biljke slabije usvajaju vodu i mineralne materije što je praćeno slabijim porastom. Od velikog broja nematoda iz ove famije izdvajaju se najštetnije kao što su: M. incognita, M. javanica, M. hapla i M. arenaria. Pobrojane vrste predstavljaju sve veću opasnost za našu zemlju zbog povećanog uvoza semenskog krompira iz zemalja u kojima su prisutne (Holandija, Belgija, Francuska). Korenove nematode se razmnožavaju i hrane unutar biljaka što rezultira stvaranjem karakterističnih gala na gajenom usevu. Simptomi pojave se vrlo često mogu pogrešno protumačiti. Ove štetočine utiču na sposobnost biljaka da upijaju hranjive materije što dovodi do slabijeg porasta izdanaka, nedostatka hranjivih elemenata što izaziva u početku hlorozu lišća kao i privremeno uvenuće tokom perioda nedostatka vode.

Invazione larve i mužjaci su crvoliki dok su ženke okruglaste-kruškaste sa izraženim vratnim delom kojim su pričvršćene za biljno tkivo. Ženke su beličasto-providno boje. Invazione larve drugog juvenilnog stadijuma su veoma teško uočljive golim okom. Karakteriše ih velika moć reprodukcije, odnosno veliki broj generacija jer je za kompletan ciklus dovoljno 2-3 nedelje na temperaturi od 27°C. Ciklus razvića počinje prvim presvlačenjem larvi unutar jaja. Iz jaja se pile infektivne invazione larve drugog juvenilnog stadijuma (J2). One se kreću kroz zemljište, privučene pogodnom biljkom domaćinom preko izlučevina korenovog sistema. Larve se usnom bodljom (stiletom) ubušuju u zoni izduživanja korena. Počinju da se intenzivno hrane lučeći određene sekrete i provicirajući patohistološke promene u korenu u vidu stvaranja džinovskih ćelija. Invazione larve tokom ishrane postaju kobasičastog obli-


29

ka, razvijaju se u jedinke trećeg (J3), četvrtog (J4) i odraslog stadijuma. Ovi stadijumi su u kontaktu sa biljnim tkivom ali se ne hrane dok se ne obavi poslednje četvrto presvlačenje kutikule, razvijajući se u mužjake ili ženke. Ženka ostaje nepokretna unutar biljnog tkiva, šireći se i zadobijajući kruškasti oblik. Usled ovog parazitizma, ženke izazivaju pojavu tumoroznih tvorevina koje se nazivaju gale ili guke korena biljke domaćina. Često se mogu u napadnutnom korenovom sistemu videti krupne gale u kojima se kao u galerijama nalazi više ženki. Ženke nakon dobijanja stileta nastavljaju ishranu da bi postale polno zrele. Nakon toga polažu više od 1000 jaja u želatinoznu masu (matriks) koja služi kao zaštita od nepovoljnih spoljnih uslova, prvenstveno od isušivanja. Ove jajne mase, veličine 1-2 mm su vidljive golim okom u vidu žućkastih kvržica na galama. Nakon nekog vremena gale puknu i počinje truljenje biljnog tkiva. Otvori koji nastaju omogućavaju prodiranje drugim patogenima (Fusarium, Phytophthora, Verticilium, Rizoctonia…). Napadnute biljke zbog oštećenja zaostaju u porastu, venu i suše se. Korenove galove nematode se šire zaraženim supstratom i biljnim materijalom. U njhovom suzbijanju, veliki značaj imaju preventivne mere tj. sprečavanje njihovog unošenja u nezaražene objekte. Primenjuje se i zakonska regulativa tako što postoji obavezan zdravstveni pregled objekata i biljaka na prisustvo ovih vrsta nematoda u okviru reproduktivne proizvodnje paradajza, paprike, krastavca i cveća (Sl. Glasnik RS, 39/06). Jedna od najznačajnijih mera nege je plodored. S obzirom na to da su povrtari limitirani površinom zemlje ovu meru je veoma teško sprovesti u delo. U jednoj godini imamo nekoliko različitih proizvodnji koje se ponavljaju veliki broj godina. Takođe, jedna od mera koja daje rezultate je dublja

obrada zemljišta jer se na taj način na površinu izbacuju nematode koje su podložne isušivanju i izumiranju. Ova mera se takođe retko sprovodi zbog nemogućnosti ulaska mašina za tu namenu u plastenik i staklenik. Uz to, stroga kontrola norme zalivanja jer kod prekomerne primene vode se omogućuje brzo umnožavanje korenovih nematoda. Nematode su ustvari vodeni organizmi i njihova aktivnost zavisi od vlažnosti zemlje. Povremenim isušivanjem zemljišta smanjujemo brojnost ove štetočine jer postaju neaktivne. Prilikom izbora rasada voditi računa da bude sertifikovan jer u protivnom može biti zaražen nematodama. Supstart koji se koristi mora biti odgovarajući tj. bez prisustva nematoda. Postoje usevi povrća (sorte paradajza) kod kojih na deklaraciji stoji slovo “N” koje označava otpornost na nematode. Struktura zemljišta može uticati na pojavu korenovih nematoda. Lakša ili poroznija zemljišta sa pristupačnim kiseonikom olakšavaju samo kretanje namtaoda kroz zemljište. Ova pojava se retko dešava na zemljištima koja imaju veći sadržaj gline (preko 15%) jer štetočina nije u mogućnosti da se kreće kroz ovakve agregate zemljišta. Hemijska kontrola je veoma otežana iz nekoliko razloga. U poslednjoj deceniji su zabranjeni mnogi preparati (etilen dibromid, metil bromid, kao i organski fosfati i karbamati). Zabrana je usledila jer nematocidi imaju snažno toksično delovanje na sisare kao i na životnu sredinu. Za sada jedini registrovani nematocid u Srbiji je Vydate 10L (a. m. oksamil). Primenjuje se na nekoliko načina ali najbolji efekat se postiže primenom preko sistema za zalivanje i inkorporacijom. Ako se Vydate 10L pušta kroz sistem predviđena količina po hektaru je 10 - 15 l (100 ml na 100 m²). Može se primenjivati pre sadnje, ali najčešće nakon sadnje. Kiselost vode za navodnjavanje (pH 4,5 – 5,5) poboljšava aktivnost preparat Vydate 10L. Zbog toga se u rezervoara sa preparatom dodaje FitoFert pH Green (100 do 500 g na m³ vode). Drugi način primene je inkorporacijom ili unošenjem Vydate 10L u površinski sloj zemlje. To se može uraditi motičicama poput rotofreze na dubinu od 10 cm. Sve u svemu, korenove nematode ili tihe ubice povrća su sa intenziviranjem povrtarske proizvodnje sve prisutnije u proizvodnji povrća na celom prostoru Srbije. Rešenja, od preventivnih, agrotehničlkih, mehaničkih do hemijskih mera su na raspolaganju. Stoga, zaustavimo korenove nematode ne na vreme, nego pre vremena.


Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Veštačka gnezda na dalekovodima Na dalekovodima u Srbiji, prvenstveno u Vojvodini, postavljeno je 50 veštačkih gnezda, a u narednom periodu u planu je postavljanje još 30, sve u cilju očuvanja stepskog sokola (Falco cherrug), te strogo zaštićene vrste ptica kojoj je na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode, dodeljen status EN (ugrožen). U Evropi se stepski soko gnezdi svega 360 do 540 parova, i to u otvorenim

stepama ili prostranim poljoprivrednim predelima, kao i na padinama niskih brda, pre svega u Panonskom biogeografskom regionu, dok se gotovo celokupna populacija u Srbiji gnezdi na stubovima visokonaponskih dalekovoda čiji je vlasnik i koje održava preduzeće Elektromreža Srbije (EMS). Savetnik generalnog direktora EMS Nebojša Petrović, kaže da je stepski soko, na nadzemnim elektroenergetskim vodovima prenosne mreže Srbije našao svoje stanište, jer su u Vojvodini praktično nestala njihova prirodna staništa, koja su uglavnom bila usamljena stabla, ili šumarci. Prema njegovim rečima, veštačka gnezda su napravljena kao trajni deo čelične konstrukcije dalekovoda i nemaju rok trajanja, odnosno reč je čeličnom ramu kombinovanom sa aluminijumskim rešetkama i otvorima na dve strane kako bi ptice nesmetano mogle da ulaze. On je istakao da EMS pored veštačkih gnezda na dalekovodima u Vojvodini, postavio i silikonske kape na dalekovodu Požarevac - Petrovac iznad izolatorskih lanaca, kako bi se omogućio bezbedni opstanak i nesmetano gnežđenje ptica kao što su soko lastavičar, vrane i vetruške na samoj čeličnoj konstrukciji, ali i omogućio nesmetan rad dalekovoda. „Počeli smo da postavljamo i vizuelne, fluorescentne oznake na užadima nadzemnih prenosnih vodova, kako bi i na taj način sprečili eventualnu nasilnu smrt ptica usled strujnog ili mehaničkog udara u užad nadzemnih vodova”, rekao je Petrović precizirajući da se to radi na dva nova dalekovoda Bela Crkva – Veliko Gradište i Kragujevac - Kraljevo. Na teritoriji Srbije, prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica, zabeleženo je na kraju 2016. uku-

pno 356 vrsta ptica, što predstavlja 74% vrsta koje naseljavaju evropski kontinent. Stepski soko je naša međunarodno najvažnija vrsta ptice, budući da se u periodu od 2002. do 2010. u Srbiji gnezdilo i do 12% evropske populacije. U svetu se 10. maj obeležava kao Svetski dan ptica i drveća, a 14. maj kao Svetski dan ptica selica, kada se raznim akcijama želi probuditi svest o značaju ptica i drveća sa akcentom na očuvanju retkih vrsta.

Crveno svetlo za GMO kukuruz i pamuk „Evropski parlament i danas je većinom glasova podržao dve rezolucije kojima ulaže prigovore na nacrte provedenih odluka Komisije o odobravanju stavljanja na tržište proizvoda koji sadržavaju genetski modifikovani pamuk GHB119 (BCSGHØØ5-8), te genetski modificirani kukuruz DAS-40278-9, sastoje se ili su proizvedeni od istih.

Naime, u oba slučaja radi se o odobravanju stavljanja na tržište proizvoda koji sadržavaju GMO, sastoje se ili su proizvedeni od GMO-a. Za ostvarivanje boljeg prinosa i kukuruza i pamuka, genetska modifikacija ostvaruje učinak samo ako se upotrebljava s ciljanom vrstom aktivne materije u biocidima.


31 Kod ove sorte GMO pamuka GHB119 (BCS-GHØØ5-8) radi se o genetskoj modifikaciji koja dovodi do tolerancije na herbicide koji se temelje na glufosinat amonijumu i koji dovodi do otpornosti na određene štetne leptire. Naime, učinak ovog herbicida ima direktne posledice na biodiverzitet. Kod sorte GMO kukuruza DAS40278-9 radi se o genetskoj modifikaciji koja sadrži protein AAD-1, a koji je tolerantan na herbicide 2,4-D (2,4-diklorofenoksioctene kiseline) i AOPP (ariloksifenoksipropionata). U okviru sprovedenih istraživanja utvrđeno je kako postoji zabrinutost u vezi s rizikom teratogenog delovanja herbicida 2,4-D tokom razvoja zametka, pojave urođenih mana i endokrinog ometanja. “Evropski parlament današnjom odlukom još jednom je poslao jasnu poruku Evropskoj komisiji da dobrobit građana i očuvanje prirode te domaće poljoprivredne proizvodnje mora biti važnije od profita“, rekla je zastupnica Petir.

Ona je dodala da budući da bi odobrenje uvoza predmetnog pamuka ili kukuruza u Uniju bez sumnje dovelo do povećanja njegovog uzgoja u drugim delovima sveta i samim time do povećane upotrebe herbicida koji se temelje na glufosinat amoniju ili 2,4-D, Evropski je parlament većinom glasova podržao obe rezolucije kojima se ulaže prigovor na odluku Komisije.

u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona”, rekao je direktor istraživanja Dan Čarman.

Francuska želi da privuče klimatologe iz SAD

Antarktik postaje sve zeleniji Na Antarktiku ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 godina. Antarktik je jedan od regiona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od 50-ih godina. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova. ,,Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature

Francuska vlada nudi podsticaje naučnicima, inženjerima i preduzetnicima koji žive i rade u Sjedinjenim Američkim Državama da se presele u Francusku i rade na problemima vezanim za klimatske promene posle odluke predsednika SAD Donalda Trampa da se povuče iz Pariskog sporazuma o klimi. Francuski ministar za životnu sredinu Nikola Ilo rekao je juče da će internet sajt, koji će biti podignut u narednim danima, pomoći da im se ponude “najbolji uslovi za preseljenje”. Ilo je rekao da je Trampova odluka ubrzala “mobilizaciju i odlučnost” francuske vlade. “Brzo ćemo dokazati da samoograničavanje u vezi klime može imati ogroman potencijal za rast”, rekao je ministar Ilo.


32


33

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

U Hrvatskoj bi moglo doći do zabrane upotrebe zaštitnih sredstava Izvor: www.glas-slavonije.hr, 19.maj, 2017.

