Page 1

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIII br.76

AGROSVET

• DOBRO ZDRAVLJE PUNO GORČINE • VREMENSKE (NE)PRILIKE • PLAMENJAČA-BOLEST KOJA NE STAJE

jun 2016.


AGROSVET 76 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20 818-801 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović ŠTAMPA: „Kip Kap“ Loznica Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21 Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33 Dragiša Vuković, DC Kragujevac, 062/608-661 Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Danilovgrad DC Bijeljina Spaso Popović, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Milica Pavicevic, +382 69 388-778 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333 Eljmaz Orana +386 49-733-815


SADRŽAJ REČ UREDNIKA ↘

4

DOSIJE: VREMENSKE (NE)PRILIKE ↘

6

DA LI STE (SMO) PRIPREMILI SVOJA SKLADIŠTA? ↘

10

BIOLOGIJA I SUZBIJANJE VAŠI ↘

12

PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA (Phytopthora infenstans) ↘

15

SAJBER AGROSERVIS ↘

18

DRUGI PIŠU ↘

21

Erwinia amylovora - BAKTERIOZNA PLAMENJAČA JABUČASTOG VOĆA ↘

26

MALINA- III deo ↘

28

ZA PLAMENJAČU NIKAD NIJE KASNO ↘

32

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

34

MOTORNE KOSE I TRIMERI VILLAGER ↘

36

ŠUMARENJE ↘

38

EKOLOŠKE CRTICE ↘

40

DOBRO ZDRAVLJE PUNO GORČINE ↘

42

STOČARSKI KUTAK ↘

44

AGROSVET


REČ UREDNIKA↘

G

ledajući naslovnu stranicu možda ste pomisliti da smo ušli u „turističke vode“, ili da smo nagradili mlade, uspešne poljoprivredne bračne parove vaučerom za boravak na morskoj (tuđoj), ili jezerskoj (našoj) obali, eventualno „banjski turizam“. Ne, ništa od toga. Jednostavno, postavljaju se pitanja, da li poljoprivredni proizvođači imaju pravo na godišnji odmor, kada i gde ga provode? Ili, da li je neko čuo, ili neko negde čuo, ili od nekog čuo da je neki ratar, farmer, paor otišao na odmor? Na pitanje, odakle interesovanje za ovim, za mnoge sasvim norma-lnim delom života koji se dešava najčešće jedanput godišnje, jednostavan je i odgovor, pa ide vreme godišnjih odmora. A setio sam se i da su mi osamdesetih godina prošlog veka rođaci pričali da kod njih u ho-stel u Mesi, Arizona, SAD, nakon žetve odsedaju na dvadesetak dana proizvođači soje i odmaraju se, „pune baterije“ i vraćaju se opet sledeće godine. Što bi rekao Đole „tad još ništa nisam znao, i još nisam verovao da na svetu tuge (poljoprivredne) ima“. Sada znam, oni farmeri koji sebi priušte odmor najčešće proizvode jednu do dve kulture, ne svaštare, imaju redovne subvencije... Nije ni tamo sve idealno, ali teže tome. Verovatno se mnogi pitaju, ko sada da razmišlja o odmoru i još ide negde kada nam predstoji „najvažniji“ posao, što bi rekli pravi novinari, žetva, i što šta. Ili kome sada pada na pamet odmor kada smo preživeli i aprilsko-majski mraz i sneg, smenu majsko-junskih kišnih i vrelih dana, niske otkupne cene, bolesti kvrgave kože ili nodularni dermatitis krava, ukidanja prelevmana za mleko... Bez obzira na sve pobrojano, poljoprivredni proizvođači moraju sebi da omoguće letovanje, jesenovanje ili zimovanje, svejedno je. Oni nas hrane 350 dana, pa su zaslužili barem petnaestak dana odmora, a mi ostali, pa snaći ćemo se, valjda. Ah, umalo da zaboravim. Na odmor, i to poduži, sa predivnom pogledom kroz vertikalne rešetke možda bi trebalo poslati one malo umnije koji zagovaraju ostavljanje neobranih zasada, gaženje sočnih plodova, prosipanje mleka, seču rodnih stabala...

4


Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: -

ulivaju poverenje kupcima,

-

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

-

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

-

ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs

/agrosvet


AGROSVET

DOSIJE: VREMENSKE (NE)PRILIKE↘ Priredio: Dragan Đorđević, dip.ing.polj.

Poslednjih godina svedoci smo ponekad i apokaliptičnih predviđanja, mada iskreno treba reći i ostvarenja nekih od njih, a vezana su za vremenske prilike koje vladaju na kugli zemaljskoj. Možda se, i verovatno jeste, i ranije sve to dešavalo, ali sa razvojem komunikacione tehnologije slike topljenja glečera, otapanje ledenih bregova, izuzetnih poplava, vrelih dana, eksplozija na Suncu, su postale naša svakodnevica. I ne samo slike, već mi živimo i poplave, sušu, novogodišnjih minus 20, najtopliji februar ali i april do sada, kao i hladni i kišni maj. Od početka godine širi se priča da nas čeka vrelo leto. I opet sa (ne)preciznim nagađanjima. Vrelije od prošlog ali ne baš katastrofalno već... Šta je ono šta nas čeka? Ne zna se i tekstovi koji vas očekuju u nastavku teksta možda daju odgovor, a možda uvdeu u još veću nedoumicu. U svakom slučaju, 22. septembra možemo podvući crtu, kakvo je leto Gospodnje 2016. bilo?.

NASA upozorava: 2016. najtoplija godina u istoriji

hodni rekorder je bio april 2010, za 0,87 stepeni topliji od proseka.

Prošli mesec bio je najtopliji april otkako se meri temperatura i sedmi mesec zaredom koji je na sličan način oborio rekord, saopštila je američka svemirska agencija NASA. To je potvrdilo upozorenja naučnika s početka godine, kada su tri meseca u nizu oborila rekorde, da treba govoriti o „vanrednom klimatskom stanju”. Sada Nasin Institut Godard za svemirska istraživanja sa sigurnošću prognozira da će 2016. biti najtoplija godina u istoriji.

„Neugodna istina” Ala Gora nije toliko neugodna

Sa novim podacima deluje nedostižno cilj o maksimalnom povećanju globalne temperature za 1,5 odsto do kraja ovog veka, dogovoren u Parizu prošle godine, čak je teško ostati i ispod dva stepena Prema podacima objavljenim za vikend, globalna temperatura kopna i mora bila je ovog aprila za 1,1 Celzijusov stepen veća od aprilskog proseka u referentom periodu, a to su tri decenije od 1951. do 1980. Pret6

Deset godina od izlaska filma „Neugodna istina”, koji prati borbu bivšeg potpredsednika SAD Ala Gora protiv klimatskih promena i koji je nagrađen Oskarom, američki novinari nedavno su ponovo odgledali dokumentarac i ustanovili da se malo šta od predviđanja ostvarilo. Političar koji je za svoj angažman nagrađen Nobelovom nagradom upozoravao je na katastrofalne posledice povećane emisije ugljen-dioksida ukoliko se ne odbace fosilna goriva i uvedu suštinske promene u svakodnevni život. Njegova poruka da će za deset godina Kilimandžaro biti bez snega nije se obistinila. Takođe, iako je Gor upozoravao na učestale vrele talase usled rastućih temperatura, ispostavilo se da je film izašao usred petnaestogodišnjeg perioda u kom je došlo do pauze u rastu globalnih temperatura.


AGROSVET

Nisu se ostvarila ni predviđanja da bi Arktik narednih decenija mogao da ostane bez leda, mada je činjenica da se pokrivač smanjuje, ali ne tolikom stopom. Izvesno je jedino da se Gor u proteklom periodu prilično obogatio ulažući u „zelene” kompanije koje subvencioniše država. Američka agencija je prošlog meseca upozorila da su oktobar, novembar i decembar 2015. i januar i februar ove godine oborili rekorde u globalnim temperaturama i da će se taj trend nastaviti. Topao vazduh se širi oko planete kao posledica pacifičkog fenomena „El Ninjo”, ali ovo nije najveći „El ninjo” do sada. „Znali smo da ’El Ninjo’ ima uticaja, ali mislim da niko nije očekivao ovakav skok”, rekao je meteorolog Erik Holthaus. Sa novim podacima deluje nedostižno cilj o maksimalnom povećanju globalne temperature za 1,5 odsto do kraja ovog veka, dogovoren istorijskim sporazumom u Parizu prošle godine, pa čak je teško ostati i ispod dva stepena, rekao je za „Gardijan” Endi Pitman, direktor centra za klimatska istraživanja na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji. Ekosistemi na najmanjem kontinentu pretrpeli su veliku štetu zbog promena klime. Duž 2.300 kilometara Velikog koralnog grebena izbeljeno je 93 odsto korala. Poslednjih godina naučnici pokušavaju da pronađu vezu između porasta temperature i klimatskih ekstrema. U leto 2014. objavljen je obiman izveštaj u kom je navedeno da se promene, izazvane delovanjem čoveka, već osećaju u svakom kutku SAD: vreli talasi traju duže nego što bilo koji živi Amerikanac pamti, kiše su obilnije, a šume nestaju pod invazijom insekata kojima prija vrućina. Ipak, opozicija je odmah napala izveštaj kao platformu na kojoj će predsednik pokušati da progura porez na emisije od fosilnih goriva, baš kao što svaku studiju tzv. klimatskih aktivista na nož dočekaju negatori globalnog zagrevanja.

temperature jedva da su porasle za poslednjih 15 godina i da je došlo do pauze u globalnom zagrevanju, mada u objašnjenju stoji da je to prirodna varijacija koja neće potrajati. Prethodno zatišje zabeleženo je u periodu od 1982. do 1991. godine. Postoji teorija zavere da je globalno zagrevanje izmišljeno iz niza razloga i da se naučni podaci falsifikuju, pogrešno tumače ili pak da, ako su i tačni, porast temperature predstavlja prirodni ciklus. Skeptike je 2009. ohrabrilo curenje prepiske vodećih klimatologa, takozvani „Klimagejt”, kada se otkrilo da je opasnost od zagrevanja preuveličana i da naučnici koriste statističke trikove. Oni su se branili da su mejlovi izvučeni iz konteksta. Britanski novinar Kristofer Buker, kolumnista londonskog „Telegrafa”, rekao je da buduće generacije ništa neće zaprepastiti koliko razmere falsifikovanja zvaničnik podataka o temperaturi. On je dodao da su podaci sistematski prepravljani kako bi se opravdala teorija o globalnom zagrevanju. Naveo je slučaj u Paragvaju, gde su prepravljana merenja. Ali i slučaj sa Islanda, gde su iz izveštaja mernih stanica američki naučnici izbacili period ekstremnog zahlađenja sedamdesetih godina prošlog veka. Na ovakve optužbe aktivisti su odgovorili tvrdnjama da je većina naučnika, koji negiraju promene, povezana sa naftnim kompanijama. Naučnici Nase u poslednje vreme se upuštaju u rasprave na društvenim mrežama, ne dozvolja-

Povodom novog izveštaja Nase, oni bi mogli da podsete da je panel UN za klimatske promene (2007. je podelio Nobelovu nagradu za mir sa Alom Gorom) u poslednjem velikom izveštaju 2013. zaključio da 7

vajući skepticima da šire neistine. „Nemojte pogrešno da nam pripisujete tvrdnje. Fosilna goriva ne hlade planetu”, odgovorili su jednom korisniku „Fejsbuka” koji je napisao da je Nasa potvrdila da fosilna goriva zapravo rashlađuju Zemlju i da na polovima ima više leda nego u prošlom veku. (Jelena Kavaja, 16. 05. 2016.) NASA: Najtopliji april otkako se meri temperatura NASA je objavila zabrinjavajuće podatke da je april ove godine najtopliji mesec otkako se meri temperatura, a mart je bio najtopliji u poslednjih 136 godina. Ti podaci pokazuju da je rast globalne temperature konstanta, koja bi svet trebalo ozbiljno da zabrine. Američka agencija je ranije saopštila da su oktobar, novembar, decembar 2015. i januar i februar 2016. srušili rekorde u globalnim temperaturama i da će se taj trend nastaviti. Kako tvrdi NASA u svom novom izveštaju, temperatura na globalnom nivou u aprilu 2016. godine viša je za 1.1 odsto u odnosu na merenja od 1951.-1980., čime je april postao šesti mesec zaredom koji je premašio ranije izmerene temperature, prenosi Independent. „Trenutno smo u poziciji da ne znamo kako će se stvari odvijati. Znali smo da El Nino ima uticaj, ali mislim da niko nije očekivao ovakav skok”, rekao je meteorolog Erik Holthaus. On je rekao da stručnjaci


AGROSVET

smatraju da je globalna temperatura u poslednjih godinu dana porasla za 25 odsto u odnosu na merenja iz 1880. godine. Gevin Šmit, direktor NASA Instituta za svemirska istraživanja, zaključio je da naučnici već sa sigurnošću mogu predvideti da će 2016. biti najtoplija godina otkako se meri temperatura. (ponedeljak, 16. 05. 2016.) Bitka gradova za vodu Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, najmnogoljudniji grad Brazila (11,3 miliona stanovnika) i južne hemisfere, koji inače proizvodi trećinu državnog BDP-a, ima manje vode na raspolaganju po glavi stanovnika, nego tradicionalno sušni severoistočni region te latinoameričke države. „Svetu prete novi sukobi zbog manjka pijaće vode – ne samo u zonama gde žeđ uveliko vlada (Sahel, Srednji istok, jugoistok Azije) već i po sve naseljenijim gradovima od juga Afrike, Latinske Amerike i Australije do severa planete. Budućnost će biti žedna”, zlokobno ovih dana najavljuje izveštaj eksperata Svetske banke simboličnog naslova „Na cedilu: klimatske promene, voda i ekonomija”. Kriza vodosnabdevanja najveći je rizik koji svetu preti u sledećih 10 godina, smatra i Svetski ekonomski forum iz Davosa. Činjenica da gotovo četvrtina stanovništva planete (1,6 milijardi ljudi) danas živi u zemljama u kojima vlada manjak pijaće vode, dok istovremeno svaki četvrti grad kuburi sa snabdevanjem vodom potkrepljuje strepnje stručnjaka Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Istovremeno, skoro četiri milijarde ljudi (60 odsto današnjeg stanovništva sveta) živi u zonama permanentnog „stresa u snabdevanju vodom”, dok 275 rečnih basena na planeti protiče kroz više država. Kad žeđ potraje ili eskalira u budućnosti – kako će se političari i ostali koji kreiraju globalni poredak dogovoriti da vode bude za sve? Uoči prvog globalnog humanitarnog samita UN (23–24. maja u

