Page 1

stručna revija Decembar 2017. broj: 87 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Dosije Suša, tu oko nas

Udruženi do vrhunskih prinosa

Znanje i iskustvo recept za uspeh


SADRŽAJ 08

12

ORIGINAL Srbija

Znanje i iskustvo

Koliko vredi ime

Recept za uspeh

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

14

17

AgroStatistika

Primena razrivačkih oruđa u obradi zemljišta teškog mehaničkog sastava

22

25

30

33

Tehnologija gajenja šumske jagode

Na muci se poznaju junaci

Suša, tu oko nas

43

44

48

52

Ekološke crtice

Reč struke

Stranica za tehnologe

Šumarijada 2017

54

58

62

Drugi pišu

68

Udruženi do vrhunskih prinosa

Stočarski kutak

Agro It Svet

Pčelarenje

72

76

Nebeski izvor života

Struka na ispitu

Oman

Dosije


2 AGROSVET 87 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA elčini stihovi „Nove godine zato doD laze, nove godine u pravi čas za nas“

realno mogu postati himna izvršioca radova u poljoprivredi. Jer, ako mitski, alegorijski, onda i kalendarski stvarno, izlazak iz jedne „stare“ i ulazak u drugu, novu godinu, znači jedan preobražaj, novi početak, tada je poljodelcima nasušna potreba što skoriji dolazak Nove godine. Zašto, pitate se vi. Jednostavno, donosi zaborav. Ispraćaj stare i dolazak Nove godine označava ubrzano bledilo svega onog, pre svega lošeg što je nosila tekuća godina, a toga je, mora se priznati, bilo u izobilju. Ko želi da što pre zaboravi, ipak, zbog sebe samog, mora proći kroz proces podsećanja. Kako zaboraviti ledeni januar, ujednačeni februar, pretopli mart, mrazni april, kišni maj, sušne letnje mesece... Odnosno, kako ne pamtiti snegove i mraz tokom aprila, te pustinjske predele u avgustu, riku ožednelih stada i gotovo plačni glas stočara koji kaže „A tek nas čeka zima, a hrane, a ni vode nema“. Iznad svega, kako ne pamtiti obećanje, to gotovo zaklinjanje vlasti da će pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u prevazilaženju suše. Kao što Tijana peva „A njega nema, nema, nema, nema...“ No, bilo je za neke, i svetlih trenutaka.

Pravi dobitnici ove godine su jagodari, kajsijari, paprikari, višnjari, šljivari (kom je preteklo), pa čak i isporučioci “jabuke padavice”. I neka im je, neka ih i pare i sreća prate i u narednim godinama. Mada bi lista mogla da se proširi. Jer, proizvođači strnina su nosioci rekordnih prinosa, a to što se to nije poklopilo sa adekvatnom novčanom nadoknadom, to je stvar „viših“ sila. Da mi se ne bi prebacilo da imam samo reči kritike, a izostaju predlozi za prevazilaženje agro problema evo, nekih mogućih, dugoročnih, ali i kratkoročnih rešenja. I dalje se zalažem za jačanje robnih rezervi kao dobrog regulatora stanja ponude, tražnje, uvoza, izvoza, niskih cena... Sistem subvencija mora biti izbalansiraniji, pravovremen i u pravoj značenju zaštitni za naše poljoprivrednike. Kratkoročno, i dalje smatram da je država kroz otkup po realnim cenama, te izradom sokova i/ ili čega sličnog, i podelom osnovcima, narodnim kuhinjama, pripadnicima „trećeg doba“, pomogne proizvođačima kupine, maline, ali i hladnjačarima da prevaziđu probleme koji su nastali u ovoj godini. A možda bi sve bilo drugačije da... Ma, Nova godina, nova šansa, idemo dalje. Srećno i berićetno.


4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Uzgajanje pšenice u SAD na rekordno niskom nivou Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Ove godine američki farmeri su na putu da zasade najmanje hektara pšenice od kada je Sekretarijat za poljoprivredu SAD započeo da vodi evidenciju, 1919. godine. Cena i klimatski uslovi su samo neki od faktora koji utiču na odluke američkih farmera. Izvršni direktor Udruženja uzgajivača pšenice u Ilinoisu Džim Frejli kaže da je konkurencija na globalnom nivou još jedan bitan faktor koji je uticao na veliki pad u uzgajanju pšenice. Za one koji duži niz godina nisu uzgajali pšenicu, postoji mali rizik. Prinosi kukuruza i soje uglavnom su ujednačeni. Međutim, ukoliko niske cene kukuruza i soje nastave da umanjuju ukupnu zaradu farmera, povratak pšenici mogao bi da predstavlja rešenje.

Zbog mraza i suše pala proizvodnja vina u Francuskoj

Zašto naši proizvođači ne žele da gaje pasulj? Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19% manja nego prošle godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara. Taj nagli pad se objašnjava nepovoljnim vremenskim uslovima, procenilo je francusko Ministarstvo poljoprivrede. “Pad proizvodnje je, pre svega, posledica jakog mraza u proleće, koji je vinovu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima,mada u različi-

Korišćenjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno ili u velikoj meri eliminisalo prisustvo bakterioza. Za pasulj kažu da je srpsko nacionalno jelo. Međutim, u poslednje vreme prebranac i čorbast pasulj pripremaju se od zrna pasulja iz uvoza. Zašto naši proizvođači ne žele da gaje pasulj? To objašnjava prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

tom stepenu”, objašnjava statistička služba Ministarstva - Agreste. Suša u kombinaciji “s vrućinom i vetrom, povećava dehidraciju grožđa, a to iziskuje reviziju procene proizvodnje na niže” - što je najnovija procena roda, od 1. oktobra. Već do tada berba se prerano završila u većini vinorodnih regiona.

Kao jedan od najozbiljnijih razloga – on navodi praksu proizvođača da ne koriste sertifikovano seme prve generacije i time spreče napad, pre svega bakterioza. Kada je reč o bakteriozama, u prvom delu vegetacije, kada vremenske uslove odlikuje prohladnost i vlažnost, upotrebom sertifikovanog semena bilo bi manje ili uopšte ne bi bilo bakterije Pseudomonas syringae. U drugom delu vegetacije, sa porastom temperature kod vlažnih godina, izbeglo bi se prisutvo bakterije Xanthomonas spp.


5 Korišćenjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno ili u velikoj meri eliminisalo prisustvo bakterioza, a preporuka dr Ilina poljoprivrednim proizvođačima je da, i kada sade svoje seme, ga obavezno odnesu u bilo koju akreditovanu laboratoriju, kako bi ispitali efekat, odnosno sadržaj i prisustvo ovih patogena. Po njegovim rečima, u Srbiji se pasulj, iako je 21. vek, još uvek proizvodi u suvom ratarenju, što predstavlja glavni problem smanjenog prinosa. Kod nas se prinos kreće oko jedne tone zrna po hektaru, što je na nivou većine zemalja u svetu, ali ne u odnosu na zemlje u Evropi, gde Srbija ima duplo manji prinos. Što je posebno zanimljivo, imamo duplo manji prinos u odnosu na Albaniju i Tursku. Samo setvom sertifikovanog semena i navodnjavanjem, mogli bi povećati, odnosno udvostručiti proizvodnja pasulja na prinos od oko dve tone po hektaru.

EU pokreće rat protiv supermarketa Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

sne sa isplatama. Do sada je Brisel uspevao da izbegne da se bavi ovim problemom, ali ne više. U petak je evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan žestoko napao supermarkete u svom govoru. “Supermarketi uživaju “super moć” zbog dvostrukog efekta povećanja globalizacije i visokog nivoa koncentracije u Evropi. To im omogućava neproporcionalnu moć nad primarnim proizvođačima. Neravnoteža moći dovodi do toga da farmerima kasni plaćanje, da imaju strah od komercijalne odmazde i druge glavobolje” rekao je Hogan. On je najavio da će napraviti nacrt zakona kojim će farmeri biti zaštićeni i kako je rekao konačno “dobiti svoj deo kolača”. Njegov predlog se očekuje početkom sledeće godine i uključivaće nova pravila čiji je cilj da se unapredi transparentnost na tržištu i da se poveća moć poljoprivrednih zadruga kako bi se farmeri sretali sa manje problema kao što su kašnjenje isplata, loše ugovoreni poslovi i ograničena moć cenkanja, kažu ljudi upoznati sa planom za “Politiko”.

Veliki trgovinski lanci poput britanskog “Teska” i francuskog “Karfura” mogli bi da budu žrtve rata koji bi EU uskoro mogla da pokrene. Brojni frameri zemlja EU godinama se žale na to da gotovo nemaju nikakve šanse da izdejstvuju za sebe povoljnije ugovore sa trgovinskim gigantima.

Još jedna ideja koju Brisel razmatra jeste i uspostavljanje takozvanih sudova za prehrambene proizvode koji će kažnjavati supermarkete ako utvrde da ne tretiraju farmere pravedno.

Oni kažu da se radi o nepravednom poslovanju i traže od EU da donese zakone pomoću kojih će se konačno stati na kraj takvim praksama. Među najvećim problemima farmeri navode da im trgovinski lanci ne plaćaju koliko bi trebalo i da često ka-

Foto STEPHANIE LECOCQ-EPA

Velika Britanija je već aktivirala jednu takvu inicijativu i 2015. godine je otkriveno da “Tesko” nije platio farmerima svoj dug duže od godinu dana zbog neslaganja oko njegovog iznosa. Međutim, lanci supermarketa kao što su “Lidl” i “Karfur” tvrde da su oni nepravedno na meti. Oni kažu da veoma malo kupovine obavljaju direktno od farmera, već preko kompanija i fabrika koje prerađuju proizvode kupljene sa farmi. Mnogi supermarketi insistiraju na tome da nisu oni glavni problem, već kompanije i fabrike od kojih kupuju prerađevine.

Rusi stvorili seme pšenice koja je praktično neuništiva Izvor: Sputnjik/Tanjug

Ruski agronomi stvorili su selekcijom i ukrštanjem jedinstvenu sortu pšenice otpornu na hladnoću, prekomernu vlagu i brojne bolesti. Takođe, ova sorta ima mnogo više belančevina nego ostale vrste pšenice i, što je najvažnije, nije potrebno obrađivati je pesticidima. Tamo gde je još pre svega sto godina mogla da preživi samo ozima raž, sada se može uzgajati ozima pšenica odličnog kvaliteta, govori za Sputnjik ruski agronom i akademik Bagrat Sanduhadze. Njegove kolege, agronomi koji se bave selekcijom zrna i hibridnim sortama sa moskovskog naučno-istraživaškog instituta ‘Nemčinovka’ tokom poslednjih godinu dana su ukrštanjem različitih sorti semena dobili ovo seme pšenice koje je praktično neuništivo.


6 14 odsto. Osim toga, njihove žitarice ne mogu da prezime. Ruske sorte imaju čak do 18 odsto belančevina”, ponosno govori Sanduhadze.

“Kod nas su teški klimatski uslovi od Kalinjingrada pa sve do Primorskog kraja na samom istoku zemlje. Želeli smo da stvorimo genotip koji bi bilo moguće uzgajati u ovim surovim uslovima”, govori Sanduhadze. Zahvaljujući upornom radu ruskih selekcionera rezultati su prevazišli očekivanja. Otkako postoji ova naučno-istraživačka ustanova, stvoreno je više od 130 sorti. “Zahvaljujući selekciji zrna, odabiru onog sa boljim karakteristikama, dobijamo sorte koje su otporne na različite prirodne uslove poput hladnoće, previše vlage ili pak manjak vlažnosti. Ova metoda je možda najefikasnija, a uz to i najjeftinija. Samo prekombinacija gena dovodi do stvaranja izdržljivijih sorti”, podvlači akademik Sanduhadze. Sada je u Rusiji najplodniji centralni region zemlje, odmah posle tradicionalno plodnih južnih krajeva oko grada Krasnodara. U poslednje vreme Rusija je značajno povećala proizvodnju i izvoz žitarica, a zadržala kvalitet. “U čitavom svetu, sa rastom prinosa pada kvalitet. Prema pravilu, što više proizvodite, smanjuje se kvalitet. Francuska, Velika Britanija, Nemačka proizvode žito sa 8-9 odsto belančevina, dok je standarad čak

Ruski akademik objašnjava da ruske sorte imaju povećan procenat belančevina zahvaljujući, između ostalog, kvalitetnom zemljištu iz kojeg crpe teško rastvorljivi azot iz tla. Naš sagovornik kaže da bi jednostavnim rečnikom to moglo da se kaže i da ovim vrstama žitarica ništa dodatno nije potrebno, sve same crpe iz plodnog i kvalitetnog tla. Samim tim, ove žitarice su značajno zdravije, jer nisu zalivane i tretirane različitim hemikalijama. “Za 20-30 godina svet će Rusiju moliti za žitarice, nafta nikome više neće biti nasušna potreba. Najjeftinije, a najkvalitetnije zrno ćemo mi proizvoditi. Pesticide praktično ne moramo koristiti, jer smo stvorili takve sorte koje gotovo nikad ne oboljevaju”, rezimira naučnik. Evropske vrste gotovo uopšte ne uspevaju u Rusiji. Zato domaći instituti stalno rade na poboljšanju kvaliteta lokalnih sorti. Za sada se ruske sorte dobijene u okviru instituta “Nemčinovka” uspešno uzgajaju u Turskoj.

Zasađeno 40 milijuna sadnica smilja, a ulje nije niti u top 10 eteričnih ulja u svijetu Izvor: grude-online 7. novembar 2017.

Općina Ljubuški je izašla sa službenom procjenom, da je u općini Ljubuški zasađeno oko 11 milijuna sad-

nica smilja. Kako je u Ljubuškoj općini nešto više od 25% svih zasađenih površina u Hercegovini, može se kazati da je na području Hercegovine zasađeno već preko 40 milijuna sadnica smilja. Ova zasađena količina može dati oko 15.000 tona zelene mase godišnje iz koje se može destilirati oko 30.000 kg eteričnog ulja od smilja u punom urodu. Potrošnja eteričnog ulja od smilja u svijetu lagano raste, ali ne po tako visokim stopama rasta (ne više od 10% godišnje). Nema službenih podataka, koliko se godišnje u svijetu potroši eteričnog ulja. Prema zastoju prodaje eteričnog ulja na svjetskom tržištu, te neprodanih količina destiliranih ulja u Hercegovini, može se pretpostaviti da godišnja količina svjetskih potreba za eteričnim uljem od smilja gotovo zasigurno ne prelazi 20.000 kg godišnje u ovom trenutku ili 40 milijuna USD u financijskom smislu.


7 među 10 najprodavanijih eteričnih ulja u svijetu. Sukladno trenutnim predviđanjima, ukupno tržište eteričnih ulja će do 2024. godine rasti po stopi od 8% do 10% godišnje.

Zagađivači, antibiotici i pesticidi krivci za gojaznost Izvor: Anadolija, 10. novembar 2017.

Vrlo lako moguće, da je stvarna potrošnja mnogo manja od navedene brojke. Naime, najveći svjetski potrošači iz kozmetičke industrije ne pokazuju trenutno interes za kupovinu većih količina eteričnog ulja od smilja. Jedini optimizam daje činjenica, da je eterično ulje od smilja prepoznato od kozmetičke industrije, te da potrošnja lagano raste u svjetskim razmjerima. Negativna stvar je da Hecegovina već ima kapacitete preko pretpostavljene trenutne svjetske potrošnje, kada sve posađeno smilje dođe na puni urod tijekom 2018. i 2019. godine. Sukladno publikaciji Grand View Research cijelo tržište eteričnih ulja u 2017. godini je vrijedilo oko 7,5 milijardi USD, a eterično ulje od smilja zauzima tek manji segment cijelog tržišta. U istoj publikaciji eterično ulje od smilja nije uopće navedeno

Rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje i lečenje gojaznosti u SAD-u pokazali su da su odrasle osobe 1970-tih godina mogle da jedu veće količine hrane i da ne vežbaju previše, a da se pritom nisu gojile u prevelikoj meri. U istraživanju se navodi da ljudi poslednjih decenija, ukoliko unose identične količine kalorija i fizički su aktivni koliko su bili i ljudi 70-tih, imaju vrlo ozbiljnih problema s viškom kilograma. Američki istraživači su pratili način ishrane 36.400 Amerikanaca između

1971. i 2008. godine, i fizičke aktivnosti 14.419 osoba između 1988. i 2006. godine. Rezultati su na kraju pokazali da su osobe, koje se hrane i vežbaju danas na isti način kao i one u prošlom veku, ipak gojaznije za 10 odsto. Studija je pokazala i kako je održavanje željene telesne težine mnogo više od uspostavljanja ravnoteže između kalorija koje se unesu i onih koje se sagore. Istraživači tvrde da su glavni krivci za gojaznost zagađivači, antibiotici i pesticidi u različitim vrstama hrane koji utiču na hormonske procese odgovorne za telesnu težinu. Takođe, važnu ulogu ima i način života, uključujući preterano izlaganje svetlosti u toku noći, stres i prejedanje u kasne sate. U istraživanju su još naveli i sve učestalije konzumiranje lekova poput antidepresiva, koji mogu izazvati gojenje i stomačnu floru, koja se menja tokom povišenog konzumiranja veštačkih zaslađivača i mesa.


8

Koliko vredi ime? I ove su se jeseni, kao znakovi pored puta, naslagale prikolice pune zrelog kupusa, spremnog za burad, za sarme i podvarke. Ipak, ova je jesen po malo drugačija, jer su se prvi put na prikolicama proizvođača Futoškog kupusa našle oznake koje ih jasno izdvajaju od svih drugih “futoških kupusa”. Mala, ali značajna pobeda, jer dugoročno ima za cilj zaštitu oznake geografskog porekla Futoškog kupusa, ali i svih drugih proizvoda ove vrste. Istovremeno, ovo je način da se i kupci zaštite od brojnih “lažnih”, zapravo nesertifikovanih proizvoda koji koriste oznaku, ime lokaliteta na koju zapravo nemaju pravo. Šta su oznake geografskog porekla? Oznake geografskog porekla su zajednički naziv za dve vrste znakova razlikovanja: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je naziv određenog mesta, regiona ili, u ređim slučajevima, zemlje, kojim se obeležava određeni poljoprivredni, prehrambeni ili drugi sličan proizvod. Da bi određeni proizvod mogao da bude označen imenom porekla, po-

Ivana Tanurdžić, novinar

trebno je da postoji jasna veza između njegovih osobina i njegovog geografskog porekla. Pored toga, potrebno je da se sve njegove proizvodne faze – priprema, prerada i proizvodnja – odvijaju na datom geografskom području. Geografskom oznakom se obeležava roba poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu. Najveći broj proizvoda obeležen oznakama geografskog porekla su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ovlašćeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake imaju isključivo pravo da: ime porekla, odnosno geografsku oznaku koriste za obeležavanje proizvoda na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi, svoj proizvod obeležavaju oznakom “kontrolisano ime porekla” ili “kontrolisana geografska oznaka”. Oznaka geografskog porekla može da bude, i najčešće jeste, značajno marketinško sredstvo koje ovlašćenom


9 korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu, pošto garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo. Zaštita oznake geografskog porekla objedinjava dva različita postupka: postupak za ustanovljenje oznake geografskog porekla i postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla.

Sa druge strane, oznaka geografskog porekla je način da se zaštite i sačuvaju autentični, autohtoni poljoprivredni proizvodi koji osim toga što su jedinstveni po svojim svojstvima, predstavljaju i neporocenjivi deo naše kulture i tradicije.

Vlasinski med dobio oznaku geografskog porekla Prepoznat kao osoben, vlasinski med, je zahvaljujući naporima lokalnih snaga, potpomognutim inostranim znanjem i finansijama na putu da da odgovor na pitanje “Koliko košta ime?” Naime, tokom 2017. godine, uspešno je realizovan projekat zaštite geografske oznake vlasinskog meda za koji su EU i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRES-a opredelili 10.000 evra i upravo je jedan od primera podrške unapređenju konkurentnosti lokalne privrede i proizvođača koji će doprineti i boljoj promociji područja Vlasine.

Pored vlasinskog meda, u toku je i proces sticanja geografske oznake za ivanjički krompir, sjenički kravlji sir, sjeničku stelju i sjeničko jagnje, čime će ovi proizvodi, nastali kao rezultat tradicije, znanja i veština, biti spremni za izlazak na evropsko tržište. „Naš med je poseban baš zbog pčelinje ispaše na Vlasinskoj visoravni, koja je uredbom Vlade Srbije proglašena za Predeo izuzetnih odlika i zato i ima posebnu aromu lekovitih biljaka. Sada će uz geografsku oznaku 80 naših članova moći da poveća plasman proizvoda, unapredi i ujednači tehnologiju proizvodnje, a nadamo se da će se i broj mladih pčelara povećati“, rekao je Ivica Kostić iz pčelarskog udruženja „Matica“ iz Surdulice.

Udruženje je preko Evropskog PROGRES-a dobilo tehničku pomoć u izradi specifikacije i laboratorijskih analiza za registrovanje geografske oznake Vlasinskog meda koja predstvalja garanciju kvaliteta i daje proizvodu dodatu vrednost i mogućnost da bude konkurentniji na tržištu. Specifikacije je odobrio Zavod za zaštitu intelektulane svojine Republike Srbije.


11


12

Znanje i iskustvo – recept za uspeh U svakom poslu pa i u poljoprivredi postoji mnoštvo faktora na koje čovek može i zna da utiče. Implementacijom znanja i iskustva u različitim proizvodnim procesima težimo obezbeđivanju povoljnih uslova za ostvarenje maksimalnih prinosa. Analizom agroekoloških faktora iz prošlosti čovek je uspeo da dođe do određenih zakonitosti kao što su rokovi setve, izbor sorti i hibrida i dr. Ali ono što ne može da predvidi je vreme. Ako posmatramo poslednju deceniju videćemo da je gotovo svaka druga godina sa manjkom padavina u odnosu na višegodišnji prosek (2011., 2013., 2015.), a četvrta sušna. Evidentno je da imamo sve manje padavina i moramo naučiti da se izborimo sa tim. Vreme se menja ali naše navike ne. Promena klime ka aridnijoj (sušnoj) iziskuje i prilagođavanje. Na prvom mestu radne operacije kod pripreme zemljišta treba prilagoditi na taj način da se i to malo vlage sačuva. Prosečna količina padavina kod nas u jednoj godini je oko 550 do 600 l/m², pri čemu je ta količina znatno manja tokom vegetacione sezone (mart – septembar) i iznosi

oko 200 l/m². Ta količina padavina je sa ravnomernim rasporedom u proteklom periodu bila dovoljna da se obezbede prosečni ili solidni prinosi. I onda dođe famozna 2017. godina. Naši stari kažu da se od kada se bave poljoprivredom ne sećaju tako loše godine. Veoma malo padavina tokom vegetacija sa izuzetno lošim rasporedom je uticalo da prinosi budu najlošiji u proteklih 40 godina. Ovo nam svima govori da se priroda menja ali isto tako treba i mi da se prilagođavamo kako bismo uspeli da amortizujemo snažne udarce ne bi li opstali. U očuvanju zemljišne vlage značajnu ulogu igra primena odgovarajuće radne operacije. To se odnosi na primenu adekvatne mašine ali isto tako i vremenski rok njene primene. Kasno oranje po vlažnijim uslovima povlači za sobom kasnije i lošije izmrzavanje i zatvaranje brazde što je početak u očuvanju vlage. Zbog svega toga imamo veći broj pripremnih operacija u proleće kako bi adekvatno usitnili zemlju i spremili za setvu. Veći broj operacija povlači za sobom i „izbijanje“ vlage iz zemljišta. Izostanak vlage prou-

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

zrokuju i neujednačeno nicanje i evo problema od samog početka. Veliki rizik postoji ako se proizvođač osloni samo na setvu okopavina u proleće jer zavisi isključivo od prolećno-letnje vlage. U slučaju da bude suša, prinosi su desetkovani. Veće učešće ili bar ravnopravno treba da imaju ozime kulture (pšenica, ječam, uljana repica). Period godine kada se obavlja setva ovih kultura, je sa većim količinama padavina što utiče na kvalitetnije nicanje. Ove kulture do zime uspevaju da prođu kroz određene faze razvoja bez velikog stresa. Takođe, u proleće ranije kreću sa vegetacijom pa uspevaju da iskoriste zimsku akumuliranu vlagu. Sve biljne vrste karakteriše određena dužina vegetacije (broj dana od nicanja do žetve). Primera je više, pa su tako naši poljoprivredni proizvođači navikli da seju hibride kukuruza iz veoma kasnih FAO grupa. Tu se pre svega misli na FAO 600 i 700. Ovi hibridi su dobri u godinama kada nemamo ekstremne suše i kada je jesen suva jer im je potrebno vremena da otpuste vlagu. Kasnije grupe zrenja po pravilu


13 obavezno ulaze u period oplodnje u najtopliji deo godine (avgust). U takvim okolnostima je veoma loša oplodnja što sve rezultira smanjenim prinosom. Poslednjih godina dosta se seju hiridi iz FAO 500 ali tu ne treba stati. Iskustva iz prethodnih godina nam govore da treba povećati učešće FAO 300 i 400. Ovi hibridi imaju kraću vegetaciju pa, prilikom nešto ranije setve, uspevaju da izbegnu tropske uslove u periodu oplodnje. Godina koja je za nama nam donosi mnogo informacija koje treba protumačiti i izvući poruku. U skladu sa uslovima koji su vladali tekuće, 2017. godine i mi smo davali preporuke za koje smatramo da su dale dobre rezultate. Određena količina padavinu u periodu nicanja okopavinskih useva je preko potrebna zbog ravnomernog i ujednačenog nicanja. Značajan broj proizvođača se ne opredeljuje za primenu zemljišnih herbicida iz razloga što su za njihovu aktivaciju neophodne padavine. Nakon primene zemljišnih herbicida mora pasti bar 10 litara po metru kvadratnom u periodu 10 do 15 dana nakon primene kako bi ovaj tretman uspeo. Jedna od prednosti koju donosi primena zemljišne hemije je ta što se na taj način kontrolišu određeni korovi, koji se u kasnijim fazama veoma teško suzbijaju. U poslednjoj deceniji izuzetno velike probleme imamo prilikom suzbijanja travnih korova tj. rizomskog sirka u kukuruzu. Kada niknu kukuruz i rizomski sirak skoro da ne postoji herbicid koji može efikasno da suzbije korov. Koriste se brojni preparati bez uspeha pri čemu izazivaju stres kod gajenih biljaka. Da bi se oslobodili rizomskog

sirka na prvom mestu treba poštovati plodored, koji je u potpunosti narušen. Sa druge strane zemljišni herbicidi dosta dobro suzbijaju semenski sirak i sprečavaju ga da naredne godine postane rizomski. U svim ovim godinama iza nas, mi smo insistirali na primeni jedne zemljišne kombinacije koja je bila izuzetno efikasna, a to je Mont 960 i Terbis 500. Podjednako se može primenjivati i u suncokretu. Ako posmatramo iz ugla kukuruza, ova kombinacija nam omogućava kontrolu i semenskog sirka ali i malog i velikog muhara. Skoro svi registrovani herbicidi veoma slabo deluju na ove korove. Navedena kombinacija pored travnih odlično rešavaju i brojne širokolisne korove. Kod suncokreta ova kombinacija nam pruža drugačiju prednost. Kod klasičnih hibrida suncokreta jedino je primena zemljišnih herbicida i moguća pa ako se to izostavi, njiva će biti izuzetno zakorovljena. Korovi koji se inače jako slabo suzbijaju posle nicanja useva i korova su pepeljuga, štir, ambrozija i brojni drugi, a svi oni se jako dobro suzbijaju zemljišnim herbicidima. Kod IMI tolerantnih hibrida postoji mogućnost primene herbicida posle nicanja useva gde mi preporučujemo herbicid Ikarus, a kod Express hibrida (tolerantnih na tribenuron-metil) preporučujemo herbicid Express 50 SX. Kod obe tehnologije je moguće i neophodno primeniti zemljišne herbicide jer pomenuti korovi se slabo suzbijaju posle nicanja. U protekle dve godine pored već standardno kvalitetnog herbicida Kletox, na tržištu se pojavio još jedan kvalitetan proizvod za suzbijanje rizomskog sirka pod nazivom Floyd.

