Page 1

stručna revija februar 2017. broj: 81 besplatan primerak ISSN 1820-0257

EXPO Prvih deset godina

Štetočine leske

Novi patogeni

i njihovo suzbijanje

na strnim žitima u Srbiji


SADRŽAJ

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

13

16

08

10

Sajam prvih deset godina

ORIGINAL Srbija

Novi patogeni

Acanto Plus

Leskovački ajvar

na strnim žitima u Srbiji

rešenje za brojne probleme

25

34

18

20

Štetni organizmi

Ekološke crtice

44

46

48

Dosije

Dunav soja

Stočarski kutak

LIDA

pesticidi

Od njive do trpeze, a usput ko šta uveze

51

56

60

Agro IT Svet

Zaštita leske

64

Skladištenje pesticida

Agrostatistika

66

70

74

77

Fitofert pH Plus

Na samom tronu Olimpa

Pčelarenje

NS Seme

Tradicija se nastavlja

Vinova loza

37

spajamo lepo i korisno

đubrivo bez koga se ne može u savremenoj poljoprivredi

područja gajenja i sortiment

Mirta

biostimulansi

hibridi kukuruza za setvu u 2017. godini


2 AGROSVET 81 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA neg, Sunce, sjaj, led. Da led, jer S hokejaškim rečnikom rečeno, nala-

zimo se na kraju druge trećine, pak je na sredini, „oklopnici“ u punoj opremi spremni za izlazak na „ledenu ploču“ i završetak meča. Prvog u nizu do kraja sezone, ali itekako značajnog. Koji je trenutni rezultat? Malo ko to zna, jer i u pripremi utakmice je bilo brojnih (neočekivanih) promena i iznenađenja. Kondicione pripreme (čitaj žetva suncokreta i soje, berba kukuruza, vađenje repe) su trajale od avgusta do početka decembra. Taktičko-tehničke pripreme (čitaj setva strnina) su trajale dugo, od kraja septembra do prve polovine decembra. Druga ekipa (čitaj voćari) se na pripremama susrela sa otežanom, zbog kiša, berbom i neizvesnom cenom i plasmanom. Tu je i rezervna ekipa (povrtari i vinogradari) u pripravnosti, nema veliki izbor. Samo čeka svoj izlazak na meč. Koji je trenutni rezultat? Prema prvim informacijama, gube i jedni i drugi jer je prvu trećinu obeležio izuzetan kvalitet „ledene ploče“ što je uticalo i ima nagoveštaja da će uticati na igru u trećoj trećini. Druga trećina je protekla u odmeravanju snaga (malo sunčano, malo vetrovito, poneka kišica, topljenje snežnog pokrivača...). Šta očekivati u trećoj trećini? Kakvu taktiku primeniti? Od samog početka brzo i punom snagom. Za prvu ekipu (čitaj ratari), prihrana čim je moguće

jer ovo može da prevali rezultat u njihovu korist, a zatim zaštita sopstvenog gola kombinovanom odbranom (malo herbicidi, malo fungicidi, folijarna đubriva, po potrebi insekticidi). Ako se primi gol u prvim trenucima (čitaj izmrzavanje kasno posejanog žita), odmah pripremati „leteću izmenu“ (kukuruz, suncokret, soja...) koja može da do kraja utakmice izmeni rezultat. Druga ekipa mora da igra oprezno jer posledice propuštenog u pripremnom periodu mogu biti od presudnog značaja (čitaj nedovoljno kondiciono pripremljene-nahranjene biljke za ulazak u zimu). No i njima je savet „navali i razvali“ (čitaj rezidba, zimsko prskanje...), pa pametnom igrom čuvaj stečenu prednost i završi utakmicu pozitivnim rezultatom. Tu je i rezervna ekipa (čitaj povrtari i vinogradari) koja je u pripravnosti i nema veliki izbor. Samo čeka svoj izlazak na meč. A, da. Ostaju gledaoci (čitaj krajnji korisnici, kupci, potrošači...). Prema svemu do sada viđenom, možda malo neočekivano ali tek nakon izlaska iz „ledene dvorane“ utakmice će platiti ulaznice. Na cenu ulaznice će uticati i pripreme, sama utakmica, kao i krajnji rezultat. A on se ne zna do samog kraja jer kako južnjaci kažu „Ne se znae, Mane igra, Zare se zagreva“.


4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Prirodna selekcija Preci su tokom hiljada godina postupkom prirodne selekcije kultivisali čitav niz biljnih vrsta, menjajući ih gotovo do neprepoznatljivosti, ali nisu narušili zdravstvenu ispravnost navedenih. Ovo je nekoliko primera selektivnog uzgoja, koji je od divljih biljaka stvorio voće i povrće koje danas beremo u vrtu ili kupujemo, nesvesni kako je izvorno izgledalo. Kao verovatan divlji predak domaće lubenice smatra se vrsta Citrullus colocynthis, koju karakterišu veoma gorki plodovi, prosečne veličine od 5 do 10 cm, a iz kojih se tokom hiljada godina razvila lubenica kakvu danas poznajemo. I dok slika koju je u 17. veku naslikao Đovani Stanči prikazuje bitno drugačiju zrelu lubenicu, kod koje se ističe zanimljiva mešavina belih i crvenih delova, unutrašnjost današnje lubenice je u potpunosti crvena (ili žuta, u zavisnosti od sorte). Iako neki ističu kako je na Stančijevoj slici prikazana nezrela lubenica, crne semenke naslućuju da je ipak reč o zrelom primerku. Smatra se da su prve “domaće” banane zasađene pre 7.000 godina (možda i 10.000 godina), i to na području današnje Papue Nove

Gvineje, a potom su se proširile širom jugoistočne Azije. Pritom su se moderne banane razvile iz dva tipa svojih divljih srodnica, sorti Musa acuminata i Musa balbisiana, koje karakterišu velike, tvrde semenke. Zahvaljujući intenzivnoj hibridizaciji, moderna banana postala je bitno duža i lakša za guljenje, pa je u poređenju sa svojim divljim pretkom bitno ukusnija i hranjivija, a ima i manje semenke.

te drugih boja, od kojih se posebno ističe ljubičasta šargarepa.

I dok je današnji domaći patlidžan duguljasto okruglo povrće, obično ljubičaste ili bele boje, njegov divlji rođak ima mnogo manji plod, veličine borovnice, i raste u grozdovima koji po sazrevanju poprimaju crvenkastu boju.

Biljke iz kojih su se razvile današnje breskve davale su male plodove, siromašne mesom, uz slankast ukus koji je nalikovao onom kod sočiva, a prvi su ih odomaćili Kinezi. Današnja breskva daje čak 64 puta veći plod u odnosu na svoju divlju verziju.

Početak uzgoja šargarepe novijeg je datuma, i to s prvim primercima uzgojenim tokom 10. veka na području Persije i Male Azije. I dok su prvobitno uzgojene šargarepe imale tanak i razgranat koren, obično ljubičaste ili bele boje, moderna šargarepa razvila se u povrće debelog korena i karakteristične narandžaste boje. Doduše, postoje i sor-

Selektivni uzgoj kukuruza, koji je započeo 7000. godine p.n.e, izuzetan je primer kako dugotrajna selekcija može od gotovo nejestive divlje biljke nalik travi da stvori bogatu žitaricu kakav je kukuruz. Štaviše, polovina navedenih promena dogodila se od 15. veka, nakon što su Evropljani počeli da uzgajaju kukuruz.


5

Pretekavši SAD i Kanadu, Rusija postala najveći svetski izvoznik pšenice

U Belgiji površine pod kruškama sve veće Prethodnih godina u Belgiji se dogodila značajna promena, s uzgoja jabuka na uzgoj krušaka, a sve zbog niskih cena jabuka. Ovaj trend počeo je pre 20 godina, a površine pod kruškama postajale su sve veće od 2008. Trend će se nastaviti u predstojećem razdoblju. U 2011. belgijske površine pod kruškama iznosile su 8.324 ha, a pod jabukama je bilo 7.404 ha. U 2016., pod kruškama je 9.691 ha, a pod jabukama 6.491 ha. „Razlika između površina pod jabukama i pod kruškama postaje sve veća, povećane količine krušaka dolaze iz Belgije. Približavamo se 10.000 ha“, kaže Jef Vercammen iz

PCFRIUT-a. „Što se tiče jabuka, previše je konkurencije. Proizvodnja u Poljskoj se značajno povećava svake godine, a Rumunija takođe sadi mnogo stabala. Prodaju po mnogo nižim cenama pa zato postaje sve teže razlikovati se u „običnim“ jabukama. Zato se mnogi okreću kruškama. Neki sada uzgajaju i trešnje – i te se površine povećavaju.“ Sorte Conference će i dalje ostati najvažnija sorta kruške u Belgiji duže vreme, tvrdi Vercammen. U tome vidi priliku za širenje, ali nove sorte još ne zauzimaju veliki udeo. „Istražujemo, nudimo aukcije i savete oko novih sorti, ali na kraju, proizvođači odabiru svoju vlastitu sortu.“ Dobre alternativa su Cepuna i Celina. „Postoji potražnja za ovim vrstama novih krušaka, i očekujem da će se i one povećati. Ali neće još dostići količine Conferencea, čak niti za deset godina.“ Ko će pojesti sve te kruške? „Tražili smo nova prodajna tržišta, i pronašli smo ih. Još uvek nam nedostaje Rusija, najveći kupac. Cene jabuka su niske, kruške su malo bolje. Velika je potražnja za dobrim voćem”.

Rusija je postala najveći svetski izvoznik pšenice – u 2016. godini izvezla je 25 miliona tona, što je za 3,3 tone više nego u 2015. godini. Rusija je postala svetski lider u izvozu pšenice u kalendarskoj godini, pretekavši SAD i Kanadu, koje su u poslednjih nekoliko decenija držale prva mesta. SAD su prošle godine izvezle 24 miliona tona, dok su Kanada i Australija izvezle po 20 miliona tona pšenice. Izvoz Francuske i Ukrajine iznosio je po 18 miliona tona. Ukupan ruski izvoz žita prošle godine porastao za 10,5 odsto. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u kalendarskoj 2016. Rusija izvezla 33,7 miliona tona žitarica, od čega pšenice 25,1 milion tona, čime je potvrdila svoju lidersku poziciju na svetskom izvoznom tržištu pšenice. Tradicionalno, najveći kupac pšenice iz Rusije bio je Egipat. Prema podacima Ruskog izvoznog centra,


6

ChemCina – Syngenta podelili koncesiju EU regulatorima

isporuka pšenice u tu zemlju prošle godine dostigla je novi maksimum – 5,7 miliona tona, odnosno više od polovine egipatskog uvoza. Znatne količine ruske pšenice isporučene su u više od 70 zemalja, između ostalih – u Tursku, Bangladeš, Nigeriju, Azerbejdžan, Jemen, Sudan, Iran, Maroko, Liban, prenosi “Ruska reč”.

punosti obvezane transakciji i sigurne su u njen završetak.“ Glasnogovornik ChemChina rekao je za Reuters da su detalji predloga poverljivi.

Novinska agencija Reuters izvestila je da je „osoba bliska sporazumu“ rekla da nije verovatno da ChemChina mora prodati Adama Agricultural Solutions Ltd, najvećeg dobavljača opštih zaštitnih sredstva za useve u Evropi. Rasprave su bile fokusirane na naknadnu zabrinutost u pogledu određenih proizvoda, od kojih neke poseduje Adama, tvrdi Reuters. Izvor navodno kaže da će ukupna prodaja poslova biti manja od 500 miliona dolara. „Radi se o individualnim proizvodima gdje je retka konkurencija“, citiran je izvor, dodajući da neki od ovih proizvoda vrede samo desetine miliona dolara.

Evropska komisija je otvorila Fazu II istrage o predlogu spajanja u oktobru, koji uključuje duboku analizu efekata spajanja na konkurenciju i traje 90 radnih dana s mogućim produžetkom od 20 radnih dana. Odluka bi trebala biti 12. aprila. „Ovaj sporazum bi vodio kombinaciji vodeće firme za zaštitu useva s jednim od glavnih generičkih konkurenata“, rekla je u oktobru poverenica za politiku konkurentnosti Margrethe Vestager. „Zato moramo pažljivo razmotriti da li bi predloženo spajanje vodilo do povećanja cena ili smanjenja izbora za poljoprivrednike.“

„Syngenta potvrđuje da su podnesena sredstva vezana uz sporazum s ChemChina prema Evropskoj komisiji. Dalje ne želimo komentirati“, citiran je glasnogovornik Syngente. „ChemChina i Syngenta ostaju u pot-

Evropska komisija je takođe rekla da „svaka firma ima snažne delimično preklapajuće portfelje u proizvodima za zaštitu useva, uključujući herbicide, insekticide, fungicide i regulatore rasta biljaka.“


7


8

Sajam – prvih deset godina

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Dušica Bec, prof IT

EXPO X, Beograd, 20. do 23. februar 2017. godine. Ko bi rekao da vreme leti i ko bi se setio početaka? Upravo zato postoje papir i slova. Ovako je Marija Bošković naslovila tekst u broju 19. stručne revije “Agrosvet” koji je iz štampe izašao aprila 2008. godine. “Evropska praksa, a u Kragujevcu”, i dalje piše “Kompanija Agromarket organizovala je od 28-30. marta 2008. godine, u Kragujevcu, Prvi sajam garden programa i alata – Agro 08. Tom prilikom je ova firma bila jedini izlagač u hali „Šumadija sajam“ što je već uobičajena praksa svuda u Evropi na takozvanim „kućnim sajmovima“, a prvi sajam ove vrste na području Srbije i regiona za garden program. Na 1600 m2 bilo je izloženo preko 2000 artikala. Prvi sajam garden programa Agromarket je u tri dana ugostio preko 1500 poslovnih partnera iz svih krajeva Srbije, kao i inostranstva...

U broju 73., stručne revije „Agrosvet“ iz marta 206. završne rečenice teksta „EXPO IX, novi izazovi” su ” I na kraju pitanje koje je polovina posetilaca sajma postavila, a drugoj polovini je lebdelo na usnama ali ga nisu izrekli. Zašto u Beogradu?

ženja, zemalja iz EU ali i prekookeanskih zemalja.

Odgovor je jednostavan, Beograd je zaslužio jednu ovakvu sajamsku manifestaciju, i obrnuto, kompanija „Agromarket“ je nakon 25 godina zaslužila da se prikaže Beogradu”.

Svakako da je jedna od najvećih tekovina kućnog sajma, odnosno EXPO kako je nakon nekoliko godina preimenovan upravo mogućnost direktnog kontakta kupca i prodavca. Naime, bila je to prilika da se spoji glas i slika, odnosno da se i vide oni koji su se tokom sezone samo čuli preko “žice”. Da li je bilo iznenađenja, svakako, ali to najbolje znaju oni koji su se po prvi put sreli “oči u oči”

Suve brojke dosadašnjih sajmova bile bi 9 manifestacija u Srbiji, po 8 u Bosni i Hercegovini –Republici Srpskoj (Bijeljina/Banja Luka) i Podgorica, preko 25000 m2 sajamskog prostora, više od 15000 izloženih eksponata, ne manje od 30000 poslovnih partnera iz zemlje, zemalja iz okru-

Zamisao nekoliko, zašto ne reći zanesenjaka koji su želeli “svet sada i ovde” se polako pretvarala u realnost sa kojom smo svi učesnici u projektu “Agromarketov kućni sajam” rasli i odrasli. A koliko smo porasli, pa možda fotografije najbolje govore. Dobrodošli na “EXPO X”.


10

Leskovački ajvar Blago sa ukusom istorije Koliko je samo u srpskoj kuhinji istorije, koliko je tragova minulih vremena, začinjenih sećanja, pomešanih osećaja, zakuvanih, zapečenih, ljutih, slatkih i gorkih ukusa. Svako ko je odnekud dolazio, po nešto je svoje doneo. A mnogo više je na odlasku poneo. Puno srce i pun stomak. I baš tako je u nekoj od tih velikih istorijskih promena, na jug Srbije stigla paprika. Kažu Leskovčani, oni da znaju, gaje je već više od 200 godina. Sigurno i duže, ali niko nije zapisao, pa tako ni sačuvao podatak kad i kako je započeta prerada paprike i kada je napravljen prvi ajvar. Ono što jeste sačuvano je činjenica da samo ime zapravo znači kavijar, hayvar (tur.) ili ajvar i to zato što je samlevena paprika podsećala na crveni kavijar. Da bi se ovo nasleđeno blago sačuvalo od zaborava od 2009. godine počinje zaštita geografske oznake

Ivana Tanurdžić, novinar

porekla “Leskovački domaći ajvar” i taj postupak je završen 2011. godine, kad je udruženje “Leskovački ajvar” dobilo sertifikat o završenoj zaštiti. Godine 2012., “Leskovački domaći ajvar” je zaštićen po Lisabonskom sporazumu, kod Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Ceo postupak zaštite od samog početka pomogla je Regionalna privredna komora Leskovac i Savez zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Regionalna privredna komora Leskovac pomogla je (i pomaže) kako tehnički, tako i materijalno od samog početka projekta zaštite ajvara. Ovo je vrlo važno, jer kada se desi da podrška izostane, proizvod sa oznakom geografskog porekla, vrlo često jednostavno nestane. Sertifikuje se ceo proces proizvodnje, od semena do deklarisane tegle. Svaki korak u sertifikaciji mora biti u skladu sa elaboratom koji se nalazi kod Zavoda za


11 intelektualnu svojinu. Trenutno ima 15 ovlašćenih korisnika oznake porekla i to su uglavnom gazdinstva. Neka gazdinstva proizvode samo papriku, neka samo prerađuju, a neka proizvode od njive do trpeze: od paprika do tegle. Prerada kao vid proizvodnje donosi veću dodatnu vrednost i svakako utiče na ukupnu dobit na gazdinstvu. Leskovački domaći ajvar proizvodi se isključivo od paprika u punoj fiziološkoj zrelosti, paprika crvene boje iz autohtonih i odomaćenih sorti, ponajviše domaće kanije, kurtovske kapije i palanačkog čuda, ali i drugih. U procesu proizvodnje Leskovačkog domaćeg ajvara, se ogleda višedecenijsko nepisano znanje koje je lokalno stanovništvo nasledilo. Domaće sor-

Pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Ministarstva za turizam i trgovinu u januaru ove godine u Novom Sadu je Leskovački ajvar dobio još jedno priznanje, „Najbolje iz Srbije“ u kategoriji „brendova sa zaštićenim geografskim poreklom. te paprika ajvaruše, čiji plodovi oblikom odgovaraju procesu pečenja na ravnoj ploči, priprema zemljišta i rasada, nega biljaka i procena plodove treba brati (na jesen kada je crvena boja najstabilnija i ima najviše šećera i suve materije) su važni uslovi za dobijanje kvalitetne sirovine. Kvalitet, prirodna aroma i karakteristike sveže paprike se čuvaju kroz niz postupaka-pečenje na otvorenom plamenu, ljušćenje, mlevenje, ceđenje, prženje… sve dugotrajno, polako, bez žurbe i u dobrom društvu, kako bi se sačuvao ukus juga i sunca u ovom omiljenom namazu i salati. I kažu Leskovčani da boja vrlo često zna da prevari, pa crvena ne znači uvek da je ajvar ljut. Može biti i blag. Valjda baš kao i sam jug. Nekad blag, nekad ljut, ali uvek punog ukusa.

Za sam Leskovac, ajvar bi mogao da postane i osnov gastro ponude ugostiteljskog segmenta, deo turističke ponude lokaliteta, način da se sačuva tradicija, ali i da se odneguje na zdravim temeljima budućnost ovog mesta. U tom pravcu su i planovi Leskovčana, pomeranje granica dometa tegli, pa se trude da se one nađu i u trgovinama u Beogradu i u Novom Sadu. Često posećuju sajamske manifestacije, a osnivači su i Saveza tradicionalnih proizvoda “Original Srbija” koje na današnji dan zastupa interese svih proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Zašto biste morali da probate Leskovački ajvar? Zato što se gaji u Leskovačkoj kotlini koja ima 286 sunčanih dana u godini, zato što se paprika gaji u slivu pet reka: Vlasine, Jablanice, Veternice, Puste reke i Južne Morave ko žile kucavice juga Srbije. Zato što su mikroklima, zemljište, ljudi i iskustvo duže od 250 godina u gajenju i preradi paprika, ajvar pretvorili u umetnost, u ukus koji vam okupira sva čula i nahrani dušu jedinstvenom južnjačkom notom- blagom, ljutom, crvenom, iscepkanom, punom i sevdaha i meraka.