U cilju postizanja održive uporabe sredstava za zaštitu bilja i o biocidnim pripravcima, Europska unija planira uvesti dodatne kriterije u ocjeni djelatnih tvari, a jedan od tih, tzv. cut-off kriterija, su i „endokrino štetna svojstva“, naveli su iz Hrvatskog društva biljne zaštite. “Značenje ovog kriterija od izuzetno je velike važnosti, jer u načelu uporaba svih sredstva za zaštitu bilja kod kojih se utvrde takva svojstva neće biti dopuštena u EU. Slijedom toga Europska komisija je 15. lipnja 2016. godine izradila konačni prijedlog znanstvenih kriterija za utvrđivanje “endokrino štetnih svojstava“ djelatnih tvari i ocjenu učinka. Potom je predvidjela dopunu u izuzećima koja se odnosi na to da su iznimke vezane uz „zanemariv rizik“, a ne uz „zanemarivu izloženost“. Ova je dopuna među državama članicama izazvala različite reakcije i stavove. Komisija je nakon toga u veljači 2017. godine izradila novi prijedlog kriterija koji više ne sadrži izuzeća što je dovelo do velike zabrinutosti kako struke tako i industrije, proizvođača sredstava za zaštitu bilja”, naveli su iz Hrvatskog društva biljne zaštite. Dodaju također da su struka i proizvođači sredstava za zaštitu bilja izričito protiv posljednjeg prijed-

loga Komisije (onog iz veljače 2017. godine), a svoje su mišljenje i stavove (s obrazloženjem) u pisanom obliku dostavili Ministarstvu poljoprivrede, s izričitim prijedlogom da predstavnici Hrvatske na sastanku SCoPAFF-a 28. veljače 2017. glasuju protiv prijedloga Komisije. “Na navedenom sastanku zemlje, za prijedlog Komisije su glasale Njemačka, Italija, Španjolska, Nizozemska, Austrija, Portugal, Finska, Bugarska, Hrvatska, Luksemburg i Rumunjska. Protiv prijedloga Komisije bili su Francuska, Švedska, Danska, Estonija, Slovačka, Češka, Slovenija i Latvija dok su suzdržani bili Belgija, Irska, Poljska, UK, Grčka, Cipar, Mađarska i Malta, a odsutna je bila Litva. Sukladno ovakvom glasovanju na sastanku SCoPAFF nije postignuta kvalificirana većina za donošenje kriterija o endokrinim ometačima”, kažu iz Hrvatskog društva biljne zaštite. Kako ističu nadalje deset članova Europskog parlamenta uputilo je Komisiji dopis u kojem traže da se u zakonodavni prijedlog vrate iznimke (načelo „zanemarivog rizika“ umjesto „zanemarive izloženosti“), što je i stav Hrvatskog društva biljne zaštite kao struke i stav proizvođača sredstava za zaštitu bilja.


34 “Države članice, kao i zastupnici i zastupnice EU parlamenta, jasno podupiru ponovno uvođenje odstupanja. Ipak, smatramo da prijedlog neće ići tako daleko, no ponovnim uvođenjem odstupanja Komisija ima priliku bar pokazati predanost zakonodavstvu te meljenom na znanosti, a ne na strahu. Iz tog razloga želimo upoznati i upozoriti sveukupnu struku, ali i poljoprivredne proizvođače na dalekosežne posljedice prihvaćanja posljednjeg prijedloga kriterija koji će se koristiti pri ocjeni djelatnih tvari za koje se sumnja da su endokrini ometači za hrvat-

Drugi pišu

sku poljoprivrednu proizvodnju. Hrvatska bi poljoprivreda tim prihvaćanjem bila ozbiljno ugrožena i postavljena u neravnopravan položaj s drugim tržištima, a okoliš i zdravlje ljudi prihvaćanjem navedenih kriterija ništa ne bi dobili”, naveli su iz Hrvatskog društva biljne zaštite. Inače, na tržištu EU-a trenutačno je odobreno oko 400 djelatnih tvari, a posljedica predloženog scenarija dovela bi do gubitka 75 djelatnih tvari. Kako iz Hrvatskog društva biljne zaštite ističu: Posljedice za Hrvatsku mogle bi biti

gubitak gotovo 95 sredstava koja se uglavnom koriste za zaštitu pšenice, kukuruza, uljane repice, krumpira, vinove loze i drugih kultura. Neke bi kulture mogle ostati potpuno nepokrivene, tj. bez sredstava koje je moguće primijeniti u zaštiti od štetnika. No, ovo nije jedina posljedica. Dodatno bi se vrlo značajno povećao rizik od nastanka i proširenja rezistentnosti, jer bi nepotrebno smanjivanje dostupnih djelatnih tvari dovelo do povećanog višekratnog korištenja jednog te istog sredstva iz jedne ili dvije grupe mehanizma djelovanja.

Farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela Izvor: Agropress, 30. maj 2017.

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja. Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje


35 da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika. Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je da je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita. Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu. Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpisanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećati domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine. Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje – Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci. Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju. Britanski seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije. Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti biro-

kratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije. Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.


36

Drugi pišu

Dokazano, razlike između zapada i istoka gotovo i nema

Izvor: Večernji list, 19. maj 2017.

Da li je čokolada za zapadno tržište Evropske unije lošija od one za istočno, pokušali su da dokažu i u Sloveniji. Testirali su 11 prehrambenih proizvoda, uglavnom čokolade i keks, u obe varijante i zaključili: Razlike između zapada i istoka gotovo i nema. Uprava za hranu slovenačkog Ministarstva poljoprivrede naručila je analizu 11 prehrambenih proizvoda – Nutele, keksa Tuk, Milke, čokolada Lindt i Kinder, čokoladice KitKat, keksa Leibnitz, bombona Haribo kao i instantnog čokoladnog napitka Neskvik – reagujući na brojne kritike koje dolaze iz javnosti i od nekih političara iz niza država, poput Hrvatske, Mađarske, Slovačke, da kvalitet prehrambenih proizvoda koji se plasiraju na istok EU nije isti kao za zapad. Kao kriterijum za kategorizaciju “ istočnog proizvoda” uzeti su jezici na deklaracijama – slovački,

češki, mađarski, rumunski, bugarski, hrvatski, srpski i slovenački. Rezultati će iznenaditi mnoge – razlike između varijanti ovih

proizvoda za dva tržišta gotovo nema. Ako i postoji, reč je o zanemarljivim razlikama i vrednostima ili pak o dopuštenom odstupanju koje nema uticaja na kvalitet. Pri tom nije primećeno da i ta sitna odstupanja idu na korist ili štetu jednog tržišta. Ipak, postoji jedan deo koji zabrinjava – nigde na deklaracijama – ni za zapadno ni za istočno tržište – nisu navedeni sastojci pronađeni u nekim proizvodima, pre svega transmasti i hidrogenizovane masti, za mnoge kontroverzne supstance rezultate šalju Komisiji. Moguće razlike u kvalitetu hrane, ali i ostalih proizvoda, velika su tema na nivou EU, pa i ostali, sprovode svoja mišljenja. Slovenija će svoje rezultate poslati Evropskoj komisiji koja bi, nakon analize, trebalo da preduzme mere za sprečavanje neujednačenog kvaliteta na jedinstvenom evropskom tržištu.


37


38

Moć hemije u službi biljne proizvodnje Možda hemija u školama i nije najomiljeniji nastavni predmet među školarcima, kao što nije bila ni autoru ovih redova, ali moramo priznati i konstatovati da čitav živi sistem, koji nas okružuje, počiva upravo na principima pomenute nauke, odnosno njenog “hemičanstva”. Kao i u većini sličnih slučajeva postajemo zahvalni svojim učiteljima tek nakon dužeg niza empirijskih godina i potvrde teorije u surovijoj životnoj praksi. Dakle i sama biljna produkcija, kao osnov našeg interesovanja i

tema o kojoj stalno diskutujemo, direktno zavisi od raznih hemijskih procesa. Pa da vidimo šta je to hemija i kakva sve to hemija može biti; Po definiciji hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja se bavi proučavanjem građe, osobina i promena supstanci, kao i zakona po kojima se te promene dešavaju. Hemija dakle zauzima centralnu poziciju među prirodnim naukama, a nas posebno zanima njen udeo u biologiji. Hemi-

Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

ja se može podeliti po različitim principima na teorijsku, analitičku, neorgansku, organsku, fizičku hemiju, a nama je naročito značajna biohemija i agrohemija. Biohemija, ili hemija života direktno čini vezu između biologije i hemije i na molekularnom nivou proučava sve životne procese. Ona se bavi istraživanjem gradivnih elemenata, prometa materije i energije, genetskog koda, sintezom proteina, transportom kroz ćelijsku membranu.


39 smanjenja tolerantnosti ka abiotskim faktorima kod gajenih biljaka.

Agrohemija za cilj ima upoznavanje sastava zemljišta, i fizičko-hemijskih procesa koji se odvijaju u okviru njegove čvrste i tečne faze, kao i na samoj graničnoj površini ovih faza. Agrohemija se bavi plodnošću zemljišta, kako potencijalnom, tako i stvarnom, odnosno trenutno dostupnom za biljke. Dakle, na biohemijske procese u listu možemo najbrže i najdirektnije da delujemo sredstvima za folijarne aplikacije, najčešće biostimulatorima iz FitoFert palete proizvoda - Bioflex, Humistart, Humisuper Plus, Aminomax, Aminoflex…), dok na agrohemijske parametre delujemo kroz zemljište i to osnovnim sredstvima ishrane (NPK), oplemenjivačima zemljišta (Fitofert pH Plus), vodotopivim i biostimulativnim proizvodima kroz sistem kap po kap. Vrlo često se u poljoprivrednoj proizvodnji koriste hemijska sredstva zaštite, najčešće preparati koji mogu biti insekticidi, fungicidi i

herbicidi, ali je evidentno da najčešće izostaje pravilna i pravovremena prihrana biljaka. Od ove poslednje pomenute hemije najdirektnije zavisi i efikasnost primenjenih pesticida, ali i prinos i kvalitet ubranih proizvoda. Sredstva prihrane, kako je pomenuto, mogu se koristiti preko korena i preko lista gajenih biljaka i oba ova načina se međusobno upotpunjuju i čine sinergijske efekte između biohemijskih i agrohemijskih procesa. Pored važnosti odabira kompozicije biljnih nutrijenata i vremena primene istih po fenofazama razvoja, jako je bitno obratiti pažnju na još dva parametra koji se mogu takođe podvesti pod hemijske, a to su pH vrednost, odnosno kiselost i EC vrednost, odnosno koncentracija disosovanih jona u rastvoru. Tu dolazimo do najčešćih odstupanja i do najčešćih uzroka nastajanja gotovo svih abnormalnosti u morfologiji biljaka i nečega što dovodi do pojave bolesti i štetočina, kao i

Dakle veoma čest slučaj u praksi je previsoka pH vrednost zemljišnog rastvora, a posebno kada se za zalivanje koriste tvrde, ili karbonatne vode. Tada i pored inicijalno kiselog zemljišta raste pH vrednost i kompromituje usvajanje glavnih biljnih nutrijenata, što se najpre manifestuje malformativnim promenama na listu, zatim hlorotičnim, a na kraju i nekrotičnim simptomima. Odnosno listovi biljaka bivaju prvo deformisani, zatim počinju da menjaju boju, na kraju deo lisne mase odumire. Takvi listovi bivaju podložni napadu fitopatogena, štetočina, ali su i manje tolerantni na abiotske faktore i stresne uslove. Visoka pH vrednost se indirektno rešava regulacijom onog drugog parametra EC-a, odnosno kontrolom koncentracije Fitofert vodotopivih hraniva, jer pomenuta sredstva poseduju rezidualnu kiselost. U 0,1%tnom rastvoru Fitofert kristali daju i do 1,5 stepeni nižu pH vrednost u odnosu na slične formulacije drugih proizvođača. Ukoliko pomenuto svojstvo ne može da obezbedi dovoljno nizak nivo pH vrednosti, pribegava se upotrebi jedinstvenog proizvoda pod nazivom FitoFert pH Green. Ovo sredstvo snižava pH, dakle zakišeljava rastvor istovremeno snižavajući EC (jedinstvena funkcija) i istovremeno sprovodi helatizaciju mikroelemenata u zemljišnom rastvoru. Obično ga treba dodati oko 10% u odnosu na Fitofert kristalna vodotopiva hraniva (sa hranivima drugih proizvođača i više), dok u pojedinim slučajevima izrazito tvrdih voda, kao i acido-


40 filnih biljaka (borovnica) količina može biti i višestruko uvećana. Ukoliko se radi o suprotnom primeru, zakišeljenom zemljištu, niže pH vrednosti, to je obično slučaj ekstenzivnije proizvodnje, bez prisutnog, ili neadekvatno korišćenog fertigacionog sistema. Najčešće su to krajnje mineralizovana zemljišta sa minimalnom potencijalnom plodnošću i minimalnim sadržajem organske materije, te se na njima preporučuje upotreba dva specifična i veoma efikasna proizvoda. Na prvom mestu to su proizvodi BioFert Green i tri proizvoda u pripremi Fitofert Natura Basic, Plus i Premium. O ovim proizvodima biće detaljnijeg opisa drugom priikom. Generalno ovo su organski peletirani stajnjaci, koji podižu pH zemljišnog rastvora, ali još važnije biološke osobine zemljišta. Doza primene se kreće od par stotina kilograma po hektaru, pa do 3 tone za intenzivnije poljoprivredne proizvodnje. Nažalost sve je manje štalskog đubriva koje bi jedino moglo da zameni pomenute proizvode. Nedostatak primene štalskih đubriva je u tome što su kabasta i nose puno vode, zatim nisu sterilisana te mogu biti izvor raznih patogena, a pride često su izvor zakorovljavanja parcela. Sledeće sredstvo za podizanje pH vrednosti je FitoFert pH Plus koji predstavlja kombinaciju kalcijuma, magnezijuma i bora, kao tri esencijalna i gotovo uvek deficitarna elementa ishrane biljaka na pomenutim ispošnjenim zemljištima. Doza primene se kreće najčešće od 500 do 1000 kg/ha, a vreme primene je u osnovnoj obradi, ili početkom vegetacije. Zbog mikronizirane pa

Zaključak je da kod biljaka kao i kod životinja, pa i ljudi u ishrani sitnice sagledane kroz adekvatne hemijske parametre (na prvom mestu pH vrednost – kiselost) vode ka vitalnosti i odličnom zdravstvenom stanju. Usled neadekvatnih parametara, a posebno pH vrednosti, može doći do razboljevanja i propadanja svih živih organizama, počev od mikroorganizama, koji često žive u simbiozi sa gajenim biljkama, pa i samih gajenih biljaka.

granulisane sirovine ovaj proizvod se odlikuje komfornom primenom, dobrom distribucijom i dobrom efikasnošću, a može se koristiti u duplo redukovanoj količini i na zemljištima koja nisu kisela. Tada se preporučuje 200-300 kg proizvoda po hektaru, a može se koristiti u svim proizvodnjama, pa čak i u ratarskoj. Najčešću primenu pomenuti proizvodi ipak nalaze u proizvodnji maline, koja je sve aktuelnija, kao i u drugim intenzivnim voćarskim i povrtarskim proizvodnjama.

