59 nomija doživljavaju procvat, veze sa Azijom, Evropom i Afrikom se pojačavaju, značajnije se razvijaju kultura, nauka i tehnika. Period od 1368.god. kada je osnovana dinastija Ming, pa do 1839. godine, predstavlja vreme konsolidovanja različitih naroda koji su živeli na teritoriji Kine, kao i vreme postepenog propadanja feudalnog sistema. Godine 1368., na vlast dolazi dinastija Ming iz koje vladari pojačavaju apsolutističku i centralističku vlast. Da bi povećala odbrambenu moć vojske, vlada Ming izgrađuje Peking i proglašava ga za svoju prestonicu. Radi ojačanja severne granice države, vlada Ming nastavlja izgradnju Kineskog zida na severu. Kako bi se poboljšale veze sa inostranstvom, vlada Ming šalje admirala Zheng He-a u pomorske ekspedicije. Zahvaljujući razvoju robne privrede, na jugu Kine počinju da se pojavljuju prva obeležja nastanka kapitalizma. Krajem epohe Ming, vlada je bila despotski nastrojena i korumpirana, antagonizmi u društvu su sve izraženiji, da bi došlo do seljačkog ustanka čiji je vođa bio Li Zicheng koji i uspeva da zbaci sa vlasti dinastiju Ming. 1616.god. je Nurhači osnovao Kasni Jin, dinastiju naroda Džurdži. Njegov sin Hong Taiji je teritoriju koju su Džurdži nastanjivali preimenovao u Mandžuriju, proglasio se za cara 1636.god., a naziv dinastije promenio iz Jin u Qing. Početkom vladavine Qing-a, vladari dodatno ojačavaju hegemoniju i centralizovanu vlast, osnivaju kabinet, šest ministarstava i odeljenje za vojna pitanja. Radi kontrole misli, vlasti Qing-a nemilosrdno progone intelektualce koji se bune protiv njih. U periodu Ming-a
i Qing-a mnogonacionalna Kina postiže stabilnost. Zheng Chenggong je uspeo da oslobodi Taiwan od Holanđana, dinastija Qing osniva vladu na Tajvanu, uspeva da odbije Rusiju u napadima na reci Heilongjiang, pojačava svoju jurisdikciju nad Tibetom, što je sve doprinelo očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Qing.
svih društvenih slojeva su se herojski borili protiv Engleza, međutim, pošto je vlada Qing-a sprovodila politiku kompromisa, Kina je na kraju izgubila ovaj rat. 1842.god. Engleska je primorala vladu Qing-a da potpiše „kinesko-engleski nanđinški pakt“, čime je Kina počela da gubi svoju nezavisnost i teritorijalni integritet. Od tog trenutka, Kina po-
Pre opijumskih ratova, Kina je bila nezavisna feudalna država. S obzirom na to da je u Kini u to vreme vodeću ulogu imala naturalna ekonomija, u trgovini sa Engleskom, Kina je stalno bila u suficitu. Kako bi izbegla trgovinski deficit, Engleska je krijumčarila opijum u Kinu, što je katastrofalno ugrozilo zdravlje Kineza i stabilnost carstva. Stanovništvo je zahtevalo da se zabrani uvoz opijuma u Kinu, pa je vlada Qing-a ovlastila generala Lin Zexu-a da ode u Guangzhou i sredi situaciju. Zabrana uvoza opijuma je bila ozbiljan udarac za engleskog agresora. Iz tih razloga, Engleska 1840.god. započinje “opijumski rat”. Tokom rata, kineski rodoljubi
staje polu-kolonijalno i polu-feudalno društvo. Dobra strana rata je, što je određeni broj intelektualaca shvatio, da treba malo više pažnje posvetiti proučavanju zapada, kako bi se lakše od njega zaštitili. Od 1856. do 1860.god. traje “II opijumski rat”. Da bi povećali svoju dobit, Englezi i Francuzi ponovo napadaju Kinu, a pridružuju im se Amerika i Rusija. Ove četiri države su primorale vladu Qing-a da potpiše ”Tjenđinški pakt” “Pekinški pakt”, čime je Kina izgubila još svojih teritorija i svog suvereniteta, a moć agresora se širi na sve primorske provincije i na donji i srednji tok reke Jangcekjang. Kina još dublje tone u polu-kolonizovan položaj. nastavak u sledećem broju