12


13

Novi patogeni na strnim žitima u Srbiji Pri kraju je nadam se i jedna od hladnijih zima na teritoriji Srbije. Nažalost u njoj su obeleženi neki rekordi, otkako se beleže temperature u mnogim našim krajevima. Išla je temperatura do blizu – 30 stepeni Celzijusa. I nadam se da nam dolazi jedno toplo proleće koje će nam doneti malo više sunca i toplote, jer ipak smo mi nacija koja je malo temperamentnija i koja voli proleće, a uživa u letu. No, da se manemo mi klime na nju ne možemo da utičemo, nego hajde da vidimo šta je to novo što se dešava na terenu, šta možemo novo

da naučimo i šta je to što možemo da poboljšamo. U sezoni proizvodnje strnih žita 2015-2016. godine, pojavio se jedan novi patogen koji nije bio prisutan kod nas ranije. Prvu objavu patogena koji se zove Ramullaria collo cygni na ječmu možete pročitati u radovima Dr Radivoja Jeftića saradnika Instituta NS, inače osobe od koje može mnogo toga da se nauči svaki put, a tema su bolesti strnih žita. Ovaj patogen je inače prvi put pronađen u Italiji davne 1898. godine, ali tek u prethodnih 15 godina ona postaje prepoznata na terenu kao ozbiljnija pretnja. Razlog za to je teško razlikovanje simptoma ovog patogena u odnosu na neke fiziološke promene na listovima ječma.

Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Dakle, objava prve pojave ovog patogena tekla je od Italije i spomenute 1898. godine. Preko Švedske 1934., Švajcarske 1986., Austrije 1987., Engleske, Škotske i Irske 1988. godine i danas je prisutna u gotovo čitavoj Evropi. Ovaj patogen je dobio naziv po specifičnom izgledu konidije koja ima oblik sličan obliku labudovog vrata, pa tako na latinskom Collum znači vrat, a Cygnus labud.


14

Patogen Ramullaria collo-cygni se širi semenom i ovo je činjenica koja će sigurno značajno uticati na njeno rasprostranjenje u Srbiji. Svi smo svesni činjenice da najveći broj proizvođača koristi sopstveno seme iz proizvodnje za setvu novih površina u narednoj godini. Ovo može da bude i okidač za dalje širenje, jer je 2016. godina u kojoj je prvi put primećena bolest na terenu. Dakle sada ima odakle da se širi. S druge strane treba znati još jednu činjenicu, a to je da tretman semena fungicidom ne deluje na Ramullaria collo-cygni. Dakle, čak iako ste obavili tretman semena fungicidom nećete mirno spavati.

Čest okidač za pojavu ove bolesti jeste i stres za usev ječma. Dakle prvi simptomi se javljaju na biljkama koje su bile pod vodom u zabarenim delovima njive. Takođe je i slabija kondicija i ishrana ječma uslov za dalje lakše širenje. Nakon pojave prvih pega, tj. za sekundarno širenje kiša nije neophodna već je dovoljno i duže vlaženje lista. Kao što se na fotografiji 3. vidi kasniji simptomi kada dolazi do spajanja pega su devastirajući, i drastično smanjuju prinos ječma, tako da suzbijanje ove bolesti treba shvatiti krajnje ozbiljno. Kompanija DuPont će u narednoj godini u saradnji sa kompanijom Agromarket uvesti novi fungicid na tržište koji će svojim spektrom delovanja pokriti sve značajne bolesti ječma. To je fungicid Credo koji predstavlja kombinaciju aktiv-

nih materija iz dve hemijske grupe, strobilurina i hlornitrila, odnosno proizvoda sa lokalsistemičnim i kontaktnim delovanjem. Na ovaj način ćemo pokušati da izađemo u susret proizvođačima ječma i sačuvamo njihov prinos. Ali do tada, u uslovima registrovanja jače pojave oboljenja Ramullaria collo-cygni, odnosno pegavosti lišća ječma, preporučujemo primenu kombinacije Acanto Plus + Balear 720 SC u dozi 0,5 l/ha + 0,7 l/ha. Kao i za sva oboljenja, preventivne mere kao što su plodored, kvalitetna priprema zemljišta, dorađeno i dezinfikovano seme, optimalizovana ishrana, uz primenjene mere kao zaštita od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korovskih biljaka i folijarna ishrana daju kondiciono stabilnu biljku koja se i u uslovima naleta štetnih organizama uspešnije brani.

Kako prepoznati simptome ove bolesti na ječmu? Početni simptomi su male nepravilne tačke (bibber spots), jedva vidljive golim okom. Prisutne su i na licu i na naličju. Kasnije se te tačke šire i dostižu dimenzije 2 x 0,5 mm tamno-braon boje, u čijem centru se nalazi početna „bibber spot“. Na kraju list kreće da žuti i da vene obično od same osnove. Na poleđini lista se pojavljuju spore vidljive samo pod uvećanjem. Kasnije u stresnim uslovima patogen metaboliše toksin Rubellin D koji je uzrok stvaranja tipičnih lezija.

Razvoj i širenje oboljenja na listu zastavičaru


15


16

Acanto Plus – rešenje za brojne probleme

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Prinosi strnih žita, pre svega pšenice i ječma su značajno porasli zadnjih desetak godina maltene sustižući prinose kukuruza. Neretko ti prinosi iznose i preko 10 tona po hektaru. Najvećim delom posledica su izmenjenog sortimenta, ali i pove­ćanja nivoa primenjenih mera nege. Ovakvi prinosi zahtevaju doslednu primenu svih mera, prilagođenih zemljištu, usevu kao i vremenskim prilikama. Zaštita od bolesti je postala redovna mera kod proizvođača koji ostvaruju visoke prinose i visok kvalitet prinosa koji ne zavisi samo od osobina sorti kako se ranije mislilo. Ranije stradanje lisne mase dovodi do slabijeg nalivanja zrna, male apsolutne mase, hektolitra i sadržaja proteina kao osnovnih pokazatelja kvaliteta. Bolesti pšenice i ječma su brojne, o njima se pisalo puno i priča se puno. Isto tako i o njihovom suzbijanju i strategijama zaštite.

Registrovani preparati su brojni i mogu se svrstati u dve grupe, Triazoli i Strobilurini. Triazoli su odlični sistemici, dobro štite biljke od bolesti i cenovno su prihvatljivi. Nedostatak im je slabije delovanje na niskim temperaturama tj. temperaturama ispod 120C. Taj nedostatak može da se ispravi dodavanjem strobilurinskih komponenti u mešavinu ili korišćenjem gotovih kombinacija iz ove dve grupe. Prve strobilurine je proizvela kompanija Zeneca, zatim je slede BASF i Novartis. Rezultati prvih istraživanja utvrdili su da ova grupa fungicida ima suviše izraženu sistemičnost i nagomilava se u vršnim delovima listova. U daljim ispitivanjima su dobijene suptstance koje se uopšte nisu kretale kroz biljke nego su ostajale na površini ili se slabo usvajale. Kombinacijom ovih supstanci dobijene su aktivne materije koje delimično ostaju na površini i imaju dobar preventivno-kontaktni efekat na uzročnike bolesti, deo se


17 usvaja i prvo lokalno, a posle i sistemično širi kroz celu biljku pružajući odličnu zaštitu. Utvrđeno je da je ova grupa fungicida male otrovnosti za životinjski svet i životnu sredinu uopšte. Strobilurini snažno deluju na spore gljiva, inhibirajući proizvodnju energije potrebne za njihov rast. Na isti način deluju i na već formirane gljivice u i na biljnom tkivu. Kada se usvoji u biljku procesom osmodifuzije kreće se kroz biljno tkivo, te ravnomerno raspoređuje u listovima za razliku od Triazola koji se više gomilaju na ivicama listova. Deo preparata koji ostane na površini se u prisustvu vlage (rose ili kiše) opet lagano usvaja tako da obezbeđuje i dugotrajniju zaštitu i konstantan priliv aktivne materije u biljku. Preventivno delovanje obezbeđuje i bolje delovanje na niskim temperaturama za razliku od drugih sistemika koji u ovim uslovima nemaju

skoro nikakvo zaštitno delovanje na patogene tj. uzročnike bolesti. Ova činjenica je naročito značajna kod zaštite ječma. Jedan od primera je mrežasta pegavost zna da napravi ogromne probleme u ječmu zbog niskih temperatura i dosta kiša u maju mesecu (tokom 14 dana 2013. godine, prosek je bio 11°C), tako da je krajem maja došlo do masovnog sušenja listova na ječmu i prinudnog zrenja. U takvim uslovima a i ne samo takvim, preporuka je koristiti preparate koji sadrže strobilurine u sebi, a poslednji i najnoviji preparat iz te grupe je Acanto plus. Kombinacija Ciprokonazol (triazol) i Pikoksistrobina (strobilurin) predstavlja idealno rešenje za zaštitu pšenice i ječma u svim uslovima rasta i razvoja. Sa izraženim sistemičnim i jakim kontaktnim delovanjem pruža kompletnu zaštitu u svim vremenskim uslovima. Ravnomerno se širi u biljci bez nagomilavanja u pojedinim delovima biljaka kao dosta

drugih preparata obezbeđuje superiornu zaštitu. Fungcid Acanto Plus ima i izraženu gasnu fazu delovanja. To znači da se u gustim usevima osim kontaktnog, lokal-sistemičnog i sistemičnog delovanja ima i gasno delovanje tj. širi se parama i guste useve u delovima na koje preparat prskanjem ne može da dospe, uspešno štiti od bolesti. Najopasnija bolest ječma - mrežasta pegavost ima latentni period (od zaraze do pojave simptoma) od 7-14 dana zavisno od vremenskih uslova. Preparat Acanto Plus pokazuje i snažan kurativan efekat tj. leči biljke nakon 4-9 dana od ostvarene zaraze, tako da malo kašnjenje sa tretmanom neće uticati na zdravlje biljaka. Ovo je glavni razlog što proizvođači koji su zakasnili sa tretmanom protiv bolesti biraju Acanto Plus kao jedino rešenje.


18

Tradicija se nastavlja, spajamo lepo i korisno Dr Ivan KroĹĄlak


19

Kompanija Agromarket novembar mesec već tradicionalno koristi za otkrivanje novih interesantnih destinacija, a januar za predstavljanje najnovijih tehnoloških rešenja u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji. Zajedno sa svojim najbližim poslovnim partnerima daje se mašti na volju i posećuju se mesta koja su jedinstvena svojom kulturom, ekstravagancijom ili duhom. S druge strane, vodećim ratarima i voćarima stvaramo mogućnost ostvarenja još profitabilnije proizvodnje. Ove godine kompas je bio usmeren prema bogatoj Ženevi u Švajcarskoj, fensi Milanu u Italiji i banji sa starinskim šarmom, Đula u Mađarskoj. Temelji dobre poljoprivredne i prihodovne proizvodnje izliveni su na Ribarskom ostrvu, popularnom Ribarcu. Program putovanja na svim „putešestvijama“ je uvek koncipiran da njime budu zadovoljeni svi učesnici. Svrha putovanja nije samo zabava nego, pokazalo se, i učvršćivanje postojećih veza, stvaranje novih kontakata, kao i spoznaja specifičnosti destinacija i načina života. Svako ima priliku da uporedi svoje životne prioritete i sistem funkcionisanja posećenih država i nacija. Da bismo zaista mogli da cenimo to što imamo kući moramo da vidimo kako živi „tamo neki drugi svet“. Zar ne? Nema zbora da je Agromarket dobar domaćin i da se svi vrlo rado odazivaju pozivima na ovakav tip druženja. Jedna od stvari koja je

konstantna iz godine u godinu je opuštena prijateljska atmosfera i diskusije o raznoraznim temama kao što su globalne teorije zavere, novi poslovni izazovi, sport, zdravlje, porodica... 2016-te je lestvica opet postavljena veoma visoko. Na nama kao domaćinima je da opravdamo očekivanja i da je preskočimo i ove 2017-te godine. Četvrtu godinu zaredom, kompanija Agromarket započinje kampanju nove sezone druženjem sa poslovnim partnerima i proizvođačima na “Ribarcu” u Novom Sadu, a pod sloganom “Zajedno do novih saznanja”. U organizaciji saradnika stručne službe 17. i 18. januara održana su dva seminara – “Zaštita ratarskih useva” i “Novi trendovi u voćarstvu”. Predavači iz redova organizatora, Dragan Lazarević, Miloš Stojanović, Momčilo Pejović, Milan Sudimac, kao i gostujući, Dr Novica Miletić, predstavnici firmi “Livona” i “Dunav Net”, upoznali su preko 350 učesnika sa aktuelnostima, novim tehnološkim postupcima, potencijalnim problemima u proizvodnji vodećih ratarskih kultura i višegodišnjih zasada. Takođe, predstavljene su i novine u proizvodnom porfoliu sredstava za zaštitu i ishranu bilja. Dosadašnja iskustva sa prethodnih druženja pokazuju da ovakav multidisciplinaran pristup obezbeđuje kvalitetan transfer znanja i struke, a što rezultira povećanjem profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje, što nam je i zajednički cilj. Sve u svemu, spajajući lepo i korisno putujemo, družimo se, slušamo, a sve sa jednim ciljem- da gradimo partnersko-prijateljske odnose. Samo tako smo svi jači.


20

Vinova loza područja gajenja i sortiment Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Za pravilan odabir sorti vinove loze i podizanje vinograda kao i njegovu eksploataciju, moramo voditi računa o sledećem: poznavanje rejona, podrejona i vinogorja, jer svaka sorta zahteva određene uslove, izbor sorte, vreme ili epoha sazrevanja odabrane sorte, način iskorišćavanja grožđa.

drejon sa Braničevskim, Oreovačkim i Resavskim vinogorjem. Takođe, tu je i Jagodinski podrejon, a čine ga Jagodinsko vinogorje, Levačko vinogorje, Jovačko vinogorje, Paraćinsko vinogorje

Prema Vojinoviću (2010.) podela vinogradarskih rejona, podrejona i vinogorja u Srbiji izgleda, od severa ka jugu Srbije ovako:

Zapadnomoravski rejon je podeljen na dva podrejona, Čačanski podrejon koga čine Jeličko vinogorje, Ljubičko vinogorje, i Kruševački podrejon sa četiri vinogorja, Župsko, Rasinsko, Trsteničko i Temničko.

Rejon Subotičko - Horgoške peščare: Palićko vinogorje, Horgoško vinogorje Sremski rejon: Fruškogorsko vinogorje Banatski rejon sa dva podrejona: Severnobanatski podrejon koji obuhvata Kikindsko vinogorje, Potisko vinogorje, i Južnobanatski podrejon, u okviru kojeg se nalaze Vršačko vinogorje, Belocrkvansko vinogorje, vinogorje Deliblatske peščare. Šumadijsko - Velikomoravski rejon u sebi sjedinjuje: Beogradski podrejon sa vinogorjima kao što su Gročansko, Smederevsko, Dubonsko i Krnjevačko. Drugi podrejon je Oplenački koga čine Kosmajsko vinogorje, Venčačko vinogorje, Račansko vinogorje, Kragujevačko vinogorje. U okviru ovog rejona nalazi se i Mlavski po-

Pocerski rejon čine Tamnavsko i Podgorsko vinogorje

Timočki rejon čine Krajinski podrejon koji je podeljen na: Ključko, Brzopalanačko, Mihajlovačko, Negotinsko i Rajačko vinogorje. Južni deo čini tzv.Knjaževački podrejon, koga čine Borsko, Boljevačko, Džervinsko, Zaječarsko i Vrbičko vinogorje. Nišavsko - južnomoravski rejon sadrži najveći broj podrejona, a čine ga: Aleksinački sa vinogrorjima, Ražanjskim, Sokobanjskim i Žitkovačkim. Tu su i Niški podrejon koji objedinjuje Matejevačko vinogorje, Sićevačko vinogorje i Kutinsko vinogorje. Nišavski podrejon čine Belopalanačko, Pirotsko i Babušničko vinogorje. U okviru ovog rejona, svojim karakteristikama se izdvaja Toplički podrejon sa dva vinogorja, Prokupačko i Dobričko. Na jugu je Leskovački podrejon a čine ga Babičko, Pustorečko, Vinaračko i Vlasotinačko vinogorje.


21 Ovaj rejon, kao i vinogradarsku kartu Srbije završava Vranjski podrejon, koji je podeljen na Surduličko, Vrtogoško i Buštranjsko vinogorje. Sortiment u Srbiji nekad i danas. U srednjem veku u Srbiji su gajene sorte loze kao što su: Prokupac (Rskavac), Tamjanika, Lalica, Kečun, Gak, Pandurka, Smetuša, Hajmana, Volujsko oko, Šljiva grožđe, Crna i Bela ranka, Peršun grožđe, Pljuca, Radovinka, Meljnik, Vrapčije grožđe... Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte kao što su Drenkovi, Afus-ali, Čauš, Ćilibarka, Razaklija... Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se: Prokupac, Začinak, Bagrina, Kavčina, Crna okata, Tamjanika, Smederevka, Zelenika, Slamkamenka crvena (Plovdina), Slamkamenka bela (Mađarka), Ružica (Kevidinka), Skadarka... Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti su oporezovani. U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Gajene su u manjoj meri i druge sorte kao Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica vinograda, Čabski biser... Sorte iz podgrupe Balkanika su dugo dominirale. Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i

zaboravljene, a neke i trajno izgubljene. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac, Sovinjon, Semijon, Šardone i druge. Izbor sorte. Osnovni principi za izbor sorte loze su sledeći: - Sorti se moraju obezbediti najpovoljniji uslovi za razvoj, plodonošenje i postizanje traženog kvaliteta grožđa i vina i prerađevina od grožđa i vina. - Pre svrstavanja sorte u preporučeni sortiment jednoga rejona, podrejona i vinogorja, ona se mora podvrgnuti agrobiološkim i tehnološkim proučavanjima. Tek na osnovu takve stručne provere može se donositi odluka o celishodnosti, odnosno opravdanosti izbora. Sortiment vinove loze danas je veoma brojan. Zbog toga se pri izboru sorte moramo pridržavati rejonalizacije sorata u ustanovljenim vinogorjima, vodeći računa kako o preporučenim sortama, tako i kvalitetnim kategorijama vina koja se mogu dobiti u datim agroekološkim uslovima. - Pri izboru vinskih i stonih sorata mora se obratiti posebna pažnja i na ekonomičnosti sorte koja se može postići gajenjem u datim agroekološkim uslovima. - Prilikom izbora stonih sorata preporučuje se izbor raznih epoha sazrevanja. Pri tome mora se obratiti puna pažnja da u agroekološkoj sredini postoje povoljni uslovi za oplođavanje i sazrevanje grožđa kao i za ispoljavanje svih onih osobenosti koje su karakteristične za stono grožđe. - Posebna pažnja se mora pokloniti otpornosti sorte prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama. Gde se u toku zime pojavljuju jaki mrazevi treba izbegavati neotporne sorte, sem ako je moguće zagrtanje čokota. Ako postoje uslovi za jaču pojavu oidijuma, odnosno pepelnica i sive plesni treba izabrati otpornije sorte. Ovaj princip odnosi se i na pojavu ostalih bolesti vinove loze.


22 - Punu pažnju treba posvetiti afinitetu sorata prema loznim podlogama koje su rejonizirane za date agroekološke uslove. Pogotovo ako se uzme u obzir podloga može bitno da utiče na agroekološke i tehnološke osobenosti plemenite sorte.

Četvrta grupa – pozne sorte, treća epoha sazrevanja, sorte koje sazrevaju 10 – 15 dana posle sorata treće epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta Crveni Drenak.

- Izbor sorte treba vršiti prema tipu zemljišta, eksploataciji terena i postojećim bioklimatskim faktorima. Pojedine sorte mogu ispoljiti svoje osobenosti samo na zemljištu određenih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se na to obrati pažnja može nastupiti pogoršanje kvaliteta grožđa, vina i proizvoda od grožđa i vina. Vreme (epoha) sazrevanja. Vreme sazrevanja grožđa važno je kako sa agrobiološkog tako i sa privredno-tehnološkog stanovišta. Zbog toga se mnogo radilo i na klasifikacijama sorata prema vremenu sazrevanja. Međutim, za široku praksu je danas kao najprikladnija usvojena klasifikacija koju je ustanovio Pulijat. Kao osnovu za klasifikaciju uzeo je vreme sazrevanja sorte Zlatna Šasla, odnosno Plemenka. Po ovoj klasifikaciji sve sorte svrstane su u:

Podela po načinima iskorišćavanja grožđa. Prema načinu iskorišćavnja grožđa sorte možemo svrstati u sledeće grupe: Vinske sorte za proizvodnju belih i crnih vina (po Cindriću) A - Sorte za obična (stona) bela vina: Crvena slankamenka, Slankamenka bela, Kevidinka, Kreaca, Smederevka, Beli medenac, Bratislavka, Beli bakator, Ižaki, Sremska, Zelenika, Kraljevina crvena

Prva grupa – veoma rane sorte, sorte koje sazrevaju pre Šasle. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta Čapski biser (Julski muskat);

Sorte za kvlitetna bela vina: Rizling italijanski, Župljanka, Buvije, Zeleni veltlinac, Müller-Thurgau, Rani crveni veltlinac, Furmint, Lipovina, Ezerjo, Malvazija bela, Rkaciteli, Bogdanuša, Šila.