Kontrola pomenutih parametara direktno utiče na povećanje efikasnosti sredstava ishrane i zaštite, kao i na povećanje kvaliteta i prinosa gajenih biljaka, a time i na bolju profitabilnost u biljnoj proizvodnji. Kako se pominje u onoj reklami iz automobilske industrije – Snaga bez kontrole je ništa. Ovaj slogan ima puno značenje i u intenzivnoj biljnoj proizvodnji. Gde se okrenemo, neka hemija!


41


Pčelarenje

EU je drugi najveći proizvođač i uvoznik meda na svetu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.


43 Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta u Briselu je raspravljao o globalnoj situaciji i izazovima u pčelarskom sektoru EU na javnom saslušanju na kojem su uz zastupnike sudelovali i vodeći evropski stručnjaci u toj oblasti, a predstavljeni su i pilot-projekti i inicijative očuvanja evropske bioraznolikosti. Osvrnuvši se na uvoz meda iz Kine i Ukrajine, vrlo često sumljivog porekla i kvaliteta u odnosu na proizvode prema standardima EU stručnjaci su naglasili potrebu za dodatnim i konkretnijim označavanjem proizvoda radi bolje informisanosti kupaca. Evropska unija je drugi najveći proizvođač meda na svetu, iza Kine (246.300 tona), dok uvozi 175.701 tona (odmah iza SAD).

U Sloveniji inicijativa da se pčele proglase ugroženom vrstom Slovenački pčelarski savez predložiće vladi da pčele u Sloveniji proglase ugroženom vrstom i da

se usvoje zakoni koji će štititi njen održivi opstanak, piše mariborski list Večer. Pčele su neophodne za oprašivanje i bioraznolikost, a u Sloveniji je prirodno pčelarstvo rasprostranjeno i razvijeno. Slovenački poljoprivrednici ne moraju kao u nekim drugim zemljama da organizuju prevoz košnica kako bi im oprašile useve i zato bi pčele, prema slovenačkim pčelarima, trebalo proglasiti ugroženom vrstom i striktnije ih štititi od negativnih ekoloških uticaja kao što je pre-

terano tretiranje useva pesticidima i herbicidima. List dodaje da pčele i njihova zaštita imaju veliki ekonomski potencijal.

Inicijativa da se zakonom zaštite pčele Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji i u narednom periodu razgovaraće sa predstavnicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela. U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80%. Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak.


44

Predstavljamo vam

Jedan od pravaca kojim poljoprivreda kako evropska, tako i svetska korača, je otvaranje novih puteva, odnosno davanja mogućnosti krajnjem korisniku da izabere opcije kojim će rešavati određene probleme u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Izbor ide od konvencionalne, preko integralne, održive, organske proizvodnje, a sve u cilju proizvodnje zdravstveno bezbednog proizvoda i očuvanja životne sredine. Naša kompanija kroz svoj portfolio u sredstvima za zaštitu i ishranu bilja se trudi da isprati gore pomenute tokove savremene poljoprivredne proizvodnje, a jedan od pokazatelja toga je i uvođenje novih proizvoda nastalih u saradnji sa brojnim partnerima. Jedan od takvih proizvoda koji se od ove, 2017. godine nalazi u ponudi kompanije Agromarket je N-GRIP. Kada bi se kroz TV reklamu plasirala informacija o novom proizvodu, onda bi to bilo na sledeći način: N-GRIP - povećava rast prirodnih neprijatelja nematoda u rizosferi, čime se stvara okruženje za rast zdravog korenovog sistema, što je osnova za profitabilnost useva.

N-GRIP - deluje kao humifikator jer pomaže u razlaganju i mobilizaciji organske materije u zemljištu, omogućava stvaranje kompleksa u koje koren lako prodire. Smanjuje celulolitičnu aktivnost dekomponovanjem (razgradnja celuloznog lanca) celuloze biljnih ostataka u male molekulske mase - organske molekule. Pored toga, nepristupačne oblike fosfora koji je deo nerastvorljivih kompleksa poput variscite, trikalcijum fosfata ili kalcijum ortofosfata prevodi u pristupačni oblik P2O5. N-GRIP - ima sposobnost fiksiranja atmosferskog azota (N2). N-GRIP - omogućava jačanje korena biljke, deluje protiv biotičkog stresa usled infekcija uzrokovanih širokim spektrom nematoda u bilo kojoj fazi. N- GRIP - utiče na ravnotežu populacija mikroorganizama u rizosferi N-GRIP - zbog velike raznovrsnosti sojeva mikroorganizama koji su prisutni u mikrobiološkom ekstraktu ovog proizvoda dovodi do niza poboljšanja fiziološkog stanja biljke, kao i samog stanja u zemljištu N-GRIP - nosi u sebi enzime koji

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

umanjuju ili sprečavaju štetu nastalu od larvi nematoda, juvenilnog stadijuma do odraslih jedinki nematoda, smanjenjem broja izlegnutih jedinki. N-GRIP – uspešno deluje na deformaciju stileta kod nematode čime se smanjuje broj novopoloženih jaja. Takođe, pospešuje rast biljaka i značajno utiču na povećanje prinosa. Utiče na povećanje šećera i skroba u voću i povrću. Mikroorganizmi u ovom proizvodu učestvuju u svim biološkim procesa transformacije organske materije, pomažu da se helatiraju neophodni mikronutrijenti. Poboljšava jonski kapacitet. A sada da stručno predstavimo proizvod N-GRIP. Proizvod španske kompanije Lida koji sadrži ekstrakt fermentacije mikroorganizama kao i žive mikroorganizme (20% w/w). Microglobulated formulacija S.T.C. ® (Nanotechnology - patentiran sistem) koji daje maksimalnu stabilnost i održivost. Veoma je visoka rastvorljivost praškaste (VP) formulacije. Biorazgradiv je i bezopasan po ljudsko zdravlje i okolinu. Veoma je važno da se u rizosferi mora održavati odgovara-


45 jući nivo organske materije da bi se u potpunosti iskoristila efikasnost N-GRIP-a. N-GRIP može da se koristi na svim usevima koji pate od stresa izazvanog prisustvom nematode, kako u povrtarskim usevima (paradajz, paprika, krastavac, dinje, lubenice, krompir, luk, šargarepa), tako i u višegodišnjim zasadima, jabučastom i koštičavom voću, vinovoj lozi, citrusima, tropskim bilju)

tretmanu posle presađivanja zalivanjem (navodnjavanjem) i ponovite aplikacijama od 500 g/ha na 15 dana u intervalima do minimalnog ukupnog programa od 2,0 kg/ha.

N-GRIP se primenjuje: A - Tretiranje izniklih biljaka u kontejnerima ili čašicama. Ovaj metod primene smanjuje troškove i ima visoku efikasnost te se zbog toga i preporučuje njegova upotreba u ovoj fenofazi proizvodnje rasada. Doza primene iznosi 2 g/l, a veoma je bitno da se proizvod nanese i dopre do korenovih žilica. Tretman se primenjuje odmah po nicanju ili pikiranju prskalicom, vodeći računa da se korenov sistem pravilno natopi ratvorom preparata N-GRIP. Treba izbegavati tretmane sa nekompatibilnim preparatima. B - Primena u usevima koji su dezinfikovani fumigantima Po rasađivanju nanesite N-GRIP u dozi od 500 g/ha sa prvim navodnjavanjem i ponovite sa aplikacijama od 250 g/ha na 15 dana u intervalima do minimalnog ukupnog programa od 1,5 kg/ha. C - Primena u nedezinfikovanim usevima. Nanesite dozu od 500 g./ha u prvom

U slučaju da je neophodna primena u usevima ili zasadu nekod od proizvoda na bazi hlorothalonil, diniconazol, fosetil –Al, folpet, mankozeb, bakarni complex, thiram, fenamifos, treba da se izvede tako da bude jednonedeljni interval između primene hemijske supstance i N-GRIP. N-GRIP se čuva na temperaturama 20-25ºC, daleko od direktne sunčeve svetlosti. Proizvod je stabilan na ovoj temperaturi tokom 12 meseci. Na temperaturama 10-12 ºC proizvod ima period stabilnosti do 18 meseci. Sve u svemu, prednosti koje se ostvaruju primenom preparata N-GRIP su sledeće:

• Smanjuje potencijal dejstva biljnih parazita – nematoda u zemljištu. • Smanjuje gubitak sadnog materijala zbog nematoda. • Omogućuje bolji razvoj biljke, kao rezultat boljeg razvoja korena. • Igra ključnu ulogu u razgradnji i mobilizaciju organske materije u zemljištu, i pospešuje stvaranje hranljivog kompleksa koji koren lako apsorbuje. • Oslobađa vezani fosfor, prevodi ga u pristupačni oblik za biljke u zemljištu, doprinosi boljem razvoju korenovog sistema kao i njegovu regeneraciju. Pospešuje rast i razmnožavanje korisnih mikroorganizama (bakterije i gljivice) koji utiču na smanjenje štetočina u zemljištu. • Netoksičan i ne kontaminira okolinu, vodu ili hranu. • Ne stvara nikakve ostatke i može se primeniti u svakom trenutku u toku rasta i razvića biljaka. • Ne utiče na zdravlje ljudi i drugih životinja. • Olakšava organsku poljoprivredu useva. • Unapređuje uravnoteženje populacije mikroorganizama u rizosferi. Potpuno je biorazgradiv. • Ostaje u okruženju, kao deo ekosistema i ne izaziva nikakav štetni efekat po žive organizame. • Utiče povoljno na rast populacije predatora nematoda u rizosferi, stvarajući uslove za zdrav koren, koji su neophodni za profitabilne useve. Za kraj, N-GRIP je proizvod koji su razvili isti oni stručnjaci koji su nam darivali Talocuper, biljne vakcine Micobiol i Stemicol… I to je dobra preporuka za N-GRIP.


