Issuu on Google+

Broj 70 Februar 2012 Godina XII www.pks.rs

From page 41 KORAK in English

ARBITRAŽA U SLUŽBI BIZNISA MILICA MITKOVIĆ predsednica RPK Požarevac: Komore pomažu malima da rade s velikima

ZORAN ILIĆ osnivač i direktor Biomelema: Kontinuitet je totalni prioritet


3

Broj 70 Izdaje: Privredna komora Srbije

I M P R E S U M

SADRŽAJ

Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije: Ivan Jakšić Rukovodilac Službe za informisanje: Milan Nedić Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Stefanović Novinar - urednik: Branislav Gulan Novinar: Nada Mitrović Prevod na engleski: Katarina Gavrić Dizajn časopisa: Zoran Boldorac Grafičko - tehničko uređenje Nemanja Ilić Štampa Politika AD

4 8 12 18

Adresa redakcije: Resavska 13-15, 11001 Beograd E-mail: informisanje@pks.rs Telefon: +381 11 3300 905 Fax: +381 11 3244 645 Marketing: +381 11 3300 916 marketing@pks.rs Besplatno izdanje

KORAK: časopis Privredne komore Srbije / glavni i odgovorni urednik Mirjana Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak: magazine of the Serbian Chamber of commerce ISSN 1451-480X = Korak COBISS.SR-ID 109301516

www.pks.rs

24 34 37

Upravni odbor PKS:

Potrebna strategija sveobuhvatne reforme

Skupština PKS:

Nagrade Privredne komore Srbije za 2011.

Poslovni forum Srbija - Makedonija:

Regionalni proizvodi za treća tržišta

Predstavnici Svetske banke u PKS:

Ubrzanje reformi - odgovor na novi talas krize

Regulativa:

Počela primena Zakona o privrednim društvima Predsednik RPK Vojvodine Ratko Filipović:

Ulaganje u poljoprivredu je dobra investicija

50 godina RPK Kraljevo:

Ljudi uvek nađu nove puteve


broj 70

4

događaji

Upravni odbor PKS - Predlog makroekonomske politike od 2012. do 2016.

Potrebna strategija sveobuhvatne reforme Srpska privreda nalazi se u 20 godina staroj krizi, koja se može prevazići isključivo temeljnim ekonomskim reformama, ocenili su članovi Upravnog odbora Privredne komore Srbije na sednici krajem decembra prošle godine „Proteklu 2011. godinu, obeleženu nestabilnim oporavkom od prethodne finansijske i ekonomske krize, izgubili smo i ne možemo čekati izbore, već moramo rešavati goruće probleme, poručili su privrednici u diskusiji nakon prezentovanih mera makroekonomske politike za 2012. godinu. S obzirom da će 2012. godina biti puna neizvesnosti, zbog pogoršanja makroekonomskih pokazatelja i malih izgleda za oporavak domaće tražnje, čak i projektovani rast BDPa od 1,5 odsto u ovoj godini, dovodi se u pitanje”, ukazao je predsednik PKS Miloš Bugarin. Ove godine neophodno je smanjiti javnu potrošnju,

održati makroekonomsku stabilnost i zaustaviti negativan trend u prioritetnim sektorima.

Poslovanje u 2011. godini Potpredsednica PKS Vidosava Džagić, predstavljajući aktuelna privredna kretanja, istakla je da je rast bruto domaćeg proizvoda bio ispod očekivanih vrednosti za 2011. godinu. „Doprinos rastu BDP u 2011. godini dali su investicije i neto izvoz, dok je domaća finalna potrošnja smanjena. Nelikvidnost privrede, uprkos merama koje je Vlada preduzimala, i dalje je velika i predstavlja

www.pks.rs

dugoročan sistemski problem koji je kriza samo dodatno produbila. Prema anketi o radnoj snazi iz aprila ove godine, stopa nezaposlenosti dostigla je 22,2 odsto i jedna je od najviših u Evropi. Inflacija je, i pored silaznog trenda u novembru, iznosila 8,1 odsto i među najvišim je u Evropi. Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2011, u odnosu na oktobar 2010, opao je u 16 oblasti. Pozitivan uticaj na rast BDP-a i održavanje privredne aktivnosti imao je izvoz, iako je učešće izvoza robe iz Srbije u svetskom izvozu i dalje zanemarljivo. Priliv investicija u poslednje dve godine u realni sektor


5

događaji

mogao bi imati pozitivan uticaj na rast izvoza u narednom periodu”, ukazala je potpredsednica Džagić.

Kratkoročne mere – za 2012. Iako je 2011. donet Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, još nisu usvojena podzakonska akta koja omogućuju primenu zakona, a nisu izmenjeni ni poreski zakoni, da bi se obezbedile stimulacije za banke i privredna društva za sporazumno regulisanje dužničko-poverilačkih odnosa. Već tri godine privreda traži sveobuhvatnu poresku reformu, uz paralelno podizanje sistema za efikasnu zaštitu poverilaca, poštovanje ugovora i uspostavljanje finansijske discipline, zatim, rešavanje problema nesolventnih preduzeća i velikih sistema  u restrukturiranju, reformu tržišta rada i obrazovanja. Smanjenje parafiskalnih opterećenja privrede, stimulacija kredita privredi i snižavanje cene kapitala, jesu prioritetne mere za oporavak. Potpredsednica Džagić naglasila je da su glavni rizici za srpsku privredu u 2012. godini, koji mogu dovesti do daljeg pada privredne aktivnosti, skroman privredni rast u zemljama članicama EU, fiskalna i finansijska neizvesnost, koja može usloviti smanjenje priliva kapitala i pogoršanje uslova kredita. Među internim rizicima su visoka inflacija, prezaduženost privrede, nestabilnost kursa, nelikvidnost, rastuća stopa nezaposlenosti. Prema rečima Vidosave Džagić, poseban rizik predstavlja eventualna politička nestabilnost usled produbljenja kosovske krize, izborne kampanje i nedobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Džagić je rekla da kombinovanim merama monetarne i fiskalne politike treba doprineti smanjenju inflacije, dok Narodna banka treba da sprečava velike oscilacije deviznog kursa i negativan uticaj na poslovanje i konkurentnost privrede. Privrednici su izrazili očekivanje da će novi Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji bi trebalo da

broj 70

Dugovanja Ukupna unutrašnja dugovanja su nepoznata. Indirektno se procenjuje, na osnovu podataka o dugovanju javnog sektora (bez javnih preduzeća) prema privredi, da ona iznose 4,5 milijardi dinara, dok javna preduzeća privatnim privrednim subjektima duguju oko 30 milijardi dinara. S druge strane, privreda i stanovništvo javnim preduzećima duguju oko 120 milijardi dinara. Prema podacima Ministarstva finansija, 11 javnih preduzeća potražuje od privrede 78,5 milijardi dinara, a duguje im oko 15,4 milijardi dinara. Međusobna dugovanja unutar privatnog sektora nemoguće je utvrditi. Prema podacima NBS, 31. septembra 2011. godine bilo je blokirano 62.234 privredna subjekta, sa ukupnim iznosom blokade od oko 182 milijarde dinara i blizu 94.800 zaposlenih. Tokom prvih devet meseci 2011. godine javni dug je povećan za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena BDP. bude usvojen u najskorijem periodu, uvesti red u naplatu potraživanja, posebno zato što obuhvata i javni i privatni sektor.

