Page 19

finansije

recesiji, a to je negativno okruženje za srpski rast, izvoz, priliv investicija, doznaka iz inostranstva i pristup izvorima kapitala. Ona je naglasila da bi i sadašnja i buduća srpska vlada treblao da se fokusira na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita. „Javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je Albanija, snažno je povećan, što je trend koji bi trebalo pažljivo pratiti”, rekla je Armetidž i dodala da bi Srbija trebalo da više bude okrenuta privatnom sektoru. „Srbija bi morala da uspostavi novi model privrednog rasta, zasnovan na izvozu i zdravu fiskalnu politiku, koja bi se fokusirala na smanjenje deficita, uz smanjenje javne potrošnje. Srbija je u proteklom periodu imala uspešan aranžman sa MMF-om, koji je takođe bio usmeren na smanjenje javne potrošnje”, zaključila je predstavnica Svetske banke. Armetidž je naglasila potrebu da se sprovedu programi za smanjenje nezaposlenosti, kao i da novi izveštaj Svetske banke za Srbiju stavlja akcenat na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i sticanje novih veština postojeće radne snage, jer je „siromaštvo u Srbiji prešlo 50 odsto, a nezaposlenost dostiže 25 odsto“. „Postoje dva moguća odgovora na drugi talas krize – da ne radimo ništa ili da ubrzamo reforme”, rekao je Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu. Ukoliko se Srbija opredeli za strukturne reforme koje vode povećanju produktivnosti, mogla bi, po Breforovim rečima, da očekuje rast izvoza za 16 odsto do 2020, rast BDP od šest odsto, udvostručen BDP po stanovniku i oko 20 000 novih radnih mesta godišnje do 2020. „U Srbiji ima mnogo proizvoda s velikim izvoznim potencijalom”, rekao je Brefor, a kao ključni zadatak u oblasti industrije istakao potrebu da se ohrabri povezivanje. U metalskoj i automobilskoj industriji, na primer, dominira jedna fabrika, sa ograničenim vezama s drugim privrednim subjektima iz

19

broj 70

Potencijali srpske poljoprivrede U oblasti poljoprivrede, od koje se očekuje da odigra ključnu ulogu u rastu izvoza, Srbija ima neostvarene potencijale, rekao je predstavnik Svetske banke u Beogradu Lu Brefor, jer su prinosi niski, a izvozna vrednost po hektaru ispod komparativnih zemalja. Tržišna liberalizacija je pomogla Srbiji da ponovo postane neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali preporuka Svetske banke je da se postigne srednjoročni konsenzus o strategiji razvoja, jasnijoj i predvidljivijoj funkciji Vlade u oblasti poljoprivrede. istog sektora, podsetio je Brefor i dodao da srpski metalski proizvodi imaju nisku dodatu vrednost. Jedna od preporuka Svetske banke u tom sektoru je da se politika usmeri na formiranje klastera, kao i na promociju privatno-javnog partnerstva, saradnje i investicija, naročito u sferi inovacija, istraživanja i razvoja. Privatni sektor u energetici U vezi sa sektorom energije, Brefor je konstatovao da je u Srbiji sistem star i da se Srbija uskoro može suočiti sa nedostatkom električne energije iz sopstvenih izvora. „Privreda troši dvostruko više energije nego komparativne zemlje”, rekao je Brefor i naglasio neophodnost da se reforme u tom sektoru ubrzaju. Među preporukama u dokumentu „Ekonomski memorandum za Srbiju – Put ka napretku – produktivnost i izvoz”, koji su predstavnici Svetske banke

uručili Odboru za finansije Skupštine Srbije, navodi se i uključivanje investicija iz privatnog sektora, koje bi trebalo da čine tri četvrtine investicija u energetiku Srbije. „Nejasna vlasnička struktura, restitucija, prevođenje prava na korišćenje u pravo vlasništva, čine korišćenje zemljišta u Srbiji problematičnim”, rekao je Brefor. „Jedini način da se Srbija brže razvija je da stvara više radnih mesta kroz veću produktivnost i izvoz”, zaključio je Brefor. „To nije lako, naročito u sadašnjem okruženju, ali druge zemlje su to uradile. Fokusirajte se na veštine, energiju, korišćenje zemljišta i olakšice u trgovini”, rekao je Brefor. S obzirom na fiskalnu situaciju, preduzmite prvo jeftinije reforme, među kojima je završetak implementacije giljotine propisa, jedna je od preporuka Lu Brefora, direktora Kancelarije Svetske banke u Beogradu M.S.

Niska struktura izvozne ponude Srbija je u periodu januar–novembar 2011. uspela da izveze robu u vrednosti od 10, 8 milijardi dolara, što predstavlja rast od 22,8 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Najvećim delom roba je plasirana na tržišta članica EU i CEFTA, kao i Ruske Federacije. Polovina vrednosti izvoza u EU odnosi se na Italiju, Nemačku i Rumuniju, dok je 80 odsto izvoza u CEFTA usmeren na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ukupan izvoz oslanja se na nekoliko proizvoda i tržišta, a struktura naše izvozne ponude je niske dodate vrednosti, što donosi daleko skromniji profit nego gotovi proizvodi. Iz ovih razloga nameće se potreba poboljšanja konkurentnosti izvozne privrede, kao i diversifikacija proizvodne ponude i ciljanih tržišta, rekao je Bugarin.

www.pks.rs

Časopis KORAK februar 2012 - broj 70  

Elektronsko izdanje časopisa Korak, koji obrađuje najvažnije aktivnosti Privredne komore Srbije i bavi se temama bitnim za privredni ambijen...

Časopis KORAK februar 2012 - broj 70  

Elektronsko izdanje časopisa Korak, koji obrađuje najvažnije aktivnosti Privredne komore Srbije i bavi se temama bitnim za privredni ambijen...

Advertisement