Istanbulu), izveštaj Svetske banke upozorava da je upravljački establišment slabo proaktivan u pogledu rastuće krize vodosnabdevanja, posebno za najsiromašnije stanovnike urbanih celina i čitave regione u kojima uporna žeđ podstiče sve češće i masovnije migracije i sukobe. U tekstu „Rat i mir i voda”, Laura Tak, zamenik predsednika Svetske banke za održivi razvoj, u prvi plan stavlja krizu vodosnabdevanja u Indiji, gde skoro četvrtina stanovništva nema dovoljno vode za svakodnevni život. Kriza vodosnabdevanja u drugoj najmnogoljudnijoj naciji sveta tolika je da je Vrhovni sud Indije prošlog petka optužio nadležne da pred oskudicom vode i razornim sušama drže „glavu u pesku”. Naime, nestašica vode trenutno pogađa 330 miliona stanovnika u 13 od 29 federalnih jedinica Indije. „Suše najviše pogađaju najsiromašnije”, upozorio je Vrhovni sud, naloživši vladi u Nju Delhiju da u roku od tri meseca oformi Fond za suše i definiše kada proglašava vanredno stanje zbog manjka vode ne samo u federalnim jedinicama, već i u pojedinim regionima ili čak pojedinačnim selima, prenosi Rojters. Kako će se Indija ili Etiopija – najmnogoljudnija nacija istočne Afrike (gde posledice suše danas ugrožavaju 10 odsto stanovništva) – izboriti sa posledicama tekuće suše ili na duge staze danas je neizvesno. U međuvremenu, strepnje eksperata Svetske banke još su veće kad uzmu u obzir projektovani demografski razvoj čovečanstva u periodu ekstremnih klimatskih promena i oskudnog globalnog privrednog razvoja. Sredinom veka na planeti će, prema očekivanjima stručnjaka, živeti devet milijardi stanovnika (dve milijarde više nego danas). Da nahrani i napoji sav taj narod, svetu će biti potrebno – uz današnje tehnologije – da od danas pa do 2050. svakih 12 meseci negde izgradi hidrobranu jedan i po put veću nego onu u Asuanu (Egipat). Istovremeno, broj ljudi koji živi u zemljama sa manjkom vode narašće na oko 3,2 milijarde, dok će se gradsko stanovništvo uvećati za 2,5 milijardi ljudi, ponajviše u Aziji i Africi. Na rovitom i klimatski ispošćenom Srednjem istoku u gra8

dovima će 2050. godine živeti duplo stanovnika nego danas, računa se u izveštaju eksperata iz Svetske banke. Zbirno, među novim građanima sredinom veka 1,9 milijardi živeće u zonama visokog „vodnog stresa”. Rastuća urbanizacija povećaće potrebe gradova za vodom za 50–70 odsto i to usred sve oštrijeg nadmetanja poljoprivrede, industrije i naselja za raspoloživu slatku vodu. Da li će novopridošli građani sveta naći posao u tim vodom ispošćenim naseljima i regionima? Hoće li se migrirati prema onim krajevima sveta gde voda pouzdanije kaplje iz slavina? Eksperti danas nemaju odgonetku. „Klimatske promene dodaju breme budućem razvoju gradova uz demografske pritiske i teškoće u snabdevanju, podstičući strah da bi oskudica vode povezana sa povremenim vremenskim katastrofama mogla izazvati velike društvene i ekonomske poremećaje”, navode analitičari Svetske banke. U međuvremenu, pojedine afričke države na udaru najžešćih klimatskih promena i razornih posledica ovogodišnjeg delovanja faktora „El Ninjo” uveliko ulaze u nove aranžmane za rešavanje krize snabdevanja vodom. Južnoafrička Republika i Iran su prošle sedmice potpisale sporazum o izgradnji postrojenja za desalinizaciju vode duž celokupne obale zemlje Rta dobre nade, koja se sada suočava sa najtežom sušom od 1904. godine, izvestila je britanska novinska agencija. Istovremeno, Etiopija i Italija su ovih dana potpisale sporazum o izgradnji hidroelektrane „Kojšo” snage 2.000 megavata na reci Omo na jugu istočnoafričke države. I dok političarima ostaje da razmotre preporuke Svetske banke za reforme današnjeg menadžmenta vodnim resursima, graditelji uveliko vide silnu priliku za nove poslove u hidrogradnji. Da zarade i sačuvaju vodu ožednelim kupcima, investitori će do 2030. godine povećati broj brana za 16 odsto, a količinu vode koju mogu da distribuiraju za 40 odsto, najavljuje Svetska banka. (Tanja Vujić, 17. 05. 2016.)


AGROSVET

Šta kažu prognostičari kakvo će biti leto Srbija će imati malo toplije leto u odnosu na prosek, ali ne tako toplo kao prošle godine, sa nagoveštajima prosečnih padavina, izjavio je danas prognostičar Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Branko Bijelić. „Kako se ide ka poznijem letu, temperature bi bile polagano više i vrlo verovatno da bi avgust bio malo topliji u odnosu na prosek, ali ne kao 2012. godine, kad su bili probijani rekordi”, rekao je Bijelić Tanjugu, komentarišući najave NASA da će ova biti najtoplija godina ikada. Rekao je da prognoza zavisi od oblasti gde se gleda, te da treba imati u vidu da je NASA ipak istraživački centar. „Za razliku od njih, američki Nacionalni centar za prognozu okoline, Evropski centar za prognozu vremena bave se kratkoročnim, srednjeročnim i sezonskim prognozama i imaju malo drugačije informacije”, rekao je Bijelić. Dodao je da se na osnovu temperature površine mora, koja je obično vodeći činilac koji utiče na procese velikih razmera na duži vremenski rok, ukazuje da u oblasti Evrope neće biti tako visoke temperature u toku leta. Prema prognozama RHMZ, u većem delu Srbije biće prosečno toplo leto, na jugu Srbije malo toplije, a srednja letnja temperatura imaće vrednost u intervalu od 21 do 25 stepeni, sa pođednakom verovatnoćom da će biti vlažno, normalno vlažno ili suvo. Postoje nagoveštaji da će jun i jul biti prosečno topli i prosečno vlažni, srednja temperatura za Beograd u junu biće oko 24 stepena, u julu oko 29, dok će avgust biti topliji i imaće srednje maksimalne temperature vazduha za 0,8 stepeni iznad proseka, što znači da bi srednja avgustovska temperatura u Beogradu bila oko 30 stepeni. Bijelić je dodao da je sneg koji je pao u Ivanjici, Prijepolju, Novoj Varoši normalna pojava, kao i da se dešavalo da čak i u junu mesecu temperatura padne na 10-12 stepeni. „Drugim rečima, u oblastima od 800 metara nadmorske visine pa nadalje, u višim, brdovitim predelima ume da pada susnežica i sneg, tako da to nije ni-

šta novo, na Kopaoniku je to sasvim uobičajena pojava”, rekao je Bijelić. (utorak, 17. 05. 2016.) Globalno zagrevanje najteže će da pogodi siromašne Vreli dani i ekstremne vremenske prilike – obilne padavine, poplave, oluje i suše – biće sve učestalije pojave u tropskim krajevima, upozoravaju naučnici. Predviđanja da će klimatske promene najteže podneti siromašni nisu nova, budući da uglavnom naseljavaju tropske predele, dok bogati žive u regijama sa umerenijom klimom. Međutim, sada su se pojavili novi dokazi koji idu u prilog tvrdnji da će globalno zagrevanje najteže pasti zemljama u razvoju, što je obrnuto proporcionalno njihovoj odgovornosti. Naime, bogate zemlje su najveći krivci za dosadašnje emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer su rano doživele industrijski razvoj. Tek pre dve godine Kina je po emisijama ovih gasova, na prvom mestu ugljen-dioksida, dostigla zemlje Evropske unije, posle nekoliko godina natprosečnog ekonomskog rasta, objavio je „Gardijan”. Stanovnici siromašnih zemalja najviše mogu da izgube, jer veliki broj njih zavisi od poljoprivrede, koja će verovatno najteže biti pogođena rastom temperature i sušama, vrelim talasima i mogućom promenom obrasca padavina, što će za posledicu imati poplave, suše i snažne oluje. Istraživanje sprovedeno na britanskom Univerzitetu Ist Anglija prvo je koje je ispitalo vezu između zbirnih emisija ugljen-dioksida i većeg broja vrelih dana. „Neki od najsiromašnijih naroda na svetu žive u tropskim predelima, dok većina bogatih živi na srednjim geografskim širinama. Znamo da su na malim geografskim širinama manje varijacije temperature iz dana u dan u poređenju sa srednjim širinama, što znači da se signali klimatskih promena pojavljuju prilično brzo, pa će i broj vrelih dana rapidno da se uveća”, rekao je za „Gardijan” Manodž Džoši sa Fakulteta za ekologiju ovog univerziteta. U studiji 9

se takođe iznosi sumnja da će biti dostignut cilj zacrtan sporazumom u Parizu prošlog decembra, kojim su se potpisnice obavezale da će ograničiti rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Dva stepena se smatraju prekretnicom, jer bi povećanje za više od toliko izazvalo katastrofalne posledice. I rast od dva stepena bi teško pogodio stotine miliona ljudi u najkritičnijim područjima. Predstavnici vlada većaju ove sedmice u Bonu, prvi put posle potpisivanja sporazuma u Parizu. Za deset dana, koliko traje skup, treba da sastave detaljan plan kako sprovesti zacrtano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sastanak je počeo u ponedeljak, dok je za vikend američka svemirska agencija NASA saopštila uznemiravajući podatak da je april 2016. godine bio sedmi mesec zaredom koji je oborio rekord po toploti, odnosno po porastu temperature u odnosu na prosek između 1951. i 1980. godine. Japanska meteorološka agencija saopštila je u ponedeljak da se njeni podaci podudaraju i da je april bio najtopliji mesec od 1891, od kada oni beleže temperaturu. Otopljenje je bilo najizraženije u predelu Arktika, od Sibira preko Grenlanda do Aljaske, preneo je Rojters. Ovih dana pojavio se i izveštaj britanske humanitarne organizacije „Oksfam”, u kojem se navodi da je sporazum iz Pariza ostavio siromašne zemlje na cedilu jer ne sadrži mehanizme koji bi im garantovali finansijsku pomoć kako bi se prilagodile posledicama klimatskih promena. „Oksfam” kritikuje zapad zbog toga što se nije obavezao na konkretna ulaganja. Britanska organizacija je u izveštaju iznela procenu da je od 100 milijardi dolara godišnje, koliko su bogate zemlje 2009. godine obećale siromašnima da bi se prilagodile posledicama i smanjile emisije ugljen-dioksida, isplaćeno tek 16 odsto. Prema prošlonedeljnom izveštaju UN, troškovi prilagođavanja klimatskim promenama za zemlje u razvoju iznosiće 500 milijardi dolara do 2050. godine – četiri do pet puta više u odnosu na ranije procene. (Jelena Kavaja, 18. 05. 2016.)


AGROSVET

DA LI STE (SMO) PRIPREMILI SVOJA SKLADIŠTA? ↘ Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

U

skoro možemo da očekujemo žetvu strnih žita. S razlogom očekujemo visoke prinose strnih žita, pošto je većina poljoprivrednika shvatila da je na vreme odrađen tretman protiv bolesti, bilo lista i stabla, bilo klasa, osnov dobre poljoprivredne prakse u proizvodnji strnih žita. Takođe, i tretman protiv korova je uglavnom pravovremeno i pravilno obavljen, a i godina, svojim rasporedom padavina i temperaturama nam je išla na ruku. Pojava štetnih insekata u završnim fazama malo kvari priču ali i sa njma se sprovodila različita taktika, od “ne primećivanja” do tretiranja insekticidima. Ako ne bude, a po prognozi neće biti toplotnih udara do žetve, samo kad bi mogli te prinose dobro da unovčimo…, ali u praksi je to malo drugačije. Svaki poljoprivredni proizvođač zna da cena poljoprivrednih proizvoda dostiže svoju najveću vrednost kada je ponuda robe na tržištu najmanja. Upravo iz tog razloga svako ko ima uslove, uglavnom se opredeljuje da uskladišti svoje proizvode i sačeka najpovoljniju cenu. Da li ste pripremili svoja skladišta?

Treba da znamo da pre skladištenja robe moramo skladišta prvo pripremiti za tu namenu. Kada posmatramo sa strane ovaj process nam izgleda vrlo jednostavno, međutim, često se dešava da od vrlo jednostavnih koraka zaboravimo jednu operaciju i to nam kasnije stvara velike glavobolje. Kako čuvati uskladištene žitarice? Pre svega sprečavanjem pojave štetočina. Uskladištene žitarice najčešće napadaju: žitni žižak (Sitophilus granarius), čiji imago dostiže dužinu od 3-4 mm i kestenjaste je boje. Životni vek mu je oko 4 meseca. Može da ima 3-5 generacija godišnje, dok ženka može da položi od 40 do 300 jaja, odnosno po jedno u svako zrno.

10

Imago velikog brašnara (Tenebrio molitor) je smolasto crne boje,

dužine od 15-17 mm. Ženka može da položi i preko 500 jaja. Povećana vlažnost je preduslov za masovno prenamnožavanje vrste. S druge strane, mali brašnar (Triboliom confusum) je crvenosmeđe boje, dužine 4-5 mm, a ženka može položiti 300-350 jaja. Tokom jed-


AGROSVET

ne godine ima 4-5 generacija. Ova štetočina napada pre svega brašno koje zagađuju pre svega izmetom, telima uginulih imaga, košuljicama nakon presvlačenja. Moljac brašneni (Ephestia kuhniella) i moljac žitni (Sitotroga cereallela) se hrane ne samo semenom žitarica već i semenom ostalih kultura, najčešće povezujući ih paučinom.

Zrna koja su oštećena od insekata su podložnija napadu gljivica Penicillium spp., Aspergillus spp., Mucor spp., a rezultat toga je gubitak hranljive vrednosti i naravno cene.

Većina problema koja može da smanji vrednost uskladištene robe otklanja se pravovremenom žetvom poptuno zrelih i čistih useva. No pre žetve potrebno je pripremiti prostor u kome će se skladištiti rod. Za početak, skladište mora biti građevinski ispravno, odnosno bez pukotina kroz koje mogu ući glodari ili ptice. Takođe, treba sprečiti ulazak vode u skladišta, jer vlaga pogoduje razvoju gljiva koje oštećuju žitarice. Ovo se tiče građevinaca, a sada je red na agronome. Naša pravila propisuju da moramo voditi računa o higijeni praznog prostora. Kao prvo, treba isprazniti skladište, izneti ostatke prošlogodišnje žetve, naročito ukoliko su i najmanje zaražene štetočinama. Sveže (tek požnjevene) količine žitarica uvek se stavljaju u čista i pripremljena skladišta i nikada se ne mešaju sa prethodno uskladištenim. Zatim, moramo dobro očistiti skladište, ne samo površinski, već i sve pukotine. Pukotine je najbolje pre unosa nove robe zatvoriti gipsom, ili nekim drugim materijalom, jer se upravo na tim mestima insekti najčešće zadržavaju. Zidovi skladišta moraju biti glatki barem do visine uskladištene robe ofarbani uljanom bojom, ili nekom drugom glatkom masom, zidovi moraju biti bez paučine.

11

Nakon mehaničkog čišćenja zatvorenog prostora treba uraditi hemijsku dezinsekciju. Dezinsekcija podrazumeva vlažno tretiranje odnosno prskanje celog skladišnog prostora. Ovu meru smatramo neophodnom da bi se uništili insekti koji se nalaze u pukotinama, gde se mehaničkim putem ne može dopreti. Za ovu namenu koriste se insekticidi koji deluju i parama što je vrlo bitno, jer mogu da dopru u pukotine i tako uništavaju preostale insekte. Insekticid Ambarin (Cipermetrin 80 g/l + Piperonil butoksid 228 g/l) je preparat koji sigurno ispunjava uslove za ovu namenu. Ima širok spektar delovanja, odlično isparava, ne ostavlja rezidue na zrnu i što je vrlo bitno, ima kratku karencu. Može se primeniti za vlažnu dezinsekciju objekata u dozi od 60 ml u 10 l vode za 100 m2 . Takođe, možemo ga primeniti za tretiranje zrna pšenice u dozi od 10 ml u 10 l vode po toni zrna što obezbeđuje zaštitu do 6 meseci, odnosno 20 ml u 10 l vode za zaštitu do 12 meseci. Tek kada je sve ovo ispunjeno, proces koji je otpočet u jesen 2015. godine, može biti završen, i nadamo se svi, profitabilan.


AGROSVET

BIOLOGIJA I SUZBIJANJE VAŠI ↘ Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

D

ruga polovina maja je obeležena intezivnom pojavom vaši na svim usevima, kako povrtarskim, tako ratarskim i voćarskim. Za povrće i voće je ovo gotovo svakodnevna slika ali zbunjuje jaka pojava na ratarskim usevima, pogotovu na strninama. Na strnim žitima je konstatovana masovna pojava više vrsta vaši u periodu od cvetanja biljaka do mlečne zrelosti. Postoje velike razlike između parcela u brojnosti populacija što treba imati u vidu prilikom njihovog pregleda. Dosadašnji pregledi utvrdili su da je došlo do prenamnoženja sledećih štetnih Aphididae, vrsta Schizaphis graminum (Rodani), zatim Macrosiphum avenae (Fabricius) i Rhopalosiphum padi (L.). Ove vaši, osim direktnih šteta sisanjem mogu biti i prenosioci virusa žute patuljavosti ječma naročito poslednja navedena.

i ima 15-20 generacija od čega 5 na usevima strnina.

Macrosiphum avenae-žitna vaš Velika žitna vaš, Macrosiphum avenae, se u prirodi može naći u više različitih boja, zelena, crvena ili ružičasta, dužine 2-3 mm i najkrupnija je su od svih žitnih vaši. Uglavnom se javlja na klasu. Kada se početkom klasanja na klasu nalaze 3 jedinke, nakon 3 nedelje povoljnih uslova njihova brojnost može dostići brojnost od 300 jedinki po biljci. Po nekim istraživanjima 40 vaši po biljci izaziva smanjenje prinosa oko 10 %.