46 Nataša Gvozdenović, novinar

Intervju sa povodom

Naukom protiv predrasuda Dr Miloš Tanurdžić, profesor Genetike na Univerzitetu Kvinslend u Brizbejnu (Australija), na Departmanu za Biološke nauke, istraživač je iz oblasti molekularne genetike i genomike i biologije razvića. Osnovne studije biologije zavrsio je na Univerzitetu u Novom Sadu, a doktorske studije Genetike završio je na Purdue Univerzitetu u SAD, dok je posledoktorske studije okončao u čuvenoj Cold Spring Harbor laboratoriji pored Njujorka. Već nekoliko godina živi u Brizbejnu u Australiji. Njegov kratkotrajni boravak u rodnom gradu iskoristili smo za razgovor o uvek aktuelnoj temi. GMO ili genetski modifikovani organizam jedna je od najkontraverznijih skraćenica sadašnjice. Oko ta tri slova upleteni su globalni geo-politički interesi, privrede i poljoprivrede velikog dela sveta, nauke i para-nauke, religije, pokreti, aktivisti, umetnici, kuvari i razni glasnogovornici. Nije prvi put da nešto što je oblast za naučne krugove, postane tema „čaršijskih“ razgovora, ni malo slučajno, već sa namerom da se „mali čovek“ oseća pitan za sopstvenu sudbinu. Uskraćen za epske naslove i senzacionalističke teme, dr Miloš Tanurdžić se u oblasti genetike i genomike, kako biljaka tako i životinja dokazuje u akademskim krugovima od Amerike do Australije. Ovog proleća je njegov tim pomerio granice u saznanjima iz oblasti evolucije genske regulacije, iznoseći rezultate koji ukazuju da čovek i morski sunđeri koriste iste mehanizme genske regulacije. Koliko je genetika neverovatna, potvrđuje upravo

ovo istraživanje, ali i sva prethodna rađena u laboratorijama od Novog Sada do Brisbejna u Australiji. Koliko mi na današnji dan znamo o genetici? Znamo puno. Znamo principe nasleđivanja i neverovatnu količinu detalja vezanih za molekularnu strukturu gena (sekvence DNK) kod mnogih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući i čoveka. Ono što su glavne istraživačke teme savremene genetike jesu proučavanja mehanizama genske regulacije (kada i kako su geni aktivirani) i u genetici to zovemo ekspresijom gena, odnosno transkripcija/prepisivanje sekvence DNK u prolazne molekule RNK koji su izvršioci genetičkih poruka u DNK, učestvujući u prevođenju instrukcija iz DNK molekula u razne proteinske molekule koji su stvarni izvršioci raznih ćelijskih, metaboličkih i drugih fukcija, i otkrivanje gena odgovornih za razne kompleksne fenotipove. Ova poslednja stavka predstavlja

kombinaciju dosadašnjih dostignuća u mapiranju gena, analizi genske funkcije i regulacije, sa ciljem da u potpunosti možemo da objasnimo genetičku “arhitekturu” složenih svojstava, kao npr. podložnost neurodegenerativnim oboljenjima, ili pak, koristeći primer iz biljne genetike, da razumemo koliko i koji su to geni koji primera radi, utiču na prinos pšenice, otpornost kukuruza na određene insekte, početak i dužinu cvetanja voćarskih kultura... Drugim rečima, genetičari danas znaju puno toga o jednostavnim osobinama biljaka, gljiva, životinja i bakterija, a rad na razumevanju kompleksnih svojstava je pred nama. Koliko su primenjiva istraživanja kojima se genetičari bave i gde danas srećemo rezultate upravo tog rada, a da ni ne znamo da su rezultat genetskih istraživanja? Na ovo je pitanje teško dati jednostavan odgovor, a ostati dovoljno precizan kao naučnik. Osnovni principi i saznanja genetike i molekularne biologije su danas toliko utkani u medicinu i farmakologiju, poljoprivredu i sve više, tehnologiju (i izlišno je i reći, biotehnologiju), ali i u istoriju i savremene društvene tokove. Npr. gotovo da ne postoji nijedan savremeni lek koji nije otkriven, ili bolje rečeno – dizajniran, na osnovu saznanja o genetičkim mutacijama koje dovode do oboljenja,


47 ili pak koriste metode molekularne biologije i biotehnologije da lekovite supstance sintetišu u laboratoriji, ispitaju, itd... Medicinska dijagnostika je sve više bazirana na genetičkim analizama. Savremena poljoprivreda se zasniva na genetici, počevši od domestikacije (pripitomljavanja) divljih biljnih i životinjskih vrsta u poslednjih desetak hiljada godina otkad poljoprivreda postoji, do selekcije i oplemenjivanja biljaka i životinja koje ljudski rod radi već hiljadama godina. Precizne genetičke modifikacije bazirane na savremenim principima i metodama molekularne biologije (GMO) su stare tek nekoliko decenija. Šta zapravo znači GMO? Organizam kojem je putem metoda genetičkog inžinjeringa precizno dodat ili oduzet neki gen tako da taj organizam sada poseduje novo svojstvo. Npr. pirinač u čiju DNK je udenut i novi segment DNK koji daje instrukcije za proizvodnju enzima koji proizvodi vitamin A tako da sada imate pirinač prepun vitamina A. Ili sorta soje kojoj je dodat gen koji kodira inofrmaciju za enzim koji razgrađuje pesticid, tako da sada možete da tretirate polja soje sa mnogo preciznijim/boljim/ jačim pesticidom u manjim dozama i rešite se korova na taj način, povećate prinos soje, smanjite količinu potrebne vode i đubriva itd... Trebalo bi nam puno vremena da navedemo sve primere upotrebe metoda genetičkog inženjeringa u svrhu stvaranja GMO... Ono što je bitno napomenuti jeste da GMO predstavlja mnogo precizniji način promena/popravki/izmena genetičkog materijala.

Da li mislite da je stručna javnost u Srbiji ali i globalno dovoljno informisana na temu genetskih modifikacija? Imam utisak već godinama da većina javnosti, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, ima mišljenje o GMO koje nije bazirano na naučnim (znači proverenim) informacijama. Nauka je vrlo jednostavna i principijelna: mi na pitanja da li je nešto ovako ili onako ne odgovaramo tako što se pitamo šta bismo želeli da je tačan odgovor, nego uradimo pravilno dizajniran eksperiment i na osnovu rezultata eksperimenta imamo odgovor. Ovde je vrlo važno podsetiti da naučni metod daje odgovor samo na pitanje da li određeni tretman ima efekat. Konkretno, u slučaju GMO, ogroman broj ljudi ne shvata osnovnu pretpostavku naučne logike: mi samo možemo da dokažemo da nešto kao npr. GMO nema štetni efekat tako što ćemo porediti iste uzorke koji koriste hranu sa ili bez GMO sastojaka. Ova poređenja su rađena stotinama puta na raznim uzorcima, koristeći biljne i životinjske GMO sastojke. Nijedan put do sada nije otkrivena nikakva razlika između kontrolnih i GMO uzoraka. Akademije nauka od Rusije do Velike Britanije, SAD itd. su objavile svoje stavove po tom pitanju, i svi se slažu da GMO nije štetan. Zašto neki i dalje pokušavaju da ubede ostale da su hiljade naučnih radova i hiljade naučnika u krivu je više u domenu rada jednog sociologa nego genetičara. Ipak, kao neko ko prenosi znanje mlađima u poziciji ste da procenjujete stavove mladih i načine na koji se oni formiraju o raznim, pa i o ovoj temi?

Ja nisam sociolog niti psiholog da mogu da dam stručno mišljenje odakle tačno negativno mišljenje dolazi. Kao naučnik i učitelj ja sam svedok neverovatne osnovne naučne nepismenosti kod većine ljudi, na raznim meridijanima i mislim da je to u osnovi negativnog mišljenja o GMO u javnosti. Naravno, kao naučnik, ja takođe moram da podsetim da mišljenje nije isto kao i poznavanje činjenica. Da li bi prehrambeni proizvodi dobijeni genetskim modifikacijama trebli da budu propisno označeni? I generalno, gde je granica između nauke i toga šta može i sme da se nađe na policama trgovina, dostupno najširoj populaciji? Ovo već nije do mene. Ja lično kao genetičar koji poznaje ne samo metode dobijanja genetički modifikovanih organizama nego i rezultate poređenja mogu samo da kažem između GMO i neGMO proizvoda nema nikakvih razlika u smislu uticaja na korisnika. Čak, proizvodnja GMO kultura u poljoprivredi je često zdravija po prirodnu okolinu, koristi manje hemijskih preparata i dovodi do povećanje proizvodnje i na taj način utiče na cenu proizivoda ili pak povećava teritorije na kojim neki usevi mogu da se gaje. Zahvaljujući odgovorima Dr Tanurdžića bogatiji smo za još jedan pogled na vrlo, za neke kontroverznu temu. Na svima nama je da upravo uzimajući u obzir različite, naukom proverene i potvrđene istine, izgradimo, učvrstimo ili promenimo svoj stav.


Bakteriozna pegavost paprike Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Paprika je jedan od retkih poljoprivrednih proizvoda koji ima stabilnu, a zašto ne reći i visoku cenu, a bakteriozna pegavost može da ugrozi sve uloženo. Na povrtarima je da na vreme spreče propadanje ove profitabilne kulture.


49 Bakteriozna pegavost paprike, čiji je prouzrokovač bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria je najrasprostranjenija i ekonomski najštetnija bakterioza na paprici, paradajzu i ostalim biljkama iz roda Solanum. Najpovoljniji uslovi za širenje ove bolesti su česti periodi sa vlažnim vremenom i porastom temperature tokom dana. Upravo takve uslove smo imali u prethodnim danima, a na osnovu izveštaja prognozno-izveštajne službe povoljni uslovi nas očekuju i u narednim danima. Izvor zaraze za bakterioznu plamenjaču paprike predstavljaju ostaci obolelih biljaka i zaraženo seme, odakle se infekcija prenosi na rasad, a zatim na biljke u polju. U biljku domaćina bakterija prodire kroz stomine otvore i oštećeno tkivo. Razmnožavanje X. campestris pv. vesicatoria i naseljavanje tkiva biljke odvijaju se u uslovima veće vlažnosti okoline i temperature od oko 25°C. Parazit se dalje širi kišnim kapima, navodnjavanjem i vetrom. Toplo i kišovito vreme pogoduju širenju infekcije. Simptomi bakterioza su pojava pega, nepravilnog oblika sa donje strane listova. Kasnije se pege pretvaraju u nekrotične mrlje, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad kao i obilno navodnjavanje tifonima ili rasprskivačima. Paprika se inficira kroz stomine otvore i kroz oštećena tkiva. Simptomi se

mogu pojaviti već u početnoj fazi razvoja u formi pega na listovima. U sledećim fazama simptomi se vide na listovima, stabljici i plodovima. Na početku su pege vlažne, nepravilnog oblika, uočavaju se na donjoj strani lista, kasnije se pretvaraju u nekrotične mrlje, najčešće okružene hlorotičnim oreolom, koji se bolje vidi na gornjoj strani lista. Na plodu bakterioza izaziva stvaranje karakterističnih ispupčenih pega, plikova, koji su kružnog oblika, nekrotični i sa pukotinama u sredini.

Efikasna kontrola bakterioza može se rešavati istovremenim obuhvatanjem tri osnovna pravca zaštite: A - upotreba zdravog semena. Seme ima najvažniju ulogu u širenju ovog patogena na kratkim i dugim potezima. Na polju, na kome je izbila primarna infekcija, bakterije mogu dopreti do zdravih biljaka i zaraziti ih, a u tome im pomažu atmosferski uslovi (kiša, vetar, grad) i čovekovo delovanje (poljoprivredni radovi, navodnjavanje). U staklenicima i plastenicima je prvenstveno čovek odgovoran za širenje bakterioze. Ako koristite seme iz sopstvene proizvodnje paprike ili je u semenu paprike prisutno mnogo ostataka ploda paprike, potrebno je izvršiti dezinfekciju semena;

B - uklanjanje biljnih ostataka i pravilan plodored. Kako bakterija prezimljava na biljnim ostacima papriku ne treba gajiti na istoj parceli 2-3 godine. C - hemijska zaštita. Sa hemijskom zaštitom treba početi pre pojave uočljivih simptoma zaraze, jer kada se simptomi uoče, za efikasnu zaštitu je kasno. Osnova zaštite od bakterioze su fungicidi na bazi bakra. Odličan izbor predstavlja Funguran OH (bakar hidroksid) u dozi od 2,0 kg/ha. Preparat, odnosno formulacija je izuzetno otporna na spiranje kišom. Sadrži jon bakra, koji kao neophodan mikroelement, doprinosi boljem iskorišćenju azota i fosfora i direktno utiče na povećanje prinosa. Ali ako se vratimo samo jednu godinu unazad setićete se da smo u jednom periodu godine imali veliki problem sa jutarnjim rosama i padavinama što je dovodilo do spiranja depozita fungicida na listu. U tom slučaju preporučujemo biopesticid Talocuper koji nam je upravo u prošloj godini dao odlične rezultate. Reč je o neorganskom đubrivu sa mikroelementom Bakar (Cu) 5 %. Visoko efikasan u niskoj koncentraciji (0,3%) ili se može koristiti i kroz sistem kap po kap (5,0 l/ha). Izuzetna stabilnost u zemljištu. Otporan prema razgradnji u zemljištu. Molekul organo-bakarnog kompleksa sa dvostrukim delovanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i razmeštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih ćelija. Sadrži specifične penetrirajuće agense. Ispoljava preventivno i kurativno delovanje.


Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Male mlekare pojele veliku nišku Odlazak poslednje velike grupe od 60 proizvodnih radnika iz Niške mlekare prvih dana juna, nagoveštava, po sve mu sudeći, defnitivan nestanak jednog od najuspešnijih preduzeća za otkup i preradu mleka u ovom delu Srbije. Iako u beogradskom Imleku, koji je prošle godine kupio Nišku mlekaru i dalje uporno ćute i ne oglašavaju se, jasno je da će sadašnja veoma smanjena i skoro minimalna proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda u Nišu veoma brzo prestati. Nešto slično sa Niškom mlekarom događalo se pred privatizaciju, pre desetak godina, ali je, odmah pošto ju je kupio konzorcijum vlasnika (frme Prof-ko, Kruna komerc i Amaks) obnovljena velika proizvodnja. Posle 2009, uz aktiviranje proizvodnih pogona i modernizaciju proizvodnje Niška mlekara je, sve do prodaje Imleku, bila u vrhu proizvođača najkvalitetnijih mlečnih prerađevina u našoj zemlji. Zapošljavala je 300 radnika i otkupljivala dnevno oko 150.000 litara mleka. Danas, primat i u preradi, ali i na tržištu preuzimaju manji pogoni. U Nišu i neposrednoj okolini osnovano je dvadesetak novih i privatnih mlekara koje se bave otkupom mleka

i proizvodnjom prerađevina. I dalje postoji i radi, iako se uveliko govori da će biti prodata nekoj kompaniji iz Mađarske, Leskovačka mlekara i ona je trenutno najveća na jugu Srbije. U samom Nišu već nekoliko godina uspešno radi Mlekara Milk haus u kojoj je većina sadašnjeg rukovodstva i tehnologa, naravno i majstora, iz redova onih koji su prethodnih godina napustili Nišku mlekaru. Nezvanično Milk haus, gde je zaposleno sedamdesetak radnika, dnevno otkupljuje i prerađuje oko 25.000 litara mleka i proizvodi vrlo kvalitetne sireve, jogurt.. Na tržište širom Srbije stižu izuzetno traženi mlečni proizvodi iz privatnih mlekara Lazar u Blacu ili DIS Todorović kod Ražnja, iz Bele Palanke, Donjeg Barbeša kod Gadžinog Hana, Mlekare Gložane kod Vlasotinca... Takođe, veoma kvalitetni proizvodi izlaze iz pogona za preradu mleka na Malom i Velikom Jastrepcu, iz mlekara Pogled u Rosici u aleksinačkom ili Nina u Sušici u kruševačkom kraju, ili s Rtnja i Boljevca, kao i Mlekare Stara planina u Dimitrovgradu. Sve je više i maloprodajnih objekata gde se mogu naći i mlečni proizvodi iz Sjenice, Raške, Tutina, kao i Timočke krajine. Sve ove male i privatne mlekare, koje uglavnom uspešno rade i imaju kvalitetne proizvode, zapošljava-


51 ju tek po desetak ili najviše dvadesetak radnika. Sve te manje “pojele” su onu veliku Nišku mlekaru.