Otkloniti uzrok nelikvidnosti Džagić je upozorila da je nelikvidnost privrede i dalje visoka i da sve mere koje je Vlada preduzimala u prethodnom periodu nisu dovele do rešavanja ovog problema, jer su bile dominantno usmerene na otklanjanje posledica, a ne uzroka. „Nelikvidnost privrede je dugoročan sistemski problem koji je kriza samo dodatno produbila”, naglasila je ona i napomenula da se prosečno vreme naplate potraživanja povećava, te je u avgustu 2011. iznosilo oko 132 dana. Ona je rekla da je posledica smanjenja privredne aktivnosti i povećanja obima poslovanja u sivoj ekonomiji smanjenje fiskalnih prihoda i povećanje budžetskog deficita sa planiranih 4,1 odsto na 4,5 odsto BDP-a, za čije pokriće je bilo neophodno novo zaduživanje. „Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP-u na kraju trećeg tromesečja iznosilo je 75,6 odsto, što je veoma blizu nivoa zaduženosti od 80 odsto koji predstavlja prag visoke zaduženosti po kriterijumima Svetske banke”‚ upozorila je Džagić. Govoreći o pozitivnim kretanjima u godini koja je na izmaku, ona je navela da je izvoz dostigao predkriwww.pks.rs

zni nivo i ima pozitivan uticaj na rast BDP-a i održavanje privredne aktivnosti. U rešavanju problema nelikvidnosti neophodno je primenjivati Zakon o rokovima za izmirenje obaveza, zatim utvrditi stanje svih dospelih, a neizmirenih obaveza i definisati dinamički plan izmirivanja dospelih nenaplaćenih obaveza. Ključna je uloga države u rešavanju ovog problema. Preduzeća bi trebalo da budu podeljena na dve grupe – nelikvidna preduzeća u sektoru prerađivačke industrije, koja su se zaduživala za tehnološki kapacitet ili za investicije i preduzeća koja su investirala u nekretnine, očekujući njihovu dalju preprodaju. Takva preduzeća vrše pritisak na državu i banke da pokriju njihove poslovne promašaje, ali saniranje tih preduzeća trebalo bi prepustiti odnosima između njih i poverilaca. Prvoj grupi preduzeća trebalo bi obezbediti povoljne kredite, osiguranje izvoznih poslova od nekomercijalnih rizika, ili preuzimanje otplate od Fonda za razvoj preko modela „ekviti” finansiranja. Za rešavanje nelikvidnosti neophodno je obezbediti sredstva za podršku investicijama u: infrastrukturu koja angažuje domaću građevinsku industriju, proizvodnju namenjenu izvozu, poljoprivredu i energetiku, osnovati Razvojnu banku, izgraditi infrastrukturu za


6

broj 70 privatno-javno partnerstvo i koncesije, korigovati politiku finansiranja lokalnih, regionalnih i nacionalnih projekata koji nisu u funkciji podsticaja proizvodnje i investicija namenjenih izvozu i novom zapošljavanju, uspostaviti sistem kontrole efekata utrošenih javnih sredstava, povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu za 2012. godinu na minimum 5% i definisati dugoročnu politiku podsticanja poljoprivrede. S druge strane, smanjiti troškove poslovanja ukidanjem administrativnih troškova, smanjiti parafiskalna opterećenja privrede.

Dugoročne mere 2012–2016. Makroekonomska politika za period od 2012. do 2016. mora da bude zasnovana na smanjenju javne potrošnje do nivoa u zemljama sa sličnim stepenom razvoja, to jest sa učešćem od oko 35 odsto u BDP. Neophodna je strategija sveobuhvatne reforme javnog sektora sa dinamičkim planom realizacije i praćenjem efekata. Prioriteti reforme su reforma penzionog sistema, reforma javnih preduzeća, depolitizacija i profesionalizacija upravljanja, uvođenje korporativnog upravljanja, restrukturiranje i privatizacija i investicije po modelu PJP, sveobuhvatna poreska reforma – prioritet je smanjenje opterećenja na zarade, paralelno izgradnja sistema za efikasnu zaštitu poverilaca, poštovanje ugovora, uspostavljanje finansijske discipline. Zbog nesolventnih preduzeća i velikih sistema u restrukturiranju, može doći do novih pritisaka na smanjenje zaposlenosti, zato je neophodno paralelno ići sa reformom tržišta rada i reformom obrazovanja. Javni spoljni i javni unutrašnji dug povećani su u istoj meri – za po 1,3 milijarde evra. Povećanje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto Nada Mitrović

događaji

Treća sednica Skupštine PKS

Komorski sistem opravdao postojanje Za prvih deset meseci 2011. PKS je premašila obim aktivnosti planiran za celu godinu, rekao je predsednik Miloš Bugarin na sednici Skupštine PKS, na kojoj su dodeljene godišnje nagrade najuspešnijim privrednim društvima i pojedincima

P

oslednja ovogodišnja sednica Skupštine PKS, treća u sazivu kojim predsedava dr Marko Ćulibrk, razmatrala je aktuelna privredna kretanja, koja je prezentovala potpredsednica PKS Vidosava Džagić. Ona je iznela osnovne karakteristike poslovanja u 2011, procene rizika za 2012, okvir kratkoročnih mera za narednu godinu, kao i polazne osnove za novi makroekonomski okvir do 2016, usvojen na Sedamnaestoj sednici Upravnog odbora PKS. Predsednik PKS Miloš Bugarin prezentovao je izveštaj o radu PKS za prvih deset meseci ove godine i konstatovao da je u tom periodu prema-

šen obim aktivnosti predviđen Programom rada za celu godinu. „Iako ovim obimom aktivnosti možemo biti zadovoljni, napori da se privredni sistem učini konkurentnim i kompatibilnim sa standardima EU, da se otklone administrativna ograničenja i smanje troškovi poslovanja, nisu dali očekivane rezultate, usled velikih otpora administracije i neprihvatanja suštinskih sveobuhvatnih reformi u zemlji”, rekao je Bugarin na sednici Skupštine PKS, održanoj 23. decembra 2011. „Aktivnosti komore su sistematizovane po tri zacrtana strateška cilja, a najveće učešće u realizovanim ak-

Predsednik Skupštine PKS Marko Ćulibrk i generalni sekretar PKS Goran Jevtić

www.pks.rs


događaji

tivnostima imale su one u sklopu zastupanja i zaštite interesa članova na nacionalnom i međunarodnom nivou. U ovom cilju organizovano je 1683 aktivnosti, što je činilo čak 49,46 odsto ukupnih aktivnosti PKS u prvih deset meseci 2011. Drugi strateški cilj, formulisan kao strukturalno prilagođavanje privrede i unapređenje klime za poslovanje, što uključuje povećanje investicija, povećanje proizvodnje i povećanje izvoza, realizovan je kroz 1547 aktivnosti, što čini 45,98 odsto svih aktivnosti. Reorganizacija PKS i transformacija komorskog sistema u Srbiji bila je tema 154 aktivnosti. Aktivnosti PKS u prvih 10 meseci imale su 16 000 učesnika, ili u proseku 1600 mesečno”, naglasio je predsednik Bugarin. U okviru kreiranja regulatornog okvira, dostavljena su resornim ministarstvima mišljenja i predlozi na 37 zakona iz oblasti privrede. Za 22 od tih zakona, sprovedena je i javna rasprava, a data su mišljenja na 90 podzakonskih akata. Uviđajući važnost Zakona o javnim nabavkama, a u želji da se dobije efikasan zakon, PKS je dala svog predstavnika u