Schizapis graminum - ovsena vaš Prvopomenuta, Schizapis graminum ili ovsena vaš, svetlo zelene je boje sa tamnom linijom duž tela. Krilate forme su tamnije od beskrilnih. Mogu migrirati na veće udaljenosti. Prezimljava kao jaje na ozimim usevima ili korovskim biljkama familije trava. Pile se u martu

Na kraju, Rhopalosiphum padi, odnosno sremzina lisna vaš, čija beskrilna forma je maslinaste boje sa crvenkastim zonama u zadnjem delu tela dok je krilata ženka tamnije boje pa i skroz crne, preferira donje lišće i donje delove stabljike i obično prva naseljava strna žita. Pogoduje joj toplo vreme sa umerenom vlažnošću i naročito blage zime. U pljuvački koju ubrizgava u biljku ima toksine koji izazivaju žutilo i pojavu crvenkastih pega po listovima. Preferira donje delove biljaka.

Zlatooka vaš Nije pravilo ali brojnost vaši se smanjuje sa početkom reproduktivne faze strnina zbog određenih promena u fiziologiji biljke mada sa pojavom povoljnih uslova brojnost može da poraste. Razmnožavanje vaši je uglavnom partenogenetski što znači da im mužjaci nisu neophodni i rađaju više generacija živih larvi, 2-3 larve/dan i to uglavnom ženki koje odrastaju za 7-10 dana. Postoje krilate i beskrilne forme vaši. Krilate se javljaju u vreme širenja tj. kada uslovi života na domaćinu postanu lošiji i kada je brojnost vaši velika. Kada je odnos prirodnih predatora i vašiju 1:35-40 tretmani se ne preporučuju.

Rhopalosiphum padi - sremzina lisna vaš 12

Kritične brojnosti su različite zavisno od vrste vaši, stanja useva, vremenskih uslova... U Evropi su ustanovljene brojnosti vašiju po biljci koje se smatraju kritičnim:


AGROSVET

Kritične brojnosti po EU standardima Vrste vašiju

Nicanje

Schizapis graminum Ropalosiphum padi Macrosiphum avenae

5-15 20 30

Prirodni neprijatelji vaši su najčešće buba mare i njihove larve, zatim neke stenice, parazitoidne osice i zlatooka. Insekticidi koji su najzastupljeniji kod nas (grupa piretroida) ubijaju prirodne neprijatelje vašiju i često se primenjuju bez pravog razloga tj. potrebe, kada je brojnost mala a predatori su prisutni.

Vlatanje

Cvetanje

25 30 50

>25 5 5

Mlečna zrelost >25 10 10

Kada je odnos prirodnih predatora i vašiju 1:35-40 tretmani se ne preporučuju. Kada postoji potreba za njihovim suzbijanjem, na početku formiranja kolonija se mogu koristiti insekticidi Vantex 60 SC i Cythrin 250 EC, a kod velike brojnosti i povoljnih uslova preparati, kombinacija dva insketicida sa različitim mehanizmima delovanja Nurelle D ili Despot, odnosno Reldan 22 EC ili Kozma. Uglavnom, odluka o preduzimanju hemijskih mera mora pored osnovne cost-benefit (vrednost dobitka u odnosnu na gubitak) analize, mora da uključi i ekotoksikološka razmatranja. No pre toga, potrebna nam je i jedna stvarna i prava zima.

Buba mara-odrasla jedinka i larva

13


AGROSVET

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014. DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

14


AGROSVET

PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA (Phytopthora infenstans) – OPASNOST KOJA STALNO VREBA ↘ Priredio: Igor Šćekić, dipl. inž. polj. Ukoliko beličasti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenjači, to možemo proveriti na sledeći način. List sa nekrotičnim pegama se stavi na vlažan filter papir u petri kutiju koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenjači za oko 1 dan na rubnom delu pege razvice se beličasti oreol. Bolest osim listova u povoljnim uslovima zahvata stablo, a može se proširiti i na krtole, pa tako čitav usev krompira može biti uništen. Simptomi bolesti na paradajzu Simptomi bolesti na paradajzu su slični simptomima na krompiru. Početni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih temperatura sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka. U slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i opada i nastupa potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege, za nekoliko dana dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.

P

lamenjača krompira i paradajza (Phytopthora infenstans) predstavlja ekonomski značajno oboljenje. Može se pojaviti na samom početku vegetacije, pa sve do kraja vegetacije krompira i paradajza i predstavlja veliku opasnost. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje plamenjača i dalje pričinjava velike štete. Kako je čovek uvodio fungicide sa različitim mehanizmima delovanja, tako se i patogen prilagođavao i stvarao manje osetljive forme. Danas se osim

postojećih šire se i agresivniji sojevi gljive uključujući i polni tip A2. Simptomi bolesti na krompiru Prvi simptomi bolesti javljaju se na lišću na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Prvi simptomi su u obliku vodenastih pega tamno zelene boje. Boja pega se menja i prelazi u žutu, a kasnije se tkivo u okviru pega suši i nekrotira. U povoljnim uslovima za razvoj bolesti nekroza lisnog tkiva se širi i zahvata celu lisnu masu. Pege na naličju lista su oivičene beličastim oreolom (micelija, konidiofore, konidije), što je karakteristično za plamenjaču. 15

Prva žarišta bolesti se javljaju na mestima najpovoljnijim za razvoj bolesti. To su doline, zaklonjena mesta sa slabijim provetravanjem, krajevi parcela pored šumskih pojaseva, u hladu ispod drveća, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabijeg provetravanja visoka relativna vlažnost vazduha. Posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i sl. Biologija parazita. Prouzrokovač plamenjače, Phytophtora infenstans, formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a kod polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i kišnim kapima. Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim


AGROSVET

stavljena. Uslovi za pojavu i širenje plamenjače su sledeći: •

noćne temperature ne manje od 70C;

temperature između 15 i 210C pospešuju pojavu pega i sporulaciju, a na temperaturama iznad 290C patogen se ne razvija;

trajanje kiše ili rose više od 6 časova pospešuje nove infekcije;

Suzbijanje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače potrebno je početni inokulum držati na niskom nivou. Mere redukcije početnog inokuluma podrazumevaju sledeće:

tkivom klijaju kroz stome ili direktno kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba tipa A1 i A2. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 210C, a minimalna 20C. Pri temperaturi od 290C rast micelije se zaustavlja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100% i pri temperaturi od 210C. Obrazovanje konidija prestaje iznad 260C. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 120C, a za direktnu sporulaciju 240C. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. U sušnim uslovina praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zau-

upotrebu zdravog materijala;

sadnog

uništavanje samoniklih biljaka krompira;

suzbijanje plamenjače na drugim biljnim vrstama kao što je paradajz;

korišćenje tolerantnih sorti;

mere u tehnologiji proizvodnje (optimalni sklopovi za svaku sortu, optimalna ishrana azotom, navodnjavanje u delu dana koji doprinosi što kraćem zadržavanju vode na listu);

Početak tretiranja protiv plamenjače uslovljavaju klimatski uslovi i infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regioni slaba i nema rizika od zaraze oosporama, početak tretmana može biti kasniji. Osetljive sorte treba češće tretirati nego sorte sa višim nivoom otpornosti. Usev sa bržim razvojem nadzemne mase treba tretirati češće nego usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. U uslovima koji pospešuju razvoj plamenjače treba tretirati češće. Nekoliko sati suvog vremena potrebno je da se fungicid zadrži na listu. U zavisnosti od vremenskih uslova suvi period posle tretiranja 1,5-7 sati je dovoljan za dobru zaštitu (zavisno od brzine sušenja lišća). Tretiranjem vlažnog lišća, fungicid se spira i efekat je znatno slabiji. Ako kiša počne 1,5 sati nakon tretmana ili pljusak prelazi 4 mm 16

tretman se može smatrati beskorisnim. Očekivanjem kiše nije opravdano odlaganje tretmana u kritičnim situacijama. Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem fungicidima za tu namenu. Na početku vegetacije tretmani počinju najčešće sa kontaktnim fungicidima. Za preporuku su preparati na bakra Funguran OH u dozi od 1,5 - 1,75 kg/ha ili Cuprablau Z Ultra, a doza primene je 3 - 4 kg/ha. Veoma važno mesto ima fungicid Balear 720 SC u dozi 2,0 l/ha, kao i standardni, preventivci Dithane M 45 ili Dithane DG Neo Tec (2 do 2,5 kg/ha), odnosno Penncozeb WG 1,8 -2 kg/ha. Od ove godine, umesto nabrojanih kontaktnih fungicida, može se primeniti i takođe kontaktni fungicid na bazi aktivne materije Maneb, preparat Trimangol WG u dozi od 2,0 kg/ ha. U fazi intenzivnog porasta nadzemne mase krompira i paradajza neophodno je koristiti fungicid sa najizraženijom sistemičnošću, Ridomil Gold Mz 68 WG u dozi 2,5 kg/ha u alternaciji fungicidom sa translaminarnim kretanjem Queen u dozi 0,75 l/ha. Na kraju vegetacije krompira da bi sprečili kasnu zarazu krtola neophodno je izvršiti 1-2 tretmana fungicidom Hillan u dozi 0,3-0,4 l/ha. Da bi osigurali da krompir zdrav uđe u skladište preporuka je da se obavi desikacija cime krompira desikantom Diqua Top u dozi 3-4 l/ha. Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti. Kod paradajza strogo obratiti pažnju na karencu jer su plodovi koji se koriste za ushranu direktno izloženi fungicidu. Plamenjača krompira i paradajza se suzbija preventivno. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) već se zakasnilo sa zaštitom i tretmani neće dati zadovoljavajući efekat. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama neme uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za hemijskim tretmanima. Ali ne treba spavati, redovno pratiti useve, jer je plamenjača krompira i paradajza podmukla bolest.


AGROSVET

17


AGROSVET

SAJBER AGROSERVIS ↘

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Ž

ivimo u sajber eri, gde se futuristički motivi iz naučnofantastičnih filmova od pre deceniju, dve, doživljavaju svakodnevno. Televizori tanki kao slike na zidu postali su „smart“, pa se ponašaju kao da imaju karakter i osećanja, prozori mogu da greju i da reprodukuju digitalne sadržaje, automobili mogu sami da upravljaju i parkiraju, svaki ekran je postao osetljiv na dodir, a klinci su igračke zamenili elektronskim uređajima. Svedoci smo eksplozije tehnološkog razvoja na koji nije ostala imuna ni poljoprivreda. Sa raznoraznim digitalnim novotarijam poljoprivredna proizvodnja može postati i zanimljivija i korisnija za one koji se njom bave. Uvođenjem digitalne tehnologije u proizvodnju moguće je kontrolisati parametre fotosinteze i direktno uticati na stepen produktivnosti. Tako se mogu uvesti sistemi automatike u navodnjavanju i prihranjivanju, u kontroli ventilacije, čime se regulišu i temperatura i vlažnost vazduha, a time i prisustvo patogena i štetočina. Najsavremeniji objekti za proizvodnju povrća poput onih u Holandiji mogu da imaju i po 6-7 elektronski kontrolisanih parametara, koji značajno utiču na proizvodnju. Pored same automatike sve se može preneti i na kontrolu i praćenje putem mobilnog telefona, ili računara preko interneta. Ova tehnologija je cenovno znatno prihvatljivija u novije vreme, a investicija može brzo da se isplati kroz povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Da se vratimo u lakše prihvatljivu kategoriju za većinu naših proizvođača i temu sajber agroservisa. Stručna služba komapanije Agromarket se trudi da, poslednjih godina pored redovnog lično kontakta, bude na raspolaganju svojim poslovnim partnerima i prijateljima i putem elektronskih pomagala. Od ranije je poznata mogućnost slanja

fotografija putem elektronske pošte (e-mail), koja se uvođenjem pametnih mobilnih telefona može koristiti bilo gde u dometu internet signala.

uz skromnu pomoć stručnih ljudi kompanije Agromarket. Neki od njih duži niz godina ostvaruju ovu saradnju i ne odustaju od proverenog recepta u agro biznisu.

U novije vreme na raspolaganju su nam čak aplikacije poput raznih „Mesindžera“, „ViberVajbera“, „Vocapova“ i sl. koje omogućavaju ergonimično slanje tekstualnih poruka praćenih vizuelnim i zvučnim zapisima. Veći broj poljoprivrednih proizvođača prati aktuelnosti preko „Fejsbuk“ strane Agrosveta, a veliki broj je i korisnika SMS servisa Agromarketa, čime se uglavnom preventivno deluje protiv bolesti i štetočina, ili čak protiv fizioloških poremećaja, izazvanih abiotskim i biotskim faktorima.

Ovim putem želimo da se zahvalimo na ukazanom poverenju proizvođačima koji koriste naše usluge i pozivamo nove proizvođače da se oprobaju u novim tehnologijama i uz našu Stručnu službu i proizvode postignu još bolje rezultate.

A sve je počelo ovako...

Proizvođačima ostaje da praćenje svoje proizvodnje podele sa nama, tako što pošalju koju fotografiju, bilo da je sve u redu, ili zbog problema koji se pojavio. Na ovaj način omogućavamo proizvođačima brzu i tačnu ekspertizu na osnovu vizuelnih zapažanja naše Stručne Službe, te na bazi nje i tehnološku preporuku. Nekada je jako bitno vreme reakcije proizvođača, kako bi se sačuvala proizvodnja, a na ovaj način moguća je istovremena reakcija. Jedan primer ovakvog agroservisa putem Vibera i tok komunikacije navodimo kroz snimke ekrana koji su priloženi uz ovaj tekst. Na snimcima se vidi efikasnost Fitofert proizvoda najnovije generacije i brzina dejstva preporučenih preparata, gde je u nekoliko dana gotovo nemoguće prepoznati preporođene biljke. Proizvođač je želeo da svoj uspeh podeli sa nama, a mi sada te rezultate delimo i sa svim čitaocima Agrosveta. Tako sve veći broj proizvođača, na obostranu korist i zadovoljstvo koristi pomenute aplikacije i uspešno vodi svoju proizvodnju 18

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet


AGROSVET

AGROSVET 19


AGROSVET

20


AGROSVET

DRUGI PIŠU↘

Bogosavljević Bošković, koja je to učinila prošle godine, otvarao ju je i Saša Dragin još 2009. Izgradnja je počela 2004. a iz fondova EU u nju je uloženo oko 7,8 miliona evra.

Priredio: Dragan Đorđević

Opremljena laboratorija ali potrebni stručnjaci Preuzeto: Beta, 12. maj 2016.

