Page 1

stručna revija Septembar 2017. broj: 85 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Mikotoksini toksični metaboliti gljiva

Yunta Quattro Investicija u sigurnost i više prinose

Agro IT Svet


SADRŽAJ 08

10

ORIGINAL Srbija

Mikotoksini – toksični metaboliti gljiva

Tradicionalni ukusi

28

33

Sa Agro meridijana

15

22

Utvrđivanje brojnosti zemljišnih štetočina

48

Grinje – štetočine u negovanim zasadima

50

57

60

62

Devet glavnih stilova vina

Budućnost su male pivare i naš hmelj

Da li je „Milka“ prava „Milka“?

68

70

73

Višnja je najperspektivnije srpsko voće

Pad svetske proizvodnje pšenice

Šta nam donosi budućnost?

53 ENER K COLOR

Šumarenje

Reč urednika

Pčelarenje

Villager - kako odabrati testeru koja je po vašoj meri?

67

04

Pravilno skladištenje povrća

Breskva, trips, izvoz

- Iz laboratorije do njive

03

74

78

Istorija Kine, III deo

Stočarski kutak

Stari bor svedok vremena i putokaz za budućnost


2 AGROSVET 85 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA akvo leto? Šta izdvojiti? Tropski K dani, tornado, grad, olujne padavine,

kontaminirana jaja, fipronil, zemlja strancima, restitucija, novoformirane zadruge, štrajkovi, smanjen rod, slabiji otkup, manji izvoz... Prirodni nastavak ledenog januara, snežnog aprila, vrelih majskih dana, izbora, slabljenja evra i jačanja dinara... I u centru svih tih dešavanja čovek, naš nasušni. I pitanje koje lebdi, da li je elementarna nepogoda ili ne? Nema sumnje da jeste ako su prepolovljeni vodeći izvozni artikli, kukuruz, nonGMO soja, jabuka, malina... AlI odgovori, različiti, u zavisnosti od interesne grupe. Brojni savetodavci daju rešenja u vidu većeg obuhvata u osiguranju useva i zasada, izgradnji sistema za navodnjavanje, refinansiranju kreditnih obaveza, finalizaciji proizvoda... Sve su to hvale vredne mere ali mere koje dugoročno mogu da ublaže nevolje koje su proizvođači doživeli ove godine, a po svemu i u narednim godinama se mogu očekivati iznenađenja. I svi su u pravu, delimično. Osiguranje koje svakako treba proširiti rešava deo u tekućoj sezoni do nivoa pozitivne nule, ali posledice kod višegodišnjih zasada su vidljive najmanje još dve do tri godine. Ili navodnjava-

nje (a možda i odvodnjavanje), koje je rešenje ali tek za desetak godina kada budemo imali do 500000 hektara u sistemu (pod uslovom da godišnje izgrađujemo sisteme na 50000 ha). Odnosno, da pokrenemo više od ovih 30% površina u zalivnom sistemu koje sada koristimo od 100000 hektara trenutno instalisane mreže. Finalizacija proizvoda je velika stvar ali nije samo do nas, kupićemo opremu, imamo kadrove, imamo i na kraju sirovinu, ali...To ali je u stvari, da li će neko tamo negde, hteti od nas da kupi gotov proizvod jer time gasi svoja postrojenja. Namirenje kamate od strane države za proizvođače koji su preuzeli kreditne linije je jedna od mera koja može biti od kratkoročne, tako neophodne pomoći sada, kada je nova sezona u nastupanju. Sve to stoji, reći će neko ko ovo čita, lepo je mudrovati ali nama treba jedno brzo rešenje. Ne znam, možda, kada bih imao prilike da višem referentu došapnem, a on šapne načelniku uprave, te ovaj prenese državnom sekretaru koji onda to kaže ministru, a ovaj predloži predsedniku vlade da zbod elementarnih nepogoda vlada donese uredbu da se 2017. godina poljoprivrednicima otpišu ili barem umanje poreske obaveze.


4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Stvorena nova vrsta banana Australijski naučnici uspeli su da stvore banane koje su toliko bogate provitaminom A, da je veoma verovatno da bi one ubuduće mogle da spasu živote stotinama hiljada dece koja umiru od nedostatka tog vitamina. Nova banana nastala je preuzimanjem gena iz posebne vrste banana koja potiče sa Papue Nove Gvineje i koja je veoma bogata provitaminom A. Preuzete gene naučnici su iskombinovali sa sortom kevendiš banana. Provitamini su supstance sa veoma malo vitamina ili bez njih, ali koje mogu da se konvertuju u nosioce vitamina. Nova revolucionarna vrsta banana razvijana je u poslednjih 10 godina na Tehnološkom univerzitetu u Kivnslendu, a istraživanje je finansirala fondacija Bila Gejtsa.

Na Sibiru će se uzgajati lubenice

Prva prodaja genetski izmenjene ribe u svetu

Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta “Šukačov” istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj u japanskom gradu Čibi. Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.

Kanadska kompanija Akva Baunti (AquaBounty) saopštila je u finansijskom izveštaju o svom poslova-


5 nju da je prodala pet tona genetski izmenjene ribe, atlantskog lososa, što je prva takva prodaja u svetu. Međutim, kanadski potrošači nisu znali šta kupuju jer na etiketama nije bilo oznake da je riba odgajena sa genetskim izmenama, saopštila je Kanadska akciona biotehnološka mreža. U saopštenju se dodaje da prodajom genetski izmenjenog lososa nije prekršen zakon, jer je takvu prodaju odobrila Kanadska agencija za kontrolu hrane, a označavanje takve vrste hrane nije zakonski obavezno. Poslanici parlamenta u Otavi u maju nisu podržali predlog zakona za obavezno označavanje takvih proizvoda.

uglavnom neistražene. Prema proceni američke geološke službe, unutar Arktičkog kruga nalazi se 30% neotkrivenog gasa na zemlji i 13% neotkrivene nafte, kao i dragoceni minerali i metali, kao što su litijum i kobalt. Svetska potražnja za sirovim materijalima se stalno povećava, a veliki deo neistraženih skladišta je na Arktiku, što pomera fokus na tu oblast. U bici za Arktik i njegova bogatstva nadmeću se

Kanada, SAD, Rusija i Grenland, od kojih svaka zemlja polaže pravo na neki deo tog područja.

Još jedna zabranjena hemikalija na farmama pilića u EU Skandal sa jajima zaražnim toksičnim insekticidom preti da se ponovo razbukta pošto je holand-

Interesovanje za bogatstva Arktika Arktik, uključujući Severozapadni prolaz, jednu od najrizičnijih pomorskih ruta između ostrva kanadskog arhipelaga od Atlantika do Pacifika, jedna je od poslednjih oblasti na Zemlji koje su ostale ska ministarka zdravlja obavestila parlament da su na farmama živine nađeni tragovi još jednog zabranjenog insekticida. Reč je o insekticidu čija je upotreba dozvoljena kod svinja i goveda, ali ne i kod živine. U jučerašnjem pismu dostavljenom holandskom parlamentu, ministarka Edit Šipers navela je da je insekticid Amitrac (amitraz) otkriven posle kontrole pet farmi koje su 2016. i 2017. imale veze sa Čikenfrendom. Kompanija Čikenfrend, koja se bavi suzbijanjem štetočina, okrivljena je zbog prisustva toksičnog insekticida fipronil u jajima i proizvodima od jaja u 18 zemalja Evrope i šire.


6


7


8

Tradicionalni ukusi u korak sa vremenom

Ivana Tanurdžić, novinar

Sigurni smo da već nestrpljivo čekate plodove jeseni, što one koji su rezultat vašeg rada, što one nadaleko čuvene delicije kao što su kiseli futoški kupus, leskovački ajvar, sremački kulen... pa tako u nedogled, jer ako smo nečim bogati, onda su to tradicionalni proizvodi sa geografskim poreklom.

„HOMOLjE“ iz Žagubice, Udruženje proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa „FUTOŠKI KUPUS“ iz Futoga, Udruženje proizvođača sjeničkog jagnjeta „SJENIČKO JAGNJE“ iz Sjenice, Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada i Udruženje „SREMSKI KULEN“ iz Sremske Mitrovice.

Međutim, ono što nam manjka je svest o tome koliko je važno da blago našeg nasleđa sačuvamo i kao takvo približimo globalnom tržištu željnom autentičnih, posebnih, originalnih ukusa.

Vodeći se idejom da se znanje deljenjem umnožava, članovi Original Srbija su prvo među sobom delili znanja i iskustva, zatim počeli da zajedno nastupaju na sajmovima i manifestacijama, a danas imaju svoj veb sajt, zajedničku adresu na globalnoj mreži, kao i Facebook stranicu na kojoj svakodnevno dele svoje priče o posebnosti proizvoda koje čuvaju od zaborava.

Pioniri u tim nastojanjima su se pre dve godine okupili u savez simboličnog naziva Original Srbija, odnosno ovaj savez okuplja proizvođače tradicionalnih proizvoda Srbije i proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Osnivači Original Srbije su Udruženje „LESKOVAČKI AJVAR“ iz Leskovca, Udruženje pčelara

Veb sajt je mesto na kome možete da saznate sve o proizvodu koji je predmet zaštite, ali i da pročitate neki zanimljiv recept ili savet, kao i da pronađete


9 kontakt domaćina, proizvođača koji ga izrađuje u skladu sa zaštitom. Ono što se planira u budućnosti je uključivanje lokalne zajednice u ceo projekat, promocija turističkih i ugostiteljskih kapaciteta, upoznavanje sa lokalitetom, istorijom i tradicijom. Na ovaj način bi i očuvanje tradicionalnih proizvoda postalo interes cele zajednice, a ne samo proizvođača. Naravno, poseban segment su lokalne manifestacije, pa je u planu i izrada svojevrsnog kalendara lokalnih manifestacija, takvog da bi za svakog pravog gurmana, to bila turneja iz snova. Međutim, relanost i ovog projekta u mnogome je u vezi sa okolnostima na koje ne možemo da utičemo, pa su ovo leto proizvođači proveli u svojim baštama ili na njivama, pašnjacima, boreći se za prinose, sa malo slobodnog vremena za bavljenje bilo čim drugim. Bez sumnje, projekat je tek u začetku, svakako očekujemo još puno sjajnih vesti iz saveza koji čuva originalnost Srbije. Dobra vest stiže ovog leta, a to je da sada ne morate čekati novi broj naše ali i vaše revije Agrosvet za nove priče i promocije proizvoda, kao i ljudi koji sačinjavaju Original Srbija, već možete da ih nađete na veb adresi: www.originalsrbija.org

Ovog leta su u procesu pregovora sa EU otvorena dva nova poglavlja, od kojih se jedno, Poglavlje 7, sastoji od dve celine – autorska i srodna prava i između ostalih i prava proizvoda zaštićenih oznakom geografskog porekla. Neke su procene da bi upravo oznaka geografskog porekla mogla da bude najkompleksniji deo ovog poglavlja, ako se uzmu u obzir iskustva drugih zemalja i nerešeni sporovi upravo oko proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kao što je recimo onaj između Hrvatske i Slovenije oko toga čija su kranjska kobasica i istarski pršut. * Online platforma originalsrbija.org realizovana je zahvaljujući finansijskoj podršci Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.


Mikotoksini toksični metaboliti gljiva Mikotoksini, toksične supstance, metaboliti gljiva prisutni su gotovo u svim namirnicama. Težnja je u budućnosti proizvesti plodove gotovo bez prisustva toksigenih gljiva i mikotoksina što je u ovom trenutku gotovo nemoguće jer su gljive koje ih sintetišu prisutne svuda oko nas. Da bi smanjili rizike od kontaminacije hrane i trovanja neophodno je razvijati i primenjivati bolje i savremenije sisteme praćenja prisustva toksigenih gljiva i njihovih produkata mikotoksina. Potrebno je sprovođenje svih neophodnih mera kako dobre poljoprivredne prakse tako i prakse skladištenja. Vremenske prilike, odnosno neprilike ovog leta mogu da, prema stavu nauke i struke, kod roda kukuruza (ionako desetkovanog) dovedu do stvaranja mikotoksina i eto nove štete ne samo za ratare, već prevashodno za stočare. Svakako i za devizne rezerve ove zemlje. Otuda i ova septembarska tema - mikotoksini. Proizvode ih gljive, nevidljivi su

i nemaju miris, a ipak su jedan od najmoćnijih prirodnih otrova. Gljive proizvode čitavu lepezu hemijskih jedinjenja, poznatih pod nazivom sekundarni metaboliti. Postoje sekundarni metaboliti gljiva kao što je penicilin, otrovni su za bakterije i našli su primenu u medicini kao antibiotici. Nisu svi proizvodi gljiva našli primenu kao penicilin. Ima i onih koji

Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

su toksični za čoveka i životinje, a to su mikotoksini. Mikotoksin je termin koji vodi poreklo od grčke reči mykes koja znači gljiva i latinske toxicum, u prevodu, otrov. Mikotoksini obuhvataju veliku grupu različitih hemijskih jedinjenja koja kod čoveka i životinja mogu da izazovu akutna ili hronična stanja, mikotoksikoze. Postoje pisani istorijski podaci o iznenadnim bolestima ili neobjašnjivoj smrti velikog broja ljudi ili životinja, koji upućuju na to da su mikotoksini prisutni u hrani od davnina. Jedan od najpoznatijih slučajeva akutnog trovanja kod ljudi je zabeležen u Francuskoj, u Limožu 934. godine, kada je umrlo više od 40000 ljudi. Bolest istorijski poznata kao “Vatra Svetog Antoana”, slu-


11 čaj trovanja alkaloidima, koje gljiva Claviceps purpurea proizvodi u zaraženom klasu raži. Tokom II svetskog rata u Rusiji 10% populacije obolelo je od toksične aleukije izazvane toksinom T2 (trihoteceni) zbog ishrane plesnivim pšeničnim brašnom. Balkanska endemska nefropatija, oboljenje bubrega koje se javlja u Srbiji povezuje se takođe sa delovanjem mikotoksina i to ohratoksina. Prva proučavanja i povezivanje oboljenja kod ljudi i životinja počelo je pre 50 godina. Između 1950. i 1970. godine, uočeno je da neki metaboliti gljiva mogu da se povežu sa bolestima, ali je tek sedamdesetih godina prošlog veka postalo jasno da su mikotoksini odgovorni za brojne bolesti ljudi i životinja.

Penicillium expansum na plodovima citrusima

Mikotoksini koje danas poznajemo su otrovna jedinjenja i visoko kancerogene materije. Među hiljadama vrsta gljiva samo je 100 onih za koje se zna da proizvode mikotoksine. Neki od mikotoksina i njihovih derivata našli su primenu u farmaceutskoj industriji kao antibiotici, stimulatori rasta ili druge vrste lekova, ali veliki deo i dalje je ozbiljna pretnja zdravlju ljudi i životinja. Gljive iz rodova Aspergilus, Penicilijum, Fusarium, koje su obično gljive stanovnici zemljišta, pod određenim uslovima mogu da zaraze biljke u polju, posle

žetve ili u vreme transporta ili skladištenja. Ove gljive luče mikotoksine i kontaminiraju prehrambene proizvode. Bolesti koje nastaju kao posledica unošenja mikotoksina nazivaju se mikotoksikoze. Mikotoksikoze se popularno zovu “trovanja prirodnim sredstvima“ i u humanoj medicini ove bolesti su srodne onima koje su posledica izlaganja pesticidima ili ostacima teških metala. Simptomi bolesti, mikoza koje se javljaju kod čoveka zavise od vrste mikotoksina, dužine izlaganja, godišta, pola i mnogih drugih nedovoljno proučenih sinergističkih efekata koji obuhvataju genetiku, način ishrane i interakciju sa drugim jedinjenjima. Najvažnije vrste mikotoksina. Aflatoksini su vrsta mikotoksina koji proizvode gljive iz roda Aspergilus, pre svega, A. flavus i A. parasiticus. Postoje četiri različita tipa aflatoksina: B1, B2, G1 i G2. Aflatoksin B1 je najotrovniji, kancerogen je (spada u prvu grupu kancerogena) i u direktnoj je vezi sa mnogim oboljenjima među kojima je i rak jetre. Aflatoksini se mogu naći u proizvodima poreklom iz tropskih i subtropskih krajeva, kao što je pamuk, kikiriki, začini, pistaći i kukuruz. Aflatoksinima može biti kontaminirano voće i povrće (grožđe, smokve, kajsije, paradajz, urme ili šljive) i mogu se naći i u soku od jabuke. Ohratoksin se javlja u tri forme sekundarnih metabolita: A, B i C. Sve tri forme su proizvodi vrsta iz rodova Aspergillus i Penicilium. Do kontaminacije gljivama iz rodova Aspergillus spp. i Penicilium spp. dolazi u polju i skladištu, a nepovoljni uslovi čuvanja mogu veoma značajno da povećaju kontaminaciju ohratoksinima.

Među pripadnicima roda Aspergillus, vrsta A. ochraceus naseljava oštećene plodove trešnje, jagode, breskve, a svojim mikotoksinima može kontaminirati pivo i vino. Među vrstama roda Penicillium ohratoksine sintetišu P. viridicatum, P. verrucosum i P. nordicum. Ove gljive su najčešće prisutne na suvom voću i povrću, a kako vrše zarazu grožđa ohratoksini mogu biti prisutni u soku od grožđa i vinu. Pošto su vrste iz roda Aspergillus termofilne, u zemljama sa toplijom klimom kao što su Italija, Španija, Grčka, Izrael češća je pojava mikoza izazvanih ovom grupom gljiva i prisutne su više koncentracije mikotoksina. Ohratoksin je kancerogen i neurotoksin, a vezuje se za tumore u urinarnom traktu.

Penicillium expansum - kolonija

Patulin je toksin koji proizvodi Penicillium expansum, prouzrokovač propadanja voća i povrća u toku čuvanja. Osim ove gljive patulin proizvode i vrste iz rodova Aspergilus i Paecilomyces. Patulin je često prisutan u soku od jabuke. Smatra se opasnim otrovom ali još uvek nije dokazano da je kancerogen. Fusariumske toksine proizvodi preko 50 vrsta gljiva iz roda Fusarium spp. Ovi toksini su najčešće prisutni u zaraženim žitaricama. Obuhvataju toksine kao što su fumonizini, koji utiču na nervni sistem i mogu da izazovu rak. Trihotecini imaju letalni


12 efekat na čoveka i životinje delujući na većinu važnijih sistema u organizmu. Zaralenoni utiči na endokrini sistem i pojavu steriliteta. Trihotecine osim Fusarium spp. proizvode i vrste iz rodova Phomopsis, Trichoderma, Trychotecium i dr.

Plodovi kikirikija su često zaraženi Alfatoksinom

Alternarijski toksini su metaboliti gljiva iz roda Alternaria, a najvažnije vrste pre svega A. alternata. Prisustvo ovih toksina je utvrđeno u mandarinama, dinjama, jabukama, malinama, semenkama suncokreta i uljanoj repici. Takođe ovih toksina može biti u prerađevinama od voća: proizvodima od jabuka, sokovima od grožđa, brusnica i malina, kao i u crvenom vinu. Prisustvo i koncentracija mikotoksina u hrani mogi se utvrditi samo osetljivim i pouzdanim metodama. Postoji veći broj analitičkih, hemijskih i fizičkih metoda koji mogu utvrditi prisustvo više toksina u uzorku. Ove metode obuhvataju hromatografiju (tečnu hromatografiju - TLC, tečnu hromatografiju visoke performanse - HPLC i tečnu hromatografiju ultra visoke performanse - UHPLC, gasnu hromatografiju - GC itd.), masenu spektrometriju (MS), imunoeseje (ELISA test) i biosenzore. Za poslednjih 50 godina kako se izučavaju mikotoksini i otkriva njihovo prisustvo u hrani, metode koje su se koristile su se menjale i kombinovale. Za najpouzdanije metode danas

se smatraju kombinovane metode tečne hromatografije i masene spektrometrije: LC-MS i LC-MS/MS. Postoji zakonska regulativa kojom su ograničene dozvoljene koncentracije nekih mikotoksina u hrani kako u svetu tako i kod nas. Na primer, dozvoljene maksimalne koncentracije aflatoksina (B1 i G1) u lešniku, orahu i bademu iznose 3 µg/kg, pasulju, grašku i sočivu, čaju, prženoj kafi 5 µg/kg ili začinima 30 µg/kg. Ohratoksina u navedenim proizvodima i vuni ne sme biti više od 10 µg/kg, a patulina u kašama i soku od jabuke ne više od 50 µg/kg. Za alternarijske mikotoksine za sada nema propisanih zakonskih ograničenja u našoj zemlji, Evropi i drugim delovima sveta ali njihovo prisustvo u namirnicama ukazuje na opasnost koje bi mogli da imaju po zdravlje ljudi.

Aflatoxin B1

Danas se postavlja pitanje kako proizvesti hranu bez mikotoksina? Potpuno isključivanje mikotoksina iz hrane bilo bi idealno, ali je to neizvodljivo jer su gljive koje produkuju mikotoksine svuda oko nas. Međutim na faktore koji utiču na razvoj mikotičnih gljiva i produkciju mikotoksina možemo da utičemo. Uslovi u kojima se gaje biljke i čuvaju plodovi treba da budu što nepovoljniji za pojavu toksigenih gljiva i produkciju mikotoksina. Nepovoljni uslovi sredine u kojoj se razvijaju biljke kao što su suša, osetljivost

sorte, napad insekata, mehanička oštećenja, nedostaci u ishrani, nepovoljne temperature ili povećana vlažnost povećavaju osetljivost plodova prema napadu toksigenih gljiva. Globalno zagrevanje i povećavanje srednjih godišnjih temperatura dovodi do proširivanja areala rasprostranjenosti termofilnih gljiva kao što je Aspergilus flavus, koji se godišnje pomera 3-5 km prema polovima. U prevenciji kontaminacije toksigenim gljivama i mikotoksinima pre, u toku i posle berbe neophodna je dobra poljoprivredna praksa koja podrazumeva gajenje otpornih sorti prema abiotskim i biotskim faktorima, balansiranu ishranu, pravovremenu i pravilnu upotrebu fungicida i insekticida, kombinovanu i sa primenom bioloških sredstava za zaštitu, pravilno navodnjavanje i smanjivanje na minimum povređivanja biljaka i plodova pri berbi i u toku skladištenja. Takođe veoma važno je kontrolisati važne parametre u skladištu kao što je temperatura, vlažnost vazduha, ali se mora obratiti pažnja i na higijenu skladišnog prostora i opreme, kao i suzbijanje mikroorganizama i štetočina u skladištu. Ukoliko dođe do razvoja toksigenih gljiva detoksikacija se može obaviti fizički (odstranjivanjem kontaminiranih plodova, ručno ili mašinski), hemijski (mešanjem sa organskim rastvaračima kao što su suhloroform, aceton ili drugim hemijski jedinjenjima, kao što je sirćetna kiselina, amonijak, kalcijum hidroksid) i biološkim metodama (delovanje enzima – esteraze ili epoksidaze, upotrebom kvasca Trichosporum mycotoxinvorans ili bakterija Eubacterium BBSH797).


Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Obnovljivi izvori će 2030. biti najjeftiniji izvor energije

Obnovljivi izvori energije, poput vetra i sunca, do 2030. će postati najjeftiniji izvor energije u grupi 20 vodećih svetskih ekonomija. Ekolozi istovremeno upozoravaju da zemlje koje još investiraju u ugalj i nuklearnu energiju samo bacaju novac na tehnologiju koja za nekoliko godina neće biti konkurentna. Rezultati istraživanja objavljeni pred samit Grupe 20 u Hamburgu pokazali su i da je u poslednje dve godine u polovini zemalja iz G20 energija proizvedena iz obnovljivih izvora već jeftinija ili isto košta kao ona iz uglja ili nuklearnih elektrana. Utvrđeno je da su najjeftiniju struju u 2015. proizvodile vetroelektrane u velikom delu Evrope, Južnoj Americi, SAD, Kini i Australiji.