7

radnu grupu za izradu nacrta izmena i dopuna tog zakona. Predsednik PKS je posebno istakao važnost dva sastanka, koja su predstavnici sektora malih i srednjih preduzeća imali sa predsednikom Vlade Srbije. „Na inicijativu PKS, u saradnji sa Narodnom skupštinom RS, održana je prva sednica Srpskog parlamenta preduzeća, u cilju pokretanja dijaloga privrede sa nosiocima zakonodavne i izvršne vlasti, i tom prilikom usvojena su 22 zaključka s predlozima”, rekao je predsednik PKS. U vezi sa aktivnostima na reorganizaciji PKS i komorskog sistema, Bugarin je posebno istakao sastanak 12 evropskih komora sa obaveznim članstvom, na kome je PKS potpisala deklaraciju pod nazivom „Od prihvatanja do pravilne procene”. U diskusiji koja je prethodila usvajanju Izveštaja o radu PKS za 2011, predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković je rekao da su PKS i komorski sistem Srbije opravdali postojanje i da naredna godina treba da bude posvećena aktivnostima na njihovom očuvanju. www.pks.rs

broj 70

Program rada PKS za 2012. izneo je potpredsednik Mihailo Vesović, naglasivši da tri ključna strateška cilja ostaju osnova za sve planirane operativne aktivnosti, kao i da će reorganizacija PKS i transformacija komorskog sistema biti jedna od važnijih tema. „Naš glavni cilj je da se izborimo da Zakon o komorama, čije sprovođenje treba da počne 1. januara 2013, ne stupi na snagu, već da od 2013. PKS i sistem regionalnih komora Srbije budu deo javno-pravnih evropskih komora sa sistemom obaveznog članstva”, rekao je Vesović. Članovi Skupštine jednoglasno su usvojili predloženi Plan rada za 2012. Takođe, izabrali su za novog potpredsednika PKS Miroslava Miletića, generalnog direktora koncerna „Bambi-Banat” i predsednika Skupštine PKS u prethodnom sazivu. U svečanom delu sednice Skupštine PKS uručene su godišnje nagrade PKS za 2011. najuspešnijim privrednim društvima i pojedincima, kao i jubilarne nagrade PKS M.S.


8

broj 70

događaji

Nagrade Privredne komore Srbije za 2011. godinu Na osnovu člana 10. Odluke o nagradama Privredne komore Srbije, Komisija za dodelu priznanja Privredne komore Srbije, na sednici od 1. decembra 2011. godine, na predlog privrednih komora u Republici Srbiji i odbora udruženja i odbora Privredne komore Srbije, donela je odluku o dodeli Nagrade Privredne komore Srbije za 2011. godinu.

Za rezultate u proizvodnji i drugim oblastima privređivanja i za doprinos razvoju i unapređenju privrede Republike Srbije, koje su privredna društva i druga pravna lica i pojedinci postigli u 2011. godini, NAGRADA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE ZA 2011. GODINU, dodeljuje se: I.

PRIVREDNIM DRUŠTVIMA – plaketa sa diplomom

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

HIDROELEKTRANE „ĐERDAP” – Kladovo „JAFFA” fabrika biskvita – Crvenka „FARMAKOM MB MLEKARA” ad – Šabac „VEOLIA TRANSPORT LITAS” ad – Požarevac „AMIGA” doo – Kraljevo „KTITOR” doo – Beograd „LE BELIER KIKINDA” doo – Kikinda „FRIKOM” AD – Beograd „GOŠA FOM” AD – Požarevac „ŽITO BANAT” AD – Vršac „MASTERPLAST YU” doo – Subotica „JASMIL” doo – Arilje ZZ „MRKŠIĆEVI SALAŠI” – Srpski Itebej „SECURITAS SERVICES” doo – Beograd „GRAH AUTOMOTIVE” DOO – Batočina „DUROPAK” AD – Kruševac

17. „TELEKOM SRBIJA IZVRŠNA JEDINICA KOSO18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

VO I METOHIJA” – Kosovska Mitrovica „BANE KOMERC” DOO – Leskovac MLEKARA „LAZAR” – Blace „MILINKOVIĆ COMPANY” doo – Beograd DTD „RIBARSTVO” doo – Bački Jarak „RINGER AXEL SPRINGER” doo – Beograd HOTEL „VILA BREG” – Vršac „HUAWEI TECHNOLOGIES” doo – Beograd JKP „PARKING SERVIS” – Novi Sad „DADEX” doo – Mačvanska Mitrovica „NTIM TEHNOLOGI” doo – Beograd

II. POJEDINCIMA – plaketa sa diplomom i novčana

nagrada

1. DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ, predsednik kom-

panije „Metalac” AD – Gornji Milanovac

2. JOVAN DAVIDOVIĆ, generalni direktor HK

„Krušik” – Valjevo

3. MIROSLAV BOGIĆEVIĆ, vlasnik Koncerna „Far-

makom MB” – Fabrika akumulatora Sombor – Sombor 4. MIROLJUB ALEKSIĆ, predsednik „Alco Group” i vlasnik hotela „Izvor” – Aranđelovac 5. VELIN ILIĆ, generalni direktor „Alfa plam” AD – Vranje

www.pks.rs


9

događaji 6. ĐORĐO ANTELJ, vlasnik GP „Gemaks” – Beograd 7. DOBROSAV ANDRIĆ, generalni direktor „Prvi 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

Partizan namenska” AD – Užice NADA MILOŠEVIĆ, direktor „FAM SEČANJ” – Sečanj dr DRAGAN KOSTIĆ, direktor „Slobodna zona Pirot” – Pirot dr MARINA KUTIN, generalni direktor „Institut Goša” – Smederevska Palanka JANKO MILETIĆ, vlasnik i direktor „Tehnogradnja” DOO – Kruševac ANTUN BAŠIĆ, generalni direktor „Rotografika” doo – Subotica BRANKO KOVAČEVIĆ, generalni direktor „Grey” DOO – Stara Pazova DRAGAN VUKADINOVIĆ, vlasnik mlekare „Granice” doo – Mladenovac ZORICA SELAKOVIĆ, vlasnik „Dessert” – Čačak ZORAN VELIČKOVIĆ, direktor Šumskog gazdinstva „Timočke šume” – Boljevac NINOSLAV JANJIĆ, vlasnik „WLS electronic” doo – Beograd DOBRIVOJE ANTONIĆ, direktor JP „Nacionalni park Fruška Gora” – Sremska Kamenica MILENKO RADOSAVLJEVIĆ, vlasnik „Evrometal” DOO – Petrovac na Mlavi DUŠAN VICKOVIĆ, direktor SSR „Šamarica” – Kačarevo SRĐAN PETROVIĆ, vlasnik SZR „Vinica Petrović” – Velika Hoča MILETA MIHAILOVIĆ, vlasnik „Spektar” – Čačak ANDRIJA PENZEŠ, direktor JKP „Čistoća” – Sombor JOŽEF AROK, vlasnik PBR „Pekar” – Čoka DRAGANA VUKOVIĆ GEORGIJEV, novinar redakcije ekonomskih informacija „Tanjug” – Beograd

broj 70 9. „BIM TEX” – Leskovac, za 20 godina uspešnog po-

slovanja

10. „ADONIS” doo – Sokobanja, za 20 godina uspeš-

nog poslovanja

11. JP „SRBIJAŠUME” – Beograd, za 20 godina uspeš-

nog poslovanja

12. „DHL” – Beograd, za 20 godina uspešnog poslo-

vanja

13. „KNJAZ MILOŠ” – Aranđelovac, za 200 godina

14.

15. 16.

