Page 1

struÄ?na revija Decembar 2018. broj: 95 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Biljni patogeni Gajenje jabuke perspektiva ili ne

Morana

gospodarica zime


03

04

08

Reč urednika

Sa Agro meridijana

Original SrbijaOriginalna 2018.

12

16

20

23

Biljni patogeniprouzrokovači stresa kod biljaka

Dogodilo se, dogodiće se

Gajenje jabuke u Srbijiperspektiva ili ne?

Efekti toksikoza po zdravlje ljudi i životinja

26

28

32

36

Ekološke crtice

Štetni organizmi u povrću

Pesticidibudućnost zaštite bilja ili...

Ishrana biljaka, ali samo uz savet struke

38

43

46

48

Kutak za tehnologe

Pčelarenje

Priprema travnjaka za zimu

Stočarski kutak

52

56

62

66

Istraživanja, uslov opstanka

Reč struke

Agro IT svet

Organo

68

71

73

Trava Svetog Pavla

Slovenska mitologijaMorana

Šumarenje

SADRŽAJ


4 AGROSVET 93 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA polako korice knjige pod Z aklapamo nazivom „Poljoprivreda u 2018“.

Šta god mislili, rekli, napisali, ostaje kod većine „gorak ukus pobede“. Na pitanje zašto pobede, odgovor je jednostavan, završena je jedna bitka u kojoj je čovek pobedio, jer je uspeo da proizvede plodove svog rada. I tu staje svaki komentar. A šta su o poljoprivredi, selu, seljaku, rekli umni ljudi, pročitajte iz redaka koji slede: Trebalo bi sačuvati jedan par seljaka – dok još uopšte postoje. Staffan Lindén Gde ima prirode koliko u moga seljaka? Taj jede, pije, radi, spava i ljubi tako jednostavno, i baš ga briga kakvim se tričarijama sve to zaodeva u gradovima i na dvoru. Johan Wolfgang Goethe Seljak je sve više bolestan od zdrave seljačke logike. Josip Sirovec Nema seljaka koji će održati zadanu reč ako vidi da mu je od koristi ne održati je. Miguel de Cervantes Saavedra Vinogradu nije potrebna molitva, nego motika. Bugarska poslovica Moli Boga i radi pa se ne boj gladi. Narodna poslovica Svet je pun ljudi dobre volje, jedni su voljni raditi, a drugi su voljni pustiti ih da rade. Robert Frost Na mlinu koji radi nema paučine. Nemačka poslovica Ono što ne uradiš, uvek je važnije od onoga što si uradio. Ernst Bloh

Seljak u nuždi veže cipelu svilom. Gottfried Keller O trudu žito rodi, a o muci grozdovi vise. Hrvatska narodna poslovica Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio. Ivo Andrić Za šaku žita valja preturiti tovar slame. Narodna poslovica Ljudi više vole da se radi kako oni hoće nego kako treba. Narodna poslovica Domaćin prvo garažu kuje, pa tek onda kola kupuje. Narodna poslovica Lenjivci nisu samo oni koji ne rade, već i oni koji mogu da rade bolje. Sokrat Živeti treba samo dotle dok još imamo posla u životu. A to je ponekad duže, a vrlo često kraće od radnog staža. Duško Radović Ipak, mali komentar na godinu koju završavamo. Agro Anno Domini 2018. ostaće upamćena kao godina kojom niko nije zadovoljan, ni priroda, ni gajeno biljke, ni ljudi. I zato je treba što pre agro zaboraviti i radovati se dolasku nove, čiste, nevine 2019. Uz nasumice izabrane i poređane misli, redakcija stručne revije “Agrosvet” svim čitaocima, želi srećne novogodišnje i božićne praznike uz želju da oni i njihove porodice imaju pre svega dobro zdravlje.


6

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Nedovoljno voća i povrća za ishranu cele planete Izvor: poljoprivreda.info

Ako bi želeli da se na planeti svi hrane prema preporukama nutricionista, najveći defIcit bio bi u ishrani voćem i povrćem, ukazuje studija Univerziteta Guelf u Kanadi. Tim istraživača upoređivao je globalnu poljoprivrednu proizvodnju sa preporukama za nutricionističku potrošnju i otkrio drastičnu neusklađenost. “Jednostavno ne možemo svi usvojiti preporuke zdrave ishrane pod trenutnim globalnim sistemom poljoprivrede”, rekao je koautor studije profesor Ivan Fraser. “Rezultati pokazuju da imamo

prekomernu proizvodnju žitarica, masti i šećera, dok proizvodnja voća i povrća i, u manjoj meri, proteina nije dovoljna da zadovolji nutritivne potrebe sadašnje populacije”.

Predstavljena nova kompanija Corteva Agriscience Izvor: agronews

Poljoprivredni ogranak DowDuPont™, koji je formiran 2017. godine spajanjem kompanija Dow AgroSciences, DuPont Crop Protection i DuPont Pioneer, objavio je novo ime poljoprivredne kompanije. U drugom k var talu 2019. godine poljoprivredni ogranak odvojiće se u nezavisnu poljoprivrednu kompaniju Corteva Agriscience ™. Prema rečima direktora kompanije Siniše Đurića, novo ime zasniva na kombinaciji reči koje označavaju “srce” i “prirodu”. On je naglasio da je fokus kompanije da poljoprivredni proizvođači budu najbolji partner kao i Corteva njima. “Osnovne vrednosti naše kom-

panije biće sinergija sve tri ranije i želja da poboljšamo život svih nas, naših farmera”, zaključio je Đurić.

Od ukupno proizvedene soje u svijetu tek 12 posto je non-GMO Izvor: Agrobiz, 5 oktobar

Eskalacija trgovinskog rata između SAD i Kine “prelomila se” između ostalog i na globalno tržište soje. Rezultat – Kina izbjegava američku soju, a umjesto nje se okreću soji iz Brazila.

7 su kineski uvoznici za razdoblje listopad-studeni naručili rekordnih 12-14 milijuna tona. Špekulira se da bi Brazil mogao pratiti Argentinu u izvozu soje u Kinu i pri tom povećati uvoz jeftinijie soje iz SAD-a.

Flaša vina prodata u Njujorku za rekordnih 558.000 dolara

U međuvremenu, u nedavnom izvještaju Rabobank-a navodi se da je Indija uravnoteželila ponudu i potražnju za sojinom sačmom. Sve veća potražnja za peradi dovela je do povećane potrošnje u posljednjih nekoliko godina i očekuje se da će se taj trend nastaviti.

Flaša vina “Romanee-Conti” iz 1945. godine prodata je za 558.000 dolara na aukciji Sotheby’s u Njujorku, čime je srušen rekord prodaje za vina. Konačna cena je 17 puta viša od prvobitne procene Sotbija od 32.000 dolara. Ova flaša umrljane etikete jedna je od 600 primeraka proizvedenih 1945. godine, neposredno pre nego što je na imanju izvađena vinova loza, te ponovno posađena.

U izvještaju se navodi kako je potrošnja soje u 2013. godini iznosila 5,4 milijuna tona, u usporedbi sa samo 800,000 tona desetljećima ranije.

Izvor: agronews

Procjena: Potrošnja u Indiji 2025. više od 9,5 milijuna tona. Analitičari tržišta žitarica i uljarica očekuje da će se godišnja potrošnja u Indiji povećavati za 7 posto, što bi dovelo do potrošnje koja prelazi 9,5 milijuna tona 2025. godine.

Više od 60 posto soje koju je kupovala u SAD, Kina sad kupuje u drugim dijelovima svijeta. To je dovelo cijenu soje na burzama na najnižu razinu u posljednjih 10 godina (286,43 EUR/t, 28.09.2018.). Brazil uobičajeno izvozi oko 3,7 milijuna tona u Kinu u četvrtom kvartalu, iako je prošle godine taj broj porastao na devet milijuna tona. Ove godine trgovci tvrde da

Rast peradarske industrije dovelo je do proporcionalnog povećanja domaće potrošnje soje. Soja je glavni izvor proteina u hrani za perad. Proteini iz koncentrata hrane kao nusprodukti iz drugih uljarica u Indiji još nisu razvijeni. Zbog toga, Rabobank očekuje da indijska peradarska industrija u bliskoj budućnosti ostane u velikoj mjeri ovisna od soje kao izvora proteina. Rastuća domaća potražnja za sojom mogla bi pomoći dogoročno visokim cijenom soje na radost farmera. Prepreke za strateške investicije u ovaj sek tor preds tavljaju usitnjene pacele malih poljoprivrednika.”

“Romanee-Conti” često se smatra najboljim vinom Burgundije, možda nauglednijim vinom na svetu. Vinogradi se nalaze na parceli manjoj od dva hektara, gde se danas proizvodi tek između pet i šest hiljada flaša godišnje. Deo su Cote de Nuits, pojasa vinograda smeštena na severu departmana Cote d’Or, na istoku Francuske

Poljoprivrednici od poljoprivrednih proizvoda dobijaju samo 21% od ukupne vrednosti, čak 51% ide trgovcima? Izvor: Politika, 4. oktobar

Evropski poljoprivrednici tvrde da u proseku dobijaju 21 odsto od ukupne vrednosti poljoprivrednog proizvoda, 28 procenata odlazi prerađivačima, a čak 51 odsto ostaje trgovcima. Zbog toga su Višegradska četvorka i najmlađe članice Evropske unije upozorile da će, u slučaju da novi predlog direktive EK o nepoštenim trgovačkim praksama ne obuhvati i velike dobavljače, ravnoteža u lancu snabdevanja hranom biti narušena. Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka, udružila je snage s Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom i Slovenijom i usprotivila se ovom predlogu EK, navodeći da ona „osigurava samo delimičnu zaštitu poljoprivrednika, kao i malih i srednjih preduzeća od kupaca koji su uglavnom velike kompanije, prenosi „Jutarnji list”. Oni su saopštili da bi prioritet evropske direk tive trebalo da bude zaštita svih poljoprivrednih proizvođača. Evropska komisija je u aprilu ove godine predstavila predlog zakonske regulative o nepoštenim trgovačkim praksama u lancu snabdevanja hranom zbog žalbi poljoprivrednika da dobijaju samo „mrvice” dok najveća zarada u lancu snabdevanja ostaje trgovcima. Komisija je ovim predlogom nameravala da otkloni ovu neravnotežu koja trenutno ide u korist velikih kompanija, a na štetu njihovih partnera slabije pregovaračke moći.


8

Rekordna žetva soje u Americi Izvor: SEEbiz, 9. Novembar

Međutim, problem je nastao kada je postalo jasno da direktiva koju je predložila EK komisija ne obuhvata multinacionalne kompanije, što sektor smatra diskriminišućim. „Dalje narušavanje ravnoteže u korist bogatih multinacionalnih kompanija dovelo bi do povećanja cena na štetu kupaca, bez ikakvog dokaza da bi deo dodatne zarade velikih industrijskih kompanija stigao do poljoprivrednika“ izjavio je Kristijan Versčuren, direktor Udruženja „Evrokomerc”. „Nepošteno je nepošteno, bez obzira na veličinu kompanije. Svi učesnici u lancu snabdevanja hranom trebalo bi da budu zaštićeni od nepoštenih trgovačkih praksi. Udruživanje kupaca umanjuje snagu čak i najvećih proizvođača te značajno povećava kupovnu moć trgovaca na malo“ izjavila je za „Euraktiv” Mela Fruven, direktor Udruženja „Fud drink Jurop”, i dodala da nepoštene trgovačke prakse u bilo kom sektoru neminovno utiču na sve subjekte. Evropska komisija, s druge strane,

smatra da će njihov predlog ponovno uspostaviti ravnotežu u sistemu snabdevanja hranom tako što će zaštititi i osnažiti poljoprivrednike koji su do sada bili najslabija karika u ovom lancu. Predlog EK podržale su Nemačka, Holandija, Danska, Velika Britanija, Irska, Finska, Švedska i Kipar, dok su Belgija, Luksemburg i Malta zauzele neutralan stav. Kako pišu mediji u regionu, evropski trgovci su negativno reagovali na pritiske da direktiva obuhvati i velike dobavljače. Evropski trgovci na malo izjavili su da su zabrinuti da bi ovakvo rešenje donelo neželjene posledice jer je predlog komisije usmeren na pružanje podrške poljoprivrednicima i malim proizvođačima. „Dalje narušavanje ravnoteže u korist bogatih multinacionalnih kompanija dovelo bi do povećanja cena na štetu kupaca, bez ikakvog dokaza da bi deo dodatne zarade velikih industrijskih kompanija stigao do poljoprivrednika“ izjavio je Kristijan Versčuren, direktor Udruženja „Evrokomerc”.

Američko ministarstvo poljoprivrede kaže da očekuje do sada najveću, rekordnu žetvu soje, ali da je ograničeno tržište za prodaju zbog carinske borbe predsednika Donalda Trumpa s Kinom. Po najnovijoj proceni, objavljenoj u četvrtak, Ministarstvo poljoprivrede (USDA) očekuje žetvu soje od 4,6 milijardi bušela (iznad 100 miliona tona), najveću ikada do sada u SAD koje su vodeći svetski proizvođač tog useva, daleko ispred Brazila i Argentine. Prodaja soje u Kinu skoro je zaustavljena zbog tarifnog spora, što je dovelo do rasta zaliha najniže cene za više od jedne decenije. Ukupna ovogodinja količina kukuruza se procenjuje na 14,6 milijardi bušela (371 milion tona), što je druga po veličini proizvodnja u SAD.

9


10

11 senke o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz perspektive malih poljoprivrednih proizvođača u periodu 2015-2017, čime se želi doprineti unapređenju dijaloga malih poljoprivrednih proizvođača i nadležnih institucija o efikasnijim merama podrške. Poslednje tromesečje ove godine Savez posvećuje nastupima na promotivnim i prodajnim manifestacijama, upoznavanju novih potrošača kojima će pored proizvoda ponuditi i informacije o širem značaju proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

Prvu polovinu godine obeležilo je i brojčano proširenje, budući da je još nekoliko udruženja proizvođača proizvoda sa oznakom geografskog porekla pristupilo Savezu, dok su istovremeno rođene inicijative da se udruženjima proizvođača hrane priključe i ona koja se bave proizvodnjom neprehrambenih proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla.

OriGinalna 2018. godina Savez Original Srbija je od svog osnivanja bio motivaciona snaga i pokretač organizovanja i predstavljanja organizacija i udruženja koja se bave proizvodnjom proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Koncipiran kao platforma za saradnju i zajedničku promociju proizvoda sa poreklom i unapređenje položaja i uslova rada proizvođača tradicionalnih proizvoda u Srbiji, svoju ulogu iznova potvrđuje učešćem na sajmovima, manifestacijama, promotivnim aktivnostima i informisanjem kroz zajednički web sajt www. originalsrbija.org

Kako priča o tradicionalnim proizvodima prevazilazi aktivnosti u okviru pojedinačnih udruženja, te podrazumeva stalnu borbu za poboljšanje položaja njihovih prozvođača, članovi Originala Srbija radili su na aktivnoj komunikaciji sa relevantnim institucijama. Zastupanje interesa proizvođača tradicionalnih proizvoda nastavili su saradnjom sa Asocijacijom poljoprivrednika u okviru projekta ’’Osnažimo male’’ započetog prethodne godine. Septembra meseca, projekat je predstavio Izveštaj iz Aleksandra Marković, SEEDEV

U 2018. godinu Savez je ušao radom na strateškom planiranju, projektovanju budućih aktivnosti i smernica rasta. Imajući na umu viziju u čijoj je osnovi dobrobit i proizvođača i potrošača, radilo se na planovima daljeg razvoja i afirmacije proizvoda sa geografskim poreklom. Podrška koju Savez dobija u okviru Faze II švajcarskog projekta ’’Podrška pravu zaštite intelektualne svojine u Srbiji’’ otvorila je mogućnosti rada na daljem jačanju strukture Saveza, poboljšanju organizacionih kapaciteta, kao i razmeni iskustava i znanja sa sličnim, a iskusnijim organizacijama iz inostranstva.

Nakon uspešnog nastupa na Belgrade Food Show-u i Sajmu etno hrane i pića, u decembru ih očekuju sve popularniji ulični i pijačni marketi, gde će udruženi i pod oznakom Original Srbija predstaviti svoje pojedinačne proizvode. Aktivnostima Saveza nastavlja se čuvanje gastronomskog nasleđa, osnažuje i podiže nova generacija proizvođača zdravih proizvoda, koji vrednuju održivu i isplativu proizvodnju. Sve je ovo garancija koju nude potrošačima, a stalno učenje i težnja ka poboljšanju sopstvenih rezultata, daju nadu sa kojom se ulazi u narednu godinu.


12

Biljni patogeni prouzrokovači stresa kod biljaka – pogled iz drugog ugla Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Biljni patogeni su ograničavajući faktor u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji bez obzira o kojoj grani proizvodnje je reč.U praksi, u proizvodnji često razmišljamo o njima isključivo sa stanovišta problem – rešenje bez dublje analize i pokušaja razumevanja o interakciji biljka – patogen kako bismo predupredili problem ili da bi razumeli kakve promene biljka preživljava prilikom infekcije. Kao što doktor prilikom pregleda pacijenta prateći simptome koji se mogu zapaziti, pokušava da razume šta se dešava sa organizmom pacijenta. Iz tog ugla posmatrano, biljni patogeni predstavljaju pre svega izvor stresa za biljku. Ovaj stres ima tendenciju da nanese akutne ili hronične promene u organizmu domaćina kako bi za sebe obezbedio novi životni ciklus. Biljni patogeni kao prouzrokavači stresa kod biljaka spadaju u grupu biotičkih faktora. Ovu grupu pored biljnih patogena (gljive, bakterije, virusi, fitoplazme...) čine još i insekti, nematode, kompeticija, herbivori, alelopatija, mikoriza, i drugo. Može se reći da je kompeticija za prostor i druge razne ograničavajuće resurse najverovatnije najvažniji biotički stres za biljke. Posle nje dolaze napadi herbivora, a zatim biljni patogeni kao najvažniji (Cipollini, 2004) te će se u ovom pregledu najviše prostora posvetiti njima.

Patogeni koji utiču na rast i razvoj biljaka su gljive, bakterije, virusi, viroidi i fitoplazme. Interakcije ovih organizama sa svojim domaćinima su jako složeneobuhvatajući ne samo biotičke, već i abiotičke faktore (Orcutt i Nilsen, 2000). Glavna karakteristika biljnih patogena je ta da ispoljavaju svoj parazitizam prema biljkama hranjenjem, rastom ili umnožavanjem i održavanjem u biljci domaćina. Patogeni ne nanose štetu biljkama samo kroz iskorišćavanje hranljivih materija od biljaka domaćina već je mnogo veća šteta koja nastaje prilikom stvaranja i izlučivanja različitih štetnih materija od strane patogena kao i od strane biljke domaćina kao reakcije na prisustvo patogena. Napad patogena prouzrokuje oštećenja tkiva domaćina koja dovode do biohemijskih i funkcijalnih promena, metaboličkih i fizioloških poremećaja koja dovode do delimičnih oštećenja biljke domaćina ili, ne retko, čak i njenu smrt. Patogeni mogu biti biotrofni, hemibiotrofni i nekrotrofni. Biotrofni patogeni žive u svom domaćinu ne izazivajući velika oštećenja omogućavajući domaćinu da preživi. Hemibiotrofni patogeni u početku ne dovode do smrti ćelija domaćina, ali u kasnijim fazama patogeneze dovodi do smrti ćelija domaćina. Nekrotrofni patogeni izazivaju smrt domaćina a potom

13 se na uginulim ostacima razvije i formira reproduktivne organe.

izostanka padavina nije dolazilo do pojave plamenjače paradajza i krompira Phytophtora infestans.

Biljni patogeni mogu da napadnu, praktično, bilo koji deo biljke uključujući lišće, stablo, korenje, cvetove, plodove i seme. Starost kao i „kondicija“ biljke igraju takođe značajnu ulogu u razvoju patogena, kao što imaju i uslovi okoline i mnogobrojni drugi faktori povezani sa sposonošću razvoja patogena u biljnom tkivu, kao što su faza razvoja, koncentracija inokuluma, sporonošenje itd. (Agrios, 2005). U nekim slučajevima patogeni su se specijalizovali za pojedina tkiva, pa tako imamo niz patogena koji napadaju isključivo ksilem ili floem ili neko drugo lokalizovano tkivo (npr. Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici). Takođe, patogeni mogu biti usko specijalizovani za pojedine kulture (Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici napada isključivo biljke roda Lycopersici) dok u drugim slučajevima imaju veoma širok spektar domaćina, kao što je Botritis cinerea koji prouzrokuje trulež plodova mnogih kultura kako povrtarskih tako i voćarskih.

Svi patogeni zajedno prouzrokuju ogromne novčane izdatke koji se ogledaju kako kroz štetu koju izazivaju tako i kroz proizvodnju sredstava za njihovu kontrolu (Agrios, 2005).

Da bi uopšte došlo do infekcije biljke domaćina mora da postoji kompatibilnost između patogena i domaćina. Kompatibilnost znači da patogen može ne samo da prodre u tkivo biljke domaćina već i da može da se razvija i razmnožava unutar biljke. U ovom slučaju govorimo o osetljivosti biljke domaćina. Ukoliko je biljka rezistentna tj. otporna, onda patogen i ako prodre unutar tkiva on biva lokalizovan i ne može da se razvija i razmnožava unutar biljke. Takav odnos se označava inkopatibilnim i bolest se neće razviti. Uticaj patogena na biljke direktno je povezan sa uticajem abiotičkih faktora i ovaj uticaj treba posmatrati u sklopu sa ovom grupom faktora. Naime, kod patogena postoje trenuci kada spoljni faktori veoma pogoduju njihovom razvoju te oni onda prave ogromne štete (kao što je to slučaj ove 2009. godine, kada se zbog obilnih padavina u periodu juna meseca i pri temperaturi od oko 25°C stvorili optimalni, čak idealni uslovi za razvoj bakterioznih patogena i gde su ovi patogeni naneli ogromne štete kako merkantilnoj tako i semenskoj proizvodnji povrća). Suprotno tome ima i godina u kojima zbog izostanka povoljnih uslova za razvoj ne dolazi do pojave odrđenih patogena te izostaju štete koje oni izazivaju. Tako tokom 2008. godine, na području teritorije Opštine Smederevska Palanka, usled visokih temperatura i

Reakcija biljaka na stres izazvan patogenima Otpornost ili rezistentnost prema nekoj bolesti je nasledna kategorija i razlike se mogu ispoljiti na nivou vrste ili jedinke. Rezistentnost može biti opšta ili specifična prema određenom patogenu. Mehanizma otpornosti biljaka generalno se mogu podeliti u dve kategorije i to: 1. Pasivna otpornost (preinfekcijska) – konstitutivna, 2. Aktivna otpornost (postinfekcijska) – indukovana. 1. Pasivna otpornost postoji nezavisno od toga da li je biljka napadnuta ili ne i zato se naziva preinfekcijska ili konstitutivna. Biljke poseduju prethodno formirane tj. urođene i infekcijom-indukovane faktore koji pomažu u odbrani od infekcije patogena. Prethodno stečeni faktori su podeljeni na morfološke (mehaničke) i već postojeće hemijske odbrane. Dokazi za morfološke faktore su slabi ali mogu se prikazati kroz debljinu kutikule, hemijski sastav i površinsku vlažnost. Takođe, funkcija stoma, učestalost, veličina i morfologija stoma može da utiče na sposobnost patogena da prodre u biljno tkivo. Kutikula i površinske dlačice, takođe, mogu da sadrže hemijske supstance koje mogu da vrše inhibiciju rasta i prodiranja patogena u tkivo. Pored toga, priroda ćelijskog zida u epidermalnim ćelijama može biti takva da su zidovi jako debeli ili da imaju takav sastav koji je rezistentan na penetraciju patogena. Raspored ćelija koje okružuju sprovodno tkivo, postojanje sklerenhimskih ćelija koje daju čvrstinu sprovodnim snopićima takođe doprinose otpornosti vaskularnog tkiva na invaziju patogena. Mada, ovi faktori više mogu da odlože nego da spreče invaziju patogena (Orcutt i Nilsen,2000). U odbrambene sisteme mogu se svrstati: Prethodno formirane hemijske komponente kao faktori odbrane biljaka. Prethodno formirane hemijske komponente u biljkama najverovatnije imaju određen uticaj na otpornost na infekciju patogena. U nekim slučajevima


14 ove supstance se izlučuju iz biljnog tkiva u vidu ekskudata koji utiče na klijavost spora gljiva ili na razviće bakterija i gljivičnih hifa. Korenovi ekskudati favorizuju razvoj organizama koji imaju antagonističko dejstvo i na taj način sprečavaju patogene da napadnu korenov sistem. U drugim slučajevima hemijske supstance se ne izlučuju ali se akumuliraju u visokim koncentracijama u biljnom tkivu. Hemikalije kao što su to fenoli, tanini, masne kiseline kratkog lanca, glikozidni steroidi i dr., su relativno jednostavni molekuli za koje se zna da imaju inhibiciono dejstvo na bakterije i gljive. Mnogi od ovih molekula imaju sposobnost da inhibiraju aktivnost hidrolitičkih enzima koje proizvode patogeni i tako ograniče širenje patogena u okviru biljnog tkiva. Druge veće hemijske komponente koje su prisutne u ćelijama biljaka sadrže proteine koji se mogu ponašati kao proteinaza ili kao enzimi koji razgrađuju ćelijske zidove te napadaju i razgrađuju ćelijske zidova patogena. U mnogim slučajevima patogen napada samo pojedine domaćine ili grupu domaćina (Fusarium oxysporum f.sp. oxysporum napada samo i isključivo biljke paradajza). Sposobnost patogena da prepozna specifičnog domaćina je povezana sa hemijskim supstancama i time da li biljka ima određene faktore prepoznavanja koji omogućavaju patogenu da prodre. 2. Aktivna(postinfekcijska) ili indukovana otpornost Aktivna ili indukovana otpornost se odnosi na otpornost koja nastaje nakon pojave napada patogena i prouzrokovana je aktivacijom pojedinih R gena nosioca otpornosti. R geni istovremeno i koordinirano aktiviraju mnogostruke odbrambene mehanizme uključujući:

kod nekih bolesti sastavni deo simptomatologije. Ovakva reakcija kulminira iz serije biohemijskih događaja koji uključuju ubrzane oksidativne procese a zbog kojih dolazi do dezorganizacije membrana i oticanje sadržaja ćelija. Ovo se dešava zbog stvaranja slobodnih radikala kiseonika, ojačavanje ćelijskog zida povezivanjem sa fenolima, formiranje antimikrobijalnih kinina oksidacijom fenola, stvaranjem toksičnih fitoaleksina i enzima koji razgrađuju ćelijske zidove patogena, kao i formiranje signalnih molekula kao što su JA (jasminska kiselina), SA, ET, NO (Chen et al.,1995; Creelman i Mullet,1995; Thomma et al.,1999). Ceo proces je iniciran od strane materija koje su poreklom od patogena i koje služe kao prekidač za uključivanje gena koji nose otpornost koji svojom aktivnošću dovode do pojave HR. Ovakva reakcije između domaćina i patogena se smatra inkopatibilnom reakcijom koja je vrlo brza i rezultira minimalnim oštećenjem domaćina.

c) Sistematski stečenu rezistenciju (SAR). a) Hipersenzitivna reakcija (HR). Specijalan tip reakcije otpornosti biljaka se javlja prema nekim patogenima i zove se hipersenzitivna reakcija(slika 4.). Ona može biti izazvana obligatnim i fakultativnim gljivama, bakterijama, virusima i nematodama. Ova tip reakcije se javlja brzo i efektivno lokalizuje patogena u okviru određenog regiona rezultirajući nekrotičnim promenama delova tkiva koje može da se odvoji od tkiva i ispadne, kao npr. kod lišća gde se javlja simptom „rupičavosti“ lišća što je

Uloga ROS-a kao reakcije biljaka na stres proučavana je u više preglednih radova (Asard et al.,1998). Prvobitni posmatrači sinteze H2O2 kao reakcije na patogene ili pospešivače koje proizvode patogeni, pretpostavili su da peroksid može da ograniči širenje patogena bilo ubijanjem patogena i/ ili ćelije domaćina oko tačke infekcije ili indirektno inhibicijom rasta bakterija ili inhibicijom klijanja spora gljiva. Postoje i drugi putevi kojim sinteza ROS-a može da posluži za odbranu biljnih ćelija od patogena.

b) Lokalni odgovor,

pokrenuti nezavisno od produkcije ROS-a, budući da se oksidativno sagorevanje može indukovati i bez smrti ćelije.