Promena klime evidentno i snažno utiče na ponašanje insekata. Sve toplije i sušnije godine favorizuju određene insekte sa kojima se sve teže borimo. Zabrana nanošenja insekticida na seme određenih kultura (kukuruz i suncokret) zadaje glavobolje poljoprivrednim proizvođačima. U periodu nicanja, biljke su nezaštićene pa je neophodno primenjivati insekticide da bi zaštitili usev. Jedan od najjačih insekticida koji je u 2017. godini jako dobro rešavao problem kukuruznih pipa je Nurelle D, odnosno Despot. U usevima pšenice prisustvo lisnih vaši kao i žitne pijavice, te cikada odlično se rešavalo primenom proizvoda Vantex 60 SC, odnosno Grom. Maj mesec je u našim uslovima najkišovitiji. Većina sorti pšenice počinje sa cvetanjem početkom druge dekade maja što znači da postoje povoljni uslovi za ostvarenje infekcije od fuzarijuma (truleži cveta). I naravno, u 2017. godini je bilo oštećenja zrna, a to znači i kvaniteta i kvaliteta od fuzarioze. Proveren u ranijim godinama, fungicid Excorta plus je i u ovoj godini odlično rešavao fuzarijum ali je bio visoko efikasan i na ostale bolesti lista i stabla koje se javljaju u ranijem periodu vegetacije. Postoje još brojniji pesticidi u našaj paleti koje možete primenjivati i rešavati probleme. Bez obzira na ogroman broj registrovanih pesticida svaki proizvođač ponaosob mora biti edukovan i pratiti trendove u poljoprivredi. Jedino oni koji su spremni da slušaju i uče ali isto tako i pruže ono što znaju, će moći da ostanu ovoj beskonačnoj utakmici i nadati se da će izaći kao pobednici.


14

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Jedan naš seljak proizvodi hrane za samo 15 ljudi, a nemački za čak 152 Izvor: Blic, Z. Čonkaš 16. oktobar 2017.

Član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan otkriva za „Blic“ poražavajuće rezultate istraživanja o stanju naše poljoprivrede. Rezultat je da je Srbija siromašna agrarna zemlja sa veoma niskom produktivnošću. “To potvrđuju činjenice da jedan naš seljak proizvodi hrane za samo 15 ljudi. U Nemačkoj seljak proizvede hrane za čak 152 osobe, u Francuskoj za 77, u Austriji za 56, u Sloveniji za 25, a prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika” objašnjava Gulan. On dodaje da je samim tim, uz nizak standard, i potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih namirnica. “U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, a u EU 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je 4,4 kilograma, a u Uniji 15 kilograma godišnje. Nešto bolje stojimo sa živinskim mesom, koga prosečan stanovnik pojede 17,3 kilograma godišnje, dok je u EU taj broj samo četiri kilograma veći – 21,6” precizira Gulan. Prema njegovim rečima, slično je i sa drugim namirnicama, a najveće razlike konstatovane su kod mlečnih proizvoda. “U Srbiji se prosečno po stanovniku potroši 56 litara mleka godišnje, a u EU je to 100 litara. Najveća razlika je kod putera – prosečan stanovnik Srbije konzumira 200 grama godišnje, a građanin EU čak između četiri i pet kilograma” priča naš sagovornik. Gulan dodaje i da učešće hrane u ličnoj potrošnji stanovnika Srbije odnosi 42,9 odsto prihoda, što je najviše u Evropi. “Srpska poljoprivreda za poslednje tri decenije ima stopu rasta od 0,45 odsto, a od 2000. godine 0,6 odsto. Poslednja Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena je 2014. godine i ona predviđa rast od oko devet odsto godišnje. Strašna je činjenica da smo već u prvoj godini primene Strategije registrovali pad poljoprivredne proizvodnje za osam odsto” kaže Gulan. Naš sagovornik ističe da je rešenje u ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava, subvencijama za nabavku repromaterijala, sirovina i mehanizacije i što je izuzetno važno, u obnovi zadrugarstva.


15

AgroStatistika

Globalna proizvodnja vina past će na najniži nivo u posljednjih 50 godina Izvor: PoljoMagazin, 25. oktobar 2017.

Globalna proizvodnja vina past će na najniži nivo u posljednjih 50 godina, saopćila je Međunarodna organizacija vina (OIV). Krivac za to su ekstremni vremenski uvjeti u Francuskoj, Italiji i Španiji koje su tri najveća proizvođača vina u svijetu. Predviđa se da će ukupna svjetska proizvodnja pasti za osam posto u odnosu na prošlu godinu što je oko 247 miliona hektolitara. Ovo bi moglo dovesti do povećanja cijena. Prema izjavi OIV-a, italijanska produkcija vina past će za 23 posto, a u Francuskoj za 19 posto što je najgora berba s kojom se EU suočava od 1945. godine. U Španiji se očekuje pad proizvodnje za 15 posto. Mali proizvođači bi mogli zatvoriti svoje poslove ukoliko ne dobiju pomoć banaka ili države. Za vinske regije van Evrope prognoze su optimističnije. Proizvodnja u Australiji će se povećati za 13,9 milion hektolitara, a u Argentini za 11,8 miliona hektolitara. U SAD-u se očekuje pad, ali samo za jedan posto zbog požara koji su uništili vinska polja u Kaliforniji. Trenutno nema podataka za Kinu koja je prošle godine proizvela 11,4 miliona hektolitara vina.

EU: Oko trećine zaposlenih u poljoprivredi bile su žene Izvor: Danas, 14. novembar, 2017.

U EU je oko 10 miliona ljudi radilo u poljoprivredi u 2015. godini. Oni su činili 4,4 odsto ukupne zaposlenosti. Među državama članicama, taj procenat se kretao od oko jedan odsto u Luksemburgu, Velikoj Britaniji, Belgiji, Malti, Švedskoj i Nemačkoj do 26 odsto u Rumuniji i 18 odsto u Bugarskoj, podaci su istraživanja Eurostata. U 2016. godini, oko trećine (35 odsto) zaposlenih u poljoprivredi bile su žene. Austrija je imala najveći udeo žena u poljoprivredi (45 odsto), a zatim Rumunija (43 odsto), Poljska, Grčka i Slovenija (svi 41 odsto). Gotovo 60 odsto onih koji rade u poljoprivredi u EU bili su starosti između 40 i 64 godine, dok je 32 odsto imalo manje od 40 godina.


Larva lisne ose

Phylotreta spp. - buvaÄ?i


17

Primena razrivačkih oruđa u obradi zemljišta teškog mehaničkog sastava

Mr Ranko Koprivica*

U Srbiji ima preko 1.600.000 ha zemljišta teškog mehaničkog sastava (smonica, pseudogleja, gajnjača, ritskih crnica). Ova zemljišta su, prema svojim karakteristikama, potencijalno plodna, imaju dobre hemijske ali nepovoljne fizičko-mehaničke osobine. Proizvodna-aktivna plodnost ovih zemljišta je vrlo niska i dosta varira. Samo u godinama sa optimalnom količinom padavina i njihovim pravilnim rasporedom, dolazi do izražaja aktivna-proizvodna plodnost ovih zemljišta. Godine sa pravilnim rasporedom padavina su retke, pa zbog velikog sadržaja gline zemljišta teškog mehaničkog sastava su preterano suva ili vlažna.

Osobine teških zemljišta. Pri jačem vlaženju kada ima suviše padavina, zemljište postaje lepljivo, bubri i povećava zapreminu (mokra faza). Kada nastupi suša, usled deficita vlage teška zemljišta se sakupljaju, pucaju i dolazi do stvaranja pukotina u njima (suva faza). Naizmeničnom smenom mokre i suve faze u zemljišnom profilu stvara se prirodno nepropusni sloj Bt horizont. Sposobnost zemljišta teškog mehaničkog sastava za propuštanje odnosno ceđenje vode je loša zbog postojanja ovg nepropusnog sloja. U vlažnim godinama sa više padavina u toku jeseni i zime dolazi do pojave vodoleža-zabarivanja. Do zadržavanja vode dolazi na celoj površini parcele ili samo u pojedinim delovima, u mikrodepresijama, kao i u nižim-donjim delovima parcele na naginutim terenima. Otuda imamo redovnu pojavu, da su zemljšta u površinskom sloju prevlažena, zbog suvišne vode koja leži na njivi usled čega dolazi do gušenja, uginjavanja biljaka i pojave praznih mesta. Vodoleži stvaraju velike probleme u izvođenju planiranih i pravovremenih agrotehničkih mera na parceli-njivi. Zbog toga je neophodno blagovremeno i efikasno otkloniti ovaj poremećaj vodnog režima zemljišta, odvođenjem viška vode sa njive. Usled loših fizičkih i vodno-vazdušnih osobina ova zemljišta su teška za obradu. Obrada zemljišta se u praksi izvodi u veoma teškim uslovima i van optimalnih

rokova. Zemljišta se ne mogu obrađivati na vreme, već kada stanje vlažnosti dozvoli. Zemljišta teškog mehaničkog sastava imaju vrlo kratak rok za obradu pa se zbog toga nazivaju i “minutna zemljišta”. Često se dešava da se rokovi optimalne obrade zemljišta pomeraju, pa se zakasni sa pripremom zemljišta i setvom. Pored prirodne sabijenosti, zemljište može da bude sabijeno i kontaktom točkova i gusenica traktora i drugih samohodnih poljoprivrednih mašina. Kretanjem mehanizacije, prouzrokuje se sabijanje zemljišta, čime se narušava njegova struktura u površinskom i dubljem sloju. Pod uticajem pneumatika vrši se sabijanje zemljišta pri čemu dolazi do promene prirodnog odnosa vode i vazduha u zemljištu i smanjenja njegovog kapaciteta za njih. Ovaj odnos se godinama remeti pa dolazi do promena vodno vazdušnog režima zemljišta i stvaranja nepropusnog horizonta. Smanjena poroznost i deficit vazduha u zemljištu utiču na mikrobiološke i biološke osobine zemljišta, rast korenovog sistema, smanjenu plodnost i dostupnost hranljivih materija u zemljištu. Zemljišta teškog mehaničkog satava u sebi imaju veliki sadržaj gline i mnogo su podložnija sabijanju od zemljišta lakšeg mehaničkog satava sa više peska u sebi. *FAO konsultant


18

Pored gaženja zemljišta mehanizacojom, negativan efekat ima i proklizavanje točkova traktora i samohodnih mašina koji mogu da naruše strukturu zemljišta. Pri povećanoj vlažnosti zemljišta dolazi do proklizavanja točkova, pri čemu se razbijaju i usitnjavaju zemljišni agregati i intezivnije sabija površinski sloj. Do usitnjavanja zemljišta dolazi još i pod uticajem klimatskih faktora, kišnih kapi (vlaženjem i sušenjem zemljišta) i temperature (smrzavanjem i odmrzavanjem zemljištnih agregata). Sitne frakcije zemljišta nisu pogodne za razvoj korenovog sistema. One se lako ispiraju u dublje slojeve i izazivaju stvaranje nepropusnog sloja za protok vode iz površinskih u dublje slojeve i obrnuto. Ukoliko je vlažnost veća, na tragovima točkova se formira pokorica koja uslovljava brzo isparavanje vode iz zemljišta, a u slučaju većih padavina infiltracija vode u zemljištu je znatno smanjena. Na ravnim terenima u tragovima točkova zadržava se voda, a na nagibima se formiraju mali bujični potočići koji mogu izazvati intezivnu površinsku eroziju. Utvrđivanje pojave sabijenosti zemljišta. Sa aspekta praktične poljoprivredne proizvodnje, zemljišta se smatraju sabijenim kada biljke ne

mogu pravilno da razviju korenov sistem. Zbog postojanja nepropusnog sloja, koren se slabo razvija, ostaje vrlo plitko jer ne može da prodre u dublje slojeve u potrazi za vodom i hranljivim materijama. Stvaranjem nepropusnog sloja zemljišta, sprečava se kretanje vode. Otežano je oceđivanje vode u donje slojeve u vlažnom periodu, ali i podizanje vode iz donjih slojeva u gornje tokom sušnog perioda u vegetacije. U sabijenom zemljištu ima mnogo mikropora, dok makropora nema dovoljno, zbog čega je slabija aeracija. Posle obilnih kiša zemljište sporije upija vodu, pa dolazi do zadržavanja viška vode što nepovoljno utiče na rast i razvoj korena. Pojava vodoleža-zabarivanja je siguran znak povećane zbijenosti zemljišta. Ova pojava se prvo uočava na nižim delovima parcela i u mikrodepresijama. U proleće zbog povećane vlage na pooranim ili zasejanim parcelama pojavljuju se tamne površine zemljišta. Takođe se mogu videti i tragovi točkova traktora i mašina zbog zadržavanja vode iznad zbijenog sloja, koji sprečava njeno oceđenjivanje u dublje slojeve.

Kako bismo bili sigurni da je problem zbijenog zemljišta prisutan i da postoji prirodni nepropusni sloj ili “plužni đon”, neophodno je izvršiti ispitivanja zemljšta. Na kojoj je dubini formiran nepropusni sloj

možemo da odredimo pomoću posebnog instrumenta-penetrometra (Sl. 1). Instrument se sastoji od metalne šipke-sonde koja se rukohvatima utiskuje u zemljište, a zatim na skali očitava otpor njenom prodiranju. Umesto penetrometra, može nam poslužiti šipka dužine 150 cm, prečnika 10 mm, u donjem delu zašiljena. Na vrhu šipke je zavarena kraća poprečna cev za rukohvate i po celoj dužini obeležena na svakih 10 cm. Laganim pritiskom ruku na rukohvate šipke vršimo prodiranje kroz zemljište do određene dubine, sve dok ne naiđemo na povećani otpor tj. nepropusni sloj. Pored navedenog metoda, prisustvo plužnog đona se može utvrditi i kopanjem profila zemljišta. Vizuelnim pregledom ili ubadanjem sonde na bočne zidove profila može se uočiti sabijen sloj zemljišta. Pored toga, na osnovu rasta korenovog sistema može se utvrditi da li postoji i da li je koren prošao kroz sabijeni sloj zemljišta. Koren koji raste prema sloju koji je manje sabijen slabije kroz njega prodire i slabije je razvijen. Ukoliko korenov sistem nije prodro ispod sabijenog sloja, već se slabo razvio iznad njega i raste u stranu, dokaz je, da je nepropusni sloj jako sabijen i da će značajno uticati na smanjenje prinosa. Primena neadekvatnih tehnologija u obradi zemljišta van optimalnih rokova dovodi do neželjenih promena fizičko-mehaničkih svojstava zemljišta (vodno-vazdušnog režima, poroznosti, prirodnog vodnog kapacitet, toplotnog režima) i hemijskih osobina, što prouzrokuje degradaciju zemljišta.


19 dubine pri čemu dolazi do izoravanja velikih zbijenih grudvi. U cilju sitnjenja grudvi i ravnjanja zemljišta potrebno je dopunsku obradu obaviti u više prohoda, pri čemu se zemljište gazi i sabija. U otežanim uslovima oranja na zemljištima teškog mehaničkog sastava utroši se više energije, mašinskog i ljudskog rada. U toku oranja otežan je rad rukvaoca zbog načina prikopčavanja pluga za traktor i pojave kose vuče, čime se povaćava otpor pluga.

Opadanje plodnosti i pojava degradacije zemljišta, kod nas je i posledica primene konvencionalne-tradicionalne obrade zemljišta-oranjem plugovima. Osnovna obrada zemljišta u Srbiji, izuzev Vojvodine, se uglavnom izvodi plugovima, veoma retko teškim tanjiračama, kultivatorima, razrivačima, čizel plugovima i podrivačima. Posle oranja plugom zemljište je izloženo atmosferskom uticaju sunca, vetra i kiše, što je u vreme suše u aridnim područjima vrlo štetno. Zbog prevrtanja i izdizanja plastica zemljište ima povećanu zapreminu, golu-čistu i neravnu površinu pa je rizik od erozije povećan, posebno na nagnutim terenima i zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. U toku rada sa raonim plugom ravnjakom, točkovi traktora gaze po brazdi i zajedno sa plugom sabijaju dno brazde stvarajući “plužni đon”. U uslovima kada je zemljište suvo rad pluga je otežan i nekvalitetan posebno na težim zemljištima. Često plug ne može da prodre u suvo zemljište i ako prodre, oranje je neujednačene

Vreme i način primene razrivačkih oruđa. Kada se donosi odluka o primeni razrivačkih oruđa, potrebno je uzeti u obzir: stanje vlažnosti zemljišta, dubinu podrivanja, količinu i stanje biljnih ostataka preduseva, raspoloživu snagu traktora i dr. Pre početka obrade zemljišta potrebno je pratiti stanje vlažnosti zemljišta i odrediti optimalno, pravo vreme obrade. Najbolji efekti primene razrivačkih oruđa dobijaju se kada je zemljište suvlje, manje vlaženo i rastresito u periodu od jula do septembra. U našim uslovima najpogodniji momenat za podrivanje i razrivanje većine zemljišta je odmah posle ubiranja preduseva (žitarica, uljane repice, soje). Pre početka rada, biljne ostatke treba dobro usitniti i ravnomerno rasporediti po celoj površini parcele ili pokupiti i upotrebiti u stočarstvu ili kao gorivo. Suvo zemljište je pogodno za postizanje dobrih rezultata u razbijanju zbijenih slojeva, ali može smanjiti brzinu rada i povećati utrošak energije. U izrazito suvim uslovima kod glinovitih zemljišta može doći do izvaljivanja krupnih grudvi i njihovog izbacivanja na površinu. Razrivanje previše vlažnog zemlji-

šte izazvaće suprotan efekat. Radno telo razrivačkih oruđa neće razbiti zemljište, nego će samo proći kroz njega, zaparati, napraviti kanal i dovesti do njegovog novog sabijanja. Na vlažnom zemljištu kvalitet podrivanje je nezadovoljavajući i po pravilu se ne preporučuje, osim kada se izvodi meliorativna mera podrivanje sa krtičnom drenažom. Za sprovođenje ove agrotehničke mere na razrivačko oruđe iza radnog tela se prikači čunj-kugla. Kod takvog razrivačkog oruđa klin nema ulogu razbijanja zemljšta, već samo otvaranje kanala za prolaz čunja, iza koga ostaje krtični dren. Kritična dubina rada razrivačkih oruđa zavisi od dubine na kojoj je formiran nepropusni sloj zemljišta i uvek mora da bude 5-10 cm ispod njega.Treba razlikovati zbijenost zemljišta koja je nastala u površinskom sloju, radom mašina za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta i prirodnu pedološku zbijenost. Nepropusni površinski sloj (“plužni đon”) nastao na dubini obrade zemljišta od 20-25 cm, može se razbiti čizel plugovima, razrivačima, teškim kultivatorima “gruberima”. Za razbijanje nepropusnog glejnog Bt horizonta na većim dubinama od 30-40 cm treba koristiti razrivače i čizel plugove, a preko 40 cm podrivače. Agregat sa razrivačkim oruđem u toku rada, treba da prati konture terena, posebno kada se radi na valovitim i nagnutim parcelama. Razrivačkim oruđima to omogućavaju kopirni točkovi, koji ujedno služe i za podešavanje dubine rada. Preporučuje se da razmak između radnih tela ne bude veći od dubine na kojoj rade razrivačka oruđa.


20 Značaj i prednosti primene razrivačkih oruđa. U sušnim godinama kao što je bila 2017., kada je zemljište u površinskom i dubinskom sloju suvo, uslovi za oranje su nepovoljni. Skoro je nemoguće primeniti oranje kao agrotehničku meru za obrade zemljišta, kada je ono suvo. U takvom zemljištu rad pluga je otežan i nekvalitetan, zbog iskakanja pluga iz zemljišta, neujednačene dubine rada, izoravanja krupnih grudvi i neravnog oranja. Korišćenje plugova u ovakvim uslovima pored narušavanja stukture zemljišta zahteva i veliki utrošak pogonske energije. Pripremu takvog zemljišta posle oranja moguće je obaviti samo u više prohoda, što povećava gaženje zemljišta, utrošak ljudskog i mašinskog rada i goriva. Umesto plugova za obradu suvog zemljišta mogu se koristiti teške tanjirače, kultivatori “gruberi”, čizel plugovi, razrivači i podrivači. Nažalost, većina poljoprivrednih proizvođača u Regionu Šumadije i zapadne Srbije nemaju navedene mašine. Zbog toga su u udruženju Agrolink iz Kruševca za potrebe projekta “Izgradnja kapaciteta za smanjenje štete od nepogoda u poljoprivrednom sektoru” nabavili razrivač u cilju demonstracije mere podrivanja. U toku letnjih meseci pa sve do druge dekade oktobra meseca 2017. godine, uslovi za rad razrivačkih oruđa

su bili veoma povoljni što je iskorišćeno za obradu zemljišta kod farmera u opštini Kraljevo i Kruševac. Na osnovu ranijih i ovogodišnjih iskustava u primeni raonih plugova i razrivačkih oruđa u obradi sabijenih zemljišta i zemljišta teškog mehaničkog sastava, mogu se doneti određeni zaključci značajni za proizvođače koji nameravaju da nabave i koriste razrivače u budućoj praksi. Glavni cilj podrivanja je poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima zemljišta i povećanje njegove plodnosti. Razrivanjem se razbija nepropusni sloj zemljišta “plužni đon” ili glinoviti horizont, čime se povećava prisustvo vazduha i vodopropustljivost zemljišta. Pored toga, povećava se poroznost zemljišta, jer se u dubljim slojevima formiraju šupljine (makropore) koje služe za akumulaciju padavinskih voda. Tako se u vlažnim zimskim mesecima višak vode sa površine propušta i akumulira u dubljim slojevevima zemljišta, čime se sprečava zabarivanje zemljišta-pojava vodoleža. U vreme suše, dobro razvijen korenov sistem u rastresitom zemljištu korisiti vodu iz dubljih slojeva kada je biljkama najpotrebnije. Na taj način izbegavaju se ili ublažavaju posledice suše u letnjem i erozija zemljišta u zimskom-vlažnom periodu. Primenom razrivačkih oruđa i razbijanjem nepropusnog sloja je znatno povećana poroznost, propustljivost zemljišta za vodu i vazduh, čime je postignuta ujednačena vlažnost po dubini, što je uticalo na povećanje mase korenovog sistema u svim slojevima zemljišta i povećanje prinosa. Razrivanjem se povećavaju prinosi a smanjuje potrošnja goriva u odnosu na ora-

nje zbog manjeg otpora razrivača. Razrivanjem se zemljište ne prevrće, već para i rastresa na dubini od 30-40 cm. Preporučuje se, da se rad sa razrivačkim oruđem ponovi i to popreko-unakrsno u odnosu na pravac prethodnog razrivanja. Ne treba svake godine primenjivati razrivačka oruđa, već ih treba kombinovati sa oranjem. Efekti podrivanja i razrivanja imaju produženo delovanje pa ih treba izvoditi svake 3-4 godine.