17. 18. 19.

uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) „INTERKOMERC” AD – Beograd, za 60 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) „SILA” AD – Stara Moravica, za 50 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) „FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA” – Beograd, za 40 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) „ALMEH” – Pančevo, za 20 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) „YUMIS” – Niš, za 20 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja) MP „AUSTROTERM” doo – Valjevo, za 10 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja)

III. JUBILARNA NAGRADA PRIVREDNE KOMO-

RE SRBIJE dodeljuje se povodom značajnih jubileja u 2011. godini:

1. „INFORMATIVNO MARKETINŠKO DRUŠTVO”

ad – Užice, za 70 godina uspešnog poslovanja

2. MPI „KLAS” doo – Loznica, za 65 godina uspeš-

nog poslovanja

3. „ENERGOPROJEKT” – Beograd, za 60 godina us-

pešnog poslovanja

4. „RUDNICI BAKRA” – Majdanpek, za 50 godina

uspešnog poslovanja

5. „SINTER” AD – Užice, za 50 godina uspešnog po-

slovanja

6. „ZENITH” – Raška, za 50 godina uspešnog poslovanja 7. „VODOGRADNJA” AD – Zaječar, za 40 godina

uspešnog poslovanja

8. „DOMIS” doo – Čačak, za 30 godina uspešnog po-

slovanja

www.pks.rs


broj 70

10

događaji

Privreda i visoko obrazovanje

Kako zaposliti sebe i druge u 21. veku U svetlu globalne ekonomske krize, mi u Srbiji, koja je deo evropskog prostora visokog obrazovanja, moramo da nađemo odgovor kako obrazovanje može da pomogne privredi, rekao je dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, na okruglom stolu u PKS

O

krugli sto „Privreda i visoko obrazovanje – dodatak diplomi”, održan 12. januara u Privrednoj komori Srbije, organizovali su Tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Ministarstva prosvete i nauke (HERE tim) u saradnji sa PKS i Studentskom konferencijom univerziteta Srbije (SKONUS). Skup je bio deo šire akcije, pokrenute sa ciljem da se promoviše dodatak diplomi, kao sredstvo da se poveća zapošljivost i samozapošljivost studenata. Skup predstavlja nastavak saradnje ministarstva, studentskih organizacija i privrednika, započete na Forumu studenata i privrednika Srbije, održanom 7. decembra prošle godine, na kome su panelisti bili predsednik Srbije Boris Tadić, ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, generalni direktor Telekoma Branko Radujko i predsednik srpske Asocijacije menadžera Bojan Radun. Nakon panel diskusije, bilo je organizovano 15 okruglih stolova na temu „Kompetencije, veštine i znanja neophodne da poseduje pojedinac kako bi bio u stanju da zaposli sebe i druge u 21. veku”. „Skup u PKS prvi je u nizu od deset okruglih stolova, planiranih za ovu godinu”, rekao je potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić u ime domaćina. Ovakvi susreti doprinose markiranju ključnih problema u visokoškolskom obrazovnom sistemu, a istovremeno i uspostavljanju čvršće veze akademske zajednice i privrede. Samardžić je podsetio i da od 2012. Srbija može da učestvuje u centralizovanim projektima Evropske unije, koji među pri-

oritetima imaju upravo saradnju visokog obrazovanja i privrede. Dodatak diplomi je dokument koji se izdaje uz diplomu o visokom obrazovanju i sadrži standardizovan opis vrste, sadržaja, postignutih rezultata i statusa završnih studija u kontekstu nacionalnog sistema visokog obrazovanja. Institucije visokog obrazovanja izdaju dodatak diplomi prema modelu koji su zajednički razvile Evropska komisija, Savet Evrope i UNESKO. Svih 48 zemalja EU, koje su potpisnice Bolonjske deklaracije, složile su se da redovno izdaju dodatak svojim diplomcima, bez dodatne naplate i obavezno na nekom od svetskih jezika. Ukazujući na tendenciju da se smanjuju javne finansije u oblasti visokog obrazovanja, ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović ukazao je na značaj stalnog dijaloga privrede i visokog obrazovanja. „Kao stratešku prednost naše zemlje stalno ističemo kvalitetne kadrove koji mogu da odgovore na tehnološke izazove savremenog poslovanja, a s druge strane, te kadrove osporavamo”, rekao je ministar Obradović. „Privreda bi jasnije morala da izrawww.pks.rs

zi šta joj treba, jer naši studenti su potvrdili kvalitet, rezultatima postignutim na brojnim međunarodnim takmičenjima. Takođe, niko se nije žalio na kvalitet znanja mladih stručnjaka koji napuštaju Srbiju, i oni vrlo brzo bivaju promovisani u sredinama u kojima rade”, rekao je ministar Obradović. Ministar je takođe naglasio da za akreditaciju novog studijskog programa treba pet godina, a neke tehnološke promene traže bržu primenu. Tu privreda mora da pruži ruku. „Iako je i na osnovu istraživanja Svetske banke ustanovljeno da ne postoji obrazovni sistem koji može da zadovolji potrebe zemalja u tranziciji, moramo nastojati da veze između visokog obrazovanja i privrede budu čvršće”, zaključio je ministar Obradović. U nastavku okruglog stola ugledni predstavnici akademske zajednice, profesori i studenti, kao i predstavnici privrede, govorili su o međunarodnim dimenzijama dodatka diplomi, predlozima saradnje univerziteta i privrede kroz projekte Evropske unije, među kojima su Erasmus i Tempus M.S.


ekonomska diplomatija

11

broj 70

Srpsko-crnogorski poslovni klub

Privredni odnosi Srbije i Crne Gore u usponu Odnosi Srbije i Crne Gore su u usponu, sa strateškim opredeljenjem kada su u pitanju evropske integracije, izjavili su u Podgorici premijeri Mirko Cvetković i Igor Lukšić. U međusobnim poslovnim odnosima veliku prednost predstavlja činjenica da imamo komplementarne privrede i tradicionalno dobre poslovne veze, rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS

P

remijeri Mirko Cvetković i Igor Lukšić istakli su da su dve zemlje opredeljene za unapređenje odnosa u svim oblastima od obostranog interesa. Srbija i Crna Gora, u političkom smislu, imaju odlične bilateralne odnose, koji su u usponu. „Nadam se da će se taj uspon nastaviti i u narednom periodu” , kazao je Cvetković tokom posete Podgorici povodom otvaranja Poslovnog kluba 26. decembra 2011. Lukšić je naveo da dve države unapređenjem međusobnih odnosa pokazuju da su spremne za evropske integracije. Govoreći o privrednoj saradnji dve zemlje, srpski premijer Mirko Cvetković naveo je da će se Poslovni klub baviti pitanjima trgovine i međusobnim investicijama, a preduzeća i poslovni ljudi će preko uzajamnih kontakata stvarati nove ideje i vršiti pritisak na obe vlade da otklanjaju probleme koji se mogu javiti u poslovanju. Igor Lukšić je ukazao da je Srpsko-crnogorski poslovni klub jasna potreba interesa dve zemlje za zajedničko unapređenje biznisokruženja, usklađivanje posebnih i uzajamnih interesa, kao i međusobne razmene znanja i iskustva. U delegaciji Srbije u poseti Crnoj Gori bio je i ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je na svečanoj Skupštini Srpsko-crnogorskog poslovnog kluba, otvorenog u Podgorici, da prisustvo i podrška najviših državnih zvaničnika obe zemlje, premijera Mirka Cvetkovića i Igora Lukšića, pokazuje da postoji uzajamna spremnost za dalje unapređivanje privredne saradnje. „U međusobnim poslovnim odnosima veliku prednost predstavlja činjenica da Srbija i Crna Gora ima-

Otvaranje Poslovnog kluba u Podgorici

www.pks.rs

ju komplementarne privrede i tradicionalno dobre poslovne veze”, rekao je Bugarin. Prema njegovim rečima, Crna Gora je među najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije u regionu. U prvih 10 meseci 2011. godine razmena je iznosila 863 miliona dolara, što je za 6,5 odsto više u odnosu na isti period 2010. godine. „Srpske investicije u Crnoj Gori premašile su iznos od 230 miliona evra, a crnogorske investicije u Srbiji takođe su dobrodošle