Slika 1. Reakcije ćelija na patogene i HR (hipersenzitivna reakcija)

Druge hemijske reakcije na napad patogena uključuju formiranje proteina vezanih za patogenezu (pathogenesis-related proteins skraćeno PRs), koji obuhvataju razne proteine koji su toksični po patogene i među njima su čitinaza, peroksidaze, liziozimi, osmotske proteine, inhibitore proteinaze, proteinaze kao i drugi proteini. Ovi proteini koji se pojavljuju u međućelijskom i ćelijskom prostoru su veoma rastvorljivi, vrlo reaktivni i pojavljuju se na signal određenih komponenti kao što su jasminska kiselina, salicilna kiselina, etilen, ksilanaza i polipeptidi. b) Lokalni odgovor i aktivacija gena.Lokalni odgovor i aktivacija gena uključuju niz metaboličkih i histoloških promena kojima se povećava otpornost biljaka. Ovaj odgovor može biti brz kao i HR ali može da se javi i nešto kasnije.

Peroksidacija membranskih lipida, koji dovodi do disfunkcije membrana, pripisana je ROS-u i povezana sa HR. Oksidativni stres nastaje iz stanja koje dovodi do stvaranja reaktivnih metabolita kiseonika (ROS) a može biti izazvano biljnim patogenima (slika 5.). Naime, biljne ćelije napadnute virusima, bakterijama ili gljivama izazvane od strane molekula koje proizvode patogeni takođe podpadaju pod oksidativno sagorevanje, koje predstavlja ubrzano nakupljanje ROS-a (Gaspar et al.,2002). ROS se formiraju tokom redoks reakcija i tokom nekompletne redukcije kiseonika ili oksidacijom vode u lancu elektronskog protoka u mitohondrijama ili hloroplastu. Različite biljke i sistemi koji potpomažu stvaranje ROS-a imaju različite mehanizme za njihovo stvaranje prilikom oksidativnog sagorevanja (Murphy et al.,1998). ROS predstavljaju proizvode sukcesivne jedno-elektronske redukcije kiseonika koja kao krajni proizvod ima vodonik peroksid (H2O2).

a) Hipersenzitivne reakcije,

15

Slika 2. Oksidativni stres, povećavanje koncentracije ROS-a pod uticajem različitih stresnih faktora dovodeći do pojave hipersenzitivne reakcije (Gaspar et al.,2002)

Kiseonik (O2) i vodonik peroksid (H2O2) su potrebni za proces lignifikacije. Kada je apoplastična matrica promenjena, peroksidazno katalizovana reakcija koja stvara slobodne radikale (slika 6.), dovodi do povezivanja proteina ćelijskog zida, polifenola i kutina formirajući na taj način zid koji ima bolju odbrambenu moć od patogena (Franck et al.,2000). U pojedinim slučajevima ROS mogu da odigraju i signalnu funkciju između ćelija stimulišući odbrambenu reakciju u drugim delovima biljaka. Kada ovi odbrambeni sistemi ne uspeju da zaustave samostalnu, autooksidaciju združenu sa ROS, dolazi do pojave smrti ćelije (slika 4.). Međutim, u drugim sistemima jasno je da glavni odbrambeni sistemi mogu biti

U slučaju infekcije prekida se ćelijske deoba i ćelijski zidovi očvršćuju. Lignin i suberin mogu da se talože u ćelijskim zidovima i srednjoj lameli čime oni postaju neprobojni za prolaz patogena. U cilju razdvajanja zdravog tkiva od zaraženog mogu se taložiti i felogen, pluta ili plutin kambijum. Takođe, u ove svrhe mogu se javiti i gumoze, odnosno do depozicije gumoznih i smolastih materija. Tiloze su takođe jedna vrsta histoloških odbrambenih reakcija koje nastaju usled obrazovanja tila ili mehurastih izraštaja ksilemskog parenhima unutar traheja ksilema, zbog čega dolazi do začepljenja provodnih snopića sa ciljem sprečavanja širenja patogena kroz biljku elementima ksilema. Metaboličke promene do kojih dolazi mogu da indukuju fenilpropanoidni put usled čega dolazi do sinteze patogenezom indukovane proteine (PR proteini). Oni dakle nastaju nakon napada patogena a mogu direktno da učestvuju u odbrani od istih. Slika 6. Reakcija koja dovodi proizvodnje ROS-a i slobodnih radikala (Gaspar et al.,2002) Fitoaleksini su hemikalije nastale pod uticajem patogena, tipični su za inkopatibilnu biotrofnu reakciju kod biljaka a javljaju se i tokom hipersenzitivne reakcije. Većina je toksična za gljive mada ima i nekih koji deluju toksično i na bakterije i nematode. Hemijski, oni su grupa različitih


17 supstanci uključujući terpenoide i izoflavonoide. Ima oko 60 indetifikovanih fitoaleksina izolovanih iz preko 100 biljnih vrsta (slika 7.) (Pennickx et al.,1998). Postoje i druge patogen-indukovane hemikalije koje obuhvataju prosta fenolna jedinjenja kao što su to hlorna kiselina, kafeična kiselina i ferulična kiselina, i svima je zajedničko da mogu da inhibiraju razvoj patogena. Takođe, patogeni mogu da proizvode glukozidaze koje vrše hidrolizaciju ne toksičnih fenolnih glukozida do oblika oslobođenih od toksičnih fenola. Slika 3. Mesta na tkivu patogena gde mogu da prodru derivati biljaka (fitoaleksini i druge supstance)

zivnih mera i strategija kao razultat kompleksnih interakcija do kojih može doći. Morfološki, biohemijski, fiziološki i prirodni faktori koji mogu da nastanu iz, ili da utiču na, interakcije domaćina i patogena moraju biti uzeti u obzir. Većina proučavanja interakcija domaćin – patogen se bavila genetikom te interakcije i mehanizmima otprnosti. Iznenađujuće malo je urađeno na polju ispitivanja uticaja bolesti na fiziologiju biljaka samih po sebi. Čini se da bi se dosta moglo naučiti iz istraživanja interakcija patogen – domaćin uziajući u obzir vodni režim biljaka, ishranu, kretanje ugljenika, kao i druge opšte funkcije metabolizma. Literatura: Agrios G.N. (2005): Plant pathology. 5th edition. Elsevier Academic Press, London, Uk. Asard H.,Berczi A. i Caubergs R.J.(1998): Plasma membrane Redox System i their Role in Biological Stress i Disease.Kluwer Academic Publishers,Dordrecht, pp 332 Chen Z., Malamy J., Henning J., Conrath U., Sanchez-Casas P., Silva H., Ricigliano J., Klessig D.K. (1995): Induction, modification, and transduction of the salicylic acid signal in plant defense rsponses. Proceedings of the National Academy of Science USA 92: 4134 – 4137 Cipolini D.F.(2004): Stretching the limits of plasticity: can a plant defend against both competitors i herbivores?Ecology 85: 28 – 37

c) Sistemična stečena rezistencija (SAR- systemic acquired resistance).Pojava hipersenzitivne reakcije dovodi do pojave ne specifične rezistencije u celoj biljci prema širokom spektru patogena i doprinosi pojavi fenomena zvanog sistemična stečena rezistencija (SAR – systemic acquired resistance).Ovaj tip rezistencije se javlja u tkivima koja su udaljena od mesta infekcije. Ona se obicno javlja 24 do 48h posle hipersenzitivne reakcije i može da potraje mesecima. HR je praćena povećanom biosintezom SA i aktivacijom gena za produkciju PR proteina kao i stvaranje strukturnih barijera kao što su lignifikacija ćelijskih zidova koji štite biljku od enzimskih degradacija uspostavljaju dugotrajni SAR odgovor na napad patogena (Sticher et al.,1997). Aktivacija PR gena je služila kao siguran pokazatelj za SAR pa se zato PR geni označavaju i kao SAR geni (Grüner et al.,2003). Na kraju možemo zaključiti sledeće.Patogeni su, pored ostalih, jako značajna komponenta biotičkog stresa kako zbog brojnosti i raznovrsnoti tako i zbog velikog uticaja koji imaju na biljke, što je posebno izraženo i uočljivo u agro ekosistemu. Uzimajući u obzir raznovrsnost biljnih patogena i biljaka domaćina, nije iznenađujuće da su i jedni i drugi razvili čitav niz ofanzivnih odnosno defan-

Creelman R.A., Mullet J.E. (1995): Jasmonic acid distribution and action in plants: regulation during development and response to biotic and abiotic stress. Procedings of the National Academy os Sciences USA 92: 4114 – 4119 Franck T., Kevers C., Hausman J.F.,Dommes J., Penel C.,Grepin H. et al.(2000): Redox capacities of in vitro cultured plant tissues: the case of hyperhydricity. In: Van den Drieshe Th., Guisset J.L. i Petiau-de Vries G.M.(eds.), The redox State i Circadian Rhythms. Kluwer Academic Publishers,Dordrecht,pp 235 – 255 Gaspar T.,Franck T., Bisbis B., Kevers C., Jouve L., Hausman J.F. i Dommes J. (2002): Concept in plant stress physiology. Application to plant tissue cultures; Plant growth regulation,Kluwer Academic Publisher,Netherli,37:263-285 Grüner R., Strompen G., Pfitzner A.J.P., Pfitzner U.M. (2003): Salicylic acid and the hypersenzitive response initiate distinct signal transduction pathways in tobacco that converge on the as-1-like element of the PR-1a promoter. European Journal of Biochemistry 270: 4876 – 4886 Murphy T.M.,Asard H. i Cross A.R.(1998): Possible sources of reactive oxygen during the oxidative burst in plants.In: Asard H. i Bereczi A.(eds.), Plasma Membrane Redox Systems i their role in Biological Stress i Disease.Kluwer Academic Publishers,Dordrecht, pp. 215 – 246 Orcutt D. i Nilsen E. (2000): Physiology of plants under stress,Soil i Biotic factors; John Wiley & Sons Inc.,Canada, pp.684 Penninckx I.A.M.A., Thomma B.P.H.J., Buchala A., Metraux J-P., Broekaert W.F. (1998): Concomitant activation of Jasmonate and ethylen reponse pathways is required for induction of a plant defensin gene in Arabidopsis. The Plant Cell Online 10: 2103 – 2114 Sticher L., Mauch-Mani B., Metraux J.P. (1997): Systemic acquired resistance. Annual Review of Phytopathology 35: 235 – 270 Thomma B.P., Nelissen I., Eggermont K., Broekaert W.F. (1999): Deficiency in phytoalexin production causes enhanced susceptibillity of Arabidopsis thaliana to the fungus Alternaria brassicicola. The Plant Journal 19: 163 – 171

Za sveže plodove tokom cele godine


18

Dogodilo se, dogodiće se Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Dr Goran Malidža, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Održano prvo savetovanje posvećeno rezistenim korovima i tolerantnim usevima na herbicide Savremena biljna proizvodnja bila bi nezamisliva bez upotrebe herbicida, a održivost primene herbicida danas je ugroženija više nego ikad. Zabrinjavajuće deluje činjenica da već tri decenije na svetskom tržištu nema herbicida sa novim mehaniz-

mom delovanja i da se ne očekuju značajnije promene u skoroj budućnosti. Raspoloživi herbicidi na tržištu su važan resurs savremene konvencionalne biljne proizvodnje koje je potrebno zaštiti, zbog sporijeg uvođenja u praksu herbicida sa novim mehanizmima delovanja i velike pretnje od rezistentnih korova. Rezistentnost korova je posledica smanjene raznovrsnosti načina njihovog suzbijanja, intenzivne višegodišnje primene herbicida istog mehanizma delovanja, nepoštovanja plodoreda, oslanjanja poljoprivrednih proizvođača najviše ili isključivo na herbicide uz zapostavljanje drugih mera. Ovo ima za posledicu gubitke prinosa zbog slabije efikasnosti u suzbijanju korova, povećanu upotrebu herbicida radi postizanja zadovoljavajuće efikasnosti, poskupljenja proizvodnje i negativnh posledica po životnu sredinu. Odavno

je potvrđeno da je rezistentnost korovskih biljaka na herbicide posledica pogrešnog ponašanja korisnika herbicida. Naučne činjenice i iskustva iz prakse potvrđuju da razvoj rezistentnosti korova na herbicide je nemoguće sprečiti ali je moguće usporiti širenje ove pojave i svesti je na prihvatljiv nivo. Iako relativno slabo poznat široj agronomskoj javnosti u Republici Srbiji, ovaj opaki fenomen poslednjih nekoliko godina pričinjava velike štete domaćoj

19 poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog brojnih prednosti, poljoprivredni proizvođači se sve više oslanjaju na useve tolerantne na pojedine herbicide, a zapostavljaju nehemijske mere u suzbijanju korova. Takođe, ovi usevi poljoprivrednim proizvođačima pružaju mogućnost da poboljšaju smenu herbicida i suzbijanje rezistentnih korova ali mogu dovesti do oslanjanja isključivo na herbicide na koje su tolerantni i zbog njihove prekomerne upotrebe uticati na promenu sastava korovske flore i selekciju rezistentnih korova. Sagledavajući ekonomski značaj i interesovanje javnosti za fenomen rezistentnosti korova i useva tolerantnih na pojedine herbicide u Republici Srbiji, Glavni odbor Herbološkog društva Srbije je na sastanku održanom 5. decembra 2017. godine pokrenuo inicijativu za organizovanje savetovanja „Rezistentni korovi i tolerantni usevi na herbicide: stanje i perspektive“. Ovaj skup je održan u Novom Sadu, 2. novembra 2018. godine, u terminu koji je odredio Programski odbor na sastanku održanom 13. juna 2018. godine. Cilj ovog savetovanja bio je transfer najnovijih informacija o stanju i predlogu mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide, uključujući najnovija saznanja o usevima tolerantnim na herbicide. Savetovanje je okupilo preko 300 registrovanih učesnika, prvenstveno predstavniika krupnijih poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, zadruga, poljoprivrednih apoteka, agronoma, predstavnika savetodavnih službi, industrije pesticida, kompanija koje poseduju hibride tolerantne na pojedine herbicide, fakulteta, naučnih instituta, nadležnih ministarstava, medija, kao i drugih su-

bjekata koji su povezani sa ovom problematikom. Za savetovanje je bio obezbeđen i direktan video prenos, a u vreme njegovog održavanja na za ovu namenu određenoj internet adresi potvrđeno je više od 600 prikaza. Autori prezentovanih radova ukazali su da je više nego ikad potrebno da poljoprivrednici razmišljaju izvan okvira starog modela suzbijanja korova ukoliko žele da sačuvaju upotrebljivost postojećih herbicida. U želji da im u tome pomognu, autori su ukazali na osnovne pojmove i glavne uzroke nastanka fenomena rezistentnosti korovskih biljaka na herbicide, trenutno stanje sa ekonomski najvažnijim korovima rezistentnim na herbicide u R. Srbiji sa predlozima antirezistentne strategije. Program je počeo sa prezentacijom o osnovnim pojmovima, značaju i razvoju rezistentnosti korovskih biljaka na herbicide kao globalnom fenomenu, a zatim su usledile prezentacije posvećene rezistentnosti korova na herbicide u Srbiji sa predlogom mera za upravljanje rezistentnošću, kao i značaj transfera gena sa tolerantnih useva na divlje srodnike kao put ka stvaranju rezistentnih korova na herbicide. Naredne prezenatcije obradile su integralne mere kao vid održive borbe sa rezistentnim korovima na herbi-

cide, zatim antirezistentnu strategiju u IMI tolerantnim usevima, kao i značaj ranog suzbijanja korova u antirezistentnoj strategiji. Poseban značaj imala je prezentacija o savetodavnoj službi kao neizostavnom delu integrisanog sistema upravljanja rezistentnošću korova na herbicide. Poslednje prezentacije bile su posvećene tolerantnim usevima na herbicide, odnosno Conviso® Smart sistemu u proizvodnji šećerne repe zasnovanom na tolerantnosti sorata i upotrebi herbicida ALS inhibitora, kao i o porastu značaja hibrida kukuruza tolerantnih prema cikloksidimu posle deset godina prisustva na domaćem tržištu. Važno je istaći da je pored korisnih prezentacija održana i promocija knjige „Rezistentnost korovskih biljaka na herbicide“ autora akademika Vaskrsije Janjića i dr. Siniše Mitrića. Predavači iz naučnih institucija, savetodavnih službi i industrije sredstava za zaštitu bilja su u devet prezentacija uglavnom podelili slične stavove i mišljenja po pitanju značaja rezistentnosti korovskih biljaka na herbicide i antirezistentne strategije, uključujući značaj i mesto pojedinih useva tolerantnih na herbicide. Posebno je naglašen značaj kreiranja i primene raznovrsnog integralnog sistema


20 mera koji treba da je “nepredvidiv” za korove, pri čemu poseban značaj imaju preventivne i direktne nehemijske mere, primena herbicida različitih mehanizama delovanja, permanentno istraživanje i razvoj novih metoda suzbijanja korova, edukacija relevantnih subjekata i transfera naučnih rezultata u praksu. Jednostavnije rečeno, potrebno je promeniti dosadašnje ponašanje u suzbijanju korova. Nadamo se da nismo mnogo zakasnili, da postoji želja i činioci koji će da podstaknu ove promene. Antirezistentna strategija ili kako se još naziva - upravljanje rezistentnošću korova na herbicide, održiva je jedino zajedničkim naporom svih zainteresovanih aktera koji su se okupili na ovom savetovanju: poljoprivrednika i njihovih udruženja, industrije herbicida, univerziteta, instituta, nadležnih ministarstava i sekretarijata, savetodavaca, vlasnika zemljišta, prodavaca, profesionalnih udruženja, medija, nevladinih organizacija i dr. U budućnosti će od presudnog značaja biti podsticanje zajedničkih aktivnosti pomenutih relevantnih subjekata, jer svako dalje ignorisanje i odlaganje mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide može prouzrokovati nesagledive posledice po poljoprivredu Republike Srbije. Očekujemo da će informacije prikazane na ovom savetovanju doprineti smanjenju šteta od rezistentnih korova i uticati na efikasniju implementaciju najbolje poljoprivredne prakse za odlaganje razvoja rezistentnosti. Zbornik radova i video snimak (na adresi https://www.youtube.com/ watch?v=iMWU3Fsmul4) biće podsetnici na održano prvo savetovanje posvećeno ovoj problematici i nadamo se koristan dodatni izvor informacija o rezistentnosti korova i tolerantnosti useva na pojedine herbicide.

Ovo savetovanje je održano zahvaljujući prepoznavanju značaja i finansijskoj pomoći 16 vodećih proizvođača i prometnika sredstava za zaštitu bilja i semena useva tolerantnih na herbicide (BASF Srbija d.o.o., Bayer d.o.o., Corteva Agriscience™, Syngenta Agro d.o.o., Agromarket d.o.o., Arysta LifeScience Great Britain Limited, Belchim Crop Protection SRB d.o.o., Galenika-Fitofarmacija a.d., Institut za ratarstvo i povrtarstvo, KWS Srbija d.o.o., Adama SRB d.o.o., Agrimatco d.o.o., Chemical Agrosava, Delta Agrar d.o.o., Nufarm GmbH & Co.KG i Stockton d.o.o.). Koristim ovu priliku da im se u ime svih učesnika savetovanja i Herbološkog društva Srbije još jednom zahvalim.

Nagrada u prave ruke Povodom Dana opštine Inđija, 22. oktobra, Skupština opštine Inđija dodelila je kompaniji „Agromarket“ laskavo priznanje „Oktobarska na-

grada Inđije za ostvarene izuzetne rezultate i dostignuća u oblasti privrede“. Kako se u obrazloženju nagrade kaže, izuzetno dostignuće predstavlja više od 8 miliona evra investicije u sezoni 2017/2018., na izgradnji Logističkog centra Inđija koji se prostire na preko 15000 kvadrata poslovnog prostora sa oko 15000 kvadrata unutrašnjih saobraćajnica, u kome je oko 70 uposlenih saradnika različitih profila do sada. Da se tu nije stalo pokazuje i letošnji početak gradnje velikog skladišno-distributivnog centra za proizvode brenda Fitofert, vredan oko 4 miliona evra koji će kada bude završen, sredinom 2019. godine, zapošljavati preko 30 saradnika iz Inđije i okoline. Oktobarsku nagradu Inđije je iz ruku Predsednika opštine Vladislava Gaka, u ime kompanije „Agromarket“ Miroljub Bugarčić, direktor Logistike kompanije.

21


23 zametanje plodova prošlo odlično. Nakon svega ovoga nastupile su kiše u toku letnjih meseci u periodu razvoja i porasta plodova koje su na kraju proizvođačima izmamile osmehe na lica jer su definitivno uspeli da proizvedu kvalitetnu jabuku i to u zadovoljavajućoj količini.