Elektrane na ugalj najveći zagađivači u Evropi Elektrane na ugalj u Evropskoj uniji odgovorne su za najveći deo zagađenja kontinenta, pokazala je nova analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Iako je ostvaren dobar napredak na putu ka ciljevima klimatske i energetske politike EU za 2020. i 2030., izveštaj je pokazao da su postrojenja na ugalj zaslužna za najveći deo emisije ugljen dioksida, sumpor dioksida i azotnih oksida u životnu sredinu. Prema analizi, polovina postrojenja odgovornih za najveće ispuštanje zagađenja u vazduh i vodu nalazi se u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Podaci su pokazali i da su postrojenja za tretiranje otpadnih voda odgovorna za najveći deo azota, fosfora i organskog ugljenika ispuštenog u vodu.

Američka administracija zabranila termin klimatske promene

Zaposlenima u američkom Ministarstvu poljoprivrede (USDA) rečeno je da izbegavaju termin

klimatske promene i da umesto toga u svom radu koriste termin “vremenski ekstremi”, piše “Gardijan”. Prepiska zaposlenih u Službi zaštite prirodnih resursa (NRCS), dela američkog Ministarstva poljoprivrede koje se bavi zaštitom zemljišta, pokazuje da administracija Donalda Trampa pokušava da promeni jezik koji neki zaposleni koriste kada govore o klimatskim promenama. Direktorka zadužena za zaštitu zemljišta Bjanka Mebijus-Klun poslala je zaposlenima listu termina za izbegavanje i njihove zamene. Još jedan od termina koji zaposleni neće smeti da koriste je “smanjenje štetnih gasova”.

Drugog avgusta planeta ušla u ekološki dug Dan ekološkog duga ove godine je došao već 2. avgusta, najranije otkako se obavljaju merenja, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu prirode. Taj dan označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Ovaj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997.) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. To znači da čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Troškovi prekomerne ekološke potrošnje postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, gubitka biološke raznovrsnosti.


15

Utvrđivanje brojnosti zemljišnih štetočina u ratarstvu i povrtarstvu Često proizvođače iznenadi sušenje ili „nestajanje“ biljaka sa parcele. Proleće 2017. godine je na brojnim površinama bilo obeleženo upravo ovakvim slikama. Prva asocijacija, seme nije klijalo ili je bilo velike vlage u zemljištu ili je bilo mraz, otpadaju, jer su ratari pratili šta se dešava. Poslednje 3-4 godine brojnost žičara kao i ostalih štetočina koje žive u zemljištu je u stalnom porastu. Ovo stanje, posledica je blagih zima (izuzev januara 2017.), smanjene upotrebe duboke obrade…Takođe, zbog ekotoksikoloških problema, zabranjena je primena insekticida na bazi nekotinoida za tretman semena. Tek kad ratari izvade sasušene biljke vide oštećenja od zemljišnih insekata, međutim tada je uglavnom već kasno za bilo kakve poduhvate. Štete na usevima u vidu proređivanja sklopa, oaznog propadanja useva, kao i potpunog propadanja useva sve su češće. Zbog ovih pojava nameće se potreba ispitivanja zemljišta na prisustvo štetočina.

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Pored ovih biotsko-abiotskih činilaca, na pojačanu pojavu zemljišnih štetočina uticao je i čovek. Kako? Česte liciticaje državnog zemljišta su dovele do sve manjeg ulaganja u zemljište, nema evidencije plodoreda, primenjene hemije, itd. Jedan od problema jeste što se ne prati brojnost insekata što često dovodi do svega napred navedenog, to jest do čestog stradanja useva i velikih šteta koje lako mogu da se spreče. Pregled zemljišta se uglavnom radi za visokoprofitabilne širokorede kulture kao što su šećerna repa, semenski kukuruz, povrće ali i to je redak slučaj. Ili se ne radi ništa ili se seje tretirano seme, dok se tretman zemljišta radi samo za kulture koje donose veći novac. Pregled zemljišta može uzeti nešto vremena, a prilično je jednostavan i može bilo ko da ga radi. U prilog tome, navešćemo najjednostavniji način utvrđivanja brojnosti. Pregled zemljišta se radi uzimanjem proba, da li ručnim kopanjem jama i li uz pomoć bušilica za sadnju voća. Pregled se radi krajem leta-početak jeseni ili krajem


kada se radi ručno broj uzoraka je manji, dok je kod mehanizovanog uzorkovanja broj uzoraka je veći. Generalno, pravilo je da što veći broj uzoraka bude uzet i pregledan, to su i potencijalne greške koje mogu nastati manje. Pre početka kopanja naprave se skice parcela sa ucrtanim mestima sa kojih će biti uzeti uzorci tj. probe. Raspored zavisi od broja proba kao i veličine jama. Jame se ravnomerno raspoređuju po parceli, pri čemu su prve na oko 10-ak metara od ivice (kod većih parcela).

zime-početkom proleća. Uzorkovanje krajem leta-početkom jeseni se smatra osnovnim i može se raditi do zamrzavanja zemljišta, dok je zimsko-prolećni termin dopunski ili korektivni. Dubina uzorkovanja zavisi od štetočina. Plitka iskopavanja se rade za podgrizajuće sovice, stonoge, nematode (do 10 cm), do 45 cm za žičare, rovca, pipe, a uzorci do 65 cm se rade izuzetno retko (izuzetno u uslovima jake suše). U praksi, najčešće se uzorci uzimaju do 50 cm dubine i isto toliko širine, tj. imamo uzorak od 0,25 m². Ako se uzimaju uzorci manjih dimenzija broj uzoraka treba da se poveća. Broj uzoraka zavisi od veličine parcele, pa se uzima 1 uzorak po hektaru sa parcele veličine do 10ha, 20 jama na 30 ha, 50 na 100 ha. Ukoliko se traži žičar, broj jama treba da bude 1 po ha bez obzira na veličinu parcele. Broj uzoraka zavisi i od načina rada,

Prilikom kopanja zemlja se izbacuje sa strane rupe, pri čemu ako se radi burgijom koja može biti različitog prečnika (15-50 cm), brzina rada je velika i kopanje jame u tom slučaju traje 4-5 sekundi, zemlja koja je izbačena bude sitna i laka je za pregled. Ručno kopanje je fizički mnogo teži i sporiji način uzimanja uzoraka pri čemu se kopa ašovom. Kod ovog načina uzimanja uzorka, pregled rade 2 osobe, koje sve nađene insekte sakupljaju u neku posudu. Izuzetno, ukoliko se radi pregled na žičare, često se mere pronađeni primerci da bi se utvrdilo koja su godina razvoja. Raspored insekata koji su pronađeni se unosi u skice parcele, da bi kasnije mogli da projektuju mere zaštite, tj. da li treba štititi cele pacele ili samo pojedini, ugroženi delove. Nakon završenog pregleda radi se analiza unetih podataka i izračunava prosečna brojnost pronađenih insekata koja se izražava po m². Ako je površina jame 0,25 m² množi se sa 4 da bi se dobila brojnost po kvadratnom metru.


17

Rezultate uzorkovanja, flašice sa nađenim štetočinama, treba dostaviti stručnjacima za zaštitu bilja na analizu, koji dalje rade na utvrđivanju vrste štetočine, uzrastu larvi, izračunavanju broja štetočina po m2, određivanju praga štetnosti i na kraju, davanju preporuke za primenu određenih mera zaštite za svaku tablu. Najčešća i kod nas najopasnija zemljišna štetočina – žičar je veoma opasan za širokorede kulture koje se seju na konačan sklop, a kritična brojnost se razlikuje po kulturama. Za šećernu repu je to 1 žičar/m², za suncokret i kukuruz preko 2-3/m². U nekim zemljama se za okopavine smatra kritičan broj preko 1 žičara po m², a za strnine preko 4 po m². Tretman semena insekticidima rešava problem 4-5 žičara u zemljištu, zavisno od vrste insekticida, porasta tj.

godine razvoja žičara, sklopa biljaka itd. Jedan od takvih preparata je nesistemični insekticid Semafor 20 SP. Nanosi se na seme i štiti ga od zemljišnih insekata, a kako nije sistemik može da se primenjuje i u kulturama koje se koriste za ispašu pčela u fazi cvetanja. Veće brojnosti insekata se rešavaju unošenjem insekticida u zemljište, među kojima se najbolje pokazao insekticid Force 1,5 G. Insekticid veoma brzog ali i dugog zemljišnog delovanja (do 60 dana) tako da će rešiti i problem štetočina koje se jako dugo pile kao što je kukuruzna zlatica. Jako slabo se ispira kišom, lagano isparava pa se tako širi u zemljištu i jako bitna stvar biljke ga ne usvajaju tako da je (pogotovo kod povrća) rešen problem karence. Unosi se depozitorima u zonu semena. U sklopu dobre poljoprivredne prakse, uzorkovanje zemljišta radi ispitivanja prisustva i brojnosti zemljišnih štetnih insekata i na bazi rezultata istih, određivanje mera korekcije je postupak koji doprinosi i ekonomici i ekologiji u narednim sezonama. Jesen je pravo vreme za to.


19

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Izvor: www.ekapija.com

Inovativna IT rešenja kao savremena podrška poljoprivredi Saradnja poljoprivrede i IT sektora možda je nekada zvučala kao naučna fantastika, ali danas sve više postaje svakodnevica. Nova softverska i hardverska rešenja primenjuju se na njivama, u voćnjacima ili plastenicima i doprinose poboljšanju prinosa, lakšem praćenju proizvodnje ili unapređenju prodaje. Takozvana pametna ili precizna poljoprivreda je sve popularnija tema, kako među agrarnim stručnjacima, tako i među IT ekspertima, a mnogobrojni investicioni fondovi finansiraju projekte, najčešće star-

tap kompanija, koji podrazumevaju upravo povezivanje dve donedavno vrlo udaljene delatnosti. Primera je mnogo, pa se tako rešenje kompanije LOGIT solutions pod nazivom Agremo (ranije poznat kao AgriSens) primenjuje već neko vreme, i to širom sveta. Reč je o sistemu koji omogućava da se pomoću dronova snimaju i analiziraju velike poljoprivredne površine, a za ovu inovativnu tehnologiju u aprilu su nagrađeni i priznanjem Aurea koje dodeljuje eKapija. Na nedavnom završenom konkursu NLB banke specijalnu nagradu za doprinos digitalizaciji organske poljoprivrede dobio je Nikola Šijan i njegov projekat DigiKmet, a kompanija Japan Tobacco International (JTI) najavila je uvođenje novog sistema koji će pomoći u borbi protiv ilegalne trgovine duvanom – satelitski nadzor polja duvana. Čak i budući mladi preduzetnici prepoznali su vezu između poljoprivrede i IT sektora. Tako su pobednici nacionalnog takmičenja za učeničku kompaniju, koje već godinama organizuju Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement), na nedavnom evropskom takmičenju predstavili takozvane pametne košnice sa ramovima u koje su ugrađeni mali kompjuter, mikrofon i senzori.

Upravljanje usevima, meteo prognoze… Zoja Kukić, direktorka Startita i jedan od osnivača organizacije SEE ICT, kaže u razgovoru za eKapiju da se IT svet i poljoprivreda

udružuju na zaista različite načine. Prvi korak su svakako softveri za upravljanje usevima, podsetnici za različite akcije, evidencija aktivnosti i slično. “Tu su i proizvodi koji pomažu prodaju proizvoda, koji su sada sve popularniji i u Srbiji, poput Moje pijace, Zelenoo… Pored toga, imamo različite analitičke alate koji kombinuju hardver i softver, poput kamera kojima se utvrđuje kvalitet zemljišta ili stanje biljaka, kao i one koji pomažu pri samom radu, na primer dronove koji skeniraju useve ili raspršuju određene materije” navodi naša sagovornica.

Zoja Kukić

Posmatrajući dosadašnju primenu, IT rešenja u agraru najviše se koriste za praćenje meteoroloških uslova, stanja useva u realnom vremenu, procenu količine prinosa ili nadgledanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Zoja Kukić kaže da kao što je nekada traktor bio novina u poljoprivredi, a sada je nešto bez čega se ne može, tako je i danas sa primenom IT-a – oni koji prvi uhvate korak svakako će biti u prednosti.


20 “Ne postoje zvanični podaci o tome koliko se različiti proizvodi koriste u gazdinstvima u našoj zemlji, ali svakako pomaže to što značajan broj domaćih IT stručnjaka pravi svoja rešenja i često ih testira baš sa domaćim poljoprivrednicima. S obzirom na to da je Srbija jaka poljoprivredna zemlja, domaći inženjeri prepoznaju ovu oblast kao blisku, zapažaju pojedine nedostatke i neefikasnosti i vide priliku kako da uz pomoć softverskih rešenja to poprave i inoviraju” objašnjava sagovornica eKapije. Kada je reč o budućoj saradnji dve možda i najperspektivnije grane srpske privrede, Zoja Kukić smatra da će se, kao i u svakoj drugoj industriji, nakon postepenog “ulaska”, tek kreirati novi načini za optimizaciju i napredak. “S tim u vezi, perspektiva saradnje između ove dve oblasti je sigurna, i ja verujem – svetla. Velika prilika za naše poljoprivrednike je da što pre krenu sa upotrebom različitih pametnih uređaja i softvera koji će im olakšati posao i povećati prinose, jer će jednog dana to biti standard, a sada može biti odlična konkurentska prednost” savetuje sagovornica eKapije agrarnim proizvođačima. Na tom putu, poljoprivrednicima bi sigurno značilo da i država prepozna značaj ovog povezivanja i možda u nekom narednom periodu ponudi podršku, na primer u vidu edukacije ili subvencija za nabavku IT sistema koji će im unaprediti proizvodnju i omogućiti uspešniji nastup na tržištu.

Inovacijama do većih prinosa Projekat Antares, novosadskog instituta BioSens, osvojio je prvo mesto u Evropi u okviru poziva Evropske komisije Horizon 2020 – timing, namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima. Pobedom na konkursu u novembru 2016. godine, naučnici iz Srbije dobili su 28 mil EUR za jačanje ljudskih resursa instituta, zapošljavanje eksperata i transfer znanja iz vodećih evropskih institucija. Kompanija Inosens iz Novog Sada takođe se bavi inovacijama u poljoprivredi i već učestvuje u više evropskih projekata, a jednu od uspešnih priča, kada je reč o saradnji IT sektora i poljoprivrede, predstavlja i pomenuti LOGIT Solutions. Njihovo rešenje AgriSens u drugom kvartalu 2017. godine dobilo je novo ime – Agremo. “U martu ove godine dobili smo titulu najčešće korišćene aplikacije za poljoprivredu na američkoj platformi DroneDeploy. Nedavno smo lansirali našu sopstvenu platformu i obogatili je dodatnim analizama, pa su korisnici sada posebno zadovoljni time što su u mogućnosti da sve svoje analize čuvaju na jednom mestu i da prate razvoj svojih biljaka” kažu iz LOGIT Solutions-a u razgovoru za eKapiju.

Nedavno su stigli do broja od 2.000 korisnika koji dolaze iz više od 50 različitih zemalja, a kada je reč o planovima, u narednom periodu nameravaju da se posvete i razvoju novih ideja, kao i da nastave da održavaju dijalog sa korisnicima i stručnjacima. Ovih dana upravo učestvuju na InfoAg konferenciji u Sent Luisu (SAD). “Ovaj sajam je jedan od najbitnijih skupova za sve one koji se interesuju za nove tehnologije u poljoprivredi. Nedavno smo učestvovali i na prvom Evropskom kongresu posvećenom dron tehnologiji u Briselu, gde je naš direktor Milan Dobrota moderirao panel o preciznoj poljoprivredi” navode iz Logita. Projekat nagrađen na konkursu NLB banke – DigiKmet podrazumeva automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima, uz korišćenje odgovarajućeg softvera i hardvera i povezivanje informacija sa interneta o meteorološkoj slici i prognozi padavina na mikrolokalitetu. Autor projekta Nikola Šijan ovu tehnologiju za sad primenjuje na lokalu, u svom i domaćinstvima svojih prijatelja, a kako je rekao za eKapiju, planira njeno dalje usavršavanje i zatim izvoz, najpre u Bugarsku, odakle već ima upite za saradnju.


21


Grinje štetočine u negovanim zasadima Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Svedoci smo da se klima menja i da je sve više ekstrema po pitanju vremenskih prilika, što za posledicu ima promene u živom svetu. U godinama sa dugim toplim letima velike probleme stvaraju štetočine na gajenom bilju. Sve više je novih vrsta koje potiču iz tropskih i suptropskih predela, a koje su ovde našle stanište i biljke domaćine. Takođe i insekti koji su već poznati na ovom terenu u povoljnim uslovima se brzo prenamnože i stvaraju velike štete. Najbolji primer za to su grinje koje nekoliko godina unazad stvaraju velike probleme na svim gajenim vrstama, a posebno na voću i vinovoj lozi.


23

Aculus schlechtendali

Grinje su sićušni organizmi, često nevidljivi golim okom, pripadaju klasi Arachnide - pauci, red Acarinae – grinje ili pregljevi. Štete nanose tako što se hrane na lišću biljaka sišući sokove, uništavaju hlorofil, smanjuju asimilacionu površinu za fotosintezu, a samim tim smanjuje se količina hraniva neophodnih za pravilan razvoj voćke. Na listu se mogu videti mnogobrojne sitne svetle tačkice, koje su posledica uboda grinje. Pri jačem napadu dolazi do spajanja pega, a list dobija mrku boju, tj. bronzani izgled što je jedan od najprepoznatljivijih simptoma. Ako je napad izuzetno jak dolazi do opadanja lišća, a ako je blizu berbe i do opadanja plodova. Naravno, grinje „vole“ zdrave, sočne biljke u dobroj kondiciji, te ih zbog te osobine i zovemo štetočine negovanih zasada. Uzgred, i kruškina buva je primer za štetočine zasada koji su kvalitetno negovan tokom cele vegetacije. Među štetnim grinjama višegodišnjim zasadima ali i dekorativnom bilju najveće štete nanose crvena voćna grinja (Panonychus ulmi), žuta grinja (Tetranychus urticae) i eriofidne grinje.

Crvena voćna grinja najčešće napada jabuku, ali i mnoge druge biljke. Prezimljava u stadijumu jaja, najčešće u osnovi i naborima dvogodišnjih grančica. Kod veće brojnosti stablo i grane dobiju crvenu boju. Sa kretanjem vegetacije dolazi do piljenja grinja i prve larve se počinju hraniti na mladom lišću. Ovo se najčešće dešava u fenofazi roze pupoljka. U našim uslovima ova grinja razvije 6-7 generacija godišnje. Najveću brojnost postiže u letnjim mesecima, a masovnoj pojavi prethodi suvo i toplo vreme. U povoljnim uslovima se brzo širi i prenamnoži, tako da za par dana zasad ne može da se prepozna. Zato treba biti na oprezu i od cvetanja stalno obilaziti zasad i pratiti razvoj grinje. Za suzbijanje crvene voćne grinje, kao i ostalih grinja, koriste se specifični pesticidi, tzv. akaricidi. Sa zaštitom od ove štetočine treba krenuti na vreme, a to je suzbijanje pred kretanje vegetacije primenom parafinskog ulja Nitropol S, pogotovu ako se utvrdi veliki broj jaja na stablu i grančicama. Preparat Nitropol S se primenjuje u količini od 20,0 l/ha i ima zadatak da stvori omotač oko jaja i spreči razmenu materija te tako izazove gušenje tj.

onemogući piljenje larvi. Najbolji efekat je primena kada su jaja tamno crvene boje i na par dana pred piljenje. Drugi tretman treba izvesti u fenofazi roze pupoljka, kada su prisutne tek ispiljene mlade larve primenom preparata Borneo (a. m. Etoksazol). Noviji preparat sa potpuno novim mehanizmom delovanja pouzdano suzbija grinje u ovom stadijumu. Spada u regulatore rasta insekata i sprečava stvaranje hitinskog omotača larve, čime one-

Panonychus ulmi zimska jaja

mogućava dalji rast i presvlačenje i tako izaziva uginuće. Dakle, preseca životni ciklus i mladi razvojni stadijum i ne prelazi u odrasli oblik. Treća mogućnost je primena preparata Akaristop (a. m. Abamektin) u fenofazi precvetavanja koji deluje kontaktno i digestivno, jer se tada na lisnoj masi mogu naći svi razvojni stadijumi koji se intenzivno hrane. Ovde treba spomenuti da se preparat Akaristop ne meša sa preparatima na bazi Sumpora ili Kaptana jer može izazvati mrežicu na plodu, kao i da se ne primenjuje na temperaturama iznad 280C niti ako se očekuju visoke temperature u tri dana posle primene jer može izostati puna efikasnost. Kasnija tretiranja slede u skladu sa razvojem štetočine, ako se registruje više od 2-3 pokretne forme po listu. Tokom


24 ha). Sve ovo je bitno, jer preparati uglavnom deluju kontaktno i treba da dođu u kontakt sa grinjom.

Eriofidae - simptomi na naličju lista

leta na višim temperaturama visoku efikasnost je iskazao Sanmite (a. m. Piridaben), koji ima brzo inicijalno i kontaktno delovanje na sve razvojne stadijume. Ovaj proizvod je pravi letnji akaricid, najbolje deluje na temperaturama od 25-300C. Prilikom suzbijanja treba imati na umu da grinje relativno lako stiču rezistenciju-otpornost na primenjene akaricide, pa posle 3-4 dana od tretiranja obići zasad radi provere delovanja preparata. S druge strane, dobri atomizeri i kvalitet aplikacije su bitni uslovi za uspešnu zaštitu od grinja, što je kod mnogih proizvođača slaba strana. Takođe je bitno što bolje kupanje sa dosta tečnosti (ne manje od 1000 pa sve do 1500 l/ha) uz obaveznu primenu okvašivača kao što je Vin film (0,3 l/

Kada se primeti velika brojnost grinja svih stadijuma, proizvođače obuzme panika i tada ne pitaju za cenu preparata, samo da reše problem. U tom slučaju u praksi se najbolja pokazala kombinacija: Borneo (0,5 l) + Akaristop (1,0 l) + Nitropol S (3,0 l) za jedan hektar. Ne treba zaboraviti da crvena voćna grinja, kao i ostale grinje imaju svoje neprijatelje, kao što je bubamara iz roda Stephorus, predatorske grinje iz familije Phytoseidae, tripsi, zlatooke, stenice, osolike muve te i treba koristiti „prijateljske“ akaricide, kakvi su gore pobrojani. Žuta grinja je krajem proleća i početkom leta takođe nanosila velike štete i stvarala glavobolju proizvođačima voća. Mada je poznatija povrtarima, jer se redovno javlja na povrću, ali kao kosmopolitna vrsta se odomaćila i na voćkama. Prezimi kao odrasla ženka na skrivenim mestima. Javlja se u martu mesecu, najpre se hrani i razmnožava na korovskim biljkama, dok se ne namnoži, pa krene i na gajene biljke.