Razrivačka oruđa u radu stvaraju manji vučni otpor, pa je i manja potrošnja goriva po jedinici površine u odnosu na plugove istog radnog zahvata. Smanjen je broj prohoda, gaženje i sabijanje zemljišta, a povećan učinak rada, zbog većeg radnog zahvata razrivačkog oruđa u odnosu na plug. Prilikom rada razivačkih oruđa zemljište se ne prevrće, ne formiraju se slogovi i razori pa je njegova površina mnogo ravnija, posebno kada se na njima nalaze i radni organi za usitnjavanje i ravnjanje zemljišta (valjci). Kvalitet rada razrivača se može poboljšati ugradnjom krila na radnim telima. Bolje je iskorišćavanje snage traktora, zbog načina prikopčavanja razrivačkih oruđa na traktor. Takođe je veće anagažovanje traktora veće snage u toku godine i to u letnjem periodu kada nema drugih


21 agrotehničkih zahvata na kojima bi oni radili. Razrivačka oruđa su jednostavne konstrukcije, relativno jeftina, pa su ulaganja za kupovinu i kasnije za njihovo održavanje manja nego kod plugova istog radnog zahvata. Upotrebom odgovarajućih razrivačkih oruđa postiže se izvesna nezavisnost od vremena i produžava vreme obrade zemljišta, jer mogu da rade u previše suvom zemljištu, kada plugovi ne mogu. Optimalna vlažnost zemljišta za rad sa razrivačkim oruđem je manja nego kod plugova, pa kvalitenije rade od njih u suvom zemljištu, a lošije u vlažnom. Od brzine rada razrivačkih oruđa zavisi kvalitet razrivanja i mešanja zemljišta. Zadovoljavajući kvalitet razrivanja i mešanja površinskih slojeva zemljišta i biljnih ostataka se postiže pri radnim brzinama do 7 km/h. Za pliće razrivanje brzina rada mora da bude oko te vrednosti, a za dublje razrivanje je nešto manja. U radu razrivačkih oruđa na većim brzinama dolazi do boljeg razbija zbijenog sloja zemljišta. Pri tome se troši više energije i dolazi do izbacivanja zbijenih grudvi na površinu, što nepotrebno remeti-opterećuje površinski sloj. Suviše male brzine rada razrivača mogu da utiču na smanjenje intenziteta razbijanja sabijenog sloja. U toku našeg demostriranja rada razrivačkih oruđa, postignuta je brzina od 3-6 km/h u zavisnosti od tipa zemljišta, dubine rada, vlažnosti i sabijenosti zemljišta, količine biljnih ostataka i raspoložive snage traktora. Razrivačka oruđa zahtevaju veliku snagu traktora. Za kvalitetan rad razrivača potrebno je obezbediti od 15 do 23 kW po radnom telu, a za

podrivače od 20 do 50 kW što zavisi od zemljišnih uslova (tipa zemljišta, vlažnosti, sabijenosti, dubine rada). U našim uslovima rada raspolagali smo sa minimalnom snagom trakotora od 15 kW po radnom telu, što je dovoljno za rad razrivača na dubini od 45-50 cm i brzini od oko 3 km/h. Pored toga razrivač sa tri radna tela je agregatiran sa traktorom IMT-558, a sa jednim radnim telom na IMT-539. Sa ovim agregatima razrivača postignute su radne dubine 40-45 cm.

U toku rada razrivačkih oruđa biljni ostaci preduseva i korovi stvaraju određene poteškoće. U zavisnosti od prethodne kulture i načina ubiranja zavise količine, ravnomerna rasprostranjenost po površini i usitnjenost biljnih ostataka. Prilikom rada razrivača na dubini većoj od 40 cm na parcelama gde je bilo više krupne biljne mase i korova, dolazilo je do njenog nagomolavanja na prednjoj gredi rama i zagušenja. Posebno je to izraženo kod podrivanja parcela posle ubiranja kukuruza zbog velike količine krupnih delova biljaka. Zbog toga je za uspešan rad razrivača potrebno pripremiti parcelu, dobro usitniti biljne ostatke preduseva i ravnomerno ih rasporediti po celoj površini ili ih potpuno ukloniti. U toku rada razrivača, biljni ostaci su delom uneše-

ni u dublje slojeve zemljišta, a delom ostavljeni na površini, što je u skladu sa dobrom praksom konzeravacijske obrade zemljišta. Naša iskustva sa terena pokazuju da razrivač sa 5 radnih tela u agregatu sa traktorom od 74 kW može da se racionalno koristi na teškim zemljištima, pri optimalnoj vlažnosti na dubini do 45 cm, što smatramo dovoljnom dubinom za razbijanje-rastresanje neprousnog sloja i plužnog đona. Pored toga u uslovima smanjene vlažnosti teških zemljišta nepovoljnim za izvođenje oranja, razrivač se može uspešno koristiti za obradu zemljišta umesto pluga. Brzine rada agregata razrivača su približne brzinama agregata pluga na istoj dubini obrade zemljišta, ali površinski učinak razrivača je veći zbog veće širine radnog zahvata. Većina proizvođača ne poseduju razrivačka oruđa, već su prinuđeni da vrlo skupo plaćaju usluge razrivanja na svojim parcelama. S obzirom da je ova agrotehnička mera prilično skupa, potrebno je racionalno i pravilno izvoditi kako bi se ekonomski isplatila. Prevencija je sigurno najvažnija i ekonomski najisplativija mera u obradi zemljišta sa ciljem smanjenja broja suvišnih prohoda i nepotrebnog gaženja vlažnog zemljišta. Pored toga, mera prevencije je da se obrada zemljišta plugom obavlja na različitim dubinama sa oštrim raonicima kako bi se izbeglo stvaranje “plužnog đona”. Takođe, i unošenje organske materije u zemljištu primenom stajskog đubriva i delimičnim zaoravanjem biljnh ostataka je jedna od mera poboljšanja strukture zemljišta i smanjenja posledica gaženja.


Izvor: B92, 11. oktobar 2017.

telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, na svojoj ali i susednoj parceli. Ono što smo gledali pre deset i više godina na malim ekranima, danas postaje naša realnost. Pitanje je trenutka kada će se ovakve priče snimati i u našoj zemlji. Ali za to nadolazeće vreme moramo biti spremni, dobro inforimisani i dozvoliti naučnicima, bez predrasuda da nam dokažu svoja istrazivanja – jer je ovo njihovo vreme. Apriori odbijanje, samo nama ide na štetu.

Ratarima će na dohvat ruke u budućnosti biti program na mobilnim

Ovaj materijal donosimo iz Dizeldorfa, gde smo dva dana gledali i

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Izvor: www.ekapija.com

Revolucija u ratarstvu: Telefon “otkriva” bolesti

slušali o najnovijim dostignućima iz oblasti poljoprivrede do kojih su došli naučnici kompanije Bajer, koji su organizovali konferenciju za novinare iz celog sveta. I baš ono na što smo navikli, na konstantne inovacije iz ove kompanije, samo ovog puta dosta kompleksnije. Ove promene će uticati na promenu u poljoprivredi na globalnom nivou i čini se da su u ovom slučaju pojedinačni napori da se njima suprotsavimo, nemogući ali i bespotrebni. Osim lidera kompanije Bajer koji su govorili na ovogodišnjoj konferenciji, reč su imali i neza-


23 visni stručnjaci iz celog sveta. Svi sa sličnom porukom o značaju održive poljoprivrede i ulaganju zajedničkih napora da istrajemo u ovome. A zbog čega se u ovom trenutku organizuje konferencija? Razlozi su brojni, ali kao najvažniji se ističu prognoze naučnika da će do 2050. na planeti živeti preko 9 milijardi ljudi. Sa trenutnim kapacitetima, obradivim površinama, visinom prinosa i načinom na koji se gaje kulture, naši potomci ali i oni srećnici koji prežive do tada, neće moći da se prehrane. Da će neke navike vrlo brzo otići u istoriju, prisutni su shvatili već prvog dana kada su nam prikazane inovacije. Jedna od svakako najznačajnijih za sve poljoprivrednike je i racionalnije korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Kako se kod nas ali i u drugim zemljama o tome ne vodi posebno računa, koristi se čuvena odokativna metoda, koja se razlikuje od one preporučene. Dolazi se do enormnog rasipanja zaštitnih preparata ali samim tim i novca. Krenimo od najosnovnijeg, sipanja zaštitnog preparata u atomizer, koji je do sada naš poljoprivrednik radio uglavnom bez zaštitne oprema, ali i često je “višak” završavao ili sa spoljašnje strane atomizera ili direktno nerazblažen na usev. Ponuđeno je gotovo idealno rešenje u vidu ovog proizvoda, koji je napravljen da se prilagodi otvor svakoj dimenziji preparata. Dakle, bez skidanja zaštitnog sloja, cela količina se stavlja u ovaj otvor i sipa se ona količina koja je potrebna za površinu koju štitimo tog dana. Ukoliko se utroši cela

količina, vrši se dodatno pranje bez ikakvog skidanja, koje odlazi direktno u atomizer i na kraju dobijamo potpuno čistu ambalažu. Sve ostalo je u kvalitenim diznama na prskalicama, koje će izbacivati one količine sredstva za zaštitu bilja koje su biljci potrebne. Ravnomerno i sa istim intenzitetom. EASY flow predstavlja zatvoren sistem doziranja punjenja i čišćenja i ove godine su po prvi puti naši poljoprivreednici imali prilku da se uvere u prednosti ovog sistema na Bajerovim danima polja. Velika pažnja se posvetila i otpadnim vodama, kojih je sve više u celom svetu. Kako da se i one ponovo na što bezbedniji način primene u poljoprivredi. Nažalost, u našoj emisiji od pre dve nedelje, videli smo da na to naš poljoprivrednik ne obraća previše pažnju i da ne mari za kvalitet vode kojom će zalivati usev. Zahvaljujući ovoj inovaciji, zatvorenom sistemu i razlaganju uz pomoć mikroorganizama, za šest meseci šta god da je bilo u njoj, potpuno se razgrađuje… Sve se radi po istom principu kao i u prirodu, samo što je ovde proces malo ubrazan i nama je na dohvat ruke. Kao što će nam biti na dohvat ruke i prograi koji će biti instalirani u našim mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, našoj ali i susednoj parceli. Sa preciznošći će moći da nam ukaže šta nedostaje biljci od makro i mikroelemenata i sa kojim količinama bi trebalo da reagujemo. Dakle dragi poljoprivrednici, digitalizacija stiže i u poljoprivredu. Dron će biti vaš mozak i vodič. Šte-

deće vaše vreme i novac. Digitalna poljoprivreda je već sada prisutna u preko 30 zemalja širom sveta. Kao glavna prednost ovog sistema je precizna aplikacija sredstava za zaštitu bilja i njihova primena na pojedinim delovima parcela, prilagođene doze, parcijalno gde postoje korovi, a ne na celoj površini. Dakle, ciljana aplikacija koja štedi vaš novac. Ali sve to možda ne bi imalo nikakvog smisla da ne postoji takozvano socijalno prihvatanje između potrošača i proizvođača. I o tome se govorilo kako na konferenciji tako i na panel diskusijama koje su bile organizovane oba dana. Sve to što poljoprivrednik proizvede, potrošač želi da bude upoznat. Kada već plaća, on želi da zna šta plaća i ceo taj pokret od njive do trpeze se dosta forsira pogotovo na teritoriji SAD-a ali i Evrope. To bi bile ključne reči koje su se provlačile manje više kod svih predavača. Inovacija su ujedno, poljoprivredna održivost i korporativna socijalna odgovornost. O tome je pričao i jedan od čelnih ljudi kompanije Bajer, Liam Kondon, koji je još istakao i da je njihova odgovornost da osiguraju inovacije koje odgovaraju i malim ali i velikim poljoprivrednicima širom sveta, jer se jedino na taj način može stvoriti održiva poljoprivreda. Neophodna je ujedinjenost u borbi protiv gladi i siromaštva, ali ujedno i promocija dobrog zdravlja. Iako su podeljena mišljenja protiv GMO i njegovog korišćenja, nauka dokazuje da se upravo zahvaljujući tome može proizvesti veća količina hrane koja


24 će uspešno prehraniti populaciju. Takođe, podaci iz ove tabele ukazuju da jedan procenat ispitanog stanovništva nije za korišćenje pesticide, dok se u naučnim krugovima smatra da je to ključni faktor u rešavanju globalne gladi. O svim ovim temama se vodila diskusija na panelima. Pa su tako svoja mišljenja suočili doktori nauka, poljoprivrednici, naučnici, inovatori, futuristi iz celog sveta. Teme su bile razne od razumevanja lanca nabavke hrane, ili od sistema od njive do trpeze, pa sve do toga kako možemo da učinimo da produkcija hrane bude održiva, razvoja tehnologije u poljoprivredi, koliko je važna uloga vlade u regulaciji i inovaciji i na kraju kako današnji poljoprivrednici mogu da pretvore izazove u šanse. I baš tako, trebaće i našem poljoprivredniku da na svoje izazove, koji su brojni, gleda iz ugla kako da ih prevaziđe i pretvori u šansu. Unapredi proizvodnju, uspostavi korak sa vremenom i bude spreman da cuje ono sto dolazi iz budućnosti, jer jedino na taj način će moći da je i prihvati ali i upotrebi za svoje dobro. Jer upravo zbog toga je i stvoreno.

Pametnim senzorima do idealnih šparoga i jagoda Preuzeto: Agrobiz 27. listopada 2017.

Tvrtka Bosch u Jastrebarskom predstavila najnovija tehnološka dostignuća. U Jastrebarskom je pod nazivom FESTEH održan prvi Boschov festival tehnologije. Na njemu je Bosch prisutne upoznao s kom-

pletnom ponudom u regiji te im prezentirao nove poslovne mogućnosti koje nudi njihova suvremena tehnologija. “Upravo je tehnologija glavni pokretač rasta i razvoja naše kompanije, ona je naš zajednički posao, naša strast i ono što nas obilježava već više od 130 godina”, kazala je u pozdravnom obraćanju Mirsada Kudrić, direktorica tvrtke Bosch za Hrvatsku i Sloveniju. U sklopu FESTEH-a, prezentaciju svojih pametnih rješenja i najnovijih postignuća predstavilo je svih šest odjela iz Boscha Hrvatska. Odjel pametnih rješenja po prvi put predstavio nova pametna rješenja u poljoprivredi, gdje se putem pametnih senzora dolazi do kvalitetnih i većih uroda, poput idealnih šparoga i jagoda.

Srbija na korak do digitalne organske poljoprivrede Preuzeto: AgroSmart, 9. novembar 2017.

Novosadska IT kompanija InoSens predstavila je u EU Info pointu u Novom Sadu platformu ReCAP pomoću koje proizvođači organske hrane jednostavno i brzo mogu da predaju zahteve za subvencije i sertifkaciju proizvoda. Predstavnici Inosensa, jedine firme iz Srbije koja učestvuje u velikom evropskom projektu čiji je cilj unapređenje i povećanje efkasnosti Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (Common Agricutural Policy – CAP), pokazali su organskim proizvođačima kako funkcioniše ReCAP

platforma i kakve im koristi donosi, u pogledu smanjenja administrativnih poslova, a naročito u plasmanu organskih proizvoda. Platforma ReCAP podrazumeva web i mobilnu aplikaciju koja se oslanja na nove tehnologije – satelitsko nadgledanje, a teži da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da postupaju u skladu sa propisima, kao i da omogući poljoprivrednim savetnicima da razviju nove servise u okviru platforme i tako smanje administrativni teret javne službe. Kako je rečeno, ReCAP ima za cilj da pomogne agencijama za agrarna plaćanja da efikasnije i tačnije sprovedu provere, ali i da poveća transparentnost celog procesa što je važno za poljoprivrednike jer će im pomoći da se pridržavaju propisa. ReCAP je zapravo podrška implementaciji Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije kao pomoć javnom servisu, a u Srbiji će predstavljati uvod u ovu kompleksnu politiku, kao podrška organskoj proizvodnji. U fokusu Inosensa, kada je o Srbiji reč, bila je upravo ova vrsta poljoprivrede jer je ona u značajnoj meri usaglašena sa propisima Evropske unije. ReCAP platforma će biti podrška za predavanje zahteva za subvencije i poljoprivrednicima i javnim institucijama. Na taj način, organski proizvođači imaju priliku da se prvi upoznaju sa principima Zajedničke poljoprivredne politike i dobrim evropskim praksama u poljoprivredi koje će uskoro biti primenjene i u Srbiji, rečeno je na prezentaciji projekta. Tom prilikom, poljoprivrednicima i drugim zainteresovanim za ovu platformu objašnjeno je kako da se prijave, popune podatke i koriste benefite koje im aplikacija ReCAP donosi.


Tehnologija gajenja šumske jagode Mimica Kostić Đorđević, dipl. inž. agronomije


26 Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Plodovi i proizvodi od šumske jagode su deficitarni na našem tržištu, postoje realne šanse i za plasman kako na zapadnim, tako i istočnim tržištima što sve može da utiče na dalje širenje ove kulture. No, pre nego što se prione na posao, potrebno je dobro se upoznati sa tehnologijom proizvodnje kako ne bi očekivani finansijski rezultat izostao.

Agroekološki uslovi za podizanje zasada. Presudan uticaj na rastenje, razviće i plodonošenje šumske jagode, pored njenih naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi. Svetlost značajno utiče na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova šumske jagode. S toga je potrebno gajiti je u područjima sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnih noći. Pošto je šumska jagoda biljka niskog rasta kao takva je tokom zimskog perioda zaštićena snežnim pokrivačem. U takvim uslovima ona može da podnese i do –350C, dok

u slučaju golomrazice izmrzava na -200C. Pozni prolećni mrazevi mogu oštetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove, zametnute plodove, pa čak i plodove u prvim fazama razvitka. U slučaju ovih eventualnih mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi. Visoke temperature će uticati na smanjenje vlage u zemljištu ali i na smanjenje obima cvetanja tokom letnjih dana ali će sa padom temperature intenzivirati cvetanje, a time i plodonošenje sve do kasne jeseni. Potreba šumske jagode za velikom količinom vode u toku vegetacije uslovljena je relativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem generacija listova) i načinom gajenja. Za uspešnu i ekonomičnu proizvodnju šumske jagode zemljište predstavlja jedan od primarnih činilaca i zbog toga pravilnom izboru zemljišta treba posvetiti posebnu pažnju. Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5. Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska područja preko 500 m nadmorske visine, odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici šumske jagode. Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-50) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i suvišne vode.

Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljišta za analize na prisustvo humusa i najvažnijih biogenih elemenata, kao i sadržaja kreča i kiselosti zemljišta. Uzorak se uzima na svakih 30 ari površine do dubine od 30 cm. Na bazi izvršenih analiza u ovlašćenim ustanovama daju se preporuke o načinu đubrenja i normama đubriva. Sortiment. Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u Španiji, Italiji, Poljskoj, Engleskoj i Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište. Sadi se kao zelena kontejnerska sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupu stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode proizvođačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih većih mrazeva i snega. Zasađene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti, ali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zaštite. Ove karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se može odlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-nakiselog ukusa sa veoma izraženom mirisnom aromom.


27 Karakteristike stalnorađajuće šumske jagode regina čine je izuzetno perspektivnom voćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji već imaju tradiciju u gajenju jagodastog voća. Tehnologija podizanja zasada šumske jagode. Priprema zemljišta za podizanje zasada šumske jagode sastoji se u uređenju parcele, uništavanju korova, popravci osobina zemljišta (meliorativnom đubrenju) i neposrednoj pripremi za sadnju.

renjeni u hranljivom supstratu lakše primaju i korenov sistem im brzo postaje aktivan. Najbolji period za sadnju šumske jagode je april i maj mesec, jer u tom slučaju već početkom juna se počinje sa ubiranjem plodova koje traje do kasne jeseni.

Pošto se koren šumske jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme zemljišta obaviti na dubini 20-25 cm. Nakon toga sledi fina priprema tj. sitnjenje i ravnanje zemljišta pomoću rotacionih oruđa (freza itd.). Kvalitetan, sortno čist i zdravstveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje jagode. Sadnica šumske jagode proizvedena u rasadniku mora biti zdrava, sveža, dobro razvijena sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listića i dobro razvijenim korenom. Za podizanje novih zasada treba koristiti sadnice kategorije »standardne« (evropska oznaka CAC) što je i jedini sadni materijal koji se može naći na tržištu u ovom momentu. Kontejnerske sadnice se proizvode u plastičnim ili stiroporskim kontejnerima koji sadrže humusni sterilisani supstrat. Ciklus proizvodnje ovih sadnica traje 3 do 4 meseca, nakon čega su spremne za sadnju (zatvoreni prostor ili otvoreno polje). U prednosti su u odnosu na ostale kategorije sadnica jer se živići uko-

Najbolji prijem se postiže ako se sadnice odmah po dopremanju zasade na stalnom mestu. Prethodno je potrebno izvršiti pripremu sadnica, oštećene ili suve listove treba odstraniti, pregledati korenov vrat i centralni pupoljak, a ukoliko je korenov sistem dobro razvijen pristupiti sadnji. Najbolje je saditi kada je vreme oblačno, a pripremljeno zemljište umereno vlažno. Sadnja se obavlja ručno u prethodno napravljenim otvorima na foliji i pri sadnji treba voditi računa da se živići posade na pravoj dubini (do nivoa korenovog vrata) i da im se žile ravnomerno rasporede u zemljištu. Zatim se obema rukama zemljište oko biljke dobro sabije čime se obezbeđuje dobar kontakt žila sa zemljištem.

Posle obavljene sadnje živiće treba redovno zalivati. Jedan broj proizvođača se opredeljuje i za tzv. letnju sadnju. Letnja sadnja jagode na gredicama prekrivenim polietilenskom folijom podrazumeva obavezno postavljanje sistema za navodnjavanje ˝kap po kap˝. U gajenju šumske jagode na foliji ovo je jedini prihvatljiv sistem navodnjavanja i instalira se ispod folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi. Ukoliko je u momentu letnje sadnje zemljište suvo, a spoljne temperature visoke potrebno je uključiti sistem za navodnjavanje dan ranije i natopiti zemljište vodom kako bi prijem sadnica bio bolji. Nega zasada. Nega jagode gajene na polietilenskoj foliji sastoji se u održavanju zemljišnog prostora između gredica, đubrenju fertigacijom (kroz sistem za navodnjavanje) i dodatnom ishranom preko lišća (folijarno), navodnjavanju, zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina, uklanjanju korova i starog lišća. Održavanje zemljišta u zasadu jagode sa folijom obavlja se na nekoliko načina: obradom, malčiranjem i ređe, u izuzetnim situacijama, uz pomoć herbicida. Za postizanje visokih i redovnih prinosa, šumska jagoda zahteva dodatno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Osnovni principi pri izboru đubriva i određivanju režima đubrenja odnose se na plodnost zemljišta i pristupačnost hraniva, zahteve jagode za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvedenih plodova.


28 Tri ključna faktora u definisanju optimalnog programa đubrenja šumske jagode su: sadržaj humusa i pH vrednost zemljišta, kao i kvalitet vode za navodnjavanje. Visok nivo organske materije jedan je od najvažnijih preduslova za uspešno gajenje šumske jagode, pošto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeđivanja biljaka hranivima (tesno korelira sa sadržajem ukupnog azota), omogućava i poboljšanje vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko je pri zasnivanju zasada šumske jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane, otežana je primena organskih đubriva u savremenoj tehnologiji gajenja šumske jagode na foliji, ali i to se upotrebom FitoFert Humiflex (20 do 30 l/ ha) može nadoknaditi. Kvalitet vode takođe je presudno bitan za uspeh proizvodnje, tako da bez fizičko hemijske analize vode koja se koristi za navodnjavanje nije moguće napraviti potpuno ispravan i precizan program ishrane. Popravak kvaliteta vode može se obaviti i primenom proizvoda FitoFert pH Green. Naročito su potrebe za vodom izražene u vreme cvetanja i oplođenja, razvoja, porasta i sazrevanja plodova, porasta novog lišća i diferenciranja cvetnih pupoljaka. Redovna mera pri gajenju šumske jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje “kap po kap” (tzv. fertigacija), jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako

programiranje doza, a dobro izbalansiran proizvod je specijalizovani FitoFert Berry. Pri gajenju šumske jagode na polietilenskoj foliji stepen zakorovljenosti zasada je znatno manji, ali se ipak mora izvoditi ručno plevljenje po potrebi oko samih biljaka u redu. S obzirom da je jagoda niskog porasta, korovi je zasenjuju, oduzimaju vodu i mineralne materije, usporavaju njen razvoj i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti i štetočina. Uklanjanje sasušenih i bolesnih listova je redovna mera koja se izvodi u kombinaciji sa plevljenjem, s obzirom da listovi jagode prosečno žive 50 do 60 dana nakon čega se suše i zamenjuju novim, mladim listovima. Time se obezbeđuje bolja prozračnost bokora, a potencijal zaraze sa bolesnih listova u znatnoj meri smanjuje. Berba plodova. Plodovi šumske jagode ne sazrevaju istovremeno što nameće potrebu višekratne berbe u dužem vremenskom periodu (150 do 200 dana). Određivanje optimalnog momenta berbe plodova uslovljeno je stepenom zrelosti ploda, dužinom transporta i vidom upotrebe. Optimalni stepen zrelosti plodova za berbu se određuje na osnovu boje pokožice, čvrstoće i ukusa ploda. Pri tome treba imati u vidu da plodovi jagode ne dozrevaju posle berbe, pa ih treba brati neposredno pred punu zrelost (ako su namenjeni za svežu potrošnju) ili u punoj zrelosti (ako su namenjeni preradi). U zavisnosti od dužine transporta često se berba

mora obavljati ranije, 1 do 2 dana u odnosu na punu zrelost, posebno kada se plodovi transportuju na udaljenija tržišta. Dobra praksa kod proizvodnje šumske jagode za svežu upotrebu jeste obuka berača da na pravi način i u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Plodovi se ručno beru uz jednostavnu tehniku: plod se hvata kažiprstom i otkida a zatim se pažljivo stavlja u ambalažu da se ne bi oštetio. Prema normativima jedan radnik za desetočasovno radno vreme može da ubere, klasira i upakuje od 10 do 15 kg plodova. Berba se izvodi u jutarnjim satima posle rose (kada se plodovi prosuše) i poslepodnevnim, tako da se izbegne štetan uticaj visokih podnevnih temperatura. Istovremeno sa berbom plodova namenjenih za tržište potrebno je brati i trule plodove, jer se njihovom berbom i iznošenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze u narednim berbama. Ubrani plodovi se iznose iz zasada i odlažu u hladovinu gde treba da provedu što kraći vremenski period. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja postaje imperativ tokom berbe, jer odlaganje hlađenja ubranih plodova značajno može uticati na njihovu trajnost. Tržište je otvoreno za plodove šumske jagode. Uzgoj šumske jagode može biti dobar porodični biznis. Uz poštovanje svih mera nege može se ostvariti visok rod, kvalitet ploda i naravno dobra zarada.