Gajenje jabuke u Srbiji perspektiva ili ne? Goran Jakovljević, dipl. inž. poljoprivrede

Proizvodnja jabuke u Srbiji definitivno je postavila visoke standarde što se tiče profesionalnog pristupa bavljenja voćarstvom i jabuku možemo sa sigurnošću proglasiti kraljicom voćarske proizvodnje. A zašto je to tako svakako se može objasniti kroz par činjenica. Prvo, ova voćna vrsta definitivno nosiogromne početne investicije,najveća godišnja ulaganja, mukotrpan i beskompromisan posao, i drugo, posle svega proizvođačima ostavlja velike razloge za zadovoljstvo, kada se na kraju podvuče crta i pogleda finansijski saldo. Između proizvodnje jabuke i ostalih voćnih vrsta postoje velike razlike kako u tehnološkom tako i u ekonomskom smislu i kada se isplativost između ovih proizvodnji stavina vagu, tas na kojoj se nalazi jabuka već godinama unazad definitivno preteže. Postoji dosta razloga koji

opravdavaju ovu činjenicu, a od svih treba izdvojiti to da je tehnologija gajenja jabuke postala dostupna i jasna velikom broju proizvođača. Proizvodnja voćnih vrsta poput kruške, trešnje, kajsije, imaju izvesne prednosti u odnosu na jabukukoje mogu da se ogledaju u sigurnijem i pouzdanijem plasmanu robe koja je godinama unazad deficitarna i bez većih varijacija u ceni. Jabuka sa druge strane ima velike oscilacije što se tiče plasmana, koje su vezane kako za sortiment, kvalitet i na kraju otkupnu cenu. Upravo ove godine proizvođačima jabuke se zatrselo tlo pod nogama kada su u pitanju oscilacije prilikom otkupnih cena i plasmana robe. Proizvodnja jabuke u 2018. godini u Srbiji, ali i u okolini. Kada sumiramo proizvodnu sezonu koja je iza nas, možemo konstatovati da je ovogo-

dišnji prinos jabuke bio izuzetan. Jednostavno rečeno, poklopili su se gotovo svi faktori u proizvodnji, od kojih se može izdvojiti meteorološki faktor koji najčešće pruža i najveću dodatnu vrednost što se tiče prinosa. Ova godina je odličan pokazatelj da ništa ne može da zameni kišu, tačnije uticaj koji ima na sve gajene biljke u pogledu kvaliteta, prinosa, itd. Nakon relativno blage zime nastupilo je proleće koje je neočekivano bilo izuzetno sušno. To je kolegama koji vrše poslove zaštite u zasadima jabuke dalo prostora za predah i može se reći da su se relativno lako izborili sa najznačajnijim oboljenjima i štetočinama jabuke koje se javljaju u tom delu godine. Vremenski uslovi u toku fenofaze cvetanja bili su povoljni, bez ikakvih temperaturnih oscilacija. Pčele su neometano obavljale svoj posao, tako da je oprašivanje, oplodnja i

Berba sorte Gala počela je početkom avgusta i prvi izveštaji o plasmanu robe bili su očekivano pozitivni, jer se otkupna cena ove jabuke kretala u intervalu 50-65 din/kg za prvu klasu. Nakon toga usledila je berba ostalih sorti poput Zlatni i Crveni Delišesa, Jonagold, Greni Smit, Ajdared, nakon čega i šok zbog slabog izvoza i još nižih otkupnih cena. Svake godine nakon prodaje sorte Gala, u toku septembra i oktobra meseca cena ostalih sorti opadne, i to je direktno vezano za početak berbe i izvoz jabuke iz ostalih zemalja Evrope. Sve je to očekivano, ali niko nije očekivao ovako drastičan pad otkupnih cena i neverovatno „začepljenje“ što se tiče izvoza na tržište Rusije. Cene jabuke su se u toku ovih meseci spuštale i do 22 dinara za kilogram prve klase, a da bi shvatili koliki je to pad treba podsetiti da je prethodne godine to bila cena industrijske jabuke! U ovakvoj situaciji najgore su prošli proizvođači koji nisu imali svoje skladišne prostore, već su bili primorani za tzv.prodaju direktno iz voćnjaka. Posednici hladnjača su takođe bili veoma oprezni, jer nisu hteli da ulaze u velike i rizične otkupe kako ne bi i sami ušli u probleme sa plasmanom robe. Međutim, ova celokupna situacija je vrlo očekivana i opravdana kada se obrati pažnja na prinose jabuke koji su postignuti u okruženju. Ove godine jabuka je ostvarila re-

Proizvođači jabuke koji se već godinama unazad bave izvozom, procenjuju da će situacija sa izvozom i otkupnim cenama ubrzo da se stabilizuje. Razlog može da se nađe u činjenici da će kroz trgovinuvrlo brzo proći sva jabuka koja se nalazi van hladnjača i da će ostati samo ona koja se čuva u hladnjačama. Tada bi izvoz trebao da krene svojim putem i da uskladištene količine polako nađu svoj put do krajnjih tržišta. Što se tiče cena može se zaključiti da kada ova velika ponuda opadne i cene bi trebalo da se penju na gore. Kolike će cene biti to se još uvek ne zna, ali ove godine definitivno ne treba očekivati cene kao prethodnih godina jer kao što je rečeno, ponuda je velika, kao i zalihe.

kordne prinose u Evropi i kada se na to doda da su desetine hiljada hektara zasada jabuke u Rusiji počele da pristižu na rod, matematika je jasna. Prinosi jabuke u zemljama Evropske unije ove godine procenjuju se na neverovatnih 12.611.000 tona (Frutta e vite), što je za 36 % više u odnosu na prethodnu godinu. Kada se tu dodaju države van EU poput Ukrajne, Moldavije, Belorusije, Turske, Ruske Federacije i Srbije procenjeniprinos se penje i do 18.000.000 tona. Od država članica EU treba izdvojiti Poljsku sa prinosom od 4.480.000 t i Italiju sa 2.200.000 t. Što se tiče Srbije prinosi jabuke prethodnih godina su se kretali između 300.000 – 350.000 t, dok je ovogodišnji rod procenjen na preko 400.000 t.

Sledeća proizvodna sezona je pred nama. Na proizvođačima ostaje da spremni dočekaju ovakve oscilacije, treba da nastave da se trude, da rade i proizvode jabuku visokog kvaliteta najbolje što mogu. Nije realno očekivati da svake godine prinosi svuda budu maksimalni, ali treba biti svestan činjenice da su se površine pod jabukom proširile i da ovako nešto može da se desi. Ono na čemu obavezno trebaraditi jeste buditi svest o udruživanju, o skladištenju proizvoda i zajedničkom nastupu na inostranim tržištima i na taj način lakše čekati bolje uslove i sigurniji plasman. Komentari koji mogu da se čuju od strane proizvođača su da je zlatno doba proizvodnje jabuke prošlo. Ali ukoliko se u ovim oscilacijama na tržištu istraje pametnim i složnimpotezima, novonastala situacija vrlo lako može da se pretvori u srebrno doba jabuke, a složićemo se nije ni to baš tako loše.


24

25

Efekti toksikoza po zdravlje ljudi i životinja Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

U svetu postoji veliki interes za problematikom pojave mikotoksina, što se odražava u ogromnom broju naučnih i stručnih radova. Posebna pažnja u ovom tekstu je posvećena toksičnosti mikotoksina i uticaju na proizvodne rezultate životinja hranjenih kontaminiranom hranom, koja na žalost predstavlja

sastavni i nerešivi deo današnjeg stočarstva. Iako je skoro nemoguće ispitati i izmeriti pravi uticaj gljiva i njihovih mikotoksina, veliku pažnju treba obratiti na sve veću razliku u meteorološkim uslovima od godine do godine, kao i globalne klimatske promene, što će usloviti nove izazove u godinama koje slede.

Mikotoksini predstavljaju veoma toksična jedinjenja koja se najčešće pojavljuju u žitaricama i produkuju plesni. Oni mogu negativno uticati na zdravlje ljudi i životinja. Mikotoksini su toksični sekundarni metaboliti, koji dospevaju u ljudsku i životinjsku hranu preko spora, konidija i fragmenata micelijuma. Prvi podaci


26 o štetnim efektima hrane bogate plesnima datiraju u Kini od pre 5000 godina, mada se pretpostavlja da su mikotoksini bili prisutni u hrani za ljude i životinje od početka života na Zemlji. Štete se ispoljavaju u vidu uginjavanja životinja ili pada proizvodnih ili reproduktivnih sposobnosti životinja. Te štete mogu biti još gore ukoliko dođe do trovanja ljudi koji se hrane mesom tih životinja u kojima se mogu naći rezidue mikotoksina. Danas se pouzdano zna da su mikotoksikoze uzročno-posledično vezane za pojavu nekoliko trovanja veoma širokih razmera, kao i smrt stotine hiljada životinja i ljudi u Evropi i drugim kontinentima u prethodnom milenijumu (Ueno, 1983) Čest izvor nedoumica i veoma bitno jeste dijagnostikovanje oboljenja izazvanih mikotoksinima. Pod mikotoksikozama se podrazumeva trovanje ljudi ili životinja otrovnim gljivicama ili produktima njihovog metabolizma. Mikotoksikoze se odlikuju time da je početak oboljenja vezan za ishranu određenom hranom u kojoj se analizom pokazuje prisustvo gljivica, imaju sezonski karakter, lečenje antibioticima nema efekta i ta oboljenja nisu prenosiva. Mikotoksinima i mikotoksikozama se nije pridavao veliki značaj do 1960. godine, kada je „X“-bolest ćurana, pačića i fazana prouzrokovala velike ekonomske štete u Engleskoj i dovela do otkrića njihovih uzročnika, a to su aflatoksini. Aflatoksine uglavnom biosintetišu gljive Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Najvažniji mikotoksini iz ove grupe su aflatoksini B1, B2, G1, G2, M1 i M2. Aflatoksin u metabolizmu pokazuje izrazito hepatotoksično delovanje, sa jakim poremećajima

enzimatskih procesa u hepatocitima. Aflatoksini u svom metabolizmu u organizmu se prevode u metabolite koji nisu opasni za čoveka. Oni se izlučuju preko mleka u minimalnim količinama. Glavni put eliminacije aflatoksina su bubrezi i debelo crevo. Akutni znaci trovanja nastaju naglim otkazivanjem funkcija jetre, do čega je dovelo hronično delovanje mikotoksina na jetru. Toksini Aspergillus vrsta mogu dovesti do akutnog i hroničnog trovanja. Kod akutnih trovanja dominiraju simptomi hemoragične dijateze, a kod hroničnih simptomi cirotičnih promena u jetri. Redosled osetljivosti životinja na aflatoksine je sledeći: pastrmke, pačići, ćurići, pilići, prasad, telad, odrasla goveda, ovce i kopitari. Prema podacima Ševković i sar. (1980), kod pastrmki već 0,0004 ppm aflatoksina izaziva tumore jetre. Dnevno unošenje 0,03 ppm kod pačića izaziva tumore jetre, a 0,25 ppm kod ćurića izaziva veliku smrtnost. Kod prasadi promene na jetri izazivaju količine 0,3-0,8 ppm, a teladi 0,2 ppm. Subkliničke količine aflatoksina kod svinja u tovu smanjuju prirast i pogoršavaju konverziju hrane. Odrasla goveda reaguju na količine aflatoksina od 0,4-1,2 ppm, a kod ovaca 1,45 ppm smanjuje plodnost. Kod krava se aflatoksin B1 izlučuje mlekom kao M1, a B2 kao M2. Telad hranjena takvim mlekom mogu oboleti. Bolesti ljudi do kojih može doći usled unošenja toksičnih količina aflatoksina su: hepatocelularni karcinom, kao jedno od najčešćih malignih oboljenja i četvrti najčešći uzrok smrti, zatim akutni toksični hepatitis, nedostatak T4 limfocita i Kwashiorkor. Kwashiorkor je nedostatak proteina, koji se manifestuje

zastojem u razvoju, promenama na koži i uvećanjem jetre. Ova bolest je uobičajena u geografskim regionima gde je prisutna sezonska pojava aflatoksina. Takođe, unošenjem toksičnih količina aflatoksina može doći do Rejevog sindroma. Rejev sindrom je oblik hepatičke encefalopatije kod dece.

27 us i Penicillium verrucosum. Najtoksičniji i najrasprostranjeniji je ohratoksin A. Smatra se da je uključen u etiologiju balkanske endemske nefropatije, teške hronične bolesti bubrega zabeležene kod ljudi u ruralnim sredinama. Takođe se smatra mogućim uzročnikom tumora urinarnog trakta kod ljudi i životinja.

Slika 3. Balkanska endemska nefropatija

Slika 1. Deca obolela od Кwashiorkor

Slika 2. Promene na koži Pored aflatoksina, veoma značajni su i ohratoksini. Glavni proizvođači ohratoksina su Aspergillus ochrace-

Ništa manje značajni su i fuzariotoksini - sekundarni metaboliti vrsta iz roda Fusarium. Poznato je da 35 od 61 vrsta ovog roda biosintetišu 137 mikotoksina, od kojih 79 pripada grupi trihotecena. Tri najznačajnije toksigene vrste roda Fusarium su: Fusarium graminearum (zearalenon, deoksinivalenol), Fusarium sporotrichioides (T-2 toksin, deoksinivalenol) i Fusarium verticillioides (fumonizini). Trihoteceni su uzročnici alimentarne toksične aleukije u Sibiru 1913. godine i tokom II Svetskog rata. Ova bolest se manifestovala leukopenijom, granulopenijom i limfocitozom, a uzrokovana je konzumiranjem plesnivog žita i njegovog proizvoda. Ovi mikotoksini kod sisara uzrokuju povraćanje, odbijanje hrane, dijareju, neurološke promene, iritaciju kože,

hemoragije i poteškoće u razmnožavanju. Takođe, trihoteceni deluju na respiratorni sistem tako što otežavaju disanje i dovode do krvarenja iz pluća. Utiču i na nervni sistem, u vidu drhtavice, nekoordinisanih pokreta, glavobolje i depresije. Istovremeno, T-2 mikotoksin, sekundarni metabolit gljivica iz roda Fusarium, jedan je od najtoksičnijih predstavnika trihotecenskih mikotoksina tipa A. Može dovesti do anoreksije, gubitka telesne mase, imunosupresije, autoimunih efekata i oštećenja većine tkiva. Na koži pacova i šarana izaziva nekrotične promene. Kod životinja izaziva proliv i hemoragije, a u ustima nekrotična oštećenja. Deoksinivalenol oštećuje pojedine unutrašnje organe, dok u malim količinama kroz duži period deluje imunotoksično. Posebno je bitna izloženost dece ovom toksinu preko hleba. Otkriće fumonizina se povezuje sa pojavom leukoencefalomalacije kod konja, što je otkriveno 1970. godine i manifestovalo se nekrozom bele kičmene mase. Životinje su se hranile hranom koja je bila zaražena gljivom Fusarium verticillioides. Kod ljudi i životinja može prouzrokovati hepatotoksične, nefrotoksične i neurotoksične efekte. Zearalenon se brzo resorbuje preko crevnog trakta, a njegovo dejstvo može izazvati odbijanje hrane, seksualnu apatiju, pobačaje i kancerogene efekte (karcinom prostate kod muškaraca i rak grlića materice kod žena). Od životinja, svinje su najosetljivije. Manifestuje se otokom vulve, koje se često završava prolapsusom vagine i rektuma. Kod

ženki može doći do neplodnosti. Zearalenon utiče na smanjenje mladih u leglu. Patulin je sekundarni metabolit nekih vrsta iz rodova Penicillium, Aspergillus i dr. Opisani su akutni simptomi nakon unošenja visokih koncentracija praćeni sa uznemirenošću, konvulzijama, ulceracijama, edemom, crevnim upalama i povraćanjem. Kako useve zaštititi od mikotoksina? Svakako da je od izuzetne važnosti dati akcenat u budućnosti na iznalaženje načina za biljnu proizvodnju, odnosno proizvodnju hrane bez prisustva mikotoksina i najpre pokušati preduprediti razvoj gljiva koje ih proizvode. Jedan od načina je sigurno sprovođenje dobre poljoprivredne prakse. Stručnjaci savetuju: sejanje otpornijih sorti žitarica na bolesti, zaštitu od insekata koji stvaraju pukotine koje potom budu pogodne za stvaranje gljivica koje proizvode mikotoksine, redovno održavanje skladišta koje kao najvažnije podrazumeva pripremu skladišta za unos žitarica. Potpuno isključivanje mikotoksina je možda trenutno praktično nemoguće, ali svakako da treba raditi na eliminisanju ili regulaciji faktora koji dovode do razvoja gljiva i proizvodnje mikotoksina. Literatura: Ueno, Y. (1983): Trichothecenes: Chemical, Biological and Toxicological Aspects. Elsevier, Amsterdam, The Netherlands, 313 pp. Ševković, N., Pribićević, S., Rajić, I. (1980): Ishrana domaćih životinja. Naučna knjiga, Beograd


Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

EU: Usvojen Zakon o zaštiti životne sredine Izvor: Danas

Usvajanjem Zakona prema kojem je ozbiljno i po život opasno zagađivanje okoline krivično delo, okončana je dugogodišnja borba institucija Evropske unije. Emisija štetnih gasova, istovar štetnog otpada i trgovina i ubijanje ugroženih vrsta ptica i životinja od juče je jedan korak bliže tome da se smatra krivičnim prestupom širom EU pošto je zakon o zagađenju životne sredine stupio na snagu. Zemljama članicama EU određen je rok od dve godine da odrede efkasne i prikladne kazne za ljude koji su odgovorni za zagađenje koje uzrokuje smrt i nanosi ozbiljnu štetu životnoj sredini. Zemlje članice Evropske unije su do sad različito tretirale krivična dela prema životnoj okolini.

Sve duža lista plastike koja će biti zabranjena u EU Izvor: Beta

Proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, poput tanjira, escajga, slamki biće zabranjeni u EU od 2021, sudeći prema planovima koje su ve-

likom većinom usvojili evroposlanici. Planirano je i smanjenje potrošnje proizvoda za koje još ne postoji “zelena” alternativa za četvrtinu do 2025. Prema nacrtu planova koje je usvojio Evropski parlament, ti proizvodi, koji čine više od 70% otpada u morima, biće zabranjeni na tržištu EU od 2021. Članice EU će usvojiti nacionalne planove kako bi ohrabrili korišćenje proizvoda za višekratnu upotrebu, kao i onih koji mogu da se recikliraju. Ostali proizvodi od plastike, poput boca, odvojeno će se prikupljati i reciklirati i to po stopi od 90% do 2025.

UN: Svijet ima 12 godina da spriječi klimatsku kataklizmu Izvor: Agrobiz, 10 oktobar

nego što je bila na početku industrijske revolucije i na putu je da poraste za tri stupnja do 2100. godine, upozorava se u izvješću UN-a, a prenosi agencija Tanjug agenciju Bloomberg. “Već uočavamo posljedice globalnog zagrijavanja od jedan stupanj Celzija kroz sve ekstremnije vremenske uvjete, porast razine mora i nestajanje leda na Arktiku”, kaže Panmao Zhai, jedan od kopredsjedavajućih Međuvladinom komisijom UN-a za klimatske promjene – IPCC povodom objave svog izvješća. U izvješću se, također, navodi da će već do 2030. godine svjetska temperatura biti za 1,5 stupnjeva iznad predindustrijskog doba, što će ubrzati rizik od ekstremnih suša, šumskih požara, poplava i nestašice hrane za stotine milijuna ljudi. Poduzeti mjere ‘bez presedana’. Zbog toga bi zemlje svijeta morale poduzeti mjere “bez presedana” radi promjene načina na koji funkcioniraju, kako bi držale rast globalne temperature ispod ciljane razine ili riskiraju još jače toplotne valove s olujama i poplavama ili jakim sušama u nekim regijama, upozorava UN u izvješću.

Stručnjaci su upozorili da bi i najmanje zagrijavanje preko 1,5 stepeni povećalo rizike dugoročnih ili nepopravljivih promjena. Svijet će godišnje morati ulagati 2.400 milijardi dolara u čistu energiju do 2035. godine i da do 2050. godine gotovo potpuno izbaci iz upotrebe ugljen kao izvor energije kako bi izbjegao katastrofalne posljedice klimatskih promjena, upozorili su u Ujedinjeni narodi. Globalna temperatura je već za gotovo jedan stupanj Celzija veća

Zadržavanje rasta temperature Zemlje na samo 1,5 stupnjeva Celzija, umesto na dva stupnja dogovorenih u Pariškom klimatskom sporazumu iz 2015. godine, donijelo bi “čistu korist ljudima i prirodnim ekosustavima”, navodi u priopćenju IPCC-a. Održavanjem cilja na 1,5 stupnjeva, rast globalne razine mora bio bi za 0,1 metar niži do 2100. godine, nego uz porast temperature za 2,0 stupnjeva C, piše u izvješću. To bi moglo smanjiti poplave i dati

vremena ljudima koji naseljavaju obale svijeta, otoka i delte rijeka da se prilagode klimatskim promjenama. Ova niža stopa rasta temperature bi također smanjila gubitak i nestanak vrsta te negativan utjecaj na kopnene, slatkovodne i priobalne ekosustave, navodi se. “Svako, i najmanje zagrijavanje preko granice od 1,5 stupnjeva ili više, povećava rizike koji su povezani s dugoročnim ili nepopravljivim promjenama, kao što je gubitak nekih ekosustava”, rekao je Hans-Otto Portner, koji vodi jednu od IPC C-ovih radnih grupa. Da bi se zagrijavanje zadržalo na 1,5 stupnjeva, globalna neto emisija ugljik-dioksida (CO2), koju uzrokuje čovjek, trebala bi pasti za blizu 45 posto do 2030. godine s razine iz 2010. godine, i da do sredine stoljeća ima “nultu neto vrijednost”. U sažetku izvješća se navodi da bi obnovljivi izvori energije trebali osigurati 70 do 85 posto opskrbe električnom energijom do 2050. u odnosu na sadašnjih blizu 25 posto, kako bi se ostalo u granicama otopljavanja od 1,5 stupnjeva. ‘Minimalne mogućnosti za preventivno djelovanje’. Korištenjem tehnologije apsorbiranja i skladištenja ugljika, udio elektične energije proizvedene na plin trebao bi se smanjiti na osam posto, a na ugljen ispod dva posto. U izvješću se u ovom kontekstu ne spominje nafta. Ako rast prosječne globalne temperature privremeno premaši 1,5 stupnjeva, bit će potrebne dodatne tehnike za uklanjanje ugljika kako bi se zagrijavanje vratilo na ispod 1,5 stupnjeva Celzija do 2100. godine.

“Izvješće pokazuje da nam preostaju minimalne mogućnosti za preventivno djelovanje kako bismo izbjegli nezamislive štete po klimatski sustav koji podupire život kakav poznajemo”, rekao je Amjad Abdulla, član odbora IPCC-a i glavni pregovarač jednog saveza malih otočkih država koje su u riziku od poplava zbog rasta razine mora.

Balkana navedeno je da svakoj desetoj ribljoj vrsti preti nestanak zbog, uglavnom nepotrebne, izgradnje hidroenergetske infrastrukture. Za izveštaj “Živa planeta”, koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

IPCC se sastao prošlog tjedna u Incheonu, u Južnoj Koreji, da bi finalizirao izvješće pripremljeno na zahtjev vlada 2015. godine, kako bi se procijenila izvodljivost i značaj limitiranja globalnog zagrijavanja na 1,5 stupnjeva, prenosi britanska agencija.

UN: Ozonski omotač Zemlje se oporavlja Izvor: Beta

WWF: Zemlja izgubila 60 odsto divljih životinja za 44 godine Izvor: EurActiv

Populacija divljih životinja smanjena je za 60 procenata od 1970. do 2014. godine, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji upozorava na dramatičan, kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu. Na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda kao rezultat povećane potrošnje za račun ljudi. Kao jedan od problema u regionu Zapadnog

UN su saopštile da se Zemljin ozonski omotač konačno oporavlja od štete koju je prouzrokovala upotreba aerosol sprejeva i klima uredjaja. Ozonski omotač je počeo da se tanji kasnih 70-tih godina prošlog veka, a naučnici su upozorili da je to posledica široke upotrebe hemikalija koje uništavaju Zemljin zaštitni atmosferski pojas. Kao rezultat akcija koje su preduzete, očekuje se da će se ozonski omotač iznad Zemljine severne hemisphere potpuno oporaviti do 2030, da će ozonska rupa iznad Antarktika nestati oko 2060, i da će se ozonski omotač nad južnom hemisferom oporaviti do polovine ovog veka, procena je naučnika koja je objavljena juče na konferenciji u prestonici Ekvadora Kitou.


31

Štetni organizmi u povrću Milan Sudimac, dipl. inž. poljoprivrede

Godina koja je za nama u velikoj meri je pokazala propuste koje inače pravimo tokom proizvodnje i zaštite povrtarskih kultura. Ono što je činjenica je da godinama u nazad činimo iste ili slične greške koje bi trebalo svesti na minimum,s obzirom na to da je proizvodnja povrća jako intezivna i da neke stvari nismo u mogućnosti da kontolišemo. Ali možemo da pratimo, da se oslanjamo na svoja ali i tuđa iskustva ne bili rizik sveli na što manju moguću meru. U daljem tekstu osvrnućemo se na probleme koji su se pojavljivali tokom godine sa preporukama za kvalitetno suzbijanje.