Nema para za laboratoriju za kontrolu hrane Preuzeto: Politika, 9. maj 2016. godine Država nema para za otvaranje naciona­ lne referentne laboratorije za ispitivanje hrane u čije opremanje već pet godina nije uloženo ni dinara iz nacionalnog budžeta, saznaje Politika. Neizvesno je takođe i kada će u Direkciji naciona­lne referentne laboratorije u Batajnici početi kontrola kvaliteta mleka iako je oprema za te analize kompletno nabavljena prošle godine. Uprkos optimističnim najavama ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković rokovi za otvaranje ove labora­ torije davno su probijeni. Glavni razlog je, tvrde nadležni, nedostatak finansija i zabrana zapošljavanja u državnom sektoru. Na pitanje koliko je radnika potrebno da bi laboratorija za mleko konačno bila otvorena odgovorili su da je za početak rada dovoljno 12 zapo­slenih – tri sa visokom stručnom spre­ mom, šest tehničara i troje pomoćnih radnika. Iako izgleda da ne postoji ništa lakše nego zaposliti desetak rad­ nika sa iskustvom iz sektora kontrole hrane nadležni ističu da nije tako. ”Prijem kadrova regulisan je Zako-

nom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih. Ograničeni smo takođe i Odlukom vlade o maksimal­ nom broju zaposlenih na neodređeno vreme u državnim i javnim službama”, navode iz Direkcije za nacionalne ref­ erentne laboratorije. U lošijoj poziciji je, saznajemo, laboratorija za fizičkohemijsko ispitivanje hrane gde postoji samo deo opreme pa je početak rada pod još većim znakom pitanja. Minis­tarstvo poljoprivrede, kako se navodi, nema novca za završetak opremanja i ostale troškove. Zato se računa na no­vac iz evropskih fondova koji je Srbiji, za ove namene, obustavljen još 2011. godine pod obrazloženjem da del­ egacija EU nije bila zadovoljna postig­ nutim rezultatima. Već pet godina, po priznanju nadležnih, u ovu laboratoriju nije ulagano ništa ni iz EU fondova ali ni iz državnog budžeta. Nadležni kažu da se zbog svih ovih ograničenja službene kontrole hrane obavljaju u ovlašćenim državnim i privatnim laboratorijama, ali se analize kvaliteta mleka najvećim de­ lom rade u privatnim mlekarama (zbog plaćanja proizvođačima) jer državne nisu u stanju da obave sva potrebna ispitivanja. Kako je Politika već pisala, Nacionalna referentna laboratorija, na koju čekamo decenijama, do sada je više puta zvanično otvarana. Pre mini­starke 21

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka u okviru Direkcije za nacionalne referentne la­ bratorije (DNRL) u Batajnici je opremljena za rad, ali još nisu zaposleni stručnjaci koji ima­ju iskustvo u tim poslovima, rečeno je juče agenciji Beta u toj direkciji. Direkcija zbog ograničenja zapošljavanja u javnim službama u obezbeđivanju potrebnog kadra za labo­ratoriju sarađuje sa Zavodom za mlekarstvo, kako bi se obučili postojeći radnici. Potrebno je 12 ljudi za rad u laboratoriji, od kojih su tri sa visokom stručnom spremom, šest tehničara, a ostali su pomoćno osoblje. U Direkciji su naveli da je opremanje laboratorije za ispitivan­je kvaliteta mleka završeno u decembru. Koje su poljoprivredne kulture u Hrvatskoj rasle, a koje su podbacile? Preuzeto: Poslovni Dnevnik 16. maj 2016. U Hrvatskoj je prošle (2015) godine proizvedeno 17 posto više pšenice nego 2014. godine, a porasla je i proizvodnja i ječma, soje, maslina, ali je ljetna suša smanjila proizvodnju niza kultura, primjerice, kukuruza za 17 posto, pokazuju statistički podaci o biljnoj proizvodnji u 2015. godini. Po podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), proizvodnja pšenice lani je povećana za 17 posto, na 758.638 tona. Pšenicom je bilo zasijano 10 posto manje površina ili 140.986 hektara, dok je prirod po hektaru porastao sa 4,2 tone 2014. godine na 5,4 tone. Proizvodnja ječma porasla je za 10 posto, na 193,5 tisuća tona, dok je još više, za 27 posto, na 71,7 tisuća tona, porasla proizvodnja zobi. Pod ječmom je lani bilo nešto više od 43,7 tisuća hektara, što je 5 posto manje nego godinu prije, dok je zob bila posijana na oko 23,5 tisuća hektara ili 11 posto više.


AGROSVET

Statistički podaci o proizvodnji u prošloj godini pokazuju znatan rast površina i proizvodnje soje – pod sojom je bilo gotovo 89 tisuća hektara, što je čak 89 posto više nego 2014. godine, a proizvodnja je porasla za 49 posto, na 196,4 tisuće tona. Prirod soje po hektaru lani je iznosio 2,2 tone po hektaru, dok je 2014. godine iznosio 2,8 tona po hektaru. Proizvodnja aromatskog, začinskog i ljekovitog bilja lani je porasla za 42 posto, na 2.800 tona, a porasle su i površine na kojima se to bilje sijalo, za 28 posto, na 5,3 tisuće hektara. Ljetna se suša, pak, odrazila na proizvodnju najvažnije proljetne kulture, kukuruza – na 263.970 hektara proizvedeno je 1,7 milijuna tona kukuruza, što je 17 posto manje nego 2014. Površine pod kukuruzom lani su porasle za 5 posto, no ostvarena prosječna proizvodnja kukuruza po hektaru je pala sa 8,1 tonu 2014. godine na 6,5 tona po hektaru lani. Prošle je godine smanjena proizvodnja i nekih drugih važnijih usjeva. Tako je proizvodnja uljane repice smanjena za 20 posto, na 56,8 tisuća tona. Pod uljanom repicom je bilo gotovo 22 tisuće hektara ili 5 posto manje nego godinu prije. Znatno je pala, za 46 posto, na 756,5 tisuća tona, proizvodnja šećerne repe. Lani su znatno smanjene i površine pod šećernom repom, za 37 posto, na 13,9 tisuća hektara, a prirod po hektaru smanjen je sa 63,6 tona 2014. na 54,5 tona po hektaru prošle godine. Za 5 posto, na 94 tisuće tona, pala je proizvodnja suncokreta, kojim je lani bilo zasijano 34,5 tisuća hektara, što je otprilike ista površina kao i godinu prije. Prirod po hektaru prošle je godine iznosio 2,7 tona, dok je godinu prije bio 2,9 tona. Statistika bilježi visok rast proizvodnje nekih važnijih vrsta povrća, primjerice rajčice za 74 posto, na 36,3 tisuće tona, salate za 61 posto, na 5,3 tisuće tona, bijelog kupusa za 56 posto, na 36,4 tisuće tona, mrkve za 40 posto, na 11,6 tisuće tona, paprike za 20 posto, na 15,8 tisuća tona, luka i češnjaka za dva posto, na 32,9 tisuće tona.

Istodobno je osjetnije pala proizvodnja lubenica, za 38 posto (na 15,9 tisuća tona), graha za 33 posto (1,8 tisuća tona), cvjetače i brokule za 19 posto (1,9 tisuća tona), a pala je i proizvodnja graška za 9 posto (oko 3,9 tisuća tona), krastavaca i kornišona za 8 posto (7,6 tisuća tona), itd. Podaci DZS-a pokazuju i da je proizvodnja mandarina lani bila gotovo prepolovljena, proizvedeno je 35,9 tisuća tona tog voća, što je čak 45 posto manje nego 2014. godine. U 2015. je u Hrvatskoj proizvedeno i 101,8 tisuća tona jabuka, što je 1 posto manje nego godinu prije, dok je proizvodnja breskve i nektarina porasla za 14 posto, na gotovo 6 tisuća tona, krušaka za 23 posto, na 5,3 tisuće tona, a šljiva za 59 posto, na 12,9 tisuća tona. Nakon što je 2014. godine zabilježen pad proizvodnje maslina za čak 74 posto, lani je zabilježen snažan rast proizvodnje, za čak 220 posto, na 28,3 tisuće tona. No, to je još uvijek manje nego 2013. kada je, prema prošle godine objavljenim statističkim podacima, bilo proizvedeno nešto više od 34 tisuće tona maslina. U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno i nešto više od 154,2 tisuće tona grožđa, što je 14 posto više nego u godini ranije. Površine pod grožđem su ostale na istoj razini – 26 tisuća hektara, a prirod po hektaru je iznosio 5,9 tona (5,2 tone 2014.). Podaci o biljnoj proizvodnji obuhvaćaju i površine korištenog poljoprivrednog zemljišta – lani su te površine bile 1.537.629 hektara korištenih poljoprivrednih površina ili dva posto više nego u godini ranije. Od ukupnih površina korištenog poljoprivrednog zemljišta na voćnjake se odnosi 2 posto površina, vinograde 1,7 posto, maslinike 1,2 posto, povrtnjaci u ukupnim površinama imaju udio od 0,1 posto, a isti je udio i rasadnika, košaračke vrbe i božićnih drvaca. U ukupno zasijanim površinama najveći udio imaju žitarice, 58,3 posto, potom industrijsko bilje (19,9 posto), zelena krma s oranica i vrtova (13,5 posto), itd. 22

Kad ponos Nemačke kupuje „američko korporativno zlo” Preuzeto, Politika, 27. maj 2016. Nemačka vlada podeljena o tome da li bi „Bajer” trebalo da kupi „Monsanto”. U Evropi poprilično omraženi američki proizvođač pesticida, genetski modifikovanih kultura i đubriva „Monsanto” odbio je ponudu nemačkog farmaceutsko-hemijskog giganta „Bajer” o preuzimanju, za vrtoglave 62 milijarde dolara (oko 55,2 milijardi evra). Međutim, priča koja je izazvala nevericu u Nemačkoj tu nije završena jer je upravni odbor „Monsanta” u saopštenju, zapravo, ukazao da nije zadovoljan ponuđenom cenom, te da je spreman da i dalje pregovara, što otvara mogućnost da ipak nastane najveći svetski proizvođač semena, pesticida i genetski modifikovanih kultura, koji bi držao bezmalo trećinu svetskog tržišta i time praktično kontrolisao proizvodnju hrane. Moguća „Bajerova” kupovina „Monsanta” izazvala je podele u nemačkoj vladi i burnu reakciju nemačke javnosti u kojoj se većina protivi genetski modifikovanoj hrani. „Nemci vide ’Monsanto’ kao glavni primer američkog korporativnog zla”, kaže Hajke Moldenhauer koja je stručnjak za biotehnologiju nemačke ekološke grupe BUND. „Nije tako dobra ideja preuzeti ’Monsanto’ jer to značiti preuzeti i njegovu lošu reputaciju koja bi učinila, takođe, i ’Bajer’ ranjivijim.” Prema oceni direktora nirnberške marketinške agencije „Brend trast” Jirgena Gitla, ko se upušta u pakt sa đavolom, mora da plati visoku cenu, a imidž „Bajera” mogao bi da pretrpi veliku štetu i uz to skupo da ga košta. Mnogima još nije jasna pozadina ovog rizičnog poteza dosadašnjeg miljenika berzi, ali je jasno da su planovi o kupovini „Monsanta” izneti tri nedelje posle dolaska Vernera Baumena na čelo giganta iz Leverkuzena. Ovim planovima „Bajer” je učinio nešto sasvim suprotno politici većine nemačkih koncerna koji sve čine da sačuvaju dobar imidž u javnosti. „Bajer” je sada postao meta kritika svetskih aktivista za zaštitu životne sredine


AGROSVET

i potrošača. Doduše, „Bajer” je godinama optuživan i da njegovi insekticidi utiču na izumiranje pčela širom sveta, dok je pre 15 godina lek za povišeni holesterol izazvao pravu aferu. Međutim, svi ti skandali nisu značajnije poremetili ugled u Nemačkoj, koji se i dalje baštini na njegovom kultnom proizvodu – aspirinu. Ukoliko, pak, uspe da kupi „Monsanto”, koji ima negativni imidž zbog genetski modifikovanih semena kukuruza, soje i pšenice i prodaje jakih pesticida, „Bajeru” ni aspirin neće pomoći da zadrži imidž. To možda najbolje pokazuje činjenica da su od objavljivanja planova o kupovini „Monsanta”, akcije „Bajera” pale najpre za 14 odsto, a prošlog ponedeljka za još 3,6 odsto, što je dovelo do najnižeg nivoa vrednosti ovih akcija u poslednje tri godine. Javnost „Bajer” isključivo sagledava kao farmaceutskog giganta, ali on je dobrim delom i hemijski gigant koji proizvodi pesticide i herbicide, pri čemu bi pripajanje „Monsanta” značilo da bi više od polovine prometa ovog koncerna, zapravo, bio u poljoprovredno-hemijskom sektoru. Prema saopštenju nemačke korporacije, u spajanju sa američkim koncernom „Bajer” vidi „potpunu u apsolutnu priliku da postane glo-

balni lider u poljoprivredi”. Upravo to plaši Nemce koji smatraju da bi „Bajer” time na evropske oranice doneo u značajnijoj meri genetski modifikovane kulture biljaka, te da bi i nemački gigant preuzeo filozofiju „Monsanta” za koji je njen bivši potpredsednik svojevremeno izjavio da „kompanija ne garantuje sigurnost svoje hrane jer je njihov cilj prodaja, a zadatak ministarstva je da kontroliše sigurnost”. Upravo je ta kontrola, čini se, najslabija karika, bar se tako čini na primeru toga kako su minulih nedelja institucije Evropske unije raspravljale o eventualnom produžetku dozvole za prodaju najprofitabilnijeg „Monsantovog” proizvoda – Roundup (Raundap), koji je sintetički herbicid glifosat za koji ekološke grupe tvrde da izaziva rak i disfunkciju endokrinog sistema. Iako je to prošle godine tvrdio i Međunarodni centar za istraživanje raka, koji radi u okviru Svetske zdravstvene organizacije (SZO), SZO je prošle nedelje izašla sa tvrdnjom da je „veoma malo verovatno” da je glifosat uzrok kancerogenih oboljenja kod ljudi. To je podržala i Evropska agencija za bezbednost hrane pa umalo nije došlo do produženje dozvole za prodaju herbicida za ovim sastojkom. Međutim, Francuska je

23

bila protiv, a Nemačka nije bila za, već suzdržana jer socijaldemokrate vicekancelara Zigmara Gabrijela nisu želele da slede demohrišćane kancelarke Angele Merkel, koji zagovaraju dozvolu za ovu spornu hemikaliju. Demohrišćani, očigledno, osim što ne žele da se zamere nemačkim poljoprivrednicima koji na oko 37 odsto oranica koriste sporni herbicid, već ne žele i da ugroze eventualni profit „Bajera” – kupovinom „Monsanta” dobiće i godišnji promet ovog proizvoda u vrednosti od čak 4,8 milijardi dolara. Renate Kinast, političarka iz redova opozicionih Zelenih i bivša nemačka ministarka za zaštitu potrošača, hranu i poljoprivredu, smatra da bi i socijaldemokrate mogle da promene mišljenje pod uticajem „Bajera”. „Ovaj plan je loš signal za Nemačku i zaštitu životne sredine”, kaže ona, dodajući: „’Monstanto’ predstavlja glifosat i poljoprivredni bioinženjering i samim tim gubitak biodiverziteta i dobre zemlje. To je ludost koju moramo zaustaviti”. (Nenad Radičević)


AGROSVET

M

eteorolozi uveliko najavljuju dugo i sušno leto sa temperaturama iznad višegodišnjeg proseka, evo već od polovine juna živa u termometru će uveliko prelaziti trideseti podeljak. Ovako visoke temperature i atmosverske prilike će se svakako negativno odraziti na sve vrste useva i zasada, tako da je baš sada pravi trenutak da se pozabavite problemom navodnjavanja.

Villager i AGM su za leto 2016. spremili širok asortiman motornih pumpi za navodnjavanje i možda baš neka od njih vam može izvojevati pobedu sa sušom. U zavisnosti od potrebe predstavljamo Vam pumpe protoka od 8 do 36 hiljada litara vode na sat, sa radnim pritiscima od 2,1 do 6,5 bari i maksimalnom visinom izbacivanja do čak 50 metara.

Villager WP 36P

Villager HPWP 30P

Villager VGR250H

Villager VGR250H

R 100

212 cm³

212 cm³

97.7 cm

4.4 kW (6.0 KS)

4.4 kW (6.0 KS)

36000 l/h

30000 l/h

8000 l/

50 mm (2”)

50 mm (2”)

25 mm (

maksimalna visina izbacivanja vode

28 m

50 m

20 m

maksimalna dubina izvlačenja vode

8m

8m

6m

2.2 bara

6.5 bari

2.1 m

2h

2h

1h

masa

23.5 kg

29.6 kg

12.5 k

cena

24 99900*

37 99900*

tip motora zapremina motora snaga motora maksimalni protok vode prečnik usisa i ilaza

maksimalni radni pritisak vreme rada (75% maks.broja obrtaja)

Villager W

1.4 kW (1.9

17 999

Motorne pumpe WP 36P i HPWP 30P poseduju mogućnost povlačenja vode sa d *Preporučene maloprodajne cene su izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om 24


WP 8P

AGROSVET

PUMPE ZA NAVODNJAVANJE Villager WP 35

AGM WP 30

0

4-taktni benzinski

4-taktni benzinski

163 cm³

168 cm³

3.7 kW (5.0 KS)

6.5 KS

/h

35000 l/h

30000 l/h

(1”)

50 mm (2”)

50 mm (2”)

30 m

26 m

8m

7m

2.2 bara

2.2 bara

2h

2h

28 kg

22 kg

19 99900*

16 79500*

9 KS)

m

m

kg

900*

dubine od 5 metara za manje od 65 sekundi. m. 25


AGROSVET

Erwinia amylovora - BAKTERIOZNA PLAMENJAČA JABUČASTOG VOĆA NE STAJE ↘ Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj. bijajući mrku boju te takvi ostaju da vise na granama. Na obolelim biljnim delovima mogu se formirati kapljice tečnosti – bakterijski eksudat, što je karakteristično za ovu bolest, po čemu se može razlikovati od drugih, sličnih bolesti voćaka. Sa obolelih cvetova, mladara i plodova bolest dospeva do grana, gde se formiraju rak rane manjih ili većih dimenzija. Na ivicama rak rana bakterija prezimi i odatle se u proleće opet širi. Najosetljiviji period za zarazu i širenje je tokom cvetanja i precvetavanja u zavisnosti od temperature i vlažnosti. Bakteriozna plamenjača najčešće napada krušku, dunju, jabuku, mušmulu, a ponekad se može naći i na malini, kupini i jagodi. Od ukrasnog bilja najosetljiviji je vatreni trn, glog, japanska dunja itd.