29


30

Na muci se poznaju junaci Sve kraći dani, sve duže i hladnije noći upozoravaju nas na smiraj vegetacije i pripreme svega živog u prirodi za „zimski san“, pa tako i posebno iznurenih dugogodišnjih zasada u ovoj teškoj proizvodnoj sezoni. Voćne biljne vrste još u toku plodonošenja za vreme aktuelne sezone počinju da formiraju rodne pupoljke za narednu godinu, te od uslova kojima biljke raspolažu u tom periodu zavisi i rod naredne sezone. Pored samog potencijala za rod, biljke u ovom

periodu mogu da steknu i tolerantnost na stresne uslove koji predstoje u jesenjem, zimskom i prolećnom periodu. Sezona za nama, kao za primer pokazna, poput one 2012., koju i kakvu tehnologiju proizvodnje treba primenjivati, a posebno u dugogodišnjim zasadima. Pa da se podsetimo mrazeva s kraja aprila, gradobitnih oblaka iz maja, juna i kasnije, kao i ekstremne insolacije, nikad jačeg UV zračenja i suše

Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

u julu i avgustu. U ovoj godini su zabeležene ekstremne klimatske vrednosti, pa su sledili pozivi proizvođača koji se žale da biljkama gori list, čak i bez obzira na zaštitu od Sunca, sisteme navodnjavanja i redovnu zaštitu, a da ne govorimo o ekstenzivnim proizvodnjama. Samo savremenom tehnologijom sa maksimalno kontrolisanim uslovima za razvoj biljaka, odnosno parametrima fotosinteze, može se obezbediti svojevrsna sigurnost u proizvodnji.


31 Svako odstupanje od optimalnih vrednosti parametara od kojih zavisi proizvodnja dovodi do neminovnog smanjenja prinosa i kvaliteta, kako u proizvodnoj, tako i u dolazećoj sezoni, a time i lošijeg, ili čak i negativnog finansijskog bilansa. Dakle, niža ili viša temperatura od optimalne, viša ili niža količina svetlosti, viša ili niža količina ugljendioksida, odnosno kiseonika, viša ili niža količina određenih nutrijenata, viša ili niža količina vode u zemljišnom rastvoru itd. dovode do smanjenja genetskog potencijala biljaka. Biljke prikupljaju sume pomenutih parametara kako bi postigle određene stadijume u svom razvoju, a time i ostvaruju svoju ekonomsku funkciju. U kontrolisanoj proizvodnji pored standardnih mera nege, često se organizuje zasena biljaka, primenjuje se savremen uzgojni oblik i određen raspored biljaka u prostoru, kao i obavezan sistem fertigacije, a ne čistog navodnjavanja. Što se tiče svetlosti, temperature, dovoljne količine čistog vazduha, sve pomenute mere mogu indirektno uticati na ove parametre. Jedino upotrebom adekvatnog fertigacionog sistema mogu se apsolutno kontrolisati parametri zemljišnog rastvora, a time i uslovi rasta i razvića gajenih biljaka. Dakle adekvatne pH i EC vrednosti uz ispraćenu kompoziciju nutrijenata koja odgovara fazama razvoja određenih biljnih vrsta i genotipova mogu drastično uticati na visinu prinosa i kvalitet dobijenih proizvoda. Tako je princip da se voću početkom vegetacije kroz koren daju kompozicije hraniva sa naglašenim sadržajem fosfora, kao što su Fitofert

Kristal 10:40:10, ili Fitofert Energy Root 5:55:10, ali se slične formulacije hraniva primenjuju i nakon proizvodnog ciklusa, odnosno berbe voća, što se često u praksi zaboravi, a posebno u godini niskih cena, ili elementarnih nepogoda, kao u ovoj 2017. Početkom godine, tačnije krajem aprila, mnogi proizvođači su završili berbu, zbog kasnih prolećnih mrazeva iz tog perioda. Bilo je i onih koji su sve preduzeli počev od prethodne sezone i uspeli da sačuvaju dobar deo roda i na kraju odlično profitirali. Dakle ponovo se vraćamo na priču o detaljima u proizvodnji, koji profesionalce razdvajaju od onih drugih. Dakle, ti proizvođači su sprovodili kontinuirane mere nege 2016. godine, a posebno u jesenjem delu upotrebom vodotopivih formulacija sa puno kalijuma, kao i fosfora na kraju (Fitofert Kristal 4:10:40 i FitoFert Kristal 10:40:10 najčešće), a istovremeno su i u više navrata tretirali biljke kombinacijom biostimulatora i mikroelemenata (FitoFert Humistart + FitoFert Combivit 20 najčešće). Ovim tretmanima su deponovani neophodni nutrijenti u bufernom delu biljke i time je lakše bilo na proleće napraviti biljke tolerantnijim na sve stresne uslove koji su usledili. Ponavljamo i da je takva primena pomenutih proizvoda znatno bolje usvojena i iskorišćena od strane biljaka. Da pojasnimo, biljke u jesenjem periodu obično imaju veliku lisnu masu koja čini veliku apsorpcionu površinu, a vremenski uslovi (topao i sunčan dan i hladna noć) dovode do boljeg iskorišćenja ovih hraniva i povećanja koncentracije ćelijskih sokova. Na proleće, pri kretanju vegetacije, je i zemljište niže tem-

perature, nema lisne mase, te je i primena istih kombinacija biostimulatora i mikroelemenata znatno kompromitovana. Sledeća veoma bitna stvar je da kod voća nema kompromisa sa vremenom primene, kako zaštitnih sredstava, tako i fertigacionih i folijarnih ishrana. Dakle, ne sme biti kašnjenja, jer svako kašnjenje preskupo košta. U prilog tome i fotografije mikroogleda sa dva, na početku identična, stabla lešnika u dvorištu autora ovih redova. Krajem aprila je sa oko 50 grama formulacije FitoFert Kristal Berry zaliveno samo desno stablo i prva fotografija je načinjena nekih 1415 dana kasnije. Oko mesec dana posle prve primene hraniva ista količina i formulacija su primenjene na drugom stablu (levo na fotografiji) dva puta u periodu od 10-ak dana. Efekti duplo veće količine istog hraniva (100 grama), ali kasnije primene su znatno lošiji od pravovremene primene hraniva, o čemu svedoče druga i treća fotografija u prilogu. Preporuka je dakle da se poštuje predlog mera iz programa zaštite i prihrane, koje sačinjava konzilijumski čitav tim eksperata kompanija Agromarket i Fertico specijalizovanih za pojedine oblasti biljne proizvodnje, uz praćenje zakonskih okvira vezanih za rezidue pesticida i hraniva u plodovima gajenih biljaka. Agromarket i kao proizvođač voća koje završava na trpezama Rusije, SAD i zapadne Evrope izuzetno vodi računa o svemu navedenom, te svoja saznanja i iskustva nesebično deli sa proizvođačima širom regiona.


32


33

Dosije

Suša, tu oko nas

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Možda će se jedan broj čitalaca zapitati zašto pisati o suši i njenim efektima na poljoprivrednu proizvodnju u vreme kada se spremamo za ulazak u zimu. Odgovor je jednostavan, blago podsećanje na tekuću sezonu, ali i najave prognostičara sledeće, 2018. godine. Šte se pak, tiče onog što nam neposredno predstoji, gajene biljke, i višegodišnje ali i jednogodišnje je već trebalo da pripremimo za nailazak niskih temperatura vazduha i olakšamo (koliko-toliko) im bezbedno prezimljavanje. Prema tome, sada pisati o uticaju niskih temperatura je promašena tema. Kasnimo. Ali zato nije kasno da se bolje upoznamo sa onim što nas može sačekati tokom sledeće vegetacije. A kada znamo šta se dešava, imamo šansu da pokušamo da jedan deo potencijalnih problema umanjimo i eventualne štete minimalizujemo.

Uticaj ekstremno visokih temperatura na fiziološko-biohemijske procese, kvalitet i prinos povrća Prof. Dr. Žarko Ilin*

Svaku fazu rastenja i razvića biljaka karakterišu tzv. aktivne temperature, tj. one koje omogućavaju biljkama prelaz u narednu fazu razvića. Aktivnom temperaturom smatra se svaka temperatura iznad biološkog minimuma, tj. temperature iznad koje se odvija neki fiziološki proces, i specifičan je za svaku biljnu vrstu, a često i

sortu. Prekomeran porast temperatura usporava rast, a iznad određene granice izaziva oštećenja biljaka. Temperature više od optimalnih nazivaju se supraoptimalnim. Najpoznatije oštećenje koje nastaje usled izlaganja biljaka previsokim temperaturama jeste toplotni udar. Do njega dolazi kada se visoke temperature javljaju istovremeno sa suvim vazduhom i toplim i suvim vetrom. Obično se vrućim danima smatraju oni koji imaju maksimalnu temperaturu 30°C ili veću, a dani sa toplim noćima oni u kojima je minimalna temperatura 20°C. Oštećenja biljaka usled visokih temperatura mogu da se ispolje na veoma različitim delovima biljke, i to na razli-


34 čite načine: cvetni pupoljci mogu da uvenu, listovi da klonu ili postanu značajno manje otporni prema insektima, hlorofil može da se razgradi tako da listovi poprime belu ili braon boju, ili koren može prestati da raste. Uginuće biljke usled visokih temperatura je obično polagano. Biljke izvesno vreme mogu da prežive takve nepovoljne uslove, uz prestanak rasta. Ako se dogodi da je istovremeno snabdevanje vodom dostiglo kritičan nivo, enzimi koji kontrolišu rastenje gube svoju funkciju i biljka ugine. Visoke temperature prekidaju vegetaciju zato što biljka ne može da zadovolji znatno povećane potrebe za vodom, tj. transpiracijom.

se nalaze u fazi ubrzanog rasta. Tako na primer, tikva ugine 10 minuta nakon izlaganja temperaturama od 4951°C, listovi krompira uginu ako su izloženi temperaturama od 42,5°C tokom 1 h, a plod paradajza na 45°C. Ćelije koje nisu u fazi rasta ili dehidrirana tkiva (npr. seme i polen) mogu da prežive mnogo više temperature, nego dobro ovodnjene vegetativne ćelije u fazi rasta. Polenova zrna nekih vrsta preživljavaju na temperaturi od 70oC, dok suva semena mogu da izdrže čak 120°C. Uopšte, samo jednoćelijske eukariote mogu da završe svoj životni ciklus na temperaturama višim od 50°C, a samo prokariote mogu da se razmnožavaju i rastu na temperaturama višim od 60°C. Toplotni stres može da se javi i u zaštićenom prostoru, ako je strujanje vazduha suviše slabo, a vlažnost vazduha visoka. Tada je, takođe, usled smanjenja transpiracije smanjeno hlađenje biljaka.

Vodni režim biljaka i temperaturni stres tesno su povezani. Nadzemni delovi većine biljnih vrsta, ako biljke imaju na raspolaganju dovoljne količine vode, mogu evapotranspiracijom da održe temperaturu tkiva ispod 45°C. Međutim, ako su količine pristupačne vode nedovoljne, hlađenje tkiva isparavanjem vode sa površine tkiva je ograničeno, a temperatura mu raste. Posebno je to izraženo u fazi nicanja, na suvom zemljištu. Ovakvi ponici mogu biti izloženi intenzivnijem temperaturnom stresu od ponika na vlažnom zemljištu, zato što suva, gola zemljišta apsorbuju više sunčevih zraka od vlažnih zemljišta, pa se i više zagrevaju. Na vlažnim zemljištima posebno ispod providne, zelene, plave i bele folije može doći do zaustavljanja u usvajanju vode zbog temperatura iznad 25°C, nadzemni vegetativni deo vene, pa čak može doći i do propadanja korenovog sistema.

Umeren stepen toplotnog stresa usporava rast cele biljke. Međutim, kod nekih useva u uslovima navodnjavanja povećanje intenziteta transpiracije, zbog povećane potrebe za hlađenjem, može da bude povezano sa značajnim povećanjem prinosa.

Povrtarske biljke, koje se gaje u suvom ratarenju, snižavaju temperaturu listova isključivo putem transpiracije. Kod takvih biljaka, temperatura lista sredinom dana, kada su biljke osunčane, lako poraste za 4-50C iznad temperature vazduha, kada deficit vode u zemljištu prouzrokuje delimično zatvaranje stoma ili kada visoka relativna vlažnost vazduha smanji mogućnost za hlađenje putem transpiracije.

Visoke temperature utiču na strukturu i funkciju ćelijskih membrana, vodni režim biljaka, fotosintezu, disanje, rastenje i razviće. Stabilnost (postojanost) membrana, koje se nalaze na površini ćelija i organela, u ćelijama je veoma važna za opstanak u toku delovanja temperaturnog stresa, isto kao i u slučaju niskih temperatura i izmrzavanja. Prilagođavanje visokim temperaturama povezano je sa većim stepenom zasićenosti masnih kiselina koje izgrađuju ćelijske membrane, što zapravo čini membrane manje tečnim. Poremećaj u funkcionisanju membrana dovodi do nekontrolisanog izlaženja nekih elemenata (jona) iz ćelije. Dolazi i do ometanja procesa kao što su fotosinteza i disanje, zato što u njima učestvuju enzimi i prenosioci elektrona, koji su vezani za ćelijske membrane. Fotosinteza je posebno osetljiva prema visokim temperaturama. Negativno delovanje visokih temperatura direktnije je vezano za promene u sastavu membrana i prekid transporta energije u hloroplastima, nego za denaturaciju (gubitak strukture) proteina.

Većina tkiva viših biljaka ne može da preživi dugotrajno izlaganje temperaturama višim od 45°C, posebno kada

Visoke temperature smanjuju intenzitet fotosinteze više nego intenzitet disanja. Temperatura na kojoj je količina


35 CO2 ugrađenog u organska jedinjenja u procesu fotosinteze jednaka količini CO2 oslobođenog u procesu disanja, naziva se temperaturnom kompenzacionom tačkom. Na temperaturama iznad temperaturne kompenzacione tačke, fotosinteza ne može da zameni ugljenik, koji se troši kao supstrat za disanje. Kao posledica toga, smanjuju se rezerve ugljenih hidrata, pa plodovi gube slast. Smatra se da su promene intenziteta fotosinteze koje nastaju pod uticajem supraoptimalnih temperatura rezultat ireverzibilnih promena fotosintetskog aparata, pri čemu su, unutar hloroplasta, tilakoidi najosetljiviji na visoke temperature. Pod uticajem visokih temperatura smanjuje se i akumulacija ugljenih hidrata, posebno u korenu. Smatra se da je uzrok tome poremećena ravnoteža između fotosinteze i disanja do koje često dolazi već kada temperatura poraste iznad 30°C (tada intenzitet disanja nadmašuje intenzitet fotosinteze). Ova neusklađenost između fotosinteze i disanja jedan je od osnovnih uzroka štetnog delovanja previše visokih temperatura. Biljke, inače, najintenzivnije rastu kada je dnevna temperatura za 5,5 do 8°C viša od noćne, zato što je tada moguće da se fotosinteza i disanje odvijaju na optimalnim temperaturama u toku dana, a u toku hladnije noći smanjen je intenzitet disanja.

Na visokim temperaturama, biljke sintetišu specifične proteine, izazvane toplotnim šokom, koji se skraćeno označavaju HSP (na engleskom „heat-shock proteins“, HSP). Većina ovih proteina ima ulogu da pomogne ćelijama da prežive toplotni stres, tako što sprečavaju poremećaje strukture i funkcije enzima u ćeliji. Interesantno je da HSP proteini nisu svojstveni samo biljkama nego postoje i kod životinja, ljudi, gljiva, mikroorganizama. Sinteza ovih proteina počinje već 3-5 minuta nakon izlaganja visokim (subletalnim) temperaturama, tj, nakon izlaganja temperaturnom šoku. Ćelije u kojima je nekim činiocem izazvana sinteza ovih proteina imaju povećanu sposobnost podnošenja temperatura, koje su inače letalne (smrtonosne). Neki od ovih proteina nisu specifični odgovor samo na visoke temperature, nego i na druge

vrste stresnih činilaca, kao npr. nedostatak vode, mehaničke povrede, zaslanjenost, niske temperature. Zato ćelije prethodno izložene jednoj vrsti stresa mogu da steknu veću otpornost prema nekoj drugoj vrsti stresa. Biljke su razvile neke anatomske prilagođenosti kojima se štite od prekomernog zagrevanja. Smanjenje apsorpcije sunčevih zraka postiže se prisustvom dlačica i voštane prevlake na listovima, uvrtanjem listova i njihovim postavljanjem u vertikalan položaj, čime se smanjuje odavanje vode. Periodično kratkotrajno izlaganje subletalnom temperaturnom stresu često dovodi do tolerantnosti prema, inače, letalnim temperaturama. Taj fenomen se naziva indukovanom termotolerancijom. Biljke koje su dobro adaptirane na niske temperature imaju malu sposobnost prilagođavanja na visoke temperature. Za adaptaciju na visoke temperature veoma važan je uticaj kalcijuma (Ca), koji se nalazi u ćeliji. Visoke temperature izazivaju zakiseljavanje ćelijskog sadržaja, menjajući donekle svojstva (propustljivost) membrana za pojedine jone. Takođe, deluju i na protok Ca tako što povećavaju njegovu koncentraciju u ćeliji. Time se izaziva čitav niz biohemijskih reakcija koje uključuju specifične proteine i enzime što za rezultat ima povećanje tolerantnosti prema temperaturnom stresu. Uticaj temperature na biljnu vrstu umnogome zavisi od osobina i zahteva konkretne vrste. Ako su temperature visoke a dani dugi, onda će biljke koje su adaptirane na niže temperature, kao npr. brokoli i spanać, prerano dati seme umesto da daju lisnu masu, odnosno cvast. Temperature koje su previsoke i za vrste koje, inače, zahtevaju topliju klimu, kao što su paradajz i paprika, mogu da izazovu propadanje polena i time onemoguće oprašivanje cvetova. Visoke temperature mogu da zaustave porast i da pokvare kvalitet proizvoda. Na primer, gorak ukus listova salate može da bude prouzrokovan visokim temperaturama. Temperatura je osnovni činilac koji reguliše klijanje semena. Kada su semena izložena visokim temperaturama, klijanje je često onemogućeno (inhibirano), što se naziva termoinhibicijom, a stanje u kojem se semena tada nalaze naziva se termodormancijom. Ova pojava često izaziva kasnije ili loše klijanje i nicanje povrtarskih kultura koje


36 imaju relativno niske optimalne temperature klijanja. Seme salate ispoljava termoinhibiciju na temperaturama iznad 28–30°C. Abscisinska kiselina (ABA) značajan je činilac u regulisanju termoinhibicije semena salate, a giberelinska kiselina utiče na odgovor semena na visoke temperature preko metabolizma ABA. Takođe, jedan od uticaja visokih (supraoptimalnih) temperatura (30-35°C) je i inhibicija sinteze etilena prilikom klijanja. Tretiranje etilenom može u nekim slučajevima (npr. salate) da poništi delovanje visokih temperatura, koje se negativno odražavaju na klijanje i imaju negativan uticaj na sintezu etilena. Tretman blagim rastvorima određenih soli može da neutrališe negativan uticaj supraoptimalnih temperatura na klijanje. Tako na primer, potapanje semena paradajza, pre direktne setve, u rastvor 1.5% K3PO4 + 1.0% KNO3 u toku 6 dana na 25°C znatno je smanjilo broj dana od setve do nicanja pri supraoptimalnim temperaturama, bez uticaja na broj izniklih biljaka.

Sekundarna infekcija gljivicama ili bakterijama može da prouzrokuje truljenje ploda. Iako je nekrotično tkivo deficitarno u Ca, ovaj poremećaj je u osnovi vezan za poremećaj u vodnom režimu. Ca se kroz biljku kreće pasivno, prvenstveno transpiracionim tokom kroz ksilem. Kada se jednom ugradi u neko tkivo, više odatle praktično ne može da se pomera. Pošto se Ca usvaja preko korenskih dlačica, svako oštećenje ovih ćelija može da poremeti snabdevanje Ca. Ovaj problem je posebno bitan u toku formiranja i razvoja ploda. Oštećenja korenskih dlačica mogu da budu prouzrokovana insektima, bolestima i nematodama, neodgovarajućom negom useva, zemljišnom sušom, prevlaženim zemljištem. Osim toga, kada je transpiracija intenzivna, kao što se dešava kada je veoma toplo, Ca može brzo da se kreće i nakuplja u vršnom delu stabla, ali da se istovremeno ne transportuje u plod koji se razvija. Time se objašnjava pojava ovog fiziološkog oboljenja pri visokim temperaturama.

Kontinuirano izlaganje paradajza visokim temperaturama (dnevne/noćne temperature 32/260C) značajno smanjuje broj polenovih zrna po cvetu i životnu sposobnost polena. Ovakav uticaj toplotnog stresa na životnu sposobnost polena povezan je s izmenjenim metabolizmom ugljenih hidrata u različitim delovima prašnika u toku njihovog razvića. Međutim, ovakav uticaj visokih temperatura može da se izbegne ako se biljke gaje u atmosferi sa povećanom koncentracijom CO2, što je ustanovljeno kod paprike. Smatra se da enzim kisela invertaza ima značajnu ulogu u ovom procesu.

Opadanje cvetova, npr. kod paprike, može da se javi pri visokim temperaturama, posebno kada su noćne temperature više od 21°C. Tzv. crno srce, celera i krompira je takođe posledica delovanja supraoptimalnih temperatura.

Supraoptimalne temperature dovode i do drugih fizioloških poremećaja kod povrtarskih biljaka. Tako na primer, trulež vrha ploda je fiziološki poremećaj koji se sreće kod paradajza, lubenice, tikve i paprike. Ispoljava se kao ožegotina koja vremenom prelazi iz svetlo sive ili svetlobraon u tamnobraon do crni nekrotični deo na delu ploda bližem cvetu. Ovaj poremećaj povezan je sa nedostatkom Ca. Gubici u plodovima mogu da variraju od zanemarljivo malih do ekonomski katastrofalnih, u zavisnosti od sorte, vremenskih prilika, načina gajenja i tipa zemljišta. Izraženi simptomi nedostatka Ca obično se javljaju na plodu kada dostigne ⅓ do ⅔ zrelosti. Prvi simptom koji se primećuje jeste mala vlažna tačka (mrlja) na ili blizu vrha cveta (na strani suprotnoj od stabla). S vremenom ova mrlja postaje veća, suvlja, zaravnjena, braon ili crne boje i papirnatog ili kožnog opipa.

Ožegotine se na povrtarskim kulturama javljaju naročito kada plodovi nisu adekvatno zaštićeni lisnom masom. Velike površine plodova izložene direktnom suncu mogu da dobiju sive ili braon prevlake, koje imaju opip sličan hartiji. Oštećenja su nekad tolika da plodovi ne mogu da se prodaju. Jedan od načina da se opasnost od ožegotina smanji jeste stvaranje sorata koje razvijaju dovoljno lisne mase, sprečavanje napada bolesti i insekata koji uništavaju lisnu masu i dobra ishrana biljaka, posebno nakon zametanja plodova. Iako previsoke temperature vazduha imaju negativan uticaj na metabolizam i prinos povrtarskih kultura, postoji i prilika za njihovu primenu u povrtarskoj proizvodnji. Određeni, za specifične namene razvijeni, tretmani toplim vazduhom se primenjuju nakon žetve, radi pro-


37 dužavanja svežine i boljeg očuvanja povrća. Ovakvim tretmanom moguće je sprečiti sintezu etilena i druge procese u vezi sa dozrevanjem i starenjem, moguće je izazvati sintezu jedinjenja koja sprečavaju napad patogena ili izazivaju otpornost prema drugim vrstama stresa, uključujući niske temperature i radijaciju. Rezultat takvog tretmana vrućim vazduhom jeste da se očuva kvalitet povrća nakon berbe (Maksimović I., 2007). Stres izazvan visokim temperaturama na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru može se značajno ublažiti pa čak i upotpunosti eliminisati primenom sledećih agrotehničkih mera i to: I. Na otvorenom polju na raspolaganju nam stoje sledeće opšte i specijalne agrotehničke mere: 1. duboka osnovna obrada zemljišta; 2. pravovremena i kvalitetna predsetvena priprema; 3. međuredna obrada ili kultivacija u toku vegetacije; 4. navodnjavanje; 5. orošavanje; 6. senčenje i neposredno pokrivanje biljaka; 7. izbor genotipova tolerantnih na visoke temperature i sušu. II. U zaštićenom prostoru: 1. provetravanje; 2. adijabatsko hlađenje; 3. senčenje; 4. navodnjavanje; 5. orošavanje; 6. kalemljenje. *Preuzeto: Naučno-stručni časopis “Savremeni povrtar” (broj 40), Zbornik radova XII Savetovanje “Savremena proizvodnja povrća”

Negativan uticaj visokih temperatura na voćke Maja Martinov*

Visoke temperature ovih dana praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha, ostavljaju čitav niz negativnih posledica na većinu voćarskih kultura. Nepovoljno dejstvo ovakvih temperatura  pre svega se  odražava na narušavanje, pa čak i prekid, mnogih fizioloških i biohemijskih procesa u biljkama. U takvim uslovima posebno je smanjena asi-

milacija ugljendioksida i produkcija organske materije, što dovodi do smanjenja rezervnih materija u gotovo svim tkivima i organima voćaka. Posebno negativan uticaj visokih temperatura ogleda se u stvaranju ožegotina: na kori debla, skeletnim granama,  listovima i plodovima. U ovoj fenofazi razvoja biljaka pored ekstremno visokih temperatura poseban problem predstavlja i izuzetno niska relativna vlažnost vazduha koja doprinosi pojačanoj transpiraciji i evapotranspiraciji biljaka. Kod jabuka dolazi do smanjenog nalivanja plodova, smanjenja prinosa i kvaliteta plodova, njihovog otežanog čuvanja i skraćenja perioda skladištenja. Kod šljive dolazi do ubrzanog dozrevanja i prevremenog opadanja plodova, što je posebno izraženo kod stabala zaraženih virusom šarke. Veliki problem pri ovakvim uslovima predstavlja i intenzivnija pojava bolesti i štetočina, posebno pojava štetnih grinja, čije je suzbijanje znatno otežano zbog brzog sticanja rezistentnosti na hemijske tretmane.  Imajući u vidu visinu ulaganja i troškove u voćarskoj proizvodnji, problemi sa kojima se proizvođači voća u ovakvim situacijama suočavaju moraju se rešavati primenom kompleksnih mera koje će imati za cilj stabilizaciju postojeće, ali i unapređenje buduće proizvodnje. Jedna od tih mera je sprovođenje adekvatnog navodnjavanja. Količina i norma zalivanja zavise prvenstveno od lokaliteta gde se zasad nalazi, voćne vrste, uzgojnog oblika, sorte i drugih činilaca. Izuzetno je značajno da se navodnjavanje izvodi pravovremeno i po propisanim standardima sistema koji se primenjuje. U suprotnom, ova mera može dovesti do potpunog ispiranja hraniva iz zemljišta, osiromašenja površinskog sloja rizosfere, zabarivanja zemljišta, pogoršanja strukture i fizičkih svojstava zemljišta. Uz navodnjavanje zasada obavezna mera je i pojačano đubrenje organskim i mineralnim đubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti zemljišta. Umanjenje štetnog dejstva visokih temperatura može se ostvariti i upotrebom protivgradnih mreža sa odgovarajućim fotoselektivnim efektom.