April mesec je karakterisalo veoma suvo i toplo vreme što je pogodovalo razvoju štetočina, koje su već u ranom periodu proizvodnje luka pravile problem na otvorenom polju. Već krajem aprila na lukovima su se pojavile minirajuće muve (Napomyza gymnostoma) praveći oštećenja. U tom trenutku su lukovi iz prolećnje sadnje bili u fazi 2 do 3 lista, a ozimi lukovi od 5 do 7. lista. Trebalo je tokom ishrane štetočina izvršiti tretman i sprečiti polaganje jaja u osnove lišća. U ovoj fazi dobri rezultati se postižu primenom insekticida Amos u dozi od 0,4 kg/ha ili Afinex20 SP (0,3 kg/ha) uz dodatak okvašivača

Trend 90 ili Imox (0,1%). Ovo nije štetočina koja pravi velike probleme ali u pojedinim godinama može u kratkom vremenskom intervalu napraviti značajna oštećenja. Međutim, mnogo veći problem predstavlja trips koji se javlja rano i prati razvoj luka sve do kraja proizvodnje. Ako se u kontinuitetu ne kontroliše ugrožava celokupnu proizvodnju. Zbog velikog broja generacija, kao i ograničenog broja insekticida veoma se teško suzbija. Prilikom pojave tripsa i primene insekticida ne praviti prevelika rastojanja između tretmana iz razloga što ima veći broj generacija

kao i brzi ciklus razvoja. Pre pojave napraviti strategiju primene insekticida menjajući mehanizme delovanja. U ovoj godini dole navedena strategija je dala najbolji rezultat: na početku prilikom niske do srednje brojnosti, primeniti Movento 100 u dozi 1,0 l/ha u momentu piljenja larvi jer slabije deluje na starije larvene stadijume(L2 i L3). Nakon toga bazirati se na primeni Akaristop 1,0 do 1,5 l/ ha. Obavezno ga primeniti u večernjim satima uz obavezno dodavanje okvašivača Trend 90 ili Imox (0,1 %). Korišćenjem insekto-akaricida Akaristop, delujemo i na larve ali i na odrasle jedinke. Pri većoj brojnosti primeniti dozu od 1,5 l/ ha da bi smo povećali efikasnost kao i perzistentnost. U sledećem tretmanu preporuka je primena novog proizvoda Exirel (1,0 l/ha) koji takođe ima dobro kontaktno delovanje pri čemu smanjuje brojnost tripsa. Obavezna je primena okvašivača uz korišćenje nešto veće količine vode. Novi proizvod iz grupe spinozina je Delegate 250 WG koji u ovom trenutku nema registraciju za luk, ali ima izuzetno dobru efikasnost na skoro sve vrste tripsa i mogao bi biti dobar izbor za antirezistentnu strategiju. Doza primene ovog proizvoda je 0,5 kg/ ha. Na krastavcima je tokom 2018. godine bio velikih problema sa tripsom. Već krajem aprila pa sve do avgusta meseca bila je učestala primena insekticida. Primenom insekticida Exirel u dozi 1,0 l/ha uspešno je suzbijen trips ali je i preporuka da se primenjuje klasični insekticid iz grupe piretorida, Byfin 100 EC (0,05%) zbog dobre efikasnosti i karence od 7 dana,

pospešila uspešnost kontrole štete i zaštite useva.Kontrola tripsa je značajna zato što su oni prenosioci brojnih virusnih oboljenja. Površine pod paradajzom kod nas su značajne, a takođe i broj štetnih organizama. Tokom ove godine bilo je dosta problema pa je trebalo posvetiti veliku pažnju tokom proizvodnje. Značajan problem je pojava i prisustvo južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta). Kontrola treba da se zasniva na preventivi koja se odnosi na postavljanje feromonskih klopki, izlovljavanje pomoću vodenih klopki, plodored, uklanjanje zaraženih biljnih ostataka i dr. U slučaju pojave poželjno je primeniti neki od insekticidakao Coragen 20 SC (0,2 l/ha) uz dodatak okvašivačaTrend 90 ili Imox (0,1 %). Navedeni insekticid se može kombinovati i sa već pomenutim preparatom Akaristop. Kasnije tokom sezone došlo je do masovne pojave virusa bronzavosti paradajza koga prenose tripsi. Kao i kod luka i paprike primenjivati gore navedene insekticide. U toplijim godinama avgust je rezervisam za pojavu pamukove sovice(Helicoverpa armigera) koja se ubušuje u plodove i otvara put za prodor gljivičnih oboljenja. Jedan od najkvalitetnijih insekticida za tu namenu je pored pomenutog Coragen-a i Avaunt 15 EC. Suve i tople godine su pogodne za masovnu pojavu insekata. Karakteristično za 2018. godinu je da je početni deo vegetacije bio jako topao pa su usledile intezivne padavine sve do kraja jula. Proizvodnja povrća na otvorenom je bila pod pritiskom pojave gljivičnih bolesti pa se moralo obaviti

više tretmana nego inače. Godina je pogodovala takođe i lisnim vašima koje su pratile useve duži vremenski period. Kao kod svih insekata ne treba dozvoliti ozbiljnije formiranje kolonija. Već veoma rano je tokom proleća je bilo neophodno suzbijati lisne vaši. Dobru efikasnost je pokazao Teppeki 500 WG (0,14 kg/ha), a u narednim tretmanima Amos ili Actara 25 WG, te Afinex 20 SP, odnosno Lannate 90. Borba protiv vaši se nastavila i tokom celog maja i juna. Krajem maja i početkom juna zbog obilnih padavina i intezivnog zalivanja paprike došlo je do pojave bakteriozne pegavosti lista (Xanthomonas axonapodis pv. vesicatoria). Potrebno je bilo pre svake najavljene kiše ili zalivanja preventivno pokriti usev sa Funguran OH ili Fungohem SC (0,4 do 0,6 %) do cvetanja. Krajem juna počinje da leti i polaže jaja pamukova sovica te je i nju trebalo kontrolisati sa Coragen 20 SC (0,2l/ha) ili Avaunt 15 EC (0,25 l/ha). Tokom 2018. godine pojavio se i novi insekticid koji će upotpuniti suzbijanje sovica sa novim mehanizmom delovanja, Mayor (a. m. emamektin benzoat). Krajem jula počeo je let i kukuruznog plamenca koji je intenzivno u tom periodu polagao jaja na listovima i plodovima te je i njega trebalo suzbijati istim insekticidima kao i pamukovu sovicu. Kada su kupusnjače u pitanju stiče se utisak da ga je skoro nemoguće zaštiti od buvača, leptiraste vaši, moljca i brojnih drugih štetočina. Štetočine u kupusu trebalo je već od samog starta (rasađivanja) prskati i nedozvoliti da se prenamnože. Već nakon samog rasađivanja


32

usled zalivanja i toplog vremena javili su se buvači koji za kratko vreme mogu oštetiti lisnu masu. Za uspešno suzbijanje proporučivan je Vantex 60 CS (0,1l/ha) ili Grom (0,4 l/ha) uz dodatak jednog od navedenih okvašivača. Već nekoliko godina za redom skoro nerešiva enigma predstavlja kupusni moljac. Sama činjenica da se gusenice moraju uništiti pre nego što se ubuše u glavicu dodatno otežava suzbijanje. Osnova kontrole predstavljaju insekticidi koji deluju na jaja koji onemogućavaju formiranje gusenice. U ovu grupu spadaju Coragen 20 SC (0,2 l/ha), kao i Avaunt 15 EC (0,25 l/ha). Svakako je poželjno prilikom veće brojnosti dodavati neki od kontaktnih preparata. Bela mušica kupusa je bolna tačka za svakog proizvođača. Zahteva konstantnu kontrolu preparatima poput Byfin 100 EC (0,3 do 0,4 l/ha). Kod proizvođača

najbolji rezultati se postižu kombinacijom Teppeki 500 WG (0,14 kg/ha) + Amos (0,2 kg/ha). U krompiru su tokom 2018. godine uglavnom pravili problem zlatica i moljac. Jedan od najmoćnijih proizvoda za suzbijanje krompirove zlatice je pominjani Coragen 20 SC. Poslednjih godina krompirov moljac zadaje jake glavobolje poljoprivrednim proizvođačima. Dobra strategija u njegovom suzbijanju jeste primena insekticida u momentu žućenja cime tj. to je period kada larve silaze sa cime u zemljište. Kombinacija Coragen 20 SC (0,2 l/ha) + Vantex 60 CS (0,1 l/ha) daje dobre rezultate. Prilikom ovog tretmana preporučivali smo proizvođačima obavezno pridržavanje karenci insekticida. Intenzivna pojava kao i nastale štete od prisustnih insekata i gljivičnih oboljene su uticale na formiranje

cena povrtarskih kultura. Tokom jeseni 2018. godine pojedine kulture su bile više od duplo skulje u odnosu na predhodne godine. Povrće koje je bilo u drugoj i trećoj klasi prodaje se po visokoj ceni, a prva klasa proizvoda nije bila nikad skuplja. Ako uzmemo sve činjenicu u obzir možemo reći da je 2018. godina koja i dalje traje, bila jako pogodna za razvoj insekata. To su proizvođači i kupci već osetili na svojoj koži. Sve toplije i suvlje godine nam donose intenzivniju pojavu štetočina sa sve većim oštećenjima. Tržište traži kontinuirani priliv robe kao i robe koja vizuelno privlači potrošača. Da bi smo to zadovoljili moramo biti edukovani i spremni da odgovorimo na svaki izazov. Već dugo vreme svi svetski izveštaju ukazuju da je hrana i voda nešto što je deficitarno i samo oni koji nađu put do tržišta mogu opstati u ovoj neizvesnoj utakmici.

33


35 Tabela 1. Biopesticidi registrovani u Kini u 2004. godini

Sastav

Biopesticidi budućnost zaštite bilja ili ... Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Sve je veća zabrinutost za budućnost planete Zemlje. Fosilna goriva, ozonske rupe, smanjenje šumskih sastojina, i mnogo što šta ugrožava opstanak jedine planete na kojoj je (bar za sada) moguć život. I svemu tome uzrok je čovek koji svojim aktivnostima urušava ono što je priroda gradila. Aspekt koji se možda manje pominje je poljoprivredna proizvodnja. Zarad nje, ali ne samo nje, krče se šume, menjaju rečni tokovi, devastira zemljište od preterane upotrebe hemikalija, posebno mineralnih đubriva... Jedan od neizbežnih delova cele poljoprivredne priče je i primena pesticida. S jedne strane razumljivo jer se čovečanstvo u poslednjih stotinak godina umnogome uvećalo do brojke od preko 6,5 milijardi, obradive površine smanjile, a štetni organizmi namnožili. Prema poslednjim podacima, globalno se 4.6 miliona tona pesticida se izbaci raznim načinima primene

u životnu sredinu tokom jedne godine. Trenutno se u svetu u masovnoj upotrebi nalazi oko 500 pesticida, odnosno aktivnih materija. Međutim, samo 1% upotrebljenih pesticida dođe na ciljanu površinu dok 99% završi na površini zemlje, vodenim površinama i u vazduhu. Prema izveštaju američke Agencije za životnu sredinu, EPA, kao posledica direktne aktivnosti čoveka i primene pesticida, mnoga prirodna dobra u nacionalnim parkovima sadrže barem jedan od 127 pesticida koji su u masovnoj primeni u SAD. U uzorcima leda Grenlanda su detektovani DDT (period potreban za rezidue od 5% je do 30 god), Aldrin i Lindan. U organizmima pingvina sa Antartika je utvrđeno prisustvo DDT-a što se objašnjava cirkulacijom vazduha, širenjem vodenim površinama i usvajanjem od strane vodenih organizama čime ulaze u lanac ishrane. Takođe, prema podacima Svetske

zdravstvene organizacije (WHO), godišnje se u svetu pesticidima otruje oko 26 miliona ljudi, a stopa smrtnosti je oko 8 %(do 220.000 ljudi). U SAD-u godišnje se pesticidima otruje 67.000 ljudi i svi ti slučajevi trovanja su vezani za neadekvatnu primenu pesticida i slabu zaštitu ljudstva prilikom primene. Kao posledica svega ovoga, nameće se da primena i proizvodnja pesticida u narednom periodu treba da teže sledećem: moraju biti visokoefikasni (mala količina-visoka efikasnost), smanjene toksičnosti ili netoksični i ne smeju zagađivati prirodnu sredinu. Sve ove karakteristike za sada ispunjavaju samo biološki preparati – biopesticidi. Biopesticidi nisu toksični za čoveka, aktivne materije su im prirodnog porekla, nemaju rezidualno delovanje, zasada nije utvrđen arezistentnost prema njima I poseduju dobru efika-

Broj aktivnih materija

Broj preparata

Bakterije

11

37

2 vrste Bt varijeteta

GM bakterija

1

1

GM Bt

Gljive

6

11

4 vrste gljiva

Virusi

12

24

6 vrsta registrovanih u mešavini (Mix)

Antibiotici

29

120

9 za insekte, 19 za bakterije,1 za korove

Pesticidi iz biljaka

44

108

Biohemijski pesticidi

37

111

snost u suzbijanju štetočina I bolesti. Toksični su samo za ciljane I njima bliske organizme. Kada se koriste u sistemu integralne zaštite biopesticidi mogu značajno smanjiti upotrebu konvencionalnih pesticide I omogućiti proizvođačima organskih proizvoda suzbijanje štetočina pošto su uglavnom registrovani za organsku proizvodnju. Među biopesticidima, bioinsekticidi su najzastupljeniji. Treba reći da prodaja bioinsekticida predstavlja samo 2-3% od ukupne prodaje insekticida. Kao bioinsekticidi se mogu koristiti virusi, bakterije i gljive kao i njihovi produkti. Viruse i bakterije insekt mora uneti u organizam najčešće ishranom, dok gljive prodiru kroz egzoskelet insekta. Bioinsekticidi zasnovani na virusima su najzastupljeniji u ovoj grupi preparata, uglavnom napadaju larve tokom njihovog hranjenja i jako se brzo razvijaju u domaćinu što je veliki plus za ove preparate. Jedan od problema u daljem širenju i primeni je čuvanje proizvoda, kao i razvoj rezistentnih populacija. S druge strane, biofungicidi obuhvataju proizvode koji sadrže bakterije

Detalji

GA, oligosaharidi, i dr. biljne regulatore rasta i biljne hormone

ili gljive koji produkuju razne antibiotičke supstance koje negativno deluju na razvoj patogenih mikroorganizama, direktno ih parazitiraju ili žive u simbiozi sa biljkama kompetirajući patogenima. Najefikasnija primena biofungicida je preventivna primena na supstrat ili nanošenje na seme biljaka. Folijarna primena zahteva nanošenje biofungicida na list pre infekcije patogenima. Najšire rasprostranjena gljiva u biofungicidima je Trichoderma harzianum (TH) koja štiti koren biljaka od zemljišnih patogena iz rodova Pythium, Rhizoctonia, Fusarium, Sclerotinia. Slično prethodnoj, Bacillus subtilis GB03 dobro deluje na pobrojane zemljišne parazite roda ali i gljivice iz roda Phytophthora, Botanički ekstrakti, kao što su svakako najpoznatiji Piretrin i Azadiraktin, obuhvataju oko 10% prodaje biopesticida. Tri gljive Trichoderma spp., Beauveria bassiana,iPaecilonyces lilacinusobuhvataju oko 7% tržišta biopesticida. Nedostatak im je samo preventivno delovanje i kraće delovanje nego kod konvencionalnih fungicida. Biopesticidi se proizvode i imaju registraciju u mnogim zemljama sveta među kojima prednjači Kina. Istra-

živanja ali i primena biopesticida u Kini se sprovode dugi niz godina, a kao reper mogu da posluže podaci od pre više od jedne decenije (Tab. 1.). Takođe, Tokom 2006. godine potrošnja biopesticida u Kini je dostigla 145.000 tona, sa učešćem u prodaji oko 10% u odnosu na primenu konvencionalnih pesticida. Gledajući regionalno najveću potrošnju biopesticida, do 2015. godine, ima Severna Amerika (SAD i Kanada) sa vrednošću oko 1.430 miliona dolara, zatim sledi Evropa sa 965 miliona dolara, Latinska Amerika 902 miliona, Azija 720 miliona i ostatak sveta 120 miliona dolara što zajedno iznosi 4.137 miliona dolara. Prognoza kaže da 2022. godine, vrednost potrpošnje biopesticida iznositi 6.600 miliona. Biopesticidi su najširu primenu našli u povrću i voću tj. skupljim i zahtevnijim proizvodnjama gde je zaštita naročito u organskim proizvodnjama teža, a prihod veći. Ipak, biopesticidi nisu savršeni, za delovanje im je potrebno više vremena i slabija im je perzistentnost (kraće delovanje), pa se kao prioritet stavlja njihovo unapređivanje i


36

usavršavanje kao mogućim zamenama konvencionalnim pesticidima. Jedan od primera za to je i proizvod Carpovirusine EVO 2 (virus granuloze jabukovog smotavca). Za razliku od prošle varijante proizvoda znanog pod trgovačkim imenom Carpovirusine, u novoj SC formulaciji preparat je mnogo stabilniji na visokim temperaturama, znatno dugotrajniji na sunčevoj svetlosti tako da se po efikasnosti može meriti sa standardnim insekticidima registrovanim za suzbijanje insekata iz roda Cydiaspp. (pre svega jabučnog smotavca). Takođe, prednost novog proizvoda

je i da može da se primeni na svim generacijama smotavca. Kompanija Agromarket se poslednjih godina izdvojila kao jedan od lidera na području Srbije i po ponudi biopesticida. U svojoj paleti ima proizvode Naturalis Biogard (na bazi Beauveria bassiana), već pominjani Carpovirusine EVO2, kao i Lepinox Plus (Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki – soj EG2348). Paralelno sa ovim, u laboratorijama firme „Fertico“ Niš (u sastavu Agromarket Grupa) sintetisano je nekoliko proizvoda na bazi Trichoderma spp., koji će u narednoj godini biti u ponudi

domaćim poljoprivrednicima. Održiva poljoprivreda će zahtevati smanjivanje primene „otrovnih“ preparata u proizvodnji hrane i povećanje površina koje se štite toksikološki prihvatljivijim preparatima, u prvom redu biopesticidima. Međutim, da bi preuzeli primat od konvencionalnih pesticida mora doći do izvesnih unapređenja, pre svega u formulaciji, što bi omogućilo manju zavisnost od uticaja spoljne sredine prilikom primene, povećanje perzistentnosti, te dužeg čuvanja proizvoda. Naravno, uz održanje istog, visokog nivoa efikasnosti.

37


38

39 Pravilna ishrana bilja, kao najkompleksnija oblast u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, na ovaj način postala je dostupna korisnicima FitoFert proizvoda. Delatnost servisa se ogleda kroz analize, ekspertize i preporuke, i pre svega je usmerena na uzgajivače povrća i voća. Kupujući FitoFert sredstva za ishranu bilja, korisnici istovremeno dobijaju i profesionalne preporuke za ishranu od strane našeg tima koji obavlja Agro Servis.

Ishrana biljaka ali samo uz savet struke ... Milica Obrenović, dipl. inž. poljoprivrede

F irma„Fertico“ iz Niša, bavi se proizvodnjom specijalizovanih kristalnih vodotopivih đubriva za sisteme „kap po kap“ i tečnih formulacija za prihranu gajenog bilja preko lista, poznatih pod brendom FitoFert. Od 2007. godi-

ne, preduzeće je u sastavu kompanije Agromarket Grupa, Kragujevac. Robna marka, FitoFert predstavlja prvi domaći brend u kategoriji vodotopivih, specijalizovanih đubriva i oplemenjivača zemljišta. Paralelno sa razvojem

pojedinačnih proizvoda, razvijan je i tim stručnjaka, specijalista za ishranu bilja koji od 2010. godine, po okriljem Stručne službe,a zaim i AgroServis službe, vredno radi na poboljšanju ishrane i zaštite gajenih kultura.

Stručnu službu za ishranu bilja čine agronomi sa višegodišnjim iskustvom u proizvodnji povrća, voća i ratarskih kultura, koji zahvaljujuću upotrebi najsavremenijih uređaja za terensko ispitivanje zemljišta, vode za navodnjavanje i biljnog tkiva, direktno na terenu utvrđuju parametre na osnovu kojih se kreira receptura za ishranu bilja i tehnologija gajenja.Vrše merenje pH zemljišta i supstrata, na osnovu čega se može pretpostaviti potencijalna blokada nekog od makro ili mikro elemenata, tj. njihova dostupnost gajenim usevima, utvrđivanje EC-a, tj električne provodljivosti jona iz zemljišta i zalivnih voda, merenje vlažnosti zemljišta i kontolu hlorofila, neophodnog za otkrivanje ranih stadijuma hloroze. Pored toga, ono što je jako važno jeste i kontrola sadržaja azota i kalijuma iz biljnog tkiva (odnos N-K).Svi navedeni podaci uz analizu zemljišta predstavljaju parametre na osnovu kojih se pomoću odgovarajućeg softverskog programa dobija pravilna receptura za ishranu gajenog bilja. Ali, rad na terenu je doneo i zahteve za detaljnijom analizom zemljišta. Naravno, ona je omogućena postojećim i registrovanim korisnicima, ali

i novim koji uspešnost svoje proizvodnje vezuju za usluge i proizvode brenda FitoFert. Našim stručnjacima je na ovaj način omogućeno da na osnovu analize i dugogodišnjeg iskustva daju korisnicima najbolje moguće savete. Analiza se obavlja postupkom kapilarne elektroforeze na uređaju Capel® 105M, kojom se mogu precizno detektovati količine katjona (azota u amonijačnom obliku, kalijuma, natrijuma, magnezijuma i kalcijuma) i anjona (hlorida, sulfata, fosfata i nitrata) u zemljištu. Dobija se pravilna slika o tome koliko je biljnih hraniva već prisutno u zemljištu i pruža mogućnost da se odredi i količina đubriva koja treba biti uneta u zemljište kako bi biljka bila optimalno snabdevena nutrientima. Naša namera je da kroz ovu vrstu servisa omogućimo potrošačima koji sarađuju sa saradnicima AgroServis službe, najoptimalniju i najisplativiju proizvodnju, i da svojim stručnim savetima utičemo na podizanje i kvalitet prinosa poljoprivrednih proizvođača. S obzirom da se uvek radujemo svakom novom poznanstvu, kao i dragim ljudima sa kojima uspešno ostvarujemo dugogodišnju saradnju, budite slobodni da nas kontaktirate u bilo kom trenutku. Naši stručnjaci koji su zaduženi za vaš region rado će vas posetiti i pružiti sve neophodne savete vezane za upotrebu đubriva koje će doprineti kvalitetnom prinosu vaših gajenih kultura. O mestu koje brend FitoFert zauzima na ne samo našem, već i inotržištu gde takođe razvija i Agroservis službu, možda najbolje govori vest koja

je stigla neposredno pred završetak ovog teksta, a ona glasi: „Srpski poljoprivredni stručnjaci su u nedavnom QUDAL – QUality meDAL Serbia Agriculture istraživanju tržišta za 2018/2019. godinu dodelili svoje glasove proizvodima i uslugama za koje oni smatraju da im nude najbolji kvalitet. Istraživanje QUDAL – QUality meDAL  Serbia Agriculture 2018/2019 (www.qudal.com) sprovela je putem veb obrasca organizacija ICERTIAS na području Srbije tokom avgusta i septembra 2018. godine, a učestvovalo je ukupno 1.200 ispitanika - isključivo osoba iz poljoprivredne struke (agronomi i poljoprivrednici). Pitanja su bila otvorenog tipa, odnosno ispitanicima nisu bili ponuđeni odgovori, već su oni slobodno mogli sami da navode nazive proizvođača i davalaca usluga koji prema njihovom iskustvu nude najbolji kvalitet na tržištu. Merilo se zadovoljstvo kupaca i korisnika poljoprivrednih usluga, proizvoda, materijala, alata i mašina najboljeg kvaliteta na tržištu...Osnovna misija QUDAL – QUality meDAL istraživanja je dobijanje uvida u iskustvo i percepciju korisnika o proizvodima i uslugama za koje se smatra da daju najbolji kvalitet (tzv. top quality) od strane samih korisnika.Prvu poziciju u kategoriji “proizvođač tečnih mineralnih đubriva” Fitofert... Cilj projekta i sertifikata QUDAL – QUality meDAL je olakšati kupcima potragu za onim najkvalitetnijim poizvodima i uslugama na lokalnom tržištu“. Jednostavno, ko zna imaće. I imate onog ko zna.


40

Kutak za tehnologe Priredili: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede i Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Kako ispeći kvalitetnu rakiju od šljiva Izvor: Agroklub. Da bi uživali u pravoj rakiji, treba je znati dobro ispeći! Evo kako!.Vreme je pečenja rakije, a to, složićete se, nije samo posao. To je  događaj,  koji okupi sve ljubitelje ovog tradicionalnog pića, komšije, prijatelje, užu i širu porodicu. Ali, da bi uživali u pravoj rakiji, treba je znati dobro ispeći.   Zato destilaciju (pečenje)rakije treba obaviti u pravo vreme. Prerana destilacija koma uzrokovaće to da ćete dobiti manje rakije i to zbog nepotpuno prevrelog šećera u plodovima. S druge strane, prekasnom destilacijom koma uz znatan gubitak alkohola - može se dogoditi da se pokvari ceo sadržaj, svojim lošim sastojcima, kao što su kiselina i plesan. Ako nemate mogućnost da blagovremeno pečete kom, a to je najkasnije 2-3 nedelje posle završnog vrenja, konzervirajte ga, da bi duže vreme ostao kvalitetan. U tu svrhu se pokriva najlonskom folijom preko koje se nabaca tanji sloj peska. Treba izbeći više alkohola. Komod šljiva peče se u kazanima, pravilnije u

destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju ili kako bi naš narod rekao, u "veselim mašinama". Pečenje prevrelog koma odvaja hlapive sastojke prevodeći ih u tečni destilat - rakiju. Ispraljivi sastojci koma sastoje se iz mnogobrojnih hemijskih komponenti koje, uz najzastupljeniju vodu i alkohol, prelaze u destilat. To su aromatične materije isparljive kiseline, esteri, viši alkoholi itd. Svi isparljivi sastojci nemaju istu vrednost za kvalitet rakije, pa neke pri pečenju treba svakako izbeći, a to se naročito odnosi na više alkohole, jer rakiji daju loš ukus patoke. Svrha destilacije nije samo dobijanje neutralnog alkohola, već da osim vode i alkohola u rakiju pređu i sortne aromatične primese, bez kojih nema kvalitetnog ukusa i mirisa šljivovice. Pri postizanju tog cilja, najveće je umeće pečenje, tako da se na vreme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakterističan skladan ukus i miris. Kako očuvati voćnu aromu kod rakija? Pre punjenja kazana, sa koma se

skine i baci gornji deo, sve do zdravog dela jer je sasušen, ukiseljen i plesnjiv. Kotao se puni komom do otprilike dve trećine zapremine, jer je potrebno 30% praznog prostora kako kom ne bi iskipio kad zavre. U početku pečenja vatra pod kotlom mora biti jača, a desetak minuta pre početka vrenja, kad se kapak zagreje tako da se više na njemu ne može držati ruka, vatru treba smanjiti. Destilacija se mora odvijati polako, a traje obično dva do tri sata, jer samo tako se može dobiti šljivovica intenzivno izražene arome. Destilacija se izvodi obavezno u frakcijama. Pri hlađenju vodom, hladnjak mora biti u gornjoj trećini topao, u sredini mlak, a u donjem delu hladan. Destilacija se izvodi obavezno u frakcijama, a to znači da treba izdvajati tri frakcije: prvenac, srednju frakciju - srce i poslednju frakciju - patoku. Kad iz hladnjaka poteče tanki mlaz rakije, to je prvenac, a on sadrži veliki postotak lako isparljivih komponenti, koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u količini 0,3-0,6% od komine u kotlu (3 dl do 6 dl na 100 l komine).