P

roizvođači dunje u 2015. su se borili sa jakim napadom bakteriozne plamenjače u svojim zasadima i gotovo da nije bilo zasada gde se nije pojavila. A početkom ove, 2016., postala je prava mora za proizvođače jabuke, jer su suočeni sa njenim destruktivnim delovanjem u mnogim zasadima. Objašnjenje treba tražiti u povoljnim uslovima za njen razvoj u jesen 2015., koju je nasledila blaga zima i izuzetno povoljni uslovi u proleće 2016. godine. Pored toga, rana pojava grada-gradobitnih padavina je olakšala njen prodor u biljku. Rano kretanje vegetacije i velike oscilacije u temperaturi dovode biljku u stanje stresa, tako da je osetljiva na bakterije i viruse. Dakle sve je bilo na njenoj strani, a naše mogućnosti za kontrolu i suzbijanje vrlo ograničene zbog nedostatka registrovanih preparata na tržištu. Najteže pada kada zbog jakog napada treba iskrčiti zasad, koji je teškom mukom i velikim ulaganjem podignut. No nema predaje, napad neprijatelja se mora odbiti. No, najpre ćemo upoznati tu opasnu bolest, a potom mogućnosti njenog suzbijanja. Bakteriozna plamenjača, Erwinia amylovora je rasprostranjena i česta bolest jabučastog voća, kako u svetu, tako i kod nas. U Evropi je

registrovana u svim državama. Na teritoriji SFRJ njeno zvanično prisustvo je potvrdjeno 1990. godine. Kada je usled jake zaraze, mnoga stabla, kao i čitave plantaže kruške morale su biti iskrčene da bi se bolest lokalizovala i sprečilo njeno dalje širenje. Do jakog napada je došlo i 2007. godine, a sada, usled ponovnog i naglog širenja ove bolesti, njeno pitanje se ponovo aktualizuje. Spada u ekonomski najznačajnije bolesti voćaka. Napada razne organe voća i prouzrokuje njihovo sušenje i sušenje čitavih stabala. Pri zarazi stabala većoj od 30 % ona se moraju iskrčiti, a u slučaju jake zaraze u voćnjaku mora se iskrčiti ceo zasad. U Srbiji, Makedoniji i Bosni je 1990. iskrčeno preko 400 ha kruške i dunje, u Beloj Crkvi je 2001. iskrčena plantaža kruške od 100 ha usled pojave bakteriozne plamenjače jakog intenzitata. Ova bolest napada sve organe voćaka, i list, cvet, mladare, plod, mlade i starije grane, deblo, pa čak i korenov vrat. Obolelo lišće i mladari prvo venu, a potom se suše i dobijaju crnu boju kod kruške, mrku kod jabuke, dunje, mušmule. Oboleli cvetovi takođe venu, postaju mrki, a potom se suše i potpuno izumiru. Plodovi obolevaju tokom proleća u vreme intenzivnog razvoja, do26

Bakterioznu plamenjaču ili erviniju prouzrokuje Erwinia amylovora. Bakterija je štapićastog oblika vidljiva pod mikroskopom. Pošto prezimi u obolelom tkivu voćaka, ona se u proleće u povoljnim uslovima širi na više načina. Veliku ulogu kao njeni prenosioci imaju insekti, pre svega pčele, ose, mravi, i naravno, lisne vaši ali se može preneti i sadnim materijalom (zaražene sadnice, kalem grančice...). Bakterija se može preneti i opremom za orezivanje (makaze, testerica...) pri zimskoj ili letnjoj rezidbi, kao i drugim alatom, ambalažom, obolelim plodovima, pticama itd. Česte kiše i pogodne temperature potpomažu razvoj i širenje bolesti. Temperatura od 250C i velika vlažnost najpogodniji su za razvoj bolesti pa se obolele voćke mogu osušiti za nekoliko dana. Minimalna temperatura za razvoj je 190C, optimalna 210C, a maksimalna 320C. Veća količina azotnih đubriva, slabo odvodnjavanje i gradobitne padavine favorizuju pojavu bolesti. Slične simptome mogu izazvati i neke druge bolesti bakterijske i gljivične prirode (Pseudomonas spp., Monilinia spp. i dr.) zato je ponekada potrebno i moguće njeno laboratorijsko dokazivanje posebnim metodama. Suzbijanje bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora nije nimalo jednostavno i obuhvata skup mera koje su grupisane kao:


AGROSVET

bakrom, a veći presek premazati kalem voskom, rak rane oljuštiti i dezinfikovati.

1. administrativne - pravilnici o prometu bilja među državama kojima se kontroliše zdravstveno stanje biljaka (sadnica, kalem grančica, zdanaka, sejanaca); kontrola uvoza, prevoza i izvoza takvog materijala; strogo pridržavanje pravila biljnog karantina; izveštavanje o rezultatima fitosanitarnog pregleda takvih pošiljki 2. agrotehničke - mere kojima se smanjuje rizik od pojave bolesti. U ove mere svrstava se podizanje zasada na ocednim zemljištima, krčenje biljaka osetljivih na bolest u blizini zasada, ne podizanje zasada u pravcu dominatnih vetrova, sadnja zdravog sadnog materijala, umereno đubrenje azotom, česti pregledi zdravstvenog stanja. Takođe, i odabir manje osetljivog sortimenta. U okviru ove mere, najotpornije sorte su tipovi Crvenog delišesa, Liberty, Priam, Prima, Prisilla, Splendor, Enterprajs, dok su umereno otporne Zlatni delišes i Greni Smith, a u veoma osetljive: Ajdared, Jonagold, Jonatan, Fujii, Breburn, Gala, Gloster, Pink Lady. 3. mehaničke - obuhvataju odsecanje obolelih mladara, tanjih i debljih grana, odstranjivanje rak rana i krčenje jače obolelih stabala. Izvodi se letnjom i zimskom rezidbom voćaka. Grane se režu na 30 cm od obolelog. Uništavati osetljive korovske i ukrasne biljke u prečniku od 500 m od zasada. Pri letnjoj rezidbi je obavezna dezinfekcija alata i povređenog reza. Alat dezinfikovati sa 70% etil alkohol ili 10% rastvora natrijum hipohlorita (varikina). Mesto preseka oprskati 27

4. hemijske - bakteriozna plamenjača se teško suzbija hemijskim merama. Najveći značaj se daje bakarnim preparatima (Funguran OH, Cuprablau Z Ultra, Blue bordo, Fungohem). Njihova primena se preporučuje u periodu mirovanja voćaka (1-2 prskanja u vreme opadanja lišća i u proleće pred otvaranje pupoljaka). Zbog opasnosti od fitotoksije ovi preparati se ne primenjuju tokom vegetacije ili eventualno mogu u smanjenoj dozi od 0,1% kod dunje, kruške i mušmule. Novi preparat Talocuper može da se primenjuje i tokom vegetacije, jer sadrži bakar u maloj dozi vezan za organski kompleks polisaharida. U Francuskoj je za suzbijanje ovog oboljenja registrovan preparat na bazi fosetil alumunijuma, čija iskustva i mi koristimo te preporučujemo Fostonic 80 WP u koncentraciji 0,1%, a primena mu je u cvetanju i precvetavanju. Antibiotici (streptomicin sulfat, kasumin...) iako efikasni nisu dozvoljeni za zaštitu bilja, jer su nepovoljni za zdravlje čoveka. 5. biološke - podrazumevaju primenu saprofitnih bakterija, koje ispoljavaju antagonistički efekat prema E. amylovora, a to su preparati na bazi bakterije Pseudomonas fluorescens i Bacillus subtilis. Izveštajno-Prognozne Službe pri regionalnim PSSS, treba da imaju veći značaj u prognozi ove bolesti. Na osnovu infektivnog potencijala i povoljnih uslova za razvoj i širenje bolesti treba pratiti njihovu pojavu i signalizirati voćarima šta im i kada valja činiti. Najopasniji period je cvetanje i precvetavanje, te intenzivni porast letorasta. Naša iskustva preporučuju da u povoljnim uslovima za razvoj oboljenja treba primeniti Fostonic 80 WP u dva tretmana na 5 dana. U slučaju gradobitnih padavina, nužno je obaviti zaštitu u roku od 24 časa istim preparatima kao u cvetanju. Takođe, redovno suzbijati štetne insekte, jer i oni prenose bolest. Još jedna mera je obavezna, a to je da se posle opadanja lišća i na početku vegetacije obavezno primene bakarni preparati. Ako primenimo integrisani skup mera protiv ove bolesti imajući u vidu sve dosada rečeno i pored njene ćudljive prirode imamo dosta nade za uspeh. A nada poslednja umire.


AGROSVET

MALINA- III deo ↘

Đubrenje – prihrana maline. Malina u Srbiji daje prosečan prinos od 10-12 t/ha zavisno od sorte, nege, prihrane, ali ima proizvođača koji zahvaljujući svom vrednom radu i poštovanju struke i pridržavanjupreporučenih mera zaštite i ishrane ostvaruju i 20 tona po hekataru.

Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i  kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu i zimske razeve. Uključujući  ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, malina iznese iz zemljišta u proseku 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K 2O.

T

reći, i završni deo predstavljanja maline i tehnologije gajenja odnosi se na sve one mere koje se preuzimaju tokom eksploatacije zasada. Nega mladog zasada. Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 grama azota (kada je pH ispod 6 dodati Nitromonkal, a kada je pH iznad 6 dodati Amonijum sulfat). Međuredna rastojanja u malinjaku obraditi mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama.  Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova,  zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina.  Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod.  Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva  troškove proizvodnje. Nega zasada u periodu plodonošenja - Svrha ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih, rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova. Obrada zemljišta u malinjaku. Preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna količina vlage u  zemljištu, jer izdanci rastu, a plod se razvija u toku proleća i leta,

kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na  prinos. Redovna obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu.  Početak obrade zemljišta kreće rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši. Zemljište  treba plitko i često obrađivati odgovarajućom mehanizacijom između redova, a ručno u redu da bi se sprečio razvoj korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem ne bi oštetio U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta: prvi put u martu, zatim sredinom aprila, početkom maja pre cvetanja, početkom juna pre berbe i u drugoj polovini jula ili početkom avgusta, po završetku berbe Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenišno đubrenje kao što su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitko se zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljište. Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te ne mogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenišno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili  mineralnim đubrivima zemljište potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra. Narednog proleća ciklus obrade zemljišta se ponavlja. 28

Zasadi maline stari preko 2 godine imaju potrebu za čistim azotom u količini od  45 – 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se  ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu  mineralnih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ ha  čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama.  Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim  zemljištima, a nešto manja na teškim. Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta. Malina  zahteva velike količine organskih materija u zemljištu. Da bi se to postiglo potrebno je  svake godine uneti 25 tona po hektaru stajnjaka ili komposta ili peletiranog stajnjaka Biofert u količini 1,5-2 t/ha. Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum, fosfor i azot. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200 -400  kg/ha kalijum sulfata. Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk, a listovi se savijaju ka naličju. Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Kalijumova đubriva, pre svega kalijum sulfat, treba dodavati malinjacima


AGROSVET

u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. U nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni,  pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci  obrazuju veći broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži  nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. Azotna đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbeđenim organskim materijama daje više azota i obrnuto. Kao biogeni element, fosfor je neophodan za rast i razvoj maline, međutim za razliku od  azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju  maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo. To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine ili sa 450-600 kg  superfosfata svake treće godine.  Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana,  sumpora i bora. Nedostatak gvožda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove  izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka. Manjak sumpora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne  pojavljuje ako se malinjak đubri amonijumsulfatom ili kalijum-sulfatom. Prvi simptomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Navodnjavanje. Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljište bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tačnije od početka vegetacije  do završetka berbe. U našim uslovima prvi put se na-

vodnjava sredinom aprila, drugo početkom maja, treće početkom juna, četvrto 12-14 dana pre berbe, peto sredinom jula posle berbe uz prihranu kroz sistem. Naravno da na navodnjavanje utiču vremenski uslovi te ih u sušnom period može biti i više. Posle svakog navodnjavanja (izuzev četvrtog) zemljište u malinjaku treba obraditi, da bi se sačuvala vlaga u zemljištu. Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa, ali i kvaliteta i čvrstine plodova.  Pravilno navodnjavanje kao I pravilna prihrana se takođe pozitivno odražavaju i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni.  Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i  režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati  samo do konačne dubine korenovog sistema maline. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu, čak i u slučajevima pojave kratkih  sušnih perioda, što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Kritičan period nedostatka  vode u zemljišu jeste faza cvetanja, porasta, nalivanja plodova i sazrevanja. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine  zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno  do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za  navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema  mehaničkim osobinama zemljišta u našim najvećim centrima gajenja maline, najbolje je koristiti laterale sa  emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. 29

Vrlo je važno da je voda koja se koristi za navodnjavanje bakteriološki ispitana (Zavodi za javno zdravlje) kako bi se izbegla mogućnost prenošenja određenih oboljenja (novovirusi...). Održavanje međurednog prostora - Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji  ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva  usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod  hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu  određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi  takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta  i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose  održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka.  Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne)  i prava livadarka (Poa pratensis) najbolja  su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost  zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i  vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako  se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno.  Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo.  Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne  trave i ječam, takođe se svake godine mogu  posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline. Rezidba maline - Izdanak crvene maline živi dve godine. U prvoj godini dostiže svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je višegodišnji, i na njemu se svake  godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju se svi  slabi izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih , dobro  raspoređenih izdanaka.  Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na


AGROSVET

visinu od 120-150 cm ,što zavisi od bujnosti sorte i vlažnosti sredine. Izdanci se skraćuju toliko da bi mogli da ostanu  uspravno pod teretom roda.  Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a  za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih  znakova obolenja.  Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se završi berba u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do  zemlje (koji su doneli rod), da bi se pružilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka. Zelena rezidba maline - Izvodi se u periodu vegetacije “Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V  meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) može da obezbedi visoke prinose  maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!!

Do berbe potrebno je malinu kvalitetno zaštititi i ishraniti. Orijentacioni program zaštite i ishrane (fertiligaciono i folijarno) dat je u Agrosvet br. 72 iz februara 2016. Berba maline - Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u više navrata i traje tri do četri nedelje. Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omogućuje snabdevanje tržišta svežom malinom.  Početak berbe maline zavisi od sorte, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike. U  našim uslovima malina počinje da zri sredinom juna, a berba se završava sredinom jula. Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru. Prinosi  jesenje berbe iznose 20% onoga što se bere u leto. Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakterističnu boju sorte i kada se lako odvaja od  cvetne lože, ali se ne gnječi. Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke. Plodove maline  treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda  svaki dan. Plodovi se beru veoma pažljivo,da bi se izbeglo oštećenje ploda, a zatim se pažljivo

30

spuštaju u ambalažu. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne. Poslednjih godina velike probleme u izvozu predstavlja registrovanje norovirusa u pošiljkama maline iz Srbije. Norovirus izaziva stomačne tegobe, pored mučnine pojavu dijareje, kao i forme trovanja koje u najtežim slučajevima mogu dovesti i do smrtnog ishoda. Pojačana kontrola pošiljka je krenula prvog oktobra. Tokom zimskog perioda rađena je edukaciju vlasnika malinjaka kako da povećaju nivo higijene tokom berbe, kako bi se sprečile neželjene posledice. A stvar je prosta – redovno pranje ruku tokom berbe, održavanje higijene gajbica, vozila za transport maleine do hladnjača, kao i visok nivo higijene u hladnjači. Malina je naše «crveno zlato» i kao takva zaslužuje svu pažnju. Ovim tekstovima smo ukazali samo na neke najosnovnije postupke u gajenju, a svaki zasad je izazov za sebe i traži prilagođavanje mera nege. U tim procesima prilagođavanja, stručna služba kompanije Agromarket stoji na raspolaganju proizvođačima maline.