12

broj 70 i treba imati u vidu da Srbija postaje sve atraktivnija investiciona lokacija”, rekao je predsednik PKS. „Zajednički strateški projekti, od obostranog interesa, u koje mogu biti uključena preduzeća iz Crne Gore i Srbije, pre svega su rekonstrukcija železničke pruge Beograd–Bar, proširenje, modernizacija i potpunije korišćenje raspoloživih kapaciteta Luke Bar, izgradnja putnih pravaca koji povezuju susedne zemlje, kao i zajednički projekti u oblasti elektroprivrede i turizma”, istakao je Miloš Bugarin. Privrednici obe zemlje ističu da značajan problem u saradnji predstavlja nepostojanje direktnog platnog prometa, kao i razne necarinske barijere, dodao je on. Miloš Bugarin je naveo da se najveći deo necarinskih barijera odnosi na nepriznavanje sertifikata i uverenja koja prate robu i potrebno je pojednostaviti procedure, smanjiti broj uzorkovanja robe i ubrzati promet roba na granici, usaglasiti domaće standarde sa standardima i propisima EU i STO i poboljšati međusobnu saradnju u usaglašavanju fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih dokumenata. „Najčešće pominjani predlozi za unapređenje privredne saradnje odnose se na zajednička ulaganja u strateški značajne projekte, otklanjanje problema u platnom prometu, harmonizaciju infrastrukture kvaliteta, ubrzavanje procedura na graničnim prelazima i proširenje prelaza”, istakao je Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. Po završetku plenarnog dela sastanka održani su bilateralni susreti privrednika iz Srbije i Crne Gore. Predstavništvo Privredne komore Srbije u Podgorici, u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore, osnovalo je u oktobru 2011. godine Srpsko- crnogorski poslovni klub, koji okuplja više od 100 istaknutih privrednih subjekata, među kojima je oko 40 iz Srbije Milan Nedić

ekonomska diplomatija

Poslovni forum Makedonija–Srbija

Regionalni proizvodi za treća tržišta Neophodni su regionalni proizvodi visoke dodate vrednosti za zajednički nastup na trećim tržištima, zaključili su u Skoplju na Biznis-forumu Makedonija–Srbija predsednici dveju država Boris Tadić i Đorđe Ivanov, predsednik PKS Miloš Bugarin i predsednik Stopanske komore Makedonije Branko Azeski

N

a Poslovnim forumu, održanom u Skoplju 21. decembra 2011, učestvovalo je oko 60 privrednika iz Srbije i isto toliko partnera iz Makedonije. Skupu je prisustvovao i srpski ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, a u našoj privrednoj delegaciji bili su, između ostalih, i menadžeri iz kompanija „RTB Bor”, „Simpo”, „Jumko”, „Potisje – Kanjiža”, „Galeb grupa”, „Goša” i „Naftna industrija Srbije”.   Otvarajući Biznis-forum uglednih makedonskih i srpskih privrednika, Branko Azeski, predsednik Stopanske komore Makedonije, rekao je da se Srbija tradicionalno nalazi na trećem mestu liste makedonskih trgovinskih partnera. On je podvukao neophodnost stvaranja jakog regionalnog proizvoda koji bi se plasirao na treća tržišta, uz jačanje logistike, zatim bankarskog sektora i reindustrijalizacije na ovom prostoru, pri čemu je posebno apostrofirao metalsku i metaloprerađivačku industriju. Naše dve privrede se odlično poznaju, komplementarne su i upućene jedna na drugu. Branko Azeski je kao ključne ciljeve u narednom periodu izdvojio zajednički regionalni nastup, brisanje ekonomskih barijera i ponudu novih, finalnih www.pks.rs

proizvoda visoke obrade na evropskom i svetskom tržištu.

Unapređenje infrastrukture – zajednički interes Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov pozvao je srpske biznismene da iskoriste prednosti makedonske ekonomije i najavio neizmernu podršku države u zajedničkim poslovima makedonskih i srpskih preduzeća. On je posebno ukazao na značaj regionalne privredne saradnje u vreme krize, istakavši da preko unapređenja te saradnje i zajedničkim nastupom na trećim tržištima treba tražiti izlaz iz recesije. Đorđe Ivanov je govorio i o unapređenju infrastrukture, pre svega izgradnji Koridora 10, gasovoda i elektroenergetskih postrojenja. Makedonski predsednik je naveo da njegova zemlja ima stabilan devizni kurs, nisku inflaciju – do dva odsto godišnje, nizak nivo javnog duga – ispod 26 odsto BDP, kao i da se sprovode reforme administracije, poljoprivrede i obrazovanja, dok su povećane investicije u energetiku i infrastrukturu. Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da bez ekonomskog razvoja nema valjane političke strategije, ni evrop-


ekonomska diplomatija

ske budućnosti i da je svako ulaganje u infrastrukturu pretpostavka za izlazak iz krize i privlačenje novih investicija. Tadić je skrenuo pažnju privrednicima da novi talas krize neće zaobići ni Srbiju ni Makedoniju i da treba otvoreno reći da nas očekuju teške godine, ali i da su za prevazilaženje krize posebno važne dve mere – proširenje tržišta, kao i rad na unutrašnjim tržištima. Tehnološka obnova i reindustrijalizacija su u osnovi mogućnosti da se podigne standard građana i obezbedi sigurnija politička i ekonomska situacija. Ukazujući na činjenicu da će se u Srbiji, od proleća, naredne godine proizvoditi novi Fijatov automobil, predsednik Srbije je rekao da je naša zemlja veoma zainteresovana da klaster automobilske industrije razvija na komplementaran način i da još neke automobilske proizvođače dovede u region. CEFTA doprinosi stabilnosti Miloš Bugarin, predsednik PKS, ukazao je na činjenicu da Srbija i Makedonija imaju tradicionalno dobru privrednu saradnju, koju je moguće unaprediti kroz više oblike kooperacija. Predsednik Privredne komore Srbije rekao je da primena CEFTA sporazuma pozitivno deluje na poslovnu klimu u regionu i omogućava intenziviranje robne razmene. CEFTA doprinosi političkoj i ekonomskoj stabilnosti svih članica, njihovom ravnomernijem ekonomskom i infrastrukturnom razvoju, poboljšanju poslovnog imidža, privlačenju investicija i obezbeđivanju jeftinijih i kvalitetnijih proizvoda na tržištu. Srbija u ovom regionu realizuje gotovo 30 odsto svog izvoza i ostvaruje suficit u razmeni, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Miloš Bugarin je podsetio na prednosti dijagonalne kumulacije porekla robe, što otvara prostor za zajednički nastup na trećim tžištima, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini Milan Nedić

13

broj 70

Potpisani sporazumi o bezbednosti hrane

U PKS su ministri poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Makedonije, Dušan Petrović i Ljupče Dimovski, potpisali Sporazum o fitosanitarnoj saradnji, a ministar Dušan Petrović potpisao je i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Makedonije Dejanom Runtevskim