41 Posle prvenca hvata se najveći deo srednjeg destilata, kojim dobijamo meku šljivovicu do jačine koju želimo (28-38 %). Kad jačina destilata na izlazu iz hladnjaka padne na oko 10%- 15% alkohola, dalje se hvata poslednja frakcija, patoka, sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2%3%. Frakcija prvenca i patoke mešaju se i na kraju zajedno ili posebno destiluju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Tako dobijena rakija je obično slabijeg kvaliteta. Vrlo loša praksa je ubacivanja patoke i prvenca u kominu sledećeg kotla, jer se tako ozbiljno narušava kvalitet šljivovice. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulivamo u kotao i opet odvajamo. Izbegnite rakiju od koje boli glava. Dobijanje vrlo kvalitetne rakije jačine od 37%-45 % jednokratnom destilacijom komine vrlo je teško, a to podrazumeva pravilno odvajanje sve tri frakcije. Ima i onih koji jednokratno peku rakiju jačine i 38%-42% (15-17 gradi), ali imajte na umu da takve rakije imaju pomalo neugodan, patočan miris, ukoliko šljiva nije bila izuzetnog kvaliteta, pravilno ukomljena i na vreme pečena. Ne treba zaboraviti da su upravo takve patočne rakije teškog mirisa, koji rakiji daju viši alkoholi, glavni uzročnik jakog mamurluka, ako se "popije" malo više. Jake, kako volimo reći, ljute šljivovice 45%-50% alkohola (18-20 gradi), odličnog  kvaliteta, mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije. To znači da se uređaj za destilaciju (kotao) rastavi i temeljno opere 5%-6%  toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Nakon toga kotao se puni

sirovom, mekom rakijom do 70% svoje zapremine. Svrha druge destilacije, tj. prepeke mekane (slabe) rakije, jeste da joj se povisi sadržaj alkohola, ali ujedno i prečisti (rektifikacija) od eventualnih nepoželjnih sastojaka (kiseline, patočnog mirisa, itd.). Tajna visokog kvaliteta naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentrišu aromatične materije, koje im daju onaj izvanredan miris i ukus plodova plave šljive. Kod prepeka treba odvojiti nešto više prvenca.Prepek rakije obavlja se takođerfrakcionom destilacijom, sa odvajanjem prvenca, srednje frakcije i patoke, dakle kao i kod pečenja meke rakije. Razlika je u tome što se kod prepeka odvaja 1-2 litre prvenca, to više što je šljivovica slabijeg kvaliteta. Najčešća i najveća je greška kod prepeka upravo je prerano prelaženje sa frakcije prvenca na hvatanje srednje frakcije. Zbog toga se dobije rakija koja jako "pali" u grlu i vrlo je oštrog mirisa i u njoj se alkohol baš ističe. Zbog toga je uvek bolje odvojiti nešto više prvenca, nego manje. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu tačno da odrede trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Prepek meke rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati), jer samo tako u prepečenicu prelaze sve fine aromatične i ispraljive materije odlučujuće za kvalitet šljivovice. I napokon, najvažnije je pravovremeno odvojiti patoku, i to onda kad jačina destilata koji izlazi iz hladnjaka padne na 20% do 25%, a jačina srednje frakcije je oko 60%-65%.

Na kraju se prepeku prvenac i patoka.Prvenac i patoka se mešaju i posebno ponovno prepeku u slabiju, lošiju prepečenicu. Najčešća greška kod prepeka je nastojanje da se dobije rakija približne jačine onoj u potrošnji (45%-50%). Takvim lošim postupkom prepeka uhvaćen je veći deo patoke, koji dobijenoj prepečenici znatno pokvari ukus i miris. Od 100 l mekane šljivovice (30%) prepekom se dobije 1-2 litre prvenca, 30 litara prepečenice, 20-25 litara patoke, 40-45 litara džibre koja ostaje u kotlu. Dobijena prepečenica (srednja frakcija) jačine 65%, razblažuje se destilovanom vodom da se dobije 45% rakija od 18 gradi, ugodna za piće. Tako se 30 litara 65% rakije razblažuje sa 13,8 litara destilovane vode. Rakija zahteva određeno vreme starenja (odležavanja) kojim dobija harmonični ukus, pitkija je, mekša i izraženijeg bukea. Minimalno razdoblje starenja iznosi 8-10 nedelja i to samo u hrastovim buradima,  koje rakiji, uz zlatnožutu boju, daju i niz drugih sastojaka važnih za njen odličan ukus i miris.Maja Celing Celić.

Koje su mane rakije i kako je izlečiti? Izvor: Agroklub Rakija može biti mutna, imati mrku boju, kisela je ili ima miris i ukus na košticu, miris na plesan, miris na zagorelo (dimna rakija) ili miris i ukus na patoku i prvenac. Ispekli ste šljivovu rakiju kako treba, po receptu, ali niste zadovoljni krajnjim rezultatom. Rakija može biti mutna, imati mrku boju, kisela je ili ima mi-


42 ris i ukus na košticu, miris na plesan, miris na zagorelo (dimna rakija) ili miris i ukus na patoku i prvenac. Kako ispeći kvalitetnu rakiju od šljiva. Dakle, popis mana rakije je podugačak i odmah treba razjasniti da se one teško, često samodelomično uklanjaju. Ipak, ako ste odlučan podrumar, čim opazite i utvrdite manu svoje rakije, nećete dugo čekati, nego odmah krenuti sa"lečenjem", čime se mogu postići vrlo dobri rezultati. Idemo redom. 

čenoga kalcijum-karbonata, koji se prodaje u apotekama u obliku praha bele boje. Kako gram kalcijum-karbonata veže 1,2 grama sirćetne kiseline, obično je dovoljno dodati 20 grama karbonata nadeset litarakisele rakije. Tačnu količinu može svatko sam da utvrdi ogledima u nekoliko boca sa različitim količinama karbonata po litri rakije. Počnite sa dva,

Mutna rakija. Uzrok mutne rakije je pojava sastojaka gvožđa (rakija je žuta), bakra (rakija je smeđe- crvena) ili spojeva kacijuma i magnezijuma (rakija je mutno bele boje). Jedini lek toj pojavi jerazblaživanje rakije, običnom vodom na 20-25 vol % i ponovo destiliranje. Mrka boja rakije. Mrka boja rakije nastaje od novog bureta. Čim se opazi ova pojava, treba dodati pola litre obranog mlekana 100 litara rakije u tankom mlazu uz jako mešanje. Nakon dva dana, rakija se pretoči i filtrira. Najjednostavnije je da to napravite preko levka u koji se stavlja isprani filter, papir, vata ili nekoliko slojeva gaze. Tako tretirana rakija dobije zlatno-žutu boju. Kisela rakija. Kisela rakija je bez sumnje najčešća i najveća mana rakije, koja nastaje kao posledica nepravilnog ukomljavanja šljive i pečenja šljivovice. Krovina komine, obično jako ukiseljena, mora se potpuno odstraniti do zdravog sadržaja i baciti. U protivnom sva sirćetna kiselina prilikom, pečenja prelazi u rakiju.  Višak kiseline može se donekle ublažiti dodavanjemtakvoj rakiji prepe-

pa nastavite po četiri grama. Odmerena količina karbonata se razmuti u kašu u maloj količini rakije i uz dobro mešanje dodaje celoj količini rakije. Nakon desetak dana rakiju treba pretakanjem izdvojiti od belog taloga. Ako je rakija jako kisela, najbolje je ponovo destilirati uz pojačano odvajanje prvenca oko 1-1,5 litre na 100 litara tropa, te patoke, čim alkohol pri izlasku iz hladnjaka padne na oko 15% jačine. Miris i ukus na košticu. Miris i ukus na košticu je vrlo neugodna mana rakije, jer potpuno pokriva pra-

vi ukus i miris šljivovice, a nastaje nepravilnim ukomljavanjem šljive drobljenjem koštice. Leči se dodavanjem 10 grama srebrnog nitrata (AgNO) na 100 litara rakije, koji se može nabaviti u većim poljoprivrednim apotekama. Nakon nekoliko dana rakija se odvaja od taloga filtriranjem i potom predestiluje. Miris rakije na plesan. Miris rakije na plesan javlja se ako se ukomljava jako natrulo voće ili se šljiva ukomljava u plesnjivim buradima. Ovaj vrlo neugodan miris uklanja se dodavanjem od 2-5 gramaaktivnog uglja, pa čak do 10-15 grama na 100 litara, zavisno od jačine mirisa plesnjivosti. Aktivni ugalj  možete nabaviti u pojloprivrednim apotekama i vinarijama. Određena količina razmuti se u malo rakije i doda uz dobro mešanje celoj količini i za dva dana se rakija nekoliko puta promeša. Kad se ugalj istaloži, rakija se pretoči. Treba napomenuti da enološki ugalj rakiji oduzima i dobar deo njene fine arome i zato sa količinom uglja ne treba preterivati. Međutim, to se delimično može popraviti i spajanjem lečene i zdrave rakije sa jače izraženim mirisom. Miris i ukus zagorene (dimne) rakije. Miris dimne rakije, ako nije izražen u jakoj meri, leči se na već opisan način aktivnim ugljem. Najbolje je zagorenu rakijulečiti odmah u toku pečenja, tako da se izmešaju sa deseterostrukom količinom prevrele komine i nakon stajanja od 2-3 dana ponovo destiluje. Miris i ukus na patoku. Nastaje u rakiji onda kada se ne odvaja dovoljno prvenca i patoke, ali i onda kad se prvenac i patoka dodaju u sledeći kotao umesto da se odvojeno do

43 kraja čuvaju i onda na kraju posebno destiluju u rakiju drugog, lošijeg kvaliteta. Jedini lek za takvu rakiju je predestilovanje razblaživanjem na oko 25% uz pojačano odvajanje prvenca i patoke.  Pravilno i dobro izlečena rakija više ili manje zadovoljava kvalitetom, ali bilo bi nerealno očekivati da ćete u svakom slučaju uspeti da ukolnite sve tragove mana rakije. Zato je najbolje tako brati, ukomljavati i peći šljivu da do njih nikad ne dođe i da iz kotla poteče zdrava šljivovica, finog mirisa i zanosnog bukea.Maja Celing Celić.

Problem vinarstva - pad proizvodnje vina i lažna vina Pored negativnih dešavanja u 2017. godini, izazvanih klimatskim promenama u Evropi, a tiču se najvećeg pada (na 246,7 miliona hektolitara) proizvodnje vina u poslednjih 50 godina po podacima Međunarodne organizacije za vino (OIV), postoje i druge stvari koje remete tržište a kao najznačajnija među njima je prodaja „lažnog vina“ na tržištu. Eksperti OIV-a su došli do podatka da je 20% vina na tržištu lažno. Pod lažnim vinom se smatraju sva vina koja nisu proizvedena na standardan način tj. koja su zašećerena , razvodnjena ili im je dodat alkohol ili slične malverzacije. Da bi se izborili sa ovim u Evropi će biti uvedene rigoroznije mere kontrole vina pa čak i neke kao DNK analize, masena spektrometrija i magnetna rezonanca pri čemu se dobijeni rezultati porede sa bazom podataka koja trenutno obuhvata 20000 uzoraka vina širom EU

pri čemu se svake godine doda oko 1600 novih uzoraka, i možemo reći da svako vino dobija svoju ličnu kartu. Alkohol u vinu dobijen vrenjem je drugačijeg izgleda na „rengenskom“ snimku od alkohola dobijenog dodavanjem šećera. Takođe se analizira i sadržaj kiseonika u vinu koji zavisi od regiona proizvodnj grožđa tako da vina proizvedena na Siciliji imaju više kiseonika od onih proizvedenih u Nemačkoj. Zemlje članice same šalju te rezultate u EU vinsku bazu podataka u Gel u Belgiji koja služi za kontrole vina koja dolaze iz tih država na celo tržište EU i sve zemlje članice imaju uvid u tu bazu podataka.

alkohola, ukusa i konzervanasa i nemaju nikakve veze sa vinom. Niskokvalitetna vina - kojima se dodaje glicerol radi popravka kvaliteta Kisela vina – kojima se dodaju alkalne materije zbog neutralizacije Konzervansna vina- sa ubrzanom tehnologijom starenja uz dodatak salicilne kiseline da spreči dalje zakišeljavanje Mešana – mešanjem loših i dobrih vina zbog popravke kvaliteta Bojena – dodavanjem boja (često veštačkih) zbog popravke lošije obojenosti Falsifikati – menjanje etiketa, čepova i drugih stvari na bocama da podsećaju ili liče na original

Lažna vina se svrstaju u više grupa, neke od njih su:

EU u ovaj posao ulazi jako ozbiljno pogotovo što je vino glavni izvozni poljoprivredni proizvod EU kome hoće da sačuvaju reputaciju i mesto koje zauzima u svetu. Izvoz vina u 2015. godini iz EU je iznosio nešto više od 14 miliona hektolitara.

Pojačana vina -prvo dehidrirana, a posle im se dodaju voda i alkohol sa ukusima. Sintetička vina – mešavina vode, kvasaca, šećera, limunske kiseline,


44

Vinski trendovi u 2019. godini Izvor: eKapija

Vinska scena u svetu izuzetno je dinamična. Vinarije, trgovci i marketinške agencija pažljivo prate tržište i pokušavaju da ustanove šta će to na vinskoj sceni biti trend u narednom periodu. Naravno, deo toga će se preslikati neminovno i na domaće tržište. Evo šta se izdvaja kao pet vinskih trendova u 2019. godini.

Milenijalci preuzimaju glavnu reč. Statistika govori da su generacije milenijalaca u 2018. godini popile više vina nego generacije stasale u drugoj polovini prošlog veka, što će postati još izražajnije u narednom periodu. Podatak da otprilike trećina milenijalaca pije vino svaki dan ne može da se zanemari. Iz tog razloga marketinške agencije savetuju vinarijama da modernizuju dizajn, šarene etikete su u modi, kao i neobični nazivi vina. Generalno, milenijalci preferiraju organska i biodinamička vina, tako da treba biti spreman i

na veći rast prirodnih vina uponudi. Vinski kokteli. Ovog leta zabeležen je rast potražnje vinskih koktela, odnosno voćnih vina pomešanih s raznim kombinacijama alkoholnih i bezalkoholnih pića s mnoštvom leda. Koliko god ih se vinski čistunci grozili, vinski kokteli su tu da ostanu i dogodine, a pojedinji veliki svetski brendovi već su se ukrcali na taj trend sa sopstvenim receptima. Prirodna vina.Vođeni željom mladih generacija konzumenata za zdravim i održivim proizvodima, segment prirodnih vina nastaviće ubrzan rast i u 2019. godini. Biodinamička i organska vina postaju polako ali sigurno ozbiljan konkurent dosadašnjoj mejnstrim proizvodnji oslonjenoj na razne vrste herbicida i đubriva. Odležavanje u buradima od burbona. Destilerije žestokih pića već desetak godina intenzivno koriste staru vinsku burad, posebno onu u kojima su odležavali porto i šeri, kako bi u svojim destilatima dobili dodatne arome i karakteristike. Sada se to isto dešava u suprotnom pravcu – vinari otkrivaju korišćenu burad od viskija, posebno burbona, kao novo mesto za odležavanje vina. Baš kao u slučaju s vinskim koktelima, i ovo je trend koji će po svoj prilici potrajati. Konzumiranje vina kod kuće.Vina će izgleda sve više da se piju kod kuće, u društvu ili jendostavno u udobnosti doma. Očekujte snažan rast u prodaji vina, kako onlajn, tako i po vinotekama i prodavnicama. To ujedno znači da se očekuje veća potražnja vrhunskih i premijum vina koja su po ceni daleko dostupnija u prodavnicama nego u restoranima.

45

Kako da sačuvate kvalitet ploda oraha i jezgra? Izvor: Agroklub

Čuvanje jezgrastog voća, kome pripada i orah, nešto je lakše od čuvanja jabučastog i koštičavog voća. Ono što može da se desi na višim temperaturama jeste da nezasićene masne kiseline, koje su osnovni sastav velike količine uljau jezgru (od 50%-70%), oksidišudo užegnuća, jezgrа gube ukus i postaju neupotrebljive za jelo. "Zato plodove oraha treba čuvati u tamnim i hladnim prostorijama ili hladnjačama na temperaturi od 1-4 stepena Celzijusa i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 60%-65%. Plodovi oraha treba da sadrže 10%12% vode. Pri ovom režimu mogu da se čuvaju od 12-24 meseca. Ukoliko plodovi nisu prethodno osušeni i kod kojih sadržaj vode nije sveden na 12%, mogu se uspešno čuvati na temperaturi od 0 stepeni i relativnoj vlažnosti od 70%", objašnjava dipl. inž. Živomir Nikolić iz PSSS Kruševac. Dodaje da je važno ostaviti prostor između ambalaže, kako bi vazduh lakše cirkulisao. Čuvanje jezgra je nešto složenije. Faktori koji utiču na kvarenje i kvalitet jezgra su: vlaga, toplota, svetlost i vazduh.  Najbolji ukus jezgrа i stabilnost boje postiže se čuvanjem jezgra koja sadrže od 3% -3,5% vode."Jezgra je najbolje čuvati u hladnjačama na temperaturi od 1-4 stepena u tami i na taj način se postiže duža stabilnost nezasićenih masnih kiselina, nego kad se jezgra čuvaju na prirodnoj svetlosti", ističe Nikolić.

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Kako da utoplite pčele pred zimu Ako je pčelinjim društvima u košnici toplo, ona će lakše da prezime. Pčele greju klube (gnezdo), ali ne i celu košnicu, pa pčelari treba da pregrade nepotrebne slobodne prostore da se u njih ne rasipa toplota. Iskusni pčelari kažu da je utopljavanje pčelinjih društava jedan od najvažnijih uslova za njihovo uspešno prezimljavanje. Ako u košnici postoji prazan prostor, nepopunjen pčelinjim društvom i rezervnom hranom, on se pregrađuje daskom ili hranilicom. Utopljavanje

Izvor: Agroklub

se obavlja i odozgo, da se topao vazduh ne bi gubio u slobodnom prostoru košnice.

diruje podnjaču, odnosno da potpunon odvoji prazan proctor u košnici od gnezda.

Utopljavajući materijal (obično novinski papir) se krajem oktobra i početkom novembra stavlja na poklopnu dasku. Prazan prostor u košnici se odvoji tako što se krajnji ramovi sa praznim saćem do gnezda obaviju novinskom hartijom i ponovo stave do gnezda, ali tako da hartija bude duža od rama i da potpuno do-

Temperatura u središtu pčelinjeg klubeta, kada pčele ne neguju leglo, kreće se od 12 do 150C, a na periferiji od 9 do 100C. Pčele, dakle, greju klube, a ne i celu košnicu, pa je potrebno da se sve pukotine, koje pčele nisu premazale propolisom - zatvore i tako spreče nagle promene temperature i promaja u košnici. Suv


46 i hladan vazduh ne smeta pčelama, ali je vlažan veoma štetan u toku prezimljavanja. Ventilacija izbacuje vlagu. Ako nije dobra ventilacija, vlažan vazduh se zadržava u košnici i vlaži njene zidove, saće i same pčele. Suvišna vlaga može da se ispusti kroz poklopne daske, kao i otvaranjem dva leta na košnici. To redovno treba obavljati, jer slaba ventilacija ne može da spreči vodenu paru da se na stranicama košnice i poklopne daske kondenzuje u vodu, koja stvara plesan na polenu i starom saću. Osim toga, uznemirava pčele i izaziva njihova uginuća. Da bi se omogućili još bolji uslovi za prezimljavanje pčela, ispod dva

nastavka plodišta treba staviti jedan nastavak sa praznim saćem. Tako plodište dobija neku vrstu "predsoblja" koje ublažava nagle promene spoljne temperature Obavezna dopuna zimskog obroka. Jaka pčelinja društva od novembra do januara potroše (pojedu)  oko šest kilograma meda. Ako je med od gustog sirupa od 5,5 kilograma šećera smešten oko klubeta, pčele će do kraja januara imati dovoljno hrane. Međutim, slabija društva tokom ovog perioda potroše više hrane. Upravo su zato pčelari u novembru primorani da takvim zajednicama dopune zalihe hrane. Takvim društvima treba dodati po jednu pogaču

Pčele “zarade” 22 milijarde evra godišnje Pčele godišnje “zarade” 22 milijarde evra u poljoprivrednom sektoru na nivou Evrope, one oprašuju 80% biljaka, te svaki treći zalogaj koji čovek unese nastaje zahvaljujući pčelama, kaže Elena Fidanoska, direktorka kompanije ”Makedonski med”. Ova kompanija nagrađena je kao najbolji startap na nivou Evrope u kategoriji klime, a njihov izum ”Makedonska košnica” prva je košnica koja posebnim načinom čuvanja pčela čini ovu vrstu otpornom na klimatske promene. Fidanoska je o svojoj kompaniji govorila u okviru panela “Liderstvo kroz obrazovanju” na otvaranju samita “Makedonija 2025” i istakla da su prve košnice koje je kompanija osmislila već postavljene i da daju dobre rezultate.

47

(kolač) čvrste šećerne mase. Kolač količinski ne treba da je teži od dva i po kilograma. Kako se spravlja šećerni kolač? Šećerni kolač se spravlja od pet delova šećera i jednog dela tople vode (pet kilograma šećera i litar vode). U toplu vodu postepeno se sipa šećer i meša. Izmešana mase se potom stavlja na manje a zatim na jače zagrejanu ringlu, uz stalno mešanje do vrenja. Posle vrenja se obavlja proba sa malom količinom smese u hladnoj posudi. Ako se smesa zgusne i postane bela, a da se ne lepi za prste - sirup je dovoljno kuvan. Ovako ukuvanom sirupu na svaka dva i po kilograma dodaje se sok od jednog limuna i dobro izmeša.

Izvor: ekapija

Za izvoz meda poželjna ”Dobra pčelarska praksa” Izvor: AgroSvet, 8. novembar

Savez pčelarskih organizacija Srbije apeluje na pčelare da uvedu standard kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” koji je besplatan, a uz pomoć koga postižu višu cenu meda na tržištu. Iako Pogon za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Naš med doo još nije završen, i njegov pun početak rada se očekuje tek u poslednjem kvartalu 2019. godine,

SPOS intenzivno traži buduće kupce meda, pokušavajući da uspostavi poverenje i ugovori dugoročnu saradnju.

pisanoj ambalaži (tegla SPOS-a) se ne može napisati da je med iz standarda, već će se prodavati na malo kao i do sada.

Kako prenosi SPOS na svom sajtu, za sada pregovori teku u dobrom pravcu, ali, ispostavlja se da neće biti dovoljno meda iz standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” za izvoz, jer je nedovoljan broj pčelara pristupio tom standardu.

Kada SPOS nađe odgovarajućeg kupca za med iz standarda, med se može predati na otkup Pogonu radi daljeg plasmana, kao med iz standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”.

Pri tom je poznato da se za med iz standarda može očekivati veća cena na tržištu, navodi se na sajtu SPOS-a. SPOS podseća da je ulaz u standard kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” potpuno besplatan, da se ne moraju naručivati tegle SPOSa, već je jedino potrebno da se primenjuje standard i po njemu proizvodi med. Med se može prodavati kao i do sada, samo što u tom slučaju na njega, sem u pro-

“Nemoguće je da tek nakon što SPOS obezbedi povoljne uslove plasmana meda ulazite u standard kvaliteta DPP, sa ciljem prodaje svog meda po tim povoljnijim uslovima, jer prvo morate biti u standardu i imati licencu da bi med proizvodili po pravilima DPP. Znači, pre početka sezone 2019. godine morate potpisati Ugovor o licenci, kako biste kasnije med iz predstojeće pčelarske sezone mogli da prodate kao med iz standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” navodi se na sajtu SPOS-a.


48

Za nešto zahtevnije korisnike i veće površine travnjaka preporučuje se upotreba motornog prozračivača. Na njemu je instaliran snažan benzinski agregat Villager VGR 250 H sa maksimalnom snagom od 4.1 KW. Radni deo uređaja čini cilindar sa sečivima koja rasecaju zemlju i otvaraju prolaze za protok kiseonika ka korenovom sistemu trave. Drugi radni deo je valjak sa grabuljama koji služi za uklanjanje odumrle trave i mahovine sa površine zemlje. Pomoću ovih uređaja travnjak dobija više vazduha i oslobađa se korova, mahovine i odumrle trave.

Priprema travnjaka za zimu Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Nakon isprva vlažnog, a zatim i sušnog leta, te produžene suve jeseni, trava je izgubila svoju vitalnost, zbog čega treba sprovesti određene mere nege u cilju što bolje pripreme za zimsko mirovanje. Sa dolaskom jeseni dani su sve kraći, ima manje sunčanih dana,proces fotosinteze se smanjuje, trava postepeno gubi svoj kvalitet. Tokom oktobra i novembra u uslovima zalivanja su odrađena i poslednja košenja, a nakon toga treba pristupiti đubrenju i provetravanju travnjaka.

Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora biti negovan. Na većini travnjaka događa se upravo problem „zagušenosti zemlje“, jer se s vremenom na zemlju natalože odumrle i odrezane vlati trave koje zagušuju zemlju i onemogućuju kvalitetan dotok vode, hranjivih materija i vazduha. Aerifikacija odnosno prozračivanje travnjaka je veoma bitna mera nege, koja podrazumeva cepanje tla travnjaka i busena trave radi dovođenja vazduha do korena biljki. Na ovaj na-

49

čin jača se korenov sistem biljaka, povećeva se drenaža i otpornost na sušu. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno peskovita, pa do korenovog sistema dolazi premalo vazduha koji je neophodan za njihov razvoj. Usled toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Za prozračivanje koriste se specijalni uređaji kao što su Villager električni prozračivač VAS 1500 P i Villager motorni prozračivač-aerator VPS 250 R.

Uklanjanje korova se može vršiti raznim ručnim alatima. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim nožem. U mere održavanja starih travnjaka spadaju čišćenje od otpadaka organske ili neorganske prirode (odgovarajućim grabuljama), zatim rasturanje krtičnjaka i odbijanjezemljištnih štetočina

(slepo kuče i krtica) odgovarajućim preparatima koji se mogu kupiti u poljoprivrednim apotekama).

se smanjio jesenji porast i bujnost travne mase tokom zimskog perioda.

Jako bitna mera nege travnjaka jeste i đubrenje, jer trava zahteva osnovne hranljive sastojke da bi ostala vitalna i zdrava. Neophodni su joj sva tri osnovna makroelementa, azot, fosfor i kalijum pa prema tome mogu se koristiti NPK veštačka đubriva. Treba znati da prilikom košenja trave uklanjaju se hranljive materije sa travnjaka, i to po svakom kilogramu pokošene trave ukloni se oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora.

Međutim, pravo vreme za dodavanje azotnih đubriva je pre početka vegetacije, krajem zime, da bi se podstakao razvoj biljaka.