EU: Ako nije životinjskog porekla, ne može da se zove mleko Evropski sud pravde doneo je juče presudu kojom je zabranio da se proizvodi biljnog porekla prodaju pod oznakom “mleko”, “puter” ili “sir”, javlja britanski servis BBC. U presudi se navodi da se nazivi “mleko”, “puter”, “krem sir” i “jogurt” mogu koristiti samo za reklamiranje proizvoda koji su dobijeni od životinjskog mleka, osim u slučaju izričito predviđenih izuzetaka, što nije slučaj sa sojom ili tofuom. Takva presuda suda doneta je u procesu koji je pokrenulo jedno nemačko udruženje za borbu protiv nepoštenog tržišnog nadmetanja protiv TofuTowna, kompanije koja proizvodi i distribuira vegetarijansku i vegansku hranu, pod nazivom “soyatoo maslac od tofua”, “biljni sir” i slično.

Put ka većoj sigurnosti plasmana mleka i mlečnih proizvoda Tržište mleka u EU se polako smiruje nakon potresa kada je, zbog ukidanja kvota za proizvodnju mleka, došlo do porasta proizvodnje koja je, uslovivši nestabilnost cena, dovela i do deregulacije tržišta. Evropa, koja je zajedno sa SAD, ključni igrač na svetskom tržištu mleka, reagovala je u takvoj situaciji i došlo je do izvesnih promena, kaže Fabio del Bravo iz italijanske Direkcije za ruralni razvoj u okviru Instituta za usluge na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (ISMEA). Kao rezultat, proizvodnja i cene su u 2016. donekle stabilizovane, ali celokupna situacija i dalje predstavlja gorući problem sa kojim Evropa mora da se izbori. U periodu tog poremećaja na evropskom tržištu, u Italiji – u kojoj je potrošnja svežeg mleka poslednjih godina inače u ozbiljnom padu – bilo je karakteristično da je porastao izvoz svih mlečnih proizvoda, pre svega dve zvezde izvoza – sireva “Grana Padano” i “Parmigiano Reggiano”. Sirevi inače predstavljaju veći deo izvoznog mlečnog kontingenta – skoro 70%, a samo dva ovde pomenuta donose dve trećine ukupne vrednosti izvoza italijanskih sireva. Za proizvođače svežeg mleka u Italiji, međutim, domaće tržište je najbitnije a kako

potražnja neprekidno opada, tako rastu i njihove brige. Udruživanje je zbog toga praktično postalo neophodno, jer oni koji su ušli u konzorcijume imaju veću sigurnost i čitav sistem doprinosi njihovim većim prihodima, naglasio je del Bravo. Veliki broj italijanskih sireva (kao i drugih proizvoda) ima zaštitu oznake geografskog porekla. Samim tim iskustvo Italije za Srbiju može biti od velike važnosti u pokretanju procedura za mnoge proizvode koji još čekaju da stignu do ove liste. Brisel je u celoj proceduri ključni igrač, tvrdi del Bravo. Sve kreće od grupe proizvođača, kao što pravilnik nalaže, koja okuplja farmere i defniše elaborat. Grupa ulaže molbu i pokreće proceduru pri nadležnom ministarstvu, koje ocenjuje i eventualno traži dopune. Kada je upit kompletiran, prosleđuje se u Brisel. Zatim slede provere, pa objava provizornog priznanja geografskog porekla. Dok traje “privremeno priznavanje”, zapravo se ostavlja vreme drugim proizvođačima da eventualno ulože žalbu. Ukoliko nema primedbi, ide sledeći korak i sve završava konačnim priznavanjem oznake. Ono što je posebno važno i na čemu se nikad dovoljno ne insistira jeste važnost elaborate. Dobar i precizan elaborat rešava 50% problema i pre i posle sertifikacije, savet je del Brava.


52


53


Uticaj rasprskivača na depoziciju preparata* Pravilan izbor preparata i dobro određeno vreme primene čini 50% uspeha hemijske zaštite bilja. Ostalih 50% zavisi od uređaja za primenu, odnosno u slučaju ratarskih kultura prskalice. Ispravnost radnih komponenti prskalice, dobra podešenost (kalibrasanost) i pravilan izbor rasprskivača ravnopravno definišu dobar rad prskalice. U našoj praksi poseban problem predstavlja činjenica da proizvođači nemaju naviku da biraju rasprskivače (dizne) prema potrebama tretmana (razvojnoj fazi useva, razvojnoj fazi patogena, načinu delovanja preparata, dozi, vremenskim prilikama). Jedan od najznačajnijih faktora efikasne aplikacije pesticida jeste upravo tip/podtip rasprskivača. Rasprskivači su završni elementi prskalice u kojima se vrši potpuna dezintegracija radne tečnosti. Pravilnim izborom tipa/podtipa rasprskivača osigurava se da najveća količina izbačene tečnosti dospe na ciljanu metu. Nažalost, danas u Srbiji se u preko 90% slučajeva koriste najjednostavniji rasprskivači sa takozvanim lepezastim mlazom – T rasprskivači. Njihov najveći problem jeste što u velikom broju slučajeva samo oko

35% izbačene radne tečnosti dostigne ciljanu metu.

54 Dr Aleksandar Serdar

ra na kvalitet i količinu depozicije pesticida, pokrivenost biljne mase i kvalitet spektra kapljica. Upotreba vodosenzitivnih papira predstavlja brzu i pouzdanu metodu za procenu kvaliteta aplikacije. Ova metoda je prisutna skoro 40 godina i označena je kao najpopularnija i najbrža metoda za evaluaciju kvaliteta aplikacije pesticida. Poslednjih godina primat u određivanju kvaliteta uzimaju metode sa primenom fluorescentnih materija.

depozicija preparata na klasu

Najjednostavniji primer napred iskazanog, prevedeno u dozu praparata, znači da ukoliko se npr. koristi 5 litara totalnog herbicida za prskanje korova na strništu, samo 1,75 litara istog stigne do ciljane mete, a ostatak dospeva van ciljanog objekta. Najveći problem jeste drift. Drift nije samo zanošenje kapljica na neciljanu površinu već je prisutan i evaporativni drift koji se ogleda u inaktivaciji pesticida već pri izlasku iz rasprskivača. Od osamdesetih godina prošlog veka stručnjaci za tehniku aplikacije pesticida pokušavaju da utvrde kvalitet primene prskalice što podrazumeva uticaj radnih parameta-

* NS SprejTek doo, Novi Sad; nssprejtek@gmail.com

Za razliku od vodosenzitivnih papira, za određivanje količine nanete tečnosti na ciljanu površinu koristi se trejseri. Trejser (naziv grupe za više hemijskih jednjenja) predstavlja jedinjenje koje fluorescira pod dejstvom svetlosti određene

rasprskivači u radu

talasne dužine. Primena vodosenzitivnog papira obezbeđuje samo informaciju o pokrivenosti biljne mase, a upotreba trejsera obezbeđuje podatke o količini preparata koji dospe na ciljanu površinu. Materijal i metod rada. Krajem maja 2016. godine, na privatnom imanju


55 u Vršcu, obavljena su ispitivanja uticaja tipa/podtipa dizne na depoziciju fugicida u zaštiti klasa pšenice (slika 1). Brzina vetra iznosila je 1-2 m/s. Temperatura se kretala oko 24°C, a vlažnost vazduha iznosila je oko 60%. Uslovi sredine se nisu menjali tokom izvođenja ogleda. Pšenica je bila prosečne visine oko 1,3 m.

Sorta pšenice je apache, a tretiranje je vršeno nošenom prskalicom Agromehanika AGS 800 koja je bila agregatirana za traktor CASE Farmall 115U. Zapremina prskalice je 800 l a radni zahvat 15 m. Ogled je vršen sa 7 različitih rasprskivača, italijansko-engleske firme ASJ spray jet, koja je deo Arag grupe. Karakteristike ispitivanih dizni su date u tabeli 1.

Tretiranje je vršeno fungicidom Cherokeee 487.5. Fungicid je namanjen za suzbijanje bolesti lista, stabljike i klasa (Blumeria spp., Septoria spp., Puccinia spp., Rhynchosporium spp.) pšenice i koristio se u dozi 2,0 l/ha. Kombinacija je jedne kontaktne i dve sistemične aktivne materije (hlorotalonil + propikonazol + ciprokonazol).

TABELA 1. Tipovi/podtipovi i karakteristike rasprskivača Rasprskivač

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Opis

WR 110-04

Rasprskivač (antidrift) sa ravnim mlazom. Promena pritiska ne dovodi do velike promene u veličini kapljica. Telo dizne je duže od klasičnog rasprskivača, radni pritisak od 1 do 7 bar, kapljice fine i srednje veličine, 136 µm - 177 µm, 177 - 214 µm.

TFS 110-04

Rasprskivač sa dva ravna lepezasta mlaza. Ugao između mlazeva je 30o, a od vertikale 15o. Telo dizne je duže od klasičnog rasprskivača kako bi mlaz bio ujednačeniji. Radni pritisak od 1,5 do 8 bar, veličine kapi fine, 136 µm - 177 µm.

TFLD 110-04

Rasprskivač (antidrift) sa dva ravna lepezasta mlaza sa smanjenim driftom. Ugao između mlazeva je 30o, a od vertikale 15o, telo dizne je duže od klasničnog rasprskivača kako bi mlaz bio ujednačeniji, radni pritisak od 1,5 do 8 bar, veličina kapljica veoma krupne i ekstremno krupne, 349 µm - 428 µm, 428 µm - 622 µm.

CFA-U 110-03

Injektorski rasprskivač (antidriftplus) sa jednim lepezastim mlazom. Telo kraće od klasičnog injektorskog rasprskivača i dodatno umirenje mlaza, radni pritisak od 3 bar do 8 bar, kapljice krupne, 218 µm - 349 µm.

CFA-T 100-03

Injektorski rasprskivač sa jednim lepezastim mlazom zarotiranim unazad za 13o. Telo kraće od klasičnog injektorskog rasprskivača, radni pritisak od 3 bar do 8 bar, kapljice krupne i veoma krupne, 218 µm - 349 µm i 349 µm - 428 µm.

TFA 110-03

Injektorski rasprskivač sa dva ravna lepezasta mlaza. Ugao između mlazeva je 30o, a od vertikale 15o, radni pritisak od 1,5 do 8 bar. Veličina kapljica - veoma krupne i ekstremno krupne, 349 µm - 428 µm, 428 µm - 622 µm.


Za ispitivanje je korišćen trejser “brilliant blue”. Korišćen je u koncentraciji od 4%. Posle aplikacije, rastvor je ispiran sa 0,1 litar dejonizovane vode sa klasa pšenice. Dejonizovana voda je analizirana pomoću spektrofotometra Shimadzu UV-Vis. Ispitivanja su obavljena u saradnji i pod rukovodstvom prof. dr Aleksandra Sedlara sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada. Rezultati istraživanja. Sa pojavom novijih tipova/podtipova rasprskivača čiji je način dezintegracije radne tečnosti drugačiji od klasičnih, došlo je do pojave problema u pravilnom izboru rasprskivača u skladu sa ključnim faktorima uspeha tretmana: fazom razvoja useva, fazom razvoja patogena, načinu delovanja preparata, dozi i vremenskim uslovima. U praksi se ne pravi razlika između klasičnih rasprskivača, injektorskih i antidrift. Injektorski rasprskivači kao što su u ovom ogledu korišćeni ASJ CFA su podtip klasičnih lepezastih rasprskivača i uvlačenjem vazduha kroz injektor u svom telu obezbeđuje krupnije kapi dobre za tretmane pri brzinama vetra od 3 do 5 m/s. Antidrift rasprskivači su napredna generacija (podtip) klasičnih raspr-

skivača, koji imaju sposobnost da ne menjaju značajnije spektar kapi u mlazu, sa promenom radnog pritiska. Ti rasprskivači nose posebne slovne oznake kao TFLD, CFA-U (LD – low drift/mali drift, U – ultra).

Sa primenom većih normi količina preparata koji dospeva na biljke je opadala, što je logično jer je zadržana preporučena doza (2,0 l/ha), pa se samim tim smanjivala koncentracija, tabela 2.