Crvena voćna grinja (Panonycus ulmi) - simptomi na listu

Slične simptome izaziva kao i crvena voćna grinja i može da razvije do 7 generacija godišnje. Ishranom na gajenim biljkama dolazi do žućenja

Eriofidae - simptomi na naličju lista

listova te opadanja i listova i plodova. Razlika je samo što voćke napada kasnije, u drugom delu vegetacije, od jula pa nadalje, jer prelazi sa korovskih vrsta. Za suzbijanje se isto koriste specijalni akaricidi i važe ista pravila koja su pomenuta kod preparata, samo je vreme pomereno za drugi deo vegetacije, kada se ona pojavi. Znači Akaristop ili Sanmite primeniti ako ima svih razvojnih stadijuma, a Borneo kada ima dosta mlađih larvenih stadijuma. U suzbijanju žute grinje dobre rezultate daju i preparati na bazi Bifentrina. I kod suzbijanja žute grinje važi pravilo da se optimalan rezulat dobija uz dobro kupanje biljaka uz primenu okvašivača. Eriofidne grinje su jako male štetočine crvolikog oblika, vide se tek pod uvećanjem većim od 40x. Najpoznatije su eriofidna grinja na jabuci (Aculus schlechtendali), na vinovoj lozi erinozna grinja (Eryophies vitis) i akarinozna grinja (Calepitrimerus vitis), mada zadnjih godina se obavezno uključuju u program zaštite i kod višnje, šljive, leske, maline, kupine i dr. Kod jabuke dovodi do bronzavosti lista, a potom


25 ba na vrema suzbijati akaricidima. Kod jabuke i ostalih voćnih vrsta tretiranja od juna pa nadalje, a kod vinove loze suzbijanje sprovesti u bubrenju pupoljaka i ponoviti kada krenu lastari. Akarinozna grinja vinove loze je opasnija štetočina. Oplođena ženka takođe prezimi na skrivenim mestima ili oko pupoljaka. Kada pupoljci nabubre, ženke počinju da se hrane, potom polažu jaja oko osnove budućih lastara. Napadaju sve organe vinove loze. Može doći do uginuća tačaka rasta ili celih pupoljaka. Simptomi na lastarima su sušenje, skraćenje internodija, razvoj bočnih lastara tzv. veštičije metle, zaustavljanje rasta i smanjenje prinosa. I za zaštitu od akarinozne grinje neophodna je pravovremena primena akaricida. Panonychus ulmi

u julu i avgustu i do opadanja, ako se namnoži na plodu jabuke, može stvoriti mrežavost. Kod vinove loze se javljaju redovno i neophodno je pravovremeno suzbijanje. Erinozna grinja u zavisnosti od oštećenja koja pravi ima tri rase. Jedna pravi erinoze na listu, izrasline u obliku plika na licu lista, a beličasto-roze udubljenje na naličju, druga rasa napada pupoljak iz koga raste rešetavo lišće, a treća uvija lišće, te ono izgleda sitno i slepljeno. Ženka prezimi ispod ljuspica spavajućih pupoljaka, postaje aktivna u vreme bubrenja pupoljaka i naseljava nerazvijene listove, gde izazivaju prve erinozne simptome i počinju da polažu jaja. Zbog toga su najstariji listovi najjače napadnuti, krajem proleća grinje se penju na

mlado lišće gde se nakon ishrane stvaraju nove erinoze. Kao posledica napada ove grinje može doći do usporenog rasta loze i do slabog sazrevanja bobica. Erinozne grinje uglavnom ne prouzrokuju ozbiljnija oštećenja. Međutim, u uslovima jakog napada eriofidne grinje tre-

Sve ovo izgleda prilično komplikovano. Mnogi proizvođači zaštitu grinja rade nasumice i ne poštuju sve ove činjenice, zato im se dešava da tretiraju i po 5-6 puta bez rezultata, a to itekako poskupljuje proizvodnju. Praćenje štetočina i saradnja sa stručnom službom može rešiti problem često sa dva tretiranja.

Tetranichus spp.


AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Broj gladnih u svetu ponovo raste Broj gladnih u svetu ponovo raste nakon više godina pada pošto milioni ljudi trpe udružene posledice konflikata i klimatskih promena, izjavio je juče generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Gracijano da Silva. Broj ljudi koji nisu imali dovoljno hrane pao je u periodu od 2014. do 2016. na 795 milona, što je za 21% manje u odnosu na period od 1990. do 1992., prema podacima FAO. Da Silva je rekao da ovogodišnje nazadovanje u suzbijanju gladi jedva da predstavlja iznenađenje, s obzirom na to da se gotovo 20 miliona ljudi suočava sa glađu zbog borbi i suše u Južnom Sudanu, Nigeriji, Somaliji i Jemenu. Ukupno 19 zemalja se suočava sa dugotrajnim krizama.

U EU sve manje mladih poljoprivrednika U EU je primetna snažna depopulacija ruralnih područja, kao i smanjenje broja poljoprivrednika. U poslednjoj deceniji EU je izgubila 3,8 miliona farmi. Samo su dve države članice uspešne u podsticanju mladih poljoprivrednika, a to su Poljska i Austrija, gde je postotak mladih poljoprivrednika u ukupnoj populaciji poljoprivrednika iznad deset odsto. Na nivou EU u razdoblju od 2007. do 2020. predviđeno je skoro 20 milijardi evra pomoći mladim poljoprivrednicima u okviru mera ZPP-a. Izveštaj Evropskog revizorskog suda utvrdio je da taj novac ne postiže željene rezultate. Cilj pomoći je generacijska obnova, ali nema pokazatelja da su ova sredstva pomogla ostvarivanju tog cilja.

Šteta će biti veća nego 2012. godine Poljoprivredna proizvodnja će ove godine zbog mraza, grada i suše biti manja za 20 odsto ili za milijardu evra. To je rekao član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije Miladin Ševarlić. On je za agenciju Beta rekao da će rod kukuruza biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu i da će šteta na izgubljenom rodu biti 544 miliona evra. “I rod soje biće prepolovljen i šteta će zbog toga biti oko 118 miliona evra, a na trećem mestu po gubicima su maline čiji će proizvođači zbog vremenskih nepogoda i niskih cena izgubiti oko 55 miliona evra”, rekao je Ševarlić. Gubitak zbog manjeg roda krompira prema njegovim rečima ove godine u odnosu na prošlu godinu koja je bila među povoljnijima, a ne i rekordna, biće oko 47 miliona evra. Dodao je da će ove godine šteta u proizvodnji suncokreta biti 41 milion evra, jabuka 32 miliona evra, šljiva 23 miliona evra, šećerne repe 19 miliona evra, grožđa 18 miliona evra i krušaka 17 miliona evra. “Štete u poljoprivredi ove godine biće veće nego 2012. godine, teško je precizno reći koliko jer je država zapostavila poljoprivredu i nema zvaničnih podataka. Kada bi agrar imao bolji tretman mogao bi da izvozi tri-četiri puta više nego do sada”, rekao je Ševarlić. Slabi prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura, prema njegovim rečima, pogubno će delovati na stočni fond jer će stočari zbog rasta cena hrane rasprodati stoku. “Već je počela rasprodaja i pokolj stoke jer kukuruza u zrnu nema, a kabaste hrane i sena je malo”, rekao je Ševarlić. On je dodao da cene voća i povrća neće astronomski rasti jer je mala kupovna moć potrošača, a i tržište je liberalizovano i biće uvoza. “Posledice suše na voću će se osećati i sledeće godine jer su oštećeni pupoljci zbog nedostatka vlage”, procenio je Ševarlić.


27

AgroStatistika

EU voli naše pivo Na tržištu Evropske unije od uvoznih piva izvan bloka srpski brendovi su drugi najpopularniji, a jedino ispred su meksička piva, pokazuju podaci evropske službe za statistiku Evrostat, objavljeni povodom obeležavanja Međunarodnog dana piva. EU je prošle godine uvezla 46,9 miliona litara piva iz Srbije ili 13 odsto od ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU, dok je iz Meksika uvezeno gotovo 179,5 miliona litara ili gotovo polovina uvoza. Tek na trećem mestu je američko pivo (36,5 miliona litara), sledi belorusko pivo (20,6 miliona litara), kinesko (16,4 miliona litara) i rusko (11,6 miliona litara), prema podacima Evrostata. Inače, EU je prošle godine proizvela 39 milijardi litara piva.

Za godinu dana Hrvatska ostala bez 1.000 ha pod maslinama Osim požara, maslinjaci su proteklih godina imali i problema sa štetočinama - svrdlašom i maslinovim moljcem, a kako bi se negativni rezultati u proizvodnji zaustavili, Ministarstvo poljoprivrede najavljuje donošenje Strategije maslinarstva. Hrvatska je 2011. godine pod maslinama imala 17.100 hektara, što je postupno raslo, do 19.100 ha, no ovaj trend se prošle godine okrenuo, te su površine ponovo počele padati. Osim pada površina pod maslinama, došlo je i do velikog pada u proizvodnji maslinovog ulja, pa je tako prošle godine proizvedeno 31.183 tona maslina, odnosno oko 35.000 hl maslinovog ulja, dok je proizvodnja ulja od 2011. do 2013 u proseku bila između 50.000 i 55.000 hektolitara.

Štete od suše u poljoprivredi u Sloveniji na nivou katastrofalne 2003. godine Posledice višemesečne suše u Sloveniji su katastrofalne, a nisu ih ublažile niti padavine zadnjih dana koje su za useve došle prekasno, potvrđuju i službene procene. Državna sekretarka u ministarstvu poljoprivrede Tanja Strniša kazala je da su štete u poljoprivredi na nivou katastrofalne suše iz 2003. godine, kad je u poljoprivredi bilo za 120 miliona eura štete. Poljoprivrednici su imali obavezu da do 1. septembra štetu prijave, a oni kod kojih šteta prelazi 30 posto proizvodnje imaju pravo na pomoć iz proračunske pričuve. Slovenija osim toga planira povećati stope sufinansiranja za uvođenje sistema navodnjavanja u poljoprivredi, te sisteme orošavanja i postavljanja protivgradnih mreža za uzgajivače voća i povrća. Program pomoći poljoprivrednicima aktiviraće se u oktobru i neće biti potrebno donošenje posebnog interventnog zakona jer posledice suše već po sadašnjim zakonskim propisima imaju opseg prirodne katastrofe, ocena je slovenskog ministarstva za poljoprivredu. Suša je bila najizraženija u jugoistočnoj Sloveniji, gdje je u junu i julu palo samo 40 posto za to vreme uobičajenih padavina. Zbog manjka stočne hrane, izostanka kosidbe i smanjenog roda kukuruza, postoje planovi o odobravanju povoljnijih kredita stočarima za kupovinu stočne hrane iz uvoza, kako ne bi smanjivali proizvodnju i praznili staje, što bi izazvalo rast cene mesa i većeg uvoza.


Breskva, trips, izvoz Šta nam donosi budućnost?

Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Poljoprivredna proizvodnja ide krupnim koracima napred, ili je to bar slučaj kod jednog dela proizvođača. Ova godina je prvo sa prolećnim mrazevima, a zatim sa teškom sušom donela velike probleme. Opet se pokazalo da kod onih proizvođača koji su spremni da prate, rade i ulažu u nove tehnologije, imaju i u ovoj godini dobre rezultate. Sa tim rezultatima će doći i zarada, jer ko god je imao prinose u ovoj godini cena nije izostala. Znam šta ćete prvo pomisliti i reći: „Pa ko to danas ima novca da uloži u vrhunsku proizvodnju?“, ali

imajte na umu jedno - bolje 20 ari vrhunske proizvodnje, nego 2 hektara proizvodnje pod otvorenim nebom sa ogromnim rizicima. Za takvu vrhunsku proizvodnju treba nam i vrhunska tehnologija. Odlična rešenja. Rešenja problema koja se uklapaju u nove zahteve tržišta. Agromarket se zaista trudi da našim partnerima ponudi rešenja. U saradnji sa multinacionalnim kompanijama poput DoW, DuPont, Syngenta, Bayer, svake godine donosimo novitete. Par novih aktivnih materija će stići i 2018. godine. A ovom prilikom pričaćemo o novoj aktivnoj materiji Spinetoram, koja dolazi iz laboratorija kompanije DoW Agroscience, a koja će se naći pod imenom Delegate.

Godine 2017., završene su prve registracije ovog insekticida u Evropi, a već sledeće godine stiže i na naše tržište. A kako je sve počelo nije loše znati? Sada davne 1986. godine izolovana je iz zemljišta bakterija po imenu Saccharopolyspora spinosa. Njenim umnožavanjem i gajenjem dobijaju se 23 spinosina koji imaju insekticidno delovanje. Kod nas je prisutan Spinosad (insekticid Laser 240 SC) koji se sastoji iz spinosina A i spinosina D. Odličan insekticid koji je zbog visoke selektivnosti i toksikoloških karakteristika u mnogim zemljama registrovan i za primenu u organskoj proizvodnji. I konačno stižemo i do našeg novog preparata, Delegate. Da li je bilo moguće unaprediti spinosine? Naučnici iz razvojnog tima kompanije DoW su uspeli u tome. Pronađena je aktivna


29 materija Spinetoram za koju je DoW 2008. godine dobio nagradu Presidential Green Chemistry Challenge. Šta je to što krasi Delegate? Pod a - izuzetno širok spektar delovanja. Nećete znati gde naći proizvod tj. insekticid koji deluje na Lepidoptere (Tortricidae, Noctuidae, Pyralidae, Geometridae...), Thysanoptere (Tripidae) i na Dipterae (Tephritidae, Agromyzidae, Muscidae...), Coleopterae, Isopterae... Zaista teško je i nabrojati sve redove i familije na koje ova grupa spinosina deluje. Narodskim jezikom rečeno, dobijamo insekticid sa novim mehanizmom delovanja, koji će odlično kontrolisati smotavce, tripse, voćne muve, kruškinu buvu... Kao specijalista za zaštitu bilja sa solidnim praktičnim iskustvom na poljima koja pružaju stalni izazov, nisam imao priliku da sretnem proizvod sa ovako širokim spektrom. Mi smo kao članovi stručnog tima kompanije Agromarket, imali prilike u prethodne dve godine da se uverimo u svu ovu izuzetnu efikasnost o kojoj vam pišemo. U sezoni 2016. i tokom 2017. organizovali smo brojne oglede širom Srbije i u mnogim voćnim vrstama kako bi se obučili i kako bi naučili što više o različitim mogućnostima primene insekticida Delegate. U ovom broju predstavićemo vam rezultate samo jednog ogleda, tj. ispitivanja efikasnosti insekticida u suzbijanju tripsa na nektarini. Prethodnih godina ova štetočina pravi puno problema našim proizvođačima, naročito u smederevskom kraju. U ranijim brojevima smo pisali o njemu, a dodatnu komplikaciju predstavlja i činjenica da je u Ruskoj Federaciji proglašen karantinskom štetočinom, tj. da se

Frankliniella occidentalis

kamion u kojem se nađe trips (Frankliniella occidentalis) momentalno vraća u zemlju iz koje dolazi. Iz tog razloga otkupljivači u Srbiji u prethodnim godinama uveli su sopstvene kontrole na prijemu i otkupu nektarine. A naši proizvođači su bili prinuđeni da se snalaze i bore ne bi li sačuvali plodove u zrenju od tripsa. Pre nego predstavimo rezultate iz ogleda, malo podsećanje na štetočinu koja ugrožava izvoz naših voćnih plodova. Kalifornijski cvetni trips, Frankliniella ocidentalis je sićušni insekt dužine tela 1-2 mm. Štete izaziva i larva i imago sišući biljne sokove iz lista, cveta i ploda, koji zbog toga ostaju sitni i zakržljali. Na plodu breskve nastaju tzv. ćelava mesta, kod nektarine i plutaste tačke, zbog čega plod gubi tržišnu vrednost. Trips najpre napada cvet i najmlađe lišće zbog čega ono postaje kovrdžavo. Ima i do 12 generacija godišnje i borba protiv njega je jako teška, pogotovo u sušnim i toplim periodima. Istovremeno se na biljci mogu naći svi razvojni stadijumi, i jaja, larva, lutka i odrasli. Ženka polaže jaja ubadajući ih u list ili cvet. Prezimi u zemlji oko korova i dobro podnosi niske temperature. Kosmopolit je i napada veliki broj vrsta, voća, povrća, cveća, korova, a pošto leti vrlo brzo osvaja nove teritorije, velike probleme pravi i u plastenicima, odakle je i počela ekspanzija na breskvu.

Slika 1

Vratimo se na oglede koji su organizovani u Lunjevcu u blizini Kolara u smederevskom kraju, kod uglednog proizvođača Dragana, na sorti Stark Red Gold. No moramo ovde podsetiti na rezultate ogleda iz 2016. godine, kada je takođe postavljen ogled u okolini Smedereva. Prema prvim rezultatima Spinetoram ima vodeće dejstvo po efikasnosti na trips u breskvi i nektarini. To nas je ohrabrilo da se ponovo ogledamo sa tripsom u smederevskom kraju. Svesno smo izabrali sortu koja na berbu stiže početkom avgusta meseca jer smo želeli da ostavimo prostora Tripsu da se umnoži i da u netretiranom delu imamo puno oštećenja. Upravo to se i desilo. U periodu punog cve-

Slika 2


TABELA 1. – Rezultati ispitivanja efikasnosti insekticida u suzbijanju Frankliniella ocidentalis I ocena (19. 06.)

II ocena (27. 06.)

III ocena (06. 07.)

IV ocena (14. 07.)

Broj*

KE (%)**

Broj*

KE (%)

Broj*

KE (%)

Broj*

KE (%)

Formetanat I Formetanat II

1 2

81,2

1 7

75,7

3 3

90,1

7 8

71,7

Tiametoksam I Tiametoksam II

1 1

87,5

5 7

63,6

12 5

72,1

6 14

62,2

Spirotetramat I Spirotetramat II

4 1

68,7

4 10

57,5

8 12

67,2

6 18

54,7

Delegate I Delegate II

1 0

93,7

3 5

75,7

2 3

91,8

6 2

84,9

Flonikamid I Flonikamid II

1 1

87,5

6 7

60,6

8 3

81,9

7 8

71,7

Kontrola I Kontrola II

5 11

8 25

33 28

30 23

*broj uhvaćenih jedinki, **koeficijent efikasnosti GRAFIKON 1. - Grafički prikaz efikasnosti insekticida po vremenu ocenjivanja

tanja, tripsa gotovo da nije ni bilo. Prvu pojavu zabeležili smo u junu mesecu i od tada konstantni rast brojnosti prilikom svakog otresanja grana. Od ishrane tripsa na malim plodovima došlo je do pojave „tačkica“ na izloženoj strani ploda (slika br. 1). Tretmani su započeti odmah po pojavi štetočine i nastavljeni su do same berbe i to u razmaku od 8 do 10 dana. Pred sam kraj ogleda, tj. neposredno pred berbu i u samoj berbi došlo je do pojave simptoma koji su bili drugačije prirode tzv. silveringa (slika 2. i slika 3.). Ogled je postavljen u dva ponavljanja i kontrolna netretirana varijanta. U ogled su uključeni insekticidi koji su registrovani za suzbijanje tripsa. Naravno oni su se javili u onim kombinacijama u kojima insekticid nije

imao dovoljnu efikasnost pa su i larve tripsa mogle da se umnožavaju i prave štete. Te larve su se skrivale u udubljenjima u blizini peteljke.

Slika 3

Ohrabrujuće rezultate iz 2016. potvrdili su rezultati ostvareni u ovoj sezoni (tab.1./graf.1.). Ono što može da brine voćare je da je pored Francliniella ocidentalis, poslednjih godina registrovana i vrsta Francliniella intosa, uz redovnu pojavu breskvinog tripsa, Taeniotrips meridionalis. Ali i tu stiže novo rešenje, Delegate. Za sada je dovoljno da zapamtite novo ime Delegate, koji će uskoro biti vodeći u suzbijanju tripsa, ali se istraživanja nastavljaju i proširuju, pa će na osnovu iskazane visoke efikasnosti biti registrovan u jabuci za suzbijanje jabukinog smotavca, jer primenjen pred piljenje larvi smotavca, daje vrhunske rezultate.


31


32


33

KAKO ODABRATI TESTERU KOJA JE PO VAŠOJ MERI I U SKLADU SA VAŠIM POTREBAMA? 2. NAMENA

1. ELEKTRIČNA ILI BENZINSKA Prvi važan kriterijum u odabiru testere je taj da li želite motorni ili električni pogon. I jedni i drugi imaju svojih prednosti tako da ne postoji samo jedan tačan odgovor. Ukoliko živite u urbanizovanoj sredini,i koristili biste testeru za rezanje manjeg ogrevnog drveta i imate pristup električnoj mreži u svakom trenutku, a ne volite buku - onda su Villager® električne testere pravo rešenje za Vas. Ako planirate da se bavite sečom drveća i pripremom ogrevnog i građevinskog drveta, onda za Vas imamo široku gamu motornih testera, različite snage i namene. Vi odlučite.

Sama namena i način korišćenja testere u mnogome određuju Vaš izbor. Ako planirate da se bavite obaranjem drveća većeg obima i dužine stabla onda treba razmisliti o nekoj motornoj testeri veće snage, sa dužom reznom garniturom. Ako pripremate ogrevno drvo, tu su dvoručne testere manje snage i manje dužine vodilice i lanca. Ukoliko planirate da se bavite npr. razgranjavanjem stabala i rezanjem tanjeg ogrevnog drveta preporuka su jednoručne motorne testere.

Izbor je na Vama.

3. FREKVENCIJA KORIŠĆENJA Frekvencija korišćenja motorne testere je veoma bitan kriterijum prilikom izbora istih. Ako planirate da je koristite nekoliko puta u sezoni, onda Vam preporučujemo neku od testera iz narandžaste “hobi” linije. Sa druge strane, ako ste zagriženi šumar koji sate i sate provodi u obaranju, razgranjavanju i kraćenju drva, onda su za Vas neke od moćnih motornih testera iz “black edition” linije. Crnu i naranžastu liniju ne razlikuje samo boja, već niz tehničkih rešenja, izbora komponenti, materijala i reznih garnitura. Crno ili narandžasto?


Motorna testera VGS 5032 PE

Motorna testera VGS 4125 PE

Zapremina motora: 50.9 cm³ Snaga: 2.2 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 36 Masa: 5.1 kg Antivibracioni sistem Super Start™ Oregon® Speed Cut™

Zapremina motora: 41.4 cm³ Snaga: 1.85 kW Dužina vodilice: 400 mm Broj zuba: 33 Masa: 5 kg Antivibracioni sistem Oregon® Micro-lite™

33999 00din.

24999 00din.

TESTERA ZA SVAKU PRILIKU Villager® gama motornih i električnih testera nudi napredne performanse, udoban rad, kvalitet i dugotrajnost. Celokupna gama je optimizovana tako da, u zavisnosti od tipa i namene eksploatacije, svakom potencialnom korisniku ponudi najbolje rešenje.

Vrednost poklona:

4000 00din.

Motorna testera VGS 620 S Zapremina motora: 62 cm³ Snaga: 3 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 34 Masa: 5.8 kg Antivibracioni sistem Dekompresor Oregon® Pro Am™

34999 00din.

• Garden tools • 2017 •


Motorna testera VGS 560 S

Motorna testera VGS 500 S

Zapremina motora: 56 cm³ Snaga: 2.35 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 36 Masa: 5.2 kg Antivibracioni sistem Oregon® Pro Am™

Zapremina motora: 49.3 cm³ Snaga: 2.2 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 36 Masa: 5.1 kg Antivibracioni sistem Oregon® Pro Am™

23849 00din. Motorna testera VGS 410 S

Motorna testera VGS 460 S Zapremina motora: 45 cm³ Snaga: 1.7 kW Dužina vodilice: 450 mm Broj zuba: 36 Masa: 5 kg Antivibracioni sistem Oregon® Pro Am™

21499 00din. Motorna testera VGS 380 S

19599 00din. Motorna testera VGS 260 S

Zapremina motora: 40.1 cm³ Snaga: 1.5 kW Dužina vodilice: 400 mm Broj zuba: 28.5 Masa: 4.7 kg Antivibracioni sistem Super Start™ Oregon® Double Guard™

Zapremina motora: 37.2 cm³ Snaga: 1.2 kW Dužina vodilice: 350 mm Broj zuba: 26.5 Masa: 4.7 kg Antivibracioni sistem Super Start™ Oregon® Double Guard™

Zapremina motora: 25.4 cm³ Snaga: 0.9 kW Dužina vodilice: 300 mm Broj zuba: 22.5 Masa: 3.2 kg Antivibracioni sistem Oregon® Double Guard™

16999 00din.

15999 00din.

15599 00din.

Električna testera VET 2000 P

Električna testera VET 2440

Električna testera VET 2035

Radni napon: 230 V~50 Hz Priključna snaga: 2000 W Brzina lanca: 13.5 m/s Dužina vodilice: 400 mm Broj zuba: 28.5 Masa: 5.7 kg Oregon® Double Guard™

Radni napon: 230 V~50 Hz Priključna snaga: 2400 W Brzina lanca: 14 m/s Dužina vodilice: 400 mm Broj zuba: 28.5 Masa: 5.7 kg Oregon® Double Guard™

Radni napon: 230 V~50 Hz Priključna snaga: 2000 W Brzina lanca: 13.1 m/s Dužina vodilice: 35 mm Broj zuba: 26.5 Masa: 5.3 kg Oregon® Double Guard™

14399 00din.

11999 00din.