Đubriva kojima se vrši jesenja prihrana, bi trebalo da imaju manji sadržaj azota, a veći sadržaj fosfora i kalijuma (NPK u odnosu 1:2:3 ili slični), kako bi se obezbediio optimalan rast korenovog sistema s proleća s obzirom da se ova dva elementa sporo spuštaju do korenovog sistema. Na taj način se obezbeđuje otpornost biljaka na isušivanje i izmrzavanje, kao i otpornost na bolesti.). U jesenjem periodu treba izbegavati dodavanje azotnih đubriva da bi

Pored svih ovih mera u toku jesenjih meseci, sve dok se temperature vazduha na 5 cm iznad tla ne spuste u minusne vrednosti, treba uraditi dosejavanje travnjaka, naročito u oazama u kojima nedostaje optimalan broj biljaka, odnosno za povećanje gustine travnjaka. Poželjno je da se dosejavanje vrši obloženim semenom koje lakše klija i ne odnose ga ptice jer je zaštićeno oblogom. Potrebno je dosejati oko 0,8-1,2 kg semena na 100 m² u zavisnosti od vrste trave. Sve navedene mere nege travnjaka će pozitivno uticati na održavanje vitalnosti i jačanje travnjaka, obezbediće dovoljno energije za preživljavanje u ekstremnim zimskim uslovima. Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora biti negovan, potrebno ga je stalno održavati i oko njega stalno raditi.


50

51

Nemamo more, ali možemo da razvijemo ribarstvo

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Izvor: Novosti, 29. oktobar

Usklađivanje domaćeg ribarstva sa EU propisima Poglavlje 13, koje se odnosi na oblast ribarstva otvoreno je polovinom ove godine, a osim izmena propisa i usklađivanja sa standardima EU važno je i podizanje administrativnih kapaciteta kako bi se lakše prilagodili jedinstvenom tržištu EU i stvorili uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti, rečeno je u PKS na konferenciji “Poglavlje 13 - o čemu pregovaramo”. Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da u vreme kada je za Poglavlje 13 rađen skrining, oblast ribarstva nije prepoznata kao problematična, osim, kako je navela, nekoliko sitnica koje je trebalo jasno definisati. “S obzirom da nemamo izlaz na more, obim prava i obaveza koje preuzimamo stupanjem u članstvo je mnogo uži u odnosu, na primer, na Crnu

Goru. U ovoj oblasti nemamo većih problema kao zemlja bez izlaza na more”, rekla je Miščević i dodala da postoji pitanje zaštite nekih posebnih vrsta ribe, posebno evropske jegulje. Ona je na konferenciji u organizaciji Privredne komore Srbije i Mini starstva poljoprivrede rekla da to ipak ne znači da ne treba da primenjujemo ono što su standardi pravila EU. Kako je istakla, akvakultura prepoznata je kao grana potencijalnog razvoja u oblasti poljoprivrede i smatra se jednakom sa politikom ribarstva kada je reč o državama koje imaju izlaz na more. Miščević je navela i da će Srbija imati obavezu da uradi Strategiju razvoja akvakulture onda kada budemo spremni za zatvaranje poglavlja. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodopri-

Izvor: Agrosmart

vrede i predsednik pregovaračke grupe Velimir Stanojević ukazao da nije važna samo izmena propisa već i podizanje administrativnih kapaciteta koji bi omogućili da se lakše prilagodimo jedinstvenom tržištu EU i stvorimo uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti. “Srbija nema izlaz na more, ali može se reći da smo u ovoj oblasti zemlja koja ima sve više odobrenih projekata EU kako za preradu tako i za izvoz proizvoda ribarstva i zato smatram da je potrebno da poštujemo pravila koja su propisana na tržištu EU kako bi olakšali poslovanje našim privrednim subjektima”, rekao je Stanojević. U Upravi za veterinu registrovan je 141 ribnjak, a dominira proizvodnja šarana i pastrmke. Što se tiče izvoza, najviše izvozimo u zemlje EU i CEFTA, a najviše uvozimo iz EU.

Srbija ima veliki potencijal u sektoru ribarstva, koji je i dalje nedovoljno iskorišćen. Ovo pitanje aktuelizovano je nedavno, kada je sredinom godine otvoreno Poglavlje 13 u procesu evropskih integracija Srbije. Iako nema more, Srbija svoje zakonodavstvo treba da usaglasi sa standardima Evropske unije i u oblasti ribarstva. To će značiti i lakše prilagođavanje jedinstvenom tržištu EU i stvaranje uslova za korišćenje fondova u ovoj oblasti. Mirjana Miščević, samo stalni savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, ističe da je zdravlje ljudi direktno povezano sa ribarstvom i konzumiranjem ribe kao namirnice. „Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara šaranskih ribnjaka i 62.281 kvadratih metara pastrmskih ribnjaka“ ističe Miščević. „Postoje uslovi za zasnivanje 200.000 hektara šaranskih ribnjaka, što jasno pokazuje da su mogućnosti za razvoj ribarstva velike, ali nedovoljno iskorišćene“. Statistika pokazuje da je u Srbiji 120 privrednih društava registrovano pod šifrom delatnosti “slatkovodna akvakultura”. Za

“slatkovodni ribolov” registrovan je 21 privredni subjekat, za preradu ribe 42 frme, a za trgovinu ribom 150 preduzeća. „U Srbiji je, tokom prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvedeno 5.070 tona konzumne ribe u ribnjacima“ navodi Miščević. „Od toga 4.148 tona na šaranskim i 922 tone na pastrmskim ribnjacima. Ulov privrednih ribara iznosio je 590 tona, dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.618 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2017. Godini dostigli su 7.278 tona. Srbija uvozi pet puta više ribe od onoga što se godišnje proizvede i ulovi. Lane smo, tako, uvezli 34.918 tona ribe i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara. Istovremeno

smo izvezli 2.853 tone ribe i prerađevina od ribe u vrednosti 15,4 miliona dolara. “Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2017. godini bio je tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz smanjen za 12 odsto” napominje Miščević. “Najviše smo uvozili ribe i prerađevina od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda, a najviše smo izvozili u Italiju, BiH i Nemačku”. Kada je reč o Poglavlju 13, Srbiju očekuje izrada akcionog plana kojim će se osigurati usklađenost sa zahtevima EU zakonodavstva do dana pristupanja. Najvažnije u toj oblasti je uređenje tržišta, razvoj akvakulture, prikupljanje podataka, kao i kontrola protiv nelegalnog, neprjavljenog i neregulisanog ribolova.


52

Sve više stočara u Šumadiji drži balkansko goveče Izvor: RTV, 18. oktobar Autohtona rasa krava - krava buša poznatija i kao balkansko goveče sve više se drži i u Šumadiji. Subvencije za ovu rasu su dobre, a krave buše nisu zahtevne i lako se prilagođavaju različitim uslovima držanja, manji su potrošači hrane u odnosu na ostale rase dok je njihovo mleko zbog većeg procenta mlečne masti izuzetnog kvaliteta. Velimir Mijanović je pre 15 godina kupio imanje u selu Gornja Sabanta kod Kragujevca. Kao gradsko dete ranije se nije bavio poljoprivredom sve do odluke da proba da drži autohtonu rasu sa ovih prostora, balkansko goveče, odnosno krave buše. “U odnosu na kvalitetna priplodna grla i u odnosu na simentalca, hol-

štajna, u odnosu na bilo koje rasno goveče koje se drži kod nas njena prednost je da je mnogo otpornija. Sama se teli, sama odgaja tele i kod nas ih je oduvek bilo”, kaže Velimir Mijanović, inženjer stočarstva. Mijanović na svom imanju trenutno ima 15 grla krava buša. One su slobodno puštene, od hrane najviše koriste ispašu a kada dođe vreme za mužu same se vraćaju do štale. “U odnosu na simentalca koriste mnogo manje hrane. Mi smo sa količinom sena kojom bi izimili možda tri simentalke izimili devet buša. Njihova mlečnost se po knjigama kreće od pet do šest litara međutim, u zavisnosti od ishrane, imamo grla koja daju i do deset, jedanaest litara mleka. Mleko je izuzetnog kvaliteta a procenat mlečne masti

je preko pet. Za telad od jednog do šest meseci dobijamo subvencije u iznosu od 12.000 dinara, od šest meseci do dve godine dobija se 18.000 a grla preko dve godine dobijamo subvencije od 30.000 dinara”, kaže ovaj stočar. Porodica Mijanović pored mleka prodaje i sir koji se pravi po staroj recep turi. Sir se pravi od nekuvanog mleka a nedeljno ova porodica proizvede oko trideset kilograma. “Stavljamo sir u kace zato što daju drugačiji ukus siru. Kace su pravljene od smrče a inače su uvezene iz Crne Gore. Oko pet litara mleka je potrebno za jedan kilogram sira. U odnosu na simentalca potrebno je manje mleka jer je masnoća mleka kod buša mnogo veća pa se samim tim dobija veća količina sira. Potražnja je velika i mi imamo uvek naručeno unapred i ne možemo sve da ispoštujemo”, objašnjava Mijanović. On tvrdi da su za početnike u stočarstvu najbolje krave buše jer nisu zahtevne za držanje a kao poludivlje životinje vrlo su samostalne, mali su potrošači hrane i prilagodljive su svim uslovima.

53


54

55 fiksaciju atmosferskog azota i prevode ga u jone amonijuma te tako azot u ovom obliku koristi biljka za svoje metaboličke procese, dok mikroorganizmi u kvržicama koriste dostupna organska jedinjenja kao izvor energije, proizveden je FitoFert FitoBiotic S. I ovaj proizvod je prvo u laboratoriji iskazao svoje prednosti primene ali pravi test je imao u polju. Ovim proizvodom tretirano je seme suncokreta i seme soje i postavljeni su ogledi u saradnji sa PSSS Jagodina. Laboratorijski rezultati su jedno, ali rezultati iz polja su nešto što daje potvrdu ili odbacuje proizvode. Tako je u sezoni 2017/2018. postavljen ogled bez ponavljanja u tri varijante sa u Porodinu (parcela vlasništvo Velizara Bekića). Prvi tretman (Tretman A) je seme sorte ozime pšenice Solehio, tretirano proizvodom FitoFert FitoBiotic Basic, u drugoj varijanti (Tretman B) seme je tretirano, a zatim je isti proizvod tokom vegetacije primenjen folijarno. Treći tretman (Tretman C) je kontrolna, netretirana varijanta.

Istraživanja uslov opstanka Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Ovaj put, za kraj godine, govorimo o novijim preparatima u paleti Agromarketa, kako proizvodom domaće pameti, iz naše fabrike Fertico - Niš, tako i proizvodima iz saradnje sa našim poslovnim partnerima iz inostranstva. U poslednje vreme, u svetu, a i kod nas se sve više govori ne samo o organskoj proizvodnji već o mikrobiološkim đubrivima te njihovoj primeni i u konvencionalnoj proizvodnji. Zna se da zemljišni morganizami imaju veliku ulogu u ishrani biljaka, direktno utičući na poboljšanje zemljišta i stvaranju i obogaćivanju humusa, koji zauzima makimalno samo 5% ukupnog sastava zemljišta. Takođe, znajući to, a dodajući i sunovrat stočarske proizvodnje kod nas, te manjak organske materije, poslovodstvo komapanije Fertico, je formiralo tim, koji je počeo sa istraživanjima te kreiranjem sopstvenih i primeni mikrobioloških preparata. Prva istraživanja, nakon izlaska iz laboratorije sprovedena su u saradnji sa kolegama iz pančevačkog Instituta. Naravno, za ispitivanja je poslužila pšenica. U 2018. godini, zahvaljujući dobrim rezultatima iz prethodnih, smo otišli dalje i nove preparate ispitali i na drugim ratarskim kulturama kao što su kukuruz, suncokret i soja. Suština je, da je naš istraživački tim stvorio mikrobiološke preparate, sačinjene kako od samih mikroorganizama, tako i od produkata njihovog metabolizma. Polazište za ove proizvode bile su literaturni podaci da mnogi

mikroorganizmi sintetišu auksine u svojim metaboličkim procesima, uključujući indol-3-sirćetnu kiselinu (IAA), indol-3-butirnu kiselinu (IBA) i prekursore. Ovi hormoni podstiču razvoj korenovog sistema, rast bočnih korenova i korenskih dlačica. Vrste roda Azospirillum i gljiva Trichoderma virens, su samo neke od njih koje imaju ovu sposobnost. S druge strane, purinski derivati, citokini, stimulišu ćelijsku deobu biljnog tkiva i tako podstiču rast biomase, a otkriveni su kod vrste Bacillus megaterium. Istraživanja su krenula u pravcu tretmana semena, te je nastao proizvod FitoFert FitoBiotic Basic. Preparat FitoFert FitoBiotic Basic je inokulant koji sadrzi azotofiksatore (Azospirillum lipoferum), mikroorganizme koji koriste korenske izlučevine kao izvor energije (šećer, organske kiseline…), a za uzvrat, fiksiraju atmosferski azot i prevode ga u oblik koji mogu da usvoje biljke, i fosfosolubilizatore (Bacillus megaterium) koji vrše transformaciju neorganskog oblika fosfora ili oksifosfata gvožđa (vivianit) u oblik dostupan biljkama. Biljke ne mogu da koriste ovakav oblik fosfora bez prethodne mikrobiološke transformacije. Takođe, zahvaljujući podacima o simbiotskim azotofiksatorima (Bradyrhizobium japonicum), koji stvaraju kvržice na korenu leguminoznih biljaka, u kojima vrše

Ogledi u kojima je seme suncokreta, odnosno soje tretirano preparatom FitoFert FitoBiotic S, ocenjivani su samo vizuelnim metodama i pokazali su takođe znatna odstupanja od netretirane kontrole. Tako su kod biljaka suncokreta uočene bitne razlike u brzini nicanja, većem korenovom sistemu, a listovi na robusnijoj stabljici su bili krupniji. Na soji primenjeni preparat FitoFert FitoBiotic S je vidno imao bolje rezultate u samom nicanju, broju kvržica na korenu, porastu i prirastu lisne u odnosu na navedeni netretiranu kontrolu. Kako kažu „jedna slika, hiljadu reči“. Ogled - Usev suncokreta (levo) i soje (desno) tretirani FitoBiotic S

Tabela 1. Rezultati ispitivanja delovanja preparata FitoFert FitoBiotic Basic u 2018. godini Rezultati predstavljeni u tabeli ukazuju da je primena preparata FitoFert FitoBiotic Basic, opravdala dotadašnja istraživanja.

Tretman

Ostvareni prinos (kg/ha)

A

6.900

B

7.060

C

5.500

Ogled - Usev pšenice tretiran FitoBiotic Basic

Ali stručna služba se nije zaustavila samo na ovome. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa španskom kompanijom Lida, želeli smo da u specifičnim proizvodnim uslovima koji su vladali ove godine, proverimo dejstvo preparata ENER-K COLOR (o kome je već bilo govora u više navrata), ali ovaj put na jabuci i paprici . Samo da se podsetimo, ENER-K COLOR je preparat posebno formulisan za tretmane koji poboljšavaju kvalitet voća i povrća. Proizvod ima direktne efekte na metaboličke procese koji utiču na obojenost, čvrstinu, sjaj i nivo šećera u plodovima i određuje njegov kvalitet. Betaini koje sadrži povećavaju osmotski potencijal ćelije i poboljšavaju njihovu sposobnost da zadrže vodu. Takođe, utiče na biohemijske procese eksternog (spoljašnjeg) sazrevanja ploda, ubrzava razlaganje zelenih pigmenata (hlorofila) pokožice ploda i zamenjuju ih narandžastim pigmenatma (karotenoida), a što se tiče procesa unutrašnjeg sazrevanja, ENER-K COLOR povećava broj sokova rastvorljivih šećera i smanjenje kiselosti.


56 Primenom ENER-K COLOR plodovi postižu svoje najbolje organoleptičke osobine kao što su: boja, konzistencija celuloze, aroma, ukus i tekstura.Takođe, povećava se količina ugljenih hidrata kako u novim tako i u starim listovima koji hrane plod u razvoju. Ogled sa primenom preparata ENER-K COLOR (3 tretmana u dozi 2,0 l/ha), izveden je u zasadu jabuke, sorta Ajdared, kod voćara Dejana Radovanovića u Vinči kod Topole. Posle prvog tretmana, vizuelnim opažanjem registovana je pojačana obojenost perifernih plodova, a posle drugog tretmana intezivna obojenost je bila vidna na svim plodovima, bez obzira na položaj u krošnji i zasenčenost lisnom masom. Ogled - ENER-K COLOR - I tretman (levo) i II tretman (desno)

ve u poljoprivrednoj proizvodnji, kompanija Agromarket, postavila je za cilj da unapredi i usavrši poljoprivrednu proizvodnju novim preparatima koji će se u skoroj budućnosti primenjivati ne samo zbog svoje efikasnosti, već i zato što spadaju u grupu biopesticida ili su na bazi mikroorganizama i utiču na rast i imunitet biljaka. U ovu grupu proizvoda, koji su ove godine ušli u ispitivanje kroz sistem ogleda spadaju Nema Fix i Consort. Ogledi su rađeni na jagodi posle sadnje. Preparat Nema Fix je biološki stimulator koji se sastoji od raznih emulzija biljnih ulja. Zbog svojih fizičkih karakterstika deluje tako, što se „pripije“ uz koren i predaje mu organske materije koje sadrži u sebi. Na ovaj način se poboljšava korenov sistem biljaka, brže se usvaja hrana i poboljšava imunosistem biljaka. Takođe smanjuje invaziju patogena u biljku kroz koren i čini zonu oko korena manje atraktivnom za nematode. Drugi proizvod, Consort je biofertilizator, a sastoji se mikroorganizama. Deluje tako što pretvara nedostupan oblik hranljivih materija u dostupan oblik koji biljka može lako iskoristiti za rast i razvoj. Ogled - Consort i Nema Fix u zasadu jagode

U saradnji sa kolegama (Milan Milanović i Miloš Todorović) iz kompanije Coolfud, postavljen je ogled u usevu crvene paprike, koji je pored standardnih tretmana ishrane (FitoFert Humiflex, Fitofert Humistart, kao i FitoFert Tomato) koji su preporučili saradnici Agroservis službe kompanije Fertico, imao i 3 tretmana preparatom ENER-K COLOR. U ogledu je ostvaren odličan prinos i obojenost plodova što je doprinelo boljoj konkurentnoj vrednosti. U novije vreme se sve više govori o postizanju što većeg imuniteta kod biljaka, naročito u organskoj i integralnoj proizvodnji. Po rečima svetskih stručnjaka na ovaj način se postiže kontrolisana zaštita, kao i smanjenje zagađenja zemljišta. Ovo je jako bitno imajući u vidu veliki porast broja stanovništva i smanjenje obradivih površina, a veće potrebe za hranom, te sprečavanju dalje degradacije životne sredine. Prateći savremene trendo-

Svi ostvareni rezultati uverili su nas da smo na pravom putu, a to je da bez inovacija i istraživanja nema napretka i da se korak sa poljoprivredom razvijenih zemalja mora održati kako bi bili konkurentni, a naši poljoprivredni proizvođači profitablniji na kraju sezone.

57


58

59

Proizvođači piva zabrinuti zbog nestašice ječma

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Izvor: Srbija danas, 17. oktobar

Neophodna promena globalnog prehrambenog sistema, upozorila Svetska organizacija za prirodu Izvor: RTV, 17. oktobar

Svetska fondacija za prirodu (WWF) je upozorila da je neophodna promena globalnog prehrambenog sistema, koji predstavlja jedan od najvećih zagađivača prirode. Industrijska proizvodnja hrane odgovorna je za četvrtinu ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, neodrživu seču šuma i uništavanje prirodnih staništa. Čak 34 odsto zemljišta i 69 odsto slatkovodnih sistema svakodnevno se iscrpljuje zarad prehrambene industrije, a zabrinjava podatak da se čak trećina proizvedene hrane ne pojede, saopštio je WWF Adria, zapadnobalkanski ogranak Fondacije. Pomenute podatke WWF je izneo u istraživanju sprovedenom u Australiji, Brazilu, Kolumbiji, Indiji, Indoneziji, Maleziji, Holandiji, Južnoj Africi, Britaniji i SAD, a ove zemlje su okarakterisane kao najveći zagađivači prirode zbog svojih sistema proizvodnje, konzumacije i odlaganja viška hrane.

“Dobra vest je da ima načina da poboljšamo prehrambeni sistem i uspostavimo da on deluje u korist ljudi i prirode. Ukoliko bi se hrana proizvodila na održiviji način, ravnomerno distribuirala i konzumirala odgovornije, mogli bismo da nahranimo čitavu planetu bez da ugrožavamo šume, reke i okeane. Moramo podići svest kod ljudi o tome odakle i na koji način hrana stiže na njihovu trpezu, kako mogu da promene navike i na taj način osiguramo ispravno funkcionisanje našeg prehrambenog sistema”, ističe Hoao Kampari, zadužen za programe održivog korišćenja hrane u WWF-u. I poslednji izveštaj Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama ukazuje na opasnosti globalnog zagrevanja na proizvodnju hrane. “Proizvodnja hrane usko je povezana i sa klimatskim promenama. Sa jedne strane, moramo ograničiti globalno zagrevanje, jer povećanje temperature za samo 0,5

stepeni Celzijusa dovodi do znatnog smanjenja prinosa i hranljivog sadržaja namirnica. Sa druge strane, neophodno je pronaći održiviji način proizvodnje i konzumacije hrane, jer poljoprivredne površine trenutno zauzimaju trećinu ukupne površine Zemlje i za njihovo navodnjavanje koristi se skoro 70 odsto potrošnje vode”, ističe Duška Dimović, direktorka programa klimatskih promena WWF Adria. Reformisanje globalnog prehrambenog sistema WWF smatra jednim od prioriteta u cilju očuvanja prirode, zbog čega sprovodi više od 100 programa širom sveta u okviru kojih sarađuje sa Vladama zemalja, proizvođačima hrane, preduzetnicima i drugim nevladinim organizacijama. Fokus je na tri ključne oblasti – održiva proizvodnja, održiva ishrana i održivi otpad i gubitak hrane, dodaje se u saopštenju.

Proizvođači piva, kao što su “Anheuser-Busch InBev SA”, “Molson Coors Brewing Co” i “Carlsberg A/S” preduzimaju korake kako bi, suočeni s klimatskim promenama, osigurali snabdevanje ječmom, glavnom žitaricom koja se koristi u proizvodnji piva. Nova studija, međutim, navodi na zaključak da njihovi napori neće biti dovoljni. Prema rečima autora, ovo je prva studija koja brojčano pokazuje kako bi toplotni talasi i suše, koji izazivaju zabrinutost proizvođača piva, mogli da utiču na proizvodnju ječma. Međunarodna grupa klimatologa i stručnjaka za poljoprivredu otkrila je da će prinosi ječma do kraja veka širom sveta pasti za 3-17 odsto, zavisno od jačine klimatskih promena. Najveći deo ječma koristi se za stočnu ishranu, a samo oko 17 odsto za proizvodnju piva. To znači da bi pad prinosa mogao nesrazmerno da utiče na proizvodnju piva, koje bi postalo skuplje i teško dostupno, tvrde naučnici u studiji, objavljenoj juče u časopisu “Nature Plants”. Istraživanje je sprovedeno u doba promena u pivarskoj industriji, koja je prošle godine samo u Sjedinjenim Državama generisala zaradu u iznosu od 111 milijardi dolara. Prema podacima Instituta za pivo,

među ljubiteljima alkohola prošle godine bilo je 49,7 onih koji najradije konzumiraju pivo, što je pad u odnosu na 90-te godine prošlog veka, kada je ih je bilo 60,8 odsto. Najnovija studija pokazuje da se pivo proizvodi već 13.000 godina i da je proizvodnja uvek zavisila od promena temperature i vremenskih prilika zato što se oslanja na sastojke vodu, ječam i hmelj. Da bi pojačali otpornost ječma, poljoprivrednici eksperimentišu sa ovom žitaricom hiljadama godina, pokazuje genetska analiza semena. Poslednjih godina, farmeri i proizvođači piva nastoje da razviju otpornije vrste koje će odolevati klimatskim promenama. Kompjuterska simulacija naučnika koji su sproveli novu studiju ukazala je

na niz mogućih uticaja, pri čemu se fokusirala na najesktremnije suše i produžene talase vrućine. Instrument pod nazivom “Projekat za analizu globalne trgovine” analizirao je uticaj nestašice ječma na snabdevanje i cene piva širom sveta. U najboljem slučaju, prinosi će porasti za čak 90 odsto na područjima umerene klime, uključujući Kinu i SAD, ali to povećanje neće biti dovoljno da nadoknadi slabe prinose širom sveta. U najgorem slučaju, proizvodnja ječma širom sveta će presušiti, cena piva će biti dvostruko veća, a konzumiranje piva će opasti. Količina piva koje se popije u Kini, najvećem potrošaču piva na svetu, mogla bi da padne za deset odsto, a u SAD mogla za 20 odsto, tvrde naučnici.