Poseban akcenat treba staviti na dvomlazne rasprskivače kao što su npr. TFS i TFA koje karakterišu dva mlaza pod međusobnim uglom od 300. Oni predstavljaju zadnju generaciju rasprskivača i kod uskolisnih kultura kao što je pšenica su odlično rešenje, jer po prolasku prskalice prvi mlazu tretitra klas pšenice odozgo i napred, a usled vazdušne struje koju stvaraju krila dolazi do povijanja pšenica napred, što obezbeđuje drugom mlazu da pokrije klas i stabljiku i sa zadnje strane.

Analizom tabele 2 dolazi se do zaključka da kod tretiranja klasa treba težiti manjim normama tretiranja (što bližim 150 l/ha), jer zbog visine klasova od oko jedan metar i najvećeg udela krupnih kapi koje karakterišu injektorske rasprskivače, upravo manje norme obezbeđuju najbolju depoziciju preparata. Kod rasprskivača TFA 11003 depozicija je iznosila 61,56% od primenjene doze.

Analizom dospele količine preparata u tretmanu fungicidom Cherokeo najbolji rezultati su upravo ostvareni sa injektorskim i standardnim rasprskivačima sa dva mlaza koji nose oznaku ASJ TFA i ASj TFS.

Da bi se dobila depozicija preparata iskazana u tabeli 2, treba koristiti veće pritiske od 4 bar kod injektorskog TFA rasprskivača, “diznama za rad po vetru” kako ih farmer u Srbiji nazivaju, odnosno pritiske veće od 3 bar kod standardnog TFS rasprskivača.

Iskazana depozicija fungicida prikazana u tabele 2, primenom različitih normi tretiranja i različitih tipova rasprskivača, predstavljaju depoziciju preparata zabeleženu na klasu u procentima u odnosu na primenjjenu dozu preparata od 2 l/ha.

Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da se mora odabrati rasprskivač odgovarajućeg protoka kako bi se postigla željena norma. Npr. sa rasprskivačem crvene boje (110-04) pri pritisku od 3 bar i brzini kretanja od 8 km/h postiže se norma od 240 l/ha. Da bi se pomenuta

TABELA 2. Depozicija fungicida u pšenici za različite tipove rasprskivača i norme (na klasu) Norma (l/ha)

WR 11004

CFA-U 110-03

TFA 110-03

TFLD 110-03

TFS 110-04

CFA-T 100-03

150

50,77

51,57

61,56

54,97

54,17

54,21

200

39,42

46,17

58,38

45,51

51,55

49,97

250

37,19

39,29

50,11

46,17

46,62

44,89


57 norma postigla sa injektorskim rasprskivačem pri istoj brzini i odgovarajućem pritisku od 5 bar, mora se odabrati rasprskivač plave boje (110-03). Efekat tretiranja u skladu sa rezultatima ovih istraživanja, odnosno tretmana sa dvomlaznim TFA rasprskivačima uz pomenute radne parametra iskazan je u tabeli 3.

primenju ni dvomlazne rasprskivače, ni antidrift rasprskivače kakvi su WR 110-04. Najčešće se primenju klasične lepezasti rasprskivači, koji su najjeftiniji ali za oko 20-30% obezbeđuju lošiju depoziciju preparata od antidrift rasprskivača kakav je WR. Ishod toga je da na biljku dospeva 25-30% od primenjene

U našoj praksi poseban problem predstavlja pomenuta činjenica da proizvođači nemaju naviku da biraju rasprskivače prema potrebama tretmana (razvojnoj fazi useva, razvojnoj fazi patogena, načinu delovanja preparata, dozi, vremenskim prilikama). Koristi se jedan tip rasprskivača za sve vrste tretmana. Ne postoji

TABELA 3. Depozicija fungicida pri radu sa rasprskivačima WR 110-04 i TFA 110-03 Rasprskivač

ASJ TFA 110-03

ASJ WR 110-04

Rasprskivač

Norma (l/ha)

Depozicija Cherokee na klasu

Depozicija Cherokee na klasu

Norma (l/ha)

150 l/ha

1,23 l/ha

1,01 l/ha

150 l/ha

200 l/ha

1,16 l/ha

0,78 l/ha

200 l/ha

250 l/ha

1,00 l/ha

0,74 l/ha

250 l/ha

Ako uporedimo količinu preparata koja pri npr. normi tretiranja od 200 l/ha (česta norma u praksi) stigne na klas vidimo da od primenjenih 2 l/ha preparata na klas stiže 1,16 l/ha sa tretmanom ASJ TFA 110-03 rasprskivačima (58,38%). Primenom klasičnih antidrift ASJ WR 11004 rasprkivača na klas stigne 48% manje preparata, odnosno 0,78 l/ ha. Količina koja nije stigla na klas odlazi van klasa ili biva odnesena vazdušnim strujanjem ili ispari. Dakle, gubici preparata su znatno manji kada se primenjuju dvomlazni rasprskivači. Ako se iskazano prikaže na površini od 50 ha, dolazi se do podatka da od primenjenih 100 litara fungicida, primenom TFA 11003 na klas dospeva 58 l/50ha, a kod primene WR 110-04 rasprskivača 19 litara manje, odnosno 39 l/50ha. Poseban problem u praksi predstavlja činjenica, da proizvođači ne

doze preparata. Pravilan izbor tipa/ podtipa rasprskivača i njegovih radnih parametara može obezbediti da na biljku dospe i do 75 % od primenjene doze preparata. Iskazano ne znači da sa pravilnim izborom rasprskivača i radnih parametara mogu da se koriste manje doze od preporučenih, već da se pravilnim izborom rasprskivača i radnih parametara može obezbediti veća efikasnost i ekonomičnost proizvodnje, kao i smanjiti opasnost od zagađenja životne sredine koju prouzrokuju količine preparata koje ne dospeju na ciljano mesto. 19 litara više preparata, koji prema rezultatima ovih ispitivanja dospevaju na klasove na površinu. od 50 ha, čine razliku u biološkoj efikasnosti koja će sigurno obezbediti veći i kvalitetniji prinos.

univerzalni rasprskivač i ne treba se rukovoditi cenom kod nabavke istih. Rezultati ovih ispitivanja pokazuju da su antidrift rasprskivači, čija je cena oko 100 dinara, obezbedili 48% manje preparata od dvomlaznih rasprskivača čija je cena oko 500 dinara po komadu. Naizgled ušteda koju pravi razlika u ceni od 400 dinara po komadu odnosno 9600 dinara za opremanje jedne prskalice radnog zahvata od 12 metara (24 rasprskivača) predstavlja ustvari gubitak od 19 litara preparata pri tretmanu 50 ha pšenice. Obezbeđivanje 19 litara preparata više na 50 ha omogućava da uloženih oko 35.000 dinara, za tu količinu preparata, da rezultat odnosno da ta količina stigne na klas i obezbedi bolju efikasnost i veći prinos. Posebno treba naglasiti da primena odgovarajućih rasprskivača i radnih parametara čuva životnu sredinu što je finansijsko nemerljivo.


58


59


Kutak za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Vlaga – najveći neprijatelj čuvanju pivarskog ječma Snežana Stojković-Jevtić, dipl. inž. polj. *


61 Korišćenje kapaciteta skladišta za pivarski ječam zavisi od godišnjeg doba uskladištenja, od vlažnosti zrna ječma i visine sloja zrna. Granična visina sloja određuje se prema stanju skladišta kao i prema stanju zrna. Da bi održali pivarski ječam u zdravom stanju i da bi očuvali maksimalnu klijavost zrna u skladištu do upotrebe treba poznavati sve faktore koji utiču na promenu kvaliteta uskladištenog zrna, a dele se na: unutrašnje koji proističu iz prirode zrna pivarskog ječma, zatim spoljašnje, koji proizilaze iz uticaja atmosferskih prilika (vlaga, toplota, vazduh), kao i one koji predstavljaju uticaj raznih biljnih i životinjskih parazita i žitnih štetočina.

zrno ječma u dodiru sa svežim i suvim vazduhom postepeno gubi suvišnu vlagu, životni procesi se smiruju te nakon toga može biti lagerovan u debljem sloju. Ali treba imati u vidu da što je veća debljina sloja lagerovanog ječma to je i veća opasnost od samozagrevanja i nužna je redovna i česta kontrola vlažnosti i temperature mase zrna radi blagovremene intervencije. U slučaju da se u tom poslu zakasni samo za 5-7 dana pivarski ječam će usled samozagrevanja izgubiti klijavost, a pri dužem delovanju visokih temperatura u magacinu zrno poprima miris buđi te postaje neupotrebljivo za industriju slada i piva.

Prilikom skladištenja i čuvanja zrna treba stalno imati u vidu da je zrno pivarskog ječma živi organizam te da se uticajem spoljašnjih i unutrašnjih fakrora u zrnu i na zrnu odigravaju različiti procesi u toku skladištenja i čuvanja.

*PSSS Valjevo

Čuvanje pivarskog ječma počinje već od same žetve. Od vremenskih uslova pod kojima je usev sazreo i žetva obavljena zavisi i mogućnost čuvanja i održavanja zdravstvenog stanja i klijavosti ječma. Kako je vlaga najveći neprijatelj čuvanja pivarskog ječma, treba žetvu obaviti u punoj zrelosti po suvom i toplom vremenu kada je vlaga u zrnu svedena na potrebni minimum. Ukoliko je vlažnost zrna iznad 14% sa primesama zelenih nedozrelih zrna pleve i prašine preko 3% utoliko treba biti oprezniji prilikom određivanja debljine sloja u skladištu. Ječam koji se unosi u skladište sa vlagom iznad 15% treba skladištiti u tanjem sloju debljine 50-60 cm. Takav ječam treba lopatati odnosno elevirati prvih 15 dana svakodnevno, a skladište provetravati. Narednih 15-30 dana lopatanje obavljati svakog drugog dana uz obaveznu kontrolu zdravstvenog stanja i vlažnosti ječma. Provetravanje ječma i skladišta obavljati svakog suvog i toplog dana otvaranjem prozora i vrata skladišta kao i prilikom lopatanja radi što veće cirkulacije svežeg i suvog vazduha kroz zrno ječma jer to ubrzava prirodno sušenje zrna. Kada je vlaga svedena ispod 14 % može se debljina sloja ječma povećati na 1,5-2 m. Čestom manipulacijom


63

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

“Trayal” razvio automatizovanu protivgradnu zaštitu Grad godišnje Srbiji nanese štete od oko 100 miliona evra – 40 miliona samo na poljoprivrednim zasadima. Protivgradna zaštita u periodu od aprila do oktobra ispali oko 12.000 raketa. Kruševačka “Trajal koorporacija”, u saradnji sa Vladom Srbije i Republičkim hidrometeorološkim zavodom, razvila je najsavremeniji sistem pomoću daljinskog upravljanja. Zahvaljujući novom sistemu protivgradne zaštite pomoću daljinskog upravljanja, iz četiri od trinaest radarskih centara u Srbiji, od nedavno je moguće usmeriti i ispaliti rakete sa automatizovanog lansera. Bez strelaca, radio veze , brzo i precizno. “Potrebno je samo nekoliko sekundi od izdavanja komandi do poletanja rakete. Automatski sistem zauzima parametre bitne za ispaljivanje raketa veoma tačno, a to su azimut i elevacija. Vršene su probe u smislu ispaljivanja protivgradnih raketa sa ovog automatskog lansera. I u svim tim probama ispaljivanje je bilo uspešno”, kaže Mihajlo Vasić, šef radarskog centra Basara.

Osim lansera ove protivgradne stanice, opremljene su kamerom, sistemom za uzbunjivanje i blokiranje u slučaju prisustva ljudi ili bilo kakve opasnosti. Napajaju se solarno, tako da se mogu postaviti na gotovo svakom mestu. “Trenutno ima 1.838 lansirnih centara. Od tih 1838 u ovom trenutku ne radi 742. 440 zbog tehničke neispravnosti, a 302 zbog nedostataka strelaca koji su u mestima blizu lansirnih centara gde praktično stanovništvo napušta ta mesta i nema adekvatnih strelaca koji mogu da preuzmu tu odgovornu funkciju”, kaže Miloš Nenezić, direktor korporacije “Trajal”. Razvojem automatizovane protivgradne zaštite pokriće se i ova područja. Do sada je postavljeno i isprobano 16 daljinskih lansirnih stanica u kruševačkoj, Bruskoj i Trsteničkoj

opštini i na području Kosijerića, Sjenice, Aranđelovca i Topole.

Otvoren senzorni vrt u Zemunu U OŠ Radivoj Popović iz Zemuna 12. juna otvoren je Senzorni vrt - edukativna, interaktivna, zelena oaza namenjena učenju, čulno-motoričkoj stimulaciji i relaksaciji dece kroz različite nastavne i vannastavne aktivnosti. Razvijen tokom 2016/17 u saradnji sa timom UG ,,Beogradski Festival Cveća” projekat će omogućiti nastavnom osoblju škole - najstarije beogradske škole za decu oštećenog sluha i govora, disharmoničnog motornog razvoja i autizma - da primeni najsavremenije terapijske tretmane u radu sa decom. Kroz svoj zeleni, biljni i cvetni sadržaj raznovrsnih oso-


64 bina Senzorni vrt stimuliše sva čula, upotpunjuje praktično učenje i omogućava kompleksan psiho-motorički razvoj dece.