9499 00din. • www.villager.rs •


REZNE GARNITURE ZA VILLAGER TESTERE ®

Vodilica

Model testere

36

Lanac

Turpija

Model vodilice

Model

Korak

Model

VET 2035

140SDEA041 - Double Guard;35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL052E - 26 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VET 2440

160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL057E - 28.5 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VET 2000 P

160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL057E - 28.5 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VGS 260 S

120SDEA041 - Double Guard; 30 cm; 3/8; 1.3 mm

91PX045E - 22.5 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VGS 380 S

140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL053E - 26.5 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VGS 410S

160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL057E - 28.5 zuba

3/8; 1.3 mm

70504 - 4.0 mm

VGS 460 S

188PXBK095 - Advance cut; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E - 36 zuba

325; 1.5 mm

70503 - 4.8 mm

VGS 500 S

188PXBK095 - Advance cut; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E - 36 zuba

325; 1.5 mm

70503 - 4.8 mm

VGS 560 S

188PXBK095 - Advance cut; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E - 36 zuba

325; 1.5 mm

70503 - 4.8 mm

VGS 620 S

188SFHD009 - Advance cut; 45 cm; 3/8; 1.5 mm

73LPX068E - 34 zuba

3/8; 1.5 mm

70502 - 5.5 mm

VGS 24 P

188PXBK095 - Advance cut; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E - 36 zuba

325; 1.5 mm

70503 - 4.8 mm

VGS 4125 PE

160MLBK041 - Advance cut; 40 cm; 325; 1.3 mm

95VPX066E - 33 zuba

325; 1.3 mm

70503 - 4.8 mm

VGS 5032 PE

180TXLBK095 - Speed Cut; 45 cm; 325; 1.3 mm

95TXL072E - 36 zuba

325; 1.3 mm

70503 - 4.8 mm

• Garden tools • 2017 •


Vertikalni cepač drva LS 6 T

Vertikalni cepač drva LS 8 T

Vertikalni cepač drva LS 12 T

Radni napon: 230 V~50 Hz Priključna snaga: 3000 W Tip elektromotora: monofazni Sila cepanja: 6 t Kapacitet cepača: 106 cm (58 cm / 77 cm / 106 cm) Maks. prečnik debla: 400 mm Masa: 96 kg Ravno sečivo Krstasto sečivo

Radni napon: 230 V~50 Hz Priključna snaga: 3000 W Tip elektromotora: monofazni Sila cepanja: 8 t Kapacitet cepača: 135 cm (59 cm / 88 cm / 135 cm) Maks. prečnik debla: 400 mm Masa: 125 kg Ravno sečivo Krstasto sečivo

Radni napon: 400 V~50 Hz Priključna snaga: 4000 W Tip elektromotora: trofazni Sila cepanja: 12 t Kapacitet cepača: 135 cm (62 cm / 80 cm / 135 cm) Maks. prečnik debla: 400 mm Masa: 180 kg Ravno sečivo Krstasto sečivo

52999 00din.

63999 00din.

89999 00din.

Šumarski pijuk Villager

1559 00din.

Tesarska sekira Villager

1549 00din.

Sekira 1.5 kg Villager

2499 00din.

Sekira 2 kg Villager

2699 00din.

Cepač 2 kg Villager

2999 00din.

Cepač 3 kg Villager

3199 00din. • www.villager.rs •

37


Motorni duvač VB 5290 E

Motorni duvač usisivač VBV 270 PE

Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga: 1.5 kW Maks. protok vazduha: 14.4 m3/min Maks. brzina izduvavanja: 101 m/s Masa: 8.3 kg Antivibracioni sistem

Zapremina motora: 27.6 cm³ Snaga: 0.8 kW Maks. protok vazduha: 10.2 m3/min Maks. brzina izduvavanja: 72 m/s Zapremina sakupljača: 50 l Masa: 5 kg Antivibracioni sistem

24999 00din. Električni duvač usisivač VEBV 3000 Radni napon: 230V~50Hz Priključna snaga: 3000 W Maks. protok vazduha: 16 m3/min Maks. brzina izduvavanja: 83 m/s Zapremina sakupljača: 45 l Masa: 4.8 kg

Zapremina motora: 26 cm³ Snaga: 0.75 kW Maks. protok vazduha: 7.8 m3/min Maks. brzina izduvavanja: 55 m/s Zapremina sakupljača: 50 l Masa: 5.4 kg Antivibracioni sistem

17999 00din.

21999 00din. Električna drobilica VS 2400 S

Električna seckalica VS 2500

Radni napon: 230V~50Hz Priključna snaga: 2400 W Maks. prečnik grane: 40 mm Zapremina sakupljača: 40 l Masa: 15 kg

6299 00din.

27999 00din. Motorna seckalica VPC 250 S Tip motora: Villager VGR 250 H Zapremina motora: 212 cm³ Snaga: 4.1 kW Maks. prečnik centralnog otvora: 12 mm Maks. prečnik bočnog otvora: 76 mm Prečnik točkova: 12” Masa: 84 kg Antifoni Zaštitne naočare

99999 00din. • Garden tools • 2017 •

Motorni duvač usisivač VBV 260

Radni napon: 230V~50Hz Priključna snaga: 2500 W Maks. prečnik grane: 40 mm Zapremina sakupljača: 40 l Masa: 13 kg

17999 00din.


VEŠTI BAŠTOVANI Villager® kultivatori su idealni za baštovanstvo u domaćinstvu, gde je potrebno omekšati zemljište za setvu, nudeći odličnu kombinaciju upravljivosti, male mase i upotrebljivosti. Sa proširenim asortimanom opreme i dodataka, kultivatori ispunjavaju različite funkcije. Pokreću ih Briggs & Stratton i Villager motori.

Motorni kultivator VTB 852

Motorni kultivator VTB 888 V

Motorni kultivator VTB 370

Motor: Villager® R210 Zapremina/snaga: 212 cm³/4.2 kW Radna širina: 850 mm Broj rotora: 6 Masa: 62 kg Varijabilna transmisija Podesiv rukohvat 6 rotora + 2 diska

Motor: Villager® VGR 250 H Zapremina/snaga: 212 cm³/3.6 kW Radna širina: 850 mm Broj rotora: 6 Masa: 61 kg Podesiv rukohvat 6 rotora + 2 diska Transportni točkovi

Motor: Villager® 1P65F Zapremina/snaga: 139 cm³/1.9 kW Radna širina: 370 mm Broj rotora: 4 Masa: 33 kg Pužni prenos

79999 00din.

66999 00din.

32999 00din.

Motorni bušač VPH 43 E

Električni kultivator VTB 1400 E

Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga: 1.25 kW Zapremina rezervoara: 1 l Masa: 4.2 kg Bušač se isporučuje bez burgije

Napon: 230V~50Hz Snaga: 1400 W Radna širina: 400 mm Broj rotora: 4 Masa: 9 kg

Burgija 4”

4999 00din* Burgija 6”

6399 00din* Burgija 8”

7799 00din* Burgija 10”

27999 din. 00

10799 00din*

19999 00din. • www.villager.rs •


Motorna kosa BC 1250 PE

Motorna kosa BBC 52 E

Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga: 1.25 kW Prečnik zahvata niti: 430 mm Prečnik noža: 255 mm Tip remena: profesionalni Prenos: kardan Masa: 7.7 kg NGK svećica Super Start™

Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga: 1.3 kW Prečnik zahvata niti: 430 mm Prečnik noža: 255 mm Tip remena: profesionalni Prenos: sajla i kardan Masa: 11.9 kg Leđni model

23999 00din.

22999 00din.

Motorna kosa BC 52 EB

Motorna kosa BC 43 EB

Motorna kosa BC 33 ESB

Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga: 1.3 kW Prečnik zahvata niti: 430 mm Prečnik noža: 255 mm Tip remena: profesionalni Prenos: kardan Masa: 8.5 kg

Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga: 1.1 kW Prečnik zahvata niti: 430 mm Prečnik noža: 255 mm Tip remena: profesionalni Prenos: kardan Masa: 8.4 kg

Zapremina motora: 32.6 cm³ Snaga: 0.9 kW Prečnik zahvata niti: 430 mm Prečnik noža: 255 mm Tip remena: profesionalni Prenos: kardan Masa: 8.4 kg Deljiiva kardanska cev

23499 00din.

20499 00din.

17499 00din.

Električni garden set 5 IN 1

Multifunkcijski trimer MBC 1000 XC

Napon: 230V~50Hz Snaga testere: 750 W Dužina vodilice: 300 mm Snaga trimera za živu ogradu: 550 W Dužina trimera za živu ogradu: 440 mm Snaga trimera za travu: 380 W

Zapremina motora: 25.4 cm³ Snaga: 0.75 kW Teleskopska testera: 250 mm Trimer za živu ogradu: 395 mm Masa: 7.5 kg

Kombinovanjem elemenata se može dobiti: 1. testera 2. teleskopska testera 3. trimer za živu ogradu 4. teleskopski trimer za živu ogradu 5. trimer za travu

22999 00din. • Garden tools • 2017 •

29999 00din.


Motorna prskalica atomizer DM 14 PE

Motorna prskalica atomizer DM 14 P

Zapremina motora: 51.7 cm³ Snaga: 1.5 kW Zapremina: 14 l Tip pumpe: potisna Domet: 6 do 9 m Masa: 11 kg

Zapremina motora: 42.7 cm³ Snaga: 1.25 kW Zapremina: 14 l Tip pumpe: potisna Domet: 6 do 9 m Masa: 9.2 kg

23999 00din.

20999 00din.

Motorna prskalica PS 20

Motorna prskalica PS 15 E

Zapremina motora: 22.6 cm³ Snaga: 0.75 kW Zapremina: 20 l Radni pritisak: 0 do 25 bari Domet: 9 do 12 m Masa: 9.8 kg Set od 3 nastavka

Zapremina motora: 25 cm³ Snaga: 0.7 kW Zapremina: 15 l Radni pritisak: 0 do 25 bari Domet: 9 do 12 m Masa: 9.8 kg Set od 3 nastavka

21499 00din.

20999 00din. • www.villager.rs •


MOĆNI PERAČI Villager® perači prilagođeni su za čišćenje različitih vrsta prljavštine. Kompaktne i svestrane mašine odlične za čišćenje staza, prilaznih puteva, dvorišta, terasa, za pranje automobila i servisa, stepeništa i drugih površina. Bogato opremljeni očistiće i najupornije nečistoće. Garantovano dobre performanse čišćenja uz manju potrošnju vode.

Profesionalni aparat za pranje VHW 150 H Napon: 230V~50Hz Snaga: 3000 W Radni pritisak: 130 bari Maks. protok: 600 l/h Dužina creva: 8 m Masa: 54 kg Dizel gorionik sa by pass ventilom (38 kW) Posuda za deterdžent Glicerinski manometar

124999 00din. Aparat za pranje VHW 130

Aparat za pranje VHW 2500 S

Aparat za pranje VHW 2100 S

Napon: 230V~50 Hz Snaga: 2500 W Radni pritisak: 130 bari Maks. protok: 420 l/h Masa: 19 kg Rotaciona četka Turbo mlaznica

Napon: 230V~50 Hz Snaga: 2500 W Radni pritisak: 120 bari Maks. protok: 510 l/h Masa: 12.5 kg Fiksna četka Rotaciona četka Turbo mlaznica

Napon: 230V~50 Hz Snaga: 2100 W Radni pritisak: 110 bari Maks. protok: 450l/h Masa: 8.9kg Fiksna četka Turbo mlaznica

23499 00din. • Garden tools • 2017 •

20999 00din.

15599 00din.


Električni čistač snega VEST 1800 Napon: 230V~50Hz Snaga testere: 1800 W Radna širina: 490 mm Radna dubina: 330 mm Daljina izbacivanja: 3 do 8 m Masa: 16 kg

19999 00din. Motorni čistač snega VST 70 Zapremina motora: 212 cm³ Snaga: 4.9 kW Radna širina: 660 mm Radna dubina: 510 mm Daljina izbacivanja: 5 do 11 m Br. brzina napred: 5 Br. brzina nazad: 2 Masa: 70 kg Rukohvat sa grejanjem Električni starter

89999 00din.

Motorni čistač snega VST 45 Zapremina motora: 163 cm³ Snaga: 3.3 kW Radna širina: 535 mm Radna dubina: 510 mm Daljina izbacivanja: 5 do 11 m Br. brzina napred: 4 Br. brzina nazad: 1 Masa: 60 kg

59940 00din. Motorni čistač snega VST 120 Zapremina motora: 375 cm³ Snaga: 8.8 kW Radna širina: 870 mm Radna dubina: 510 mm Daljina izbacivanja: 5 do 15 m Br. brzina napred: 6 Br. brzina nazad: 2 Masa: 70 kg Rukohvat sa grejanjem Električni starter

143990 00din.

Motorni čistač snega VST 65 Zapremina motora: 196 cm³ Snaga: 4.8 kW Radna širina: 560 mm Radna dubina: 510 mm Daljina izbacivanja: 10 do 11 m Br. brzina napred: 4 Br. brzina nazad: 1 Masa: 80 kg

74999 00din. Motorni čistač snega VST 130 Zapremina motora: 375 cm³ Snaga: 9.5 kW Radna širina: 700 mm Radna dubina: 550 mm Daljina izbacivanja: 5 do 15 m Br. brzina napred: 6 Br. brzina nazad: 2 Masa: 120 kg Rukohvat sa grejanjem Električni starter

149999 00din. • www.villager.rs •


Šumarski šlem VFH 14

Antifoni VEM 14

Štitnik kolena VKP 14

Mrežasti štitnik lica Antifoni Zaštita od opiljaka Podešavanje obima

Nivo zaštite: 28 dB

Gel ulošci

Radna jakna VWJ 15

Radne rukavice VWG 15

Radne rukavice VWG 17

Zaštitne rukavice VPG 14

Zaštitne rukavice VPG 15

Veličine: L, XL, XXL Vodootporna, 100% polisester

Veličine: 9, 10, 11, 12 Neklizajući i nehabajući sloj Ojačanje na prstima

Veličine: 9, 10, 11, 12 Neklizajući i nehabajući sloj Ojačanje na prstima

Veličine: 9, 10, 11, 12 Klasa zaštite: 20m/s

Veličine: 9, 10, 11, 12 Klasa zaštite: 20m/s

Zaštitne pantalone VPT 15

Radna navlaka VBT 17

Zaštitne cipele VSS 171 AB

Zaštitne cipele VSS 172 AB

Šumarske čizme Villager

Veličine: L, XL, XXL Vodootporne Klasa zaštite: 20 m/s

Veličina: univerzalna Materijal: PVC

Veličine: od 41 do 46 Boja: crna Neprobojni srednji đon, zaštita na prstima, neklizajuće gazište.

Veličine: od 41 do 46 Boja: braon Neprobojni srednji đon, zaštita na prstima, neklizajuće gazište.

Veličine: od 39 do 47 Boja: oranž Klasa zaštite: 28 m/s

• Garden tools • 2017 •


Ulje za 2T motore Villager 100 ml Polusintetičko ulje sa stabilizatorom goriva Boca sa dozerom za višekratnu upotrebu

Ulje za 2T motore Villager 100 ml

Ulje za 2T motore Villager 1 l

Ulje za 2T motore Villager 1 l

Ulje za lanac Villager 1 l

Ulje za lanac Villager 5 l

Polusintetičko ulje sa stabilizatorom goriva

Polusintetičko ulje sa stabilizatorom goriva

Polusintetičko ulje sa stabilizatorom goriva

Visokokvalitetno mineralno ulje

Visokokvalitetno mineralno ulje

Pertlovana boca sa dozerom

Boca za višekratnu upotrebu

Boca za višekratnu upotrebu Sa odvojenim dozerom

Boca za višekratnu upotrebu

Kanister za višekratnu upotrebu

Zaštitne naočare VSG 1

Zaštitne naočare VSG 2

Zaštitne naočare VSG 3

Zaštitne naočare VSG 4

Zaštitne naočare VSG 5

Zaštitne naočare VSG 8

Zaštitne naočare VSG 9

Zaštitne naočare VSG 10

Zaštitne naočare VSG 11

Zaštitne naočare VSG 12

• www.villager.rs •


Villager® dileri su edukovani i stručni trgovci koji će najbolje razumeti Vaše zahteve i potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas. Na taj način smo, između ostalog, obezbedili i dodatnu kontrolu plasmana proizvoda, dobru izloženost robe i garanciju dobijanja stručne i profesionalne usluge. Adrani/ Dramil promet doo/ Adrani 174A/ 036 841 642 Aleksandrovac/ Zeljenski biser doo/ Zelena Pijaca bb/ 037 355 2 408 Aleksinac/ Agro mehatronika/ Tihomira Đorđevića bb/ 018 882 963 Aleksinac/ Menta TR PA/ Vuka Karadžića 1/ 064 157 5 731 Apatin/ Eko-prom/ Lovačka 37/ 025 782 290 Aranđelovac/ Tri-O doo/ Zanatlijska 2/ 034 701 460 Aranđelovac/ Tri-O doo/ Kralja Petra I 3/ 034 725 612 Arilje/ Stanić doo/ Vojvode Stepe BB/ 031 389 2 234 Arilje/ Stefan doo/ 22. Avgusta bb/ 031 894 222 Babušnica/ Sunce S PA/ Živojina Nikolića 29/ 069 684 379 Bač/ Kolibri doo/ Bratstva Jedinstva 8/ 021 770 429 Bačka Palanka/ Belotehna doo/ Žarka Zrenjanina 35/ 021 750 770 Bačka Topola/ Smartcom doo/ 1 Maja 2/ 024 711 373 Bački Petrovac/ Angus doo/ Prvomajska 19/ 021 780 287 Bačko Petrovo selo/ Tisa plus/ Patrijarha Vićentija Prodanova 13/ 021 803 456 Bajina Bašta/ Vukoman Biljić PR Biljić/ Svetosavska 1/ 031 866 046 Banatski Karlovac/ Trgo-ban doo/ Nemanjina 74/ 013 615 161 Bečej/ Pro-technic doo/ Tančić Mihalja 61/ 021 691 7 548 Bečej/ Tisa plus/ Glavna 65/ 021 691 0 577 Beograd - Banovci/ Agro Žil doo/ Svetosavska 132/ 022 341 596 Beograd/ Altes tr/ Bulevar Kralja Aleksandra 594/ 060 301 1 025 Beograd - Avala/ Dalex international doo/ Bulevar Patrijarha Germana 98a/ 011 770 0 288 Beograd/ Ergo Line doo/ Sarajevska 34/ 011 265 9 662 Beograd/ Inteh V doo/ Tuzlanska 3 4/ 011 232 2 004 Beograd - Meljak/ MMP Stanojčić str/ Ibarski put 35/ 011 834 0 393 Beograd/ PD “OXO” doo/ Vojvode Stepe 361/ 011 398 9 319 Beograd/ Stridon group doo/ Ugrinovačka 212/ 011 406 4 475 Beograd - Surčin/ Tehnovod str/ Marka Raba 1/ 011 844 1 163 Beograd - Jajinci/ ABG TR/ Bulevar JNA 32/ 011 394 0 095 Beograd - Kranjača/ SBG doo/ Zrenjaninski put 98a/ 011 271 2 112 Beška/ Anči tehno-šop str/ Karađorđeva 4/ 022 570 027 Blace/ Grbić PA/ Karađorđeva 112/ 027 373 313 Bogatić/ Agrar-Petrović doo/ Mike Mitrović 15/ 015 778 7 204 Bogatić/ Brazda Živanović doo/ Mije Jovanovića 46/ 015 778 6 295 Boljevac/ Amigo sztr/ Kučajska 2/ 065 833 5 130 Bor/ Metalka doo/ Penzionerska 3/ 063 460 374 Brestovac/ Agrohemija - Leskovac/ Kneza Lazara bb/ 062 782 820 Bujanovac/ Bici Commerce od/ Gnjilanski put bb/ 017 654 652 Čačak/ Agrotehna PA Milan Đevic PR/ Milenka Nikšića 48/ 032 358 744 Čačak/ Attrium home centar doo/ Ibarski put bb/ 032 380 825 Čačak/ EPC “Maestral plus” doo/ Nikole Tesle bb/ 032 572 825 Čajetina/ Elektro-metal tr/ Kralja Aleksandra Karađorđevića bb/ 031 831 235 Čantavir/ Farm commerc doo/ 11 Oktobra 19/ 024 782 033 Ćuprija/ Metalelektro doo/ Kneza Miloša A2/ 035 473 772 Davidovac/ Voćar Saga doo/ Davidovac bb/ 063 438 918 Debrc/ Agrar-Petrović doo/ Obrenovački Put bb/ 015 751 7 017 Despotovac/ Lukic OPM/ Despotovac/ 035 634 455 Doljevac/ Metro TR/ Doljevac bb/ 060 601 8 512 Dublje/ Tomsin doo/ Kralja Petra Prvog 7/ 063 111 6 845 Dudovica/ Trgovina-Tadic doo/ Čibutkovica bb/ 011 818 6 542 Dumača/ Tomsin doo/ Beogradeka bb/ 063 111 5 676 Erdevik/ Amt Agrohemik/ Cara Dušana 15/ 022 755 002 Futog/ Haus alati str/ Cara Lazara 14/ 021 895 264 Glušci/ Metalko S&M/ Mice Perisic 1/ 015 448 127 Gornji Milanovac/ Agroprima PA/ Ugao Tihomira Matijevica i Zeleznicke/ 032 713 725 Gornji Milanovac/ Gvozđara Krug sztr/ Karađorđeva 30/ 032 713 271 Gornji Milanovac/ Klas-MG STR - Gornji Milanovac/ Heroja Draževića bb/ 032 713 776 Grabovica/ Sveta STR/ Grabovica/ 019 85 667 Grdelica/ Universam sztr/ Milentija Popovića bb/ 063 331 0 890 Grocka/ Fero commerce doo/ Grobljanska 17b/ 011 850 1 472 Hrtkovci/ Farma brend TR/ Karađorđeva 8/ 022 455 702 Inđija/ VBA doo/ Kralja Petra Prvog 96/ 022 551 602 Ivanjica/ Eurometal sztur/ Kirila Savica 1/ 032 664 888 Ivanjica/ Izba str/ Milinka Kusica 78-1/ 032 660 260 Jagodina/ Moto max/ Kneginje Milice bb (Tempo-express)/ 035 241 677 Jakovo/ Ras PA/ Maršala Tita 51/ 011 840 6 092 Jakovo/ Škundrić TZR/ Vožda Karađorđa 73/ 011 841 6 075 Jevremovac/ Agrar-Petrović doo/ Brace Petrovica 144/ 015 385 032 Kikinda/ Mb-bos str/ Đure Jakšića 22/ 023 436 080 Kladovo/ Agroplant doo/ Obiliceva 5/ 019 801 325 Kladovo/ Manja plast str/ Prvog maja 5/ 019 803 690 Klenje/ Metalko S stzr/ Drinska 24/ 015 457 253 Knić/ Obradović str/ Glavna bb/ 034 510 970 Knjaževac/ Metal-Bagatela doo/ Kneza Miloša 169/ 019 733 405 Knjaževac/ Metal-Bagatela doo/ Karađorđeva 26/ 063 805 4 187 / Villager® Store Konarevo/ Bogojević utr/ Konarevo 925/ 036 821 322 Kovačica/ Motorexpres-kolibri sztr/ Mihajla Pupina 7/ 013 661 966 Kovin/ S.T.R. Metal Nedeljkovic/ 4.Oktobra 36/ 013 745 818 Kragujevac/ Car export-import doo/ Srete Mladenovica 2/ 034 301 410 Kragujevac/ Moto centar strk/ Kneza Mihaila 211/ 034 311 188 Kragujevac/ Oranica doo/ Milice Miljojkovic bb/ 034 300 125 Kragujevac/ Prodavnica Centar/ 27. Mart 3/ 034 201 745 Kragujevac/ Tri-O doo/ Vojislava Kalanovica 3/ 034 353 765 Kraljevo/ Moto Trade doo/ Beogradska 19/ 036 312 853 Kruševac/ Gvožđar TR - Kruševac/ Hajduk Veljkova 87/ 037 350 3 291 Kruševac/ ZZ Agroprojekt- 10 plus/ Veliki Siljegovac/ 037 851 125 Kučevo/ Euroboje TR/ Brace Ivkovica 20/ 012 850 755 Kula/ Brudži/ Marsala Tita 19A/ 025 725 722 Kula/ YU-Domino doo/ M.Tita 219/ 025 722 441 Kuršumlija/ Klas str/ 28. Avgust br.13/ 063 776 0 847 Lajkovac/ Jole pa/ Ubski put/ 064 268 0 360 Lapovo/ Donić doo/ Njegoševa 42/ 063 569 381 Lazarevac/ Sinbo doo -Vreoci/ Branka Radicevica 14/ 011 811 0 800 Lazarevac/ Tri-O doo/ Janka Stajcica 34/ 011 815 5 585 Lebane/ J&M komerc sztr/ Cara Dušana 86/ 016 843 0 557 Leskovac/ Mitić-hem str/ Južnomoravskih brigada 65/ 016 257 960 Leskovac/ Vera SZD/ Južnomoravskih brigada 138/ 016 601 610 / Villager® Store Leskovac/ Vera SZD/ Stanoja Glavaša 9/ 016 344 1 144 Lesnica/ Tomsin doo/ 26. Septembra 14/ 063 111 4 859 Lipolist/ Tomsin doo/ Kneza Miloša 13/ 063 111 7 693 Ljubovija/ Vukoman Biljic PR Biljic/ Drinska bb/ 015 560 248 Loznica/ Aroma-fruit doo/ Kneza Miloša 68/ 015 873 202 Loznica/ Dolmar trade doo/ Kneza Miloša 17/ 015 892 566 Lozovik/ Zeleni butik doo/ Trg Prvoboraca bb/ 026 831 547 M.Belotić/ Fazan sztr/ Kralja Aleksandra 21/ 015 416 342 Majdanpek/ Dare str/ Miroč/ 030 591 236 Mala Plana/ Bubamara PA/ Mala Plana bb/ 064 215 2 922