Druga grupa – rane sorte, prva epoha sazrevanja, tj. sorte koje sazrevaju istovremeno sa Šaslom.

Sorte za visokokvalitetna bela vina: Rajnski rizling, Traminac, Sovinjon, Semijon, Burgundac beli, Burgundac sivi, Šardone, Silvanac zeleni, Neoplanta, Muskat otonel, Žuti muskat, Tamjanika, Muskat krokan, Žilavka, Sirmium, Bagrina, Pošip, Maraština, Vugava, Grk.

Treća grupa – srednje pozne sorte, druga epoha sazrevanja, sorte koje sazrevaju 10 – 15 dana posle sorata prve epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta Muskat Otonel.

Introdukovane bele vinske sorte: Kerner, Ehrenfelser, Ugni blanc, Emerald rizling, Ezerfürtü, Jubileum 75, Zenit, Leányka, Királyleányka, Kunleány, Zala gyöngye, Bianka, Göcsei zamatos.


23 B - Sorte za obična (stona) crna vina: Prokupac, Kadarka, Portugizac, Hrvatica, Teran, Barbera, Stanušina, Tikveška, Ohridsko crno, Kadarun, Kavčina, Karinjan, Aramon. Sorte za kvalitetna crna vina: Frankovka, Game, Kratošija Sorte za visokokvalitetna crna vina: Burgundac crni, Kaberne sovinjon, Kaberne fran, Merlo, Vranac, Blatina, Plavac mali, Saperav, Rumenika, Probus. Introdukovane crne vinske sorte: Rubi kaberne, Bastardo magarača, Zweigeltrebe, Rubintoš, Magyarfrankos, Biborkadarka, Karmin, Kurucver. C - Sorte za proizvodnju boje – bojadiseri: Začinak, Game bojadiser, Alikant buše. D - Sorte za slatka, desertna vina i penušava vina: Šardone, Rizling, Sovinjon, Semijon, Muskat Moscato E - Sorte za žestoka alkoholna pića: dobijaju se od vinskog destilata belih sorti grožđa F - Stone sorte se prema vremenu zrenja dele na: vrlo rane sorte u koje spadaju Čabski biser, Iršai Oliver, Kraljica vinograda, Kardinal, zatim rane sorte kao što su Šasla, Mirisava šasla, potom sorte srednjeg perioda sazrevanja među koje spadaju Muskat hamburg, Viktoria, Čauš, i na kraju sorte poznog sazrevanja kao što su Afuzali, Muskat Italija, Aleksandrijski muskat, Crveni drenak, Zimsko belo, Krivaja, Ćilibarka i Volovsko oko. U okviru stonih sorata, u poslednje vreme se šire i novonastale introdukovane sorte, kao što su Alphonse Lavalle, Muskat Ada, Early muskat, Flame tokay, Queen, Calmeria, Black rose, Agadaj, Nimrang, Taifi rozovi, Pobeda,

G - Sorte za sušenje grožđa, marinade, slatka, kompote: Sultanina, Crni Korint, Perlette, Beauty seedless, Delight, Besemeni hIbrid V, Rajnski Rizling, Afus ali, Shardone, Tamjanika… Za ove namene koriste se sorte sa povećanim sadržajem šećera ili muskatne arome i najčešće besemene sorte. Pored autohtonih i introdukovanih sorata, na naučnim i obrazovnim institucijama radilo se na selekciji novih sorata, kako vinskih, tako stonih i sorti za posebne namene. Tako je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu stvoreno 23 sorte vinove loze, od toga 15 stonih i 8 vinskih: Biserka rana, Beogradska rana, Gročanka, Radmilovački muskat, Demir Kapija, Opuzenska rana, Kosovska rana, Banatski muskat, Negotinski rubin, Smederevski muskat, Antigona, Povardarska pozna, Kavadarski drenak, Jagodinka, Srpski rubin, Župski bojadiser, Krajinski bojadiser, Kladovska bela, Godominka, Beogradska besemena. Profesori i saradnici sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta selekcionisali su vinske sorte: Neoplanta, Župljanka, Sirmijum, Sila, Nova dinka, Probus, Rumenka, Rizling italijanski (sa klonovima SK- 13, SK – 54 i SK – 61), Zlata, Liza, Rani rizling, Lela, Mila, Petra, Kosmopolita, Petka, Rubinka, Bačka, Morava i Panonija, a od stonih, Lasta i Karmen. Na Poljoprivrednom institutu u Podgorici (Crna Gora) kreirane su sorte Julska razaklija, Vrani biser, Rani vranac, Gorica, Ribnica, Crna razaklija. Ovim tekstom zatvaramo stranice koje su se u tri broja bavile svim aspektima podizanja jednog savremenog vinograda, od istorije na ovim prostorima, preko uslova uspevanja, uzgojnih oblika do sortimenta. Nove stranice ispisivaće se kroz mere nege, zaštite i ishrane vinove loze. Ko zna, možda u nekom od narednih brojeva počemo priču i o postupcima dobijanja vina, žestokih pića…


24


Štetni glodari, stalna opasnost za useve Igor Šćekić, dipl. inž. polj. Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Štetni glodari poljska voluharica (Microtus arvalis), poljski miševi (Apodemus spp.) i hrčak (Crietus crietus) predstavljaju veoma značajne štetočine u poljoprivrednih useva. Ove vrste su stalno prisutne na obradivim površinama, a njihova brojnost varira zavisno od vremenskih prilika. U godinama povoljnim za razvoj dolazi do prenamnožavanja i pravih najezdi što može dovesti do gotovo potpunog uništenja useva. Suzbijanje glodara mora biti sistematsko i sveobuhvatno. Mere suzbijanja se moraju sprovoditi i u godinama sa niskom populacijom glodara kako bi što duže održavali nisku brojnost populacije. Primena rodenticida može veoma negativno da deluje na prirodnu sredinu. Rodenticidi u manjoj ili većoj meri zagađuju zemljište, a postoji i rizik od trovanja divljači i stoke. U borbi protiv ovih štetočina prednost treba dati agrotehničkim merama borbe, a kada se smatra da je to neophodno preduzeti i hemijske mere.


26 Glodari čine oko 40% svih vrsta sisara, oko sa 2277 vrsta iz 481 roda i 33 familije. Relativno su stara grupa sisara. Štetni glodari predstavljaju grupu ekonomski značajnih štetočina. U poslednjoj deceniji u pojedinim godinama kao što su 2005., zatim 2009. te 2012., a naročito 2014., došlo je do prenamnožavanja štetočina te šteta na velikim poljoprivrednim površinama širom Srbije. Poljski glodari naročito mogu biti štetni u jesen i rano u proleće kada u uslovima prenamnoženja i šteta uzrokuju presejavanje ozimih i jarih strnina. Ali veoma značajne štete mogu da nanesu i tokom leta u fazi sazrevanja strnih žita. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka, detelina, strna žita mada veoma značajne štete pričinjavaju i u povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji. S obzirom na stanje krajem prošle godine kada je na znatnim površinama rađena deratizacija (suzbijanje glodara rodenticidima – zatrovanim mamcima), a nakon toga tokom januara izuzetno niske temperature vazduha i zemljišta, te snežni pokrivač, potreban je oprez u narednom periodu pre kretanja i na početku vegetacione sezone 2017. No, da bi efikasno smanjili populaciju i zaštitili useve i zasade, potrebno ih je i dobro upoznati. Glodari spadaju u klasu Mamalia, rod Rodentia i morfološki se jasno razlikuju od ostalih redova sisara zbog specifične građe i oblika zuba. Etimološki, naziv Rodentia dolazi od latinske reči rodere što znači glodati, a zbog izraženih sekutića. Pripadnici ove grupe imaju 2 para jakih glodnjaka, bez

korena, koji celog života rastu i moraju se stalno trošiti, što ih čini sličnim samo redu zečeva. Telo im je prekriveno gustom, najčešće tamnijom dlakom. Obično su malih ili srednjih dimenzija, težine od 10 do 500 grama. Veoma su hitre i oprezne, i brzo reaguju. Udovi si im kratki i služe za kopanje kanala u zemlji, kao i za pridržavanje hrane. Jedna možda najvažnija osobina je ogroman biotički potencijal. To su najplodniji sisari sa najvećim brojem generacija u toku godine. Više puta u toku godine ženke daju potomstvo, a podmladak je sa 2-3 meseca starosti polno zreo i sposoban za razmnožavanje. U okviru ovog reda najznačajnije familije su Cricetidae i Muridae. Najznačajniji pripadnik familije Cricetidae je hrčak (Crietus crietus), dok familija Muridae obuhvata razne vrste voluharica i miševa, koje se grupišu u podfamilije Microtinae i Murinae. Vrsta koja nanosi najveće štete i koja se smatra za najštetniju je poljska voluharica (Microtus arvalis). Najznačajnije štetočine iz

podfamilije Murunae su miševi iz roda Apodemus, poljski prugasti miš (Apodemus agrarius) i veliki poljski miš (Apodemus flavicolis). Poljska voluharica (Microtus arvalis) živi u parovima u jazbinama i aktivna je tokom cele godine. Životni vek je od pola do dve godine. Razmnožava se 2-3 puta godišnje. Populacioni maksimum dostiže u junu i julu, a završava u oktobru. Reprodukcioni potencijal zavisi od vremenskih prilika tokom jeseni, dostupnosti hrane, prirodnih neprijatelja i obrade zemljišta. Povećana brojnost se očekuje posle suve i tople jeseni, blage zime sa dobrim snežnim pokrivačem i ranog, suvog i toplog proleća. Tokom vegetacije nastanjuje lucerišta, a tokom zime strna žita gde je prisutna od nicanja pa do žetve. U vreme klijanja i nicanja hrani se semenom, a kasnije listovima mladih biljaka. U periodu sazrevanja strnih žita podgriza biljku što može da umanji prinos i do 40%. Jedna kolonija uništi proseč-

Poljska voluharica (Microtus arvalis)


27 no oko 15 m² useva. Kada se ulovi 10 jedinki po aru napad je vrlo jak. Pred gradaciju umerena brojnost populacije tokom proleća (0,5-1 jedinka/ar) može u povoljnim uslovima dati populaciju 12-15 jedinki/ ar početkom jeseni. Preduzimanje mera zaštite se zasniva na brojnosti tzv. aktivnih rupa po jedinici površine, odnosno vrednosti kritičnog broja ili praga štetnosti. Aktivne rupe za poljsku voluharicu (broj/ha) su po brojnosti svrstane u 6 kategorija i to: 1. kategorija (vrlo niska brojnost) do 10 2. kategorija (niska brojnost) 10 - 500 3. kategorija (srednja brojnost) 500 - 5000 4. kategorija (visoka brojnost) 5000 - 20000 5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 20000 - 50000 6. kalamitetna brojnost >50000 Kritičan broj je 1 - 2 rupe/100 m2 odnosno 100 do 200 po 1 hektaru.

Poljski miševi (Apodemus spp.) su aktivni tokom cele godine. Razmnožavaju se 5-6 puta godišnje. Njihova brojnost zavisi od raspoložive hrane i temperaturnih uslova sredine. Na području Vojvodine najznačajnije vrsta je Apodemus agrarius. Poljski miševi su povremeno ekonomski značajne štetočine. Štete nanose odmah posle setve žitarica sakupljajući i odnoseći posejano seme. Takođe pred žetvu umeju da nanesu veoma značajne štete na strnim žitima. U povrtarskoj proizvodnji tokom vegetacije mogu da pričine velike štete na korenasto krtolastim kulturama. Poljski miševi ne podnose vlagu i terene sa visokim nivoom podzemnih voda. Kišno i maglovito vreme redukuje brojnost ovih vrsta do minimuma. Zime sa pojavom čestih golomrazica doprinose veoma značajnoj redukciji populacija. Snežni pokrivač tokom zime im odgovara jer ih štiti od niskih temperatura. Ispod snega tokom zime su vrlo aktivni, hrane se i oštećuju mlade biljke. Prirodna staništa i mesta gde stalno opsta-

Poljski miševi (Apodemus spp.)

ju su pašnjaci, nasipi, zakorovljene parcele i utrine, a na poljoprivrednim zemljištima najveća populacija je na površinama pod strnim žitima i u lucerištima. Okopavine po pravilu izbegavaju, pa se veoma retko pojavljuju veće populacije i štete. Brojnost se utvrđuje po skali: 1. kategorija (vrlo niska brojnost) do 10 2. kategorija (niska brojnost) 10 - 50 3. kategorija (srednja brojnost) 50 - 500 4. kategorija (visoka brojnost) 500 - 2000 5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 2000 - 10000 6. kalamitetna brojnost >10000 Kao i kod voluharice, preduzimanje mera suzbijanja se preporučuje ukoliko se utvrdi brojnost kategorije 2. Hrčak (Crietus crietus) živi 6-8 godina i noćna je životinja. Zimi se nalazi u zimskom snu, u svom skloništu ispod zemlje. Na prezimljavanje odlazi već posle prvog zahlađenja u septembru mesecu. Nakon prezimljavanja buđenje populacije počinje od februara meseca pa traje sve do početka maja meseca. Poseduje veliki potencijal za razmnožavanje. Često se u našim uslovima javlja 2-4 okota godišnje, a u jednom leglu može biti do 18 mladunaca. Pojava hrčka se registruje po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju, a rupa na površini zemljišta se po pravilu nalazi u centru ogoljenog mesta u usevu. Pripada grupi ekonomsko najznačajnijih štetočina. Pravi oštećenja na nadzemnim i podzemnim organima biljaka. Sakuplja hranu u spremištima pod zemljom (nekoliko de-


28

Hrčak (Crietus crietus)

setina kilograma). Tokom proleća oštećuje lucerku, strna žita, šećernu repu, suncokret, soju, a tokom leta i jeseni suncokret, kukuruz, šećernu repu, krompir, mrkvu i druge kulture. Nakon buđenja hrčka u proleće prati se brojnost populacije. Kao prag štetnosti uzimaju se tri aktivne rupe ili tri jedinke po hektaru. Suzbijanje hrčka treba obaviti krajem aprila kada je probuđen najveći deo populacije, kako bi se sprečile velike štete koje može da nanese na tek poniklim usevima šećerne repe, graška, suncokreta, soje i kukuruza. Brojnost hrčka određuje se prebrojavanjem jazbina na 10ha na stazi širine 10m i postavi još 100 klopki tokom jedne lovne noći. Kategorije za procenu brojnosti izražene su brojem nastanjenih jazbina/ha obradive površine: 1. kategorija (vrlo niska brojnost) < 0,2

2. kategorija (niska brojnost) 0,2 - 1 3. kategorija (srednja brojnost) 2 - 5 4. kategorija (visoka brojnost) 6 - 20 5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 21 - 50 6. kalamitetna brojnost > 50

leguminozama 100 - 200 aktivnih rupa po hektaru, a KB za hrčka u okopavinama 3 nastanjene jazbine po hektaru.

Prag štetnosti je 3 nastanjene jazbine po hektaru obradive površine, što upućuje na preduzimanje mera postavljanja zatrovanih mamaka.

A - Orijentaciona procena brojnosti (metod aktivnih rupa): zatrpaju se sve rupe na 10 probnih površina useva od po 10x10m ili 10 redova 1x100m. Sutradan se prebroje otvorene i proveri brojnost po skali (primeri skala su navedeni kod vrsta rodova Apodemus, Microtus i Cricetus).

Mere borbe. Suzbijanje glodara u polju obavlja se tek po utvrđivanju kritičnog broja štetočine (prag štetnosti). Kritičan broj je onaj broj jedinki štetočine, koji preti nastajanjem gubitaka prinosa većih od troškova suzbijanja. Tako je na primer KB za poljsku voluharicu u žitu i

Kritičan broj se utvrđuje terenskom procenom brojnosti štetočine, koja se može obaviti nekom od sledećih metoda:

B - Relativna brojnost (metod lovnih linija): postavi se 100 klopki na rastojanju od po 5m, a sutradan se sakupi ulov, izmere se, odredi starost i pol jedinki, obavi disekcija materica ženki.


29 C – Cenzus (totalni izlov): sakupljanje svih jedinki na maloj, izolovanoj površini. Suzbijanje glodara predstavlja složen zadatak. Pojedinačna tretiranja parcela ne mogu da donesu zadovoljavajući rezultat. Poljski glodari su veoma migratorne životinjske vrste, pa kada ostanu bez hrane sele se na nove površine. U slučaju masovnih pojava ovih vrsta samo organizovane i sveobuhvatne akcije suzbijanja glodara na većim površinama mogu doneti dobre rezultate. Mere zaštite se mogu podeliti na agrotehničke i hemijske mere. Agrotehničke mere utiču na smanjenje brojnosti populacije ovih vrsta. Značajna je blagovremena žetva strnih žita sa što manjim osipanjem zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova i duboko oranje. Agrotehničke mere mogu biti mehaničko-fizičke i biološke, a hemijske mere podrazumevaju upotrebu rodenticida. 1) mehaničko - fizičke metode najstariji načini suzbijanja glodara, danas imaju samo dopunski značaj. Samostalno se primenjuju samo pri malom broju životinja ili u izolovanim prostorima. Pored toga se primenjuju u cilju ustanovljavanja prisutnih vrsta glodara, njihove brojnosti, za parazitološka istraživanja i kao prateća kontrolna mera tokom izvođenja deratizacija. - nalivanje vode u aktivne rupe koristi se samo za hrčka, tekunicu i pacova; iziskuje velike količine vode i utrošak vremena. - kopanje zaštitnih šanaca - oko

važnih objekata i parcela se kopaju šanci dubine 70 cm, koso nagnutih strana, da se životninje ne ispenju napolje i da se duže zadrže u njima. Duž šanca se ostavlja i izvesna količina otrovnih mamaca kao dopuna.

Lepkovi za glodare su već komercijalizovan metod, mada imaju izvesna ograničenja jer se hvataju samo sitniji glodari, dok je za pacove ovo sredstvo neefikasno. Drugo, uhvaćena jedinka se muči i šalje upozorenje ostalima.

- blokiranje prostorija sa aktivnim rupama - selektivno se zatvaraju rupe u nastanjenim prostorijama objekta, a glodarima se ostavljaju placebo mamci i smanjuje opreznost; određen broj rupa se namerno ostavi i pripremi se mehanizam za njihovo zatvaranje (džakčići sa peskom) kada otpočne izlovljavanje glodara u prostoriji (kada popusti opreznost glodara i steknu naviku da se grupišu oko ponuđenih mamaca). - upotreba klopki, mamaca i lepkova posude sa vodom dopunjene “klackalicom” za davljenje glodara; - mehaničke mrtvolovke sa oprugom - električne mrtvolovke - žičane i cevaste živolovke

2) biološke metode – oslanjaju se na upotrebu grabljivaca, parazita i patogenih mikroorganizama. Predatori predstavljaju važan faktor u smanjenju prirodnih populacija štetnih glodara, ali je njihovu aktivnost nemoguće prostorno i vremenski usmeriti po želji. Neophodno je voditi računa o konzervaciji predatora. Najefikasnije grabljivce glodara predstavljaju lisica, lasica, kuna tvor, mačka i pas, kao i brojne vrste ptica - sove, jastreb, orao mišar, vetruška, kobac i većina vrsta vrana, rode i galebovi. Ali i ovde postoji jedno ograničenje - o predatorima se mora jako voditi računa kod postavljanja mamaca za glodare usled povećane opasnosti od sekundarnih trovanja.

Mamac je važan deo većine klopki, a uspeh zavisi od dobrog izbora, pa tako za poljske miševe i voluharice od žitnog zrna, slanine, hleba i crnog luka (proprženo na ulju) ili zelena hrana (šargarepa, mahuna i zrno mladog graška), dok za slepo kuče šargarepa, krompir, crni i beli luk. Za hrčka najbolji mamac su mladi klipovi kukuruza, vlati pšenice i raži, mlada konoplja, grašak i bob, ali i životinjski mamci - miševi i voluharice, a za pacova je privlačna riba, pileće iznutrice ili ovsene pahuljice. Miris ili izgled mamca mogu biti odbojni ili vremenom izgubiti efekat za istu vrstu, te ih treba menjati.