Na inicijativu srpskih i makedonskih privrednika, u Privrednoj komori Srbije 3. Februara 2012. godine potpisana su dva sporazuma o fitosanitarnoj saradnji i o saradnji u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva između Srbije i Makedonije. Ljupče Dimovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije, rekao je da će se ovim činom dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje, čime će se stvoriti uslovi za povećanje međusobne robne razmene u ovoj godini za oko deset procenata. On je istakao da su ovi sporazumi pripremljeni veoma brzo, samo mesec i po dana posle Poslovnog foruma Makedonija - Srbija u Skoplju. Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, podsetio je da je Makedonija dobila status kandidata za članstvo u EU 2005. godine. Srbija taj status uskoro očekuje, ali ne postoje razlozi da se čekaju koraci u evropskim integracijama, kako bi se građanima i privredi smanjili troškovi, a procedure učinile jednostavnijim. Ministar je naglasio da će međusobna trgovina Srbije i Makedonije sada biti mnogo jednostavnija i precizirao da to praktično znači da Srbija garantuje za proizvode koji imaju poreklo u našoj zemlji, a Makedonija za svoje proizvođače i svoju robu. Miloš Bugarin, predsednik PKS, koji je bio domaćin svečanog događaja, istakao je da su privrednici obe zemlje insistirali na potpisivanju ovih dokumenata, kako bi unapredili svoje i međusobno poslovanje. To će povećati nivo efikasnosti, smanjiti troškove poslovanja i robu učiniti konkurentnijom, samim tim i dostupnijom krajnjim potrošačima, što će rezultirati i povećanjem obima spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Makedonije. Sporazum o fitosanitarnoj saradnji ima za cilj omogućavanje prometa bilja i biljnih proizvoda bez ograničavanja spoljne trgovine. Sporazumom u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, koji je takođe zaključen na period od 5 godina, olakšava se promet životinja i proizvoda životinjskog porekla i njime se takođe zadržava visok nivo zaštite zdravlja ljudi.

www.pks.rs


14

broj 70

ekonomska diplomatija

Poslovni savet Srbija – Belorusija

Novi ugovori i zajednička prеduzeća Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

U

kupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu. Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, održano 17. januara 2012, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke o izvozu i uvozu različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda.

Inicijativa za uspostavljanje međubankarske saradnje Predsednik PKS ukazao je da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju preko osnivanja zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, proizvodnje traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanja plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome bilo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko-distributivnih centara za rascarinjenje i plasman robe u Belorusiji i Srbiji. „Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd– Minsk–Beograd”, zaključio je Miloš Bugarin. www.pks.rs

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata. Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po


ekonomska diplomatija

15

broj 70

Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Belorusije Mihail Mjatljikov, predsednik PKS Miloš Bugarin, ambasador Srbije u Belorusiji dr Stojan Jevtić i potpredsednik PKS Mihailo Vesović

sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu. Belorusija u suficitu sa EU Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne već i regionalne saradnje. „Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6

milijardi dolara”, naglasio je Vladimir Čušev. Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjukturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao

je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se oni na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje Milan Nedić

Dogovor Srbije i Belorusije o spoljnotrgovinskoj saradnji U Beogradu je održano i šesto zasedanje Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju Srbije i Belorusije, na kome je bilo reči o unapređenju spoljnotrgovinskih odnosa dve zemlje. Ministar poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović razgovarao je sa beloruskim ministrom trgovine Valentinom Čekanovim o bilateralnim odnosima Srbije i Belorusije, kreiranju i praćenju ekonomskog razvoja dve zemlje i unapređenju njihovih spoljnotrgovinskih odnosa. Dosad je održano pet zasedanja Međuvladine komisije, i to u Minsku 1997, 1999. i 2010. godine i u Beogradu 1998. i 2009. godine.

www.pks.rs


broj 70

16

intervju

Predsednik Spoljnotrgovinske arbitraže dr Gašo Knežević

Arbitraža je u službi biznisa Arbitraža je način rešavanja trgovinskih sporova pred licima koja nisu državne sudije, nego ljudi od ugleda i poverenja kojima su trgovci prepustili da reše njihov spor, kaže dr Gašo Knežević, predsednik Spoljnotrgovinske arbitraže pri PKS

S

poljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije postoji od 1947, i za tih 65 godina ima na hiljade rešenih sporova i odluka koje se uspešno izvršavaju  u zemlji i u inostranstvu. Da srpska Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije trgovcima garantuje objektivno i nepristrasno rešavanje sporova, potvrđuju imena sa liste arbitara. Arbitri su istaknuti profesori, advokati i stručnjaci iz privrede, mogu biti domaći i strani državljani, a na trenutno važećoj listi srpske Arbitraže 42 odsto su domaći, a 58 odsto strani državljani. Poverenje uliva i reputacija predsednika Soljnotrgovinske arbitraže pri PKS, dr Gaše Kneževića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Kakav je odnos arbitraže i sudstva? Arbitraža je privatno sudstvo, koje naročito raste od polovine 20. veka,

kako po broju takvih sudova tako i po broju sporova koje rešavaju. Trend je i da se svi veliki sporovi, iznad milion-dva miliona evra, rešavaju pred arbitražama. I u Srbiji ćete retko naći rešavanje vrednih sporova pred sudovima. Trgovci su sve što je vredno izvukli iz nadležnosti sudova, ugovarajući klauzulu da se eventualni sporovi rešavaju pred arbitražama. Arbitražna tela su znak civilizacijskog statusa. Imaju je sve zemlje u Evropi, izuzev Albanije. Arbitraže u nekadašnjim socijalističkim zemljama nastale su posle Drugog svetskog rata pri komorama, a to i danas izaziva izvesno podozrenje zapadnog sveta, jer se komora shvata kao paradržavni organ. S druge strane, sada se te arbitraže veoma trude da dokažu da nisu paradržavne institucije. Arbitraža može da bude delotvorna samo kao nedržavna insti-

www.pks.rs

tucija. Kad bi bila državna, između arbitraže i sudova postojao bi znak jednakosti. I na zapadu je najviše arbitraža osnovano pri komorama. U Austriji je najveća arbitraža osnovana pri Komori, u Nemačkoj takođe. Francuska ima sreću da se u Parizu nalazi Međunarodna trgovinska komora koja je u sastavu Svetske biznis organizacije (World Bussines Organisation) i ona ima ICC, najpoznatiju svetsku arbitražu. U Francusku se slivaju najveći sporovi upravo zato što ICC ima sedište u Parizu. Kakve su onda šanse naše spoljnotrgovinske arbitraže? Svet s uvažavanjem gleda na našu arbitražu koja zaslužuje poverenje. U našoj arbitraži patriotizam se ne iskazuje tako što se presuđuje u korist svoje zemlje, već tako što se sudi objektivno, tako da se ne ubije po-


intervju

17

slovna saradnja stranaka u postupku. Ideja Arbitraže je da se ne stvore dobitnik i gubitnik, već da i dalje te dve stranke mogu da sarađuju. Arbitraža je okrenuta biznisu.

ljuju ili za UNCITRAL arbitražu ili za pariski ICC. Nema manaevarskog prostora za države ugovornice. Kod koncesija, novac je toliko veliki da se obavezno ide u Pariz.

U kojoj meri firme pri sklapanju ugovora predviđaju nadležnost naše arbitraže? I ko su firme koje to čine?

Kod arbitraže, sporovi mogu da se završe i mirenjem.