Mionica/ Milovanovic ztur/ Vojvode Misica 101/ 014 342 1 221 Mladenovac/ Woby house plus str/ Kralja Petra I 76/ 011 823 6 260 Mladenovac/ Tri-O doo/ Kralja Petra I 344 a/ 011 824 4 030 Negotin/ Agrodiskont Flora doo/ Momira Radosavljevića Pikija 30/ 019 544 542 Negotin/ Leon str/ Knez Mihajlova 82/ 019 544 304 Negotin/ Uljarica ZZ/ Pikijeva bb/ 019 547 989 Niš/ Ekstra testera - komerc/ Somborska 63/ 018 451 7 480 / Villager® Store Niš/ Klas PA/ Bulevar Nemanjića 98/ 063 806 0 027 / Villager® Store Niš/ Tehno libra/ Bul. 12. februara 40/ 063 718 4 067 Niš/ Tehnoniš doo/ Obilićev venac 43/ 018 426 8 185 Nova Varoš/ Biljana str/ Svetog Save 4/ 033 63 196 Novi Pazar/ Descom str/ Dubrovačka bb/ 020 5312466 Novi Sad/ Peraš doo/ Temerinska 147a/ 021 641 2 287 Novi Sad/ Peraš doo/ Rumenačka 148/ 021 654 6 537 / Villager® Store Novo Selo/ Duma doo/ Mezgraja 82 X/ 036 632 989 Obrenovac/ Mira Ristevski PR STR/ Cara Lazara 1 16/ 011 872 1 016 Obrenovac/ Sanmarko str/ Miloša Obrenovića 66/ 011 872 0 356 Obrenovac/ Vilotić group doo/ Kralja Petra Prvog 38/ 011 872 7 888 Odžaci/ Kolibri doo/ Vidovdanska 24 A/ 025 574 2 573 Ogar/ Ras PA/ Šumska 7/ 022 487 056 Padina/ Uniba doo/ Bratstva Jedinstva 38/ 013 668 966 Pančevo/ Altes tr/ Zelena pijaca,lamela 9,lokal 1/ 013 311 131 Pančevo/ Avala promet tr/ Miloša Trebinjca 25/ 013 332 017 Paraćin/ Dragiša Buljanac sztr/ Vojvode Mišića bb/ 035 569 667 Paraćin/ RM doo/ Popovac-Stubica/ 035 541 081 Paraćin/ Vojinovic sztr/ Plana bb/ 035 532 212 Petrovac na Mlavi/ Bane-vodovod str/ Petra Dobrnjca 48/ 061 223 4 545 Petrovac na Mlavi/ Donić doo/ Petra Dobrnjca 1/ 063 569 457 Petrovac na Mlavi/ Moto servis Peđa/ Petra Dobrnjca bb/ 012 334 793 Pirot/ Agro spektar/ Trg Republike 118/ 010 340 209 Pirot/ Ekstra moto testera sztr/ Cara Dušana 5/ 010 210 0 205 / Villager® Store Plandište/ Trgo-ban doo/ Vojvode putnika 43 3/ 013 862 236 Požarevac/ Elmot doo/ Kosovska 78/ 012 212 460 Požega/ Agronom fit doo/ Knjaza Miloša 58/ 031 812 200 Požega/ BMN Malinas/ Visibabska bb/ 031 721 531 Požega/ NS eksport doo Pilatovici/ Pilatovici/ 031 721 531 Požega/ Pan-promet sztr/ Vojvode Mišića bb/ 031 816 072 Preševo/ Agrokultura OD/ 15. Novembra 120/ 017 661 285 Priboj/ Kiko sztr/ Radnička bb/ 064 615 2 923 Priboj/ Agro-nik str/ Radnička bb/ 033 245 128 Prijepolje/ ES Komerc doo/ Velika Zupa bb/ 064 647 0 686 Prijepolje/ Rapid-Husović doo/ Ljubise Miodragovića bb/ 033 714 035 Prokuplje/ Auto Balkan sztr/ Vasilija Đurovića Žarkog bb/ 027 333 230 Prokuplje/ Jović stzr/ Arsenija Čarnojevića 3/ 060 710 8 580 Prokuplje/ Neša str i komision/ Ratka Pavlovića 217/ 027 322 689 Prokuplje/ Trgovina Lela str/ Milena Jovanović 94/ 027 328 500 Prokuplje/ V&CO-M.M sztr/ Ratka Pavlovića bb/ 027 333 573 Rakovica/ Mobilni centar sztr/ Slavka Miljkovica 77/ 011 804 1 390 Raška/ Seme str/ Nemanjina 12/ 036 736 557 Rekovac/ Agrolevač doo/ Tečić/ 035 881 3 555 Ribari/ Tomsin doo/ Drinska 5/ 063 111 2 714 Ruma/ Agrocoop TR/ Glavna 10/ 022 430 686 Ruma/ Ivana TR/ Glavna 218/ 065 334 3 481 Šabac/ Fis MB doo/ Masarikova 120/ 015 354 310 Šabac/ Nikola i sinovi sztr/ Autobuska Stanica/ 015 334 714 Senta/ Moto shop str/ Svetozara Miletića 13/ 024 817 888 Šid/ Agrošid doo/ 7 jula 4/ 022 710 163 Šid/ Gvožđar-inex doo/ Save Šumanovića 2/ 022 712 407 Šid/ Kubota doo/ Proleterska bb/ 022 719 148 Šimanovci/ Ras PA/ Prhovačka 38/ 022 480 350 Smederevo/ Dizajn Studio Maslačak SD/ 16.Oktobra 2 2/ 026 672 994 Smederevo/ Poljokomerc str/ 17.oktobar 25/ 064 267 6 033 Smederevo/ Šrafko-com TR/ Sterijina 17/ 026 4620 237 Smederevo/ Tri-O doo/ Karađorđeva 41/ 026 613 060 Smederevo/ Žitoprom str/ Kolarski pit 238 6/ 026 617 516 Smederevska Palanka/ Donić doo/ Vuka Karadžica 77/ 063 569 380 Smederevska Palanka/ Tri-O doo/ Karađorđeva 34/ 026 311 576 Soko Banja/ Miletic TR/ Dušanova 50/ 018 884 897 Sombor/ Džoker TR/ Josifa Pančića 16/ 025 461 150 Sombor/ Ekser doo/ Belog Goluba 10/ 025 422 563 Sombor/ Primera OD/ Konjovićeva 7/ 025 450 217 Sopot/ UCA Marko Jaranovic PA/ Miloša Vlajića 24 E/ 011 825 1 967 Sopot/ V.S.P. comerc doo/ Kneza Milosa 32/ 011 825 1 643 Sremska Mitrovica/ Flexima doo/ Save Kovačevića 53/ 022 635 709 Sremska Mitrovica/ Varmeđa Promet doo/ Žrtava Fašizma 4/ 022 625 087 Štitar/ Senhel doo/ Dušana Lončara bb/ 015 727 9 444 Subotica/ Heto-Hardi doo/ Petefi Šandora 11/ 024 551 450 Subotica/ Zim commerce doo/ Majšanski put 128/ 024 577 566 Subotica/ Venera bike doo/ Matije Gubca 1/ 024 525 784 Subotica/ Luxel plus doo/ Somborski put/ 024 580 544 Surčin/ Ras PA/ Vojvođanska 54,/ 062 551 691 Surdulica/ Klas Putur/ Srpskih vladara 83a/ 062 782 223 Surdulica/ Moto servis L-S sztr/ Miloša Obilića 35/ 063 872 7 781 Svilajnac/ Donić doo/ Dragoseva 4/ 063 569 794 Svilajnac/ Žinesa Grupa/ Kralja Petra I 8/ 035 311 676 Svrljig/ Oaza-promet doo/ 6. Lička 1/ 018 824 166 Topola/ Tri-O doo/ Vladike Nikolaja Velimirovića 2/ 034 814 048 Trbušani/ Agro Kometa doo/ Trbušani bb/ 032 391 001 Trstenik/ Sunce Marjanovic Nenad str/ Osaonica,37240 Trstenik/ 037 716 850 Ub/ Tading doo/ Prvog Maja 20/ 014 411 628 Ub/ Tehnomarket Nina doo/ Vuka Kradžića 28/ 014 414 390 Ušće/ Mladeno-metal str/ Usće bb/ 036 831 043 Užice/ Agropromet STR/ Omladinska 26/ 031 511 820 Užice/ Tehnometal B str/ Žicka bb/ 031 512 862 Varvarin/ Iva doo Varvarin/ Gornji Katun/ 037 788 744 Velika Plana/ Donić doo/ Miloša Velikog 93/ 063 515 373 Veliko Gradište/ Knez 2 doo/ Milorada Miloradovića bb/ 012 766 1 054 Vladičin Han/ Klas Putur/ Prekodolce bb/ 062 782 224 Vladimirci/ T.D.MM Trgovina Skupljen doo/ Beogradski put bb/ 015 762 199 Vladimirovac/ Novitovic Agro TR/ Petru Albu 2/ 013 643 129 Vlaška/ Md Forest tuzr/ Beogradski put 9/ 011 823 9 451 Vlasotince/ Ranđelovic T.R. i servis/ 29. Novembra bb/ 016 876 003 Vranje/ Pisar doo/ Nemanjina 27/ 017 740 4 133 Vranje/ Zlatna dvojka doo/ Partizanski put 44/ 063 880 5 003 Vrbas/ Cup-kom str/ Save Kovačevića 2A/ 021 706 604 Vrčin/ Ratajac str/ Stanoja Glavaša 2 A/ 011 805 3 393 Vrnjačka Banja/ Duma doo/ Velibora Markovića lokal V2/ 036 616 999 Vršac/ Trgo-ban doo/ Trg Svetog Teodora Vršačkog 32/ 013 836 093 Vršac/ Trgokomerc doo/ Miloša Obilića 41/ 031 283 0 250 Žabari/ Donić doo/ Kneza Miloša 64/ 063 569 822 Zaječar/ Banija OD/ Hajduk Veljkova 114/ 019 424 047 Zaječar/ Metal-Bagatela doo/ Hajduk Veljkova 38/ 065 805 4 187 / Villager® Store Zemun/ LDI tools doo/ Batajnički drum 1/ 011 371 5 383 Zlatibor/ Tehnometal r str/ Rujno 78/ 031 845 493 Zrenjanin/ Moto Dane doo/ Nikole Pašića 50/ 023 525 523 Zrenjanin/ Moto Dane doo/ Cara Dušana 12/ 023 515 203 Zrenjanin/ Pakra-prom doo/ Bulevar Milutina Milankovića bb, L2 lokal2 (nova pijaca)/ 023 511 802 * Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om. Copyright © Villager®. Zadržavamo pravo na promenu cena i pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe. Slike uređaja u katalogu mogu se razlikovati od pravog izgleda.

Villager® dileri

46


47


Pravilno skladištenje povrća Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Završetak leta i lagani nailazak jeseni upozorava da se krene i sa uskladištenjem pojedinih plodova, krtola povrtarskog bilja. Rezultati dobre nege tokom vegetacije se pokazuju u dugovečnosti i kvalitetnog čuvanja u komorama, trapovima, podrumima… Primarni zadatak svake agrotehničke mere je povećanje prinosa, a da se pri tome postigne što bolji kvalitet. Mnogi činioci pre berbe utiču na građu i kvalitet svežih poljoprivrednih proizvoda, izbor sorte, klimatski uslovi, zrelost u vreme berbe kao i način rukovanja proizvodima neposredno nakon berbe. Posle berbe,

bilo da se radi o direktnoj berbi, vađenju krtolastog povrća, uskladišteni plodovi nastavljaju sa procesom disanja, za koji je neophodna energija. Međutim, pošto više nije povezan sa biljkom, tj. korenovim sistemom, plod za disanje koristi sopstvene energetske rezerve, što vremenom dovodi do gubitka kvaliteta. Zadatak čuvanja je da očuva kvalitet povrća u što dužem vremenskom periodu. Samo ako se kvalitetan proizvod stavi na čuvanje, može se očekivati da će i nakon čuvanja imati dobar kvalitet. Kvalitet se nakon berbe ne može popraviti, ali se može očuvati. Tako npr. kalcijum utiče na unutarćelijske i vanćelijske procese koji usporavaju zrenje kroz niži intenzitet boje, omekšavanja, povećanje šećera i smanjenja ukupnog sadržaja kiselina. Primena formulacija sa kalcijumom (FitoFert Calcium 15, FF Calcium Organo 30, FF CalAmino) pre berbe povrća utuče na smanjenje pucanja plodova tokom čuvanja. Preobilno

đubrenje azotom (KAN, Urea…), posebno kasno prihranjivanje uz navodnjavanje, ili tokom kišnog perioda produžava vegetaciju. Posebno treba obratiti pažnju na sadržaj etilena, jer to je glavni faktor kvarenja kvaliteta povrća. Etilen je gas, hormon biljnog rasta koji je uključen u regulisanje procesa rasta i razvoja. Plodovi nekih povrtarskih vrsta ispuštaju veće količine etilena, gasa koji ubrzava proces sazrevanja plodova povrća, što dovodi do ubrzanog sazrevanja, omekšavanja ploda, gubitka hlorofila, menjanja ukusa. Primer za negativno delovanje etilena su gorke pege na glavicama zelene salate koje su čuvane u hladnjači. Velika količina etilena potiče od zaraženih i oštećenih plodova, pa je od velike važnosti da se prostorije u kojima se skladišti povrće redovno provetravaju i održavaju. Upravo zbog toga, veliku pažnju treba posvetiti ventilaciji. Takođe, povrće koje sadrži veće količine vitamina C je podložno bržem propadanju i truljenju.


49 Jedno od opštih pravila je da povrće treba skladištiti odvojeno od voća, s obzirom na to da ono proizvodi etilen koji može oštetiti povrće. Isto tako treba redovno pregledati zdravstveno stanje uskladištenog povrća i uklanjati zaražene, omekšale, smežurane i uvele plodove.

Osnovni gubici u kvalitetu pod uticajem etilena su rezultat odbacivanja cvetova, listova i plodova kao i promene u ukusu, boji i teksturi. Na primer kod mrkve etilen povećava koncentraciju fenola što dovodi do pojave gorčine na korenu. Slično, nepoželjan miris se razvija i kod kupusa, dok kod povrća sa zelenim tkivom (krastavac, kelj pupčar, brokoli, karfiol i drugi) rast sadržaja etilena dovodi do nepoželjnog žutila. Upravo prema produkciji etilena, povrće se može klasifikovati u nekoliko kategorija (Tab. 1). Sa druge strane, etilen utiče pozitivno na neko povrće, pa tako krompir i luk brže klijaju kada su skladišteni u blizini povrća, ili voća koje ispušta etilen. Brzina proizvodnje etilena u svežem povrću se smanjuje tokom skladište-

TABELA 2. - Klasifikacija povrća prema intenzitetu disanja. Intenzitet disanja (mg CO₂/kg/sat pri 5⁰C)

Vrsta povrća

Vrlo nizak (<5)

Suvo povrće

Nizak (>5)

Cvekla, Celer, Beli luk, Crni luk, Krompir

Srednji (10-20)

Kupus, Mrkva, Paradajz, Krastavac

Visok (20-40)

Karfiol, Praziluk, Salata, Mrkva (u vezici)

Vrlo visok (40-60)

Špargla, Boranija, Brokoli, Kelj, Salata

Ekstremno visok > 60

Peršun-lišćar, Kukuruz šećerac, Grašak, Spanać

nja pri nižim temperaturama i smanjenjem prisustva kiseonika (ispod 8%), ili povećanjem koncentracije ugljen-dioksida (iznad 1%) u prostoru u kojem se čuva proizvod. Ako skladištite povrće u podrumima, ili šupama, bitno je da održavate nisku temperaturu, jer to je spoljašnji faktor koji najviše utiče na svežinu namirnica. Bitan uslov za skladištenje hrane u zatvorenim prostorijama je odgovarajuća vlažnost vazduha. Najveći broj vrsta povrća može se čuvati u frižideru kako bi zadržao svežinu i odgovarajući kvalitet, sem krompira, crnog luka i plavog patlidžana, kojima više odgovaraju umereno hladni uslovi u skladištu. Međutim, pre stavljanja u frižider treba otkloniti svu suvišnu vlagu sa povrća, da ne bi došlo do pojave buđi i truleži. Neke vrste povrća brzo gube vlagu, pa bi ih trebalo staviti u plastične, ili papirne kese, ili kutije. U ovu grupu spada pasulj, brokoli, kupus,

TABELA 1. - Klasifikacija grupa povrća prema produkciji etilena u postupku čuvanja Vrlo niska

Lisnato povrće, Korenasto povrće

Niska

Plodovito povrće - krastavac, paprika, tikve, plavi patlidžan

Srednja

Paradajz

šargarepa, karfiol, krastavac, keleraba, zelena salata i lisnato povrće, rotkva i mladi luk. Aktivnost disanja određena je temperaturom. Niske temperature sprečavaju uvenuće povrća i gubitak vlage, i usporavaju razvoj mikroorganizama. U skladišnom prostoru zato ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, ali bi trebalo da ta prostorija ima makar jedan prozor, ili ventilacioni otvor. Najefikasniji način da sprečite gubitak vlage jeste skladištenje hrane u politilenske vreće i gajbice zbog protoka vazduha. Plodovi koji imaju veći intenzitet disanja izdržavaju kraće vreme u skladištu od onih sa manjim intenzitetom disanja. Tako brokoli, zelena salata, grašak, spanać i kukuruz šećerac kraće opstaju u skladištu (tj. disanje im je jačeg intenziteta) u poređenju sa crnim lukom i krompirom ili kupusom, paradajzom, kod kojih je disanje sporije. Osnova pravilnog skladištenja povrća (ali i voća) su hladnjače, naročito za onog ko se profesionalno bavi voćarstvom i povrtarstvom, ali to je posebna tema kojoj ćemo se posvetiti u nekom narednom broju.


Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Ishrana pčela Medonosna pčela se gaji radi meda, polena, matičnog mleča, voska, pčelinjeg otrova i propolisa. Da bi proizvele sve ove proizvode pčelama su neophodni: proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i voda. Organi za ishranu pčela sastoje se iz prednjeg, srednjeg i zadnjeg creva. Pčele koriste samo dve vrste hrane: nektar i polen, koje sabiraju sa cvetova. U intenzivnom pčelarstvu često se javlja deficit u hranljivim materijama u zimskom i prolećnom periodu, zbog čega se vrši prihrana pčela. U ovu svrhu koriste se različiti izvori hranljivih materija, koji moraju biti maksimalno prilagođeni potrebama pčela. Ugljeni hidrati su značajni za pčele kao izvor energije a idealna ugljenohidratna hrana za pčele je med, jer sadrži oko 80 % šećera, 18 % vode i vrlo malo proteina, organskih kiselina, minerala i vitamina. Kritični

Safet Vesnić, dipl. inž. polj. PSSS Novi Pazar

periodi deficita meda su zima i proleće. U zimskom periodu može doći do uginuća i gubitka pčelinje zajednice. Najbolje je u košnicama ostaviti u jesen 15 – 20 kg meda. Zbog toga se prvenstveno pčelama daje pre svega ugljenohidrantna hrana a vrlo retko proteinska. Najčešće se koristi šećer šećerne repe ili šećerne trske koji je mnogo jeftiniji od meda. Dodatna hrana za pčele se sprema i koristi u obliku šećernog sirupa i pogača. Prihranjivanje pčela šećernim sirupom u cilju povećanja rezervi hrane treba završiti do kraja avgusta, eventualno do 15. septembra. Pored prihranjivanja pčela u cilju povećanja rezervi meda za zimu, može se vršiti i podsticajno jesenje prihranjivanje pčela kada dnevni unos nektara padne na 100 -200 grama ili vaga pokaže nultu ili negativnu promenu težine košnice. Obavlja se najviše do 48 dana pred

prestanak izletanja pčela. Šećer za prihranjivanje pčela je po hemijskoj strukturi disaharid, saharoza čiji je molekul izgrađen od po jednog molekula glukoze i fruktoze. Ova dva monosaharida su najviše zastupljeni u medu. Međutim, šećer dodat u vidu pogače ili sirupa pčele moraju najpre enzimski da prerade odnosno da ga razrade razlaganjem saharoze do glukoze i fruktoze. Najveću količinu proteina, pčele obezbeđuju iz polena medonosnih i drugih biljaka. Polen se koristi za ishranu larvi, a neophodan je i za mlade pčele, maticu i trutove. Najveće količine proteina odnosno polena pčelama su potrebne u sezoni intezivnog gajenja legla, izgradnji saća i pri preradi nektara u med. U polenu biljaka koje se oprašuju vetrom uvek je manje proteina nego u polenu biljaka koje oprašuju insekti.


51 Za medonosne pčele polen predstavlja ne samo izvor proteina već i lipida. Lipidi imaju energetsku ali i gradivnu ulogu. Polen predstavlja i glavni izvor vitamina u ishrani pčela. Najveće potrebe pčela za vitaminima je u periodu kada luči mleč i učestvuje u ishrani legla i matice.

Najveće potrebe pčela za vodom su u proleće, zbog intenzivnog razvoja društva i uvećanja legla, za čiju ishranu je potrebna velika količina matičnog mleča. U letnjim toplim danima kada je temperatura preko 35,5 C, povećavaju se potrebe za vodom jer ona služi i za rashlađi-

vanje unutrašnjosti košnica. Pčele sakupljačice nektara dnevno izleću 10 – 15 puta, sakupljačice polena 3 – 5 puta, a vodonoše i do 100 puta. Najbolje je obezbediti hladovinu za pčelinjake u toku leta kao i izvore čiste vode.