38 Sve ove mere uz adekvatnu zaštitu treba da omoguće postizanje redovnih i stabilnih prinosa praćenih vrhunskim kvalitetom plodova ekstra i prve klase, kako ove tako i narednih godina.

tako usporava, a neretko i onemogućava klijanje polena. Negativne posledice ovakvog delovanja dolaze još više do izražaja u uslovima smanjene vlažnosti vazduha i uticaja toplih i suvih vetrova. Krajnja posledica je umanjena, a neretko i potpuno odsutna rodnost.

*PSSS Zrenjanin

Uticaj visoke temperature na voćke Biljana Nikolić, dipl. inž. polj

Svi fiziološki i biohemijski procesi odvijaju se samo u određenim granicama temperature. Za sve osnovne fiziološke procese, kao što su fotosinteza, disanje, transpiracija ili apsorpcija vode i mineralnih materija iz zemljišta, postoje tri kardinalne tačke: minimum, optimum i maksimum temperature. Optimum je vrednost temperature pri kojoj se dati proces odvija najintenzivnije. Minimum i maksimum su kritične temperature ispod, odnosno iznad kojih dolazi do prekida fiziološkog procesa. Sa povećanjem temperature povećava se asimilacija ugljendioksida (do određenog nivoa), kao i proces transpiracije, na šta voćke reaguju zatvaranjem stoma. U takvim uslovima smanjuje se asimilacija ugljendioksida, odnosno produkcija organskih materija. Uporedo dolazi do povećanja inteziteta disanja i razgradnje organskih materija, a time i do smanjenja rezervnih materija u tkivima i organima voćaka. Nepovoljni uticaj visokih temperatura može se ispoljiti u različitim fenofazama i organima voćaka, kako u toku vegetacije tako i u toku zimskog mirovanja. Visoke temperature u toku biološkog zimskog mirovanja ostavljaju čitav niz negativnih posledica: poremećaje u početku vegetacije, nenormalnosti u toku cvetanja (osipanje cvetova), umanjena rodnost, a neretko i pojavu nerodnosti. Pri dužem trajanju može doći do aktiviranja kambijuma i cvetnih pupoljaka (naročito na jugozapadnoj strani) čime se znatno smanjuje otpornost prema niskim temperaturama. Negativne posledice dolaze do punog izražaja posebno kod vrsti vočaka sa nestabilnim zimskim mirovanjem. Jača temperaturna kolebanja mogu izazvati izmrzavanje kore debla i skeletnih grana (na jugozapadnoj strani) čak i kod vrsti sa stabilnim i dugim zimskim mirovanjem. Visoka temperatura u fenofazi cvetanja isušuje žig tučka i

U toku letnjeg perioda visoke temperature izazivaju ožegotine kore debla i skeletnih grana, ožegotine listova i plodova, pojačanu transpiraciju i evaporaciju i slično. Posledice takvog delovanja visokih temperatura odražavaju se i na umanjeno dobijanje plodova ekstra i prvog kvaliteta, a neretko i na prevremeno otpadanje plodova. Krajem vegetacionog perioda, a u vreme sazrevanja poznih jesenjih i zimskih sorata, visoke temperature utiču na ubrzanje dozrevanja plodova čime se neposredno utiče na održavanje plodova i njihovu trajašnost. Visoke temperature nepovoljno deluju na biljke, posebno kada su praćene i nedostatkom vode, pa istovremeno negativno dejstvo ova dva ekološka činioca može da ima veoma štetne posledice. Za voćke su izuzetno nepovoljne apsolutno maksimalne temperature, pre svega zbog narušavanja, pa čak i prekida fiziološko-biohemijskih procesa (temperature iznad +35 °C do + 40 °C). Toplotni uslovi za visokointezivno voćarstvo u Srbiji su povoljni za gajenje većeg broja kontinentalnih vrsta i sorti. Na osnovu višegodišnjih proseka može se konstatovati da su temperaturne sume u toku vegetacije u većem delu naše zemlje zadovoljavajuće za rast, razvoj, optimalnu rodnost i blagovremeno sazrevanje plodova. Apsolutni minimumi i maksimumi temperatura ne predstavljaju limitirajući faktor daljeg razvoja voćarstva u Republici Srbiji.

Ekstremne vrućine i poljoprivredne kulture Vesna Mijat, dipl. inž. polj. Izvor: agroklub, 28.08.2015.

Ispuštanja stakleničkih plinova uzrokovana ljudskom aktivnošću znatno povećavaju koncentraciju ugljikovog dioksida, metana, klor-fluor-ugljika i didušičnih oksida u atmosferi. Računalnim modelima je potvrđen utjecaj stakleničkih plinova na rast prosječne temperature na Zemlji. Znanstvenici kažu da će do 2025. godine global-


39 na temperatura biti za 1°C viša od sadašnje, a do 2100. godine temperatura će prosječno narasti za 3°C. Poljoprivredne kulture ne mogu migrirajući izbjeći nepovoljne klimatske promjene, one će se prilagoditi ili nestati. Većina poljoprivrednih kultura ima relativno uski temperaturni raspon pri kojem može dati zadovoljavajući urod. Ukoliko temperatura okoliša iskače iz tog raspona, prinosi se smanjuju. Kako znanstvenici produbljuju svoja znanja o utjecaju globalnog zatopljenja na poljoprivredne kulture, dolaze do zaključka da će usjevima manje štete nanijeti dramatični toplinski valovi i ozbiljne suše. Najveću štetu uzrokovat će blagi pomaci u okolišnoj temperaturi koji će se događati u najosjetljivijim fazama razvoja biljke. Potražnja za hranom raste usporedo s rastom stanovništva. Zbog visokih temperatura, urodi se smanjuju, a poljoprivrednici zbrajaju gubitke. Na burzama cijene hrane rastu svakodnevno. U razvijenim zemljama, ovakva će situacija za posljedicu imati ekonomske gubitke poljoprivrednika. Za poljoprivrednike iz zemalja u razvoju, ovakvi događaji značit će propast. Utjecaj visokih temperatura na metabolizam biljke. Neke biljne vrste pod utjecajem su povišenih temperatura zraka i tla, a neke kao riža i pod utjecajem temperature okolišne vode. Toplinski stres kod biljaka utječe na rast, metabolizam i produktivnost. Mnoge biokemijske reakcije u

biljnom organizmu su pod utjecajem visokih temperatura. Kod ekstremno visokih temperatura dolazi do inaktivacije i denaturacije nekih biljnih enzima važnih za preživljavanje, te se ovako usporava razvoj biljke. Visoke temperature uzrokuju toplinski šok kod biljaka koji se očituje u promjenama propusnosti stanične membrane i stvaranju tzv. proteina toplinskog šoka. Oksidativni stres i preraspodjela suhe tvari još su neke od posljedica koje visoke temperature mogu imati na biljke. Može doći i do razgradnje vitamina ili stvaranja toksičnih tvari uslijed anaerobne respiracije. Ekstremne temperature mogu uzrokovati stanična oštećenja i propadanje stanice u roku od nekoliko minuta. Neke biljne vrste razvile su u većoj ili manjoj mjeri toleranciju na toplinski šok, pa genetičari danas pokušavaju otkriti koji su to nasljedni mehanizmi koje mogu iskoristiti za najznačajnije prehrambene kulture (razvoj GMO biljaka). Klijanje. Okolišna temperatura ima veliki utjecaj na početak klijanja. Inhibicijska faza klijanja nije jako osjetljiva na temperature, dok su nadolazeće faze (hidracija i aktivacija enzima, enzimatska razgradnja skladištenog materijala, sinteza i rast embrija) ovisne o temperaturi zbog nastupajućih biokemijskih procesa. Visoke temperature mogu utjecati na klijanje putem zaustavljanja klijanja, smanjenog postotka klijanja, pojave abnormalnih klijanaca, smanjene vitalnosti klijanaca. Na ekstremno visokim temperaturama od oko 45˚C, klijanje pšenice je zaustavljeno i ustanovljeno je propadanje staničnog tkiva.

Znanstveni rezultati koji prikazuju štete na usjevima uzrokovane rastom temperature Vrsta

Temperatura/period

Razvojna faza

Posljedice

Riža (Oryza sativa)

25-42,5˚C

Vegetativna faza rasta

Smanjena CO₂ asimilacija

32˚C, po noći

Reproduktivna faza

Smanjen urod, povećana sterilnost

37/28˚C, dan/noć, 20 dana

Punjenje zrna

Skraćeni period punjenje zrna, manja težina zrna, manji prinos

30/25˚C, dan/noć

60 dana nakon sijanja pa do zrelosti

Manji list, sitnije zrno

38˚C, 24h i 48h

Klijanac

Manje klorofila, manji relativni sadržaj vode, manji antioksidativni kapacitet

33-40˚C, 15 dana

Razvoj svile

Štete na razvoju klasa

Pšenica (Triticum aestivum)

Kukuruz (Zea mays)


40 Tabela 2 - Najvažnije granične temperature za klijanje RAZLIČITIH poljoprivrednih kultura

Sjeme

Temperatura vazduha (0 C) Najniža

Optimalna

Najviša

Riža

11

32

41

Kukuruz

9

33

42

Pšenica

4

26

32

Soja

9

30

41

Ječam

4

22

36

Fotosinteza. Visoke temperature najviše utječu na fotosintetski kapacitet C3 i C4 biljaka. Toplinski stres smanjuje količinu fotosintetskih pigmenata u biljci. Promjene od 1-2°C u prosječnoj okolišnoj temperaturi neće utjecati na fotosintezu, no izrazito visoke temperature uzrokuju usporavanje fotosinteze. Tako je npr. kod riže pri toplinskom šoku (33°C, 5 dana) smanjena brzina odvijanja fotosinteze za 16%. Visoke temperature nepovoljno utječu na stvaranje škroba i saharoze, zbog smanjene aktivnosti enzima (invertaze, ADP-glukoza pirofosforilaze i saharoza fosfat sintaze). Respiracija. Brzina respiracije raste s rastom temperature do određene vrijednosti (udvostručava se na temperaturi za 10°C većoj od optimalne ako su drugi utjecaji povoljni). To znači, da će biljka na visokim temperaturama trošiti više energije nego što je uspije proizvesti i stoga se neće dovoljno brzo razvijati. Početak cvatnje. Reproduktivni elementi biljke su najosjetljiviji na toplinski šok. Kratki temperaturni šok u vrijeme cvatnje može uzrokovati naglo odbacivanje cvjetova. Visoke temperature u cvatnji soje mogu uzrokovati smanjenu vitalnost peluda. Za početak cvatnje mnogih poljoprivrednih kultura (šećerna repa, pšenica) potrebne su niske temperature. Proces u kojem je potrebna niska temperatura da bi biljka prešla iz vegetativne u generativnu fazu razvoja naziva se vernalizacija (stadij jarovizacije). Kod najvećeg broja

biljaka minimalna temperatura za odvijanje vernalizacije je između 1-7°C Razvoj zrna. Temperature veće za 1-2°C od optimalnih kod žitarica skraćuju period punjenja zrna. U pokusima pod kontroliranim uvjetima na temperaturama od 25 do 35°C prosječna težina zrna pšenice se smanjila za 16% na svakih 5°C temperaturnog povećanja (Asana i Williams, 1965). Smanjena težina zrna uzrokovana toplinskim šokom može se objasniti skraćenjem perioda rasta zrna. Kako su temperature rasle od 15/10°C do 21/16°C, period punjenja zrna se skraćivao sa 60 na 36 dana. Za svaki rast temperature od 1°C, smanjio se prinos zrna pšenice za 8 to 10%. Razvoj gomolja. Za rast gomolja krumpira najutjecajnije su noćne temperature. Idealne noćne temperature za rast krumpirovog gomolja su 10-14°C. Ako se noćne temperature popnu iznad 20°C, gomolj se ne formira. Pojava sterilnosti biljke. Toplinski šok nepovoljno djeluje na proces mejoze na muškim i ženskim spolnim organima. Također, oslabljuje klijanje peluda, rast peludne cijevi, uzrokuje anomalije na tučku i prašnicima. Trajanje rasta. Rast poljoprivrednih kultura je pod značajnim utjecajem temperaturnih promjena. Visoke temperature utječu na unos hranjiva, dostupnost hranjiva i količinu hranjiva. Dodatno, visoke temperature utječu na brzinu potrošnje hranjiva, pa samim time i na rast biljke. Prema temperaturama moramo prilagoditi svoje izračune točnog dana žetve, te kvalitetu prinosa. Štetnici i bolesti. Visoke temperature potpomažu rast korova i insekata, te razvoj bolesti. Poznati se primjer dogodio visoko u Peruanskim Andama, u gradu Chacllabamba. Do tada nepoznata gljivična bolest napala je nasade krumpira prvi put u povijesti tamošnjih poljoprivrednika. Rast prosječnih temperatura je omogućio ovoj gljivici da preživi i na 4000m nv te napadne krumpir. Također, više temperature pogoduju mnogim štetnim kukcima jer im omogućavaju više reproduktivnih ciklusa u godini. Dodatno, s visokim temperaturama je često povezana i suša, a ona nam donosi probleme s mikotoksinima (aflatoksini).


41 Preporuke poljoprivrednicima • promjene datuma i načina sijanja, • sijanje sorti otpornijih na temperaturne razlike, • sijanje nekoliko različitih kultura istovremeno (npr. sadnja stablašica uz žitarice na oranicama jer stabla pružaju sjenu i prodiru korijenjem dublje u tlo izvlačeći vodu bliže površini gdje je mogu koristiti i druge kulture-agrošumarstvo, ili sjetva žitarica uz neko aromatično ljekovito bilje koje dobro podnosi sušu i rast temperatura, ili sjetva žitarica uz biljke koje se koriste za biogorivo, • navodnjavanje, • za lisnato povrće preporučuje se malčiranje i zasjenjivanje, • za razvoj cvijeta jagode preporučuje se tretman noćnog hlađenja (night chilling), • gospodarstava koja proizvode i životinjske i biljne proizvode. Cilj je poljoprivrednu proizvodnju učiniti diverzificiranom, a prihode manje podložnima utjecaju vanjskih čimbenika (temperatura). Diverzificirana gospodarstva će lakše podnijeti štete od suše, štetočina i klimatskih promjena. Isto tako, diverzificirana gospodarstva će se manje oslanjati na gnojiva i zaštitna sredstva, te gorivo. Kod nas je trenutno aktualan problem niskih otkupnih cijena žita, pa bi i na toj razini poljoprivrednik lakše preživljavao znajući da raspolaže s nekoliko različitih proizvoda za prodaju. Agrometeorologija. U razvijenim državama, jako je važna agrometeorologija, grana meteorologije koja se bavi isključivo prognoziranjem klimatskih ne/prilika od ključnog utjecaja na poljoprivredu. Ona omogućuje pravilan odabir sjemena, obradu tla, navodnjavanje, predviđanje pojave bolesti, korova i štetočina, tretiranje zaštitnim sredstvima, zaštitu od požara, planiranje vremena sadnje, berbe, žetve i drugo. Moderna poljoprivredna proizvodnja i uzgoj nije moguća bez praćenja i uvažavanja agrometeorologije i klimatologije. Agrometeorološke informacije za Hrvatsku mogu se dobiti na DHMZ Internet stranicama te na broj telefona 01/4565 766. Nazovite i provjerite kakve temperature očekuju vaše ovogodišnje usjeve. U susjedstvu i kod nas. Na većim zemljopisnim širinama u Europi, globalno zatopljenje će produžiti period

rasta biljke, omogućivši ranije sijanje u proljeće, i raniju zriobu, te žetvu. Na ovim će područjima i zime biti manje oštre što će pogodovati poljoprivredi. Finska će npr. imati bolje uvjete za proizvodnju žitarica nego što ih ima danas. Države na manjim zemljopisnim širinama će trpjeti štete od globalnog zatopljenja zbog povećane respiracije. Razvoj biljaka će biti ubrzan, a prinosi smanjeni zbog visokih temperatura. Uzgoj tradicionalnih žitarica će biti ugrožen. Prognozirano smanjenje prinosa žitarica u mediteranskim zemljama vodit će do veće ekstenzifikacije poljoprivrede, a navodnjavanje će zbog povećane evapotranspiracije i suše postati od iznimne važnosti. I u povrtlarstvu će morati doći do nužnih promjena, no štete će biti manje. Povišenje temperatura smanjit će prinos ozime pšenice i luka, ali može povećati prinose mrkve. Za većinu povrtlarskih kultura, povišene temperature će biti korisne jer će period branja biti moguće produžiti. Povrće hladne sezone, kao što je karfiol, u našim će se predjelima teže uzgajati. Sve prostranija područja naše zemlje postat će pogodna za višegodišnje mediteranske kulture (maslina, vinova loza). Nažalost, sve je više znanstvenih rezultata koji potvrđuju postojanje klimatskih promjena uzrokovanih globalnim zatopljenjem. Suša i visoke temperature već sada uzrokuju poremećaje u svjetskoj opskrbi hrane. Visoke temperature drastično utječu na prinos najvažnijih poljoprivrednih kultura, a samim time na prehrambenu neovisnost svake države. Sa svakim poremećajem na svjetskom prehrambenom tržištu, cijene hrane za krajnje potrošače rastu. Poljoprivrednici, s druge strane, ostvaruju sve manje prihode i postaju ekonomski ugroženi. Pojavljuje se sve jača potreba za brzim prilagođavanjem. Poljoprivredna karta svijeta će se morati ubrzano izmijeniti. I naše će oranice biti zasijane drugačijim kulturama nego do sada, a naši poljoprivrednici morat će pomno pratiti razvoj situacije i mijenjati se u skladu s njom. Poljoprivredna znanost će se sve više oslanjati na genetiku i razvoj hibrida koji su otporniji na vrućine. Već postoje znanstveni rezultati koji dokazuje pogubne posljedice povišenja temperature na poljoprivrednu proizvodnju kakvu smo dosad poznavali. Sa svakim povišenim stupnjem prosječne temperature, prinos od žitarica pada za oko 10% (Peng i sur. 2004.).


42


43

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Broj insekata u drastičnom padu, preti “ekološki Armagedon” Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Broj letećih insekata je u poslednjih 25 godina opao za 75 odsto, navodi se u studiji koja upozorava da se bliži “ekološki Armagedon”. Uticaj na čovečanstvo može biti ogroman, jer insekti imaju nezaobilaznu ulogu u životu na Zemlji kao oprašivači biljaka i hrana za veće životinje, preneo je list Independent. Iako je bilo poznato da su vrste poput pčela i leptira u opadanju, naučnici su bili šokirani padom broja jedinki u nacionalnim parkovima u Nemačkoj. Kao verovatni faktori su navedeni uništavanje divljih područja zbog poljoprivrede, korišćenje pesticida, kao i klimatske promene. Profesor Dejv Gulson, koautor studije, naveo je da insekti čine dve trećine svog života na Zemlji, ali da je došlo do “užasavajućeg pada”. “Ogromna područja tla činimo negostoljubivim za najveći deo živog sveta i trenutno smo na putu ka ekološkom Armagedonu. Ako izgubimo insekte sve će propasti”, rekao je on. Studi-

ja o opadanju broja insekata je objavljena u magazinu Plos One.

Zagađenje prirode smrtonosnije od ratova, katastrofa i gladi Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Zagađenje životne sredine, od nečistog vazduha do kontaminirane vode, godišnje ubije više ljudi nego svi ratovi i nasilje u svetu, više od pušenja, gladi ili prirodnih katastrofa zajedno. Svaka šesta prevremena smrt u svetu u 2015., ili oko devet miliona, može se pripisati bolestima od zagađenja, pokazaju rezultati istraživanja objavljenog u britanskom medicinskom časopisu Lancet. U izveštaju se navodi da su fnansijski troškovi smrti zbog zagađenja, bolesti i lečenja veliki i da dostižu 4,6 hiljada milijardi dolara godišnje ili 6,2% globalne ekonomije. Najveći broj ljudi u opasnosti od zagađenja prirodne sredine je u Aziji i Africi ,a gledano po zemljama, predvodi Indija.

Monsanto lansirao novu verziju herbicida – dicamba Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Agrohemijski gigant Monsanto lansirao je novu verziju herbicida nazvanog dikamba koji preti da uništi milione hektara širom Amerike. Farmeri čak 25 država rešili su da se obračunaju sa tom kompanijom i da zabrane kako su

ga nazvali “monstrum herbicid”, ali pozivaju države da se uvedu strožija pravila kontrole. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, farmeri su podneli više od 2.700 zahteva u kome se navodi da je prskanje dikambe uništilo 3,6 miliona ha soje. Oko 900.000 ha useva navodno je oštećeno samo u Arkansasu. Herbicidu se takođe pripisuje da je uništio i druge useve, kao što su dud i bundeva. Iz kompanije su već saopštili da se njihov herbicid neopravdano našao na lošem glasu.

Evropska Komisija poziva: Oslobodimo okean plastike Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Do 2050. godine u okeanima će biti više plastike nego ribe, a posledice toga osetiće 99% morskih ptica i 52% morskih kornjača, pokazalo je istraživanje predstavljeno na skupu koji su organizovali evroposlanik Rikardo Serao Santos iz grupe socijalista i demokrata (SD) i Evropska regionalna služba Međunarodne unije za zaštitu prirode u Briselu. Samo u Evropi u morima svake godine završi 100.000 tona otpada. “Cilj nam je da oslobodimo okean plastike, nameravamo na nivou EU da recikliramo svu plastiku do 2050. Međutim, moramo da promenimo ponašanje. Svi imamo važnu ulogu u smanjenju količine plastike”, rekao je na skupu održanom 8. novembra evropski komesar za životnu sredinu Karmenu Vela.