AGROSVET

31


AGROSVET

ZA PLAMENJAČU NIKAD NIJE KASNO ↘ Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

oslednjih godina sa krompirom se u Srbiji nešto čudno dešava. Prvo se smanjuju površine kako pod semenskim, tako i pod merkantilnim krompirom, pa onda imamo ograničenje izvoza, nisku cenu i za domaću potrošnju. Uz to, bolesti, virusi, gljivice i bakterije, krompirova zlatica kao u povlačenju, ali zato krompirov moljac u nadiranju. Ipak ono što ostaje kao konstanta je plamenjača krompira, koja se iz godine u godinu javlja u sličnom intenzitetu ali ono što brine je njena kasna zaraza. Ova zaraza nastaje kada dođe do opuštanja proizvođača, a štete se kasno vide. Pri vađenju krompira veoma je važno imati zdrave krtole. Samo takve mogu biti uskladištene i uspešno sačuvane do prodaje. Krtole zaražene plamenjačom brzo trule, ali ovaj proces dodatno pospešuju i bakterije prouzrokovači vlažne truleži. Zato je važno imati

zdrave krtole sa polja, ali i tokom pripreme za skladištenje pažljivo se kontrolišu i odbacuju zaražene. Uobičajeno je da krompir treba zaštiti od plamenjače – Phytophthora infestans, tokom vegetacije, posebno u vreme intenzivnog razvoja nadzemne mase, ali opasnosti vrebaju sve do vađenja, pa čak se vidljivo pojavljuju i u skladištu. I zato nije čudo ako se plamenjača krompira u engleskom govornom području naziva late blight (lejt blajt) odnosno kasna plamenjača. Ovo sa pravom, jer je plamenjača najopasnija kasno, pred vađenje krtola. Promenljivo vreme tokom prvog dela vegetacije pogodovalo je razvoju plamenjače. Kako će biti tokom leta, ne zna se ali treba biti spreman. Kako zaštititi biljke i kada se na to već zaboravilo? Veoma je va32

žan pravilan izbor i blagovremena primena fungicida, pre nego što se simptomi oboljenja plamenjače pojave. Danas su na raspolaganju fungicidi koji sprečavaju razvoj oboljenja i obezbeđuju visoki kvalitet primene. Pravilna i efikasna primena fungicida protiv plamenjače krompira je nužna, jer gljiva formira veliku količinu spora koje u kratkom vremenu ostvare nove infekcije. Na početku vegetacije treba primeniti fungicide kontaktnog delovanja. Jedan od takvih je Balear 720 SC (Hlorotalonil) u dozi od 2,0 l/ha. U vreme bujnog porasta cime i uopšte nadzemne mase, najbolje deluju sistemični fungicidi, kao što je Ridomil Gold MZ 68 WG u dozi od 3,0 kg/ha. Ovaj fungicid već više od 30 godina odlikuje najizrazitije sistemično delovanje. I naravno, njegova pouzdanost je nesmanjena.


AGROSVET

Po završetku intenzivnog razvoja nadzemne mase efikasnu zaštitiu pruža Hillan koji deluje na više mesta u ciklusu razvoja gljive, i omogućava efikasnu zaštita krompira. Upotrebom fungicida Hillan pri kraju vegetacije štitimo list od infekcije, ali i krtole od eventualne zaraze sa nadzemne mase. Preparat Hillan sadrži potpuno novu aktivnu materiju, Fluazinam. Aktivna materija pripada grupi Toludina, deluje kao ankapler oksidativne fosforilacije, odnosno inhibira klijanje spora, rast i sporulaciju gljive sprečavajući nastanak zaraze. Deluje na više mesta u ćeliji patogena prekidajući proces disanja. Fluazinam je slabo rastvorljiv u vodi i čvrsto se vezuje za lisnu površinu, ne prodire u biljno tkivo već stvara tanki omotač oko njega. Većina fungicida deluje na klijanje spora i prodiranje hifa, dok Fluazinam sprečava sporulaciju i smanjuje pokretljivost spora Manje količine preparata Hillan (0,3 l/ha) se primenjuju u početku vegetacije, po suvom vremenu i pri slabijem napadu bolesti, a veće (0,4 l/ha) u kasnijim fazama razvoja useva (posle cvetanja krompira pa do kraja vegetacije), pri vlažnom i kišovitom vremenu i jačem napadu bolesti.

Mnogobrojmi testovi su pokazali velike prednosti aktivne materije Fluazinam u suzbijanju patogenih gljiva prouzrokovača plamenjača gajenih biljaka. S obzirom na to da kod ove grupe prouzrokovača oboljenja postoji stalna opasnost od razvoja rezsistencije nove aktivne matreije su uvek dobrodošle, posebno ako pored visoke efikasnosti imaju i druge značajne prednosti. Preparat Hillan dospevajući i zadržavajući se tamo gde je gljiva najopasnija, na površini lista, kako na licu, tako i na naličju, ne ostavlja nezaštićenu i njegovu unutrašnost. Zadržava se dugo tamo gde treba. Kada se obezbedi kvalitetna primena, nema razloga za brigu. Već nakon sušenja depozita, odnosno rastvora preparata na površini lista, nema opasnosti od spiranja preparata kišom ili navodnjavanjem. Sledećih 10-12 dana mirno se spava. Zato se Hillan i primenjuje nakon perioda intenzivnog porasta nadzemne mase, kada se usporava razvoj novog lišća, a snaga biljke usmerava na formiranje krtola.

uz snažno antisporulativno delovanje garancija su visoke efikasnosti i na kraju vegetacije, kada je potrebno sprečiti zarazu krtola. I da ne zaboravimo, doza primene fungicida Hillan iznosi 0,3 do 0,4 l/ha, a karenca preparata iznosi 7 dana. Poštujući pravila dobre poljoprivredne prakse, korišćenjem svih mogućih preventivnih mera zaštite krompira, uz blagovremenu primenu kvalitetnih fungicida, kao što su Balear 720 EC, Ridomil Gold MZ 68 WG i Hillan, moguća je proizvodnja visokih prinosa krompira bez prisustva plamenjača. Najvažnije je na početku sprečiti razvoj plamenjače, blagovremeno zaštiti lisnu masu tokom vegetacije i sprečiti infekciju krtola na kraju sezone.

Brojni ogledi u mnogim zemljama pokazali su visoku efikasnost u suzbijanju plamenjače krompira. Novi standardi u otpornosti preparata na spiranje padavinama, novi mehanizam delovanja, selektivnost

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet 33


AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘

Prevarantima 900 evra iz fondova EU

miliona

Priredio: Dragan Đorđević Mitovi o EU: Da li je banana dovoljno kriva

U susret referendumu o ostanku u EU u Velikoj Britaniji, protivni­ ci Unije čine sve da ubede građane da glasaju za popularni Breg­ zit, pa pribegavaju i (polu)lažima. Oni su tokom kampanje kao strašilom mahali navodnim zabranama koje su rezultat čistog hira briselske birokratije, a u fokusu njihovih tvrdnji su propisi­vanje oblika banana koje se smeju prodavati i navodni plan za­ brane električnih čajnika. Kao što u Srbiji tvrdnja da će proizvod­ nja rakije i čvaraka biti zabranjena nakon pristupanja EU jeste mit, s tim što će se uvesti precizni propisi za proizvodnju i za prodaju, tako je i u mitovima koji tište Britance istina u najmanju ruku nešto kompleksnija od ovih tvrdnji.

EU uslovno odobrila spajanje “InBev”-a i “SABMiller” Najveći svetski proizvođač piva “Anheuser-Busch InBev” dobio je odobrenje EU regulatora za 100 milijardi dolara vredno preuzi­ manje kompanije “SABMiller”, pod uslovom da proda gotovo celo “SABMillerovo” evropsko poslovanje. Reuters je još prošle nedel­je objavio da će “AB InBevovi” ustupci vezani za prodaju znatnog dela imovine osigurati zeleno svetlo EU za jedno od najvećih kor­ porativnih preuzimanja u istoriji. “AB InBev” je već pristao da pro­ da “SABMillerove” brendove piva “Peroni”, “Grolsch” i “Meantime” japanskoj grupi “Asahi Group Holdings” te istočnoevropsku imovinu. Evropska ko­ misija saopštila je da Evropljani svake godine kupe piva u vrednosti oko 125 milijar­di evra. Danska: Prodaje se ostrvo sa farmom za 3,1 milion evra

Hrvatska: Otkuda je izronilo novih gotovo 100 hiljada hektara?

Hrvati hoće da dokažu: Roba iz EU je podvala U Hrvatskoj će biti sprovedeno istraživanje o (ne)podudarnos­ ti kvaliteta proizvoda u novim i starim članicama EU. Po izboru hrvatskih građana, analizi će, između ostalog, biti povrgnuti kin­ der čokoladno jaje, margarin unilever rama, instant kafa jakobs krenung, pepsikola. Kako su najavile poslanica u Evropskom par­ lamentu Biljana Borzan i direktorka Hrvatske agencije za hranu Andrea Gros Bošković, analizom će biti obuhvaćeni i jogurt od ja­ gode firme Danone aktivija, sos za testeninu barila arabijata, pre­ nosi Poslovni dnevnik. Dodaje se da je istraživanje u Češkoj otkrilo da je 14 od 24 tes­tirana proizvoda nižeg kvaliteta i ima višu cenu nego u starim članicama Unije.

Gotovo milijardu dolara sredstava iz fondova Evropske unije, ili 888 miliona evra, otišlo je prošle godine u ruke podnosilaca lažnih zahteva. Najviše sumnjivih zahteva za isplate bilo je u Ru­muniji, Bugarskoj i Mađarskoj, saopštili su istražitelji EU. Prema godišnjem izveštaju Evropske kancelarije za suzbijanje prevara (OLAF), oko 888 miliona evra je 2015. isplaćeno podnosiocima lažnih zahteva, što je nešto manje u odnosu na 901 milion evra iz prethodne godine, prenosi agencija Rojters. Taj iznos čini oko 0,6 odsto budžeta za subvencije poljoprivrednicima i siromašnim regionima. Prošle godine je sudskim putem vraćeno 187 miliona evra u Brisel, što je za 10% manje nego u 2014.

Jedno od 400 danskih privatnih ostrva, ponuđeno je ovih dana na prodaju za 3,1 milion evra. Ostrvo Egholm, na jugu Danske, na kojem se nalazi farma Strandgården obuhvata površinu od 146 hektara i pravi je raj za one koji uživaju u druženju sa pticama i životinjama. Stambeni objekti uključuju luksuznu kuću od 626 kvadratnih metara, nekoliko vikendica kao i više pratećih objeka­ ta za bavljenje poljoprivredom. Kako je navedeno u oglasu, svi objekti su u odličnom stanju i na odličnoj lokaciji, a neki su samo par metara udaljeni od mora. Na ostrvu trenutno žive samo brojne životinjske vrste, između ostalih, srne, fazani, divlje patke i guske, navedeno je u oglasu. 34

“Nesređeno stanje u zemljištu veliki je problem, četvrt stoleća raspolažemo sa njim stihijski, a problem je i struktura proizvodnje”, kaže direktorka hrvatske Agencije za poljoprivredno zemljište Blaženka Mičević. U godinu dana državno poljoprivredno zemljište povećano je sa 738 na 835.000 ha. Otkuda je izronilo novih gotovo 100.000 ha? Kroz prošlu godinu dana ot­krili smo niz novih podataka, o zemljištu koje je u katastru bilo upisano na bivše PIK-ove, a ne na RH, kao i o tome kako su i neke fizičke osobe bile upisane kao zakupci. Reagovale su novim brojkama i neke opštine pa smo i taj deo podataka povukli. No, tu nije kraj jer i nadalje prona­lazimo nove hektare, kaže Mičević.


AGROSVET

35


AGROSVET

MOTORNE KOSE I TRIMERI VILLAGER ↘ Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

D

olaskom lepog vremena stvaraju se uslovi za izvođenje radova na zelenim površinama. Trava i korovi počinju intenzivno da rastu i zauzimaju sve veće površine. Zbog toga je neophodno na vreme i redovno izvođenje radova na košenju i krčenju na njivama, parkovima, voćnjacima i kućnim posedima i dvorištima. U borbi sa divljim rastinjem, Villager, već 11 godina ima rešenje. Tu su naši električni trimeri i motorne kose Villager. Za rad u dvorištima i na malim površinama dokazali su se mali električni trimeri. Ovi uređaji su vrhunskog kvaliteta i zadovoljavaju najviše zahteve uređivanja teško dostupnih površina u vrtu. Izuzetno su pogodni za košenje trave pored ivica, stabala i drugih prepreka. Zbog tihog elektro motora pogodni su za rad u urbanim sredinama. Naši električni trimeri su tihi, lagani i ekološki prihvatljivi. Ono po čemu je Villager postao prepoznatljiv ipak su motorne kose iz serije Villager Orange edition. Odlikuje ih dobar kvalitet, pouzdani uređaji savršeni za košenje žbunja, trave i uklanjanje neželjene vegetacije. Modeli iz ove serije BC 900 S, BC 1250 S, BC 1900 S, su ove godine redizajnirani, dostigli su visok nivo elegancije zadržavajući sve performanse visokokvalitetnih mo-

tornih kosa. Uz nizak nivo vibracija i visok stepen ergonomije postiže se velika udobnost u radu sa ovim mašinama. Za zahtevnije korisnike Villager stručni tim se potrudio da obezbedi motorne kose odličnih performansi, visokog učinka i idealnog konfora u radu. Villager motorne kose iz serije Black Edition konstruisane su za izvođenje najsloženijih zahvata uz minimalan utrošak energije i postizanje maksimalnih rezultata isto kao i profesionalni uređaji. Motorne kose BC1250P i BC2100 XC pokreću visokokvalitetni motori koji imaju veću otpornost na habanje i visoke temperature. Idealni su za košenje trave, niskog žbunja i rastinja. Sa dodatnom opremom koju poseduju ove mašine pored osnovnih radnih operacija sa lakoćom pomažu i uklanjanja šiblja, žbunja, kao i proređivanje i sečenje manjih stabala. Povoljan odnos snage i težine uz jako nizak nivo vibracija čini Villager motorne kose idealnim za hobi i poluprofesionalnu upotrebu. Od 2016. godine, Villager je otišao korak dalje i u svoju ponudu uvrstio je motorne kose sa Mitsubishi motorima najnovije generacije. Tehnološki napredni motori, najlakši su u klasi, a omogućuju produženi vek eksploatacije i unapređen sistemom startovanja. Potrošnja goriva je manja za 35% nego na motorima iz prethodne genera-

36

cije, a izlazna snaga je povećana za 10%. U ponudi su tri motorne kose: Villager BC 270 PE, mala motorna kosa zapremine 25,6 cm³, snage 1,09 KS. Druga, BC 430 PE je motorna kosa iz srednje kategorije, sa motorom zapremine 42,7 cm³, i razvija maksimalnu snagu od 1,73 KS. Najsnažniji model iz ovog segmenta jeste model Villager BC 480 PE, a pokreće ga Mitsubishi agregat snage 2,45 KS i zapremine 47.1 cm³. Ergonomski su dizajnirani za različite korisnike, poseduju antivibracioni sistem i Easy Start sistem. Moćne i dobro izbalansirane motorne kose pogodne za izvođenje radova na košenju i krčenju vegetacije i u najtežim uslovima. Smanjena potrošnja goriva indukuje smanjenu emisiju štetnih gasova, što predstavlja veliki korak u smanjenju zagađenja životne sredine. Uz veliki asortiman motornih kosa potrudili smo se da izađemo u susret svim korisnicima Villager uređaja. Dizajnirali smo male i lagane trimere za sve hobi korisnike i obezbedili smo snažne mašine za rad u svim uslovima eksploatacije idealne za poluprofesionalce. Villager stručni tim i dalje radi na razvoju novih uređaja i usavršavanju postojećih. Svake godine nudimo nove solucije, podižemo standarde i performanse na Villager motornim kosama i trimerima.