Zbog nelojalne konkurencije oštećeni i proizvođači i kupci Koliko je na tržištu falsifikata ove kalorične i biološki vredne hrane ne zna se pouzdano, pošto je poslednja prava analiza rađena još pre 13 godina i tada je pokazala da je čak dve trećine meda bilo neispravno. Pretpostavlja se da ga danas ima i do 70 odsto na tržištu. Najjednostavniji način da se dobije falsifikovani med jeste da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina, a umesto šećera, može se uzeti i glukoza, koja dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. Lažni med u pravoj tegli je sličnog ukusa i gustine kao original. Pčelari godinama uzalud ukazuju na ovu prevaru, a prošle godine je Savez pčelarskih organizacija Srbije zakupio dva bilborda u Beogradu sa tekstom “Veterinarski i sanitarni inspektori! Daće bog da vam upadne sekira i u falsifikovan med”. Ipak, neispravan med i dalje caruje srpskim tržištem. Trgovci ga uporno prodaju, a kupci privučeni niskom cenom kupuju. I država se konačno uključila u rešavanje ovog pro-

blema, ali za sada nema nikakvih rezultata. Rade Stevanović, predsednik Pčelarskog društva “Dunav” iz Apatina na čelu je udruženja koje se uključilo u akciju Saveza pčelarskih organizacija u pokušaju da ukažu na to da se pod nazivom pčelinji med zapravo prodaju drugi proizvodi. “Podnosili smo prijave inspekciji, sami platili da se urade analize kako bi dokazali da je reč o falsifikovanom medu. Analize su to i potvrdile, ali mi nikada nismo doznali da li je inspekcija reagovala i kaznila proizvođača takvog meda i odgovornu osobu” kaže Stevanović za Mrežu 21. Ali nisu u ovoj priči oštećeni samo pčelari zbog nelojalne konkurencije, već i kupci koji umesto prirodnog pčelinjeg meda kupuju sve samo ne med. “Dovode se kupci u zabludu, jer misle da su kupili med, a zapravo su kupili neki zaslađivač ili neku drugu mešavinu koja nema veze sa medom. Najsigurnije je med zato kupovati kod pčelara kojeg poznajete, jer je običnom kupcu teško da prepozna falisifikovani med. A da kao potrošač plaćate analize da bi dokazali da je med

falsifikovan, to je jako skupo, upozorava Stevanović. On napominje da kupci prevaru mogu izbeći prostim poređenjem cena, koje su prvi signal da nije reč o prirodnom medu, koji ne može da košta 300 ili 400 dinara. “Kilogram bagremovog meda se na veliko prodaje za oko 500 dinara. Jednostavno, nema logike da kilogram u maloprodaji bude 300 do 400 dinara”, navodi ovaj apatinski pčelar. Inače, trenutno se cena pravog meda u maloprodaji kreće od 800 do 1.000 dinara. Srbija može da se pohvali podatkom da drži prvo mesto u svetu po broju košnica po glavi stanovnika. Na nedavnom Sajmu pčelarstva resorni ministar Branislav Nedimović istakao je da je pčelarska proizvodnja jedna od najboljih stvari koju Srbija ima i da je upravo borba protiv nelegalnog meda jedan od prioriteta. “Želja nam je da konačno razdvojimo žito od kukolja i da ono što je pravi med bude na rafovima i Srbije, a i u inostranstvu” rekao je Nedimović.


52


53

Iz laboratorije do njive U prethodnom 83. broju revije Agrosvet mogli ste da pročitate i saznate nešto o preparatima novije generacije španske kompanije LIDA, sa kojom Agromarket ima višegodišnju saradnju. Kako se stručna služba, pored ostalih aktivnosti bavi i primenom i proverom novih preparata, odlučeno je da se urade poljski ogledi sa novim preparatima, N-GRIP, kao i ENER K COLOR. Kako smo već pisali o proizvodu N-GRIP, red je da predstavimo i drugi proizvod, ENER K COLOR.

ENER K COLOR je prirodan bioaktivator sačinjen od poliola (ugljenih hidrata), provitamina A (beta karotin prekursor) i betaina. Osim što sadrži visok sadržaj (15 %) kalijuma (K2O), zatim 10% fosfora (P2O5), obogaćen sa 0,02% molibdena i 0,01% borom (B). Proizvod je formulisan za folijarnu primenu. Proizvod ENER K COLOR je preparat posebno formulisan za tretmane koji poboljšavaju kvalitet voća i ima direktne efekte na metaboličke procese koji utiču na obojenost, čvrstinu, sjaj i nivo še-

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

ćera u plodovima. ENER K COLOR utiče na biohemijske procese eksternog (spoljašnjeg) sazrevanja ploda: ubrzava razlaganje zelenih pigmenata (hlorofila) pokožice ploda i zamenjuju ih narandžastim pigmenatima (karotenoida). Proizvod deluje tako da utiče na metaboličke promene koje se dešavaju u plodu i određuje njegov kvalitet. Betaini povećavaju osmotski potencijal ćelije i poboljšava njihovu sposobnost da zadrže vodu. Primenom ENER K COLOR plodovi postižu svoje najbolje organoleptičke osobine kao što su:


54 boja, konzistencija celuloze, aroma, ukus i tekstura. Istovremeno, povećava količinu ugljenih hidrata kako u novim tako i u starim listovima koji hrane plod u razvoju. Prema podacima proizvođača ENER K COLOR se primenjuje u voćnim vrstama kao što su breskva, nektarina, jabuka, šljiva, trešnja, malina, kupina, ribizla, borovnica, zatim stonim i vinskim sortama vinove loze. Takođe, prema preporukama odlične rezultate ostvario je i u povrtarskim usevima: lubenice, dinje, paprika, paradajz, patlidžan, artičoke i krompir. Proizvod se može primenjivati od diferenciranja plodova, u nekoliko, najmanje 2, najviše 3 tretmana tokom vegetacije na 15 dana.

Sve što piše u promo materijalima i što nam prenose kolege je samo prvi deo. Prava provera je u poljskim, demonstracionim ogledima, u realnim uslovima podneblja Srbije. Zato je stručna ekipa u saradnji sa vrednim, željnim znanja proizvođačem Zorana Stankovića, u ataru sela Osipaonica. Naravno, ceo ogled je izveden po protokolu po kojem kompanija LIDA izvodi oglede širom sveta. Postavljena su tri ogleda na dve sorte lubenice (top gun i cryspi) i jednoj sorti dinje (herakles), dva proizvoda N-GRIP i ENER K COLOR, i tri različite koncentracije primene, kao i kontrolna varijanta (standardna fertigaciona i folijarna primena različitih formulacija đubriva).

Koncentracija primene preparata ENER K COLOR iznosi 0,2 – 0,25% (20 – 25 ml u 10 l vode), uz utrošak 600 litara vode po hektaru za povrtarske i 800-1000 l/ha za voćarske kulture.

Preparat N-GRIP je primenjen fertigaciono u cilju sprečavanja pojave nematoda te oplemenjivanja zemljišne mikroflore mikroorganizmima koji čine ovaj proizvod (Agrosvet 84). Preparat je primenjen 2 puta u roku od 10 dana. Proizvod ENER K COLOR je primenjen folijarno 3 puta, takođe na 10 dana. U sklopu redovnih agrotehničkih mera, a na bazi prethodno izvršene hemijske analize zemljišta, urađeno je odgovarajuće osnovno đubrenje, a po rasađivanju, fertigaciono je korišćen FitoFert Humiflex (20 l/ ha), FitoFert Humistart (0,3%), te FitoFert Melon (15 g/biljci/nedeljno) fertigaciono, a folijarno FitoFert Aminoflex i Talocoper.


55

A - Ogled br. 1.

B – Ogled br. 2.

Lubenica, sorta top gun, površina od 3500 m2, kontrolna varijanta 3500 m2. Preparati su počeli da se primenjuju kada su zametnuti plodovi bili prečnika oko 15 cm. Sadržaj šećera je meren refraktometrom, a organoleptički je utvrđivana obojenost plodova u tretiranim varijantama i u kontrolnoj varijanti.

Lubenica, sorta cryspi, površina od 3500 m2, kontrolna varijanta 3500 m2. Preparati su počeli da se primenjuju kada su zametnuti plodovi bili prečnika oko 15 cm. Sadržaj šećera je meren refraktometrom, a organoleptički je utvrđivana obojenost plodova u tretiranim varijantama i u kontrolnoj varijanti.

Vreme primene:

Vreme primene:

I tretman 16. 06.

I tretman 16. 06.

N-GRIP 175 g/ha (preračunato 500 g/ha) + ENER K COLOR 330 ml/ha (preračunato 2,0 l / ha )

N-GRIP 175 g/ha (preračunato 500 g/ha) + ENER K COLOR 750 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha )

II tretman 26. 06.

II tretman 25. 06.

N-GRIP 87,5 g/ha (250 g/ha) + ENER K COLOR 330 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha)

N-GRIP 87,5 g/ha (250 g/ha) + ENER K COLOR 750 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha)

III tretman 06. 07.

III tretman 06. 07.

N-GRIP 87,5 g/ha (250 g/ha) + ENER K COLOR 330 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha)

N-GRIP 87,5 g/ha (250 g/ha)


C – Ogled br. 3

Rezultati ogleda

Dinja, sorta herakles, površina od 1900 m2, kontrolna varijanta 1900 m2. Preparati su počeli da se primenjuju kada su zametnuti plodovi bili prečnika oko 15 cm. Sadržaj šećera je meren refraktometrom, a organoleptički je utvrđivana obojenost plodova u tretiranim varijantama i u kontrolnoj varijanti.

Organoleptička ocena je da je u svim tretiranim varijantama, u odnosu na kontrolne varijante utvrđeno da su vreže imale intenzivniji porast i bile ujednačenije, formirani plodovi su bez većih oscilacija u veličini, uočeno je brže sazrevanje, odnosno kraće vreme između berbe. Takođe, utvrđena je intenzivnija boja tretiranih plodova u odnosu na kontrolu. Meren je sadržaj šećera refraktomerom i utvrđen je povećan sadržaj šećera kod tretiranih u odnosu na netretirane plodove (tab. 1).

I tretman 16.06. N-GRIP 112.5 g/ha (preračunato 500 g/ha) + ENER K COLOR 250 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha) II tretman 26. 06.

TABELA 1. - Rezultati ispitivanja sadržaja šečera

ENER K COLOR 250 ml/ha (preračunato 2,0 l/ha)

Srednja vrednost sadržaja šećera u plodu Ogled Tretirano

Kontrolna varijanta

1.

12,8

10,2

2.

13,1

12,8

3.

12,7

10,1

Na kraju (i teorija i ogled) se može zaključiti da su prednosti preparata ENER K COLOR sledeće: • lako se usvaja od strane biljaka i utiče na veću i ujednačenu obojenost i sazrevanje plodova • poboljšava parametre kvaliteta kao što su boja, sadržaj šećera, veličine i čvrstine bez degradacije tkiva • omogućava istovremen rast ploda i vegetativnih pupoljaka • može se mešati sa bilo kojim drugim proizvodom, kao što su nutritijenti i biopesticidi • smanjuje broj berbi kod višegodišnjih zasada voća. Studije su pokazale povećanu količinu obranog voća u prvoj i drugj berbi u poređenju sa kontrolnim grupama. U prvoj godini ispitivanja rezultati su bili više nego zadovoljavajući, delovanje preparata je iskazano u potpunosti, a proizvođač, Zoran Stanković iz Osipaonice kod Smedereva na čijim parcelama je odrađen ogled prezadovoljan i imao je samo jedno pitanje: „Da li ću sledeće godine moći da kupim ove preparate u poljoprivrednoj apoteci“? Naš odgovor, kratak i odlučan „Da“.


57

Kutak za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Devet glavnih stilova vina Da li ste se ikada zatekli u situaciji da gledate u vinsku kartu, želeći da naručite određenu vrstu vina, ali ne znajući kako da je zatražite? Da biste stekli osnovno znanje potrebno za poručivanje vina, dovoljno je da budete upoznati sa samo devet vinskih stilova. Tradicionalno, postoje dva puta ka razumevanju vina: po sortama (npr. sovinjon blan ili širaz) i po regionu (npr. Barosa ili Bordo). Ovakav pristup je veoma precizan, ali zahteva dosta učenja. Međutim, moguća je i pojednostavljena metoda klasifikovanjem raznovrsnih sorti grožđa kroz devet vinskih stilova, što čini upoznavanje sa hiljadama vinskih sorti i regiona daleko lakšim. Jer, većina vina potpada upravo pod tih devet glavnih stilova koji uključuju i crvena i bela, roze, penušava i dezertna vina.

Izvor: Redakcija Vino.rs

Crvena vina punog tela i bogatog ukusa. Crvena vina punog tela po pravilu sadrže više tanina, veći procenat alkohola i arome tamnog voća, poput crne ribizle, kupine, borovnice. Budući da ih karakteriše velika količina pigmenata, imaju viši nivo antocijana koji pozitivno utiču na kardiovaskularno zdravlje. Odlikuje ih širok spektar aroma, te se dobro uparuju sa jakom i začinjenom hranom. Uobičajeno je da se služe u velikim čašama, širokog oboda. Primeri: kaberne sovinjon, širaz, malbek, montepulćiano, nebiolo, tempraniljo, plavac mali, vranac, bordoške kupaže… Temperatura posluživanja: 17-21 °C Uparivanje sa hranom: roštilj, začinjena hrana, dimljeno meso, crveno meso i biftek, jela s pečurkama, kolači sa čokoladom…


58 Crvena vina srednjeg tela i jakih tekstura. Nalazeći se na sredini skale od laganih do punih, crvena vina srednjeg tela veoma su zahvalna kada se radi o uparivanju s hranom. Pod tipične primere ovakvog stila potpadaju sanđoveze i merlo. Vina spravljena od ovih sorti mogu biti raznolikih stilova, usled regionalnih razlika u uzgoju i proizvodnji. Primeri: blatina, sanđoveze, zinfandel, kratošija, primitivo, marselan, grenaš, merlo, barbera, kaberne fran, teran, vina iz regiona valpolićela, ronska kupaža… Temperatura posluživanja: 17-21 °C Uparivanje sa hranom: lazanja, pica s pelatom, začinjeno i pečeno meso, supe od povrća, hamburger, dinstano povrće, jaki začini poput cimeta, komorača, kumina, anisa, ruzmarina, pimenta, ljute paprike…

Lagano i sveže crveno vino. Delikatno s veoma suptilnim aromama, lagana crvena vina su savršena za one koji žele da izbegnu da im alkohol udari u glavu. Usled svoje pristupačne prirode, cenjeno je među iskusnim kolekcionarima, ali i početnicima. Lagana crvena vina se ističu po manjoj količini tanina, finim kiselinama, nešto manje alkohola i notama crvenog voća. Obično se služe u okruglim čašama koje sakupljaju elegantne arome. Primeri: pino noar, game, prokupac, crna tamjanika   Temperatura posluživanja: 12-19 °C Uparivanje sa hranom: rižoto s pečurkama, pileći kaserole, paste, piletina i ostala pernata živina.

Roze. Roze je vino pravljeno od crvenog grožđa po tehnologiji belih vina i kao takvo prekretnica između belog i crvenog vina sa sklonošću da se ponaša kao belo. Zato se po pravilu rozei služe ohlađeni a oni kvalitetniji su mahom svetlo ružičaste boje, boje lukovine ili lososa i većinom veoma suvi. Ovakav stil se najčešće proizvodi na Mediteranu, jugu Francuske, istočnoj obali Španije i u Italiji, dok je u našim krajevima u dužem periodu bio popularan polusuvi pa i poluslatki roze sa jakim aromama crvenog jagodičastog voća ili ruže, a najčešće se pravi od sorti hamburg, pino noar, game, prokupac…

Primeri: roze iz Provanse, roze iz doline Rone, klaret ili tamni roze Bordo stila, roze od sorti garnaš, sanđoveze, murvedre… Temperatura posluživanja: 8 -11 °C Uparivanje sa hranom:  začinjena jela s pirinčem, pržena piletina, pečena prasetina i pačetina, meksička hrana, libanska, grčka, turska pa i istočnjačka kuhinja, a mogu biti i izuzetna aperitivna pića…

Puno i snažno belo vino. Bogata bela vina po pravilu prolaze kroz sličan tretman u vinarijama kao i crvena, kako bi dobila snažne ukuse i arome, zbog čega mogu da liče na crvena. Uobičajeno je za ovakva bela vina da odstoje u hrastovim buradima kako bi dobila klasičnu notu vanile ili kokosa, kao i da prođu kroz proces koji se naziva malolaktika, pri čemu se oštre pretvaraju u blaže, mlečne kiseline i ublažava se celokupna kiselost vina. Mnoga bela vina punog tela mogu da odstoje i do deset godina, mada većina dostigne svoj vrhunac sa tri do četiri godine starosti. Primeri: barikirani šardone, semijon, vionje, marsan, rajnski rizling… Temperatura posluživanja: 9-14 °C Uparivanje sa hranom:  rakovi i jastog, pasta, pica s belim sirom, piletina s estragonom, meki sirevi, indijski orah, piletina i ostala živina…

Lagana i suva bela vina. Poput praska groma na nepcima, bela vina ovog stila su vinski ekvivalent svetlom pivu – cenjena su zbog osvežavajućih svojstava. Izrazi poput suvo, oštro, sveže, iskričavo, resko, često se mogu čuti pri opisivanju vina ovog stila. Najbolje ih je piti dok su mlada, godinu ili dve od berbe, kako bi se iskoristile sveže, voćne arome i prijatne kiseline. Od svih vinskih stilova, lagana i suva bela vina obično imaju najbolji odnos cene i kvaliteta. Primeri: tamjanika, šardone, soave, zeleni veltlinac, pino griđo, sovinjon blan, verdeho, malvazija, žilavka, vermentino, italijanski rizling ili graševina, smederevka, pošip, grk, rkaciteli…


59 Temperatura posluživanja: 7-13 °C Uparivanje sa hranom:  morski plodovi, suši, salate od zelenog povrća, pesto, prženi pomfrit i pržena piletina, piletina i ostala živina…

Aromatična i slatka bela vina. Miomirisi voćnih i cvetnih aroma prosto kuljaju iz čaše kod ovih vina. Često se prave u stilu koji podrazumeva korišćenje rezidualnog šećera iz grožđa. Međutim, kao kod dobre limunade, ova slatkoća se u suštini koristi kako bi se izbalansirala agresivna kiselost ili gorčina u vinu. Šećer je tu zbog ravnoteže, a ne samo radi slatkoće. Kada ne bi zadržavala izvesnu količinu prirodnog, nekonvertovanog šećera, ova vina bi bila isuviše gorka ili kisela za piti. Obično ih prati naziv „harmonično slatka“. Ono što je bitno uzeti u obzir jeste da slatkoća nije svojstvena odlika grožđa, jer je prisustvo ili izostanak šećera u vinu odluka koja se donosi tokom njegovog spravljanja. Od svake sorte grožđa se može napraviti suvo vino, pa čak i onih koje se obično vezuju za slatke stilove. Rizling je tipičan primer ovoga. Ne može se namirisati slatkoća, već samo arome koje se dovode u vezu sa slatkim ukusima, ali dok se ne uzme gutljaj, ne postoji način da se zna da li je vino slatko ili suvo. Dole navedene sorte grožđa su odlične za uvežbavanje nepca da pravi razliku između slatkoće (ukus) i voćnosti (aroma). Primeri: šenin blan (suvi i slatki stilovi), gevurctraminer (suvi i slatki stilovi), muskat blan (po pravilu slatko, mada se pravi i u suvom stilu), rizling (suvi i slatki stilovi), tamjanika, grčke i sicilijanske muskatne sorte… Temperatura posluživanja: 7-14 °C Uparivanje sa hranom:  indijska i tajlandska kuhinja, jela sa citrusom, plavi sirevi, bešamel sos, kolači, sladoled…

Dezertna vina. Kako bi se sačuvala prirodna slatkoća dezertnih vina, fermentacija se zaustavlja pre nego što kvasac izjede sav šećer. Kada se ovo radi, po pravilu se dobija vino s nižim nivoom alkohola, ali budući da je za dezertno vino dozvoljeno dodavanje

drugih alkohola, odnosno vinskog destilata (grožđani brendi neutralnog ukusa), ova vina na kraju imaju oko 17-20 procenata alkohola. Usled visoke količine alkohola i šećera, dezertna vina su cenjena i osmišljena da se piju u malim količinama iz manjih čaša. Naravno, postoje i druge opcije u kategoriji dezertnih vina, osim onih sa pridodatim alkoholom (kao što su šeri, madera i porto). Tokajac, šenin blan iz doline reke Loara i mnoga druga su vina koja se nazivaju „prirodno slatka“ dezertna vina. Šećer se u njima obično koncentriše usled nekakvog tipa dehidracije, ili pod uticajem plesni, a ne dodavanja alkohola. Primeri: porto, šeri, madera, vina kasne berbe, tokajci… Temperatura posluživanja: Varira Uparivanje sa hranom:  Plavi sirevi, karamel, kolači, čokolada, voćne pite…

Šampanjac i penušava vina. Tajna iza mehurića u šampanjcu krije se u dodatku naročite mešavine šećera i kvasca zvanom liqueur de tirage suvom belom vinu. Liqueur de tirage izaziva sekundarnu fermentaciju unutar boce, što stvara mehuriće. Doduše, ne prave se sva penušava vina na ovakav način. Vina kao što su proseko i lambrusko proizvode se tako što se vrenje odvija u cisterni pod pritiskom, a potom se pune boce. Penušavci lošijeg kvaliteta dobijaju svoju gaziranost postupkom karbonizacije. Penušava vina odlikuju mehurići i visoke kiseline i po boji se protežu od belih preko ružičastih do crvenih. Penušava vina se vekovima dovode u vezu sa proslavama, daje im se uloga pića dobrodošlice, ali se zapravo dobro uparuju sa širokim asortimanom hrane. Primeri: šampanjac, kava, proseko, sekt, asti, lambrusko… Temperatura posluživanja: 5-9 °C Uparivanje sa hranom: pomfrit, čili, ostrige, salate, riblji takos, slano meze, a mogu biti i izuzetna aperitivna pića…


Kutak za tehnologe

Budućnost su male pivare i naš hmelj

Izvor: Dnevnik, 16. 08. 2017.

Vest da su pivare u Srbiji prošle godine proizvele oko pet miliona hektolitara piva, i da je Evropska unija iz naše zemlje uvezla 46,8 miliona litara odjeknula je ne samo među ljubiteljima tog napitka već i šire. Ali posle oduševljenja sledi pitanje gde je nama hmelj za toliku proizvodnju piva jer, poznato je, hmelj je osnovna sirovina u pivarskoj industriji, a ne vidi se na našim poljima, niti se spominje kao ratarska kultura koja bi mogla postati značajna u prerađivačkoj industriji Srbije i šire, kao izvozna sirovina. Profesor Univerziteta u Novom Sadu u penziji i bivši ministar poljoprivrede prof. dr Jan Kišgeci kaže da su se domaće pivare vlasničkom transformacijom uključile u velike multinacionalne pivarske kompanije koje se snabdevaju sirovinama svetskog kvaliteta, što znači da uvoze najkvalitetnije svetske sorte hmelja. Uz to, napominje, vlasnici naših pivara u proizvodnji piva primenjuju i najsavremniju tenhologiju pa ne treba da čude izvozni rezultati srpskog piva. Kišgeci ističe da je sada vreme da se državi skrene pažnja na kriglu i počne razmišljati o tome da, kao vino i vinogradi, i hmelj i pivo zavređuju pažnju, da je i pivu mesto u agrobiznisu, kao što naša zemlja računa na proizvodnju vina i daje subvencije radi podizanja zasada vinove loze. ”Hmeljarstvo je u svetu pod snažnom globalizacijom pivarske industrije. Proizvodnja hmelja vezana je za velike trgovačke multinacionalne kompanije, koje potpuno kontrolišu snabdevanje svetske pivarske industrije, a to znači da kontrolišu promet i svetsku cenu hmelja koja je određena dugogodišnjim ugovaranjima“, ističe prof. dr Kišgeci. Kilogram hmelja, navodi profesor, košta 350 evra pa se zbog toga i smatra da je to najunosnija ratarska biljka. Pre pola veka hmelj uzgajan na ovdašnjim prostorima bio je dobrog kvaliteta i svojevremeno je išao u izvoz u Nemačku, koja je bila i ostala najveći proizvođač hmelja (19.000 hektara), zatim u SAD (15.000 hektara) i Japan i istovremeno podmirivao potrebe celokupne pivarske industrije bivše SFRJ. ”U Vojvodini hmelj je zauzimao 1.500 hektara, a od pre dve godine obnovljeno je gajenje hmelja u ataru Bačkog Petrovca, na parceli od dva hektara, dok su na području te opštine na 30 hektara ostali sačuvani stubovi za gajenje te u pivarstvu nezamenjive sirovine“, ističe Kišgeci. Prema njegovim rečima, poljoprivrednici iz Bačkog Petrovca nameravaju da obnove proizvodnju, ali su im, naglašava, za to potrebni podsticaji.