44

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Dr Saša Stanković, PSSS Niš

Proizvodnja proteinskog stočnog graška U proizvodnji stočne hrane proteinska komponenta ima veoma bitnu ulogu. Soja je vrlo skupa proteinska komponenta, a njena proizvodnja na teritoriji jugoistočne Srbije vrlo je nesigurna, neizvesna i nerentabilna. Naime, proizvodnju soje prate vrlo nepovoljni agroekološki uslovi, posebno u periodu cvetanja, oplodnje, formiranja i nalivanja zrna i često niski prinosi slabijeg kvaliteta. U proizvodnji kvalitetne stočne hrane bogate proteinima, stočni proteinski grašak sve više dobija na značaju. Stočni proteinski grašak značajan je izvor svarljivih proteina u zrnu, sa sadržajem od 25-27% proteina i 7% lizina koji su od izuzetnog značaja u proizvodnji stočne hrane. Tehnologija proizvodnje stočnog graška i vreme sazrevanja omogućuje da žetva ove biljke bude u periodu neposredno pre ili odmah posle ječma, te nema velike opasnosti od visokih temperatura i suše kojih ima u istim fenofazama razvoja soje. Zrno stočnog graška u mešavini prekrupe žitarica veoma je kvalitetna stočna hrana. Stočni grašak se može koristiti u ispaši i ishrani na zeleno. Kosidbu stočnog graška za ishranu na zeleno treba obaviti u periodu od početka cvetanja do početka formiranja mahuna. Stočni

grašak se može koristiti i za proizvodnju silaže, najbolje u mešavini sa 5-10% žitarica. Za iskorišćavanje stočnog graška za silažu, najbolje je koristiti grašak u fenofazi mlečno-voštane zrelosti. Stočni grašak je leguminozna biljka koja zahvaljujući simbiozi sa bakterijom Rhizobium leguminozarum var. Vicia, vezuje atmosferski azot i na taj način poboljšava rezerve azota u zemljištu. Stoga je stočni grašak veoma dobra pretkultura svim ratarskim i povrtarskim kulturama, osim leguminozama. Kao biljka velikog habitusa i biomase, sa sposobnostima vezivanja azota, ima prednost u korišćenju kao zelenišnog đubriva, u cilju poboljšanja fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Stočni grašak ne podnosi setvu u monokulturi. Najbolji predusevi stočnom grašku su strnine i okopavine. Ova vrsta jednogodišnje krmne kulture uspeva na brdskim i ravničarskim terenima, na težim ili lakšim tipovima zemljišta blago kisele do neutralne reakcije. Osnovna obrada za grašak treba da se obavi u jesenje-zimskom periodu na 25-30cm dubine. Predsetvena priprema treba da obezbedi kvalitetnu što ravni-

ju mrvičastu strukturu zemljišta zbog kvalitetne setve i kasnije žetve. Osnovno đubrenje treba da se obavi u jesen pod osnovnu obradu zemljišta u zavisnosti od agrohemijske analize zemljišta i sadržaja najbitnijih makroelemenata. Preporuka je da se zavisno od potreba biljke i plodnosti zemljišta primeni oko 60-70 kg/ha fosfora, 80-100 kg/ha kalijuma i 50-60 kg/ ha azota. Najefikasnije je da se fosfor i kalijum zaoru u jesen, a azot unese pod predsetvenu pripremu zemljišta. I pored činjenice da je vrsta iz grupe leguminoza, grašak je sposoban da putem azotofiksacije sam vezuje atmosferski azot, na samom početku vegetacije potrebno je uneti izvesnu količinu azota kako usev ne bi zaostao u porastu. Setva proteinskog graška može se obaviti žitnim sejalicama na međuredno rastojanje od 12,5-15cm. Optimalni rok setve jarog stočnog graška za područje Jugoistočne Srbije je od početka pa do kraja marta. Često se u pomenutom periodu jave suše i posejani usev graška teško i neujednačeno niče. Stoga nemamo kvalitetne useve i kvalitetan sklop biljaka, što je glavni razlog dobijanja niskih prinosa. Zbog usporenog i produženog nicanja u presudnim fenofazama razvoja,


45 biljke pod uticajem suše stagniraju u rastu i razviću, smanjuju svoju produkciju biomase i na kraju i sam prinos. Stoga se poslednjih godina, selekcijom i stvaranjem sorti otpornih na mrazeve, javlja sve veće interesovanje proizvođača za proizvodnjom stočnog graška u jesenjoj setvi. Ozimi stočni grašak otporan je na niske temperature. Optimalni rok setve ozimog stočnog graška je do polovine oktobra. Ozimi stočni grašak treba da u porastu od nekoliko santimetara uđe u zimu da bi bio tolerantan na niske temperature i mrazeve u toku zime. Zato je zakasnela setva ove kulture rizična po prezimljavanje biljaka. Međutim, zavisno od agroekoloških uslova u toku zime, postoje pozitivna iskustva sa prezimljavanjem biljaka kod ove kulture čak i u decembarskoj setvi. Stoga je prepo-

ruka da se ozimi stočni grašak seje dokle god za to postoje optimalni uslovi vlažnosti i temperature za nicanje, rast i razvoj biljaka ove kulture. Kako su najave da posle ovog veoma povoljnog vlažnog talasa nailazi opet period toplog vremena, preporuka je da ozimi stočni grašak sejete i do polovine novembra, do vremena do kada isti može da se spremi za zimu da izdrži period niskih temperatura. Naravno, svako zakašnjenje u setvi praćeno je sniženjem prinosa zrna kod zrnastih sorti i proizvodnji graška za zrno, kao i sniženjem visine biljaka i prinosa biomase što je važno u proizvodnji stočnog graška kao sirovine za senažu ili senažu u kombinaciji sa nekom raži ili ovsem. Norma setve zavisi od načina iskorišćavanja, od apsolutne težine i krupnoće zrna, od vremena setve

i od toga da li se seje u čistom ili združenom usevu sa raži ili ovsem. Za potrebe kosidbe preporuka je gušća setva u kombinaciji sa strninama 100-120 kg/ha sa oko 15-20 kg/ha raži ili 20-30 kg/ha ovsa. U čistoj kulturi, setvu ozimog stočnog graška obaviti sa 160-180 kg/ha semena, za proizvodnju za zrno u zavisnosti od krupnoće zrna. Najčešće se ozimi stočni grašak odlično izbori protiv korova. Nega stočnog graška podrazumeva borbu protiv korova i protiv graškovog žiška. Protiv širokolisnih i uskolisnih korova može se tretirati herbicidima koji se primenjuju inkorporacijom u zemljište, u periodu posle setve a pre nicanja, zatim u toku vegetacije od fenofaze 2-3 lista pa do pojave cvetnih pupoljaka. Tretiranje protiv graškovog žiška treba sprovesti u fenofazi precvetavanja i u fenofazi početka formiranja mahuna. Žetva stočnog graška počinje kada je 75% useva sazrelo. Oplemenjivački rad na stočnom grašku doprineo je stvaranju sorti sa jako izraženim viticama kojim se grašak dobro drži jedna biljka za drugu i tako u čistoj kulturi dobro bori protiv poleganja. Kvalitetan i stručan rad na selekciji i oplemenjivanju, doprineo je i stvaranju sorti sa visokim stepenom ozimosti, koje su odlične otpornosti na niske temperature, koje daju odlične i vrlo kvalitetne prinose. Na tržištu semenske proizvodnje sve zastupljenija je sorta Mraz, sorta odlične otpornosti na niske temperature, dobre tolerancije na setvu bez potpornog useva, krupnog i kvalitetnog zrna, visokog prinosa.


46

Umesto navodnjavanja – pokrovni usevi Izvor: RTV, 27. oktobar 2017.

Klimatskim promenama valja prilagođavati tehnologiju proizvodnje i izbor biljaka koje će biti sejane. Jedna od mogućnosti koju zagovara i Ministarstvo poljoprivrede jeste navodnjavanje. Radi se o skupom metodu koji nije dostupan svakome, ali postoje i drugi postupci pogodni za primenu na manjim posedima, poput sejanja pokrovnih useva. Na sušu je najbolje odgovoriti navodnjavanjem njiva. Međutim, reč je o skupoj i sofisticiranoj tehnologiji koja ne može biti dostupna ma-

njim proizvođačima, niti je na malim posedima isplativa. Osim toga, pre nego što se uđe u nabavku takve opreme treba videti da li zemljište ima dovoljno vode i kakvog je ona kvaliteta. Uz sve to, nestručno navodnjavanje može izazavati eroziju plodnog dela zemljišta što predstavlja dugoročnu štetu. “U navodnjavanju se koriste dva resursa: voda, koja je kao resurs ugrožena na planeti i zemljište, kojem nedovoljno vraćamo organske materije, jer u Vojvodini, a naročito u južnom Banatu imamo nedostatak stočarstva”, kaže dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik Instituta “Tamiš”. U razvijenom svetu se uz navodnjavanje koriste nove tehnologije poput pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i sideracije. Pokrovni usevi su dobri i u slučajevima kada nema navodnjavanja, jer čuvaju zemljište. “Mogu da utiču na smanjenje erozije, na pove-

ćanje organske materije u zemljištu, za poboljšanje strukture zemljišta, zatim aleopatski mogu da deluju pošto su neka vrsta bikontrole na bolestima, štetočinama i korovima”, ističe dr Ugrenović. Proizvođačima šećerne repe se kao predusev preporučuje slačica jer uništava nematode, a za kukuruz, koji se u Banatu masovno proizvodi, drugi pokrovni usevi. “Za ovo sušno područje je jako pogodna lupina, te ozimi sitni grašak, grahorica, onda se često koriste i prava žita. Vrlo je pogodna raž zbog velike biomase koju formira. Takođe se mogu sejati i kupusnjače, kao što su slačica, uljana repica…”, zaključuje dr Ugrenović Jedno od mogućih rešenja u borbi protiv suše je da se više gaje ozimi usevi koji će lakše podneti nedostatak vlage.

Investicije u podizanje zasada voća i njegovu preradu Jovan Milinković, dipl. inž. polj., PSSS Valjevo

Podizanje zasada voća može biti vrlo profitabilan posao ako su ispunjeni sledeći uslovi: • Zemljište i klima. Moraju u potpunosti da odgovaraju izabranoj voćnoj vrsti. Zemljište se može pre podizanja zasada u određenoj meri

popraviti određenim merama. • Pravilan izbor voćne vrste i sorte. Zavisi od namene proizvedenog voća, a ključnu ulogu igra zdrav i sortno čist sadni materijal. • Primenjena tehnologija gajenja. Đubrenje, rezidba, zaštita, navodnjavanje.

• Plasman i prerada voća. Obezbeđeno tržište i siguran plasman voća ili proizvoda po određenim cenama. Važno je napomenuti da svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni i nijedan od njih se ne sme zapostaviti


47 2500 € se dobija više, ako se šljiva prerađuje u suvu, na 25 tona svežih šljiva u odnosu na prodaju u svežem stanju.

ili zanemariti jer svaki od njih može presudno uticati na ostvareni krajnji rezultat i poslovni uspeh. Zemljište kao mesto gde se nalazi zasad se mora posebno analizirati hemijski i granulometrijiski, jer se budući zasad hranljivim elementima i vodom snabdeva baš is tog zemljišta i posle podizanja zasada neke osobine zemljišta se ne mogu više popraviti, zato je priprema zemljišta veoma važna i mora se na vreme i pravilno izvesti. Iz dugogodišnjeg iskustva i poznavajući teren gde treba podići nove zasade bez obzira na odabranu voćnu vrstu generalno se može uzeti sledeći način pripreme zemljišta za sadnju i cena koštanja takve pripreme po jednom hektaru: • Agro-hemijska analiza zemljišta – 200 € • Meliorativno đubrenje (popravka plodnosti), krečno đubrivo, stajnjak, mineralno đubrivo - 1200 € • Primena đubriva (rasturanje) - 300 € • Oranje parcele - 300 € • Podrivanje parcele - 400 € • Dopunska priprema zemljišta - 300  € Ukupno priprema zemljišta: 2700 €ura/ha

Izbor voćne vrste i sorti. Prvenstveno zavisi od namene proizvedenog voća. Evo nekoliko konkretnih predloga: ŠLJIVA. Sadnja 500 stabala sorte Stenlej po 1 hektaru nosi troškove sertifikovanog sadnog materijala – 1000 €, zatim razmeravanja parcele i sadnja – 500 €, a nega zasada od 1. do 4. godine iznosi 2000 €. Ukupno sadnja i nega: 3500 €/ha U 5. i 6. godini zasad pokriva troškove održavanja i daje određenu dobit. Puna rodnost je u 7. godini 50 kg po stablu, ukupno 25000 kg (25t) kvalitetnih plodova za sušenje, čija vrednost kao sveže prodatih je 4000 €. Troškovi proizvodnje na nivou godine iznose 1300 €. Čist prihod prodaja svežih plodova iznosi 2700 €. Proizvodnja suve šljive. Od 25.000 kg svežih plodova šljive dobije se oko 6.000 plodova suve šljive čija je prosečna cena 1,25 €, pa se ostvaruje ukupan prihod od oko 9000 €. Troškovi sušenja po 1 toni sveže šljive iznose 150 €, a za 25 tona ukupan trošak je 3.800 €. Čist prihod od suve šljive je 5.200 € tj.

Investicija u podizanje i opremanje sušare kapaciteta 5 tona svežih plodova iznosi 30000 €. Investicija u sušaru otplaćuje se posle osušenih 300 tona svežih plodova tj. posle 60 dana rada, što navodi na zaključak da bi trebalo sušaru uposliti što veći broj dana u sezoni šljivom iz hladnjača i rashladnih komora. Treba naglasiti da proizvodnja šljive nije toliko zahtevna i može se gajiti u suvom voćarenju i bez protivgradne mreže. JABUKA. Jabuka kao visoko intenzivna voćna vrsta zahteva izuzetno velika ulaganja u podizanje zasada, preko 30.000 € po hektaru od toga sadni materijal je 15.000 €, protivgradna mreža 10.000 €, sistem za navodnjavanje 5000 € i dr. Planirani prinos je 40 tona po hektaru, plodova prve klase cija se cena kreće oko 0,40 € što daje ukupan prihod 16.000 €. Troškovi proizvodnje su 50% tj. negde oko 8.000 €. Čist prihod je 8.000  € godišnje u punoj rodnosti. Investicija se isplati posle 6 godina od sadnje. Rizik u proizvodnji je minimalan jer voćnjak poseduje protivgradnu mrežu, sistem za navodnjavanje i prihranu. Neophodno je obezbediti dovoljne količine vode u vegetacionom periodu ako želimo stabilne i visoke prinose. Pre podizanja zasada neophodno je izraditi elaborat podizanja i eksploatacije višegodišnjih zasada.


48

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

10 najboljih kupaža Srbije Izvor: Vinske priče, 11. avgust 2016. Ališa Huberman

Da li vam je ikada palo na pamet da su etikete najpoznatijih srpskih belih vina uglavnom monosortne, a da su crvena velikim delom kupaže? Uostalom, najčuvenija i najskuplja vina na svetu jesu crvene kupaže i to one iz Bordoa.

Šta je kupaža uopšte? Najkraće–proces spajanja različitih sorti, različitih vina, berbi, ili čak stilova vina. Postoji nekoliko razloga da se vina kupažiraju. Najvažniji je onaj kojeg pokreće želja da se ukrštanjem različitih vina dobije novi, bolji i jedinstveniji tip vina. Taj gotovo alhemijski postupak zahteva bezbroj eksperimenata, slepih degustacija i najčešće prepuštanja dobroj volji gospodina Bahusa. Ostali (prizemniji) razlozi za kupažiranje svode se na: a) popravak kvaliteta vina; b) osvežavanje starih i odstojalih vina; c) otklanjanje (maskiranje) vinskih nedostataka. Kupažiranih vina u Srbiji ima dosta, ali među njima i veliki broj onih nastalih iz jednog od poslednja tri razloga koja smo naveli. U želji da iz

te mase izvučemo na videlo najbolje, izdvojili smo sedam crvenih i tri bela vina koja danas predstavljaju najbolje srpske vinske kupaže.

Bordoška kupaža Kupaže iz Bordoa decenijama slove kao najcenjenija vina u svetu. Sorte koje najčešće čine bordošku kupažu su merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran, širaz, karmenere, pti verdo i malbek, a danas se gaje praktično svuda u svetu kako bi se obezbedila sirovina za kopiranje bordoških vina. U bordoškoj kupaži merlo daje nežne arome voća, maline, višnje, crne bobice, džem; kaberne sovinjon, suve šljive, kupine, duvan, eukaliptus, ali i duboku boju, tanine i kompleksnost vinu; kaberne fran donosi ljubičice i začine, malbek pojačava boju, pti verdo „napumpava obraze“ vinu, punoćom, začinima i crnim bobičastim voćem. Tu su, u podrumu, i obavezna bačva i barrique burad koja će zaokružiti svaku tipičnu Bordo kupažu.

CRVENA VINA Alma Mons Belo Brdo. Spoj čak pet sorti, prvi takav slučaj u domenu vrhunskih srpskih vina, ovo je vino na mala vrata uvelo na vinsku scenu Srbije, danas sve popularniju, sortu marselan. Vino je kupaža kaberne frana, kaberne sovinjona, marselana, merloa i pti verdoa, nastaje u podrumu mlade fruškogorske vinarije Belo Brdo, a njegov autor je Aleksandar Zeremski, jedan od vodećih vinara novog vinskog talasa Srbije, koji kaže da se u njegovom vinu „ogleda teroar na

kome odrasta, a ne tehnologija koja ga usavršava“. Cabernet Sauvignon-Merlot Cilić. Jedna od popularnijih crvenih kupaža poslednjih godina dolazi iz podruma Miše Cilića, jagodinskog vinara čija su vina stekla veran krug strasnih obožavalaca. U flaši se, već u zavisnosti od berbe, nalazi otprilike 55 % kabernea i 45 % merloa, vino je izuzetno aromatično (dominira crno bobičastvo voće), punog tela i duge voćne završnice. Sve u svemu, moderno, elegantno vino koje nije „pojelo“ drvo, dobar primer onoga šta dve velike internacionalne sorte mogu da ponude sa jagodinskog teroara. Cabernet Sauvignon Franc Radovanović. Podrum Radovanović već 25 godina nalazi se u vrhu najboljih srpskih vinarija, a oslonac u njihovoj proizvodnji čine dve svetski najpopularnije sorte – kaberne sovinjon i šardone. Kupaža kaberne sovinjona i kaberne frana u odnosi 70:30, izuzetno je cenjeno vino koje nije uvek lako nabaviti zbog limitirane proizvodnje. Pre nego dospe u flaše, vino odležava 18 meseci u drvenim buradima što mu daje kompleksnost svojstvenu samo najboljim vinima, a što ova kupaža svakako jeste! Coupage McC. Nedovoljno poznata u široj javnosti, ova crvena organska kupaža škotskog vinara Dona Makaloka za kratko vreme okitila se brojnim značajnim priznanjima u svetu, pa i zlatom na Velikom testu Vino.rs 2014. Kompleksno, punog ukusa i arome, vino je pravi omaž mogućnostima organskog uzgoja na Fruškoj gori, a čine ga mer-


49 lo, malbek, kaberne fran i kaberne sovinjon. Nažalost, proizvodnja je usmerena uglavnom ka izvozu, ali može se nabaviti i preko sajta vinarije. Icon Campana Rubimus Zvonko Bogdan. Vino nove generacije iz vinarije nove generacije. Elegantna, puna voća, ova je kupaža zasnovana na vinskom pristupu poznatog francuskog enologa Florana Dumoa, a sastavljena je od podjednakih delova kaberne sovinjona i merloa. Ovo je takođe i jedno od najskupljih vina Srbije danas. Rodoslov Grand Reserve Aleksandrović. Apsloutni pobednik prvog

Velikog testa Vino.rs, ova kupaža postala je i ostala etalon najviših dometa srpskog vinarstva. Jedno od prvih vina na domaćem tržištu koje se kvalitetom, utiskom i mogućnošću odležavanja može meriti s vrhunskim vinima Italije ili Francuske, pravi se samo u najboljim godinama, a čine ga kaberne sovinjon (60%), merlo (30%) i kaberne fran, koji je smenio prokupac iz ranijih berbi. Zavet stari Janko. Tipična bordoška kupaža kaberne sovinjona (58%), merloa (34%) i kaberne frana donela je do sada najznačajnije međunarodno priznanje za srpska vina – Regionalni trofej na takmičenju

Decanter 2014 za berbu iz 2011. godine. Spoj elegancije i robusnosti koji ne ostavlja nikoga ravnodušnim, kompleksan na nosu, raskošnog ukusa i duge završnice.

BELA VINA Trijumf Selection Aleksandrović. Pobednik Velikog testa Vino.rs 2012 u kategoriji belih vina, ovo je prema ukupno osvojenim međunarodnim priznanjima, tradiciji i ujednačenom kvalitetu bez mnogo dileme najbolja bela kupaža Srbije. Bogato, skladno i sočno vino nastalo je po „receptu“ s početka 20. veka, iz podruma Petra i Aleksandra Karađorđevića na Oplencu, a kojeg


50 je podrumar Živan Tadić poverio kasnije Božidaru Aleksandroviću, vlasniku vinarije Aleksandrović. Najveći deo Trijumfa čini sovinjon blan (preko 80 %), a ostatak grožđa dolazi od sorti pino blan i rizling. U vinariji Aleksandrović prave i barikiranu verziju ovog vina, Trijumf Barrique, takođe izuzetno vino koje je pobedilo na Velikom testu Vino. rs 2013 u kategoriji najboljih belih vina Srbije. Tri Morave belo Temet. Morava, smederevka i tamjanika na velikoj sceni! Hrabar i što je najvažnije, izuzetno uspešan pokušaj da se od srpskih autohtonih sorti dobije vrhunska kupaža. niskih alkohola (oko 11,5 %) i s veselim štipkanjem kiselina po nepcu, ovo je vino za svega nekoliko godina od prvog

izlaska na scenu postalo jedno od najpopularnijih domaćih belih vina.

namaza što, naravno, nije izazvalo pozitivne reakcije kod obožavalaca.

70/30 DeLena. Nekada znana pod imenom Lipovac, šumadijska vinarija DeLena ponudila je vino neobičnog naziva ali i sasvim posebnog ukusa koje svi jednostavno zovu sovinjon-semijon. Jako, moćno, ali ipak veoma pitko vino, idealno je za svečane prilike, a nosi u sebi najbolje odlike obe sorte. Pun pogodak!

Udruženje za zaštitu potrošača iz Hamburga objavilo je na svojoj stranici na Facebooku da teglica omiljenog namaza italijanskog proizvođača sada sadrži 8,7 odsto obranog mleka dok je do sad sadržala 7,5 odsto. Iz kompanije kažu da je povećan i procenat šećera, sa 55,9 na 56,3 odsto.

Nutella promenila recept, sadrži više šećera Izvor: Jutarnji, 7. novembar 2017.

Nutella je potvrdila da je promenila recept svog popularnog čokoladnog

“Kvalitet kao i sve ostale karakteristike Nutelle ostale su iste”, rekli su iz kompanije. Dodali su da se radi o uobičajenim promenama koje redovno koriste drugi proizvođači. Ali, udruženje potrošača ističe da je namaz svetliji zbog promene recepta i sumnjaju da su to učinili na račun procenta kakaa u Nuteli koji Ferero nije dužan da otkrije.


51


52

“Šumarijada 2017” Najveći sabor šumara u zemlji, “Šumarijada 2017” održan je u Vrnjačkoj Banji u periodu od 8. do 10. septembra. U okviru manifestacije održano je i državno prvenstvo šumskih radnika-sekača motornom testerom. Ovo je tradicionalno takmičenje šumskih radnika u veštinama rada sa motornom testerom održano je 36. put. Takmičenje sekača održano je na dve lokacije, na planini Goč i na poligonu u centru Vrnjačke Banje. Na Goču su takmičari pokazali svoje veštine u disciplini “Obaranje stabala”, dok su na poligonu održane preostale četiri takmičarske discipline: Okretanje vodilice i zamena lanca, Kombinovano prerezivanje, Precizno prerezivanje i Kresanje grana.

Takmičari moraju pokazati brzinu, spretnost i preciznost u operacijama koje su slične i istovetne operacijama

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

koje se svakodnevno izvode u šumi. Rad sekača je težak i opasan, a povrede se mogu sprečiti samo uz korišćenje propisane zaštitne opreme i uz strogu primenu pravila koja se odnose na bezbedno rukovanje motornom testerom. Ukoliko se takmičar ne pridržava ovih pravila pri obavljanju takmičarskih disciplina kažnjava se negativnim bodovima.

Rezultati se precizno mere laserskim i digitalnim instrumentima i ispisuju na panju. Bodovi se dodeljuju za preciznost obaranja i tačnost mera za elemente na panju. Maksimalni broj bodova je 660, zbog čega je ova disciplina izuzetno bitna za ukupni rezultat. Najbolji rezultat u ovoj discipline postigao je takmičar Goran Čamagić iz Raške sa osvojenih 593 boda.

Na 36. održanom prvenstvu šumskih radnika - sekača motornom testerom Republike Srbije, nastupile su dve ekipe, i to ekipa JP “Srbijašume” i JP “Nacionalni park Tara”.

Okretanje vodilice i zamena lanca. Sa motorne testere spremne za korišćenje, takmičar mora demontirati i montirati reznu garnituru. Lanac mora biti skinut, vodilica okrenuta, a novi lanac mora biti postavljen tako da motorna testera bude bez naknadnog podešavanja spremna za korišćenje u dve sledeće discipline. To je brza i atraktivna disciplina. Brzina je bitna, ali motorna testera mora biti pravilno sastavljena tako da se ne demontira u sledećim disciplinama. Takmičar se mora pridržavati pravila za sigurno i bezbedno rukovanje pri radu kako bi sprečio povrede od oštrog lanca. Vrhunski takmičari ostvaruju rezultate ispod 10 sekundi, a vlasnik svetskog rekorda je Norvežanin Ole Harald sa osvojenih 140 bodova, a disciplinu je izveo za neverovatnih 8,36 sekundi. U ovoj disciplini opet je bio najbolji Čamagić osvojivši 122 boda.

Glavne discipline su ostale iste od prvog prvenstva uz manje izmene uvedene tokom godina. Takmičari se bore za postizanje što boljih rezultata u 5 disciplina koje se boduju za pojedinačni plasman. Obaranje stabla. Disciplina koja predstavlja suštinu rada sekača motornom testerom. Stablo se mora poseći u roku od tri minuta, a mora biti usmereno tako da padne što je moguće bliže kočiću, koji na udaljenosti od 15 metara od stabla, pre izvođenja discipline, postavljaju sudije po uputstvima samog takmičara. Na takmičenju su takmičari obarali stabala u šumi u uslovima sličnim gde svaki dan obavljaju radne zadatke. Takmičar mora raditi u okviru važećih propisa i uz sigurne tehnike rada koje su definisane pravilnikom usvojenim od Međunarodnog komiteta – IALC.

Kombinovano prerezivanje. Takmičar na dva trupca, mora prerezati kotur drveta ne tanji od 30 mm i ne deblji od 80 mm. To mora biti učinjeno rezanjem prvo s donje strane trupca prema gore na trupcu i zatim rezom


53 odozgo na dole. Takmičar dobija najviše bodova kad se gornji i donji rez potpuno preklapaju „bez zuba” unutar zone označene crvenom bojom i pod pravim uglom u odnosu na osovinu trupca. Tačnost i brzina su jednako važni. Ova disciplina dolazi neposredno nakon okretanja vodilice i zamene lanca, pa ako lanac padne sa vodilice motorne testere, takmičar gubi bodove za prethodnu disciplinu.

Oštećivanje daske donosi nula bodova za preciznost prerezivanja. Izvođenje ove discipline, dodatno otežava tanak sloj piljevine postavljen sa obe strane trupaca (debljine 30 mm i širine 200 mm), kao i teg postavljen na čelo trupaca, koji onemogućava da takmičar vidi mesto gde trupac dodiruje dasku. Na svetskom prvenstvu 2012. godine u Belorusiji Hrvat Siniša Varga je osvojio zlatnu medalju sa prerezivanjem u trajanju od 24,42 sekunde. Kresanje grana. Poslednja i ujedno jedna od najzanimljivijih disciplina. Nakon što su obavljene sve prethodne discipline, utvrđuje se poredak i takmičari kreću obrnutim redosledom od zadnjeg prema prvom.

Reprezentativac Srbije Milan Zujić i Thomas Wickert iz Nemačke na svetskom prvenstvu u Zagrebu 2010.godine, podelili su treće mesto i osvojili bronzane medalje. Izveli su disciplinu u istom vremenu, 31,00 sekunda, a nakon merenja imali su istu „grešku“. Izmeren je „zub”, nakon što su izveli spajanje rezova, dubine od 1 mm. Od novog svetskog rekorda i zlatne medalje delilo ih je svega nekoliko sekundi i „hirurška preciznost“ od 1 milimetra. U Vrnjačkoj Banji najbolji rezultat je postigao Marko Nešković sa osvojenih 184 boda. Precizno prerezivanje. Takmičar mora prerezati kotur debljine između 3 cm i 8 cm s kraja dva trupca. Kotur treba prerezati pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu trupca, tako da ne ošteti dasku na kojoj se nalazi trupac.