Primena patogena i veštačko zaražavanje glodara su uvek skopčani sa rizicima širenja zaraze na organizme koji nisu štetni. Takođe je obim zaraze bilo teško prostorno ograničiti. Korištene su bakterije tifusa, kao i neki sojevi vrste Salmonella, kao što je Salmonella enteritidis koji navodno nisu opasni za čoveka, a izazivaju sepsu kod štetnih glodara. Ovaj metod je primenjen pomoću mamaka u Francuskoj, Bugarskoj, Rusiji. Ipak je došlo do zaražavanja ljudi pri rukovanju, pa su ti preparati povučeni iz upotrebe u Evropi i Severnoj Americi, ali i danas se isti preparati koriste u zemljama Latinske Ame-


30 rike, Kini i Mongoliji. 3) hemijske metode - rodenticidi su najefikasniji i najbrži način za redukciju prenamnoženih populacija glodara. Oni omogućuju sistematsko suzbijanje glodara na većim površinama (velika gradska naselja, ogromne površine pod poljoprivrednim i šumskim kulturama). Efekat se postiže u relativno kratkom vremenskom periodu. Većina ovih sredstava se unosi u telo životinje digestivnim ili respiratornim putem. Prema načinu delovanja se dele na brzodelujuće i sporodelujuće otrove. A - brzodelujući ili akutni rodenticidi imaju brzo delovanje, a prvi simptomi se javljaju već posle nekoliko minuta, ili najviše 24 časa, zavisno od preparata. Otrovane životinje jako pate ili drastično menjaju ponašanje, pa mamci brzo počinju da izazivaju strah kod zdravih jedinki. Njihova primena danas ograničava na godine kalamiteta sitnih glodara. Najpoznatiji predstavnik ove grupe je cink-fosfid, amorfni prah, metalnosive boje, sa mirisom fosfora ili belog luka u uslovima vlage; dobro se rastvara u pljuvački i želudačnoj kiselini glodara, obrazujući cinkhlorid i vrlo toksični fosforvodonik. Ekološki posmatrano, ima povoljnu osobinu da ne ispoljava sekundarnu otrovnost, zbog brzog razlaganja u telu otrovanih životinja. Koristi se u zrnastim mamcima za šumske i poljske miševe i voluharice, koji se ubacuju direktno u rupe ili se postavljaju “skrivnice” (cevi dužine do 40 cm, prečnika 10 cm), čime je sprečeno trovanje drugih životinja. Za kućnog miša u domaćinstvu se koristi kao pasta

namazana na komadiće sira, hleba, slanine ili suvomesnatih prerađevina. Žitna zrna se cink-fosfidom oblažu uz pomoć masti, čime je usporena njegova razgradnja. Ostali akutni rodenticidi uglavnom su povučeni iz upotrebe zbog nesigurnosti u rukovanju. Na tržištu se mogu naći i brzodelujući rodenticidi na bazi aktivne materije kalcijum-karbid. Pored toga u akutne rodenticide se mogu svrstati i fumiganti, kakav je fosforvodonik ali proizvode na bazi ove aktivne materije zbog velike otrovnosti mogu nabaviti i primenjivati samo ovlašćene organizacije odnosno pojedinci. B - sporodelujući rodenticidi ili antikoagulanti – glavna grupa za suzbijanje glodara jer ispoljavaju vrednu osobinu, delovanje im je prikriveno. Stvaraju poremećaje u koagulaciji krvi, inhibiraju delovanje vitamina K i smanjuju elastičnost krvnih sudova, čime se uzrokuju krvarenja u telesnim dupljama. Smrt nastupa postepeno, slično ubrzanom starenju. Vodeće

aktivne materije koje imaju ovakvo delovanje su bromadilon (Gardentop) i difenakum. Postavljanje mamaka je isključivo u rupama glodara koje su aktivne, i obavlja se u jesen i rano proleće. Rasipanje mamaka po površini zemljišta je nedopustivo zbog trovanja divljači. Pa ipak i dalje ima nesavesnih. Primenu rodenticida ne treba izvoditi po vlažnim staništima i po kiši ili snegu, zbog razlaganja aktivne materije i zagađenja zemljišta i životne sredine. Nakon ubacivanje mamaka u aktivne rupe, iste je potrebno zatvoriti kako ne bi došlo do trovanja ptica i divljači. C - hemosterilanti - izazivaju mutagene efekte koji smanjuju fertilitet i povećavaju smrtnost narednog nakota glodara. Jedan od najpoznatijih je Alfahlorhidrin, uveden je u upotrebu u Evropi, Americi i Novom Zelandu. Na neke grupe glodara deluje kao toksikant, a na neke kao sterilant. Efikasan je za oba pola i sve uzrasne strukture. Posle trovanja populacija glodara zahvaljujući hemosterilizaciji nema karakter naknadnog povećanja brojnosti, što prati upotrebu drugih rodenticida. Nema toksičnog dejstva na druge grupe životinja. Sve u svemu, male ali opasne štetočine koje svojom brojnošću, potencijalom za razmnožavanje, štetnošću vrlo lako mogu devastirati trud i uložena sredstva. Pa ipak, rešenja ima, te zato u narednim danima oprez, redovan pregled polja i preduzimanje mera ako je to neophodno.


31


32


33


34

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj. Preuzeto sa: agronews.rs

U okeanima bi moglo da bude više plastike nego ribe Oko 40 velikih industrijskih grupa upozorilo je da će, ako se ne preduzmu hitne mere, u zagađenim okeanima biti više plastike nego riba. Kompanije su podržale inicijativu za smanjenjem zagađenja britanske jedriličarke Elen Makartur i uputile apel uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Prema jednoj studiji, 20% svetske proizvodnje plastike moglo bi ponovo da se upotrebi, dok 50% može da se reciklira. “Nova inicijativa za plastiku je dobila široku podršku”, rekla je Makartur. Inicijativu su podržale i grupe poput Unilevera, Danona i Dau Kemikala. Cilj je da se pronađe način proizvodnje plastike koja će biti lakša za recikliranje i manje štetna po životnu sredinu.

Manje lepih dana zbog globalnog zagrevanja U poslednje tri decenije u svetu su beležena u proseku 74 dana sa lepim vremenom. Međutim, do 2035. će broj takvih dana opasti na 70 i zatim na 64 u poslednje dve decenije 21. veka, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Klimatske promene. Među najvećim gubitnicima lepih dana biće Rio de Žaneiro, Majami I veliki deo Afrike, dok će Evropa i Sijetl dobiti više lepog vremena. Danima sa lepim vremenom smatraju se oni sa temperaturom između 18 i 30 stepeni, kada vlažnost nije velika. “To je vreme kada možeš da ideš napolje i uživaš. Nije ni suviše hladno, ni pretoplo”, defnisala je lepo vreme vodeći autor studije, meteorolog Karin van der Wiel.

Na Aljasci -59, teško čak i za najiskusnije Temperature na Aljasci dostigle su minus 59 stepeni Celzijusa, što pričinjava probleme i najiskusnijim stanovnicima ove severne američke države. Stanovnicima Tanane, najhladnijeg mesta u državi, ovako niske temperature otežavaju život. Propan u šporetima na gas postaje

poput želatina, pa je kuvanje moguće samo na drva. Voda u cevima uvek je na korak od smrzavanja, a kako bi poboljšali izolaciju stanovnici Aljaske sve zatrpavaju snegom, kojeg je ove godine, srećom, dosta. Najniža temperatura otkad se obavljaju meteorološka merenja izmerena je na Aljasci, minus 91 stepen, dok je najhladnije nastanjeno mesto na svetu rusko selo Omjakon, gde je januarski prosek minus 50 stepeni.


35

Da li se Everest zaista smanjio? Naučna ekspedicija uskoro ide na najviši vrh Himalaja, Mont Everest, da bi izmerila da li se “krov sveta” zaista neznatno spustio tokom zemljotresa koji je pre dve godine pogodio Nepal. Satelitski podaci pokazuju da je smrtonosni zemljotres magnitude 7,8, aprila 2015. godine, smanjio najviši vrh sveta od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara, što nije razjašnjeno. “Dve godine je prošlo od velikog zemljotresa u Nepalu, a u naučnoj zajednici postoji sumnja koliko se Everest smanjio”, rekao je Svarna Suba Rao, glavni geometar Indije. Petočlana ekspedicija će zato, čim se završi zima, otići da merenjem sa tla utvrdi stvarnu nadmorsku visinu tog vrha koja zvanično iznosi 8.848 metara.

Glavni pokretači prošlogodišnjih teških vremenskih prilika ne pokazuju znakove usporavanja i nastaviće da utiču na vremenske uslove i u 2017. godini.

Klimatske promene prete ekosistemima, zdravlju i ekonomiji

Prošla godina najtoplija ikad izmerena NASA i američka državna kancelarija za okeane i atmosferu (NOAA) proglasili su 2016. godinu najtoplijom zabeleženom godinom na globalnom nivou. “Ako je ikada bilo vreme za hitno delovanje protiv klimatskih promena, to je sada. Iako globalni pokret za rešavanje ove krize raste, priroda nas uporno podseća da moramo da ubrzamo tempo”, rekao je Manuel Pulgar - Vidal, rukovodilac Odeljenja za klimu i energiju WWF-a. Od ubrzanog topljenja leda na Arktiku i Antarktiku do razornih ciklona, suša i požara, priroda nas upozorava.

Posledica promene klime nije pošteđena nijedna oblast Evrope, a Srbija se kao deo kontinentalnog regiona suočava i suočavaće se sa ekstremno visokim temperaturama, manjim padavinama leti, većom tražnjom energije za hlađenje. Promene klime već u velikoj meri utiču na ekosisteme, ekonomiju i zdravlje i blagostanje ljudi u Evropi, ocenjeno je u izveštaju “Klimatske promene, efekti i ranjivost Evrope 2016”. Kako se navodi, beleže se novi rekordi svetskih i evropskih temperatura, podizanja nivoa mora i smanjenje leda na Arktiku. Obim i uticaj klimatskih promena zavisiće od efkasnosti primene globalnih sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte, kažu stručnjaci.


36


37

Dosije: Pesticidi – pro et contra Pesticidi, pobednici ili pokojnici. Dilema koja se pojavljuje u naslovu ovog nasumičnog izbora tekstova koji dodiruju temu primene pesticide je, i biće večita. Zašto? Jednostavno, pesticidi ili sredstva za zaštitu bilja su podigla svetsku poljoprivrednu proizvodnju, ali i procese čuvanja poljoprivrednih proizvoda na jedan mnogo viši nivo obezbeđuju sve narastajućoj populaciji hranu. Istovremeno, klasifikovani su kao i lekovi u ljudskoj i veterinarskoj medicini u otrovne materije. Razlika između korisnosti i otrovnosti je u primenjenoj količini i vremenu primene, odnosno u poštovanju reči stručnjaka, bilo da se radi o lekaru, veterinaru ili fitomedicinaru. I u još nečemu, u odgovornosti i savesti. Kako bi rekli, izbor je Vaš.

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Kontrola tretmana pesticidima i herbicidima prepuštena proizvođačima i njihovoj savesti Preuzeto: Večernje novosti, 5. decembar 2016.

“Najsigurnija sam kad kupim na pijaci, domaće je, i nema otrova!” Ova rečenica, koja se često može čuti, kako upozoravaju stručnjaci, nažalost, daleko je od istine. Upravo voće i povrće sa pijace može da bude vrlo opasno, jer sistem kontrole sredstava za zaštitu bilja najčešće zataji upravo – na tezgama. Inspekcija, kako objašnjava Svetlana Jovičić, koja se poslovima zaštite bilja bavi u stručnoj službi Poljopri-


38 nudili velikim trgovinskim lancima, ili izvoznicima. Nemaju, samim tim, ni obavezu da vode knjigu tretmana, a nisu ni skloni, ili jednostavno nemaju vremena da provere i nauče kako se pesticidi ili herbicidi koriste. Najčešće, međutim, nisu ni svesni da time prave veliku štetu.

vredne stanice “Novi Sad” nema dovoljno kapaciteta da svakodnevno kontroliše robu na pijacama, tako da je kontrola tretmana pesticidima i herbicidima prepuštena samim proizvođačima i njihovoj savesti.

Stavi malo više…”Mnoge moje starije komšije i dalje ne čitaju šta piše na ambalaži sredstava za zaštitu, nego je sipaju “odokativno”, onako kao što su im to očevi i dede radili, uz obaveznu opasku “stavi malo više, da bolje deluje” – priča Marko Simetić, ratar iz Stare Pazove. “Meni, ipak, nije teško da pročitam kako se sredstva primenjuju, a volim i da, posebno u zimskim danima, kad nema mnogo posla, poslušam predavanja, pa i upitam u poljoprivrednoj apoteci, ili savetodavnoj službi, kako primenjivati sredstva za zaštitu, a i ima li efikasnijih sredstava od onih koja sam ranije koristio”…

Sam promet i prodaja pesticida u Srbiji, kako navodi Jovičićeva, definisani su u skladu sa propisima EU, a uvoznici ovih preparata – poljoprivredne apoteke i stručne službe – tu su da poljoprivrednike kvalitetno edukuju o tome kako se pojedini preparati koje koriste u zaštiti svojih useva i zasada primenjuju.

Na to da kontrola voća i povrća na pijacama još uvek nije zaživela, pa domaći paradajz, krastavci, ili jabuke, mogu da budu “obogaćeni” najrazličitijim herbicidima, pesticidima i fungicidima, upozoravala je i prof. dr Sanja Lazić, direktor departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.

– Uvoznici sredstava za zaštitu i sami posećuju ozbiljne, velike robne proizvođače, kako bi ih edukovali o prednostima najnovijih preparata, i o njihovoj primeni, a takođe su tu i kada se uklanja ambalaža pesticida i herbicida – objašnjava Jovičićeva. – “Srednji” poljoprivrednici, sa manjim posedom, u većini slučajeva upućeni su na savete u poljoprivrednim apotekama, a takođe i na savete nas iz stručnih službi, tako da i oni preparate za zaštitu adekvatno koriste.

– U zemaljama EU poljoprivrednici moraju da imaju sertifikat za korišćenje sredstava za zaštitu bilja – navodi Lazićeva. – Kod nas tog uslova nema, pa je korišćenje zaštitnih sredstava prepušteno savesti samog proizvođača. Redovne kontrole na pijacama, koja bi proverila da li je u povrću ili voću povećan sadržaj zaštitnih sredstava, još uvek nema, tako da je, sa stanovišta bezbednosti najbolje kupiti voće i povrće u trgovinskim marketima.

Do problema, kako ukazuje naša sagovornica, dolazimo kod grupe proizvođača koje je “vreme pregazilo”, i koji se u proizvodnji oslanjaju – na iskustvo.

Zbog zbrke u propisima hrana puna pesticida

– To su najčešće vlasnici manjih poseda, starija domaćinstva bez naslednika u bavljenju poljoprivredom, koji rade kako su navikli i koji svoje proizvode najviše plasiraju baš na pijacama – jasna je Svetlana Jovičić. – Oni nemaju dovoljne količine proizvoda da bi ih po-

Preuzeto: Večernje novosti, 5. decembar 2016.

Nijedna jabuka u Srbiji nije stopostotno ispravna hrana za najmlađe. Ovakvu poruku mogli smo da izvučemo iz “afere Juvitana”, kada je u kašicama od voća pronađena povećana koncentracija pesticida. Ti otrovi


39 nalazili su se i u voću od kojih je pravljena dečija hrana, ali su ti nivoi, prema našim pravilima, bili u dozvoljenim granicama. Jabuke, šljive i drugi plodovi pretvoreni su u kašice, a nivo pesticida dozvoljen u dečijim namirnicama je znatno niži od onog koji je predviđen propisima za voće.

vođenje evidencije o upotrebi pesticida. Na ovaj način proverava se i sledljivost kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema oko povećanih koncentracija sredstava za zaštitu bilja”, objašnjavaju u Upravi za zaštitu bilja za Novosti. Prskanje samo pod nadzorom. Upotreba pesticida u zaštiti voća i povrća je veoma kompleksna i rizična jer se radi o plodovima koji se odmah nakon berbe konzumiraju, a deo ide u preradu, objašnjava Julka Toskić, inženjer zaštite bilja i prehrambenih proizvoda u “Delta agraru”.

Tako su sanitarni inspektori “Svislajonu” dali “zeleno svetlo” u kontroli voća, ali su im zabranili proizvodnju posle provere kašica spremljenih od te sirovine. Kako, za Novosti kaže dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja za sanitarno-inspekcijski nadzor, ulazne sirovine su ispunjavale kriterijume, ali su za dalju proizvodnju dečije hrane standardi u pogledu količine pesticida stroži. “Po Zakonu o bezbednosti hrane, proizvođač je dužan da stavlja u promet hranu koja je bezbedna i snosi isključivu odgovornost za ispravnost proizvoda, kako u pogledu sirovina, tehnološkog procesa proizvodnje. Kontrola dečije hrane koja se uvozi radi se redovno, a obuhvaćeni su svi proizvođači”, ističe Panajotović. Upotrebu pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji kontroliše fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede. Oni tvrde da od oko 4.000 kontrola, kod poljoprivrednih proizvođača, uvoznika, izvoznika i distributera voća i povrća, nije pronađen nijedan neispravan uzorak. “Kontrola upotrebe sredstava za zaštitu bilja obavlja se na osnovu godišnjeg plana. Kontroliše se i

“Uzrok problema može biti i u tome u kojim laboratorijama se rade analize. U Srbiji postoji samo nekoliko koje imaju opremu koja omogućava nalaženje širokog opsega aktivnih materija pesticida. Za svaki pesticid zakonom je propisana doza primene, kao i broj dana koji mora da prođe od poslednjeg tretmana do berbe”, kaže Toskićeva i dodaje da se taj period kreće od 28, pa do tri dana pred berbu kod sredstava za zaštitu bilja novije generacije. Ako se uzme u obzir da je sirovina imala “dozvoljene” količine opasnih pesticida za odrasle, znači li to da bi po prodavnicama i pijacama trebalo odvojeno da se prodaje voće i povrće? Sa manje pesticida za decu, sa više za odrasle. Ili je problem u našoj neusklađenoj regulativi, koja nije do kraja definisana. Možda i u detaljnijoj kontroli sredstava za zaštitu bilja, ko uvozi i od koga u svetu nabavlja hemijska sredstva. Podsetimo, vlasnik “Svislajona” Rodoljub Drašković naveo je da će ugasiti ceo asortiman kašica i sokova koji se proizvodi od voća iz Srbije, sve dok mu Ministarstvo poljoprivrede ne da garanciju da je u ovoj zemlji moguće obezbediti zdravstveno ispravnu sirovinu za proizvodnju dečije hrane. “Zemljište je kontaminirano. Ako mi Ministarstvo poljoprivrede da pisanu garanciju da se u ovoj zemlji proizvodi zdravo voće, mi ćemo ponovo u ‘Juvitanu’ vratiti sokove i kašice za decu. Neka mi Ministarstvo poljoprivrede preporuči proizvođače od kojih se može kupiti zdravstveno ispravno voće za proizvodnju dečije hrane”, kaže Drašković.


40

Nema dokaza da je organska hrana zdravija od konvencionalne Preuzeto: www.agrobiz.hr, 5. decembar 2016.

Na pitanje zašto kupuju organsku hranu, 55 posto je odgovorilo kako veruju da su organske namirnice hranjivije, 40% ih je reklo da je samo “neka” hrana koju kupuju organska, a 75 posto njih je reklo kako veruje da je organska hrana zdravija. “To je učinio 20-godišnji marketing”, kaže Steve Savage stručnjak za agrikulturu koji piše o održivoj poljoprivredi. Prodaja organskih poljoprivrednih proizvoda dostigla je rekordne visine u 2015. godini. U odnosu na 43,3 milijarde dolara iz 2014.godine, proizvodnja organske hrane je prošle godine narasla  11 posto  i sada je profitabilnija od uzgajanja konvencionalne. Unatoč pomami za organskom hranom, Steve Savage kaže kako nema naučnih dokaza o zdravstvenim prednostima organske hrane. Za jednu studiju iz 2012. godine na univerzitetu Stanford proučavano je 237 vrhunskih radova na ovu temu i nisu nađeni nikakvi dokazi o značajnoj razlici po pitanju koristi

za zdravlje ljudi između organske i konvencionalne hrane. “Mnogi ljudi veruju kako je organska hrana sigurnija, ali se takvo verovanje ne temelji na činjenicama, kaže Savage i savetuje da se umesto trošenja novca na (skuplju) organsku hranu, više kupuje voće i povrće koje ima veću nutritivnu vrednost.” U konkretnom istraživanju “Pew Research Center” kao najčešći razlog za kupovanje organske hrane navedena je nutritivna vrednost, ali i verovanje da ima manje pesticida. Savage kaže kako ne mora biti točno da organska hrana sadrži manje pesticida. Iako poljoprivrednici koji proizvode organsku hranu obavezno ne koriste umetno gnojivo, dozvoljeno im je da koriste druga sredstva koja mogu biti relativno otrovna, iako se smatraju organskim, i navodi kao primer bakar sulfat, koji je od američkog Odseka za poljoprivredu (USDA) odobren za upotrebu. Prema magazinu “Scientific American” koji je proučavao naučna otkrića i tehnološke inovacije od 1845. godine, nije dokazano da organska poljoprivreda ima bolji uticaj na okolinu od tradicionalne poljoprivrede. Uz to, navodi se u studiji, mnogi organski proizvodi se uvoze iz inostranstva, što opet postavlja pitanje sigurnosti i pridržavanja pravila proizvodnje.