61


Da li je „Milka“ prava „Milka“? Postoje li građani drugog reda? Ili, da li možda postoje oni koji ne zaslužuju da imaju isti nivo robe i usluga, kao oni koji propagiraju moto “Gens una sumus” – jedan smo rod. Ne, nije vreme rasne (i polne, rodne…) diskriminacije, nije vreme aparthejda, antisemitizma, rasizma. Ne, radi se o XXI veku, zemljama članicama EU, kao i onima koje teže da budu u tom društvu. Tiče se plasmana robe široke potrošnje koja se proizvodi u zemljama članicama Unije, a dospeva na tržišta onih “manje vrednih” za taj nivo proizvoda. Pravdanje tipa “proizvodi su prilagođeni navikama proizvođača”, što bi naš narod rekao “ne piju vodu”. Jedinstvo u obavezama traži i jedinstvo u pravima. A naše je pravo da jedemo “Milka” čokoladu koju jede i mali Francuz, Holanđanin ili Šveđanka.

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Slovačka: Rat Evropskoj uniji zbog škart robe!

Izvor: capital, 20. jul 2017.

Premijer Slovačke Robert Fico dao je rok do jeseni Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru da počnu da rješavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta „stare“ i „nove“ Evrope. Ukoliko Brisel ne riješi ovaj problem, zaprijetio je, Slovačka će uvesti embargo i proterati zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Manje, al‘ gore “Zemlje Višegradske grupe već su upozoravale na taj problem, ali mere EK su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi onome ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju naredila da mora da ima isti kvalitet”, rekao je Robert Fico.


63 pogledu dvostruke kvalitete prehrambenih proizvoda slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan, prenosi RTV Slovenije. Istraživanje tržišta su proveli Uprava za bezbjednost hrane, veterinarstvo i zaštitu bilja, Zavod za prehranu i Udruženje potrošača Slovenije. “Ako podatke usporedimo u odnosu na Češku, Mađarsku i Slovačku, situacija je bolja, ali nije savršena”, rekao je Židan.

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze nakon što je u susjednoj Češkoj testiran 21 proizvod u varijantama za tržišta Njemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske i utvrđeno da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta.

U isto vrijeme utvrđeno je da postoji povećan rizik od komercijalnih brendova, na što će ministar Židan upozoriti naredne sedmice ministarski vrh u Briselu. “Ovo područje je za nas novootkriveni rizik, tako da ćemo ovu problematiku u Sloveniji produbiti u narednim mjesecima”, dodao je on.

Fico je rekao da je sam otišao u kupovinu i uporedio „fiš fingers“ kupljen u Austriji sa onim u Slovačkoj – uprkos istoj cijeni, proizvod koji se prodaje u Bratislavi ima 20 grama (sedam odsto) mesa manje. “To prerasta u veliki međunarodni skandal. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda. Ne želim da budemo kanta za đubre Zapada” poručio je on. Slovački premijer je rekao da će, ako se EK ogluši o zahtjeve, od jeseni uvesti embargo od pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost postoji u propisima EU.

U Sloveniji manje kvalitetni proizvodi Coca-Cole, Milke i Rio Mare Izvor: capital.ba, 18. jul 2017.

Savez potrošača Slovenije je prilikom pregleda tržišta među 32 para proizvoda otkrio deset pari proizvoda različite kvalitete, uključujući i Coca Colu, Milka čokolade i Rio Mare namaze. “Što je niža cijena, to je manja kvaliteta sirovina i trgovine ovaj nedostatak nadoknađuju naglaskom da je proizvod proizveden u domaćoj državi”, rekao je prilikom predstavljanja informacija o pregledu tržišta u

Razlike koje utiču na kvalitetu proizvoda otkrivene su u piću Coca Cola, u mliječnoj čokoladi Milka, u konzervama jetrene paštete i mesnim narescima Primana, u bezalkoholnom piću sa okusom naranče Budget, u voćnom jogurtu s okusom jagode Budget i Hoferovoj toast-šunki. Osim toga, razlike su nađene i prilikom pregleda Rio Mare tuna pašteta, mliječnih čokolada Riquet i Hoferovih voćnih jogurta s okusom jagode Milfina. Predsjednica Udruženja potrošača Breda Kutin je naglasila da najveći problem predstavljaju aditivi, zamjene za meso sa sojom, koje su dozvoljene po propisima. Ona je istakla da kupac mora pogledati deklaraciju da zna šta stvarno kupuje. “Jedna trećina uzorkovanih proizvoda odstupa u pogledu kvaliteta. U pet od deset proizvoda koji su odstupali u kvalitetu, bila je oznaka slovenske kvalitete”, naglasila je Kutin i dodala da bi se


64 postigla viša kvaliteta proizvoda ako bi Slovenija išla u pravcu jasnijeg i jednostavnijeg etiketiranja i u proces sa što manje aditiva, sa postupcima koji osiguravaju trajnost bez aditiva.

“Nutela sukob” doneo prve rezultate Izvor: DW, 25. jul 2017

Čitav niz proizvođača pravi proizvode slabijeg kvaliteta za zemlje istoka Evrope i to je konačno došlo i u zapadne medije. Nemački proizvođač Balzen je konačno objavio: ubuduće će postojati samo jedan “evropski” keks, piše Dojče Vele (DW). Optužbe su krenule iz instituta za analizu proizvoda u Mađarskoj i Slovačkoj, ali ubrzo je to postala i politička tema Višegradske grupe koju, osim ove dve zemlje, čine još Poljska i Češka.

Čitav niz međunarodnih koncerna za tržište Evropske unije i pod istim nazivom nudi sasvim različite proizvode: po pravilu su to kvalitetniji proizvodi za zapad, a za istok proizvodi sa daleko više aditiva, aroma umesto prirodnih sastojaka i nekvalitetnih, odnosno jeftinijih sastojaka umesto “pravih”, navodi DV. Optužba je na političkom nivou upućena Evropskoj komisiji, ali kako se navodi, i zapadni mediji su otkrili da ipak ima istine u takozvanom “Nutela sukobu” – nazvanom po poznatom namazu čiji se sastojci i čak ukus znatno razlikuju po zemljama gde se prodaju. Kako DV ističe, nedavno je i nemačka televizija VDR

objavila reportažu o nizu, pre svega prehrambenih proizvoda koji pod istim nazivom imaju sasvim drugačiji sastav na istoku i na zapadu. Poznato je, navodi DV, i da to ne čine samo sa hranom: na primer i kozmetički proizvodi po sastojcima znaju da se razlikuju, iako se manje kvalitetne varijante često na istoku skuplje naplaćuju. Kako se navodi, dopisnik ARD iz Brisela Ralf Zina je ove sedmice otkrio da je barem jedan nemački proizvodač ne samo priznao tu praksu, nego je objavio da toga više neće biti: proizvođač keksa Balzen, poznat na primer po keksu Lajbnic, najavio je da će ubuduće na keksu “sa maslacem” zaista biti maslac i da će sastojci biti identični, bez obzira gde u EU kupili njihov keks. Upravo je, navodi se, Balzen uvek iznova bio primer preduzeća koje na drastičan način vara potrošače u

istocnoj Evropi: za zapadne potrošace je u keksu zaista bio maslac, ali za “siromahe Evrope” je u njima uglavnom bila palmina mast i arome maslaca. Ali to prirodno ulje specifičnog ukusa u svežem obliku, ponešto crvenkaste boje, jedva može da se uporedi sa rafiniranim masovnim proizvodom koji se nudi svetskom tržištu – za koji postoji sumnja da je štetan i za ljudsko zdravlje. Predstavnik Balzena je, navodi DV, dopisniku ARD-a rekao da od početka jula i u pogonu ovog proizvodača keksa u Poljskoj teče proizvodnja po “nemačkom” receptu, dakle sa maslacem, a ne palminim uljem.


65 Iz tog pogona, kako se navodi, Balzenov keks stiže u većinu “novih” zemalja Evropske unije, ali će možda potrajati još koju sedmicu da se reše problemi sa skladištenjem nešto osetljivijeg keksa sa maslacem i dođe pakovanje gde će onda tačno pisati sastojci proizvoda. Ta kompanija više ne namerava da pravi različite proizvode za različite zemlje EU. Često se čuje argument proizvođača da se tako “prilagođavaju” ukusima tržišta. Konkretno, piše DV, kada je reč o čokoladnom namazu Nutela, sastojci su praktično identični u Mađarskoj i Francuskoj, otkriva VDR.

Srbija deponija za proizvode EU Izvor: Tanjug 27. jul 2017.

Predsednik Nacionalnih organizacija potrošača Srbije Goran Papović kaže da ako Slovačka, Mađarska, Poljska kažu da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi ali različitog sastava, onda je Srbija deponija. “Sa tog spiska proizvoda koji su oni nabrojali, ima širi spisak koji stiže u Srbiju. Srbija je za razliku od njih deponija. Imamo većih i ozbiljnijih problema”, kaže Papović za RTS. On je dodao da isti proizvodi, ista ambalaža, ali da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje trećeg sveta. Za zemlje trećeg sveta roba se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj. “Kada pogledate deklaraciju mislite da je roba iz tih fabrika ista, ali nije. Kada vidite na deklaraciji uputstvo samo na srpskom, makedonskom, crnogorskom, onda znajte da je roba

za treće zemlje. Kada imate deklaraciju na nemačkom, španskom znate da je proizvedeno u “matičnoj firmi”, pojasnio je on. Upitan ko kod nas kontroliše proizvode koji stižu iz EU, on je rekao da je prepušteno da jedna ili dve osobe odlučuju o tome. “Ne može jedna ili dve osobe da odlučuje šta je za nas najbolje. Veliki je pritisak uvozničkog lobija”, pojasnio je on. Problem predstavlja i to što Srbija nema referentnu laboratoriju, te je Nacionalna organizacija potrošača, proizvode iz Srbije na testiranje slala u inostranstvo.

EK će objaviti smernice Izvor: Fonet, 27. jul 2017

Slovački premijer Robert Fico je danas u Briselu zatražio preduzimanje akcije povodom tvrdnji da neke kompanije prodaju u Srednjoj i Istočnoj Evropi robu lošijeg kvaliteta nego u drugim delovima Starog kontinenta.


66 Fico je kao primere naveo mesne prerađevine lošijeg kvaliteta, čokoladu, deterdžente sa manjom količinom aktivnih supstanci. “Ne možemo tolerisati da je čokolada u Austriji boljeg kvaliteta. U Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj su cena i pakovanje isti, ali ne i kvalitet” izjavio je Fico. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je ocenio da se radi o neprihvatljivoj praksi, javlja AP. Evropska komisija će objaviti smernice, kako bi se članicama Evropske unije pomoglo da primene direktive o zaštiti potrošača, rekao je Junker.

Norveška upozorava Srbiju: EU vam šalje najgoru robu i najotrovniju hranu! Izvor: B92, NOVOSTI, 7. avgust 2017.

Kvalitet robe iz EU i na domaćem tržištu je različit, a Srbin koji živi u Norveškoj sproveo je mali eksperiment i to i dokazao. “Kada sam čuo priče o razlici u kvalitetu najpopularnijih, svetski poznatih prehrambenih proizvoda u “starim” i “novim” članicama EU, a i u Srbiji, odlučio sam da napravim eksperiment i nažalost, pokazalo se da su ove priče istinite”. Ovako, za “Novosti”, o razlici u kvalitetu proizvoda, priča Nebojša Petković, Novosađanin koji već šest godina živi i radi u Norveškoj. Petković je, kako objašnjava, putujući automobilom iz Norveške do Srbije, najpopularnije brendove kupio prvo u trajektu između Norveške i Danske, zatim u Danskoj, pa i u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, a na kraju i u Srbiji. “Kasnije sam, sa drugarima, napravio degustaciju”, priseća se Petković. “Bilo je zabavno, tim pre što se tu, uz čokolade i razne “grickalice”, našlo i nekoliko vrsta poznatog alkoholnog pića. Rezultati su, nažalost, bili poražavajući, jer je razlika u ukusu, a verujem i kvalitetu, za gotovo sve proizvode bila neverovatna. Čokolade kupljene u Danskoj i one iz Srbije i pored iste ambalaže, bile su neuporedive…”, priča on. Rezultate ovog “slatkog” i naoko veselog istraživanja

potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača i objašnjava kako Srbija ima veće i ozbiljnije probleme od Slovačke, Mađarske i Poljske, kada su u pitanju isti proizvodi različitog sastava. “Ako Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska kažu da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi ali različitog sastava, onda je Srbija deponija”, izričit je Papović. “Imamo iste proizvode, istu ambalažu, ali je evidentno da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje trećeg sveta, odnosno za nas. Roba, koja stiže do nas se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj…”, kaže on. Deklaracija je, kako ukazuje Papović, ono što najbolje otkriva “specijalizovane” proizvode, odnosno one namenjene za naše i tržište susednih zemalja. “Kada vidite na deklaraciji uputstvo samo na srpskom, makedonskom, crnogorskom, onda znajte da je to roba za “treće zemlje””, ogorčen je Papović. “Ako je deklaracija na nemačkom, španskom ili francuskom, jasno je da je proizvedena u matičnoj firmi. Samim tim, čak i samom analizom deklaracija u prodavnici, može se lako zaključiti šta dolazi do nas. O pritisku uvozničkog lobija ne treba ni da govorim”, dodaje on. Srbija, ukazuje Papović, ima ozbiljan problem, jer i posle mnogo godina čekanja nema nacionalnu referentnu laboratoriju. “Samim tim nema ni mogućnosti da se neophodne analize urade kod nas”, kaže Papović. “Zato je naša organizacija potrošača proizvode slala na testiranje u inostranstvo, ali to je skup proces”, dodaje on.


67

Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Unesko traži od Poljske da prekine seču prašume

Poljska će do 2019. sklanjati drveće koje je oborila oluja

Komitet svetske baštine Uneska zatražio je na za sedanju u Krakovu da Poljska odmah obustavi seču drveta u poslednjem velikom ostatku nekadašnjih evropskih prašuma. Ekolozi se plaše da od poslednje evropske prašume neće ostati ništa za nove generacije ako ruka čoveka počne da je uređuje. Zbog seče prašume Poljska je u sporu i sa Evropskom komisijom. EK je krajem aprila uputila poljskim vlastima “poslednje upozorenje” ili će morati pred Sud pravde EU. Poljske vlasti dobile su na sastanku 5. jula podršku za seču šuma jedino od Kazahstana i Azerbejdžana, a Unesko je pristao na zahtev Kazahstana da do decembra 2018. produži rok Poljskoj da predstavi novi izveštaj o stanju Bjalovješke šume.

Poljskoj će biti potrebno dve godine da raščisti drveće oboreno u jakim olujama koje su prošlog vikenda pogodile severozapadne i centralne delove zemlje, saopštila je juče državna agencija za šume. Šteta naneta na oko 45.000 ha najveća je ikada zabeležena u nacionalnoj agenciji koja je osnovana 1924. U olujnom nevremenu stradalo je šest osoba, a palo drveće ubilo je mnoge životinje i uništila njihova staništa. “Suočavamo se nesumnjivo sa najvećom katastrofom u istoriji poljskog šumarstva i verujem i evropskog”, izjavio je direktor agencije Konrad Tomaševski. Portparolka agencije Ana Malinovska izjavila je da će biti potrebno 100 godina da se šume vrate u stanje kakvo je bilo pre oluje.


68

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Višnja je najperspektivnije srpsko voće Kukuruz je najkonkurentnija žitarica. – Među povrćem najbolje se kotira paprika, a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa, pokazuje studija konsultantske kuće SEEDEV. U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko. Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline. Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona

dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini. “Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača” navodi se u ovoj studiji. U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti. Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbije sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo,

Izvor: Politika, 22. 07. 2017.

uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza). Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima. Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Pro-


69 sečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima. Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tr-

žište. “U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima” ističe se u nedavno objavljenoj studiji. Ivana Albunovićić

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

“High tech” stakleni vrtovi budućnost su uzgoja voća i povrća

Izvor: agrobiz.hr, 27. jun 2017.

Bez energije iz fosilnih goriva, kemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sundrops farme u Australiji, koja je otvorena 2016, počela je u pustinji proizvodnja rajčice u čijem uzgoju se koriste dva besplatno prirodna resrusa – Sunce i morska voda.

Van der Heven u čijem obrtu vrijednom 70 milijuna eura izvoz sudjeluje s 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cijena: 100 milijuna eura.

Nizozemska tvrtka Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekt početkom veljače na sajmu voćarstva u Berlinu.

Investitori, da bi osigurali uspjeh projekta, morali su od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiti obećanje da će bruto cijena kilograma rajčice biti tri dolara u razdoblju od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislivo u Europi u kojoj je osnovna cijena između 1 i 1,5 eura.

Ta tvrtka je zajedno s danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 četvornih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčeve zrake se odbijaju o ogledala i usmjeravaju ka vrhu tornja, neke vrste divovskog kotla. Na 800 stupnjeva morska voda se desalinizira, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvježavanje staklenika i navodnjavanje. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stijenja obogaćenog hranjivim tvarima.

Druge staklenike koje također koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gdje bi u rujnu trebao biti realiziran projekt na 12 hektara. “Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću posebnih materijala, neke vrste spužve”, rekao je Spams. “U Meksiku, u tropskoj zoni gdje se zbog vlage i pratećih bolesti usjevi na otvorenom moraju svakodnevno kemijski tertirati, staklenici su omogućili da se učestalost tretmana


smanji na jedan mjesečno!”, Rekao je za AFP predsjednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika.

se koristi i kotao na biomasu. Korijenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

“Zbog klimatskih promjena sve je više ekstremnih događaja”, rekao je i naveo pojavu kiša usred sušne sezone u područjima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio da se u takvim okolnostima cijeli sustav proizvodnje iznenada urušava.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći računati na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojih članova na jugu Francuske, ove godine ponudit prvi rajčice koji će biti bez tragova pesticida.

Na jugu Francuske Vensan Cleman, mladi proizvođač rajčice u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sustav tvrtke Van der Heven po imenu “eko-staklenik”.

Saveol, konkurentska zadruga u Bretange, isto to radi. U staklenicima se stvara složen ekosustav jer se puštaju na desetine korisnih insekata. Pčele i bumbari osiguravaju oprašivanje, a stjenice roda Macrolophus štite od paukova.

“To je revoluciju kakvu nismo vidjeli u poslednjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25, rekao je za AFP.

Postavlja se pitanje da li se to isplati ako se mora uložiti milijun eura po hektaru.

U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatvoren, a unutrašnjost je pod visokim tlakom, što štetnim insektima onemogućava da uđu. Uporaba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava računalo na 10 stupnjeva, a po potrebi

“Još nam je teško objasniti koncept potrošačima i osigurati prihod od prodaje naše rajčice”, rekao je Bruno Villa i dodao da pritom tako proizvedena rajčica ima manje pesticida nego španjolski i ukusniji je od nizozemskog zbog kvalitetnog sjemena.

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

U sezoni 2017/2018 se očekuje pad svjetske proizvodnje pšenice

Izvor: agrobiz, 14. jul 2017.

Ukupna procjena svjetske proizvodnje žitarica u aktualnoj sezoni 2016/17 veća je za 5 milijuna tona na razini mjeseca te je dostigla rekordnih 2.124 milijuna tona. U sezoni 2017/18 očekuje se pad svjetske proizvodnje žitarica s prošlogodišnjeg rekorda na 2.049 milijuna tona zbog slabije prognoze za žetvu kukuruza i pšenice.

Stanje na svjetskom tržištu žitarica i uljarica tijekom lipnja bilo je raznoliko, s mješovitim trendovima vezanim uz glavne IGC GOI sub-indekse. Zabilježeni su neto dobitci u prosječnim izvoznim cijenama riže, a gubici kod pšenice i soje s indeksom nižim


71 za 1% u odnosu na prošli mjesec, bilježeći time ovogodišnji minimum. Na tržištima pšenice i krupnozrnih žitarica pozornost je bila usredotočena na izglede za usjeve iz sezone 2017/18. Iako su ukupni uvjeti na sjevernoj hemisferi ostali povoljni, zabrinutost zbog ponegdje nepovoljnih vremenskih prilika pridonijela je neznatnom povećanju procijenjenih količina u odnosu na prethodni mjesec. U Aziji su procijenjene povećane količine riže temeljem sve bolje potražnje i ograničene dostupnosti, dok su procijenjene količine soje smanjene zbog svjetskog tržišta s tendencijom pada cijena. GOI sub indeks za pšenicu: prosječne izvozne vrijednosti svjetske pšenice pale su na četveromjesečni minimum, s IGC GOI sub-indeksom nižim za 2% u usporedbi s prethodnim mjesecom te s potencijalom za iznadprosječne zalihe svjetske pšenice već drugu godinu zaredom. GOI sub indeks za kukuruz: IGC GOI sub-indeks za kukuruz ostao je uglavnom nepromijenjen u usporedbi s prethodnim mjesecom, pri čemu je mali porast vrijednosti u Argentini bio izjednačen neznatnim padom zabilježenim u SAD-u. GOI sub indeks za soju: IGC GOI sub-indeks za soju manji je za 2%, budući da su izvozne cijene soje u SAD-u i Južnoj Americi u padu još od travnja, a trgovci su se fokusirali na trenutno povoljne izglede za obimne zalihe. Ipak, pad cijena ostao je ograničen stabilnom svjetskom potražnjom za sojom, ali i zbog zabrinutosti radi nepovoljnih vremenskih uvjeta u Argentini.

milijuna tona. Svjetska potrošnja kukuruza također je u porastu s rekordnih 1.050 milijuna tona što je povećanje od 2 milijuna tona u podnosu na prošli mjesec i 8 posto više od godine prije. Procjena krajnjih zaliha kukuruza povećava se šestu godinu zaredom te iznosi 228 milijuna tona, što je porast od 9 posto u odnosu na prethodnu godinu. Nakon revidiranja proizvedenih količina soje u Brazilu te kod drugih proizvođača, IGC procjena viša je za 4 milijuna tona na razini mjeseca i 30 milijuna tona na razini godine te sad iznosi 345 milijuna tona. Posljedično tome, prognoza svjetske potrošnje soje također je povećana, a svjetske zalihe više su za 2 milijuna tona predstavljajući time povijesni rekord od 40 milijuna tona. Žitarice i uljarice u sezoni 2017/2018: u sezoni 2017/18 očekuje se pad svjetske proizvodnje žitarica s prošlogodišnjeg rekorda na 2.049 milijuna tona zbog slabije prognoze za žetvu kukuruza i pšenice. Pretpostavljeni pad iznosi 3,5 posto na godišnjoj razini, a 4 milijuna tona u odnosu na procijenjene vrijednosti iz prethodnog mjeseca. Također, očekuje se i nadalje velika svjetska potrošnja no ipak s neznatnim padom na razinu od 2.084 milijuna tona što je 0,3 posto niže u usporedbi s prethodnom godinom. To uključuje 692 milijuna tona za prehranu (+1.2%), 926 milijuna tona u svrhu stočne hrane (-0.8%) te 349 milijuna tona za industrijske svrhe (+1.2%).

Ukupna procjena svjetske proizvodnje žitarica u aktualnoj sezoni 2016/17 dodatno je povećana za 5 milijuna tona na razini mjeseca time dostignuvši rekordnih 2.124 milijuna tona, što je 5,2 posto više nego prošle godine.

U sezoni 2017/18 očekuje se smanjenje svjetskih krajnjih zaliha prvi put u prethodnih pet godina na razinu od 480 milijuna tona što je pad od 6,9 posto. Zbog prognoziranog slabijeg prinosa pšenice, svjetska proizvodnja procijenjena je na 735 milijuna tona što je 2,6 posto niže od prethodne godine.

Novi maksimum uključuje 684 milijuna tona za prehranu, 933 milijuna tona u svrhu stočne hrane te 345 milijuna tona za industrijsku upotrebu.

Također, očekuje se i pad u proizvodnji svjetskog kukuruza od 4,1 posto u odnosu na prethodnu sezonu i to na razinu od 1.025 milijuna tona.