AGROSVET

37


AGROSVET

ŠUMARENJE ↘

četinarske šume šumskog gazdinstva Prijepolje.

Priredili: Duško Simić, Dragan Đorđević SAD: Šteta od unetih šumskih štetočina dve milijarde dolara Šumske štetočine koje su slučajno unete u SAD prave štetu od više milijardi dolara godišnje, pokazuju rezultati istraživanja. Ekolog Geri Lovet sa Instituta Keri za studije ekosistema u Njujorku kaže da su invanzivne štetočine unete u zemlju na drvenim paletama za prevoz robe i da i dalje dolaze zajedno sa pošiljkama iz pre­komorskih zemalja. U studiji objavljenoj ovog meseca u časopisu Ekolodžikal aplikejšens, procenjuje se da je 63% šume u SAD u opasnosti od povećane štete koju one izazivaju. Lovet je rekao da štetočine menjaju šume mnogo više nego bilo koja druga vrsta životinja ili kli­matske promene. Naučnici procenjuju da godišnje naprave štetu od oko dve milijar­de dolara. Naučnici: I drveće spava Ideja da hrast ili smreka noću “odlaze na spavanje” deluje čudno, ali naučnici su po prvi put uspeli da snime fizičke promene na drveću koje, na neki način, odgovara procesu spavanja kod ljudi i životinja. Kako je objavljeno na sajtu Tehničkog univerziteta u Beču (Tech­nische universitat Wien) austrijski, fin­ski i mađarski naučnici, koristeći laser­ ske skenere, analizirali su promene u položaju grana i lišća dve breze, u Aus­triji i Finskoj. “Naši rezultati pokazali su da se drvo spusti tokom noći, što se može videti u promeni položaja grana i lišća”, rekao je Eu Putonen, sa finskog Instituta za geoprostorna istraživanja (Geospatial Research Institute). On je dodao da promene nisu prevelike, sve­ga deset centimetara za drvo visoko oko pet metara, ali da su sistematične i instrumenti mogu da ih zabeleže. Za merenje laserima naučnici su se odlučili zato da klasičnim fotograf­ isanjem ne bi osvetljavali stabla i na taj način im remetili noćno mirovanje. Kako na ponašanje drveća ne bi uti­cale ni vremenske prilike ili lokacija, eksperiment je izveden dva puta, na različitim stablima. Oba testa izve­ dena su u periodu ravnodnevnice, u mirnim uslovima,

bez vetra ili vlage i pokazali su da se lišće i granje vre­menom spuste, pri čemu u najnižu poziciju dođu nekoliko sati pre zore. Ujutru, kako se navodi, drveće se za svega nekoliko sati vrati u svoj početni položaj, ali, kako ističu istraživaču, još nije poznato da li je to vraćanje zbog sunca, ili zbog unutrašnjeg ritma drveća. Naučnici smatraju da nije daleko nerealno da drveće “odmara” svoje grane tokom noći jer njihovo podizanje stablu koristi tako što su mu listovi tada u boljoj poziciji za hvatan­je sunčevog svetla, dok tokom noći nema svetla i bilo bi rasipanje energije da se nalaze u podignutom položaju. Kako naučnik mađarskog Centra za ekološka istraživanja Andraš Žlinski objašnjava spuštanja grana verovatno je uzrokovano padom pritiska vode unutar ćelija drveta, odnosno tur­ gorovog pritiska. “Pokreti kod biljaka veoma su blisko povezani sa nivoom vode unutar pojedinačnih ćelija, na šta utiče dostupnost svetla kroz pro­ces fotosinteze”, rekao je Žlinski. Prema rečima Norberta Fajfera za Tehničkog univerziteta u Beču lasersko skeni­ranje omogućiće naučnicima da bolje razumeju obrasce ponašanja drveća dok “spava”, ali i da sledeći put merenje obave na većoj površini sa više stabala, a ne samo na po jednom. Video nadzor u šumama Prijepolja U Prijepolju je promovisan sistem za video nadzor šuma, koji bi trebalo da predupredi požare i uništavanje šuma. Reč je o prvom projektu takve vrste u Srbiji, a pokrenuli su ga Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije, Odeljenja za vanredne situacije opštine Prijepolje i Javno preduzeće „Srbija-šume” - Šumsko gazdinstvo u Prijepolju. Zašto baš na prostoru Prijepolja?.Šume na području opštine Prijepolje, posebno šume na granici sa Crnom Gorom, su jako ugrožene po pitanju šumskih požara, jer se u prošlosti često dešavalo da dođe do prenosa I širenja šumskog požara sa teritorije Crne Gore na vredne 38

Projekat uspostavljanja video nadzora šuma na području opštine Prijepolje, realizovan je u okviru Adriatic IPA projekta prekogranične saradnje. Ovakav sistem instaliran je u Hrvatskoj, a kamere će uskoro stići u BiH i Crnu Goru i na još neke šumske komplekse u Srbiji. Oprema je, tvrde u MUP, poslednja reč tehnike i biće sa tri meteorološke stanice jedinstven sistem. Vrednost projekta je oko 480000 evra, sprovodi se sredstvima Evropske unije. Svrha uspostavljanja Sistema video nadzora, koji je prvi ovakvog tipa u Srbiji, jeste da se brzo detektuje šumski požar, mesto pojave šumskog požara i da se brzo ugasi još dok je u početnoj fazi. U pitanju je visoko sofisticirana oprema sa izuzetno osetljivim kamerama visoke rezolucije koje su instalirane na TV repetitorima preko kojih se nadgleda čak 75 odsto šuma u ovom kraju. Uspostavljeni video nadzor imaće veliki značaj ne samo za zaštitu šuma od požara, već i za zaštitu šuma od drugih protivpravnih radnji bespravne seče šuma, šumske krađe, lovokrađe i dr. Oprema se sastoji i od video linkova koji komuniciraju između sebe kao i sa serverom koji je instaliran u MUP-u, odakle se šalje signal u Operativni centar „Srbijašuma” i vatrogasne jedinice. Ovakav system ima mogućnost da u svakom trenutku otkrije požar na šumskim kompleksima i da ga već u najranijem stadijumu širenja pouzdano identifikuje i precizno dojavi rekao je direktor JP “Srbijašume” dr Predrag Aleksić. Drvoseče ušle u poslednju evropsku prašumu Poljske vlasti dale su zeleno svetlo za seču velikih razmera u poslednjoj evropskoj prašumi - Bjalovješkoj šumi, uprkos pro­testima organizacija za zaštitu čovekove okoline i EU. Za poljs­ ke vlasti ta seča je “zaštitna” mera dok je za grupe koje se bore za očuvanje prirodne sredine to uništavanje. Drvoseče su već ušle u florom i faunom bogatu Bjalovješku šumu koju turisti rado posećuju zbog toga što u njoj živi četvrtina svetske populacije bizona. Ova šuma je pod za-


AGROSVET

štitom Uneska. Advokati ekološke or­ganizacije ClientEarth i grupe od šest nevladinih organizacije podneli su tužbu pro­tiv poljske države zbog planirane seče. Oglasila se i Evropska komisija koja je izrazi­la zabrinutost. Svetski dan za zaštitu životne sredine 5. jun obeležava se širom sveta kao Svetski dan zaštite životne sredine. Nizom akcija i manifestacija teži se da se ukaže na značaj očuvanja životne sredine, a na ovaj način utiče se na ljude da se ujedine i deluju kako bi se obezbedila čistija, zelenija, sjajnija i nadasve, zdravija budućnost za sadašnje i buduće generacije. Svetski dan zaštite životne sredine ustanovljen je davne 1972. godine u Stoholmu na predlog delegacije SFR Jugoslavije i predstavlja glavni alat pomoću koga Ujedinjene nacije stimulišu podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine. Ovogodišnja tema Svetskog dana zaštite životne sredine jeste ilegalna trgovina divljim životinjama, ko-

jom se urušava biološka raznolikost na planeti, pljačkaju se prirodni resursi, a pojedine vrste divljih životinja su dovedene na rub egzistencije. Ova vrsta kriminala ugrožava mnoge vrste kao što su slonovi, nosorozi, tigrovi, gorile i morske kornjače... U 2011. godini podvrsta Javan nosoroga je proglašena izumrlom u Vijetnamu, dok su iz Gambije, Burkine Faso i Toga nestali veliki majmuni. Zbog sve veće ugroženosti divljih životinja Ujedinjene nacije su pokrenule kampanju WildforLife (https://wildfor. life/) u koju su se uključili mnogi ambasadori dobre volje i poznate ličnosti. Svetski dan zaštite životne sredine je globalni događaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju različite akcije kojima ističu svoje opredeljenje prema zaštiti i unapređenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su stručni i naučni skupovi, aktivnosti

Białowieza National Park-Poljska

39

na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveća, biciklističke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmičenja u školama, kampanje čišćenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su značajan partner i imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Kod nas, na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeća, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji čiji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeća da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, i da usvoje način života u skladu sa prirodnom okolinom. U Srbiji je ovaj dan obeležen, ali je ekološka svest na jako niskom nivou, jer Srbija nema ni Ministarstvo ni fond za zaštitu životne sredine!


AGROSVET

EKOLOŠKE CRTICE↘ Priredio: Dragan Đorđević

U Hrvatskoj nema GMO hrane

je Čelik. Ciljevi održivog razvoja do 2030. su “važan kom­pas”, da ne bismo doživali takvu tešku situaciju, dodao je on.

Stručnjaci UN sada su potvrdili da dozvol­jeni prag za tragove tog herbicida treba da ostane 1 mikrogram po kilogramu telesne mase, dok je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u novembru preporučila da se u EU povisi dozvoljeni prag sa 0,3 na 0,5 mikrogramu po kilogramu. EK: Nema odluke o glifosatu

Pet ostrva nestalo zbog porasta nivoa vode

U Hrvatskoj je zabranjen uvoz i proizvodnja genetski mo­ difikovanog poljoprivrednog reprodukcijskog materijala, a na hrvatskom tržištu nema genetski modifikovane hrane za ljudsku prehranu, ističe hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede u saopštenju objavljenom “zbog velikog interesa javnosti i medija”. Zabrana uvoza i proizvodnja GMO odnosi se i na ko­mercijalne svrhe i za poljske oglede, te je na snazi ”nulta tole­ rancija” na uvođenje živih genetski modifikovanih organiza­ma, kaže se u saopštenju i napominje da bi hrana GMO porekla, i kad bi je bilo na tržištu, morala bi biti jasno označena - moralo bi pisati u deklaraciji da sadrži GMO kao što je to obavezno i u svim drugim članicama EU. Svake dve sekunde gubimo zemlju veličine stadiona Turski ministar poljoprivrede Faruk Čelik upozorio je da se pol­joprivredno zemljište smanjuje, umesto da se povećava, što ubuduće može izazvati masovne migracije. Procene pokazu­ju da će do 2050. na svetu živeti 10 milijardi ljudi, što zaht­ eva povećanje poljoprivredne proizvodnje za 60%, ukazao je on na završnoj konferenciji Organizacije UN za hranu i pol­joprivredu (FAO) u Antaliji. “Na svake dve sekunde gubimo poljoprivredno zemljište veličine fudbalskog terena. Ako ne možemo da osiguramo namirnice za buduće generacije, bićemo svedoci masov­nih migracija”, upozorio

Pet Solomonskih ostrva u Pacifiku nestalo je zbog porasta ni­voa vode u Tihom okeanu i priobalne erozije, saopštili su juče australijski naučnici i dodali da je još nekoliko ostrva ugroženo. Pet nenaseljenih ostrva sa bujnom vegetacijom potpuno je ne­stalo, naveli su stručnjaci i dodali da je svako od njih površine od oko pet hektara, na koja su ribari imali običaj da dolaze u pauzama između dva lova. Oko desetak kuća srušeno je u poslednjih pet godina na drugim ugroženim i naseljenim Solo­monskim ostrvima gde je prisutna priobalna erozija. Solomoni su ostrva vulkans­kog porekla u jugozapadnom Pacifiku. Nalaze se u Melanežanskom arhipelagu u Okeaniji, istočno od Nove Gvineje. UN: Malo verovatno da glifosat izaziva rak Najnovije istraživanje UN pokazalo je da je “malo verovatno” da herbicid glifosat, koji je vrlo rasprostranjen u svetu, izaziva rak. Zaključak, predstavljen 16. maja, verovatno će produbiti podele u vezi sa mogućim rizicima po zdravlje tog preparata u trenutku kada se u EU odlučuje o produženju dozvole za njegov promet. Više članica EU se ranije ove godine pobunilo protiv obnavljan­ja dozvole za glifosat.

40

Komisija Evropske unije nije odobrila upotrebu pesticida gli­fosat u narednom periodu, jer nemačka vlada i dalje nema jasnu poziciju u vezi primene ovog, spornog pesticida za uništavanje korova. Nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, koji zagovara produženje dozvole za glifosat, izjavio je da još ne očekuje nikakvu odluku u Briselu. Komisija Evrops­ke unije očito želi da stavi odluku na glasanje tek kada bude sigurna da ima potrebnu većinu. U sadašnjoj konstelaciji sna­ga, Francuska i još neke države Unije su protiv, dok su Nemci uzdržani. Nemački glas u Briselu ima veliku težinu, jer se po pravilima Evropske unije računa i broj­nost neke države - članice. EU podržala korišćenje pesticida Roundap Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andriuka­itis zatražio je juče da se produži odobrenje licence spornog Mon­ santovog pesticida “Roundapa”, dok EU ne sprovede novu studiju njegove bezbednosti. Andriukatis je pozvao članice EU da “podrže ograničeno proširenje postojeće upotrebne dozvole, dok Evrops­ka agencija za hemijske proizvode ne otkloni sve sumnje”. EU je sredinom maja odložila glasanje o upotrebi popularnog pestici­da zbog zabrinutosti da je povezan sa pojavom raka, a krajem me­seca ističe


AGROSVET

zakonski rok za produžetak licence hemijskog sredstva. U senci protesta protiv upotrebe “Roundap”, Evropska komisija limitirala je licencu za pesticid na se­dam godina. Objavljena nova studija NASEM-a: GMO usevi su bezbedni Genski modifikovani organizmi (GMO) nisu ništa štetniji za ljudsko zdravlje od konvencionalnih, međutim, neki oblici njihovog uzgoja mogu da uz­ rokuju razvoj otpornosti na pesticide i herbicide kod insekata i korova što postaje veliki problem u poljoprivredi, glavni su akcenti velike studije koju je 17. maja objavila američka Nacio­nalna akademija nauke, inženjerstva i medicine (NASEM). Na opsežnom istraživanju, kojem je cilj bio da po­ nudi neke jasnije odgovore na brojne kontroverze oko GMO-a, među ostalim i kako ih regulisati i da li ih posebno označavati, dve godine radio je panel od 20 vrhunskih američkih stručnjaka. “Mi smo naš posao shvatili vrlo oz­biljno jer znamo koliko je to osetljivo pitanje”, rekao je čelnik panela Fred Gold, profesor entomologije (nauke o insektima) na Univerzitetu Severna Karolina. Izveštaj sadrži mnoge zanim­ ljive nalaze koji odgovaraju na brojna važna pitanja o GMO-proizvodima - da li su sigurni za ljudsko zdravlje, uzroku­ju li rezistenciju insekata ili korova na pesticide i herbicide, da li su povećali prinose poljoprivrednika. U ovoj studiji američki panel analizirao je rezul­tate stotina naučnih radova. Imamo dovoljno uverljivih dokaza da hrana koja se dobija od GMO-a nije naštetila životinjama, a epidemiološki podaci ne pokazuju porast u prevalenciji raka ili drugih zdravstvenih problema koji bi bili rezultat ulaska ovih sojeva u ljudsku hranu, navodi se u studiji. Usevi koji su otporni na insekte zahvaljujući toksinu čije stvaranje podstiče gen iz bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) uglavnom omogućava poljoprivred­ nicima da koriste manje pesticida. Uzgajivači mogu izbeći rizik razvoja otpornosti kod insekata korišćenjem useva sa dovoljno visokim nivoima toksina i sadnjom drugih vrsta useva u blizini. Usevi dizajnirani za otpornost na herbicid glifosat mogu postati veo­ma zavisni od te hemikalije i podstaći razvoj rezistentnog ko-

rova, što pred­stavlja veliki problem u poljoprivredi. Panel zato poziva na sprovođenje do­ datnih istraživanja strategija koje bi mogle da odlože razvoj rezistencije. U ovom kontekstu treba imati na umu da je problem rezistencije na herbicide zabeležen i u konvencionalnoj poljo­ privredi. Studiju su kao vrlo transpar­entnu i objektivnu u SAD pozdravili pripadnici oba tabora – i pobornici i protivnici GMO-a. Rekordan rast u obnovljivoj energiji Nova postrojenja obnovljive energije - solarne, vetro i hidroe­ lektrane, prošle godine su imale rekordan porast, navodi se u studiji čiji rezultate prenosi Bi-Bi-Si. Investicije u obnovljivu energiju 2015. bile su dvostruko veće nego za nove elektrane na ugalj i gas, navodi se u Izveštaju o globalnom statusu obno­ vljive energije (Renewables Global Status Report). Zahvaljujući Kini, koja je pokrila više od jedne trećine ulaganja u obnovljivu energiju, zemlje u razvoju su prvi put nadmašile razvijene zem­lje u investicijama u zelenu energiju. Širom sveta je 2015. dodato 147 gigavata obno­vljive energije, što je otprilike jednako ukupnom proizvodnom kapacitetu Afrike iz svih izvora. Ugroženo 30 odsto vrsta biljaka i životinja Svetski fond za prirodu (WWF) upozorio je da je krivicom ljudi 30% vrsta biljka i životinja ugroženo. “Proces izumiranja vrsta konstant­ no se ubrzava, te je danas 1.000 do 10.000 brži nego što bi to bilo u