41 Savage kaže kako ga brine rastući strah od neorganske hrane, što može dovesti do lošeg izbora namirnica.

bedna garantuju samo svojom rečju. Neke inspekcija nije kontrolisala gotovo 30 godina.

“Ljudi sumnjaju u proizvođače, što nije problem za one koji imaju novca da ga troše na nešto što nije istina. Međutim, ljudi sa slabijim primanjima, sada dovode u sumnju kupovanje proizvoda ili ih kupuju manje nego inače, jer je stvorena slika kako konvencionalna hrana nije sigurna”, kaže on.

U Beogradu samo tri fitosanitarna inspektora kontrolišu bezbednost voća i povrća, bilo u proizvodnji ili u prometu, kažu u Upravi za zaštitu bilja. U Srbiji ih nema više od 100.

“Ipak, iako većina Amerikanaca veruje da je organska hrana zdravija, to ne znači da oni i kupuju takvu hranu. Primera radi, pripadnici milenijumske generacije više veruju kako je organska hrana zdravija nego što to misle starije osobe, ali je verovatno manje konzumiraju”, kaže Cary Funk direktor u istraživačkom centru i autor studije.

Neke proizvođače inspekcija nije kontrolisala gotovo 30 godina Preuzeto: RTS, 9. decembar 2016.

Koliko kroz voće i povrće unosimo vitamine, a koliko štetne materije zbog prekomernog prskanja pesticidima? U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da je voće i povrće na tržištu Srbije zdravstveno ispravno. Od oko 3.000 uzoraka, koliko su ove godine proveravali u laboratorijama, nedozvoljene količine pesticida pronašli su u 11, od domaćih proizvođača, i u dve pošiljke – paprika i pomorandži iz Turske i Albanije. Proveravali smo kako se kontroliše ono što jedemo.

“Imamo regione u kojim uopšte nemamo inspektore. Zakon o bezbednosti hrane nije jasno definisao čija je nadležnost pijaca, ali sve inspekcijske službe koje imaju nadležnost po osnovu Zakona o bezbednosti hrane ili po osnovu drugih zakona, sporadično vrše kontrole na pijacama”, kaže direktor Uprave Ministarstva poljoprivrede za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević. Stručnjaci godinama upozoravaju da je zemljište kontaminirano od bombardovanja. I kao da to nije dovoljno, mnogi prskaju biljke, a da malo znaju kako se to bezbedno radi. Poljoprivrednici s kojima je razgovarala ekipa RTS-a kažu da nikada nisu prošli obuku za rukovanje pesticidima i da nisu doživeli da to neko organizuje i da ih pozove. Ministarstvo poljoprivrede najavljuje izmene zakona sledeće godine po kojima će svi poljoprivrednici koji plasiraju hranu na tržištu, morati da prođu obuku za rukovanje pesticidima. Sada to nije obaveza, a od 2008. država je, od oko 300.000 registrovanih poljoprivrednika koji mogu da se bave biljnom proizvodnjom, obučila tek njih oko 4.000. “Često bez potrebe primene ponovo sredstvo za zaštitu bilja, dakle preventivno, ne direktno protiv nekog štetnog organizma, štetočine. Koriste sredstva za zaštitu bilja ponekad koja nisu namenjena za tu kulturu”, poručuje Nebojša Milosavljević. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd poručuju da rezultati analiza rađenih u njihovoj laboratoriji pokazuju da nema mesta za zabrinutost kada je reč o voću i povrću.

Domaće, neprskano, probaj! Tako obično pijačni prodavci nude voće i povrće. Oni s kojima smo razgovarali decenijama ih i uzgajaju. Da je roba zdravstveno bez-

“Svega dva do tri procenta proizvoda ne odgovara propisanim limitima, odnosno dozvoljenim nivoima ostaka rezidua pesticida u proizvodima”, ističe dr Vesna Pantić Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.


42 Svake godine inspekcija određuje po regionima domaće proizvođače čije će proizvode konotrolisati i u laboratoriji. Kada je reč o robi iz uvoza, u laboratoriji se proverava samo ona za čiju pošiljku se na osnovu analize rizika proceni da može biti sporna. Ostale kontroliše tako što pregleda njihovu dokumentaciju i fizički proverava robu.

Povlačenje jabuka sa tržišta zbog zastupljenosti pesticida Preuzeto: www.agrobiz.hr, 9. decembar 2016.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da se sa tržišta povlače jabuke zelene delišes Clever zagrebačkog proizvođača Fragaria d.o.o. kojeg na tržište stavlja Billa, te jabuke crveni delišes, proizvođača iz Dugog sela “Moslavina voće d.o.o.”, kojeg na tržište stavlja splitska trgovina Victa, jer su kod tih proizvoda utvrđene povećane količine pesticida klorpirifosa.

Jabuka zelena delišes hrvatskog porekla pakovana je u vrećice po dva kilograma. Tokom sprovođenja službene kontrole sanitarne inspekcije, primećen je nalaz povećane količine pesticida klorpirifos u dozi od 0,049 +/- 0,012 mg/kg-ppm, te isti nije prikladan za konzumaciju, saopšteno je u četvrtak iz Hrvatske agencije za hranu (HAH). Uzorkovanje je provedeno 22. novembra u maloprodajnom objektu Billa d.o.o., Spinčićeva 2j, Split. U skladu sa Zakonom o provedbi Uredbe o maksimalnim količinama ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porekla, utvrđena količina klorpirifosa u/na jabuci prelazi postavljenu vrednost od 0,01 mg/kg.

Na temelju provedene procene rizika zaključuje se da ostaci klorpirifosa predstavljaju akutni rizik za zdravlje ljudi konzumacijom plodova jabuke. Konzumacija ovih jabuka je rizik za zdravlje ljudi.

Domaće jabuke se prskaju, ali uvozne dva puta češće Preuzeto: www.slobodnadalmacija.hr, 19. decembar, 2016.

Nakon što je inspekcija otkrila nedozvoljene količine pesticida u praziluku na jednoj pijaci u Zagrebu, a potom prošle nedelje i na jabukama dva proizvođača, potrošači se verovatno pitaju postoji li uopšte voće i povrće koje nije tretirano hemijskim sredstvima. Odgovor je, nažalost, negativan kad je reč o standardnoj proizvodnji, dakle, svemu onome što se ne može svrstati pod naziv “eko”.

Problem je, međutim, što su ekološki proizvodi ponekad i dvostruko skuplji od ostalih, te samim time i nedostupniji dobrom delu kupaca. Jedemo li uopšte zdravo kad za obrok uzmemo neku voćku, odnosno moraju li potrošači strahovati od preterane hemikalizacije poljoprivrede, pitamo Franu Ivkovića, glasnogovornika Hrvatske voćarske zajednice. On je, naime, prošle nedelje tvrdio kako je za problem preterane količine pesticida pronađenih u jabukama iz Slavonije (na analizu su otišle iz splitske “Bille” op.a.) najpre kriv proizvođač, no potom i Ministarstvo poljoprivrede koje je trebalo, prema njegovu mišljenju, obavestiti poljoprivrednike o relativno novoj uredbi Europske komisije.


43 U skladu sa spomenutim propisom, dozvoljena količina pesticida na jabukama od avgusta je smanjena za 50 posto. Ivković kaže kako na jednom delu svog poljoprivrednog zemljišta uzgaja jabuke bez pesticida, tzv. moštenke no one su, u pravilu, manje vredne od drugih sorti, pa ih koristi za proizvodnju soka. – Mi u Hrvatskoj jabuke prskamo 14 do 16 puta godišnje, dok se u Europi one tretiraju od 25 do čak 35 puta tijekom 12 mjeseci! Stoga potrošači ni nakon ovakvih incidenata ne bi trebali zazirati od domaćih jabuka koje su, u pravilu, visokokvalitetne. Stvar je, dakle, samo u tome da proizvođač prođe izobrazbu o sigurnom rukovanju i primjeni pesticida, da ne odstupa od količina koje su navedene u uputama, te da se pridržava karence – objašnjava Ivković.

Francuska: Zabranjena upotreba pesticida na javnim površinama Preuzeto: Beta, 29. decembar, 2016.

U Francuskoj će od 1. januara biti zabranjena upotreba pesticida na javnim zelenim površinama. Nova mera deo je šireg programa koji su usvojili francuski poslanici, a koji obuhvata i zabranu korišćenja plastičnih kesa za povrće. Zabrana upotrebe pesticida odnosi se na javne parkove, bašte i šume, ali je lokalnim vlastima i dalje dozvoljeno da koriste pesticide na zelenim površinama na grobljima. Novi zakon takođe predviđa zabranu upotrebe pesticida u privatnim baštama od 2019. godine.

Neonikotinoidi nisu opasnost samo za pčele Preuzeto: EurActiv, 12. januar, 2017.

Insekticidi iz grupe neonikotinoida ne predstavljaju ozbiljnu opasnost samo za pčele, već i za mnoge duge vrste, upozorava se u izveštaju naučnika koji je juče objavio Grinpis. Grinpis je naveo da novi dokazi ukazuju da upotreba neonikotinoida predstavlja pretnju i za bumbare, leptire i vodene insekte. Nakon ocene rizika nadležne evropske agencije iz 2013. da klotijanidin, imidakloprid i tijametoksam predstavljaju opasnost za pčele, EK je uvela delimičnu zabranu. Konačna odluka o sudbini neonikotinoida očekuje se na jesen. U međuvremenu industrija pesticida tvrdi da proizvodnja uljane repice trpi zbog zabrane i snažno lobira u Briselu da njihovi proizvodi ostanu na tržištu.


Od njive do trpeze, a usput ko šta uveze Ivana Tanurdžić, novinar

I pored toga što je u Srbiji zabranjena proizvodnja genetski modfikovane soje, Srbija je već sada suočena sa određenim izazovima, kao što je uvoz neobeleženih prehrambenih proizvoda dobijenih od životinja hranjenih GM stočnom hranom i sojom. U Evropi, zbog nedostatka soje i uvoza iz prekookeanskih zemalja, 85% ovakvih proizvoda je dobijeno od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom. Tako npr. meso, mleko, jaja u zemljama EU ako ne sadrže oznaku “BEZ GMO”, najčešće su proizvedeni od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom. Valerija Balint, Udruženje Ekoland, Telečka, 45 ha ukupno u organskom statusu od toga 11 ha organske soje.


45 Nedovoljno soje na evropskim poljima, a povećana tražnja odavno je dovelo do toga da Evropa najveći procenat ove uljarice uvozi, mahom iz Južne Amerike. I najčešće je to genetski modfikovana soja. Već nakon ove rečenice, mogli bismo reći - to se na nas ne odnosi. Srbija je najveći proizvođač soje u Evropi i mi soju ne uvozimo, a za našu, ovde proizvedenu, sigurno možemo da tvrdimo da je bez GMO kvaliteta. I dok lobisti jedne i druge strane oštre pera po svetskim i evropskim parlamentima, sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija jedna od zemalja koja je zabranila uvoz GM soje i stočne hrane i odoleva pritiscima Svetske trgovinske organitzacije (STO) da povuče tu zabranu. Međutim, ovde bi smo trebali da stavimo jedno veliko ALI! Jer pored ove zabrane, ono što je činjenica je da se istovremeno u Srbiju uvoze meso, mleko, mesne i mlečne prerađevine iz evropskih zemalja koji su dobijeni od životinja hranjenih GM stočnom hranom. Ovakvi proizvodi nisu označeni i stoje odmah pored domaćih proizvoda BEZ GMO kvaliteta. Ako se u obzir uzme činjenica da za jedno jaje teško 50 grama, kokoška unese u sebe više od 40 grama soje, jasno je koliko je važno, ne samo da znamo šta mi jedemo, nego i šta je jela i kako je hranjena životinja od koje se prave namirnice koje su u našoj svakodnevnoj ishrani. Još jedan podatak ide u prilog istoj tezi, a to je da čovek u proseku godišnje pojede indirektno oko 61 kg soje kroz konzumiranje proizvoda životinjskog porekla (mesa, jaja, mleko, sirevi…). Upravo motivisani da se kupcima obezbedi pre svega pravo izbora, u

više od 20 evropskih zemlja priznat je dobrovoljni standard i oznaka BEZ GMO kvaliteta i DOMAĆEG porekla „Dunav Soja“.

Hranjeno sojom kontrolisanog porekla i kvaliteta

Program „Dunav Soja“ usmeren je na unapređenje i promovisanje proizvodnje, prerade i plasmana genetski nemodifikovane soje, kontrolisanog kvaliteta i porekla iz dunavskog regiona. „Dunav Soja“ je međunarodna, neprofitna organizacija sa sedištem u Beču i Regionalnim centrom u Novom Sadu koja okuplja vodeće proizvođače i prerađivače soje, kao i sve one koji koriste soju u svojim proizvodnim lancima (proizvođači stočne hrane, proizvođači mesa, mleka, jaja i drugi), kao i trgovinske lance, naučno-istraživačke institucije i druge organizacije i institucije koji doprinose stvaranju čvrste osnove za proizvodnju visokokvalitetne hrane, sa kontrolisanim BEZ GMO kvalitetom i poreklom iz dunavskog regiona. Udruženje „Dunav Soja“ omogućava, kroz implementaciju „Dunav Soja standarda kvaliteta“, isticanje kontrolisanog BEZ GMO

kvaliteta i porekla obeležavanjem prehrambenih proizvoda oznakom „Dunav Soja“. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije prepoznalo je značaj „Dunav Soja standarda kvaliteta“ i označavanja prehrambenih proizvoda u Srbiji na nacionalnom nivou i od 2015. godine podržava upotrebu ovog standarda i oznake kvaliteta na našem tržištu. Na ovaj način, predstavnicima domaće prehrambene industrije omogućeno je da po prvi put označe proizvode – sveže meso, jaja, mleko i prehrambene proizvode oznakom kvaliteta sa naglaskom BEZ GMO kvalitet i kontrolisano poreklo što im daje kompetetivnu prednost u odnosu na druge uvozne proizvode. U isto vreme, potrošači sada imaju mogućnost izbora ukoliko žele da se opredele za kontrolisane domaće proizvode BEZ GMO. Jaja iz dobrog kraja Prvi sertifikovani proizvodi sa Dunav Soja oznakom su jaja dostupna na tržištu širom Srbije, a uskoro stižu i drugi proizvodi. Jaja sa ovom oznakom možete pronaći u svim Roda, Idea i Mercator trgovinama.

Za kraj, neminovno nas čeka situacija u kojoj će nas samo zdrav razum voditi u opredeljenju da li želimo ili ne želimo da konzumiramo GM namirnice. Ipak, preduslov za to je da budemo na pravi način informisani o poreklu i kvalitetu namirnice koja je stavljena pred nas.


46

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

”Kralj svinja” u Kini težak 750 kilograma Krmača teška 750 kilograma krunisana je titulom “kralj svinja” na takmičenju održanom u centralnoj Kini. Životinja je toliko velika da na leđima može da nosi odraslu osobu. Kako prenosi mondo.rs svinja duga 213 cm i visoka 104 cm ubedljivo je pobedila sve konkurente na takmičenju održanom u provinciji Henan. Svi takmičari bili su teži od 500 kg i odgajani su duže od dve godine, a pobedila je krmača teška tri četvrtine tone. Prosečna težina svinja u tom kraju Kine je 140 kg, što je manje od petine težine pobednice na takmičenju. Najteža svinja ikad izmerena Big Bil iz Tenesija težio je 1.156 kg. Najteža svinja ikada izmerena u Kini bio je vepar težak 895 kg i živeo je četiri godine.

Bik čije seme košta ”samo“ 3000 dolara Juvraj je ime bika čije seme košta 3.000 dolara. Bik je težak oko 450 kg, dug oko 3,05 m i visok oko 1,80 metara. Potomak je isto tako kvalitetnog bika i kvalitetne krave. Majka ovog bika je stara 19 godina, steona je po 16 put, a dnevno daje 26 litara mleka. Otac ovog bika kupljen je za svega 600 dolara, ali je od njega nastao bik koji donosi mnogo više novca. Pripada jednoj od 13 najboljih rasa Bufala koji se gaje u Indiji. Bik ima dva obroka dnevno, a čine ga 20 litara mleka u koje su dodati neophodni vitamini, 10 kg jabuka, i jednaka količina stočne hrane i žitarica. Dnevno hrana za ovog bika košta oko 32 dolara. Takođe, obavezna je i šetnja bika uveče, a dužina staze za šetnju je 5 km.


47

Raste broj zaražene živine u Evropi Influenca ptica u ovoj sezoni poprimila je široke pandemijske razmere u EU, navodi se u dokumentu Evropske komisije. Ovim se bavila posebna radna grupa, čiji je cilj da se kontoliše i suzbije ova bolest. Od oktobra prošle godine, pa sve do kraja januara, evidentirano je 996 pojava virusa ptičjeg gripa na tlu Evrope, koje su izazvale ogromne štete ekonomiji i populaciji različitih vrsta ptica. U čak 20 zemalja Evropske unije u poslednja četiri meseca zabeležena je pojava virusa, a najveći broj evidentiranih slučajeva zaraze je u Nemačkoj (259), Mađarskoj (247) i Francuskoj (165). Virus dolazi na područje Evrope migracijama ptica - uglavnom sa istoka iz pravca azijskog kontitenta.

Naučnici razijaju novu sortu soje bez proteina

Naučnici sa Univerziteta u Arizoni i u Illinoisu selekcionisali su novu sortu soje u kojoj je nivo tri proteina povezanih s njihovim anti-prehrambenim i alergenskim svojstvima značajno smanjen u odnosu na postojeće sorte. Soja, poznata mahunarka koja se uzgaja u celom svetu, osim što služi za ishranu životinja, izvor je biljnih belančevina. Uz to, dobro je poznato da soja sadrži određene proteine ​​koji uzrokuju alergijsku reakciju ili koji inhibiraju apsorpciju drugih nutrijenata. Smanjen nivo ili uklanjanje tih proteina iz novokreirane sorte soje ima za zadatak da poveća hranjive vrednosti, te da smanji pojavu alergijskih reakcija kod ljudi i životinja.

Prednosti razvoja nove sorte soje s niskim nivoom anti-prehrambenih i alergijskih proteina može uključivati ​​potencijalnu eliminaciju potrebe za termičkom obradom, koja se obično primenjuje pre upotrebe sirove soje. To bi moglo smanjiti troškove energije i izbeći negativni učinak toplotnog tretmana na kvalitet sirove soje. Nadalje, ta nova sorta može smanjiti broj nepodnošljivosti ili alergijskih reakcija. U ovoj studiji, nova sorta soje je razvijena tako da sadrži niske ili nulte vrednosti sva tri proteina. Pojedine sorte soje sadrže “null” gena (tj. gene koji mogu ograničiti ili zaustaviti proizvodnju tih proteina) za proizvodnju P34, TI ili LE proteina, a budući da ova nova sorta soje sadrži null gene za sva tri spomenuta proteina, nazvana je “Triple Null”.

Organsko stočarstvo raste u EU U Evropskoj uniji raste proizvodnja svinja uzgojenih na organski način, Kako se navodi u upravo objavljenom izveštaju Evropske komisije “Činjenice i brojke o organskoj poljoprivredi u Evropskoj uniji”, organskih svinja u 2015. godini bilo je 978 hiljada. Najveći proizvođači su Danska (260.510 grla), Francuska (219.812 grla) i Nemačka (190.471). Sektor organskih svinja još uvek ima veoma mali udeo na tržištu EU, ocenjeno je u izveštaju. Kada je o organskom stočarstvu reč, ovce zauzimaju 42%, a goveda 34% i to su najvažniji tipovi organske proizvodnje životinja na evropskom nivou, posle živine. Trend rasta organske proizvodnje zabeležen je i kod useva, odnosno ratarskih kultura, i kod voća.


48

Uz nove proizvode do snažnijih biljaka i većih prinosa Nataša Hordoši, dipl inž. polj.