Procjena svjetske proizvodnje kukuruza viša je za 4 milijuna tona na razini mjeseca i 9,4 posto na razini godine. Zbog izvanredne žetve na sjevernoj hemisferi procijenjene su povijesno rekordne količine kukuruza od 1.069

Svjetska proizvodnja soje u sezoni 2017/18 procijenjena je na 348 milijuna tona, što je porast od 3 milijuna tona od procjene iz ožujka, a jedan posto više od prethodne godine.


Drugi pišu Uskoro stiže najradikalnija promjena u hrvatskom poljoprivrednom zakonodavstvu u zadnjih nekoliko desetljeća Izvor: maslina.slobodnadalmacija, 9. avgust 2017.

Izmjenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu država će ubuduće moći raspolagati zapuštenim privatnim zemljištima kako bi ih privela svrsi. Riječ je o vjerojatno najradikalnijoj novini u domaćem zakonodavstvu koje se tiče poljoprivrede u zadnjih nekoliko desetljeća, a već u startu uslijedili su sumnjičavi komentari u vezi s ustavnom održivosti ovih odredbi.Prijašnji sramežljivi pokušaji su, naime, završavali neuspjehom, no dojam je kako su sada izmjene zakona išle do kraja i da su pravno dobro pripremljene, iako će o tome, naravno, konačnu odluku donijeti Ustavni sud ako od njih bilo tko zatraži ocjenu ustavnosti. Dakle, novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu država prije svega propisuje da je zemlja dobro od posebnog značenja za RH, te da je svatko dužan održavati svoje zemljište, i to na način da je ono pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Određeno je prilično temeljito i tko će biti zadužen za kontrolu je li zemljište održavano, pod čime se smatra “sprječavanje njegove zakorovljenosti i obrastanja višegodišnjim raslinjem, kao i smanjenje njegove plodnosti”. Riječ je, dakle, o prilično širokoj definiciji koja može obuhvatiti praktički svako stanje u kojem se nalazi neobrađena zemlja. Doduše,

Vlasnici i posjednici poljoprivrednog zemljišta, stoji dalje u Zakonu, “dužni su održavati postojeću funkcionalnost podzemne odvodnje na poljoprivrednom zemljištu gdje je ista izgrađena”, a pogodnima za poljoprivrednu proizvodnju moraju se održavati i građevinske parcele koje nisu privedene svrsi.Nakon što se evidentiraju sva neobrađena zemljišta, Agencija za poljoprivredno zemljište može ga dati u najam ako su vlasnici nepoznatog boravišta ili nedostupni (poznati i dostupni vlasnici, osim poreza na nekretnine, u opasnosti su i od sankcija od jedinica lokalne samouprave, kao i do sada). Novac od tog najma plaćat će se na posebni račun, a vlasnik zemljišta u svakom trenu može zatražiti isplatu, no u roku od pet godina. Nakon tog roka, sredstva idu lokalnoj samoupravi, no mogu se koristiti samo u namjenske svrhe koje se tiču poljoprivredne proizvodnje.

ugrožava sigurnost drugih, država se može uplesti. Može ograničiti to pravo ili otkupom ili intervencijom kako bi se zaštitio javni interes. Privođenje svrsi poljoprivrednog zemljišta uz naknadu naši sugovornici podvode pod tu ravnotežu, no odredba o roku od pet godina znači da vlasnik nakon tog roka ostaje bez svega. U tom detalju ravnoteža između javnog interesa i privatnog vlasništva bila bi narušena, kažu odvjetnici s kojima smo razgovarali. Ništa od ostalih odredbi ne bi trebalo biti sporno, smatraju, jer već i Zakonom o vlasništvu postoji mogućnost da jedinica lokalne samouprave uzme u upravljanje imovinu čiji je vlasnik nepoznat, uz obvezu skrbi dobrog gospodara i uz naknadu ako se vlasnik utvrdi. Imovina kojom se upravlja na taj način može se dati i u najam.Na kraju će, nakon uvođenja poreza na nekretnine, i sada izmjena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, vjerojatno pune ruke posla imati službenici u zemljišnicima i katastrima.

Upravo u toj odredbi pravnici s kojima smo razgovarali vide sporni detalj o kojem bi mogao odlučivati Ustavni sud. Naime, vlasništvo je zaštićeno Ustavom, no ne neograničeno. Ako je riječ o posebnom državnom interesu ili nebriga o vlasništvu

Valja očekivati gužve kako bi se raščistili vlasnički odnosi, odnosno kako se ne bi plaćao porez na nekretnine koje u stvarnosti nisu vaše, odnosno ubirao novac od zemlje koju nemate volje, znanja ili vremena obrađivati.

sve to treba detaljnije regulirati pravilnicima koje potpisuje ministar.


73

Stari bor svedok vremena i putokaz za budućnost Poslednjih par meseci našu štampu preplavila je vest o izumiranju orla krstaša, ptice koja već decenijama krasi srpski grb. Naravno, cela priča isprepletana je političkim konotacijama, veštački nametnutom simbolikom nestanka obeležja srpstva... Sve u svemu, ovo je priča koja može da se ispreda naširoko i nadaleko, priča o nacionalnom identitetu, ali pre svega priča o ugroženom daru prirode. Pretpostaviću da su zahvaljujući prašini koja se podigla oko ove alarmantne činjenice, država i odgovarajuće nadležne službe već preuzele stvar u svoje ruke i rade na tome da ipak ne ostanemo bez ove carske ptice. Ali koliko takvih slučejeva još postoji u Srbiji? Koliko njih nikada ne vidi svetlo dana jer nisu politički obojeni i nisu od višeg interesa? Sigurno mnogo... Priča koju ja želim da vam ispričam je upravo jedna od takvih, priča o najstarijem boru na našem tlu, drevnom stanovniku Kamene Gore i svedoku prohujalih vremena.

Jelena Maravić, novinar

Među prelepim krajolicima Kamene Gore, koja je je ponikla iz suvog kamena, što je samo po sebi svojevrsno čudo prirode, živi Star Bor, može se reći oduvek, od samog postanka planine. Od davnina Stari bor služio je kao mesto okupljanja, mesto gde su se ljubavi i prijateljstva rađale, razvijale i dobijale krila. Mesto koje sigurno čuva brojne tajne prošlosti, migracija i njenih aktera. Jedna od legendi u vezi sa ovim milenijumskim čudom kaže da su nekada davno u njegovu unutrašnjost stanovnici Kamene Gore ostavili oproštajnu poruku u kojoj su opisali zašto napuštaju to tle. Vreme je svakako učinilo svoje, ova poruka srasla je s drvetom i skrila se duboko u njemu zanavek. Stari bor je visok 13 metara, a krošnja seže do 18 metara u širinu, obim stabla preko 5,5 m. Procenjeno je da je starosti preko 500 godina. Grandiozan, moćan, nesalomiv, ovaj bor simbol je trajanja, stabilnosti i snage. Ipak, njegova najveća specifičnost je to što je u korenu izrasla jedna grana smrče. Kako, to ni dan danas ne znamo. Čini se kao da je sve u vezi sa Starim borom obavijeno velom misterije, pa je možda upravo to i razlog zašto je ostao netaknut kroz vekove.

Ako se pak pitate gde se nalazi Stari bor, odnosno gde je Kamena gora, treba da znate da se Kamena Gora nalazi na oko 20 kilomemetara od Prijepolja, da se graniči sa Crnom Gorom i to opštinama Pljevlja i Bjelo Polje. U blizini se nalazi manastir Mileševa, zadužbina kralja Stefana Vladislava (1234-1243), u kojem se nalazi čuvena freska Belog Anđela koja krasi zidove ove veličanstvene srpske svetinje iz vremena Nemanjića. Prostor mesne zajednice Kamene Gore nalazi se na nadmorskoj visini od 800 m do 1.496 m, gde je i najviši vrh Ravna Gora, koja je gotovo u istoj ravni sa Crnim Vrhom s druge strane planine. Na kraju, i pitanje, zašto sam vam ovo ispričala, zašto sam vas upoznala sa Starim borom? Odgovor je veoma jednostavan. Setimo se samo priče o najstarijem hrastu i sudbine koju je isti doživeo. Mi kao stanovnici ove zemlje, čuvari tradicije i svega čime je priroda ukrasila ovo naše područje, treba na vreme da preduzmemo neopohodne mere zaštite ovakvih čudesa i sprečimo da odu u zaborav, jer to je pravo nasleđe koje ostavljamo našim potomcima.


Istorija Kine, III deo Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

autor ilustracije: Dunja Đuragić


75

Narodna Republika Kina je država u  istočnoj Aziji. Kina je treća po veličini, zemlja u svetu sa ukupnom površinom preko 9,6 miliona km2, kao i najmnogoljudnija zemlja sveta sa preko 1,35 milijardi stanovnika, što je oko 20  % od ukupnog broja stanovnika na planeti. U Kini je 2013. živelo 1.360.720.000 ljudi. Muškarci čine 51,24 a žene 48,76  % stanovništva. U gradovima živi 53,73, a u selima 46,27  % stanovnika Kine.  Usled izuzetno velikog broja stanovnika i smanjenja prirodnih resursa kineska vlada je od 1979. do 2015. sprovodila politiku kojom je želela da ograniči rast populacije poznate kao  politika jednog deteta.  Pre 2013. godine, ovom politikom su porodice bile ograničene na jedno dete, uz izuzetke za nacionalne manjine i porodice u seoskim sredinama. Decembra 2013. ublažena je politika jednog deteta  time što je porodicama dozvoljeno da imaju dvoje dece ukoliko je jedan od roditelja jedinac. Otpor politici jednog deteta naročito je izražen u seoskim sredinama, prvenstveno zbog potrebe za radnom snagom. Porodice koje prekrše ovu politiku često se lažno izjašnjavaju prilikom popisa stanovništva. Krajem oktobra 2015. godine kineske vlasti najavile su ukidanje politike jednog deteta i najavile da će parovi ubuduće moći da imaju dvoje dece. U Kini je zvanično priznato 56 etničkih grupa, od kojih su najveća  Han Kinezi, koji čine 91,51  % stanovništva. U Kini je u upotrebi 297 živih jezika. Standardni mandarinski, varijanta mandarinskog zasnovana na  pekinškom dijalektu, službeni je jezik države. Hiljadama godina za pisanje koriste se kineski karakteri, pomoću njih moguća je pisana komunikacija među govornicima uzajamno nerazumljivih kineskih jezika i dijalekata. Kineska vlada je 1956. uvela u upotrebu pojednostavljeno kinesko pismo koje je vremenom potisnulo starije tradicionalno pismo na prostoru NR Kine. Latinično pismo namenjeno transkripciji kineskih karaktera je pinjin. Pinjin u Kini ne zamenjuje kinesko, već služi samo kao pomoćno pismo. Tokom poslednjih decenija kineski gradovi su se intenzivno razvijali. Procenat stanovništva koje živi u gradskim sredinama porastao je sa 20  % 1990. na više od 50 % u 2014. godini. U Kini postoji više od 160 gradova

sa preko milion stanovnika, među kojima je i nekoliko megalopolisa (gradovi sa više od 10 miliona: Čongćing, Šangaj, Peking, Guangdžou, Tjencin, Šendžen…). Teritorija Kine obuhvata raznovrsne tipove reljefa. Više od 2/3 zemlje zauzimaju planinski venci, brda i visoravni, pustinje i polupustinje. Na istoku, uz obale Žutog i Istočnokineskog mora, nalazi se prostrana i gusto naseljena aluvijalna ravan u kojoj živi oko 90 % stanovništva. Ove oblasti su u ozbiljnim ekološkim problemima, zbog dugog i intenzivnog poljoprivrednog razvoja i zagađenja životne sredine. Na severu se nalazi Mongolska visoravan. Južnom Kinom dominiraju brda i niski planinski venci. Na zapadu se prostiru visoki planinski lanci, od kojih su najvažniji  Himalaji, dok se visoke visoravni pojavljuju između sušnijih predela kao što su pustinje Takla Makan i Gobi. Pustinja Gobi je najveća pustinjska oblast u Aziji sa površinom od 1.300. 000 km².

U Kini postoji mnogo reka čija je ukupna dužina 220.000 km. Reke Kine čine unutrašnje I spoljašnje sisteme. Spoljašnje reke, među kojima su Jangcekjang,  Huanghe, Amur, Biserna reka, Mekong, Nujiang i Jalutsangpo se ulivaju u Tihi i Indijski okean. Unutrašnje reke pokrivaju oko 36 % zemlje, njihov broj je mali i nalaze se daleko jedna od druge. One se ulivaju u jezera u unutrašnjim oblastima ili se gube u pustinjama i slanim močvarama. U Kini ima mnogo jezera, ukupne površine oko 80.000 km2. Postoji i oko hiljadu veštačkih jezera. Južna Kina pretežno je prekrivena vlažnim suptropskim zimzelenim šumama, srednje listopadnim, a severna


četinarskim šumama. Sečuanski kraj se odlikuje velikim brojem endemičnih vrsta, a Mandžurija endemičnim vrstama četinara. U Mandžuriji su raširene livade i pašnjaci, a na krajnjem istoku i stepe. Flora visokog planinskog pojasa ubraja se u vrstama najbogatije flore na svetu. Šuma je jače razvijena na ekspozicijama koje su izložene vlažnim vetrovima. Šume se prostiru na oko 2 000 000 km², što je oko 21% kopna Kine. Najveći su šumski kompleksi u Mandžuriji i na planinama Sečuana. U Kini raste oko 3000 vrsta biljaka koje se koriste u medicinske svrhe. Suve uvale u unutrašnjosti Kine i na severu obrasle su travom i grmljem ili su polupustinje. NR Kina je jednopartijska država sa vladajućom Komunističkom partijom i glavnim gradom Pekingom. Administrativno je podeljena na 22 provincije, pet autonomnih regiona među kojima je i Tibet, četiri opštine sa direktnom kontrolom (Peking, Tjencin, Šangaj i Čungking) i dva regiona sa specijalnim statusom (Hongkong i Makao). Kina tvrdi da je Tajvan dvadeset treća provincija Kine. Od početka sprovođenja ekonomskih reformi 1978. Kina je postala ekonomija sa najvećim rastom u svetu.  Do 2013. godine postala je druga ekonomija po veličini po nominalnom  BDP-u,  a takođe i najveći izvoznik roba i usluga. Kina je priznata nuklerna sila i ima najveću aktivnu vojsku, te drugi po veličini vojni budžet. Kina je član Ujedinjenih nacija od 1971, kada je zamenila Tajvan kao stalni član u Savetu bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Član je i većeg broja formalnih i neformalnih multilateralnih organizacija, uključujući  Svetsku trgovinsku organizaciju, Azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, BRIKS, Šangajske organizacije za saradnju,  BKIM  i  G20. Prema velikom broju naučnika i akademika, vojnih analitičara, i ekonomskih analitičara, Kina se smatra za potencijalnu super silu. Međutim, problem kineske privrede je neefikasno korišćenje velike količine energije što je doprinelo da 2010. godine Kina postane najveći potrošač energenata na

svetu. Septembra 2013. Kina je postala najveći uvoznik nafte na svetu, dok za podmirenje više od 70 % potreba za energijom i dalje koristi ugalj. Početkom druge decenije 21. veka, stopa rasta kineske privrede počela je da se smanjuje, čemu su doprineli problemi na domaćem tržištu kredita, smanjena tražnja za kineskom robom u svetu i svetska ekonomska kriza. Za 2017. godinu prognozira se rast BDP-a od 6.2%. Od osnivanja 1949. do kraja 1978. godine, Narodna Republika Kina je imala plansku privredu sovjetskog tipa. Nakon smrti Mao Cedunga  1976. godine i kraja Kulturne revolucije, Deng Sjaoping veliki reformator i novo kinesko rukovodstvo počinju sa reformama ka stvaranju tržišne privrede uz određenu ulogu države. Kolektivizacija poljoprivrede je napuštena, zemljišni posedi su privatizovani, a trgovina sa inostranstvom je postala glavna orijentacija države. Neprofitabilna preduzeća su odmah zatvarana što je dovelo do velikih otpuštanja radnika. Za današnju Kinu je karakteristično postojanje tržišne privrede zasnovane na privatnom vlasništvu,  i ona je jedan od najboljih primera državnog kapitalizma. Država i dalje ima glavnu ulogu u strateškim privrednim granama kao što su energetika i teška industrija, ali se broj privatnih preduzeća povećava ogromnom brzinom pa je 2008.godine registrovano trideset miliona privatnih firmi u Kini. Od početka ekonomske liberalizacije 1978. godine, Kina ima jednu od najbrže rastućih privreda sveta. Rast njene privrede uglavnom se zasniva na investicijama i izvozu.  Visoka produktivnost, niski troškovi rada i relativno dobra infrastruktura omogućili su joj da postane svetski lider u proizvodnji. Kina je članica  Svetske trgovinske organizacije  i zemlja je sa najvećim obimom spoljne trgovine. Tokom 2012. Kina je privukla najviše stranih direktnih investicija.


77 Kina je bila svetski lider u nauci i tehnologiji do Ming dinastije. Četri velika otkrića Kine su: papir, kompas, barut i štamparstvo koji su se proširili širom Azije i Evrope. Međutim, kineske naučne aktivnosti su se smanjile u 14. veku. Za razliku od naučnika u Evropi koji su prošli kroz naučnu revoluciju, srednjovekovni kineski mislioci nisu formirali školovanu zajednicu koja bi mogla da ima kritičko mišljenje i mogla da preispituje naučni doprinos drugih. Kinesko društvo se koncentrisalo na literaturu, umetnost, javnu administraciju, dok su se nauka i tehnologija smatrale trivijalnim i manje bitnim. Nakon više vojnih poraza u sukobima sa zapadnim nacijama u 19. veku, kineski reformisti su počeli da promovišu modernu nauku i tehnologiju kao deo politike jačanja države. Građanski rat u Kini se završio 1949. pobedom Komunističke partije, a napori da se organizuje nauka i tehnologija bili su zasnovani na modelu Sovjetskog Saveza. Kulturna revolucija (1966-76) imala je katastrofalan uticaj na kinesku nauku istraživanja, jer su naučnici bili proganjani, a ulaganje u istraživanja i obrazovanje je bilo redukovano. Nakon smrti Mao Cedunga 1976., ulaganje u nauku i tehnologiju je drastično povećano jer je preovladalo mišljenje da je to stub modernizacije, a započela je i reforma obrazovnog sistema.

Posle kulturne revolucije, Kina je brzo postala jedna od svetskih vodećih tehnoloških sila, ulagajući stotine milijardi dolara u naučna istraživanja i razvoj. Na nauku i tehnologiju se gleda kao bitnu stvar za postizanje ekonomskih i političkih ciljeva, a smatra se da je to i izvor nacionalnog ponosa do nivoa da se to opisuje kao „tehno-nacionalizam“. Kina je brzo razvila obrazovani sistem u kome je naglašen značaj nauke, matematike i inženjeringa; samo u 2009. godini preko 10.000 inženjera su doktorirali, a 500.000 diplomiralo, što je više od bilo koje druge države.  Kina je takođe druga u svetu po broju objavljenih naučnih radova, samo u 2010. godini objavljeno je 121.500, uključujući 5.200 u vodećim međunarodnim časopisima.  Kineske kompanije poput Huawei i Lenovo su svetski lideri u telekomunikacijama i računarstvu,  a kineski superračunari se redovno rangiraju među najjačima.  Kina je takođe i najveći investitor u tehnologije obnovljive energije. Kineski kosmički program je jedan od najaktivnijih u svetu i važan izvor nacionalnog ponosa. Prvi satelit iz Kine je lansiran 1970., a 2003. godine Kina je postala treća država koja je samostalno poslala ljudsku posadu u svemir.


78

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Porastao uvoz mleka i mlečnih proizvoda Samo šest meseci od ukidanja prelevmana na uvoz mleka i mesa postaje jasno da domaći proizvođači nisu bez razloga apelovali na vladu da odloži ukidanje ovog mehanizma za zaštitu tržišta. Republički zavod za statistiku objavio je da je (od januara do maja) uvoz mesa i prerađevina porastao 69,4 odsto u odnosu na isti period 2016. Vrednost uvoza bila je oko 45,8 miliona evra, a prema nezvaničnim informacijama najvećim delom tog novca plaćena je sveža i zamrznuta svinjetina. U isto vreme, uvezli smo i skoro trećinu više mleka i mlečnih proizvoda. Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije, kaže da situacija na tržištu, za sada, nije toliko alarmantna. Ni približno 2015. kada je, za samo pet meseci, iz EU uvezeno tri i po puta više mleka i prerađevina u odnosu na prethodnu godinu. Zbog ukidanja kvota u Uniji su se pojavili ogromni viškovi, a cene drastično pale. Zbog prekomernog uvoza i pod pritiskom proizvođača, Vlada Srbije je iste godine uvela prelevmane za mleko i kiselo mlečne proizvode. Privremena mera ostala je

na snazi godinu i po dana, uz stalne pritiske Brisela da Srbija nema pravo na taj mehanizam zaštite tržišta. Jovanović kaže da smo za te dve godine uspeli da zaštitimo domaće farmere i zadržimo dobru cenu mleka. Kada su prelevmani ukinuti, cena se vratila na kritičnu granicu od oko 30 evrocenti, što odgovara otkupnoj ceni domaćeg mleka ”ekstraklase” od 36 do 37 dinara. ”Od januara ove godine kriza u Evropi se stišava i otkupna cena mleka blago raste na oko 32 evrocenta. Ali to ne znači da su dvogodišnji viškovi nestali. Naravno da sada, bez prelevmana, postoji pritisak konkurencije. Uvoz jeste povećan, ali nema se utisak da je to dramatično ugrozilo domaću proizvodnju i preradu”, smatra Jovanović. ”Više izgleda kao oslobađanje zaliha na kratak rok. Otkupna cena u Evropi viša je nego kod nas, pa nije logično da ti proizvodi ovde budu jeftiniji”, kaže on. Može li se Srbiji dogoditi hrvatski scenario po kome je zbog velikog uvoza ogroman broj malih mlekara zatvoren? Ovaj, nekada snažan sektor, zapao je u ogromne probleme, a hrvatski proizvođači danas pokrivaju svega 50% domaćih potreba. ”Apsolutno, i ovde će odumirati mali farmeri a opstati oni koji će

znati da se izbore sa konkurencijom. Proizvođači sa dve, tri ili pet krava nemaju perspektivu” uveren je Jovanović, dodajući da je za Srbiju u ovakvim okolnostima najvažnije da podigne kvalitet sirovine.

Švajcarci jedu najskuplje meso u Evropi Najviše cene mesa među članicama EU prošle godine je imala Danska, skoro 40% iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, 47% ispod evropskog proseka. Iza Poljske slede Bugarska, u kojoj su cene mesa lani bile 44% niže. Među ostalim članicama sa znatno višim cenama mesa u odnosu na evropski prosek su Austrija (37% iznad proseka), Švedska (34,5% iznad proseka), i Francuska (31,3% iznad proseka). Kada se uzmu u obzir sve evropske zemlje, ne samo članice EU, najskuplje meso su plaćali žitelji Švajcarske, 157 procenata više od evropskog proseka, a najjeftinije su opet plaćali Poljaci, čije su cene mesa bile niže nego u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji ili Makedoniji.


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Dr Zorica Jestrović, 063/59-01-139 Neša Milojević, 063/10-58-278

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Marko Minić, 069/511-06-44 Nikola Petrović, 063/626-953

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

63

pixabay.com, zimbio.com, wdef.com, ytimg.com, Trphys.org, wikimedia.

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

org, mining.com, FoNet_Aleksandar_Levajkovic, poljoprivrednaskola.edu.rs, poljoprivrednih-mpn.gov.rs, vienna.hr, geneticliteracyproject.org, agrotv.net, depositphotos.com

Dostupno i na: www.agromarket.rs

www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs


NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

Agrosvet 85 web  

Reč urednika 03 Sa Agro meridijana 04 ORIGINAL Srbija 08 Mikotoksini – toksični metaboliti gljiva 10 Utvrđivanje brojnosti zemljišnih štetoč...

Agrosvet 85 web  

Reč urednika 03 Sa Agro meridijana 04 ORIGINAL Srbija 08 Mikotoksini – toksični metaboliti gljiva 10 Utvrđivanje brojnosti zemljišnih štetoč...

Advertisement