Poslodavci će moći preko interneta ili putem telefona da prijave sezonske radnike

Prema njegovim rečima, od ukupnog broja radnika u Srbiji koji rade na crno, čak 60 odsto dolazi iz sektora sezonskih poljoprivrednih poslova. “Rad u poljoprivredi je nešto gde ima najviše neformalne zaposlenosti odnosno rada na crno. Preko 60 odsto od ukupne neformalne zaposlenosti otpada na rad u poljoprivredi”, rekao je Lazić.

stojećih ugovora koje definiše naš zakon o radu. Zato, Ministarstvo sprema Zakon o radu na sezonskim poslovima, a Lazić objašnjava da se razmišljalo o dve varijante. “Jedna opcija su bili vaučeri kao u Hrvatskoj, a druga je elektronsko prijavljivanje kakvo postoji u Mađarskoj. Mi smo bliži ovom, elektronskom prijavljivanju, jer je brže i jednostavnije i priliči više 21. veku”, objašnjava Lazić. Radnici, kaže on, će ovim sistemom moći da ostvare pravo na staž i osiguranje, odnosno, penziju. Prema evidenciji koju dostavljaju agencije za zapošljavanje, na sezonskim poslovima u prethodnoj godini, naši gradani bili su angažovani najviše u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj.

Ministarstvo za rad RS pustiće do kraja godine u funkciju portal, preko kojeg će poljoprivredni proizvođači moći da registruju sezonske radnike koji rade za njih. Kada angažuju određeni broj sezonskih radnika, kaže pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić, poslodavci će moći da preko interneta ili telefonskim pozivom u kol centar u fondu PIO, prijave određeni broj radnika. “To će biti portal u centralnom registru ili pri fondu PIO koji će imati registar svih poslodavaca, poljoprivrednih proizvođača, bez obzira da li su registrovani u APR ili nemaju svoju firmu”, kaže Lazić i dodaje da neće biti dodatne dokumentacije i nepotrebne birokratije.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, za prvi kvartal ove godine, u sektoru poljoprivrede je više od 325 hiljada neprijavljenih radnika. Jedan od razloga za takvu situaciju, napominje Lazić, je što inspekcija ne može da stigne da kod svakog poljoprivrednog proizvođača izvrši inspekcijski nadzor jer ih, kako kaže, ima mnogo. “S druge strane, samim poslodavcima, poljoprivrednim proizvođačima je potrebna ogromna dokumentacija i papirologija da prijave radnika. A to su sezonci koji dođu na jedan, dva ili pet dana, te dok poslodavac ode da ga prijavi, već mora da ga ođavi”, objašnjava on i kaže da je nepraktično da sezonci rade na osnovu po-

“Prema saznanjima ovog ministarstva, broj naših gradana na radu u inostranstvu je znatno veći od broja koji odlazi posredstvom agencija za zapošljavanje. I ovaj put apelujemo na naše građane da se pre odlaska na rad u inostranstvo dobro informišu, te da provere da li agencija ima dozvolu”, objašnjavaju oni. Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, u periodu od početka marta do kraja maja, poslodavci su za sezonske poslove u Srbiji tražili radnike za rad u hladnjačama, na preradi svežeg i zamrznutog voća, radnike za utovar i prebiranje voća, magacionere u hladnjačama, pomoćne radnike u građevinarstvu, roštilj majstore, konobare, šankere i slično.


Istorija Kine, II deo Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

autor ilustracije: Dunja Đuragić


nastavak iz prethodnog broja

Nakon opijumskih ratova, zbog različitih slojeva društva sve češće dolazi do ustanaka. 1851. god., Hong Xiuquan započinje ustanak u Jintian-u i osniva dinastiju „Nebeskog carstva uzvišenog mira“. Hong Xiuquan 1853.god. osniva prestonicu Nebeskog carstva u Nanđingu, preimenovanjem u „Nebesku prestonicu – Tianjing“. 1856. god. Nebesko carstvo dostiže vrhunac vojne moći. Zbog raskola među vođama ustanka dolazi do konflikta u Tianjing-u koji uzrokuje opadanje moći Nebeskog carstva, da bi ustanak doživeo konačan poraz 1864. god. Značaj Taipinškog ustanka je ogroman u duhovnom smislu, jer se vođe ovog ustanka bore za istinu, nezavisnost i prosperitet Kine, a protive se feudalnom sistemu i agresiji stranaca na Kinu. Tajpinški ustanak predstavlja vrhunac seljačkih ratova u Kini. U drugoj polovini 19. veka vladajući sloj Qing-a sve više se okreće zapadnim vrednostima, odnosno vesternizaciji. Od 1860. – 1890.god. vrlo je popularan pokret vesternizacije, čija je deviza bila „uči od stranaca da bi ojačao“. Iako pokret vesternizacije nije doveo do ekonomskog procvata Kine, ipak je izazvao početak razvoja kapitalizma u Kini. Od 1860.- 1870. god. u Kini se pojavljuju prvi oblici kapitalističke proizvodnje i nastaje nacionalna buržoazija. Kineska nacionalna buržoazija ima kontradiktoran stav prema zapadnom agresivnom kapitalizmu, sa jedne strane priželjkuje revoluciju, a sa druge je vrlo popustljiva prema zapadu. Krajem 19. veka, u procesu tranzicije zapadnog

kapitalizma u imperijalizam, agresori još žešće napadaju Kinu. Jedan za drugim nižu se kinesko-francuski rat (1883) i prvi kinesko-japanski rat (1894). Kroz ove ratove Kina sve više gubi teritorijalni integritet. Imperijalističke zemlje samovoljno zauzimaju koncesije, određuju šta je čija sfera uticaja, bezobzirno rasparčavajući Kinu.

ubrzao njeno propadanje. Kao odgovor na bokserski ustanak, leta 1900., vojna alijansa osam zemalja – Engleske, Rusije, Japana, Francuske, Nemačke, Amerike, Italije i Austro-Ugarske je napala Kinu. 1901. god. vlada Qing-a je morala da potpiše ponižavajući pakt sa ovih osam zemalja, kao i Belgijom, Holandijom i Španijom, kojim je još više kolonizovana i bila prinuđena

Nakon završetka prvog kinesko-japanskog rata, nacionalna buržoazija postaje nova politička snaga. Reformisti, poput Kang Youwei-a i Liang Qichao-a, da bi zaustavili dalje propadanje Kine i razvijali kapitalizam, pokrenuli su tzv. „reforme 100 dana“ (1898), tj. period reformizma. Iako je doživeo neuspeh, ovaj pokret je značajan u ideološkom smislu, jer je pokrenuo misaono i nacionalno buđenje Kineza. Bokserski ustanak je imao za cilj suprotstavljanje imperijalizmu i podsticanje rodoljubivih osećanja kod Kineza. Ovaj ustanak je zaustavio imperijaliste da i dalje rasparčavaju Kinu i žestoko je pogodio reakcionarnu vladu dinastije Qing i

da plati veliku količinu novca u srebru svim ovim zemljama kao kompenzaciju za bokserski ustanak. Godine 1894., Sun Zhongshan osniva prvu kinesku buržoasku revolucionarnu grupu pod nazivom „Društvo za obnovu Kine“. Početkom 20.veka, buržoazija sve više odobrava ideje demokratske revolucije, koje uzrokuju osnivanje revolucionarnih grupa. Tako je 1905. godine, osnovana Kineska liga, što nagoveštava da je demokratska revolucija kineske buržoazije ušla u jednu novu fazu. Revolucionarno raspoloženje raste, širom zemlje bukte ustanci. Oktobra 1911. godine. ustanak u Wuchang-u je us-


67 peo, a dinastija Qing je svrgnuta sa vlasti, što označava i kraj dvomilenijumskog imperijalnog perioda kineske istorije. Na Novu godinu 1912., Sun-Yat-Sen proglašava osnivanje Republike Kine čiji on biva prvi predsednik. Revolucija Xinhai ima veoma veliki istorijski značaj. To je prva buržoaska demokratska revolucija u Kini koja ima karakter borbe protiv imperijalizma i feudalizma i prvi konkretan uspešan korak u toj borbi. Padom dinastije Qing i osnivanjem Republike, nije došlo do očekivanog napretka zbog niza unutrašnjih nestabilnosti i spoljnih pritisaka. Prvi predsednik republike, Sun-Yat-Sen je zbog svojih republikanskih ideja imao veliki ugled, ali se ubrzo pokazalo da su društveni i ekonomski problemi unutar Kine bili preveliki da bi se stabilizovalo stanje u društvu. Nakon njegove smrti država se još više podelila između različitih regionalnih vojskovođa, pa su se s vremenom kao glavni konkurenti nametnuli nacionalisti predvođeni Chiang–Kai-Chek-om i komunisti podržani od Sovjetskog saveza i predvođeni Mao Cedungom. Rastrzana građanskim ratom između komunista i nacionalista, Kina je potpuno nespremno dočekala novu pretnju, ekspanzionistički Japan, koji od 1931. osvaja Mandžuriju, a od 1936. kreće u kompletno osvajanje istočne Kine. 1939. godine, u Evropi počinje u 2. Svetski rat, a Kina se na kraju, 1945., našla na pobedničkoj strani. Uprkos brutalnim japanskim vojnim pohodima i međusobnim sukobima između nacionalista i komunista, Kina se ipak našla na pobedničkoj

strani zahvaljujući hrabroj borbi svog stanovništva, ali i uspešnim savezničkim ofanzivama kojima je slomljena vojna moć Japana. Nakon pobede u 2. Svetskom ratu, nastavljen je građanski rat, sve do 1949. godine kada komunisti preuzimaju vlast nad čitavom Kinom, dok se nacionalisti povlače na Tajvan. Uprkos uništenoj ekonomiji i ogromnim ljudskim žrtvama nakon kontinuiranih sukoba, Mao Cedung je ipak uspeo da stvori nezavisnu i ujedinjenu državu nakon gotovo jednog veka nestabilnosti i stranih intervencija. Novo vođstvo pokrenulo je niz ekonomskih politika tzv. “veliki korak napred”, koje se nisu pokazale uspešnim. Uprkos tome, neke nove društvene reforme u zdravstvu i obrazovanju znatno su poboljšali socijalni kapital države. Na spoljnopolitičkom planu Mao se sve više udaljavao od Sovjetskog

saveza i odlučio na samostalni put i razvoj. Takvu je situaciju iskoristila američka vlada predvođena Niksonom i Kisindžerom koja se odlučila 1971. otvoriti Kini i omogućiti joj da postane deo međunarodnih institucija. Ta nova dinamika u spoljnoj politici, kao i preterani radikalizam tokom Kulturne revolucije, omogućila je da nakon Maove smrti i dinastičkih sukoba na vlast dođe nova generacija liberalnih lidera. Predvodnik te nove generacije pragmatičnih lidera bio je Deng Xiaoping. On je pokrenuo niz ekonomskih i društvenih reformi koje su se pokazale izuzetno uspešnim. Uvodeći tržišne elemente u Kinu, kroz „slobodne zone” i bez radikalnih političkih reformi, stvoreni su uslovi za impresivan kineski rast i tehnološki razvoj koji danas čini Kinu glavnim kandidatom za novu supersilu budućnosti.


68


Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Mondelēz International štiti šume u zapadnoj Africi


nije Mondelēz International je da celokupna nabavka kakaa bude iz održivih izvora, uglavnom uz pomoć “Cocoa Life” programa.

Poljska ne želi da prašuma bude Uneskovo prirodno blago

“Cocoa Life”, prepoznatljivi program nabavke kakaa iz održivih izvora kompanije Mondelēz International, sarađivaće sa vladama zapadne Afrike sa ciljem da se smanji seča šuma u lancu snabdevanja kakaom. Osim toga, “Cocoa Life” će promovisati dobre poljoprivredne prakse kako bi se omogućilo farmerima da poboljšaju produktivnost, usvoje poljoprivredno-šumarske sisteme i oslobode zemlju i za druge useve ili pošumljavanje.”Cocoa Life“ ima za cilj da dopre do više od 200.000 farmera u šest zemalja i da 1.000.000 ljudi ima koristi od ovog programa. Krajnji cilj kompa-

Poljski ministar ekologije, koga borci za zaštitu prirodne sredine oštro kritikuju što je u najvećoj evropskoj prašumi dozvolio seču drveta velikih razmera, zatražio je da se Bjalovješkoj šumi uzme Uneskov status zaštićenog prirodnog blaga koji podrazumeva zabranu ljudskih aktivnosti na tom prostoru. Seča drveta u šumi sa jedinstvenom florom i faunom dozvoljena je pre godinu dana s obrazloženjem da je treba zaštiti od insekata štetočina. Bjalovješka šuma jedan je od najvećih opstalih delova prašume koja je pre 10.000 godina pokrivala evropsku ravnicu. U toj šumi živi jedinstveni biljni i životijski

svet, uključujući najvećeg sisara na kontinentu - evropskog bizona.

Dud - nepravedno zaboravljen Dudovi su pre gotovo jednog veka redovno sađeni, jer se, između ostalog, njihovim lišćem hranila svilena buba, koja se tokom XIX i u prvoj polovini XX gajila u Srbiji. Kada je ova delatnost zapostavljena, prestalo je interesovanje za sadnju dudova, mnogi su ih povadili i zamenili drugim drvećem. Samo ponegde ostala su ova gorostasna stabla, od čijih plodova majstori svog zanata i danas peku rakiju, popularnu dudovaču. U Kovilju kod Novog Sada svake godine se krajem juna održava tradicionalna manifestacija “Parastos dudu” na kojoj se peče i služi dudovača. Drvo duda može da doživi do 250 godina, ne napadaju ga bolesti, tako da nema potrebe za bilo kakvim hemijskim tretmanom.