41

prirodnim uslovima”, navodi se u saopštenju Fonda. Svetski fond za prirodu je naveo da planeta Zemlja postaje sve siromašnija pri­rodnim resursima - četvrtina sisara u svetu je ugrožena, svaki četvrti sisar, svaki treći vodozemac i svaka osma ptica je pred ne­stajanjem. U saopštenju WWF se ističe da za razliku od masovnih izumiranja koja su bila izazvana zbivanjima iz geološke istorije Zemlje, za sadašnje izu­ miranje biljnih i životinjskih vrsta skoro isključivo je odgovoran čovek. Američka pivara izumela ambalažu jestivu za ribe Pivara u američkoj saveznoj državi Floridi izumela je ambalažu za pivo od jestivog materijala za ribe i morske kornjače da bi se zaštitile te životinje od zagađenja plastikom. Ambalaža za limen­ke piva i gaziranih sokova u SAD obično se proizvodi na bazi plas­tike i često završi kao otpad u moru gde uništava morsku faunu. Pivara “Soltvoter” na jugu Floride izmela je jestivu ambalažu za pakovanje šest limenki piva. ”Umesto da ubijamo životinje, rešili smo da ih hranimo”, navela je pivara. Ambalaža je napravljena o ostataka proizvoda od kojeg se pravi pivo, na bazi pšenice i ječma. Oko 690 mors­kih životinjskih vrsta ugroženo je zbog plastičnog otpada


AGROSVET

DOBRO ZDRAVLJE PUNO GORČINE↘ Priredila: Olivera Gavrilović dipl. inž. polj

M

nogi biljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za njegov simbol gorčine, Artemisia absinthium L., ili narodski pelin. Vrsta koja je simbol za gorčinu pripada familiji glavočika, ili Asteraceae. Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod, vekovima mučen, gonjen i ponižavan, koji je znao samo za gorčinu života. Pelin raste kao korov po poljima, međama, kraj puteva, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a naročito po suvim, sunčanim, plitkim i kamenitim padinama. Vodi poreklo iz Evrope i Azije, raste od srednje i južne Evrope do Irana i Kamčatke, a najviše u Sibiru. Inače, u rodu Artemisia ima preko 300 vrsta, od kojih su svakako najpoznatiji divlji, pitomi, mirisni, planinski pelin i estragon. Antički naziv potiče od grčke reci artemis, što znači zdrav, dakle, ukazuje na to da su biljke ovog roda, Artemisia spp. lekovite. Legenda glasi da je boginja Arte-

mida darovala pelin ženama za olakšavanje porođaja, tako je i dobio latinsko ime, Artemisia absynthium. Kod nas se često spominje kao simbol tuge i jada, dok su ga stari Rimljani doživljavali na potpuno drugačiji način, jer su svoje pobednike nagrađivali napitkom od pelina, što je po njihovom shvatanju bilo i davanje najvećeg bogatstva - dobrog zdravlja. Rimski legionari su stavljali listiće u sandale kako bi sačuvali stopala. Ekstrakt se dodavao u tintu za pisanje, kako miševi ne bi grizli knjige i pisane tekstove. U srednjem veku su ga koristili za uništavanje parazita. Sakuplja se i gaji radi listova, herbe, i rascvetalih cvasti. Sadrži 0,5% etarskog ulja, glikozida (artemisin i absintin - gorke materije) i druge lekovite sastojke. Etarsko ulje je bledo zeleno plava tečnost, gorka, ljutkasta i otrovna zbog sadržaja tujona, a boja potiče od sadržaja azulena. Etarsko ulje i ekstrat pelina koristi se u farma42

ciji, narodnoj medicini i veterini, ali i kao začin kod izrade aromatičnih žestokih pića (Wermut, Absinthe...), tinktura i lekovitih vina. Pelin je gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za čišćenje krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se u lečenju loše probave, nadimanja, slabog apetita, glista, bolesti jetre, slezine, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokraćnih kanala, i osipa. Osim toga, mnoga lekovita svojstva pelina povoljno utiču na celokupni organizam. Gajenje pelina je poslednjih nekoliko decenija u opadanju, ot-


AGROSVET

kako su glavne potrošačke zemlje (Francuska i Nemačka) smanjile proizvodnju alkoholnih pića (Absinthe, Wermut). Kod nas ga toliko ima da ga nije potrebno gajiti, nego bi samo trebalo da se organizuje racionalno branje i razmnožavanje na pristupačnim prirodnim nalazištima, naročito na golim kamenitim krečnjačkim propustljivim padinama. Plantažno se gaji u Sjedinjenim Američkim Državama. Pelin je višegodišnja, polužbunasta biljka. Glavni koren se nalazi u površinskom sloju, do dubine od 40 cm. U početku vegetacije obrazuje prizemnu lisnu rozetu, a kasnije se iz korenovog vrata razvija više stabala. Uslovi i načini gajenja. Traži puno svetlosti i podnosi niske temperature do -20 oC. Samoniklo se razvija na napuštenim zemljištima i pored puteva, ali za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dosta krečnjaka. Obrada se vrši se na 35 cm dubine. Predsetvena priprema zemjišta obavlja se rano u proleće. Na istoj parceli pelin se može gajiti 4 - 5 godina.

Deljenje busena. Primenjuje se na manjim površinama i to kasno ujesen ili u rano u proleće. Đubrenje i nega useva. Nega useva pelina se sastoji iz kultiviranja, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanja i navodnjavanja po potrebi. Kultiviranje se obavlja 2 - 5 puta zavisno od vremenskih uslova. Đubrenje se obavlja stajnjakom pod predusev sa 30 - 40 tona po hektaru i mineralnim đubrivom, i to sa 400 kg/ha NPK đubriva, a prema iskustvima iz proizvodnje, najbolje formulacijom 8:24:16, odnosno sa više fostora i kalijuma. Mineralna đubriva za prihranjivanje se dodaju svake godine gajenja, orijentaciono 150 200 kg/ha azotnih đubriva. Berba. Listovi se beru kada biljke dostignu najmanje 1/2 visine odrasle biljke. Beru se razvijeni donji listovi rozete i srednji listo-

Pelin se razmnožava direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deljenjem busena. Direktna setva. Obavlja se krajem avgusta i početkom septembra (jesenja setva) i u martu (prolećna setva). Seje se širokoredno na 60 - 70 x 20 - 30 cm. Dubina setve je 1 cm, uz obavezno valjanje zemljišta. Posle nicanja usev se proređuje. Proizvodnja rasada. Jednostavniji način gajenja. Setva se obavlja u tople leje polovinom februara i neguje do kraja maja, kada se rasađuje na stalno mesto na isti razmak kao i kod direktne setve. 43

vi, i nikada više od 1/3 ukupne lisne mase. Sveži listovi se odmah pakuju i odnose na sušenje. Herba se kosi u početku cvetanja cvasti, kada je najveća koncentracija lekovitih materija i etarskog ulja. Moguća su dva košenja godišnje. Cvetne grančice sa cvetovima se beru u momentu punog cvetanja. Delovi biljke se suše na 40 oC u sušarama ili prirodnim sušenjem, dok se za ekstrakciju etarskog ulja koristi sveža herba. Odnos sveže i suve herbe je 4:1. Pelin i ne samo pelin, kao simbol jednog vremena povezanog kroz istoriju, leži upravo u tome da je i danas, neobjašnjiv, ali itekako potreban! Svi mi koji volimo i koristimo lekovito i začinsko bilje, treba da otputujemo „u misiju“ da se nauživamo mirisa, ukusa, boja, o kojima ni ne znamo da postoje...


AGROSVET

STOČARSKI KUTAK ↘ Priredio: Dragan Đorđević

Stočarstvo izvuklo poljoprivredu Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. iznela je 4.751 milion dolara, što je za 7,59% manja od realizovane u 2014. Neto ostvarena vrednost poljoprivredne proi­ z vodnje, u visini od 4.172 miliona dolara, manja je za 8,49% u odnosu na 2014. Istovreme­no, vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji iznosila je 1.826 miliona dolara, što predstavlja rast za 3,51% i ima učešće od 38%u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje, navodi se analizi analitičara Vojislava Stankovića. Podaci pokazuju da postojeći stočni fond, i pored nezadovoljavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložive poljoprivred­ne površine, predstavlja značajan razvojni resurs. Intervencija kineskih vlasti na tržištu svinjetine Gradske vlasti Pekinga odlučile su da na tržište plasiraju bli­ zu 3.000 tona zamrznutog svinjsk-

og mesa u naredna dva me­ seca, očekujući da će ta mera dovesti do pada cene mesa za oko 18 procenata, objavio je Vašington Post. Ovo je prvi put da vlasti intervenišu na tržištu plasiranjem mesa iz rezervi, jer je cena svinjskog mesa u protekloj godini porasla za 50 pro­cenata, navodi američki list i konstatuje da kretanje cena na tom tržištu može da utiče i na svetske cene. Tražnja za svinjeti­nom u Kini neprestano raste još od kasnih 70-tih godina, kada je uzgoj svinja libe­ralizovan, tako da je ta zemlja danas najveći proizvođač i najveći potrošač svinjs­kog mesa na svetu. Svinje u Evropi ispod evra Na evropskom tržištu cene svinja su posle duže vremena počele da rastu. Kako se navodi u najnovijem izveštaju na sajtu Pig333, relevantnom izvoru informacija sa tržišta svin­ja, od decembra do sada, cena je išla od “stidljive reakcije do povlačenja”. Čini se da su se

44

stvari promenile i da smo suočeni sa rastom cene, stoji u izveštaju. Iz prva četiri meseca ove godi­ ne odlazi se sa prosečnom cenom od 0,954 evra/kg žive vage, što je još uvek nezadovolajavjuće i “srceslamajuće”, ocenjuju evropski stručnjaci za ovo tržište. Uz ocenu da su u zemlje Dalekog istoka u ovoj godini izvezene rekordne količine svinja, u izveštaju se naglašava da je ključan iz­voz u treće zemlje. (Agrosmart) Kritika Francuskoj zbog koka nosilja Nevladina organizacija «Saosećajnost u uzgoju u svetu» kri­tikovala je Francusku zbog nespremnosti da ukine uzgoj koka nosilja u kavezima. Portparolka francuskog ogranka CIWF Orelija Gref istakla je u tekstu za Le Monde da Francus­ka kaska za naprednijim evropskim zemljama, ali i za SAD. EU utvrđuje minimalne standarde u ovoj oblasti, ali neke zem­lje su


AGROSVET

otišle korak dalje i zabranile kaveze. Prema važećem planu Srbije za usklađivanje sa EU, ova oblast je među prio­ritetima za usklađivanje u 2016. Grefova ističe da je dobrobit koka nosilja značaja i sa stanovišta interesa potrošača, jer su jaja koka gajenih na otvorenom bogatija omega 3 masnim kiselinama, vitaminom E i beta karotenom.

Može li srpsko mleko bez zaštite od evropskog? Prelevmani na uvoz mlečnih proiz­voda iz Evropske unije ističu 30. juna. Iz Ministarstva poljoprivrede još nema odgovora na pitanje da li će zaštitne mere biti produžene. Mlekare su naja­v ile da će smanjiti otkupnu cenu mleka ako do toga ne dođe, a udruženja pol­joprivrednika da će mnogi odustati od mlečnog govedarstva, budući da već sada, kako kažu, posluju na ivici isplativosti. Poljoprivrednici kažu da ni 400 litara mleka koje dnevno da dvadesetak grla za koje sami proiz­vedu hranu, nije dovoljno za dobru zaradu. Kako dodaju, pravo prečeg zakupa zemljišta, subvencije od 25 hiljada dinara po grlu, 38 dinara za litar mleka na-

jboljeg kvaliteta koje plaćaju mlekare i državana premija od sedam dinara, jedva je dovoljno za trku sa proizvođačima iz Evropske unije. Ako padnu carine na uvozne proizvode, mnogi će odustati. ”Mi proizvođači smo na granici rentbil­ nosti, spuštanjem cene pitanje je da li ćemo moći da izdržimo, a kvalitet i cenu mleka određuje mlekara. Mi naravno nikakvog uticaja nemamo na cenu mleka, mleko uzimaju re­ dovno na analizu i na osnovu tih analiza mlekare nam i plaćaju”, kaže Srđan Komluški iz sela Vincaid kod Ki­kinde. Ljubiša Jovanović iz Udruženja proizvođača mleka Srbije navodi da, ukoliko se prelevmani na uvoz mleka i kiselo-mlečnih proizvoda zaista i ukinu odnosno ukoliko se ta mera ne produži najteži teret te odluke će pod­neti primarni proizvođači. ”Ne možete očekivati da se prerađivači odreknu svojih pozicija, oni će imati dovoljno velike probleme u konkuretntnosti sa uvoznim mlečnim proizvodima”, ističe Jovanović. Najveći otkupljivač mleka u Srbiji kaže da ako država ne produži zaštitu, smanjiće otkupnu cenu. Za koliko, kažu, ne zavisi od njih. ”Koliki će taj poremećaj biti to ćemo da vidimo ali sigurno ne možemo da očekujemo ništa pozitivno ni za domaće proizvođače sirovog mleka, ni za nas prerađivače”, kaže Darko Samardžija iz “Imleka”. Šezdeset odsto sirovog mleka u Srbiji proizvede mali poljoprivredni proizvođač. Stručnjaci kažu da bi smanjenje otkupne cene dovelo do dodatnog desetkovanja stočnog fonda. Traže da Ministarst­ vo poljoprivrede počne

da radi na produženju prelevmana na uvoz mlečnih proizvoda iz EU i kažu da je neophodno da što pre počne da radi Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka. Berlin: Pomoć od 100 miliona evra za proizvođače mleka Nemačka vlada će proizvođačima mleka ponuditi finansijsku pomoć od najmanje 100 miliona evra kako bi se izborili sa padom cena koji ugrožava njihov opstanak, izjavio je juče nemački mi­ nistar poljoprivrede, Kristijan Šmit. “Pružićemo proizvođačima kratkoročnu finansijsku pomoć. Vlada će staviti na raspolaganje najmanje 100 miliona evra u vidu direktne pomoći i poreskih olakšica”, rekao je Šmit, a prenosi agencija Frans pres. Zarada više hiljada poljoprivrednika je “u škripcu” zbog sunovrata cena mleka koje je prouzrokovala prekomerna ponuda u čitavom sve­t u. Nemačka je najveći evropski proizvođač mleka, budući da 70.000 proizvođača proizvede 33 miliona tona godišnje.

AGROSVET 45


AGROSVET

TRILING ASOVA

AGROMARKET.RS

/ AGROSVET 46


BESPLATNA REGISTRACIJA

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014


NAMA VERUJU web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

Agrosvet 76  

Reč urednika Dosije: vremenske (ne)prilike Da li ste (smo) pripremili svoja skladišta? Biologija i suzbijanje vaši Plamenjača krompira i...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you