Biostimulansi su dugo bili u povezivani sa organskom poljoprivredom. Sada, zahvaljujući istraživanjima, imaju važnu ulogu u konvencionalnoj poljoprivredi, kao dodatak ishrani useva i merama zaštite. Uz nove LIDA proizvode do snažnijih biljaka i većih prinosa. Razvoj biostimulanasa počinje posmatranjem biljaka i njihovih ekosistema, a zatim sprovođenjem istraživanja na otkrivanju novih bioaktivnih jedinjenja, identifikaciju korisnih mikroorganizama, kao i njihov međusobni uticaj. Mnoge od komponenata su veoma česte u prirodi, kao što su amino-kiseline, huminske kiseline, šećeri, vitamini, organske kiseline, alge, mikroorganizmi zemljišta. Funkcionalna upotreba sastojaka sadržanih u ovim proizvodima, kada se primenjuju folijarno ili u zoni

korenovog sistema je da se poboljša razvoj biljaka, vigor, prinos i kvalitet. Oni imaju uticaj na primarni metabolizam biljaka: fotosinteza, disanje, transport supstanci kroz biljku, sintezu proteina, unošenje hranljivih materija, diferencijaciju tkiva, formiranje ugljenih hidrata, masti, strukturnih materija biljaka. Kada se primenjuju na biljkama na početku uslova koji su povoljni za razvoj oboljenja, ovi proizvodi poboljšavaju toleranciju, smanjuju dejstvo stresa. Praktično, oni reaguju sa netoksičnim, biorazgradi-


49 vim supstancama koje ne ostavljaju nikakve ostatke. Obezbeđivanje hrane za rastuću populaciju zahteva veće prinose i kvalitet, što se postiže između ostalog i upotrebom biostimulanasa. Ekstremne temperature, nedostatak vode, povećan sadržaj soli u zemljištu i druge vrste stresa u vezi sa klimatskim promenama, zahtevaju barem tolerantne ako ne može otporne useve. Biostimulansi povećavaju toleranciju biljaka na neželjene efekte uzrokovane abiotskim stresom. Biostimulans može da poboljša kvalitet proizvoda. Poboljšan kvalitet znači veći profit za poljoprivredne proizvođače i zdravije i hranljivije namirnice za potrošače. Istovremeno, ima pozitivan uticaj na čuvanje i konzervaciju, što daje proizvođačima više vremena da izaberu najbolji trenutak za plasman svojih proizvoda po povoljnim cenama. Biostimulansi mogu da zaštite i poboljšaju kvalitet zemljišta, čime se doprinosi razvoju mikroorganizama, koji su od koristi za njega. Zdrava zemlja efikasnije zadržava vodu i otpornost na eroziju. Kompanije koje razvijaju biostimulanse često sprovode svoja istraživanja u saradnji sa univerzitetima i nezavisnim istraživačkim centrima. Ovaj model promoviše razmenu znanja i inovacija. Jedna od takvih je Lida Plant Research (Španija) je biotehnološka kompanija, čiji rad se bazira na razvoju novih rešenja i proizvoda

za poboljšanje prinosa i useva, kao i zaštitu useva od različitih vrsta biotičkog i abiotičkog stresa. Od 1987. godine, stiču iskustva u razvoju, istraživanjima i komercijalizaciji inovativnih proizvoda za zaštitu i ishranu biljaka. Saradnja španske i kompanije Agromarket datira od pre nekoliko godina i zahvaljujući njoj, usevi i zasadi su tretirani proizvodima Talocuper, Stemicol i Mycobiol. Od ove sezone u paleti proizvoda kompanije Agromarket, nalaze se i dva nova biostimulansa, ener K color i n grip. ener K color je specijalno formulisan za tretmane koji utiču na poboljšanje kvaliteta voća. Direktno utiče na metabolitičke procese obojenosti, sjaja, čvrstine i nivoa šećera u voću. U svom sastavu ima visok sadržaj fosfora (P2O5) 10% i kalijuma (K2O) 15%, a obogaćen je borom (B) 0,01% i molibdenom (Mo) 0,02%. Pripremljen je za folijarnu primenu u dozi od 0,20% – 0,25% (20 – 25 ml u 10 l vode),

sve rastvoreno u 600 l vode/ha za povrtarske i 800-1000 l/ha za voćarske kulture. Biostimulator ener K color se primenjuje u voćnjacima (nektarine, breskva, jabuka, šljiva, višnja i trešnja), jagoda, malina i vinogradima (vinske i stone sorte) od početka zrenja i obojavanja plodova u najmanje 2 tretmana, a izuzetno se može primeniti i treći tretman. Izuzetnu vrednost ener K color iskazao je i u povrću, posebno za lubenice, dinje, papriku, paradajz, patlidžan, boraniju, krompir i artičoku. Vreme primene je od diferenciranja plodova, nekoliko tretmana (najmanje 2) svakih 15 dana. Drugi proizvod, n grip je specifična formulacija koja povećava broj, odnosno masu korena, te biljka uzima hranljive sastojke iz zemljišta sa mnogo većom efikasnošću. Formulacija n grip mikrogranule sadrže fosfor (P2O5) 8% i kalijum (K2O) 10%. Koristi se u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, na svim tipovima zemljišta. Proizvod n grip se može koristiti na bilo kom usevu ili zasadu koji je pod stresom. Primenjuje se folijarno u količini 2 g/l, uz utrošak vode 600 l/ha za povrtarske i 800-1000 l/ha za voćarske kulture. Može se primeniti i preko zemljišta, zalivanjem, u količini 2 kg/ha, uz utrošak vode 600 l/ha za povrtarske i 800-1000 l/ha za voćarske kulture. Proizvod se može primeniti 3 - 4 puta (na svakih 15 dana) u toku vegetacije, u zavisnosti od potreba biljnih kultura.


50


52

Agro IT Svet Priredili: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj. Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Jelena Sajić

Precizna poljoprivreda u EU, svetu i Srbiji Dugo se u svetu radi na unapređenju poljoprivrede, možda ponajviše u SAD, koja je u nekim segmentima „svetlosnim godinama“ ispred nas. Slična je situacija u mnogim segmentima poljoprivrede, pa i u domenu Precizne poljoprivrede. No, da ne bismo dužili pređimo na konkretne stvari. Prvo, šta je to Precizna poljoprivreda? Jedna od definicija kaže: „Precizna poljoprivreda je koncept upravljanja farmom zasnovan na posmatranju, merenju i reagovanju na različite parametre u polju, tj usevu. Cilj je naravno povećanje profita po jedinici površine, ali i stvaranju boljih uslova rada, kao i unapređenju životne sredine. Kao krajnji rezultat je Održiva poljoprivredna proizvodnja“. Gore skraćenu verziju definisanja Precizne poljoprivrede, možda su najbolje postavili 2010. godine, Gebbers & Adamchuk izjavivši „Primeniti pravu agrotehničku meru na pravom mestu i u pravo vreme“. Na čemu se zasniva koncept? Osnovni uslov u razvoju Precizne poljoprivrede bilo je korišćenje brojnih tehnologija, od kojih su najznačajnije one za pozicioniranje,

Global Navigation Satellite Systems (GNSS). Principi same tehnologije o kojoj pričamo najviše se primenjuju u zemljama sa razvijenom poljoprivredom u kojima je ratarstvo jako razvijeno, EU, SAD i Australija. U svim ovim zemljama optimizacija proizvodnje i profitabilnost su osnovni razlog za uvođenje novih tehnologija. Najbolji primeri uvođenja Precizne poljoprivrede su Controlled Traffic Farming čijom je upotrebom u Australiji smanjen trošak mehanizacije i goriva od 35 do 70%. kao primer ovoga je da samo pogledate u svom okruženju koliko je parcela sa stalnim tragovima traktora. U tom postupku Precizne poljoprivrede smanjene su greške vozača, te samim tim povećana ušteda. Ova tehnologija našla je primenu i u primeni pesticida kao i u đubrenju, u kojima su takođe postignuti visoki rezultati. Pogledajmo još jedan primer primene Precizne poljoprivrede. U konvencionalnoj proizvodnji veštačka đubriva se primenjuju uniformno po čitavoj parceli. U tehnologiji koju i mi promovišemo ovim tekstom princip je nešto drugačiji i sve počinje mnogo ranije. Traktor koji se koristio u žetvi prethodne godine na prošlogodišnjem usevu je uz pomoć mapa i GPS-a i pratio prinose na svakom delu parcele i beleži ih u bazi podataka. Tamo gde je prinos bio niži, nakon žetve vrši se uzorkovanje zemljišta kako bi se definisali nedostaci makro ili mikro elemenata. Zatim se u procesu osnovnog đubrenja preko softvera rasipača koji ima vagu, na različitim delovima parcele koriste različite recepture hraniva, kako bi se iskoristio potencijal samog zemljišta.

Na taj način se podiže ukupan prinos poboljšanjima na mirko lokalitetima parcela. Sećam se još jednog primera Precizne poljoprivrede, i to ličnog, koji dobro ilustruje u kom pravcu ide razvoj savremene poljoprivredne proizvodnje. Prilikom posete stočarskoj farmi u Holandiji vlasnik nas je upoznao sa procedurom rada. Svako grlo je imalo ogrlicu sa svojim jedinstvenim brojem (nije JMBG). Taj broj je bio povezan sa „dosijeom“ istog tog grla a koji je sadržao poreklo, roditeljski par, datum rođenja, vakcinacioni karton, lekove i terapije koje prima, mlečnost svakog grla... Zamislite jednog mladog tek svršenog agronoma koji dolazi iz Srbije i posmatra kako krava dolazi do hranilice, čitač očitava njen broj, pušta je u mali boks gde dobija posebnu „slatku“ hranu, zatim joj daje terapiju tj. lek, a njeno mleko pošto je pod terapijom odvaja na drugu stranu jer ne sme da ide u mlekaru jer ne zadovoljava kriterijume. Koliko je sam proces Precizne poljoprivrede važan govori i činjenica da je Evropska Unija u svojim planovima razvoja u periodu 2014-2020. godine, kao jedan od prioriteta postavila upravo razvoj i implementaciju ove tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju.

Evropska komisija ulaže 30 miliona evra u poljoprivredu budućnosti Generalni direktorat Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG Agri) i Generalni direktorat za


53 informatičko društvo (DG Connect) ulažu 30 miliona evra u jedinstveni projekat “Internet stvari u domenu poljoprivrede” (IoF2020) koji bi trebalo da ojača kompetitivnost evropske poljoprivrede na globalnom nivou i da ubrza usvajanje najsavremenijeg koncepta “internet stvari” u poljoprivredi. Kako navode sa novosadskog Instituta Biosens, projekat IoF2020 trajaće sledeće četiri godine. Time se stiču uslovi da naša poljoprivreda preskoči godine razvoja i direktno se uključi u sam vrh buduće tehnološki napredne poljoprivrede Evrope. Uspeh projekta IoF2020 ilustruje jaku povezanost Instituta Biosens sa evropskim istraživačkim prostorom, kao i vezu između BioSensa i Evropske agencije za istraživanje (ERA) i ugled koji naši istraživači imaju u evropskim istraži-

vanjima. Tako će, po veličini investicije, Srbija kroz ovaj projekat prestići zemlje poznate po ulaganjima u inovacije, kao što su Izrael, Turska i Švajcarska. IoF2020 povezuje IT eksperte, krajnje korisnike iz sektora poljoprivrede i hrane, istraživače, mala i srednja preduzeća i najveće evropske tehnološke kompanije, sa ciljem da se razvije evropska poljoprivreda budućnosti, sa većom produktivnošću i održivošću. U okviru projekta IoF2020 istraživači će implementirati i testirati blizu 20.000 novih uređaja u okviru interneta stvari, na 19 pilot sajtova širom Evrope, definisanih u svih pet glavnih grana poljoprivrede (ratarstvu, stočarstvu, mlekarstvu, voćarstvu i povrtarstvu). Institut BioSens će koordinirati aktivnosti svih 19 pilot sajtova, a to će omogućiti istraživačima potpuni uvid u

sve izazove koje nosi poljoprivredna prozvodnja. Takođe će ocenjivati i vršiti odabir ovih perspektivnih tehnologija u poljoprivrednom sektoru za primenu u Srbiji. Nastavljajući nasleđe više akceleratorskih projekata koje je BioSens realizovao (FRACTALS i KATANA), i u okviru IoF2020 će biti objavljen otvoren poziv, što je od posebnog značaja za IT sektor, jer će šest miliona evra biti bespovratno investirano u finansiranje malih i srednjih IT kompanija, za razvoj novih proizvoda zasnovanih na “internetu budućnosti” i primenjenih u poljoprivredi. Konzorcijum od 71 partnera širom Evrope biće upoznat sa potencijalom Vojvodine kao idealne tačke spajanja za IT i poljoprivredni sektor, povezujući tako regionalno brendiranje i promovišući prilike za investicije.


54

Projekat ”Apollo”: Satelitski snimci u službi poljoprivrede Do 2050. godine, prema predviđanjima, biće više od devet milijardi ljudi na planeti. Uz iste poljoprivredne površine i pretećih opasnosti od klimatskih promena, jasno je da dosadašnji vid poljoprivredne proizvodnje neće moći da obezbedi dovoljnu količinu hrane. Zato je precizna poljoprivreda rešenje za najefikasnije korišćenje resursa i povećanje proizvodnog kapaciteta i to se u razvijenom svetu sve više potencira. Precizna poljoprivreda se zasniva na primeni informatičkih tehnologija, satelitske navigacije, sofisticiranog rada i mogućnosti prilagođavanja poljoprivredne mehanizacije i kvalitetne analize uzoraka. Pomoću raznih senzora može se utvrditi da li usevi rastu i razvijaju se maksimalno efikasno u datim uslovima, a mogu se utvrditi i razlozi problema ukoliko se oni ne razvijaju u skladu sa mogućnostima. Precizna poljoprivreda i u Srbiji. Zahvaljujući projektu “Apollo” koji je započet u maju 2016. godine, poljoprivrednici u Srbiji su u mogućnosti da se uvere u benefite precizne poljoprivrede. Projekat, koji finansira Evropska komisija kroz Fond za naučno istraživanje Horizon 2020, fokusiran je na satelitsko praćenje useva i na obaveštavanje poljoprivrednika o stanju useva (pojavi bolesti, štetočina), meteorološkim uslovima, vlažnosti zemljišta, potencijalnom prinosu.

OSGL laboratorija pri Katedri za geodeziju i geoinformatiku na Građevinskom fakultetu u Beogradu je jedan od tehničkih partnera na projektu. Docent sa pomenute katedre i jedan od idejnih tvoraca projekta dr Dragutin Protić, napominje da je cilj projekta razvijanje servisa pre svega za male i srednje poljoprivrednike koji će im pomoći u poljoprivrednoj proizvodnji i koji će im smanjiti troškove, povećati profit, povećati konkurentnost na evropskom nivou, a sve kroz korišćenje podataka iz satelitskog posmatranja. Kroz projekat će se razviti servisi koji će poljoprivrednicima biti od koristi, naravno uz učešće samih poljoprivrednika jer su oni krajnji korisnici. ”Poenta je da se iskoriste Kopernikus (Copernicus) sateliti koje je Evropska unija počela da lansira 2014. godine i lansira još uvek, a čiji su podaci potpuno besplatni što značajno pojeftinjuje servise za pomoć poljoprivrednicima”, objašnjava profesor Protić.

Apollo projekat podrazumeva razvoj četiri servisa:

Usluga optimalnog rasporeda oranja koja može da pruži informacije u vezi sa optimalnim oranjem zemljišta na osnovu vlažnosti zemljišta. Poljoprivrednik može da proceni kada je najbolje primeniti oranje i može da identifikuje tačke gde se zemljište ne može tretirati (npr. tačke gde ima blata). Raspored navodnjavanja određuje tačnu učestalost i trajanje navodnjavanja kako bi se izbegli problemi koji su rezultat prekomerne ili nedovoljne primene vode.

Praćenje stanja useva od setve do žetve – na ovaj način, poljoprivrednici mogu biti na vreme upozoreni u slučaju pojave štetočina i nedostataka u ishrani biljke. Procena prinosa useva je proces procene parametara prinosa useva oko mesec dana pre žetve kada je moguće dati relevantne prognoze, uz ažuriranje podataka do same žetve. Za početak su izabrane određene pilot kulture koje će biti praćene u okviru projekta – u Srbiji su to ratarske kulture, u Španiji su pored ratarskih uključene povrtarske kulture, badem i masline, u Grčkoj – pamuk. Ove informacije poljoprivrednici će dobijati na svom računaru ili na mobilnom telefonu. Test verzija servisa za poljoprivrednike u Rumi. Pilot zemlje u kojoj će ovi servisi biti testirani u realnim uslovima su, pored Srbije, Grčka i Španija. Draxis environmental S.A. (DRAXIS) iz Grčke je koordinator projekta. Pored OSGL laboratorije Građevinskog fakulteta u Beogradu, Udruženje poljoprivrednika Opštine Ruma jedan je od partnera na ovom projektu u Srbiji i oni će prvi koristiti test verzije servisa. U aprilu ove godine biće predstavljena prva verzija servisa koju će testirati uži krug poljoprivrednih proizvođača. Ceo projekat traje ukupno 34 meseca i nakon tog perioda svi servisi biće dostupni ne samo za teritoriju opštine Rume nego za celu Srbiju.


55


56

Štetočine leske i njihovo suzbijanje Ivan Valent, dipl. inž. polj.


57 Naša zemlja je jedna od retkih zemalja u kojoj se mogu gajiti uspešno sve kontinetalne vrste voća, pa i leska. I pored toga što imamo odlične uslove za gajenje postoji veliki raskorak između potreba za plodovima, lešnivima i stanja u proizvodnji. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počelo sa uzgojem nije joj se posvetila potrebna pažnja. Poslednjih nekoliko godina sadnja leske je u ekspanziji, ali još uvek su to male površine u odnosu na potrebe kod nas. Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova - lešnika. Prema proceni resornog ministarstva poljoprivrede, trenutno se u našoj zemlji pod zasadom leske nalazi oko 1500 ha. Nema sumnje da je leska jedna od naprofitabilnijih voćnih vrsta u Srbiji. Jedan od najvećih problema pri proizvodnji je dug investicioni ciklus. Da bi leska postigla punu rodnost treba da prođe 6 do 8 godina.

Lešnikov surlaš (Curculio nucum)

To je dug period tokom kojeg proizvođač treba da održava zemljište u voćnjaku, primenjuje odgovarajuće mere nege, formira uzgojni oblik, đubri zemljište i koristi određene mere zaštite. Ali kako kaže stara izreka “Ko čeka, taj dočeka”.

prezimljavaju. Na proleće naredne godine deo larvi se preobrati u odrasle jedinke, a deo ostaje u tom stadijumu do 3 godine.

Larva surlaša

Oštećenja na plodu

U ovom broju stručne revije “Agrosvet” akcenat stavljamo na borbu protiv štetočina leske. Pa krenućemo od najznačajnijeg, a to je: Lešnikov surlaš (Curculio nucum). Reč je o insektu iz grupe tvrdokrilaca. Insekt je veličine 6-9 mm, crvekasto-smeđe boje koji je prekriven žuto-smeđim dlačicama. Imago se obično se javlja početkom maja kada se hrani na lišću. Štete pričinjavaju i larve i odrasli insekti. Ženka surlaša pomoću snažne rilice prodire u plodove i u načinjeni otvor položi jedno jaje. Treba napomenuti da je veoma teško uočiti mesto gde je jaje odloženo. U proseku jedna ženka odloži oko 40 jaja. Iz jaja se nakon 5-7 dana razvije larva. Obično u jednom plodu se nalazi jedna larva, hrani se jezgrom ploda. Nakon 30 dana kad se razvije, larva napušta plod i spušta se u zemljište. Na dubini 10-15 cm se zaprede u čauru (kokon) gde i

Hemijsko suzbijanje je moguće samo u maju mesecu, odnosno samo kad su aktivni odrasli insekti i upravo je važan dobar izbor insekticida. U situaciji u koju smo dovedeni ukidanjem brojnih insekticida iz grupe organo-fosfata, moraju se u zaštiti koristiti kombinacije insketicida ili oni koji imaju i gasnu fazu. Preparati Nurelle-D ili Despot u dozi od 1,0 – 1,2 l/ha su dvokoponentni insekticidi (Hlorpirifos+Cipermetrin), imaju kontaktno i inhalaciono delovanje i to je ono što može efikasno suzbiti štetočinu. Aktivna materija Hlorpirifos ima jako perzistentno delovanje što pruža sigurnost delovanja i do nekoliko dana

Larva surlaša


58

Leskina grinja (Phytiptus avellanae)

dok klasični piretroidi imaju samo kontaktno delovanje. Dobar izbor je i preparat Reldan 22 E (Hlorpirifos-metil) odnosno Kozma (Hlorpirifos-etil) u dozi od 1,2 – 1,5 l/ha. Suzbijanje larvi pomoću insekticida je veoma teško, pošto larve vode skriven način života. Međutim s obzirom da se larve preobražavaju u lutke u zemljištu i to na dubini od 10-15 cm, obradom zemljišta oko stabla, dubokim prekopavanjem ili sakupljanjem oštećenih plodova može se značajno smanjiti brojnost ove štetočine.

revine, često nazivane mehuriće. Krajem marta i početkom aprila, grinje prelaze sa zahvaćenih pupoljaka u one koji se tek formiraju na novim grančicama. Zahvaćeni pupoljci se nepravilno razvijaju i dobijaju crvenkastu boju. Takvi pupoljci se dalje ne razvijaju već se suše i propadaju. Prvo tretiranje se izvodi rano u proleće u fazi pojave mladog lišća. Drugi tretman zavisi od vremenskih uslova pošto nam je poznato da grinje vole suvo i toplo vreme što je često veliki problem pri izboru akaricida. U praksi su se odlično pokazali akaricidi Akaristop u dozi od 1,0 l/ha i Sanmite 20WP u koncentraciji od 0,06% uz obavezno dodavanje okvašivača VinFilm (0,03%) koji ima za ulogu da smanji površinski napon vode ali ima još jednu prednost, a to je da zalepi aktivnu materiju za list što u prevodu znači da se teže spira kišom, što je veoma bitno kod primene kontaktnih preparata.