PREMIUM

STANDARD

71

SPECIAL

MIKROGRANULISANA ĐUBRIVA

SIMPLEX


Livadska lepotica i zdrav korov Olivera Gavrilovć, dipl. inŞ. polj.


73

Sećamo se njegovih cvetnih glavica skoro potpuno obavijenim “lepljivim”, pri vrhu, meko savijenim bodljama kojima smo se kao deca često gađali i koje je bilo teško izvaditi iz kose. Arctium lappa L. – čičak pripada familiji Asteraceae. Veoma je rasprostranjena biljna vrsta i može se naći u Evropi i Aziji gotovo svuda. raste na zapuštenim mestima, pored puteva, na đubrištima, šumskim čistinama. Vodi poreklo iz Evrope i Sibira a danas je rasprostranjen širom sveta. Radi se o jednoj od najranije kultivisanih biljaka u istoriji čovečanstva. Dvogodišnja zeljasta biljka, visine 1-2 m. U prvoj godini razvija rozetu lišća, a u drugoj cvetonosno stablo. Stabljika je uspravna, crvenkaste boje, razgranata. Listovi su srcasto - jajastog oblika, sa lica zeleni, a sa naličja sivkasti i dlakavi. U prizemnom delu listovi su vrlo veliki, do 50 cm, ka vrhu se smanjuju. Na vrhovima grana nalaze se krupne,

loptaste cvetne glavice, crvenoljubičaste boje. Najstariji dokumenti o zdravstvenoj primeni čičkovog ulja datiraju još od vremena faraona. Njegove zdravstvene efekte su koristili najveći isceljitelji poput Hipokrata, ali i velike civilizacije poput Grka, Rimljanja i Arapa. Čičak se spominje i u mnogobrojnim religijskim spisima. Čičak predstavlja biljku zaštite i vitalnosti. Koristi se za suzbijanje kletvi, donosi duhovne, fizičke i finansijske blagoslove. Tegla u koju je stavljan čičak jača duh, obnavlja energiju i vitalnost. Kada se upali u vatri štiti dom od udara groma i munja. Veruje se da ukoliko osoba nosi čičak kao amajliju povećaće svoje ljubavne moći, a nošenje odeće u kojoj je ušiven čičak razbija sve čarolije. Čičak je specifičan po tome što su svi njegovi delovi upotrebljivi. Podjednako se troši u makrobiotici, fitoterapiji, farmaciji i kozmetici. Ipak, najčešća asocijacija na ovu biljku jeste to što se zahvaljujući kukicama koje poseduje lepi za sve

ono što joj se nađe na putu. Zbog toga je dobila epitet livadske lepotice. U srednjem veku ova biljka je redovno korišćena u kulinarstvu kao povrće izuzetno hranjivih vrednosti. Danas se kao kulinarska namirnica koristi još samo u Japanu. Koren čička se u narodnoj medicini koristi za izbacivanje vode (diuretik) iz organizma, moćni čistač krvi i limfe. Otklanja sve zastoje u telu, smanjuje otoke i uklanja otrove, bilo kroz kožu ili preko bubrega. Snižava nivo šećera u krvi, za izradu čajeva protiv kamena u žuči i bešici. Spolja se upotrebljava kod nekih kožnih oboljenja, za uklanjanje akni, ekcema, reumatskog cistitisa, psorijaze i smanjenje lučenja lojnih žlezdi. Zapaženo je da efikasan protiv nekih gljivica na koži, kod gihta, anoreksije. Ekstrakt korena u masnom ulju deluje na jačanje korena kose i protiv peruti. Za zdravstvene, kao i za kozmetičke namene, treba koristiti koren od jednogodišnjih biljaka. Gajenje - Nadzemni delovi biljke se krajem vegetacije suše. U našim klimatskim uslovima glava korena, kao i čitav koren, prezimljavaju bez oštećenja. Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu, čičak dobro podnosi letnje suše. Za uspešno gajenje najpogodnija su ilovasto-peskovita, duboka, kao i zemljišta bogata hranljivim materijama. Suviše teška i glinovita treba izbegavati, jer se iz njih koren teško vadi i pere. Takođe, ne treba ga gajiti na plitkim i skeletnim zemljištima. Predusev za gajenje čička nije od posebnog značaja, ali se preporučuje gajenje na obrađivanim parcelama, naročito posle okopavina


šta. Prihrana se primenjuje, naročito na siromašnijim zemljištima. Usev se prihranjuje azotnim đubrivom u količini 100 - 150 kg/ha pri prvom kultiviranju. Odstranjivanje cvetonosnih stabljika obavlja se u slučajevima kada se usev podiže sadnicama dobijenim deljenjem korenova ili se za jesenju sadnju koriste prerasle sadnice. Cvetonosne stabljike se odstranjuju odmah po njihovom pojavljivanju i to što je moguće niže. Pojava stabljika smanjuje prinos i kvalitet korena.

ili strnina. Obrada zemljišta se vrši kao i za druge useve, ali na što je moguće veću dubinu, kako bi se stvorili dobri uslovi za razvoj korena. Pošto ova biljna vrsta zahteva nešto veću plodnost zemljišta, preporučuje se korišćenje svih vrsta đubriva. Razmnožava se deljenjem korena i semenom. Razmnožavanje semenom je bolji i u praksi prihvaćeniji način. Setva može da se obavi direktno na parcelu, tokom marta ili početkom aprila. Seme se seje plitko, na rastojanju između redova 60 – 70 cm. Dubina setve ne bi trebala biti veća od 1 – 2 cm. Razmnožavanje je moguće i preko rasada, koji se proizvodi u zaštićenom prostoru. U tom slučaju setva se obavlja tokom februara, a sadnice za rasađivanje dospevaju za pet do šest nedelja. Rasađuju se u redove na rastojanju 60 – 70 cm, a između biljaka na 25 – 30 cm. Za direktnu setvu jednog hektara potrebno je 3 – 4 kg semena, a za proizvodnju preko rasada 1 – 1,5 kg. Nega useva. Sastoji se iz međurednog kultiviranja, prihranjivanja

i eventualno odstranjivanja cvetonosnih stabljika. Kultiviranjem se zemljište održava u rastresitom stanju, što je za ovu vrstu veoma značajno, jer doprinosi boljem razvoju korena. Obavlja se u više navrata, naročito u prvoj polovini vegetacije, što zavisi od stepena zakorovljenosti i kvaliteta zemlji-

Koren se vadi krajem oktobra i tokom novembra, a izuzetno, ako se ne stigne u jesen, u rano proleće pre kretanja vegetacije. Najbolji kvalitet korena dobija se pri ubiranju u jesen. Koren se vadi podrivanjem. Izdignuto korenje se skuplja sa zemljom, čisti od nadzemnih delova i zemlje, a potom pere u hladnoj vodi. Oprano korenje se raseca po dužini na više delova, čime se ubrzava proces sušenja. Prirodno sušenje je veoma otežano i sporo, s obzirom na vreme vađenja korena, pa se sušenje obavlja u termičkim sušarama. Koren se u početku suši na nešto višoj temperaturi, prvih 15 minuta na 700C, a potom se spušta na 500C. Za 1 kg suvog potrebno je oko 5 kg svežeg korena, a s jednog hektara može da se dobije 1500 – 3000 kg suvog korena čička. Dobronamerna, smirujuća biljka, koja dokazuje da nije svaki korov neupotrebljiv. Ako tražite biljku koja je toliko zdrava, koja ima snažna detoksifikujuća svojstva, čisti i podmlađuje organizam onda ne tražite dalje jer koren čička ima sve to.


75

NEO STOP

SREDSTVO ZA SPREČAVANJE KLIJANJA USKLADIŠTENOG KROMPIRA

NEO STOP OSIGURAVA VAŠ ROD ŠTA JE NEO STOP? NEO STOP je novi preparat na bazi aktivne materije Hlorprofam (1%), proizvod belgijske firme ,,Arysta LifeScience’’, namenjen zaštiti uskladištenog konzumnog krompira od klijavosti. KAKO SE PRIMENJUJE NEO STOP? NEO STOP se primenjuje ravnomernim zaprašivanjem uskladištenog konzumnog krompira, u dozi od 100 grama preparata na 100kg krompira. U uobičajenim uslovima čuvanja, dovoljna je jednokratna primena. Ukoliko se pripremaju veće količine konzumnog krompira, za uskladištenje na period duži od tri meseca, neophodno je izvršiti dvokratnu primenu preparata NEO STOP. ŠTA SE DOBIJA PREPARATOM NEO STOP? NEO STOP sprečava klijanje krompira, smanjuje disanje krtola, čime ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija, što čini da krompir ostane svež do upotrebe.

ŠTA JOŠ TREBA ZNATI O PREPARATU NEO STOP? - NEO STOP ima karencu od 42 dana - NEO STOP se ne sme mešati ni sa jednim drugim sredstvom - NEO STOP se ne sme primenjivati u semenskom krompiru - NEO STOP se ne sme primeniti ni skladištiti u objektima u kojima se nalazi semenski krompir. -Uskladištenje semenskog krompira u objektu gde je primenjen NEO STOP je dozvoljeno tek nakon 2 nedelje od uklanjanja uskladištenog krompira i provetravanja objekta


Dobre komšije, zlata vrede Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.


77 Za ljude se zna, imati dobrog komšiju znači poverenje, pomoć. Vrlo često, komšijski odnosi znače više i od rodbinskih veza. Ali istovremeno sa lošim komšijom, a ponekad se i on pojavi, često dođe da zavade, a neretko i do suda i ...

zini. Pojedine biljke imaju „moć“ da privuku polinatore na sebe, ali istovremeno neke znaju da budu prelazni domaćini štetnim insektima pre nego što krenu ka svom pravom cilju. Ovo je samo deo arsenala odnosa koji vladaju među biljkama.

Kako je sa biljkama i njihovim međukomšijskim odnosima? Ne znamo, ne govore, mada se ponekim znakom „oglase“. Verovatno, kao i kod ljudi, neko nekome prija, neko nekog muči, neko bi možda nekog i uništio ili uništava. Ponekad, podlo (to nije ni ljudima strano) lagano „truje“, a nekad zna i da privuče zajedničke prijatelje (pčele...) radi boljeg zajedničkog delovanja. Ipak ono što se zna, to je da koren pojedinih biljka luči izlučevine koje štetno ili korisno (alelopatski odnosi) deluju na koren biljaka u bli-

Uopšteno gledano, bilo dobri bilo loši, odnosi su najizraženiji kod povrtarskih biljaka te je poželjno poznavati i te odnose, a u cilju ostvarenja kvalitetne proizvodnje povrća. Upravo zbog toga, u okviru dobre poljoprivredne prakse pored poštovanja osnovnih principa kao što su obavezni plodored, zdravo i dezinfikovano seme, kvalitetan supstrat i mere nege (ishrana i zaštita) od početka do kraja proizvodnog ciklusa, treba povesti računa i o tome ko je kome sused.

Vrsta povrća

U tabeli su izneti podaci za najčešće povrtarske biljke u proizvodnji pre svega na malom prostoru što je i karkateristično za naša područja. Kod povrtara tzv. profesionalaca koji proizvodnju organizuju na velikim površinama problem susedskih odnosa se ređe javlja, ali nije na odmet da i oni izvrše uvid u preporuke u tabeli. Naravno, bez truda, znanja, poštovanja određenih pravila i iskustva koje se stiče nema ni ozbiljne proizvodnje. U povrću pogotovo. Jedan od segmenata koji se uklapa u sve što podrazumeva dobra poljoprivredna proizvodnja povrća su i dobrosusedski odnosi koji treba da se uspostave između biljaka. Uostalom, kao i među ljudima.

Dobar komšija

Loš komšija

paradajz, rotkva (crna i bela), rotkvice, grašak, boranija, cvekla, kupus, šparoga-špargla, jagoda, krastavac

peršun, celer

crni i beli luk, praziluk, rotkva (crna i bela), rotkvica, salata, mirođija

-

Paradajz

salata, crni luk, praziluk, boranija, kupus, kelj, keleraba, karfiol

krompir, grašak, crveni kupus, komorač

Crni luk

tikvice, krastavac, paradajz, cvekla, salata mrkva-šargarepa, jagoda, mirođija

praziluk, grašak, kupus, kelj, keleraba, karfiol

Krompir

hren, pasulj (niske forme), kelj

paradajz, grašak, salata, tikvice

Salata

Mrkva-šargarepa


78

Protektivni i kurativni fungicid

Vaš dugogodišnji verni saveznik! Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Zorica Jestrović, 063/59-01-139 Neša Milojević, 063/10-58-278

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Veselin Matić DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Marko Minić, 069/511-06-44 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

63

pixabay.com, zimbio.com, wdef.com, ytimg.com, Trphys.org, wikimedia.

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

org, mining.com, FoNet_Aleksandar_Levajkovic, poljoprivrednaskola.edu.rs, poljoprivrednih-mpn.gov.rs, vienna.hr, geneticliteracyproject.org, agrotv.net, depositphotos.com

Dostupno i na: www.agromarket.rs

www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs


NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

Web agrosvet 84  

Sadržaj Reč urednika Sa Agromerdijana ORIGINAL Srbija, Fruškogorski lipov med Štetočine šećerne repe u letnjem periodu AgroStatistika Bakter...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you