60

Trovanje otrovima Otrovi su supstance koje su po svojim obeležjima, količini i koncentraciji strane organizmu, oštećuju strukturu i funkciju tkiva i izazivaju određene posledice. Stepen oštećenja i ishod zavisi od vrste štetne suspstance, načina unošenja, koncentracije i trajanja izloženosti otrovu. Otrovi mogu biti mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, a po načinu nastanka trovanje može biti zadesno, samoubilačko i ubilačko. Otrovi mogu da budu u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju. Do trovanja dolazi kada oni dospeju u organizam preko kože, sluzokože i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu. Simptomi i znaci •

boja kože – bleda (trovanje nikotinom), crvena (etilni alkohol, ugljen monoksid, cijanid)

Preuzeto: stetoskop.info

miris-na badem (trovanje cijanidima), beli luk (arsenovodonikom), aceton (metilni alkohol i salicilati) koma - najčešće nastaje kod trovanja lekovima, ugljen monoksidom i alkoholom

halucinacije - alkohol, gljive, organofosfati

zenice - široke kod trovanja atropinom, nekim gljivama, alkoholom, sužene zenice kod trovanja morfinom, organofosfatima, pilokarpinom

nistagmus (podrahtavanje očnih jabučica) kod trovanja alkoholom i barbituratima

smetnje vida - slepilo (metilni alkohol), diplopija (etilni alkohol i nikotin)

žutica - trovanje gljivama, benzinom, fosforom

jaka salivacija (lučenje pljuvačke) - trovanje organofosfatima, nikotinom

suva usta - trovanje nikotinom i antihistaminicima

poremećaj srčanog rada - nikotin, organofosfati i lekovi

Kako reagovati. Pri pružanju hitne medicinske pomoći treba se držati principa - utvrditi vrstu otrova, eliminisati otrov iz organizma, neutralisati ostatke otrova koji se nisu mogli eliminisati i suzbiti pojave koje ugrožavaju život (paraliza disanja, šok, edem pluća). Utvrđivanje vrste otrova nije jednostavno i koriste se podaci od prisutnih ljudi, na osnovu ambalaže i drugih okolnosti. Početak pružanja prve pomoći sastoji se u utvrđivanju vrste otrova i načina trovanja. U tome nam može pomoći povređeni ukoliko je pri svesti. U

61 suprotnom obratiti pažnju na okolinu, jer se tu često mogu naći tragovi otrova. Pružanje prve pomoći podrazumeva sprovođenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma ili njegovo razblaživanje, što zavisi od načina ulaska otrova u organizam. Ako je otrov unet udisanjem, može se javiti kašalj, suzenje, gušenje, kao i lokalni znaci trovanja. Povređenog treba što pre izneti na svež vazduh iz zatvorenog prostora.Među trovanjima gasom najčešće je ono izazvano udisanjem ugljen-monoksida. On se nalazi u gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte, ćumura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora, u kabinama automobila, u garažama, u rudnicima, u metalurgiji itd. Trovanje ovim gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a zatim otrovano lice gubi svest. Koža i sluzokoža su crvene boje (crveni pečati). Veoma brzo može da nastupi smrt. Prva pomoć. Prva pomoć se sastoji u izvlačenju otrovanog iz prostorije zagađene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac treba da vodi računa da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata i razbiti prozor spolja, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati udisanje

Bezbednost hrane mora biti prioritet Izvor: eKapija, 23. oktobar

Srbiju čeka veliki posao na putu ka Evropskoj uniji. Poglavlje 12 – bezbednost hrane, inspekcija, kontrola objekata, veterinarska politika…

vazduha u prostoriji gde je otrovani. Zbog toga valja prethodno udahnuti svež vazduh ili prekriti usta i nos vlažnom maramicom, pa tek onda prići otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa oživljavanju. Trovanje ugljen dioksiodom-ugljen dioksid je teži od vazduha i nalazi se na dnu prostorije koju zauzima (bunar, silos, vinski podrum). Simptomi su glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost, poremećaj vida, dispneja (otežano disanje), povraćanje, gubitak svesti. Otrovanog teba izvesti iz zatrovane zone. Kod zastoja srčanog rada i disanja pruža se kardiopulmonalana reanimacija. Unošenje otrova kroz usta obično se ispoljava mukom, gađenjem, povraćanjem, prolivom, bolovima u stomaku i dr. Poremećaj svesti ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi itd. Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoći, jer one mogu da dovedu do ugušenja! Takođe se povraćanje ne sme izazivati kada su uneta kaustičaa sredstva (baze i kiseline). U slučaju kada je došlo do trovanja unošenjem otrovnih plodova, gljiva ili pokvarenih namirnica, otrovanom Neophodno je da Srbija donese oko 500 propisa koji uređuju ovu oblast, ali i još mnogo toga. Kakvu hranu proizvodimo? Kakvu hranu jedemo? Kakvu hranu izvozimo ili ćemo smeti da izvozimo u Evropsku uniju? Ovo nisu samo pitanja u vezi sa pregovorima ili bolje reći prilagođavanjima Srbije evropskim kriterijumima, uslovima, vrednostima, ponašanju,

treba davati da pije velike količine tečnosti kao vodu, čaj, mleko i druge. Pored toga, valja izazvati što obilnije povraćanje, kako bi se što veća količina otrovnih materija izbacila iz želuca. Trovanje organskim fosfatima, karbamatima i drugim pesticidimaotrovi iz ove grupe se nalaze u pesticidima, sprejovima protiv buba, komaraca i sl., u sredstvima za zaštitu bilja i bojnim otrovima koji deluju na nervni sistem. Mehanizam delovanja se zasniva na naglom povećanju koncentracije acetilholina na završecima nervnih vlakana. Simptomi i znaci su salivacija, suzenje, proliv, povraćanje, bradikardija, stezanje u grudima (bronhospazam), znojenje, mioza, grčevi skeletne muskulature, otežan govor, koma, konvulzije i smrt. Treba izazvati povraćanje i transportovati povređenog u bolnicu, uz pažljivo praćenje disanja. Otrovi dospeli na kožu skidaju se obilnim ispiranjem vodom, takođe i otrov koji deluje na oči potrebno je uporno i dugo ispirati vodom. Dr Sonja Ilić.

već pre svega pitanja koja se tiču nas samih. Jer, bezbednost hrane mora da nam bude na prvom mestu, piše Mondo. Kako se navodi, mnogo je složenih, teških, skupih procesa koje Srbiju tek čekaju na evropskom putu, ali Poglavlje 12 i Poglavlje 27 (ekologija) svakako spadaju u red prioritetnih i najvažnijih. Za ekologiju nam treba 11,5 mlrd EUR. Nedavno smo imali slučaj zakopavanja opasnog otpada usred njive u


62 selu kod Obrenovca – dakle, neko je iz ličnog interesa odlučio da zakopa 25 tona otrovnog i potencijalno kancerogenog otpada u zemlju koja bi trebalo da služi da nas hrani. Za ovo delo Viši sud je izrekao ovu presudu – 4,5 godine zatvora i novčana kazna od 600.000 dinara, piše Mondo. Autor je saglasan sa stavom ministra za zaštitu prirodne sredine Gorana Trivana da je zakopavanje otrovnog otpada najveći zločin, “jer neko truje zemlju na duži period što sobom povlači nesagledive posledice po zdravlje ljudi, da ne pričamo o imidžu u svetu i finansijskom gubitku”. Zato su, ekologija i bezbednost hrane od izuzetne važnosti, razume se, ne samo zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji, čemu naša zemlja teži, već pre svega to moramo da uradimo zarad sopstvenih interesa, zdravlja ljudi i životinja, biljaka. “Od polja do stola” – simboličan je opis ovog Poglavlja u pristupanju EU, jer se proces proizvodnje i plasmana hrane prati od početaka. Dakle, postoji potpuna kontrola, a ne kao ranije samo kontrola gotovog proizvoda (što je bilo nemoguće uraditi). Ulaskom u Evropsku uniju Srbiji se otvara ogromno i najbogatije tržište u svetu. Tržište Evrope, koje ima oko 500 miliona potrošača i u kojem 25 miliona subjekata posluje sa hranom. Dobra vest je da polovina sadašnjeg izvoza hrane Srbije ide u zemlje Evropske unije, što znači da Srbija ima kapaciteta da se prilagodi traženim uslovima kada je reč o proizvodnji i bezbednosti hrane, uzgoju životinja, korišćenju adekvatnog đubriva, pesticida.

prodizvoda, poput kajmaka, sira. Ne! I dalje ćemo to imati. S tim da će, ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, praviti kao i do sada, ali ako se plasiraju na tržište, onda će morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača. Kao rezultat procesa prilagođavanja EU, Srbija će, između ostalog, imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređen uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesiticida, pouzdan sistem nacionalnih klaboratorija… Hrana koja se proizvodi u Srbiji imaće slobodan put do evropskih potrošača, dalje se novodi, a domaćim potrošačima, biće garantovan isti visoki standardi bezbednosti hrane koji trenutno imaju evropski potrošači.

Ono što treba da se zna jeste da ovo ne znači da će Srbija morati da se odrekne svojih tradicionalnih

Ali, daleko smo još od toga.Savetnik u kabinetu ministra za evropske integracije i član Pregovaračkog tima

za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Danilo Golubović, rekao je da je Srbija najmanje napredovala u ovom Poglavlju, koje direktno utiče na živote svih nas. „Svima je cilj da jedu proverenu i zdravu hranu. Ali, morate da razumete da nije svima u interesu da se ova oblast potpuno uredi i da postoji sređeni sistem monitoringa i kontrole. Postoje oni koji zaziru od ovog procesa, jer ćemo im izbiti iz džepova desetine miliona evra i oni će se truditi da sređivanje sistema traje što duže“ ukazao je Golubović na panelu u EU info centru u Beogradu. Golubović je kao odgovor na pitanje kako se boriti protiv tih “kočničara”, odgovorio da je država opredeljena da ide ovim putem, tako da će oni sami shvatiti da ne mogu mimo procesa, jer neće imati pristup ogromnom tržištu kakvo je EU, neće moći da uvoze jefitnije đubrivo i slično i da će samim tim biti na gubitku. Istakao je i da je država opredeljena da sprovede ceo ovaj proces koji se tiče Poglavlja 12, ali je ukazao na to da su za izradu Nacionalne strategije sa akcionim planom, neophodan novac, ali i kadrovi. Evropska unija od nas traži, kao što je tražila i od drugih članica, da tačno definiše nadležnost inspekcija. Golubović kaže da je neophodno dodatno ljudstvo u inspekcijama, ali i njihovo obučavanje, jer je reč o vrlo zahtevnom procesu. Ksenija Longo-Češković prenela je iskustva Hrvatske iz ove oblasti. Zanimljivo, do ulaska Hrvatske u EU, odnosno do otvaranja pregovora EU i Hrvatske, ovo Poglavlje 12 (bezbednost hrane) nije bilo zasebno. Nakon što su Rumunija i Bugarska ušle u EU, u zajednici evropskih naroda

63 shvatili su da i ova oblast zaslužuje i mora da bude izdvojeno od ostalih poglavlja, jer je veoma značajno i obimno. Tako je Hrvatska prva morala da sredi ovu oblast. „Sećam se početka pregovora, kada mi je predstavnik EU rekao: “Sada ćete vi morati da uradite sve ono što ovi pre vas nisu” ispričala je Ksenija Longo-Češković, dodajući da je Hrvatskoj za ovo poglavlje bilo potrebno oko 7 godina (od 2006. godine do ulaska u EU – 2013. godine). Srbiju u ovom poslu očekuje, između ostalog, donošenje oko čak 500 propisa, detaljan akcioni plan, koji podrazumeva i popis i klasifikaciju svih objekata koji posluju hranom i svih objekata za tretiranje nusproizvoda životinjskog porekla. Dakle, inspektori treba da obiđu sve postojeće objekte i da ih razvrstaju na one koji – ispunjavaju odredbe EU zakonodavstva i one koji ne ispunjavaju. Oni koji ispunjavaju uslove i odredbe EU zakonodavstva moći će da izvoze hranu u EU. Oni koji to ne ispunjavaju mogu da dobiju rok za prilagođavanje (nekoliko meseci, nekoliko godina). Dok ne završe period prilagođavanja moći će da plasiraju hranu samo na domaće tržište, a ako uopšte ne završe period prilagođavanja od, recimo, pet godina – moraju da budu zatvoreni. Ovaj proces prilagođavanja važan je i zbog jasnog označavanja sadržaja namirnica (deklaracija na prozvodima), jer se često dešava i u zemljama EU da se to prenebregne, što može imati dalekosežne posledice po potrošača. Tako se recimo dogodio tragičan slučaj kada je devojka uzela sendvič na jednom aerodromu u Velikoj Britaniji, a na njemu nije bilo naznačeno da u sebi ima susam na koji je ona bila alergična.

Sistemi za navodnjavanje bez stajskog đubriva štetni za zemljište Izvor: Novosti, 30. oktobar

Irigacioni sistemi prvo se grade u Vojvodini i direktno će se koristiti za 23.000 hektara obradivih površina. Veštačko dodavanje vode usevima biće omogućeno za više od 30.000 hektara oranica u Srbiji. Tek nešto više od tri odsto srpskih oranica je pod sistemim za navodnjavanje. Država, konačno, taj procenat počinje da menja, sredstvima iz Abu Dabi fonda, i gradi 14 sistema, od kojih je 11 u Vojvodini. Ipak, stručnjaci u Srbiji upozoravaju, da će navodnjavanje bez stajnjaka, plodnu zemlju dovesti do propasti. Istraživanja su pokazala da je na našim njivama manje od tri odsto humusa, što drastično utiče na njenu plodnost. “Srbija navodnjava tri odsto oranica, a ovo što se radi sa sistemima za navodnjavanje, samo će nam se obiti o glavu, jer je zemlja ispošćena i nema humusa” upozorava Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU. “Njega je svega tri odsto, pa tu gde rade sistemi za navodnjavanje i gde će oni da budu uvedeni, ukoliko ne bude bilo stajskog đubriva, potpuno će uništiti zemlju. Zato gradimo sisteme za navodnjavanje, hvalimo se, a za 30 godina u Vojvodini ćemo imati “pustinju”, a ne plodnu crnicu. Vojvodini treba 100.000 junadi. Samo to može da spase privredu Srbije. Jer ako nemamo stajnjake, a pravimo sisteme

za navodnjavanje, koje je dobro da imamo, u potpunosti ćemo uništiti zemlju. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, do sada su završeni dvonamenski sistemi Međa, Itebej i Jankov most 1 i 2. Gotov je i dvonamenski sistem Rečej, crpna stanica Kaloča. Do kraja godine trebalo bi da budu gotove još tri crpne stanice i četiri podsistema. Novim sistemima za navodnjavanje biće obuhvaćeno više od 30.000 hektara oranica. Srbija ima odobren budžet od 100 miliona dolara, iz kreditne linije koju je naša zemlja uzela pre dve i po godine, po kamatnoj stopi od jedan odsto na godišnjem nivou. Na teritoriji Vojvodine, direktno će se navodnjavati oko 23.000 hektara, a u Mačvi, koja će po projektu biti gotova sledeće godine, još 11.000 hektara. Ipak, Gulan ističe da ako ne sredimo problem sa veštačkim đubrivom, i prinosi će biti sve manji. To, naravno, ne može da nadomesti nikako veštačko đubrivo. Da je ovo postao gorući problem u Srbiji, smatra i Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. “Bez stajnjaka ne mogu da postoje sistemi za navodnjavanje, jer je sve ovo smešno i neozbiljno, kao i sam stočni fond” naglašava Bugarski. “To nije ni približno onome što Srbija može da priušti. Stočarstvo je zapostavljeno apsolutno u odnosu na druge grane, naročito uzgoj krupne stoke. Počevši od neadekvatnih subvencija. Zemljište je katastrofalno ispošćeno. Uz to, nemamo ni vetrozaštitne pojaseve, pa humus “leti” na sve strane. Vetar nam je sav humus odneo u Mađarsku. Sistemi za navodnjavanje, bez stajnjaka, su čista eksploatacija tla”.


64

65

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Izvor: www.ekapija.com

U Americi otvorena automatizovana farma Izvor: B92

Kompanija Iron Ox je u San Karlosu u Kaliforniji otvorila prvu automatizovanu farmu biljaka i tvrdi da njen sistem može da ostvari 30 procenata veću proizvodnju u poređenju sa tradicionalnim farmama, a da pri tome koristi čak 90% manje vode. Kada biljka naraste, robot je prenosi do prostora za obradu. Takođe, robotska ruka može da premesti malu biljku tamo gde ima više prostora. Time se optimizuje iskoristivost prostor. Iron Ox proizvodnju obavlja korišćenjem LED svetla, ali se teži izgradnji plastenika sa prirodnim svetlom kako bi se iskoristila sunčeva besplatna energija. Za sada se uzgaja samo zeleno povrće, ali bi se proizvodnja mogla proširiti i na paradajz i drugo povrće.

Promovisanje inovativnih tehnologija i digitalizacije u poljoprivredi Izvor: Blic, 18. oktobar

Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva – ICT Hub, nastavio je

sa organizacijom AgTechskupova, a u trećem događaju ovog tipa, domaći stručnjaci predstavili su svoje viđenje ovog aktuelnog fenomena. Kako navode organizatori, cilj ovih okupljanja je promovisanje inovativnih tehnologija i ukazivanje na neophodnost unapređivanja poljoprivrede kroz digitalizaciju njenih alata. Ideja je povezati tradicionalne kompanije i njihove pristupe poslovanju sa tehnološkom zajednicom koja nudi nova rešenja, kreirana u cilju bolje održivosti i konkurentnosti na tržištu. Skup je vodila dipl.hem.

zaštite životne sredine Vesna Radovanović, dok je uvod u priču o preciznoj poljoprivredi pružio redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prof. dr Mićo Oljača, a predstavnici tri kompanije – Vekom Geo, Livona i AI Rawafed Srbija – preneli su svoja praktična iskustva. „Poljoprivredni roboti ili Agriboti su roboti koji obavljaju poljoprivredne operacije isključivo po površini zemljišta. Jedna od najznačajnijih stvari danas jeste blagovremeno prikupljanje informacija sa polja” objasnio je prisutnima značaj robotizacije poljoprivrede Profesor Oljača. Dejan Dragić, master inženjer geodezije i geoinformatike, predstavio je firmu Vekom Geo i njihov rad u oblasti distribucije bespilotnih lete-

lica, satelitskih snimaka i softverske podrške za obradu podataka, a predstavnici Livone su bili dipl.inž.maš. Iskoristio je priliku da pojasni termin “geoprecizna poljoprivreda”. „Kada kažem geoprecizna poljoprivreda, naše mišljenje se zasniva na tome da postoji jedno rešenje, a to je geoportal. On objedinjuje više različitih rešenja i funkcioniše tako što postoji više sistema u njemu: podloge, koje objedinjuju snimke nastale pomoću satelita i bespilotnih letelica, iz čega izlaze izvedeni proizvodi. Pored toga, pomoću senzora prikupljamo podatke i sa samih parcela”. Svoj osvrt su ponudili i Mitar Jovanović, direktor prodaje i inž.maš. Aleksandar Ćorić, inženjer prodaje, koji su iskoristili priliku da približe publici načine na koje se Livona bavi sistemima za preciznu poljoprivredu, koji, između ostalog, uključuju softverski sistem, navigaciju i korišćenje bespilotnih letelica. Prema rečima Jovanovića, “suština precizne poljoprivrede jeste da ne gledamo parcelu kao jednu celinu, nego kao delove koji imaju različite zahteve i kriterijume. Kada na taj način tretiramo parcelu, dobijamo totalno drugačije rezultate i veći profit.” Na kraju događaja, svoje izlaganje je imao Stanko Oparnica, inženjer za preciznu poljoprivredu iz firme AI Rawafed Srbija, koji je kroz kratku prezentaciju ispričao prisutnima nešto više o svojima iskustvima iz praktične primene sistema i softvera za preciznu poljoprivredu, i to iz ugla klijenta i nekog ko je korisnik usluga na svakodnevnom nivou. Poput prethodnih, i ovaj događaj je bio finansijski podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i implementiran od strane ICT Hub-a kao deo projekta “Igralište inovacija”.


67

Valtra H202: Prvi traktor kome ne treba vozač? Izvor: Agroklub

Ovaj potpuno autonomni traktor agresivnog i ultra modernog dizajna budućnost je poljoprivrede u 2040. godini. Pokreće se pomoću naprednog motora sa vodnikom, električnog motora, koji ostvaruje ogromni obrtni moment! Budućnost poljoprivrede menja se pred našim očima! Evo, osmišljen je prvi samohodni traktor. Autonomne mašine postale su sve češće, međutim, tek sada vidimo prvi samohodni traktor, piše The Richest.

moći da napravi više od čoveka, jer ponavlja složene i ponavljajuće zadatke tokom celog dana! Kupci će imati mogućnost odabira boje traktora. Traktor Valtra H202 takođe uključuje i razne tehnologije koje uključuju laserske i organske svetlosne diode, naprednu sigurnost i daljinsko upravljanje, koje omogućuju kontrolu mašine putem mobilne aplikacije. Iako je traktor zapravo autonoman, kreator Marioti hteo je da se mašinom povremeno provoza ratar, jer “su ljudi vrlo dobri u pronalaženju kreativnog rešenja za neočekivanu situaciju”. Poljoprivrednici ne bi trebalo da budu previše zabrinuti, jer, od H202 se očekuje da samo obavlja zadatke noću, dok poljoprivrednici prolaze kroz posao tokom dana. To omogućuje da se polja u celom svetu i dalje rade preko noći. Sposobnost traktora da radi samostalno, sve dok se još uvek kombinuje sa ljudskim mogućnostima, korak je u neverovatnom smjeru za poljoprivredni svet!

Traktor Valtra H202 sa daljinskim upravljanjem navodi se kao budućnost poljoprivrede iz više razloga. Mašina sa vodonikom, koji kontroliše mobilna aplikacija, prva je takva vrsta, koja dolazi na poljoprivredne površine. Dizajniran od strane 24-godišnjeg talijanskog dizajnera Lorenca Mariotija (Lorenza Mariottija), traktor se napaja na licu mesta s utikačima ili bežičnim indukcijskim punjenjem, a sve dok se proizvodi vodonik, koristeći metan sa farmi. Osim toga, autonomni traktor će

Novosadski Institut BioSens pobednik na međunarodnom takmičenju za rešenje koje donosi profit u poljoprivredi Izvor: RTV, 2. novembar

Institut BioSens pobedio je na međunarodnom takmičenju u konkurenciji od 130 timova za rešenje koje donosi profit i smanjuje rizik poljoprivrednika. “BioSens je pobedio u konkurenciji 130 timova i osvojio nagradu od 130 hiljada dolara iz fonda Me-

linde i Bila Gejtsa, za svoje rešenje koje optimizuje izbor semena, donosi profit i smanjuje rizik poljoprivrednika”, rekao je za Tanjug Oskar Marko, istraživač Instituta i napomenuo da to rešenje može da doprinese i rešavanju problema gladi u siromašnim zemljama. Profesorka Vesna Crnojević Bengin, koja je koosnivač Biosensa i koordinatorka projekta Antares, podseća da se institut bavi digitalizacijom poljoprivrede, te da sa naučne strane razvija sve što je najnovije u IT sektoru, mikronanoelektronici, veštačkoj inteligenciji, robotici, ali da se trudi da to bude primenjivo u poljoprivredi. “Rangirani smo kao prvi centar naučne izvrsnosti u Evropi i kroz investiciju od 14 miliona evra iz EU i 14 miliona evra od Vlade Srbije, rastemo i razvijamo se. Zaposlićemo nove mlade naučnike. Sad nas ima blizu devedeset”, rekla je Tanjugu Crnojević Bengin. Ona se osvrnula i na izgradnju zgrade Instituta sledeće godine koja će, prema njenim rečima, biti jedinstvena u Srbiji, jer će imati specijalnu mikronano elektronsku laboratoriju koja će biti otporna na vibracije. Inače, centar digitalne poljoprivrede Srbije jedan je od prvih rezultata zajedničkog rada Vlade Srbije i istraživača Instituta BioSens na uvođenju informacionih tehnologija u poljoprivredu, a rezultat centra je i digitalna platforma AgroSens, čiji su osnovni servisi besplatni za sve poljoprivrednike. Platforma omogućava da mobilni telefon postane alat putem kojeg se razmenjuju pravovremene, geografski precizne i relevantne informacije o aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji.

4 potpuno autonomna robota u poljoprivredi koji štede vreme, vodu, herbicide Izvor: Agroklub

Poslednjih godina su nas stručnjaci za robotiku već upoznali sa nekoliko mašina sposobnih za izvršavanje simultanih zadataka na farmama. Donosimo četiri inovacije koje pomažu poljoprivrednicima u svakodnevnom radu. Za većinu nas, misao o upotrebi robota podstaknuta je bezbrojnim filmovima naučne fantastike, ali stvarnost je daleko više od toga. Iako postoji malo šanse da preuzmu svet, roboti su već osmišljeni kako bi pomogli poljoprivrednicima u njihovom svakodnevnom radu. Poslednjih godina su nas stručnjaci za robotiku već upoznali sa nekoliko mašina sposobnih za izvršavanje simultanih zadataka na farmama. FarmBot - precizni poljoprivredni robot koji se sastoji od mašine, softvera i dokumentacije, uključujući i skladište podataka. Cilj projekta je stvoriti otvorenu i pristupačnu tehnologiju koja će pomoći svima da proizvode hranu. FarmBot je projekat otvorenog koda, koji omogućava modifikovanje hardvera, softvera,  dokumentacije i dopune korisnika. FarmBot može posejati više od 30 različitih kultura, uključujući krumpir, grašak, artičoke, blitvu na površini od 2,9 x 1,4 metra sa maksimalnom visinom biljke od pola metra. Može obrađivati različite kulture istovremeno, na istoj površini i može raditi u zatvorenom, otvorenom i pokrivenom prostoru. Viscon - potpuno automatizovana hidroponska farma, koja se fokusira na

sigurnu proizvodnju svežih proizvoda, a pogodna je za kulture kratkog životnog ciklusa, uključujući začinsko bilje, kupus, zelenu salatu. Sistem smanjuje ljudski rad za 75%. Iron Ox - takođe hidroponski sistem uzgoja biljaka. Iz kompanije kažu da ovakav sistem smanjuje upotrebu vode za rast za 90% u odnosu na tradicionalan način proizvodnje i proizvodi 30 puta više proizvoda po katastarskom jutru.  ecoRobotix - robot koji suzbija korov. Omogućuje poljoprivrednicima do 20 puta manju upotrebu herbicida. Njima se upravlja pomoću GPS-a i senzora. Kamera detektuje korov, a robotska “ruka” zatim nanosi herbicid tačno na njega. Karolina Tušek.