Druga značajna štetočina je Leskina grinja (Phytiptus avellanae) javlja se na naličju lista, prezimljava unutar pupoljaka koji se transformišu u karakteristične loptaste tvo-

Zelena leskina stenica (Palomena prasina)

Lisne vaši (Aphididae) često se mogu naći u zasadima leske iako ne predstavljaju značajnu štetočinu. Štetne su jer crpe biljne sokove iz listova, kao i zagađenja od medne

rose koju stvaraju, a na kojoj se razvijaju razne saprofitne gljive koje vizuelno zagađuju plodove.

Leskina stenica (Gonocerus acuteangulatus)

Ne smemo zaboraviti ni leskine stenice. Kod nas se posebno ističu Zelena leskina stenica (Palomena prasina) i leskina stenica (Gonocerus acuteangulatus). Stenice pričinjavaju dve vrste šteta, prva su odbacivanja ploda leske, koja se događaju kada se ubodi stenica dogode u prvoj fazi formiranja semena, što dovodi do zastoja u razvoju. Takvi plodovi su prazni i padaju na zemlju. Druga grupa oštećenja podrazumeva, opadanje i gorak ukus ploda, a do njih dolazi kada stenice ubada u kasnijim fazama razvoja ploda. Prve vidljive promene na plodu su smeđa boja i beličaste mrlje koje su više ili manje raširene. Plodovi dobijaju karakterističan gorak ukus što ih čini neupotrebljivim za preprađivačku industriju. Za suzbijanje stenice možemo koristiti kontaktne insekticide kao što su Grom (Lambda-cihalotrin), Kozma (Hlorpirifos), Vantex 60 SC (Gama-cihalotrin). Pored štetnih insekata i grinja, postoji i nekoliko značajnih bolesti leske koje se javljaju svake godine. Ali o tome ćemo u narednom broju stručne revije „Agrosvet“.


59


60

Skladištenje i bezbednost pesticida Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Pred početak još jedne sezone prilika je podsetiti se nekih naoko opštih, ali veoma bitnih stvari. Tokom biljne proizvodnje troše se velike količine pesticida jer bez njih naši usevi ne bi mogli izdržati brojne napade biljnih bolesti i štetočina. S obzirom na to da je proizvodnja živi sistem, nismo u mogućnosti da precizno predvidimo potrebe pesticida. Tokom vegetacione sezone često nam se dešava da ne utrošimo određenu količinu pesticida (otrova) jer nije bilo potrebe za tim pa smo u obavezi da preostalu količinu otrova adekvatno čuvamo određeni vremenski period. Da bismo ispravno postupili, neophodno je sprovesti odgovarajuće procedure za skladištenje pesticida i opreme. Kvalitetno skladištenje ima za cilj sprečavanja vandalizma, krađe ili eventualne zloupotrebe proizvoda. Korisnici-

ma pesticida treba dati informacije o skladištenom prostoru, lokaciji, bezbednosti i zaštiti životne sredine.


61 Pesticide treba držati u bezbednom skladišnom prostoru koji je pristupačan samo onima koji su obučeni da koriste ove proizvode, kao što su licencirani aplikatori, dileri i distributeri. Poljoprivredni proizvođači takođe treba da budu svesni odgovarajućih postupaka za skladištenje pesticida. Važnost pitanja oko bezbednog skladištenja je zbog potencijala za ljudsku štetu kroz izlaganje namernog ili na drugi način, posebno kada su u pitanju deca. Pravilno skladištenje takođe može da pomogne produženju veka trajanja pesticida i spreči nesreće koje mogu da ugroze životnu sredinu. Opšte je pravilo da uvek konsultovati etiketu pesticida i MSDS (bezbednosni list) za specifične informacije o čuvanju. Sigurno čuvanje pesticida i opreme za primenu nije samo do-

bra praksa iz bezbednosnih razloga već može pomoći u smanjenju potencijala vandalizma i krađe. Ovo je posebno važno za one pesticide koji su veoma toksični i korozivni. Međutim, čak i proizvodi koji se ne smatraju akutno otrovnim mogli bi potencijalno da izazovu paniku ako se koriste da se zagadi izvor vode, prehrambena roba ili prska iznad naseljenih mesta. Objekti za skladištenje bi trebalo biti suvi i dobro provetreni. Vrata i prozore držati zatvorene i zaključane, osim ako nisu potrebni prozori za ventilaciju. Prozori ne smeju biti veličine tako da neko može da uđe kroz njih. Po pravilu obavezno je držati pesticide tako da ne dođe do izmrzavanja, odnosno izuzetno niskih, ali i od ekstremno visokih temperatura vazduha. Većinu pe-

sticida čuvati na temperaturama između 5 – 15 0C. Ambalažu držati van domašaja direktne sunčeve svetlosti. Držite skladišni prostor zaključan! Skladište pesticida držati na odvojenoj lokaciji u objektu specijalno dizajnirano za tu namenu. Skladište uvek zaključavati kao i ormare plakare. Sigurnost i bezbednost pesticida su u nadležnosti korisnika dok se oni koriste ili odlažu. Nemarno ostavljanje pesticida u vozilu koje nije obezbeđeno je veoma rizično zbog dece, vandala ili životinja. Pristup objektu je moguć samo određenim osobama pri čemu se vodi spisak lica sa ključevima. Treba biti svestan potencijala za izvlačenje ili krađe pesticide iz rezervoara. Rezervoare treba obezbediti tako da neovlašćena lica ne mogu


62 da pristupe kontejneru. Obavezno postaviti znake na vrata, zgrade ili ograde koji ukazuju na skladištenje pesticida kao što su “Opasnost pesticidi”, “Zabranjen pristup neovlašćenim licima”, “Zabranjeno pušenje”. Nije dozvoljeno pušenje u ili u blizini skladišta ili objekta. Ako ima potrebe ove informacije bi trebalo da budu i na drugom jeziku. Isto tako, ostaviti ime, adresu i broj telefona kontakt osobe kao i kontakt vatrogasne službe i policije. Tretirano seme predstavlja potencijalnu opasnost ukoliko nije pravilno uskladišteno. Tretirano seme se obično boji svetlom bojom koja služi kao upozorenje da je seme tretirano pesticidima. Nažalost, svetla boja može biti privlačna za decu. Tretirano seme nikada ne treba koristiti za hranu ili mešati sa netretiranim semenom. Sa ovakvim semenom treba rukovati sa istom pažnjom kao i sa pesticidima. Seme čuvati u zaključanom objektu daleko od hrane, đubriva, kućnih ljubimaca i dece. Čuvanjem na ovakav način sprečavamo kontaminaciju putem prašine, parom ili izlivanjem. Kada su u pitanju pesticidi i raspored u objektu takođe postoje određene zakonitosti. Pesticide dražati odvojeno od đubriva i goriva. Pesticide klasifikovati po kategorujama tj. razdvojiti insecticide, fungicide i herbicide. Isparljive pesticide držati odvojeno od ostalih hemikalija. Tečne formulacije držati ispod suvih zbog mogućnosti prolivanja. Suve formulacije (granule, prah) mogu povući vlagu ako se neadekvatno čuvaju. Otvorene kesice kvašljivih i rastvorljivih

prahova i granula mogu se držati u plastičnim kesama kao i drugim pogodnim posudama. Ovo će sprečiti apsorpciju vlage i izlivanje hemikalija. Prilikom korišćenja primenite najstarije hemikalije, posebno one koje imaju kratak rok trajanja. Voditi evidenciju o kupovini pesticida i datumu otvaranja na pakovanju. Truditi se da pesticide čuvate u orginalnim pakovanjima. Etiketa na ambalaži treba biti vidljiva jer je to najvažniji faktor sigurnosti u upotrebi pesticida. Ne dozvoliti da oznaka postane oštećena ili uništena. Strogo je zabranjeno koristiti ambalažu pesticide za piće ili hranu. Popis hemikalija u skladišnom prostoru je obavezna mera. Svako iznošenje i unošenje pesticida mora biti praćeno evidencijom. Prilikom planiranja nabavke pesticida dobro razmotriti neophodne količine tj. kupovati samo ono što je potrebno za određenu aplikaciju ili sezonu. Čak je poželjno ne uzimati celokupnu količinu pesticida. Razmotriti i druge faktore kao što

su raspoloživi prostor za skladištenje, rok trajanja proizvoda kao i moguće promene u preporukama. Na mestima gde se čuvaju pesticidi potrebno je imati prvu pomoć kao i neophodne informacije o trovanju pesticidima u slučaju da dođe do ekcesnih situacija. U blizini imati izvor čiste vode za dekontaminaciju kože, očiju i drugih delova tela. Prilikom ulaska u skladišta pesticida obavezno koristiti zaštitnu opremu kako bi se smanjila mogućnost izlaganja prilikom rukovanja pesticidima. Zaštitnu opremu ne treba čuvati u istim prostorijama sa pesticidima. Ne treba zaboraviti da pravilno sladištenje, bezbednost i odlaganje pesticida je podjednako važno kao i njihovo korišćenje u polju. Praćenje pravilnih postupaka oko projektovanja programa zaštite, nabavke pesticide, primene, skladištenja, postupanja sa ambalažom omogućiće zaštitu aplikatora, osoba koje nema veze za primenom pesticide i naravno, okoline koja nas okružuje.


63


64

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj. Preuzeto sa: agronews.rs

Bugarska i Hrvatska deceniju ispred Srbije Sve ono što se pretprošle godine proizvelo u Srbiji, a to je ukupni bruto domaći proizvod ili BDP, vredelo je prema podacima Svetske banke i naše statistike oko 36,5 milijardi dolara. Da li je to malo ili mnogo neka pokaže podatak da je to tri puta manje nego u Mađarskoj, gde je BDP bio 120 milijardi dolara. To je trećinu slabije nego u Bugarskoj i Hrvatskoj, gde je BDP prošle godine bio 48,9 i 48,7 milijardi dolara. Slovenački BDP bio je 42 milijarde, bosanski 16, albanski 11,4, makedonski 10, a crnogorski 3,99 milijardi dolara. Sve u svemu, kada se manemo procenata dobijamo porazan rezultat da Bugarska i Hrvatska Srbiji beže najmanje 10 godina kada je ukupan BDP u pitanju. Tačnije, kada bi Srbiji BDP rastao tri odsto godišnje, a Bugarskoj i Hrvatskoj da, recimo, stagnira, nama bi trebalo 10 godina da ih stignemo. Kada bi pak naš BDP rastao pet posto godišnje, a njihov tri odsto, mogli bismo da ih stignemo tek za 15 godina. Računica je prosta. Ako je lane BDP Srbije porastao za 2,7 odsto, to znači da je on u dolarima u stvarno povećan 985 miliona dolara. BDP Hrvatske skočio je 2,5 odsto, ali je to povećanje od 1,2 milijarde dolara. U procentima smo pobedili Hrvate, ali smo u novcu izgubili. Da ne pominjemo da je rast u Mađarskoj od dva odsto značio skok od čak 2,4 milijarde dolara, to jest dva i po puta više nego u Srbiji iako je u procentima manje. Mi smo siromašna država i treba da vidimo šta nam je činiti. Kada je poljoprivreda u pitanju, ona svakako može doprineti našem ekonomskom oporavku, ali je pitanje kako i koliko. Elem, poljoprivreda nam godišnje donese oko pet milijardi dolara, a to znači da je dupliramo u narednoj deceniji, to bi bio dodatak od novih pet milijardi na skromnu bazu od 36,5 milijardi. Može li onda agrar da bude naš razvojna šansa, a povratak na selo rešenje za nezaposlenost? Male su šanse. Poljoprivreda može da bude dobar pomagač u ekspanziji naše ekonomije, a bez reindustrijalizacije i razvoja novih tehnologija i IT sektora spasa nam nema. To jest, mi ćemo i dalje imati dobar rast u procentima, samo ćemo zaostajati u novcima. Ako bi Srbija svake godine pobeđivala Hrvatsku u procentima, kao što je prošle godine pobedismo, onda sam Bog zna koliko bi nam decenija trebalo da ih stignemo. Možda su i vekovi u pitanju.

Kukuruz doneo 299 miliona, a cigarete 261 milion dolara U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-novembar 2016. godine ostvarena je vrednost izvoza od 2.921 miliona dolara, što predstavlja rast od 11,2% u odnosu na rezultate iz istog perioda u 2015, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,4 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.253,1 milion dolara je 11,3 odsto manja od ostvarenog u periodu januar-novembar 2015, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,2%. Sufcit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-novembar 2016. godine, ima rast od 32,5% i iznosi 1.667,9 milion dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 233,1 odsto

Cene hrane u svetu pale su 2016. petu godinu za redom Cene hrane u svetu pale su 2016. petu godinu za redom, s time da su cene žitarica postupno padale tokom prošle godine te na kraju zabeležile pad od 39 posto u odnosu na rekordno visoku cenu iz 2011., a rasle su cene šećera i biljnog ulja, saopštila je u četvrtak UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Cela 2016. beleži godišnji pad od 1,5 posto indeksa cena hrane koji meri mesečne promene u potrošačkoj korpi u kojoj se nalaze žitarice, ulja, mlečni proizvodi, meso i šećer. Cene šećera su prošle godine porasle za trećinu, a cene biljnog ulja su od decembra 2014. zabeležile najveći porast, no pad cena žitarica je prevagnuo nad poskupljenjem šećera i ulja. Cena šećera je rasla uslijed slabljenja brazilskog reala u odnosu na dolar i očekivanog poskupljenja proizvodnje u brazilskim područjima uzgoja šećerne trske.


65

AgroStatistika

Svaki treći građanin EU ne jede redovno voće i povrće Nešto više od trećine građana EU starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan krećese od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjom “5 dnevno” na preporuku SZO da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće.

Holandija, najveći evropski izvoznik agrarnih proizvoda Holandski izvoz poljoprivrednih proizvoda je prošle godine dostigao novi rekord od gotovo 94 milijarde evra. To ovoj zemlji omogućava da zadrži poziciju drugog najvećeg izvoznika takvih proizvoda na svetu, posle Sjedinjenih AmeričkihDržava. Holandsko ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da je zemlja sa populacijom od tek 17 miliona ljudi izvezla poljoprivredne proizvode vredne oko 85 milijardi evra i skoro devet milijardi evra “materijala, znanja i tehnologija” u tom sektoru. Najviše se izvozi krompir, voće, povrće, zatim stoka i meso, ali i cveće, mlečni proizvodi i jaja. Oko četvrtine ukupnog izvoza odlazi za Nemačku, a ostatak uglavnom za Belgiju, Britaniju i Francusku.

Ruski izvoz hrane mogao bi premašiti čak 20 milijardi dolara Ministar poljoprivrede Ruske Federacije Aleksandar Tkačev je nakon susreta sa Vladimirom Putinom istakao da je Rusija lani poboljšala pokazatelje agroindustrijskog sektora za 4 posto u odnosu na 2015. godinu te na činjenicu da je Putin blagonaklono reagovao na zahtev za nastavkom državnog kreditiranja ruskog agrara. Poznavaoci tržišta podsećaju pak da je Rusija već 2015. godine zauzela drugo mesto u svetu po fizičkom obimu izvoza pšenice, ječma i suncokretovog ulja i prvo u izvozu heljde te da je daljnji rast izvoza, koji bi osigurao poziciju Rusije kao ukupnog neto izvoznika proizvoda i sirovina agrosektora, u ovoj godini teško očekivati. “Ove godine to je malo verojatno”, kaže izvršni direktor analitičkog centra SovEkon Andrej Sizov. Napominje da je ruski manjak u robnoj razmeni s inostranstvom u području poljoprivrednih proizvoda još uvek visok te da nema faktora koji bi pridoneli oštrom rastu izvoza i padu uvoza. “Štaviše, započne li u nas ekonomski rast, to bi moglo povećati uvoz, a tome u prilog ide i jačanje rublje”, kaže on. Po njegovom mišljenju, ruski prehrambeno-poljoprivredni izvoz tokom 2017. godine mogao bi porasti između jedne i dve milijarde dolara, a i to bi, dodaje, bio dobar rezultat. “Teško da će (izvoz) premašiti 20 milijardi dolara”, ocenjuje Sizov i podseća na rekordnu 2014. godinu s 19 milijardi dolara izvoza. Ističe da je za snažniji rast izvoza potrebna kombinacija nekoliko faktora među koje ubraja slabljenje rublje, obilnu žetvu i prinos i povoljne cene. K tome, Sizov ne očekuje ni pad izvoza, a ako ga i bude, po njegovoj prognozi, biće manji za najviše milijardu dolara. Prema službenim podacima, izvoz hrane i poljoprivrednih sirovina iz Rusije za razdoblje od januara do kraja novembra prošle godine dostigao je vrednost od 15,4 milijarde dolara, a uvoz 22,2 milijarde, pa manjak u spoljnotrgovinskom bilansu u tom sektoru iznosi oko sedam milijardi dolara. Taj se manjak zadnjih godina ipak smanjuje: 2013. godine uvoz je bio veći od izvoza za 27 milijardi dolara, da bi 2015. ta razlika iznosila 10,3 milijarde dolara, doduše isključivo zbog smanjenja uvoza, napominju analitičari.


66 Srbija, zemlja u svetu poznata po tradiciji i gostoprimstvu domaćina. Ove karakteristike našeg naroda su daleko izraženije na selu kod naših poljoprivrednih domaćinstava, koja i pored teškoća još uvek drže do toga da slabo menjaju navike i da se prema svakome postave gostoljubivo, ma ko to bio.

FitoFert pH PLUS đubrivo

bez koga se ne može u savremenoj poljoprivredi Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

Ali ono što mi ne razumemo ili pak ne želimo da razumemo kao narod, jeste da odvojimo navike od tradicije i gostoprimstvo od interesa. Sa ovim odvajanjem imamo problem i kada je u pitanju tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji. Jednostavno naš poljoprivredni proizvođač ne želi da uvodi nove savremene tehnologije, uvek tražeći izgovor kako mu noviteti nisu tradicija i navika, i kako će raditi i dalje po tradiciji kako su radili njegovi preci. Tu jako grešimo, jer moramo razumeti da se jedan narod prepoznaje po čuvanju i negovanju običaja i tradicije, tako što stalno menja navike koje ga vode u razvoj i budućnost. Isto je i sa gostoprimstvom i interesima. Razdvojimo ta dva pojma, ostanimo to što jesmo i budimo pravi domaćini prema svima koji nam dođu u kuću, ali sve do momenta dok imamo interes da budemo takvi prema njima. Jer gostoprimstvo dobrog čoveka se danas brzo zaboravi, a stav dobrog čoveka koji štiti svoje interese dugo se pamti i prepričava. Zbog svega ovoga, treba da budemo spremi da uvodimo nove tehnologije u našu poljoprivrednu proizvodnju. Jedan od primera za ovo je i FitoFert pH Plus. Oplemenjivač zemljišta FitoFert pH Plus je proizvod nove generacije, sa visokim sadržajem dva značajna se-

kundarna elementa u ishrani biljaka, Kalcijuma (CaO) 35 % i Magnezijuma (MgO) 13,5 %, i dovoljnim sadržajem bitnog mikroelementa Bora (B) 0,2 %. Proizveden je po novim tehnologijama granulacije mineralnih đubriva sa veličinom granule od 2-5 mm, koja je mehanički stabilna i koja u dodiru sa vodom iz zemljišta ili iz atmosfere (kišom ili snegom) lako prelazi u aktivacijsko stanje i brzo oslobađa pomenute pristupačne elemente za ishranu gajene kulture. Glavna i osnovna funkcija preparata FitoFert pH Plus je da u kratkom roku utiče na popravku pH vrednosti zemljišta i tako obezbedi korenu gajene kulture nesmetane hemijske uslove za brzo usvajanje svih potrebnih makro, mikro i sekundarnih elemenata u svojoj ishrani. To upravo obezbeđuje visok sadržaj Kalcijuma u pomenutom proizvodu, koji sa svojim hemijskim karakterisitikama kao element u zemljištu direktno utiče na popravku pH vrednosti. Laka i jednostavna primena, kao i kod ostalih mineralnih đubriva, brza aktivacija u zemljištu i direktan pozitivan uticaj na ishranu svih gajenih kultura u savremenoj poljoprivredi, pozicionira proizvod FitoFert pH Plus u grupu revolucijskih proizvoda u poljoprivredi iz oblasti ishrane bilja. Količina primene FitoFert pH Plus, pre svega zavisi od trenutne pH vrednosti zemljišta na kojem želimo proizvod da primenimo. Pred toga bitni podaci su i kultura koja se gaji ili koja planira da se gaji na pomenutom zemljištu i vreme primene preparata. No, svemu tome mora da prethodi hemijska analiza zemljišta.