Trideset „veštačkih grana“ cilindričnog oblika (dužine 50 cm i prečnika 3 cm) usađuje se u cilindrično „mašinski obrađeno“ deblo (dužine 5,5-6 m i prečnika 14 cm) u istom rasporedu i pod istim uglovima, za svakog takmičara. Takmičar treba da odreže sve grane s debla u što je moguće kraćem vremenu, sa što manje oštećenja trupca (urezivanje dubine 5 mm je greška od 20 kaznenih bodova), pri čemu ostatak grane nakon rezanja ne sme biti viši od 5mm (svaki viši donosi po 20 kaznenih poena). Pri

izvođenju discipline takmičar se mora pridržavati svih propisa o zaštiti na radu. Na primer svako kretanje nogama u slučaju da se vodilica testere nalazi na strani takmičara donosi 20 kaznenih poena. Pobednik u ovoj disciplini bio je Marko Nešković iz sela Devići kod Ivanjice, ali brilijantan nastup u poslednjoj discipline nije bio dovoljan za osvajanje zlatne medalje. Prvo mesto osvojio je Goran Čamagić sa osvojenih 1517 bodova, na drugom mestu našao se Marko Nešković sa osvojenih 1515 bodova, dok je treću poziciju zauzeo takmičar iz Krupnja, Darko Ivanović sa osvojenim 1481 bodom. Takmičari su dobili vredne nagrade koje su obezbedili sponzori među kojima je i kompanija “Agromarket”. Osvajač trećeg mesta na ovogodišnjem Nacionalnom prvenstvu sekača motornom testerom nagrađen je motornom testerom Villager VGS 4125 PE. Brend Villager već nekoliko godina za redom obezbeđuje vredne nagrade za najbolje sekače u cilju podrške, razvoja i popularizacije ovog takmičenja. Trojica najboljih činiće reprezentaciju Republike Srbije koja će naredne godine učestvovati na svetskom prvenstvu u Norveškoj. Poželimo im tačan i siguran rez.


Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Neophodna je nacionalna strategija razvoja privrednog pčelarstva Izvor: poljomagazin.com, 27. septembar, 2017.


55

Pčelarstvo i proizvodnja meda jedna je od grana koje imaju mogućnost za razvoj; Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Italijani, Norvežani i Crnogorci najviše vole srpski med. Upravo u ove zemlje Srbija je lane izvezla najveću količinu ovog proizvoda, od ukupno 2.145 tona namenjenih inostranstvu, vrednih 9,1 milion dolara. U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Prema rečima Mirjane Miščević, savetnika u udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja, kao i osvajanje prvih mesta za kvalitet našeg meda u okolnim zemljama. Ipak, proizvodnja meda u 2016. godini, od 5.761 tone, bila je upola manja nego godinu pre. Razlog za to su loši vremenski uslovi. Ni ova, zbog suše, nije baš pogodovala pčelarenju, ali je zato, kako navode stručnjaci, kvalitet meda odličan usled smanjene vlažnosti vazduha. “Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva” kaže Mirjana Miščević. “Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju

odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratnog kilometra, gde živi 7,1 miliona stanovnika i brojem pčelara koji iz godine u godinu raste, a među njima je sve više mladih i žena koje se bave pčelarstvom. Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je na to da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem”. U 2016. godini, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 792.000 košnica, što je za 33 odsto više nego 2011. godine i isto kao prethodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u 2017. godini rasti. Hemijski fakultet u Beogradu priprema se za akreditaciju po ISO/IEC 17 025 za ispitivanje autentičnosti meda. “Akreditacija predstavlja važan element za obezbeđenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno međunarodne” objašnjava Mirjana Miščević. “Laboratorija će svojim kompetentnim rezultatima ispitivanja obezbediti uklanjanje barijera u međunarodnoj trgovini i ubrzan protok robe, koji se zasniva na međunarodnom kredibilnom sistemu priznavanja rezultata ispitivanja. Takođe, analize meda po ISO/IEC 17 025, na domaćem tržištu će imati isti kvalitet, kao i analize laboratorije u Bremenu. Naša sagovornica ističe da bi tre-

balo preduzeti konkretne mere kako bi se u Srbiji još više razvilo pčelarstvo. “U skladu sa specifičnošću pčelarske proizvodnje treba pristupiti izradi Nacionalne strategije razvoja privrednog pčelarstva” ukazuje Miščevićeva. “Zatim, neophodno je pooštriti inspekcijsku kontrolu kako meda satnih osnova, tako i preparata za borbu protiv bolesti pčela. Važno je uključiti što veći broj pčelara u sistem organske proizvodnje, završiti akreditaciju laboratorije na Hemijskom fakultetu i dalje pronalaziti nova platežna tržišta, kao što su Japan, Južna Koreja i Arapski Emirati”. Podsticaje za pčelarstvo su davali mnogi gradovi u Srbiji. Grad Beograd objavio je javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede. Podsticajna sredstva za pčelarstvo namenjena su za nabavku deset košnica tipa Dadant – Blatt (DB), Langstrot – Rut (LR) ili Farrar sa pripadajućim ramovima, vrcaljke (ručna ili električna), električne otklapače saća (automatske ili poluautomatske) i topionika za vosak. “Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako je izvršio obeležavanje pčelinjih društava i registraciju pčelinjaka na teritoriji grada Beograda” navodi Mirjana Miščević. “Takođe, on mora da ispunjava uslove gajenja pčela u stacioniranom pčelinjaku u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu gajenja i selidbe pčela, sadržini uverenja o transportu, kao i o uslovima davanja saglasnosti da pčelari iz drugih


56 zemalja mogu koristiti pčelinju pašu na teritoriji Srbije”. Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva koji imaju mogućnost za plasiranje na domaćem i stranom tržištu. Podsticaji za 2017. godinu podignuti su i ove godine i ukupno iznose 400 miliona dinara. Sredstva po košnici iznose 720 dinara,

a takođe se pokriva deo troškova za nabavku opreme, u visini 50 odsto od iznosa vrednosti. I Razvojna agencija Srbije RAS pokrenula je program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, udruženjima i klasterima u 2017. godini. Otvoren je program pod nazivom “Kreiraj život”, sa šest vidova podrške, među kojima je uvođenje standarda i sertifikata, učešće na sajmovima, pokretanje i unapređenje proizvodnje…

Evropa preplavljena lažnim medom Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim. Podaci pokazuju da je dodatni šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda testiranom u Evropskom zajedničkom istraživačkom centru. Istraživanje je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane po kome je med na šestom mestu. Naučnici su testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske) prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja. Za oko 20% meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice, posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10% za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog

porekla. Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina, ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim “fabrikama meda”, kako bi se skratili vreme i troškovi. U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne defnicije meda. EU med defniše kao “prirodno slatku supstancu koju proizvodi Apis mellifera pčela iz nektara biljaka koje pčele skupljaju, u kombinaciji sa sopstvenim posebnim supstancama pretvaraju, talože, dehidriraju, i stavljaju u saća kako bi sazreo”. Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji pro-

izvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju. “Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda – jer postoji puno načina falsifikovanja”, kaže Stephan Schwarzinger, profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu. Evropljani vole med i godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50% evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u Evropskoj uniji meda sa 473.000 tona u 2014. godini.


57


58

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

180 dana na livadi – recept za srećne krave i kvalitetno mleko

Izvor: DW, 9. oktobar 2017.

Jedan britanski proizvođač mleka želi da u prodavnicama bude više mleka od srećnih krava, koje pasu po livadama i nisu stalno zatvorene u štalama. Na Jutjubu može da se vidi šta se događa kad krave posle duge zime ponovo izađu napolje – doslovno skaču od sreće jer konačno ponovo mogu da pasu travu. Ali, mnogo krava danas uopšte više ne ide na livadu: radi profita, sve više evropskih vlasnika farmi krava muzara okreće se potpunom držanju krava u štalama. Sve češće evropski farmeri drže 1000 do 2000 krava muzara, u uslovima kao u fabrici. Jedan od razloga je i činjenica da je EU ukinula nacionalne kvote za proizvodnju mleka. Pre tri godine je cena mleka u EU pala za više od 50 posto. Istovremeno je potražnja bila mnogo manja

nego ponuda, zbog smanjenja potražnje iz Kine i Rusije. Hiljade seljaka su morali da prestanu da drže krave muzare. Veliki pritisak konkurencije. U Velikoj Britaniji je broj proizvođača mleka zbog jake konkurencije u poslednjih deset godina smanjen za dve trećine, na oko 9.500 farmi. Oni koji su preživeli rade pod pritiskom niskih cena. To dovodi do većeg zagađenja okoline, a šteti i kravama. Velika Britanija je još daleko od američkih farmi, koje imaju i do 40.000 krava muzara. National Farmers Union (NFU), britanska organizacija poljoprivrednika kaže da prosečna farma u Ujedinjenom Kraljevstvu ima 148 krava. “Tačno je, imamo velikih farmi i sa 1.000 krava i neke tokom cele godine ostaju u štali”, kaže Sian Dejvis. “Ali, to ne kvari zdravlje životinja i kvalitet mleka.”

Prema navodima organizacije za zaštitu životinja World Animal Protection u Velikoj Britaniji tradicionalne metode proizvodnje mleka nestaju puno brže nego što se mislilo. To pokazuju brojke nadležnog ministarstva. “Samo 30 posto farmi se smatraju tradicionalnim farmama za proizvodnju mleka”, kaže Jan Vudhirst, menadžer za kampanje u organizaciji World Animal Protection u razgovoru za DW. “Nije jasno kako stvari stvarno izgledaju, koliko dana su krave napolju.” Neki farmeri smatraju da imaju šanse da prežive samo sa puno krava u štalama. Zaštitnici životinja pak upozoravaju da se krave muzare tako dovode do granica izdržljivosti, i to samo kako bi davale još više mleka. Istraživanja pokazuju da krave postaju nepokretne jer stalno stoje na betonu i često imaju upalu vimena. Stalno drža-


59 nje u stajama može dovesti i do agresivnosti životinja i menja njihov odnos prema drugim kravama, dodaje Vudhirst. Aktivisti upozoravaju da držanje velikog broja životinja na malom prostoru može previše zagaditi vodu i tlo. Osim toga, mora se imati na umu odakle dolazi sva hrana kojom se hrane te životinje, naglašava Vudhirst. Uzgoj stočne hrane zahteva puno prostora. Osim toga treba uzeti u obzir i uništavanje šuma i pesticida i stajsko đubrivo, dodaje on. 180 dana na livadi. Dok mnoge njegove kolege sve više prelaze na držanje krava samo u štalama, farmer Nil Darvent je krenuo dru-

gim putem. On svojim kravama pruža dovoljno vremena na ispaši i pre tri godine je utemeljio oznaku “Pasture Promise” (Obećanje ispaše) za mleko. To znači da krave na livadi moraju da provedu 180 dana godišnje. Više vremena na ispaši poboljšava količinu i kvalitet hranljivih sastojaka u mleku, kaže Darvent. Uveren je da su ljudi spremni da plate više za takvo mleko. “2015. i 2016. bile su najteže godine kojih se sećam. Cena je pala sa nešto preko 30 penija (33 eurocenta) po litri na 18 penija.” Iako se cena mleka u međuvremenu nešto popravila, ovaj poljoprivrednik iz Somerseta smatra da je povećanje cene za mleko sa is-

paše za dva do tri penija po litri nužno da bi mali proizvođači mogli preživeti. Neki supermarketi u Velikoj Britaniji u svojoj ponudi imaju mleko sa ispaše. Po Darventu farmeri koji proizvode mleko sa ispaše redovno su podvrgnuti kontrolama, kako bi bilo sigurno da se drže obećanja o držanju krava na ispaši 180 dana u godini. Klima u Velikoj Britaniji ne dopušta držanje životinja na livadi tokom cele godine. “Svi znamo da su krave srećne ako po sunčanom vremenu mogu da pasu na livadi”, kaže Darvent. “Ali, zimi je vlažno i blatno pa trava više ne raste. U određeno vreme je sigurno bolje ostaviti krave u štali.”

Evropi potrebne investicije da sela učini privlačnim za život

Izvor: Euroactiv.com, 19. oktobar 2017.

Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potra-

zi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati. “Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude”, izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. “Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica”, rekao je Maes u Briselu

na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. “Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa”, rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju


60 posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu. Politička nesigurnost sputava investicije. Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje “političke hrabrosti” u članicama EU.  EU može da “obezbedi alat”, rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih

organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi “nedosledne” političke odluke EU. “Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno”, ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da “EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod”. Komplementarnost s drugim politikama u vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020., učesnici skupa su se usaglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike.

Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće. Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU, pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra “sramotnim”.


61

Ruska poljoprivreda cveta – Ne želimo da nam ukidate sankcije

Izvor: Webtribune.rs, 27. oktobar 2017.

Od 2016. godine je Rusija dostigla 90 odsto samodovoljnosti u proizvodnji povrća. Domaća proizvodnja povrća u staklenicima je porasla za 8% – na 691.000 tona. Prema rečima ministra poljoprivrede Ruske Federacije, Aleksandra Tkačeva, 160 hektara zimskih staklenika je počelo sa radom 2016. godine. “Da bi se postigla potpuna samodovoljnost u povrću – naročito sa paradajzom i krastavcima – potrebno je da godišnje povećamo njihovu proizvodnju za 200 hiljada tona do 2020. godine. To zahteva modernizaciju i izgradnju staklenika na najmanje 400 hektara godišnje“, rekao je Tkačev na nacionalnom agronomskom sastanku. Prema njegovim rečima, za zamenu uvoza voća, Rusija treba da organizuje oko 15.000 hektara bašte godišnje. To će omogućiti povećanje proizvodnje voća za 500.00 tona za četiri godine, a za 1,5 miliona tona – do 2025. godine. Godine 2016. je u Rusiji stvoreno čak 14.000 hektra bašti, prenosi RIA Novosti. Ranije, ruski mediji su izvestili da je ruski embargo na hranu uticao na domaću industriju restorana. Međutim, iznanađujuće je da je Rusija demonstrirala impresivnu kulinarsku revoluciju. Šefovi restorana su pronašli način

da prevaziđu poteškoće vezane za embargo na hranu. Oni su primenili genijalnost sovjetske ere. Rezultati kulinarske revolucije su se pokazali kao neverovatni. Ruski restorani su se vratili korenima ruske kuhinje. Tradicionalni ruski prehrambeni proizvodi su ponovo postali popularni, a restorani ne trpe zbog manjka posetilaca jer pružaju povoljna jela. Čak i ugledne zapadne publikacije su morale da priznaju da Moskva postaje pravi raj za gurmane. Donedavno se nijednom preduzetniku iz Moskve ne bi desilo da imenuje svoj moderni restoran u čast provincijskog ruskog grada. Međutim, uspeh takvih restorana je pokazao da su se trendovi promenili. Za samo nekoliko meseci, Moskva se razvila iz “kulinarske pustinje“ u “raj za gurmane.“ Naravno, odluka ruske vlade da zabrani uvoz stranih sireva, ribe i me-

snih proizvoda je dovela do toga da su mnogi Rusi bili ljuti i iznervirani. Međutim, bes je brzo zamenjen interesovanjem za domaće prehrambene proizvode i ljubav prema tradicionalnoj ruskoj kuhinji. Mnogi ruski preduzetnici su odmah mobilizovali svoje proizvodnje u pokušaju da popune ruske prodavnice hrane sa sirevima evropskog stila ili mesnim delikatesima. Ruske kamčatske krabe, murmankse školjke i razne ribe iz ruskih reka i mora uživaju ogromnu potražnju u zemlji. Zapadne sankcije i preduzetnički ugostitelji postepeno poboljšavaju situaciju. Tokom vremena ekonomskih previranja i slabe rublje, korišćenje lokalnih proizvoda dovodi do manjih računa, a restorani u Moskvi su prepuni posetiocima, piše The Guardian. U današnjoj Rusiji ljudi redovno odlaze u restorane – ovo više nije specijalna prilika. Ovaj trend je brzo ojačao, stvarajući novu generaciju moskovskih gurmana.


62

Udruženi do vrhunskih prinosa Ivan Valent, dipl. inž. polj. Milan Kusalo, dipl. inž. polj.

Proizvodnja paprike je jedna nimalo jednostavna stvar i koja zavisi od mnogo faktora. Jednostavno, paprika je kultura koja “ne prašta”, pa ako preskočimo samo jednu agrotehničku meru može doći do značajnog ili u najgorem slučaju do potpunog pobačaja proizvodnje. A to bi za proizvođače bila nepovratna šteta imajući u obzir to da je poslednjih godina paprika imala izuzetno dobru cenu kako na veliko, tako i na malo. Stoga je izuzetno važno uraditi sve preporučene mere koje osiguravaju normalan rast i razvoj paprika od pravovremene i pravilne pripreme zemljišta, izbora sorte, redovne zaštite pa sve do pravilnog navodnjavanja uz primenu odgovarajućih folijarnih đubriva.

Paprika je veliki potrošač vode i njen nedostatak je jedan od vodećih limitirajućih faktora za proizvodnju. Zbog slabe usisne moći korena, paprika traži češće navodnjavanje u količini od 5-15 l/m2 u jednom turnusu zalivanja. Naravno, moramo skrenuti pažnju i na nekontrolisano navodnjavanje jer povećane količine vode u kratkom vremenskom intervalu imaju za posledicu naglo povećanje vlažnosti zemljišta što direktno narušava vodno-vazdušni režim. Zbog toga, naša preporuka je da se kroz sistem kap po kap obavezno primeni FitoFert pH Green. Jer visok pH i velika količina karbonata blokira dostupnost hraniva iz zemljišta i čini veliki broj hranljivih elemenata nedostupnim, a pomenuti proizvod svojim delovanjem istovremeno snižava i pH i EC tvrdih zalivnih voda. Paprika traži dosta toplote za svoj neometan razvoj. Na temperaturi ispod 150C prestaje njen razvoj, kao i na temperaturama vazduha iznad 36 stepeni. Seme niče na temperaturi iznad 130C, a optimalna za razvoj i rast paprike je od 23 do 250C. Paprika zahteva idealnu pripremu zemljišta, od osnovne obrade pa do predsetvene pripreme. Paprika je kultura koja dolazi na prvo mesto u plodoredu. To znači da dobro reaguje na đubrenje i organskim i mineralnim đubrivima. Po literaturnim podacima sa 10 tona po hektaru ploda, paprika iznosi 40-60 kg azota, 20-30 kg fosfora i 50-80 kg kalijuma, što je ubraja u kaliofilne biljke.


63 Mnogi proizvođači koriste stajnjak, jer paprika dobro reaguje na njegovu primenu. Ona ustvari reaguje na mehanički sastav zemljišta koji se dobija upotrebom organske materije. Sa druge strane, postoji velika opasnost da ukoliko stajnjak nije dobro zgoreo, da dođe do pojave gljivičnih oboljenja u zoni prizemnog dela stabla. Iz tog razloga preporučuje se upotreba sterilisanog i peletiranog organskog đubriva. Kompanija Agromarket u svojoj ponudi ima sterilisani pileći piletirani stajnjak BioFert Green sa formulacijom 4:3:3, koji je stopostotno organskog porekla sa velikim procentom organske materije (oko 65%) i visokim sadržajem huminskih kiselina (oko 20%) što čini osnovu za popravljanje hranljivosti i strukture svih tipova zemljišta kroz poboljšanje bitnih fizičko-hemijskih i mehaničkih osobina zemljišta. Primenjuje se unošenjem u zemljište pre setve na 10-20 cm dubine uz predsetvenu pripremu. Posle setve paprika se zaliva preko sistema kap po kap čistom vodom do nicanja, a u ovom periodu već moramo obratiti pažnju na pojavu bolesti, a naročito bakterioze koje predstavlja najveći problem u proizvodnji paprike. Podrazumeva se da smo u cilju „čišćenja“ od gljivičnih bolesti primenili Proplant 722 SL, ili izvršili tzv. „vakcinaciju rasada“ kombinovanjem već pomenutog fungicida uz Funomil i Fostonic 80 WP. Intenzitet pojave bakterioze zavisi od vremenskih uslova, i ukoliko je vreme sa velikim oscilacijama temperatura, kao i česte promene kiša-sunce, imaćemo jaču pojavu ove bolesti. Naravno godine kao tekuća, 2017., je bila suva, te se javila u mnogo manjem intenzitetu. Preventivna mera za kontrolu bakterioza je primena preparata na bazi bakra, a odlično se pokazao preparat Funguran OH (bakar hidroksid). Prednost preparata je sadržaj adheziva (lepka) što ga čini postojanim na biljci i vrlo teško spiranje kišom. Preparati Dithane M 45, odnosno Dithane DG Neo Tec (Mankozeb) i Ridomil Gold MZ 68 WG su neizostavni u zaštiti od plamenjače. U povoljnim klimatskim uslovima, česte letnje kiše i toplo vreme uslovljavaju da se bolest brzo širi, i za nekoliko dana može izazvati potpuno propadanje useva. Pri proizvodnji paprike u uslovima intenzivne agrotehnike, često na plodovima se vide fiziološki poremećaji vezani za nedostatak ili suvišak pojedinih makroelemenata. Jedan od najčešćih je nedostatak kalcijuma, koji se uglavnom manifestuje u obliku nepravilno razvijenih mladih listova sa izraženim naborima dok se na plodo-

vima uočavaju ožegotine. Treba istaći i da zemljište sa kiselom reakcijom smanjuje usvajanje kalcijuma. S druge strane, ako kalcijuma ima previše može izazvati nedostatak magnezijuma što se drastično odražava na prinos. Da ne bi došlo do toga naša preporuka je folijarna primena dve formulacije FitoFert Calcium 15 u prvom delu vegetacije zbog određene količine azota i FitoFert Calcium Organo 30 u završnim stadijumima jer nema azotnu komponentu. Sa pojavom 4-8 lista, kreće se sa upotrebom FitoFert đubriva preko sistema kap po kap. U prvim fazama potrebno je upotrebiti FitoFert Kristal 10:40:10+ME u kombinaciji sa biostimulativnim hranivom FitoFert HumiStart (4:12:5). Formulacija 10:40:10 + ME je đubrivo sa visokim sadržajem fosfora, predviđeno za brzo i ravnomerno ukorenjavanje, dok je FitoFert HumiStart organomineralno i biostimulativno hranivo sa visokim sadržajem fosfora, huminskih, fulvinskih i aminokiselina, oplemenjeno ekstraktom algi i mikroelemenata. Ove organske materije prirodnog porekla stimulišu niz pozitivnih biohemijskih procesa u ćelijama biljaka, pojačavaju asimilaciju hraniva i čine useve vitalnijim i otpornijim na stres i bolesti.

Posle faze ukorenjavanja paprika kreće u intezivan rast gde kroz sistem kap po kap krećemo sa drugim prihranama. Ovaj put kroz sistem kap po kap koristimo kombinaciju sledećih đubriva: FitoFert Energy Balance 20:10:20 sa uravnoteženim sadržajem azota i kalijuma, a koristi se u vreme intenzivnog rasta i razvoja biljaka. Formulacija FitoFert Pepper (11:7:33+ 4 MgO + ME) sa izbalansiranim odnosom makroelemenata, kao i sekundarnog magnezijuma omogućuje optimalnu ishranu u svim fenofazama rasta dok je FitoFert Bio-Flex P biostimulativno đubrivo nove generacije, formulisano u obliku vodorastvorivog praha, a sastoji se od komponenata prirodnog porekla,


64 ekstrakta algi, amino i organskih kiselina. Sinergičnim delovanjem aktivnih materija, aktivira proizvodnju biljnih hormona što pozitivno utiče na prinos, bolji kvalitet i ujednačenost plodova. Takođe, uspešno neutrališe ili ublažava dejstvo različitih faktora stresa (hladonoća, suša, mehanička oštećenja...).

U fazi od cvetanja i prvih plodova, pa i u berbi kroz sistem kap po kap koristimo FitoFert Pepper u kombinaciji sa AN-om i drugim FitoFert đubrivima u zavisnosti od potrebe, vremenskih uslova i stanja biljke. U ovom periodu javlja se i siva trulež, a simptome uglavnom primećujemo sa gornje strane ploda (na mestu gde je plod pričvršćen na peteljku). Preventivne mere su od velikog značaja i za tu namenu se koriti Switch 62,5 WG, kao i Bosco. U fazi cvetanja takođe se mora obratiti pažnja na pojavu insekata, pre svega belu leptirastu vaš i lisne vaši. Za ovu namenu odlično rešenje predstavlja preparat Teppeki 500 WG (Flonikamid) sa jedinstvenim načinom delovanja što onemogućava stvaranje rezistencije, a takođe ga odlikuje duga perzistentnost na biljci. Doza primene je 140 g/ha ali ukoliko se koristi zalivanjem doza se povećava na 200 g/ha. U fazi cvetanja javlja se i trips kojeg je zbog svog skrivenog načina života vrlo teško suzbiti. Sa tretmanima treba krenuti odmah po utvrđivanju imaga i tretman ponoviti posle 7 dana. Od ove gdine na tržištu se nalazi preparat Exirel (Cijanotraniprol - Ciazapir 100 g/l) preparat od kojeg se mnogo očekuje, a koji se već pokazao i za koji se veruje da će za veoma kratko vreme postati neizostavan deo zaštite. Ovo iz razloga jer je reč o “najkompletnijem” preparatu na tržitu koji deluje ovicidno i larvicidno. Primenjuje se u dozi od 0,75 l/ha. Naša napomena je da preparat Exirel treba primenjivati samostalno. Sve napred navedeno može da se sistematizuje u jednu osnovnu tabelu koja može u zavisnosti od uticaja brojnih i biotskih i abiotskih faktora da se prilagođava stanju u usevu.