SmartAgriHubs za digitalnu poljoprivredu Izvor: Agrosmart, 12. novembar

Sa budžetom od 20 miliona evra, koji fnansira EU, projekat SmartAgriHubs osmišljen je sa ciljem da omogući I pospeši digitalnu transformaciju poljoprivrede i prehrambenog sektora u Evropi. SmartAgriHubs zvanično je počeo 1. novembra ove godine, a Bio Sens Institut iz Novog Sada jedan je od partnera projekta. Projekat ima ogroman potencijal da promeni pravila igre kada je reč o usvajanju i primeni digitalnih tehnologija. Nedavne inicijative jasno ukazuju na to da postoji volja da se mogućnosti koje nudi IKT u poljoprivredi iskoriste kako bi se optimizovala i unapredila poljoprivredna proizvodnja. Međutim, postojeće aplikacije i tehnologije su i dalje fragmentirane i uglavnom ih koriste male grupe korisnika. SmartAgriHubs će povezati i ojačati lokalne inicijati-

ve i centre za digitalne inovacije kao i istraživačke centre širom Evrope. Projekat je već uspostavio veliku mrežu od 140 centara za digitalne inovacije, oslanjajući se na već postojeće inicijative i projekte, kao što je Internet of Food and Farm 2020 (IoF2020). SmartAgriHubs će podržati razvoj 28 inovativnih eksperimenata u okviru kojih će ideje, koncepti i prototipi biti dalje razvijani i plasirani na tržište. Očekuje se da će tokom njegovog trajanja biti povezano oko dva miliona farmi, što će proces digitalizacije približiti specifčnim potrebama poljoprivrednika. Demistifikacija digitalizacije je od vitalnog značaja za uspeh projekta, kako bi poljoprivrednicima bilo lakše da postignu značajne rezultate. SmartAgriHubs okuplja različite ekspertize i uključuje široku mrežu aktera iz čitave Evrope. Konzorcijum uključuje ogromnu mrežu startupa, malih i srednjih preduzeća, istraži vača i inženjera, kao krajnjih korisnika. Krajnji korisnici nalaze se u srcu projekta i pokretačka su snaga digitalne transformacije. Velika pažnja biće posvećena komunikaciji, obuci i angažovanju svih zainteresovanih strana. SmartAgriHubs teži stvaranju međusobno povezanih ekosistema u kojima zainteresovane strane rade zajedno u različitim fazama procesa inovacije, od ranih istraživanja do plasiranja novih tehnologija na tržište i njihove upotrebe u proizvodnji. Da bi uključili, obučili i informisali širi krug korisnika, konzorcijum će tokom celog trajanja projekta uspostaviti nekoliko alata, kao što je portal na kojem će poljoprivrednici i preduzetnici moći lako da pristupe neophodnim informacijama i katalogu u kojem su mapirane postojeće digitalne tehnologije i primeri dobre prakse.


68

69

Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Evropa može da se prehrani i ekološkom poljoprivredom Izvor: Euractiv, 19, oktobar

Evropska poljoprivreda mogla bi u narednih nekoliko decenija u potpunosti da iskoreni upotrebu pesticida, smanji njihov uticaj na klimu i biodiverzitet, a da obezbedi hranu za građane Evrope, izjavili su saradnici francuskog tink-tenk Instituta za održivi razvoj na predstavljanju studije Deset godina za agroekologiju u Evropi. Stručnjaci tog instituta su pokušali da stvore model koji bi pomirio potražnju Evrope za poljoprivrednim proizvodima i zaštitu životne okoline. U studiji se priznaje da bi takav scenario doveo do pada proizvodnje od 10 do 50 odsto. To znači manju zaradu za far-

mere, ali gubici mogu biti nadoknađeni novcem koji će uštedeti jer će imati mnogo manja ulaganja. Zimnica od organskog voća i povrća Izvor: RTS, 21. oktobar Rađevina je poslednjih godina postala poznata i po proizvodnji organskog voća i povrća. Pored uzgajanja krompira, paprike, maline i kupine, sve više Rađevaca odlučuje se i da na tržište plasira gotove proizvode poput ajvara. Osim podsticaja za organsku proizvodnju, opština Krupanj uključila je seoska domaćinstva i u turističku ponudu u nameri da gostima predstave ono čime se, kažu, najviše ponose – vredne ljude i prirodne proizvode. “Naši sugrađani proizvode sokove od maline, sokove od kupine, rakiju, ajvar, zimnicu, kisele paprike, sir, kajmak, bundeve, med, gljive, krompir, znači sve prirodno što može naša Rađevina da ponudi”, kaže direktor TO Krupanj Aleksandar Petrović.

Lekovita upotreba divljeg kestena Izvor: RTV, 1. novembar

Kroz vekove su mnoge kulture širom sveta koristile biljke za lečenje raznih obolenja. Ova tradicija se poštuje gotovo i dan danas na svim kontinentima. U slučaju loše cirkulacije i ostalih vaskularnih problema kad su u pitanju prirodni lekovi ljudi najčešće koriste divlji kesten. Divlji kesten je biljka koja vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva, ali danas raste u celoj severnoj hemisferi. Semenke, lišće, kora pa čak i cvetovi divljeg kestena se vekovima koriste za lečenje mnoštva zdravstvenih problema. Semenke divljeg kestena imaju veoma važnu ulogu kad je u pitanju fitoterapija i lečenje vaskularnih bolesti, posebno u Evropi.

S druge strane, čaj od divljeg kestena se u Turskoj kosristi za ublažavanje problema sa želucem i bubrežnim kamencima, ali i za probleme sa hemoroidima. Danas se divlji kesten na prvom mestu koristi za lečenje vaskularnih problema kao što je hronična venska infekcija, insufijencija ili CVI stanje u kom vene neefikasno vraćaju krv iz nogu u srce. Zašto je divlji kesten efikasan? U divljem kestenu nalazi se spoj koji se zove escin, a koji ima nekoliko potencijalnih prednosti kojima možete poboljšati sopstveno zdravlje. Istraživanja u Kini sugerišu da je escin otporan na sisitemsko crvenilo. To nije neuobičajeno za neke druge spojeve koje ublažavaju crvenilo potiskivanjem imunog sistema, koje dolazi kao odgovor samog imuniteta. Escin se opire crvenilu i oticanju bez imunosupresiva, a dokazano je i da ima veoma snažno antioksidativno svojstvo. Univerzitet Middlesex je objavio da je ekstrakt divljeg kestena jedan od najsnažnijih prirodnih boraca protiv slobodnih radikala. Pored toga escin je i saponin, a tu riječ ste možda ranije čuli kad je u pitanju proizvodnja

prirodnih sapuna. Pored toga što čiste saponini pomažu vaskularnom sisitemu tako što kapilare čine manje krhkima. Ovo je od velikog značaja za osobe koje doživljavaju otekline koje kasnije rezultiraju pucanjem kapilara i curenjem tečnosti. Divlji kesten i zdravlje vena. Jedan od najčešćih problema sa venama je hronična venska insufijencija, a to je stanje u kojem loši ventili sprečavaju krv da efiksno cirkuliše od ekstremiteta prema drugim delovima tela. Postoje različiti uzroci za ovo stanje, ali najčešći su duboka venska tromboza i gojaznost. Ovo stanje možete prepoznati po svrabu, povećanoj pigmentaciji nogu, otoklinama, proširenim venama pa čak i čirevima. Najčešći tretman za ovajproblem je nošenje kompresijskih ćarapa koje su izrađene od čvrstog, elastičnog materijala. Baš kao što im samo ime implicira one stiskaju arterije i vene što ublažava proširenje vena. Time se povećava pritisak na arterije i krv bolje cirkuliše. Istraživanja su pokazala da ekstrakt divljeg kestena pruža sličan efekat

kao i kompresijske čarape i pomaže pri kontrakciji vena i arterija, Prema mnogim medicinskim izvorima, divlji kesten se širom Evrope koristi upravo u ova svojstva, a univerzitet u Milanu je sproveo i dodatna istraživanja na tu temu. Ono što su zaključili jeste da na najnižem nivou ekstrakt divljeg kestena inhibira razgradnju zida kapilara proteinima. Brojna istraživanja su potvrdila pozitivan uticaj ekstrakta divljeg kestena na problem hronične venske insufijencije. Naime tradicionalne terapije za ovaj problem mogu biti veoma bolne i osetljive na upitanja usklađenosti dok to sa uzimanjem suplemenata divljeg kestena nije slučaj. Suplementi divljeg kestena. Istraživanja su takođe potvrdila da suplementi na bazi divljeg kestena izazivaju veoma malo ili nimalo neželjenih efekata za razliku od nekih drugih medikamenata koji se koriste u ove svrhe. Prilično je siguran za upotrebu i većina ljudi ga sasvim dobro podnosi. Stručnjaci kažu da se escin u telo puno bolje apsorbuje tokom dana nego tokom noći.


70

71 Petrovac je višegodišnja zeljasta biljka rasprostanjena u srednjoj i južnoj Evropi, Mediteranu, Maloj Aziji i Kavkazu. Uspeva na slabije hranljivim zemljištima, ali i ekstremno sušnim. Najviše raste na obroncima livada i u šumi, mada je rasprostranjen i na sušnim livadama, kamenjarima i pored puteva. Sreće se po obodima šume, pored nekog zapuštenog seoskog puta ili u nekoj živici. Na prostorima Srbije je najviše rasprostranjen na Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, severoistočnoj Bačkoj i jednom delu Srema. Naravno, kod nase ne gaji se plantažno već se bere kao samonikla. Ali se zato plantažno gaji u Slovačkoj gde gajenje ove lekovite biljke ima dugu tradiciju. Na visokoj, gotovo do jednog metra, dlakavoj stabljici koja je gotovo okrugla razvija asimetrično nazubljene peraste listove, koji su na naličju gusto i grubo dlakavi, te jajolike do lancetaste listiće. Trava Svetog Pavla ima sitne žute cvetiće na čijem samom kraju se nalaze malene kuglice nalik na čičak. Ova biljka sadrži preko 5% tanina, kao i nikotinsku, palmitinsku, stearinsku i kremenu kiselinu, kao i flavonoide, triterpene, gorke materije, etarsko ulje, vitamine C, B1 i K.

Trava Svetog Pavla Priredio: Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Komplikovane i pomalo tajnovite veze tradicije, magije, verovanja i stvarne lekovite vrednosti, kada se radi o pojedinim biljnim vrstama, ponekad mogu zamagliti činjenice. Međutim to nije slučaj sa biljkom iz naslova. Ova biljka opravdava narodno poverenje. Naime, trava Svetog Pavla ili vrsta Agrimonia eupatoria L., u domaćem izdanju petrovac ili ranjenik, pripada familiji Rosaceae. Naziv dolazi od grčke reči „Argemo-

ne’’ - što znači ‘’biljka koja leči na prvi pogled’’ jer su je Grci koristili za lečenje bolesti oka, a eupatoria je latinskog porekla, a dodata je u čast Mitridata Eupatora, grčkog vladara koji se u to doba bavio proučavanjem bilja. Kao lek se koristi od davnina. U starom Rimu je veliki pisac i prirodnjak Plinije Stariji smatrao petrovac “biljem kneževske vlasti”. Anglosaksonci su znali da lišće ove biljke zaustavlja krvarenje i leči

rane. U našem narodu petrovac se zove i ranjenik i to zahvaljujući sposobnosti da zaustavlja krvarenja. U našem nardou se još naziva i travom Svetog Pavla, upravo jer ju je najbolje brati oko 12. jula, dana kada se slavi praznik svetih apostola Petra i Pavla. Dobri poznavaoci narodne medicine ne kažu uzalud da kada neka biljka nosi ime sveca ili Bogorodice, to je pouzdan znak da narod gaji veliko poverenje u lekovitu moć te biljke.

Najbolje uspeva na lakšim tipovima zemljišta, odnosno na peskušama, mada su zabeleženi dobri rezultati i na drugim zemljištima, sa povećanim odnosom gline. Kao višegodišnja kultura zahteva da se pre zasnivanja zasada zemljište bogato obezbedi organskim i mineralnim đubrivima. Zasnivanje proizvodnje se obavlja direktnom setvom, sejalicom u toku

pozne jeseni. Najbolje je koristiti brušeno seme u količini 8-10 kg po hektaru. Bolji rezultati se postižu ako se zasnivanje zasada obavlja preko rasada, koji se iz staklenika iznosi u proleće i rasađuje u sklopu 50 x 50 cm. Razmak između redova može biti i 70 cm, a razmak biljaka u redu 35 do 40 cm. Posle sadnje neophodno je obezbediti povoljan vodni režim kako biljaka, tako i zemljišta, što se postiže navodnjavanjem. U prvoj godini biljke formiraju prizemnu rozetu od lišća na kratkom stablu koja se ne koristi već se ostavlja da prezimi. U drugoj godini biljke izrastu na svoju normalnu visinu nekad i do jednog metra, kada se, na početku cvetanja – juna meseca, žanju. Kosidba se obavlja na oko 10 cm iznad zemljišta. Požnjeveni deo biljke se suši u sušari i kasnije dorađuje na opremi za doradu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Dru-

ga žetva se obavlja krajem septembra pre nego što stabljika dostigne u prečniku 0,5 cm. Prinos po jednom otkosu iznosi 3 do 6 tona suve herbe po hektaru. Kao lekoviti deo biljke koristi se čitav nadzemni deo u cvetu. Efikasno deluje na različite rane, uspešna je kod upale creva i dijareje. Pomaže kod upala mokraćnih puteva, sprečava noćno mokrenje, reguliše nivo bilirubina kod žutice, snižava temperaturu. Kod kašlja podstiče sekreciju i smiruje upalu grla. Čaj se koristi i za vaginalno ispiranje. Leči i kožne promene izazvane alergijskim reakcijama i dermatitis. Vrši detoksikaciju tela, otklanja umor i jača zdravlje kose i noktiju. Petrovac, ranjenik, trava Svetog Pavla je svakako biljka koja zaslužuje više naše pažnje.


72

73

MORANA

GOSPODARICA ZIME ,,Morom se kod nas smatra vještica koja se pokajala i zarekla da neće ljudi više jesti, nego ih samo noću pritiskuje i dihanje im zaustavlja. Gdjekoji opet misle da je djevojka koja će postati veštica, dok se ne uda. Koga pritiskuje mora, treba da stavi za vrata one sobe gde će spavati metlu naopako kad pođe spavati.’’ Ovako je Vuk Karadžić u svom Rječniku opisao šta je mora, prvi deo imena ženskog božanstva Morane, koje su se stari Sloveni plašili, ali je ujedno i poštovali. Morana je u slovenskom panteonu označavala boginju smrti, a njen dolazak označavao je početak duge i hladne zime i moguće pomore stoke, zbog čega je se narod veoma plašio, što je i razumljivo s obzirom na to da su od stočarstva živeli. Morana nije negativno božanstvo, uprkos tome što nije bila omiljena među Slovenima, pa tako i ima više opisa njenog izgleda. Može se reći da je imala dva lica- jedno je bilo lice mlade, lepe i tamnokose devojke sa vučjim očnjacima i kandžama, a drugo je bilo lice veštice- starice zastrašujuće spoljašnjosti (Baba Jaga iliti babaroga), koja napada ljude i uskače im u san donoseći najgore noćne more. Prema legendi, Morana je bila ljubavnica Dažboga, koji je otišao u Nav (podzemni svet) da pronađe svoju ženu, ali ga je na tom putu presrela i zavela Morana. Morani je Dažbog brzo dosadio i odlučila je da ga otruje- od trovanja ga je spasila Živa, a Dažbog posle spasavanja spaljuje Moranu i progoni je u podzemni svet. Iz ovog predanja potiču i brojni rituali kojima su stari Sloveni ispraćali vladavinu Morane. Naime, najčešće su pravili lutke koje su predstavljale Moranu, tukli ih motkama i potom spaljivali ili bacali. Još jedan od takvih rituala bile su popularne ’’mačkare’’ koje su se dešavale

u martu mesecu, a tokom kojih su se ljudi maskirali sa ciljem da Moranu zastraže i oteraju natrag u Nav. Ipak, osim što je bila boginja smrti i zime, istočni Sloveni su Moranu poštovali i kao boginju plodnosti, žena i ženskih poslova. Brojni toponimi svedoče o tome koliko je Morana bila poštovano božanstvo među Slovenima, bez obzira na strah koji je unosila među narod. Pa tako reke Morava, Moravica, Moranštica, Moriš i mnoge druge nose ime po Morani. Riba Moruna je takođe nazvana po ovom božanstvu. Morana je ovekovečena i u narodnoj poeziji: ] ,,Oj Vodane Vodane, Crni i zli Božole! Evo tebi darova: Rujna vina crvena, Zelen venac mladenca, I mladice neveste. Šaren jagluk vezeni, Čim se ruke skrivaju, … Sve svatovsko evo ti, Sve ti dare dajemo. Ne pušt sina Morana, I neveste Morice, One ljute vražice. Što nam momke varaju, U dubljine odvode, Na vrtloge na vode. Ne pušt ne pušt Morana, … Da nam kitu ne nosi, U vrtloge proklete, Gde Morice vrtlaju, Gornje ljude topaju, Utopljuju i ljude, I neveste mlađane“


74

75

Šumarenje Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Spaso Popović, dipl. inž. poljoprivrede


76 izuzetnu saradnju sa Ministarstvom. “Vrata ministra Trivana su uvek otvorena za sve naše ideje, a uvereni smo da zajedničkim snagama i delovanjem možemo mnogo toga da uradimo u oblasti zaštite životne sredine”, naveo je Jovičić.

40 miliona dinara za pošumljavanje gradova Srbije Izvor: RTS, 23. oktobar

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan o predstavnici 12 gradova i opština u Srbiji potpisali su ugovore o dodeli 40 miliona dinara iz Zelenog fonda za pošumljavanje. Na Konkurs Ministarstva prijavljeno je 14 projekata lokalnih samouprava, a sredstva su dodeljena opštinama Požega, Bela Crkva, Doljevac, Golubac, Kučevo, Raška, Stara Pazova, Pirot, Šabac, Kikinda, Kraljevo i beogradskoj opštini Palilula. Sredstva su planirana za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja na zemljištu u nadležnosti lokalnih samouprava. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je pošumljavanje jedan

od glavnih stubova politike koju vodi resorno ministarstvo i jedan od načina ublažavanja klimatskih promena. Trivan je naveo da je ove godine za pošumljavanje opredeljeno ukupno 70 miliona dinara od čega je 40 miliona dinara dodeljeno lokalnim samoupravama čiji su projekti ispunili uslove na javnom konkursu. “Ovo je prilika da nam životna sredina bude bolja i da lokalne samouprave pametno utroše 40 miliona dinara, uz stručni nadzor fakulteta i instituta koji se bave time. Nema važnijeg posla od pošumljavanja za budućnost naše dece i mi nećemo stati na ovome, tek započinjemo ovu priču”, naglasio je Trivan. Ministar je dodao da je oko 40 odsto centralne Srbije pod šumom, a da najmanje šuma ima u Vojvodini – svega sedam odsto. Trivan je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da pripreme projekte za pošumljavanje i da se jave na sledeći konkurs koji će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako kaže, raspisati na proleće. Predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić zahvalio je u ime lokalnih samouprava na dodeljenim sredstvima Zelenog fonda i istakao da ta opština ima

Planirano pošumljavanje Ade Huje. Jovičić je rekao, planirano je da se na opštini Palilula pošumi nekoliko lokacija među kojima je Ada Huja koja, ističe Jovičić, ima potencijal da postane nova zelena oaza Beograda. Dodao je i da treba ozeleneti oko 300 kvadratnih kilometara na levoj obali Dunava. Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da za taj grad važna svaka akcija u oblasti ekologije, te da će dobijenih četiri miliona dinara grad utrošiti da sa 800 sadnica obnovi i proširi drvored u centru Pirota, kao i da se na 32 hektara zasadi oko 25.000 sadnica. Prema rečima predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića ta opština je dobila 7,5 miliona dinara koji će biti iskorišteni za ozelenjavanje oko 40 hektara goleti oko Raške. “Opština Raška se trudi da vodi računa o očuvanju životne sredine, a za sve što radimo u poslednje vreme imamo veliku pomoć i podršku ministra Trivana”, naglasio je Rakitić. Predsednik opštine Doljevac Goran Ljubić zahvalio je Ministarstvu na dodeljenim sredstvima i rekao da je to “lepa stvar” za tu opštinu na čijoj teritoriji, kaže, više od 30 godina nije zasađeno nijedno drvo. “Mnogo šuma nestalo je zbog nesavisnih ljudi, a zahvaljujem svima koji su nam omogućili da se to promeni i da zasadimo stabla”, rekao je Ljubić.

77

Vlada izdvojila sredstva za pošumljavanje: Za svakog stanovnika Crne Gore po jedna sadnica Izvor: PR Služba Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja

Vlada Crne Gore opredijelila je iz budžetske rezerve 200.000 eura za akciju pošumljavanje na cijeloj teritoriji države. U akciji koja počinje već od sjutra biće posađeno 630.000 sadnica – po jedna sadnica za svakog stanovnika Crne Gore.       U cilju pripreme i praćenja realizacije aktivnosti danas je u Pljevljima održan sastanak proširenog kolegijuma   Uprave za šume, kome su prisustvovali šefovi svih područnih jedinica u Crnoj Gori. Dogovoreno je da se sa aktivnostima na jesenjem pošumljavanju počne organizovano i odmah, na prostoru svih područnih jedinica Uprave za šume. Cilj je da se autohtonim sadnim materijalom pošumi oko 630.000 sadnica. Planirano je da se, pored  zaposlenih u Upravi za šume, u aktivnost pošumljavanja uključi što širi sloj društvenih struktura, prije svega učenika i studenata,

predstavnika civilnog sektora, lokalnih samouprava i državnih institucija, kao i svih zainteresovanih institucija i pojedinaca. Prioritet u pošumljavanju biće opožarene površine.

dokumentu akcentovana je zaštita i uzgoj šuma, kao i izazovi sa kojima se susreće šumarska struka, posebno u kontekstu uticaja klimatskih promjena na ekosistem šuma.

Kolegijumu u Pljevljima je prisustvovao i državni sekretar za šumarstvo, lovstvo i drvnu industriju dr Milosav Anđelić  koji je ispred resornog Ministarstva svim područnim jedinicama Uprave uručio 17 motornih sadilica koje će u značajnoj mjeri omogućiti efikasniju i kvalitetniju sadnju na terenu. 

Državni sekretar je poručio da zaštita i uzgoj šuma u ovom periodu treba da budu prioritetne obaveze, kako bi očuvali šumsko bogatstvo Crne Gore, stvorili uslove za puni razvoj svih funkcija šuma i dalje održivo korišćenje na bazi novog modela gazdovanja na čijem uspostavljanju se intenzivno radi.  

Anđelić je prisutne upoznao sa aktivnostima koje se trenutno sprovode u sektoru šumarstva, posebno na planu reorganizacije sistema gazdovanja, kao i o nedavno usvojenoj revidovanoj Strategiji razvoja šuma i šumarstva, gdje je poseban naglasak stavljen na višenamjensko korišćenje šuma. U strateškom

Na sastanku je zaključeno da u narednom periodu treba kandidovati kod međunarodnih institucija pripremljene projekte za dobijanje značajnijih sredstva za pošumljavanje, kao i za druge investicije u cilju očuvanja životne sredine u okviru šumskih ekosistema.


78

U Deliblatskoj peščari sve manje banatskih vukova Izvor: RTV, 8. oktobar

Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara stanište je velikog broja biljnih i životinjskih vrsta. U njoj živi i evropski jelen, i već vekovima banatski vuk, kojeg je prethodnih godina ipak sve manje. “Poslednjih 10-15 godina smanjena je populaci-

ja vuka. Upravo ljudskom nebrigom, jer je sprečen migracioni put sa vršačkih planina, odnosno ogranaka Karpata ka Deliblatskoj peščari. JP Vojvodinašume i ŠG Banat Pančevo u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode imaju zadatak da u narednom

Nemačka raspravlja kako da postupa sa vukovima Nekoliko nemačkih saveznih pokrajina pokrenulo je inicijativu koja bi mogla da omogući lakši odstrel vukova, preneli su nemački mediji. Broj vukova se poslednjih godina u Nemačkoj značajno povećao. Samo u prošloj godini zabele-

ženo je preko 600 napada vukova na domaće životinje, uglavnom ovce i koze. Ministri poljoprivrede najugroženijih pokrajina poput Donje Saske, Saske i Brandenburga, objasnili su da zaštita vuka i dalje ima “apsolutni prioritet”, ali

periodu vrate optimalnu populaciju banatskog vuka na teritoriju Deliblatske peščare”, kazao je Željko Sušec, direktor ŠG Banat Pančevo. Lovišta Deliblatske peščare prostiru se na više od 30.000 hektara.

Izvor: agronews

da su istodobno potrebne mere za zaštitu ljudi i njihove stoke. Kako se navodi, trebalo bi da se defniše do koje mere vukovi smeju da se približavaju naseljima, a prema inicijativi trebalo bi da se omogući uvođenje zona bez vukova.

79


80

Delegate™

PRIJAVA ZA ČASOPIS

250 WG

81

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

INSEKTICID

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo

Novo rešenje za sigurnu zaštitu voća

c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac

Posetite nas na corteva.com. Proizvodi koji su označeni sa ™ i ® su robne marke i zaštićena imena kompanije Du Pont, Dow Agroscineces i Pioneer i njihovih članica.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


83 Mladen Tatić

STRUČNA SLUŽBA:

direktor sektora seme,

063/651-990 Sanja Petro-Gajić

Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

sektor seme

063/106-63-55 Dragan Lazarević

063/86-30-809 Marko Minić

rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225 Tomislav Mićić DC Kragujevac 063/112-44-01 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388

sektor seme

069/511-06-44 SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Željko Ilić, 063/590-296 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Zoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Darko Bukvić, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Anđelka Kovač, 063/625-974

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs


84

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

Agrosvet 95  

03 Reč urednika 04 Sa Agromeridijana 08 Original Srbija- Originalna 2018. 12 Biljni patogeni, prouzrokovači stresa kod kod biljaka 16 Dogo...

Agrosvet 95  

03 Reč urednika 04 Sa Agromeridijana 08 Original Srbija- Originalna 2018. 12 Biljni patogeni, prouzrokovači stresa kod kod biljaka 16 Dogo...

Advertisement