67 Kada se na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta utvrdi da je neophodno poboljšati pH zemljišta, na scenu stupa FitoFert pH Plus. Osnovne karakteristike proizvoda su da se: • obogaćuje zemljište u zoni korena gajene kulture visokim sadržajem neophodnih elemenata za ishranu bilja, i to Kalcijumom, Magnezijumom i Borom, koji su u istoj vegetecijskoj sezoni pristupačni za biljku; • u ratarskoj primenjuje kao klasično mineralno granulisano đubrivo, kod osnovne obrade zemljišta ili pre pripreme zemljišta za setvu. Takođe, predviđena je primena i kod već podignutih višegodišnjih zasada, u redove sadnje pre početka vegetacije, u rano proleće. • aplicira se standardnim rasipačima za osnovna mineralna đubriva po čitavoj površini ili u redove sadnje kod voćarskih kultura; • može da ostane razbacano i na površini zemljišta, jer se brzo razlaže kao takvo utiče na popravku kiselosti zemljišta u jako kratkom vremenskom periodu (1 do 2 nedelje od aplikacije); Visoka aktivnost proizvoda pH PLUS iskazana je tako da 100 kg primenjenog proizvoda popravlja pH vrednost zemljišta za + 0,1 jedinicu, odnosno 1000 kg za celu 1 pH jedinicu. Količina primene po jedinici površine zavisi od pH vrednosti zemljišta i gajene kulture. U ratarskoj proizvodnji, pH Plus se primenjuje u osnovnoj obradi zemljišta ili pre pripreme zemljišta sa setvu, po čitavoj površini u količininama koje su prikazane u Tab. 1. Što se tiče voćarske proizvodnje, idealno bi bilo da se na osnovu prethodno izvršene analize zemljišta, a pre

TABELA 1. Količina primene pH PLUS na zemljištima na kojima se organizuje ratarska proizvodnja Vrednost pH

Količina primene kg/ha

jako kisela zemljišta - < pH 5.5

1000

srednje kisela zemljišta - pH 5.5 do 6.5

500

kisela zemjišta - pH 6.5 do 7.0

300

zemljišta pH reakcije 7.0 do 8.0

100 - 200

TABELA 2. Količina primene pH PLUS na zemljištima na kojima se organizuje proizvodnja jabučastih i koštičavih vrsta (jabuka, kruška, šljiva, višnja, trešnja, breskva) Vrednost pH

Količina primene kg/ha

jako kisela zemljišta - < pH 5.5

1000

srednje kisela zemljišta - pH 5.5 do 6.5

500

kisela zemjišta - pH 6.5 do 7.0

300

zemljišta pH reakcije 7.0 do 8.0

100 - 200

TABELA 3. Količina primene pH PLUS na zemljištima na kojima se organizuje proizvodnja maline i kupine (jabuka, kruška, šljiva, višnja, trešnja, breskva) Vrednost pH

Količina primene kg/ha

jako kisela zemljišta - < pH 5.5

1250

srednje kisela zemljišta - pH 5.5 do 6.5

1000

kisela zemjišta - pH 6.5 do 7.0

500

zemljišta pH reakcije 7.0 do 8.0

250

TABELA 4. Količina primene pH PLUS na zemljištima na kojima se organizuje proizvodnja jagode Vrednost pH

Količina primene kg/ha

jako kisela zemljišta - < pH 5.5

2000

srednje kisela zemljišta - pH 5.5 do 6.5

1500

kisela zemjišta - pH 6.5 do 7.0

500

zemljišta pH reakcije 7.0 do 8.0

250


68 TABELA 5. Količina primene pH PLUS na zemljištima na kojima se organizuje proizvodnja povrća Vrednost pH

Količina primene Otvoreno polje

Zatvoreni prostor

jako kisela zemljišta - < pH 5.5

1000 kg/ha

10,0 kg/ar

srednje kisela zemljišta - pH 5.5 do 6.5

500 kg/ha

5,0 kg/ar

kisela zemjišta - pH 6.5 do 7.0

300 kg/ha

2,0 kg/ar

100-200 kg/ha

1,0 kg/ar

zemljišta pH reakcije 7.0 do 8.0

podizanja višegodišnjih zasada kod osnovne popravke zemljišta primeni pH PLUS, rasturanjem po čitavoj površini, ili kod već formiranih zasada tokom eksploatacije deponuje u redove sadnje. Količine primene zavise od utvrđene vrednosti pH zemljišta, a prikazane su u Tab. 2., 3. i 4. Deponovanje proizvoda pH PLUS obavlja se ciklonima sa usmerivačima ili ručno pred početak vegetacije u redove sadnje. Proizvod pH PLUS treba primeniti pre sadnje jagode, u osnovnoj pripremi zemljišta, po čitavoj površini. Povrtarski usevi se gaje najčešće na istim proizvodnim površinama u dužem vremenskom periodu uz obilato korišćenje mineralnih đubriva. Popravka zemljišta je neophodna, te nakon izvršene hemijske analize zemljišta, i ukazane potrebe za primenom pH PLUS, preporučujemo količine prikazane u Tab. 5. U proizvodnji na otvorenom polju pH PLUS primeniti pre rasađivanja ili setve u osnovnoj pripremi zemljišta, po čitavoj površini, dok u zatvorenom prostoru (plastenici, staklenici) pre rasađivanja, u osnovnoj pripremi zemljišta. Treba napomenuti da se za alkalna zemljišta (preko pH 8.0) ne preporučuje primena proizvoda pH Plus. Ovim proizvodom paleta FitoFert proizvoda dobija još jednu potvrdu koja prati stručnu službu kompanija Agromarket i Fertico, a to je samo uz nauku, struku i transferisano znanje do krajnjeg korisnika možemo da uđemo u tokove savremene poljoprivrede.


69


70

Na samom tronu Olimpa Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Lepota od samog početka, praktična i vredna pažnje. Myrtus communis L. – mirta je aromatična biljka koja potiče iz južne Evrope i severne Amerike. Pripada familiji (Myratceae), biljka tipična za celi Mediteran. Njena rođaka Myrtus nivellei raste u grubim uslovima suve klime Alžira i Čada, kao relikt nekad vlažnijeg područja koje danas nazivamo Saharom.


71 Mirta je zimzelena biljka grmastog oblika sa belim cvetovima i sitnim plodovima. Može da poraste u visinu i do 5 metara. Listovi su jednostavnog oblika veličine od 3 do 5 cm, zimzeleni i kožasti. Listovi imaju prijatan miris pa se ova biljka ubraja u začinsku, lekovitu, ukrasnu, obrednu, a našla je primenu i u farmaciji i konditorskim proizvodima. Mirta se smatrala u mnogim kulturama i svetom biljkom, a kod Jevreja ona je jedna od 4 svete biljke. Na području Mediterana, mirta je simbol ljubavi i besmrtnosti. Mirta je puno više od divno aromatičnih, estetskih dopadljivih sitnih zašiljenih listića i gotovo nadrealno lepih belih cvetova, u neobičnoj kombinaciji zelenog i belog. Nekada je značila mnogo, od leka, vina, pudera za decu, do začina, čak je došla do ranga svetosti. Neko vreme uživala je božanski status - probirljiva Afrodita, boginja lepote, od svih biljaka odabrala je samo dve: ružu i mirtu. Završiti u istom košu sa ružom, na samom tronu Olimpa, nije mali podvig. Jevrejska pisana

baština tvrdi kako mirta poslednja drži miris mitskog raja iz kojeg smo prognani, da nas podseća na to što smo izgubili. Od vremena starih Jevreja uzeli smo običaj da se za venčanje nosi mirta. Vremenom je ona zamenjena ruzmarinom. Premda fina i ženskog roda, u simboli-

ci i misticizmu mirta predstavlja čist muški princip (zreliji i stariji od ruzmarina), stoga je i Afrodita odabrala lepotu kao sklad ženskog (ruža) i muškog (mirta). Vekovima se uzgaja kao ukrasna biljka koja mirisom podseća na toplinu doma, te postoje razni ukrasni varijeteti. U


72

tu namenu napravljeni su varijeteti koji omogućavaju da se mirta obradi kao bonsai drvo. Mirta deluje antiseptički, zbog čega se koristi u lečenju problema sa plućima, probavnog trakta. Katkad se koristi u lečenju infekcija mokraćnog sistema i polnih organa. Zahvaljujući ublažujućim i lekovitim svojstvima, mirta se preporučuje u lečenju infekcija kože, kao što su čirevi i prištići. Delotvorna je protiv virusa i upala, a upotrebljava se za inhalacije, kupke i masaže. Vrlo popularna lekovita mirisna vodica “eau de myrthes” proizvodi se u Francuskoj i upotrebljava za negu kože, a u nekim se krajevima bobice žvaću za poboljšavanje apetita jer se smatra da podstiče rad probavnog sistema. Nova istraživanja pokazuju da bi mirta mogla biti jako korisna u lečenju dijabetesa jer smanjuje visoki nivo šećera u krvi. Od nedavno se ispituje delovanje nekih sastojaka mirte na ćelije kancera. Međutim, konzumacija mirte se ne preporučuje tokom trudnoće ili dojenja.

Rimski specijalitet myrtidanum, vino od bobica mirte, dan - danas se proizvodi u Italiji, a nakon skorog zaborava i u Dalmaciji su ponovno počeli da prave likere od plodova mirte. Boja tih likera potiče od antocijana, koji imaju antioksidativna dejstva i regulišu probavu. Zanimljivo je da na Sardiniji prave čak dva likera, od crvenih bobica se proizvodi “Mirto Rosso”, a od svetlih “Mirto Bianco” koji svojim mirisom i više podseća na mirtu. Ukusno i korisno - tako verovatno može samo božanska mirta. Mleveni listovi se koriste kao začin uz neke vrste jela od mesa. Plodovi mirte su jestivi, ugodnog su i slatkastog, pomalo smolastog okusa. Jestive su sveže, mogu se konzervisati ili sušiti i koristiti kao začin. Destilacijom listova vodenom parom dobija se eterično ulje. Nekada su se od grana izrađivale korpe i košare. Iako vezana za toplije krajeve, može se uzgajati i u kontinentalnom delu, u proleće i leti drži se napolju na terasi ili ukopana u dvorištu, ali do-

laskom hladnih jesenjih dana a pre prvog mraza treba je uneti u zaštićeni prostor. Biljci je potrebno omogućiti svetlo stanište, da prezimi na prozračnom mestu na temperaturi ne nižoj od 4-6 °C. Zalivanje se vrši leti obilno pogotovo u fazi stvaranja cvetova. Presađuje se prema potrebi u proleće, zemlja mora biti hranljiva i humusna. Od marta do avgusta gajenje mirte podrazumeva prihranu kompleksnim mineralnim đubrivima na svake dve nedelje. Razmnožavanje mirte može se uraditi reznicama i semenom. Seme mirte se nalazi u duguljastoj čauri, ali ipak ove semenke u našem podneblju ne mogu uspešno da klijaju. Zato se koristi razmnožavanje reznicama. Oživljavaju se zabadanjem u topli pesak. Da bi se krošnja mirte lepo oblikovala, na početku proleća treba joj orezati grane ali posle cvetanja. Beli zvezdasti cvetovi mirte cvetaju od aprila do avgusta. Bobice se beru u jesen kada dobiju tamno plavu boju. Mirta, na samom tronu Olimpa.


73

agromarket.rs

BRANILAC VAÅ EG PRINOSA


74

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

EU: Broj košnica u porastu Analizirajući način na koji države članice sprovode različite mere podrške za pčelare u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU, od 2013. do 2015, u izveštaju Evropske komisije se navodi da je broj košnica u Evropskoj uniji u stalnom porastu. Države članice prijavile su ukupno 15,7 miliona košnica što je 12 odsto više nego u prethodnom programskom periodu (2011-2013). U izveštaju se takođe daje uvid u strukturu sektora pčelarstva – veća je koncentracija košnica po pčelaru, a broj pčelara smanjen je za četiri odsto. Naglašava se da EU podržava pčelarstvo kroz nacionalne programe s namerom da se poboljšaju opšti uslovi za proizvodnju i promet meda i pčelinjih proizvoda u EU.

Vrednost izvoza meda ipak na prosečnom višegodišnjem nivou U Srbiji je prošle godine bilo 15.000 pčelara koji poseduju 970.000 košnica i oni su u 2016. izvezli 2.145 tona meda u vrednosti od 8,3 miliona evra. Iako prošle godine meda skoro uopšte nije bilo, jer je prinos dala samo suncokretova paša i nešto malo lipova, isporučene su zalihe meda iz 2015. godine, pa je ukupna vrednost izvoza ipak na prosečnom višegodišnjem nivou, izjavio je FoNetu predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. On je rekao da se još ne mogu praviti izvozni planovi za ovu godinu jer se ne zna kakva će biti pašna sezona, dodajući da će se pčelari “ove zime suočiti sa izvesnim gubicima pčela”. Hladnoća nije opasnost za pčele, ako imaju dovoljne zalihe hrane. Problem može nastati kod pčelara koji zbog loše godine nisu imali dovoljno sredstava da u avgustu prošle godine dohrane svoje pčele veštačkom hranom, jer nije bilo dovoljno prirodne hrane za prezimljavanje, rekao je Živadinović.


76


NS SEME hibridi kukuruza za setvu u 2017. godini

77

Priredili: Marketing tim NS Instituta

Kukuruz je naša vodeća ratarska biljna vrsta. Gaji se na oko 1,2 miliona hektara i zauzima veće površine od strnih žita, soje, suncokreta i šećerne repe zajedno, sa kojima se najčešće smenjuje u plodoredu. U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014. godina, u Srbiji se proizvede više od 6 miliona tona kukuruza ukupne vrednosti preko 700 miliona evra. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je jedan od začetnika modernog oplemenjivanja kukuruza u Srbiji. Institut je osnovan 1938. godine, a od 1953. godine se organizovano bavi oplemenjivanjem kukuruza. Moderno oplemenjivanje hibridnog kukuruza u Institutu je započeto na populacijama kukuruza koje su oko 50 godina gajene na našim prostorima pre nego što su uključene u oplemenjivačke programe. Budući da su rasle u našim klimatskim uslovima, pod uticajem prirodne selekcije stvoren je jedinstveni tip kukuruza prilagođen našim uslovima gajenja. Bogato genetičko nasleđe iz prošlosti, organizovan rad na oplemenjivanju, uz primenu savremenih metoda oplemenjivanja i kontinuitet u radu, rezultirali su hibridima kukuruza koji se odlikuju odličnom prilagodljivošću i visokim potencijalom za prinos zrna. U Institutu je do sada priznato oko 300 hibrida kukuruza koji se gaje u Srbiji i 20 zemalja sveta.

Pred svaku sezonu setve kukuruza postavlja se uvek isto pitanje: Koji hibrid odabrati za predstojeću setvu? Veliki broj faktora utiče na izbor hibrida, od kojih ćemo nabrojati samo neke: prirodni uslovi za gajenje (temperature, padavine, tip zemljišta), stanje zemljišta u pogledu zaliha zimskih padavina, namena proizvodnje i drugi. U zavisnosti od namene proizvodnje naša je preporuka: Hibridi za proizvodnju zrna: NS 3022 (FAO 360), NS 3023 (FAO 390), NS 4051 (FAO 420), NS 444 (FAO 490), NS 5211 (FAO 520), NS 5051 (FAO 580), NS 6102 (FAO 610), NS 6140 (FAO 650), NS 640 (FAO 660), NS 6030 (FAO 660) i NS 7020 (FAO 670). FOCUS ULTRA hibridi: NS 444 Ultra (FAO 490), NS 5041 Ultra (FAO 580) i NS 640 Ultra (FAO 660). Hibridi za proizvodnju silaže: NS 5010 (FAO 580) i NS 6043 (FAO 680). Hibridi za posebne namene: NS 620k (FAO 680) i NS 609b (FAO 690). Preporuka ostalih hibrida za setvu 2017. godine: NS 223 (FAO 250), NS 205 (FAO 260), NS 208 (FAO 280), NS 3014 (FAO 380), NS 4030 (FAO 440), NS 4015 (FAO 460), NS 4023 (FAO 480), NS 5043 (FAO 550), NS 540 (FAO 560), RADAN (FAO 660), ZENIT (FAO 680), NS 6010 (FAO 690) i TISA (FAO 700).


78 ZA PREDSTOJEĆU SETVU ĆEMO POSEBNO IZDVOJITI NOVE HIBRIDE KUKURUZA: NS 3023 (FAO 390) - Rani i prinosan NS 3023 je nov srednje rani hibrid grupe zrenja FAO 390. U višegodišnjim testiranjima pokazao je odlične rezultate što ga čini veoma stabilnim hibridom. Potencijal rodnosti preko 14 t/ha suvog zrna i iznad 50 t/ha silaže. Karakteriše ga brzo otpuštanje vlage iz zrna nakon postizanja fiziološke zrelosti. Stablo je visine oko 270 cm, elastično i tolerantno prema poleganju. Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 16 redova zrna. Zrno je tipa zubana, žute boje. Može se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaže, i kao postrni usev za proizvodnju silaže. Optimalni sklop iznosi 75.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 65.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 5211 (FAO 520) - Visok prinos, niska vlaga Srednje kasni hibrid grupe zrenja FAO 520. Poseduje naglašenu tolerantnost prema suši i potencijal za prinos zrna preko 15 t/ha i oko 60 t/ha silaže. Stablo je visine oko 280 cm, elastično, tolerantno prema poleganju. Listovi su tamno zelene boje, erektofilnog položaja. Klip je dug, cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zubana, sa izrazito naboranim perikarpom. Masa 1000 zrna je oko 400 g. Može se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaže, i kao postrni usev za proizvodnju silaže. Najznačajnija karakteristika hibrida NS 5211 je brz gubitak vlage nakon fiziološke zrelosti, pa se preporučuje za kombajniranje u zrnu. Dobro reaguje na intenzivnu tehnologiju proizvodnje. Optimalni sklop iznosi 68.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 62.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 6140 (FAO 650) - Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosa NS 6140 je srednje kasni hibrid, sazreva za oko 125-130 dana. Potencijal rodnosti iznosi preko 15 t/ha suvog zrna i iznad 70 t/ha silaže. Hibrid poseduje tolerantnost prema suši i široku adaptabilnost. Stablo je prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i tolerantno

prema poleganju. Klip je cilindričan, prosečne dužine 25 cm, sa 16-18 redova zrna. Zrno je krupno, tipa zubana, žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 400 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Daje visoke i stabilne prinose u svim ravničarskim rejonima. Optimalni sklop iznosi oko 65.000 biljaka po hektaru u povoljnim i 57.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 5041 Ultra (FAO 580) Duo sistem – za efikasnu borbu protiv korova Otporan prema herbicidu Focus Ultra!!! Najnoviji NS hibrid namenjen za gajenje u tzv. DUO sistemu. Potencijal za prinos iznosi preko 14 t/ha suvog zrna i 55 t/ha silaže. Stablo je visine oko 260 cm, elastično, tolerantno prema poleganju. Klip je srednje dužine, sa 16-18 redova zrna žute boje. Masa 1000 zrna je oko 400 g. Može se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaže, i kao postrni usev za proizvodnju silaže. Preporučuje se za berbu u klipu i za kombajniranje u zrnu. Poseduje odličnu adaptabilnost i stabilnost prinosa. Najznačajnija karakteristika hibrida NS 5041 Ultra je tolerantnost prema herbicidu Focus Ultra. Optimalni sklop iznosi 68.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 62.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU

NOVO!

FAO 360

FAO 610

NS 3022

NS 6102

POTENCIJAL RODNOSTI

POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA i IZNAD 50 t/ha SILAŽE

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

FAO 420

FAO 650

NS 4051 POTENCIJAL RODNOSTI

NS 6140

14 t/ha

PREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

FAO 490

70 t/ha SILAŽE

NS 444

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 640

FAO 580

NAJPRODAVANIJI HIBRID U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 5051 POTENCIJAL ZA PRINOS

15 t/ha

FAO 660

FAO 580

NS 5010

NS 6030

POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i IZNAD 70 t/ha SILAŽE

FAO 670

DUO SISTEM FAO 490

NS 7020

NS 444 Ultra NOVO!

NOVO!

POTENCIJAL ZA PRINOS

POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

FAO 580

NS 5041 Ultra

FAO 690

NS 6010

FAO 660

NS 640 Ultra

POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

INSTITUT

za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021

www.nsseme.com


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja, DC Valjevo

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 DC Sarajevo Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com, chinabusinessnews.com, hyperallergic.com, hawaii-bargain.net wineq.org, thegreenpick.com, inhabitat.com, thegreenpick.com, nsure.eu, littlenomads.com, prviprvinaskali.com, scoopwhoop.com meatmanagement.com, photo-exhibitions.com

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet


NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

AgroSvet 81  

Reč urednika Sa Agro meridijana Sajam prvih deset godina Original Srbija Leskovački ajvar Novi patogeni na strnim žitima u Srbiji Acanto plu...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you