Osnove folijarne (preko lista) ishrane i zaštite koja važi za sve tehnologije proizvodnje: 1. Kombinovani tretman posle rasađivanja FitoFert HumiStart   2,0 l/ha + Funguran OH 2,5 kg/ha 2. Kombinovani tretman u intenzivnom porastu FitoFert Humisuper  3,0 l/ha + Funguran OH 2,5 kg/ha 3. Tretman bez mešanja szb i đubirva FitoFert BioFlex-L 1,0 l/ha + FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha 4. Kombinovani tretman pred cvetanje FitoFert HumiStart    2,0 l/ha + Funguran OH 1,5 kg/ha+ Dithane M 45 2,5 kg/ha 5. Tretman u cvetanju FitoFert Calcium 15 3,0 l/ha + Fitofert Aminoflex 1,0 l/ha 6. Tretman po cvetanju u kombinaciji sa potrebnim sredstvom za zaštitu bilja FitoFert Calcium Organo 30 2,0 kg/ha + FitoFert Humisuper 1,0 l/ha 7. Tretman u fazi nalivanja plodova sa potrebnim sredstvima za zaštitu bilja FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha + FitoFer BioFlex-L 1,0 l/ha 8. Tretman u fazi 7-10 dana pred berbu FitoFert Calcium Organo 30 2,0 kg/ha + FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha Jednostavno, samo udruženo znanje u ishrani i zaštiti daje dobar rezultat. Proverite, jer povrtari u Gospođincima, i ne samo tamo, su probali i profitirali.


65


Veles

zaštitnik useva Jelena Maravić, novinar

U očima naroda zamišljan je ponekad kao rogat mladić titanske snage, ponekad kao starac sa dugom belom bradom i štapom pastira, ali uvek kao onaj od koga zavisi preživljavanje. Za stare Slovene, Veles ili Volos, bio je bog useva, stoke, trgovine, mudrosti, plodnosti i bogatstva, bog koji štiti pastire i daruje rodne godine. Od Velesove milosti zavisio je uspeh useva, prehrana naroda, a samim tim i život. Zato i ne čudi što se i dan danas u mnogim slovenskim zajednicama održao običaj da se prvi snop žita veže u oblik amajlije koja štiti od nečistih sila. Vera u moć Velesa i njegovo darivanje bila je neviđeno jaka, o čemu svedoče brojni toponimi koji nose njegovo ime, ali i činjenica da je osim boga Peruna bio jedino slovensko božanstvo koje su priznavali i kog su poštovali svi slovenski narodi. Zverska snaga koju su mu pripisivali ogledala se i u njegovom životinjskom obliku, obliku medveda koji je među Slovenima predstavljao zaštitnika šume, životinja i šumskih blagodeti. Sa poštovanjem koje su mu poklanjali u narodu, ruku pod ruku išao je i strah, jer Veles nije uvek bio blagonaklon u svojim delovanjima. Jedna legenda kaže da je bio sklon prevarama te pokušao da ukrade ženu boga Peruna, Dodolu i zajedno sa njom stoku i podanike. Ipak, veruje se da je neslaganje sa bogom nebesa zapravo označavalo neprekidnu borbu ovog i onog sveta, odnosno zemlje i nebesa. Tokom cele godine, Peruna na Velesa šalje nebeske munje dok ovaj beži i menja životinjske oblike u pokušaju da se sakrije. Kad Perun nadmudri Velesa, na zemlju šalje kišu koja simboliše padanje svih stvari koje je Veles ukrao od njega i tad nastupa leto, ali kad Veles nadjača Peruna dolazi do smene godišnjih doba, odnosno stiže hladna zima tokom koje njegova snaga munjevito raste. U mnogim selima mladići su obeležavali pobedu Peruna nad Velesom, praznikom koji se zvao Velje noći i tokom kojeg su mladići na glave stavljali maske zastrašujućeg izgleda i ogrtali se u vunene kapute pevajući pesme o tome kako su dugo putovali kroz blatnjave hodnike podzemnog sveta u koji su verovali da Veles odlazi nakon što biva poražen. Svaki glavešina na čija bi vrata pokucali ih je darivao i primao u svoje ognjište. Kult Velesa nije u potpunosti izbrisan dolaskom hrišćanstva, već je njegovu ulogu preuzeo Sveti Vasilije. Ipak, mnogi običaji su zaboravljeni zato, da bi sećanje na slovenski panteon bogova i verovanja naših predaka ostalo živo i prenosilo se na generacije koje dolaze treba ispuniti ove listove pričama. Do sledećeg putovanja kroz skrivene stare slovenske mitologije.


68

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Gejts i Brenson menjaju način proizvodnje mesa Cargill Inc, jedna od najvećih svetskih agro – kompanija, pridružila se Bil Gejtsu i ostalim poslovnim gigantima kako bi investirali u tehnologiju koja će stvarati meso iz samoodrživih životinjskih stanica zbog rastuće potražnje za proteinima koji nisu zavisni od vode, zemlje ili hrane. Memphis Meats, kompanija koja proizvodi goveđe, pileće i pačje meso samo iz životinjskih stanica bez uzgoja i klanja stoke i živine, prikupila je 17 miliona dolara zahvaljujući investitorima među kojima su

Cargill, Gejts i milijarder Ričard Brenson. Brenson je izjavio kako veruje da će u narednih 30 godina prestati ubijanje životinja zbog proizvodnje mesa, a meso će biti jednakog ukusa i znatno zdravije.

Meso iz laboratorija izrealskih firmi osvaja Kinu Kina je potpisala sporazum u vrednosti od 300 miliona dolara za kupovinu mesa iz laboratorije u Izraelu. To bi mogao da se pokaže kao unosan posao za proizvođače veganske hrane u najnaseljenijoj zemlji sveta. Laboratorijsko meso poznato i kao kultivisano ili bio meso se pravi u

laboratoriji uz korišćenje životinjskih ćelija zbog čega se neki vegani protive takvom konceptu, ali su organizacije za ljudska prava i očuvanje okoline pozdravile takvo dostignuće, navodi britanski Indipendent. Kina trenutno uvozi meso za 10 milijardi funti godišnje kako bi pomogla ishranu stanovništva čiji broj premašuje 1,4 milijardi. Kineska vlada je zacrtala plan da smanji konzumaciju mesa za 50 procenata. Ta zemlja nastoji da usvoji tehnologije koje će doprineti smanjenju zagadjenja partnerstvom sa izraelskim kompanijama visoke tehnologije, javljaju izraelski mediji. Među osam kompanija u svetu


69 koje prave meso od životinjskih ćelija u laboratorijama, tri su iz Izraela – “Supermeso” (SuperMeat), “Buduće tehnologije mesa” (Future Meat Technologies) i “Meso i budućnost” (Meat and Future), objavio je magazin Kvarc (Quartz).

ja proizvodnje mesa i smanjenje emisije karbona.

Sporazum sa Kinom potencijalno bi mogao da otvori azijsku ekonomiju za izraelske kompanije. “To je kolosalna tržišna mogućnost”, izjavio je Brus Fridrih iz Instituta Dobra hrana koji podržava i lobira za alterntive mesu.

Početkom ove godine kompanija CEVA održala je samit u Atini i tom prilikom izneti su interesantni podaci o tome koliko košta proizvodnja živinskog mesa u različitim delovima sveta. Uspeh i isplativost brojlerske proizvodnje zavisi od mnogo faktora kao što su genotip, ishrana, uslovi držanja, cena radne snage, mogućnost da se na tržištu plasiraju svi delovi trupa, itd. Francuski stručnjak Christian Renault na ovom samitu je rekao da je proizvodnja belog mesa (bazirana na ceni hraniva) najisplativija u Ukrajini i Brazilu, jer su oni vodeći proizvođači kukuruza i soje. Većina evropskih zemalja ima mogućnost da ekonomično proizvodi belo meso, iako je Velika Britanija primetno skuplja.

On kaže da kineski zvaničnici mogu da usmere milijarde dolara u tu tehnologiju. Očekuje se takođe da taj potez pozdrave borci za očuvanje okoline kao korak ka smanjenju gasova staklene bašte. Prošle nedelje je kineski državni dnevnik “Kina nauka i tehnologija” objavio članak na kineskom jeziku u kome se ističe da je meso iz laboratorije bezbedno i da predstavlja prihvatljiv način za konzumiranje mesa. “Imate dva identična proizvoda od kojih se za jedan mora zaklati stoka da bi se dobio. Drugi je potpuno isti i jeftiniji, nema emisije gasova staklene bašte, nema klanja životinje. Koji biste izabrali?”, navodi se u članku koji prenosi izraelski list Times of Izrael. Generalni direktor Kineskog nacionalnog centra za strategiju klimatskih promena i međunarodne saradnju Li Džinfeng rekao je da se uz takve promene načina života može očekivati transformaci-

Živinu je najisplativije gajiti u Ukrajini i Brazilu

EU krajem godine očekuje nestašica butera Evropski proizvođači mleka upozorili su da će se EU do kraja godine suočiti sa krizom u snabdevanju buterom nakon što su rast tražnje i neravnoteža na tržištu pogurali cene tog proizvoda do istorijskog maksimuma. Danas je buter 150% skuplji nego pre godinu dana a do kraja godine na tržištu se očekuje

manjak od 60.000 tona. “Postoji oskudica mleka u celom svetu nakon veoma niskih cena 2016.”, rekao je direktor Arla fudsa (Foods) Peder Tuborgh. Arla fuds je jedna od najvećih mlečnih zadruga u svetu koja okuplja 12.500 farmera širom EU. Poljoprivrednici su smanjili proizvodnju nakon velikog prošlogodišnjeg pada cena, a ukidanje kvota za mleko u EU izbacilo je tržište iz ravnoteže. Još 2009. imali smo 23.690 proizvođača mlijeka, a danas ih je tek 8371 Najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, pokazali su da su obiteljska poljoprivredna gospodarstva uspjela u 2016. povećati proizvodnju mlijeka, pa je tako ukupna proizvodnja mlijeka – kravljeg, ovčjeg i kozjeg, na OPG-ima iznosila gotovo 516,2 tisuće tona, što je za oko 27 tisuća tona ili 5,5 posto više nego 2015. godine. Ovaj podatak pomalo iznenađuje kada se zna da su mljekari tijekom kolovoza održali dramatični sastanak s premijerom Andrejom Plenkovićem i ministrom poljoprivrede Tomislavom Tolušićem, na kojem su poručili kako je ovaj sektor na koljenima. Dubinska analiza, sektora ipak pokazuje, da Hrvatska i dalje ima pad proizvodnje mlijeka, unatoč činjenici da je cijena mlijeka na europskom tržištu počela rasti, a najave govore da bi se rast cijena mogao nastaviti. Na pad proizvodnje, očito je utjecaj u 2016. godini imala proizvodnja u tvrtkama i obrtima, a podatak DZS treba uzeti s odmakom da se ipak radi o svim vrstama mlijeka, a ne samo onom kravljem.


70 U prošloj godini otkup mlijeka iznosio je 489.646 tona, što je pet posto manje nego godinu ranije, dok je u odnosu na 2012. smanjen za čak 20 posto. Isto tako smanjen je i broj muznih krava i to sa 178.004 komada u 2012, na 151.274, dok je cijena mlijeka prošle godine iznosila 2,23 kune za kilogram. Tijekom 2106 uvezeno je 161.490 tona sirovog mlijeka, što je 14 posto više nego godinu ranije, a čak 281 posto nego u 2012. godini. Kada se malo dublje uđe u analizu sektora proizvodnje mlijeka, vidljivo je da su loše poljoprivredne politike, te nerazumijevanje problema mljekara, od niskih otkupnih cijena, kreditne prezaduženosti, te problema koje smo prije nekoliko godina imali s mikotoksinima u mlijeku, utjecale da se broj isporučitelja mlijeka smanji. Tako je od 2009. do 2016. broj onih koji su se bavili proizvodnjom mlijeka pao za nevjerojatnih 65 posto. Naime, još 2009. godine Hrvatska je imala 23.690 proizvođača koji su

proizvodili 675,29 milijuna kilograma mlijeka, odnosno prosječno po isporučitelju 41.595 kilograma. Prema podacima Croatiastočara, u prošloj godini mlijeko je isporučivalo tek 8371 proizvođač, a ukupno je otkupljeno 489,6 milijuna kilograma. Ono što je pozitivno je da je u tom razdoblju povećana produktivnost i količina mlijeka po isporučitelju, pa je ona gotovo udvostručena na 77.173 kilograma po isporučitelju. Poljoprivredni analitičari tvrde kako je sada pravo vrijeme da država napravi strateški zaokret u ovoj proizvodnji ako je želi zadržati, jer je iz proizvodnje „ispao“ velik broj nekada malih proizvođača s niskom proizvodnjom, dok su oni koji su uspjeli opstati počeli povećavati količine proizvodnje po kravi. Osim toga, do kraja godine, stanje na svjetskom tržištu mlijeka i mliječnih proizvoda mogao bi ići na ruku proizvođačima u europskim zemljama.

To potvrđuje i nedavna izjava Pedera Tuborgha, direktora Arles Food-a, jedne od najvećih mliječnih zadruga na svijetu koja okuplja 12.500 poljoprivrednika diljem EU koji je rekao kako postoji nestašica mlijeka u cijelom svijetu nakon vrlo niskih cijena 2016., te da do Božića neće biti moguće zadovoljiti potražnju. Ovakva informacija ide na ruku domaćim proizvođačima, a da se trendovi okreću u korist proizvođača mlijeka potvrđuje i to da je najveća domaća mljekara Dukat nedavno najavila da će povećati otkupnu cijenu mlijeka. Ono što posebno iznenađuje je da europski proizvođači mlijeka upozoravaju kako će se EU suočiti s krizom opskrbe maslaca do kraja godine, zbog toga što potražnja i tržišna neravnoteža guraju cijene ovog proizvoda na povijesni maksimum. Već danas je maslac 150% skuplji nego prije godinu dana, a do kraja godine tržište očekuje manjak od 60.000 tona. Izvor: agrobiz, 22. septembar 2017.


71


Nebeski izvor života Olivera Gavrilović dipl. inž. polj.


73 Već sam pogled na ovu mitsku, magijsku i lekovitu biljku otkriva nam da je posebna. Jer Inula helanum L., oman, pripadnik familije Asteraceae, odlikuju krupni listovi i visoka stabljika na čijem vrhu je cvetna glavica nalik na Sunce koje, poput nje, čisti, leči, štiti, daje ljubav i podstiče duhovni rast. Oman vodi poreklo iz južne i istočne Evrope, ali naturalizovan širom sveta. Raste pored reka i potoka, na obodu šuma, pored puteva i pruga i kao korov nekih poluvlažnih livada i njiva. Uglavnom se razvija na neutralnom zemljištu formiranom na krečnjaku. Prvi deo njenog imena, Inula potiče od jednog grčkog glagola koji znači prazniti ili čistiti. Drugi deo, helenium, izveden je od helios – Sunce, ili helenon – korpica, ali ljudi najviše vole mit po kome je biljka nikla iz suza lepe Jelene Trojanske, kćeri Zevsa i Leda, koju je Paris oteo i iz Sparte odveo u Troju. Malo je biljaka nastalo iz iskonske tuge jedne žene kojoj je zavidio celi stari svet. Za stare

Grke i Rimljane oman je predstavljao biljku od posebnog značaja i koristili su ga u medicinske svrhe. Smatrali su ga lekom za tegobe poput mučnine, išijasa, poremećaja menstruacije, kožnih obolenja, bolesti jetre, kašlja... Hipokrat preporučuje omanov lekovit napitak “uterus”... Još je Plinije savetovao da „ne treba da prođe ni jedan dan bez malo omanovog korena, kako bi se poboljšalo varenje i izbacila melanholija“. Vrlo popularno omanovo vino koje se proizvodilo u srednjem veku pod imenom ”Patio sancti Pauli” u prevodu “vino Svetog Pavla”, važilo je kao univerzalno sredstvo protiv svih bolesti. U Engleskoj omanov koren koji raste duž vode grickao se da zaštiti ljude od loših para močvarnih voda kada bi se vozili čamcima. U celoj Evropi bombone od omana koristili su se kod kašlja. Ova biljka je uobičajena u Velikoj Britaniji, centralnoj i južnoj Evropi i Aziji. U kineskoj i uopšte narodnoj medicini Istoka, koren omana ima poseban, gotovo kultni značaj. Oman je dugo cenjen kao

Oman Inula helenium

efikasno sredstvo za respiratorne tegobe, čak je naveden i u američkoj farmakopeji. Narod je ovu biljku darivao mnogim imenima. Možda je najvažnije „devesil“ koje veoma podseća na rusko „devjasil“, što je zapravo skraćenica od: „devet sila“, a odnosi se na devet čarobnih moći koje biljka poseduje i devet teških bolesti koje leči. Nekada su junaci koji su odlazili u daleke pohode jutrom uzimali prah od korena, onoliko koliko staje na vrh noža, što im je davalo snagu da na putu izdrže sve teškoće. I dalje, biljka je slavna kao „oman“, jer se smatra sredstvom kojim se može zadobiti ljubav. Oman je višegodišnja zeljasta biljka, razvija snažan rizom sa jakim bočnim žilama. Nadzemno stablo je jednogodišnje, uspravno, razgranato, izrasta u visinu do 2 metra. U početku je zeljasto a kasnije odrveni. U gornem delu je prekriveno oštrim maljama. Oman se sakuplja i gaji radi zadebljalog rizoma i korena (Inulae radix et rhizome). U korenu i rizomu se između ostalog nalazi i 1 - 3% etarskog ulja. Lekoviti sastojak rizoma je inulin (do 45%) koji se raspada na prirodne proste šećere i povoljno utiče u lečenju dijabetičara. Oman kao lek je pre svega poznat kao respiratorni tonik, i koristi se da olakša disanje u slučajevima astme i bronhitisa. Takođe je gorak tonik koji tonizira probavni sistem. Koristi se u farmaciji za izdvajanje inulina i polisaharida, a zbog prijatne arome se dodaje nekim duvanima za cigarete. Takođe se koristi da spreči kašalj, posebno kašalj uzrokovan tuberkulozom; i kao sredstvo za iskašljavanje da pomogne


74 Mere nege. Biljke omana pozitivno reaguju na međurednu kultivaciju, okopavanje sa plevljenjem, prihranjivanje, zaštita i veoma važno navodnjavanje. Što se tiče zaštite, kako oman ispoljava insekticidna dejstva, te samo u slučaju jakog napada prouzrokovača biljnih bolesti treba reagovati fungicidima sa preventivnim delovanjem (kaptan, mankozeb…).

Oman Inula helenium

da izbacite šlajm. Ostale upotrebe uključuju poboljšanje želudačne funkcije, lečenje mučnine i dijareje i ubijanje crva (parazita) koji mogu da žive u crevima. Neki ljudi koriste oman da podstaknu znojenje. U hrani i piću, oman se koristi za ukus. U drugim proizvodnim procesima, koristi se kao aromatično sredstvo u kozmetici i sapunima. Dodavanjem u vatru ili paljenjem nadzemne mase rasteruju se komarci, što će reći da ima repelentno i insekticidno dejstvo Uslovi i načini gajenja. Za gajenje oman zahteva duboka, srednje laka, humusom bogata zemljišta, normalne vlažnosti, a ne podnosi hladna, kisela i peskovita. Zahteva dosta svetlosti, mada podnosi i polusenku. Traži veću temperaturu i osrednje je otporan na mrazeve. Oman dobro podnosi sušu ali se to odražava na prinos. Kod nas se za uzgoj koristi neselekcionisani materijal.

Obrada. Pre sadnje mora se obaviti duboka (40 cm) obrada zemlje, uz prethodno đubrenje stajnjakom (40 - 50 t/ha). Zemljište se ostavi do proleća da izmrzne i nakupi zimsku vlagu. U proleće, kada uslovi dozvole odmah se obavi predsetvena priprema i sade se rizomi na razmak 70 - 100 x 40 - 50 cm, što ranije u proleće.

Berba i čuvanje. Koren i rizomi se vade posle prvih mrazeva, kada izmrzne nadzemni deo, pa do kraja zime. Čuvaju se u trapovima ili magacinima gde su kontrolisani uslovi čuvanja, a mogu i u pesku ili tresetu. Prinos rizoma je 20 - 30 tona po hektaru, a odnos sveže i suve sirovine je 3,5 : 1. Na vlažnim proplancima, pored senovitih šuma, cveta oman od proleća do jeseni, nalik Suncu sa razdvojenim žutim laticama. Ono što se vidi ulepšava naše bašte i vrtove, a ono što je pod zemljom upotrebljava se kao lek.

Oman Inula helenium


75


76

Struka na ispitu Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Na svetskom nivou je oko 1,8 milijardi ljudi angažovano u poljoprivredi i većina koristi pesticide da zaštite svoje useve i proizvode. Takođe, pesticidi se koriste u programima javnog zdravlja, za održavanje travnjaka i na okućnicama. Po definiciji „Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta poljoprivredi i industriji, smanjenje prinosa ili količine i kvalitet dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama.“ Na godišnjem nivou u celom svetu se utroši oko 2,3 milijarde kilograma raznih pesticida. Takođe, procenjeno je da na godišnjem nivou oko 25 miliona radnika u poljoprivredi doživi određeni stepen trovanja. Takođe, pesticidi su glavni faktor samootrovanja u svetu, pogotovo u slabije razvijenim zemljama.

Najrizičnija grupa je ona koja je direktno izložena delovanju pesticida, naročito ljudi koji primenjuju pesticide, kao i oni izloženi delovanju za vreme i nakon primene. Ostatak je izložen delovanju preko ostataka pesticida u vodi i hrani. Primena i promet sredstava za zaštitu konstantno raste na svetskom nivou. Najveći porast je u zemljama u razvoju Azije i Evrope, dok je za porast u Evropi najzaslužnija Istočna Evropa (Tab. 1.).

Istovremeno, primena pesticida u kg/ha se razlikuje po regionima i zavisi od brojnih faktora (Tab. 2). Prema relevantnim podacima u 2007. godini, SAD su trošile 20% od ukupne svetske potrošnje, ali ta potrošnja je manje-više ista u dužem vremenskom periodu, za razliku od nekih zemalja kao što je Kina, gde je potrošnja porasla na više od 10 kilograma po hektaru u poslednje dve-tri decenije.

TABELA 1. - Promet sredstava za zaštitu bilja po regionima


77 TABELA 2. - Potrošnja pesticida izražena u kg po ha obradivog zemljišta

TABELA 3. – Upotreba insekticida u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu 1980 – 2017.

dovoljan jer je potrošnja pesticida u periodu 1990-1999. godine porasla za 110%. Takođe, u zemljama u razvoju najveći problem predstavlja primena zabranjenih preparata. Tako su specijalizovane agencije utvrdile da je u Vijetnamu 2000. godine otkriveno oko 2500 kg zabranjenih pesticida, kao što je DDT. Svetska zdravstvena organizacija (WHO), zajedno sa ostalim organizacijama na regionalnom i lokalnom nivou, na dva načina pokušava da umanji opasnost pesticida na ljudsko zdravlje: - da zabrani pesticide velike otrovnosti po ljudsko zdravlje, kao i pesticide koji se zahvaljujući svojoj perzistentnosti dugo zadržavaju u okolini; - zaštiti ljudsko zdravlje ograničenjem prisustva ostataka pesticida u hrani i vodi;

Sa većom potrošnjom pesticida povećava se kontrola bolesti i štetočina, a samim tim uporedo ide i povećanje prinosa što predstavlja pozitivnu pojavu zbog sve više rastuće ljudske populacije. Tako, u martu 2016., ukupna svetska populacija je iznosila 7,4 milijarde ljudi, dok se procenjuje da će 2100. god biti 11,5 milijardi ljudi na svetu. Jedan od primera smanjenja količina pesticida je stanje u SAD gde je primena insekticida značajno smanjena u poslednjim dekadama, delom zahvaljujući sve većim površinama pod biljnim vrstama genetski modifikovanim tako da su

otporne na pojedine štetne insekte, tako i delom zbog ograničenja u primeni nekih insekticida, posebno onih iz grupe organofosfata. Kao što je napred rečeno smanjenje primene insekticida je jednim velikim delom posledica korišćenja GMO biljaka, naročito Bt hibrida kukuruza otpornih na kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i drugih leptira, Bt krompira otpornog na krompirovu zlaticu (Leptinotarsa decemlineata) i sl. Međutim, u poljoprivredi zemalja u razvoju primena organofosfata je u porastu. Primer Vijetnama je

Mere kao što su pravilno skladištenje i pravilna manipulacija pesticidima, pridržavanje osnovnih mera bezbednosti i zaštite na radu, pojačene kontrole uvoza pesticida kao i „šverca“ falsifikovanih i neispitanih preparata čiji sadržaj nije poznat, mogu opasnost od trovanja svesti na minimum. Svi ovi zahtevi postavljaju ozbiljne zadatke pred struku zaštita bilja i prehrambenih proizvoda tj. fitomedicinu, ali ne samo nju. Da li smo spremni? Mislim da jesmo jer ako ništa drugo, dugujemo to onima koji su nas učili, a još više onima koje sada učimo i kojima ćemo planetu ostaviti.


78


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


Dr Zorica Jestrović, sektor semena 063/59-01-139 Marko Minić, sektor semena 069/511-06-44 Nikola Petrović, sektor semena 063/626-953

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević, DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović, DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent, DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević, DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković, DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović, DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković, DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković, DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo, DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić, DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević, DC Sombor 063/590-225 Milica Obrenović, marketing 063/861-49-54

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović, +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872

63 Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

pixabay.com, poljoinfo.com, vok.org.rs, cheerios.com, idealsvdr.com, agronews.rs i poljomagazin.com

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs


Srećni praznici

NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

Agrosvet 87  

Reč urednika Sa Agro meridijana Original Srbija Znanje i iskustvo Agrostatistika Primena razrivačkih oruđa u obradi zemljišta teškog mehanič...

Agrosvet 87  

Reč urednika Sa Agro meridijana Original Srbija Znanje i iskustvo Agrostatistika Primena razrivačkih oruđa u obradi zemljišta teškog mehanič...

Advertisement