Od 2000. vidan je trend rasta domaće arbitraže. Naročito je tome uzrok veliki broj privatizacija koje su završile sporovima. U veliki broj privatizacionih ugovora ugrađena je arbitražna klauzula. Te sporove, koji su sada među najvećim sporovima koje Srbija ima, uglavnom rešava arbitraža. U poslednje tri-četiri godine uglavnom ih rešava srpska arbitraža, što je veoma dobro. Agencija za privatizaciju je shvatila da ima arbitražu na dohvat ruke, da ta arbitraža ima ugled i da je jeftinije da spor rešava u Beogradu, nego u Parizu, Stokholmu ili Ženevi. Agencija je počela privatizacionim partnerima da nudi takve klauzule i oni su to prihvatali. Pred domaćom arbitražom povećava se i broj investicionih sporova? Reč je o nepoštovanju dvostranih međudržavnih ugovora o pospešivanju investicija (bilateral investment treaties), kojima se države obavezuju da neće škoditi investicijama koje dolaze iz drugih zemalja. Radi se o zaštiti koja je na granici između javnog i privatnog prava, jer se tuži država domaćin koja je stranom investitoru, na primer, napravila nacionalizaciju, ili puzeću nacionalizaciju, ili ga ne tretira na isti način kao svoje državljane, ili ga ne povlašćuje u dovoljnoj meri.Treća vrsta sporova su koncesije. Od 2000. primetan je rast broja slučajeva sve ove tri vrste sporova. Od te tri vrste, samo privatizacioni sporovi dospevaju na našu arbitražu. Zato što u sporazumima o zaštiti investicija postoji unapred ugrađena klauzula koja stranke, odnosno države koje ih zaključuju, obavezuje da se oprede-

Mirenje počinje pregovorima, i ako tada dođu do mirnog rešenja, dve strane zaključuju ugovor o poravnanju, kojim redizajniraju svoj odnos. To je promena sadržine odnosa do koje je došlo, jer su se stranke dogovorile. Ono je posledica kompromisa. Kod nas se poravnanjem završi samo 10 odsto sporova, što je malo, za razliku od Amerike gde se 90 odsto sporova završi mirenjem, jer je tamo pravda veoma skupa. Kako se sudi pred arbitražom, ako ne dođe do mirenja? Sudi tročlano veće, tribunal. Tribunali su mešovitog nacionalnog sastava. Odluka je obavezujuća. Države su arbitražnu odluku izjednačile sa sudskom. Pristala je da u slučaju da stranke ne pristanu dobrovoljno, izvršavaju svojom prinudom odluku arbitraže – blokiraju sredstva firme, prodaju njena postrojenja, kao da je reč o sudskoj odluci.

broj 70 Koji je razlog da se privrednici odlučuju da ugovaraju arbitražu, a ne sud? Za razliku od suda, u kome je suđenje javno, u Komori je suđenje tajno, jer poslovni svet može imati tajne koje ne želi da prikaže javnosti, a poslovni odnosi između partnera mogu biti poslovna tajna. Početkom sledeće godine treba da počne primena Zakona o komorama. Kako će to uticati na instituciju spoljnotrgovinske arbitraže? Prelazak na dobrovoljno članstvo izaziva strah da će u tom slučaju Komora da se ugasi. Ako se gasi Komora, onda se gasi i Arbitraža. I vrlo sam zabrinut. Ako do toga dođe, neće biti dobro. Arbitraža je civilizacijska tekovina. A pitanje je i kakva je sudbina ugovora koji se sada zaključuju sa ugovorenom našom arbitražom, da li smo te ljude prevarili. Ali ja se nadam da će komora preživeti. U Sloveniji su Komoru pretvorili u dobrovoljnu organizaciju i bila je na izdisaju, sad su shvatili grešku i vraćaju obavezno članstvo. I Austrija i Nemačka imaju obavezno članstvo Mirjana Stefanović

Zašto naša Arbitraža Naša arbitraža od 2000. godine ima prosečno između 15 i 25 novih sporova godišnje. Ono što domaću Komoru čini privlačnom za poslovni svet je to što se u toku jedne godine isto toliko sporova i reši. Sporovi pred srpskom Arbitražom sada u proseku traju 5,5 meseci. Dobijate konačnu odluku, koja ne podleže reviziji. Ne znam da li postoji efikasnija arbitraža od naše. Ja sam član pariskog suda ICC. Kad sam pre tri godine podnosio izveštaj, imali smo prosečno trajanje spora 11 meseci i oni su rekli da je to fantastično. Sada, tri godine kasnije, mi smo na 5,5 meseci. Brzina spora je prvi razlog zbog koga se ide na arbitražu. Drugi je neutralnost i to što nema nacionalnog protekcionizma. Treći argument su troškovi. ICC iz Pariza, londonska , švajcarska ili američke arbitraže su skupe, a kod nas je cena pristupačna i za domaće firme. Imali smo spor gde je vrednost bila 72 miliona evra, a troškovi postupka su bili 350000 evra. Za spor od 72 miliona evra, troškovi u Parizu su milion evra, a kod UNCITRAL dva miliona evra.

www.pks.rs


18

broj 70

finansije

Predstavnici Svetske banke u PKS

Ubrzanje reformi – odgovor na novi talas krize U Srbiji ima mnogo proizvoda s velikim izvoznim potencijalom, a ključni zadatak je da se u oblasti industrije ohrabri povezivanje. Jedna od preporuka Svetske banke je da se politika usmeri na formiranje klastera i promociju privatno-javnog partnerstva, rekao je Lu Brefor, predstavnik Svetske banke u Srbiji, na sednici odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS

U

drugi talas krize ušli smo pod znatno nepovoljnijim okolnostima, podsetio je predsednik PKS Miloš Bugarin na proširenoj sednici Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, u čijem radu su učestvovali gosti iz Svetske banke, Džejn Armetidž, direktorka i regionalna koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju, i Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu, koji su se tokom dvodnevne posete Beogradu sastali i sa najvišim zvaničnicima Srbije. „PKS ulaže napore da pruži aktivan doprinos neophodnim procesima konsolidacije srpske privrede”, rekao je Bugarin i podsetio da je Komora u

nekoliko navrata predlagala mere za unapređenje ekonomskog okruženja kod nas. „Ključni zahtevi privrednika se odnose na potrebu prilagođavanja javne potrošnje realnim mogućnostima, održanje stabilnosti, uvođenje sistemskih mera za pospešivanje investicionih ulaganja, smanjenje nelikvidnosti i fiskalno rasterećenje privrede. Uspeli smo da postignemo dogovor sa Vladom po mnogim pitanjima i neke mere su već realizovane, ali ostaje još mnogo toga na čemu se mora intenzivnije raditi, od sprovođenja dosledne giljotine propisa do promene strukture industrijske proizvodnje i unapređenja konkurentnosti privrede”, rekao je Bugarin.

„Privredna komora Srbije ulaže konstantne napore da obezbedi nove poslovne prilike za naše izvozno orijentisane privrednike”, istakao je Bugarin i dodao da se poslovne prilike koje proističu iz projekata koje finansiraju međunarodne organizacije, kao što su Svetska banka ili EBRD, nedovoljno koriste od strane naših izvoznika. „Mi i tu nastojimo da pomognemo, pružanjem neophodnih informacija, preporuka i podrške, posredstvom predstavnika PKS u mreži ovih organizacija. PKS deli mišljenje sa nalazima Svetske banke u Strategiji za Srbiju, u periodu 2012–2015, da Srbija ima potencijale koji nisu dovoljno iskorišćeni. U tu svrhu je svakako dobrodošao paket podsticajnih mera i subvencija za industriju i poljoprivredu, koji je upravo usvojila Vlada Srbije”, zaključio je Bugarin. Izvoz i zdrava fiskalna politika

Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu i Džejn Armetidž, direktorka i regionalna koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju Svetske banke

www.pks.rs

Džejn Armetidž, direktorka i regionalna koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju, poželela je sreću srpskim privrednicima u 2012. godini, „koja će biti teška svima koji su u senci evrozone”. Privredni rast, koji je postojao do 2008. godine, svetskom ekonomskom krizom ne samo da je zaustavljen već je vraćen unazad. Evrozona je ponovo u


finansije

recesiji, a to je negativno okruženje za srpski rast, izvoz, priliv investicija, doznaka iz inostranstva i pristup izvorima kapitala. Ona je naglasila da bi i sadašnja i buduća srpska vlada treblao da se fokusira na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita. „Javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je Albanija, snažno je povećan, što je trend koji bi trebalo pažljivo pratiti”, rekla je Armetidž i dodala da bi Srbija trebalo da više bude okrenuta privatnom sektoru. „Srbija bi morala da uspostavi novi model privrednog rasta, zasnovan na izvozu i zdravu fiskalnu politiku, koja bi se fokusirala na smanjenje deficita, uz smanjenje javne potrošnje. Srbija je u proteklom periodu imala uspešan aranžman sa MMF-om, koji je takođe bio usmeren na smanjenje javne potrošnje”, zaključila je predstavnica Svetske banke. Armetidž je naglasila potrebu da se sprovedu programi za smanjenje nezaposlenosti, kao i da novi izveštaj Svetske banke za Srbiju stavlja akcenat na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i sticanje novih veština postojeće radne snage, jer je „siromaštvo u Srbiji prešlo 50 odsto, a nezaposlenost dostiže 25 odsto“. „Postoje dva moguća odgovora na drugi talas krize – da ne radimo ništa ili da ubrzamo reforme”, rekao je Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu. Ukoliko se Srbija opredeli za strukturne reforme koje vode povećanju produktivnosti, mogla bi, po Breforovim rečima, da očekuje rast izvoza za 16 odsto do 2020, rast BDP od šest odsto, udvostručen BDP po stanovniku i oko 20 000 novih radnih mesta godišnje do 2020. „U Srbiji ima mnogo proizvoda s velikim izvoznim potencijalom”, rekao je Brefor, a kao ključni zadatak u oblasti industrije istakao potrebu da se ohrabri povezivanje. U metalskoj i automobilskoj industriji, na primer, dominira jedna fabrika, sa ograničenim vezama s drugim privrednim subjektima iz

19

broj 70

Potencijali srpske poljoprivrede U oblasti poljoprivrede, od koje se očekuje da odigra ključnu ulogu u rastu izvoza, Srbija ima neostvarene potencijale, rekao je predstavnik Svetske banke u Beogradu Lu Brefor, jer su prinosi niski, a izvozna vrednost po hektaru ispod komparativnih zemalja. Tržišna liberalizacija je pomogla Srbiji da ponovo postane neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali preporuka Svetske banke je da se postigne srednjoročni konsenzus o strategiji razvoja, jasnijoj i predvidljivijoj funkciji Vlade u oblasti poljoprivrede. istog sektora, podsetio je Brefor i dodao da srpski metalski proizvodi imaju nisku dodatu vrednost. Jedna od preporuka Svetske banke u tom sektoru je da se politika usmeri na formiranje klastera, kao i na promociju privatno-javnog partnerstva, saradnje i investicija, naročito u sferi inovacija, istraživanja i razvoja. Privatni sektor u energetici U vezi sa sektorom energije, Brefor je konstatovao da je u Srbiji sistem star i da se Srbija uskoro može suočiti sa nedostatkom električne energije iz sopstvenih izvora. „Privreda troši dvostruko više energije nego komparativne zemlje”, rekao je Brefor i naglasio neophodnost da se reforme u tom sektoru ubrzaju. Među preporukama u dokumentu „Ekonomski memorandum za Srbiju – Put ka napretku – produktivnost i izvoz”, koji su predstavnici Svetske banke

uručili Odboru za finansije Skupštine Srbije, navodi se i uključivanje investicija iz privatnog sektora, koje bi trebalo da čine tri četvrtine investicija u energetiku Srbije. „Nejasna vlasnička struktura, restitucija, prevođenje prava na korišćenje u pravo vlasništva, čine korišćenje zemljišta u Srbiji problematičnim”, rekao je Brefor. „Jedini način da se Srbija brže razvija je da stvara više radnih mesta kroz veću produktivnost i izvoz”, zaključio je Brefor. „To nije lako, naročito u sadašnjem okruženju, ali druge zemlje su to uradile. Fokusirajte se na veštine, energiju, korišćenje zemljišta i olakšice u trgovini”, rekao je Brefor. S obzirom na fiskalnu situaciju, preduzmite prvo jeftinije reforme, među kojima je završetak implementacije giljotine propisa, jedna je od preporuka Lu Brefora, direktora Kancelarije Svetske banke u Beogradu M.S.

Niska struktura izvozne ponude Srbija je u periodu januar–novembar 2011. uspela da izveze robu u vrednosti od 10, 8 milijardi dolara, što predstavlja rast od 22,8 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Najvećim delom roba je plasirana na tržišta članica EU i CEFTA, kao i Ruske Federacije. Polovina vrednosti izvoza u EU odnosi se na Italiju, Nemačku i Rumuniju, dok je 80 odsto izvoza u CEFTA usmeren na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ukupan izvoz oslanja se na nekoliko proizvoda i tržišta, a struktura naše izvozne ponude je niske dodate vrednosti, što donosi daleko skromniji profit nego gotovi proizvodi. Iz ovih razloga nameće se potreba poboljšanja konkurentnosti izvozne privrede, kao i diversifikacija proizvodne ponude i ciljanih tržišta, rekao je Bugarin.

www.pks.rs


broj 70

20

FINANSIJE

Misija MMF u Beogradu

Aranžman uliva poverenje investitorima Važno je da se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom. Garancije države za kapitalne projekte javnih preduzeća su potrebne, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti, smatra predsednik PKS Miloš Bugarin

P

oseta Misije Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji od 2. do 9. februara i razgovori sa Vladom Srbije otvorili su pitanje nastavka realizacije aranžmana iz predostrožnosti, postignutog u septembru 2011. godine. Aranžman iz predostrožnosti u vrednosti od 1,1 milijarde evra, podrazumevao je i nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDPa. MMF je zamerao našoj vladi što je mimo dogovora planirala veći iznos zaduživanja.

„Bojim se da ćemo se u razgovoru sa MMF suočiti sa nultim privrednim rastom, umesto rastom od 1,5 odsto, kako je bilo planirano za 2012. godinu“, kazao je Stamenković i ocenio da će sve to dovesti do preispitivanja planiranih prihoda u republičkom budžetu. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izrazio je bojazan da će i MMF posle razgovora u Beogradu sniziti projekcije rasta naše zemlje.  ,,Velika je verovatnoća da fiskalni prihodi ove godine neće biti na nivou planiranih’’, rekao je Vučković.

Bez aranžmana samo nulti rast

Važna ulaganja u infrastrukturne projekte

„Važno je da se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom“, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin i naglasio da nastavak realizacije aranžmana iz predostrožnosti i dobijanje pozitivne ocene o reviziji utiče na veću sigurnost investitora, manji rizik zemlje, kao i na povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu. Eventualni prekid aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom doveo bi do teških posledica po razvoj zemlje i do problema sa deviznim kursom i inflacijom već tokom narednih godina, izjavio je koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Stojan Stamenković na prezentaciji u PKS.

Sa druge strane, privrednici od MMF-a očekuju da u pregovorima uvaži složenu ekonomsku situaciju u Srbiji, koja je dobrim delom posledica dužničke krize u evro zoni i usporavanja privrednog rasta u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri. „Nadam se da MMF neće tražiti od Vlade smanjenje planiranih sredstava za subvencije u privredi i sredstava za ulaganje u infrastrukturne projekte, jer bi to moglo da ugrozi ostvarivanje planirane stope BDP za 2012. godinu. Garancije države za zaduživanje za kapitalne projekte javnih preduzeća su opravdane, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti i www.pks.rs


21

FINANSIJE

ostvarivanju planirane stope rasta BDP. Međutim treba voditi računa da izdate garancije ne vode povećanju javnog duga“, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin. Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik najavio je da ima malo prostora za menjanje dogovorene politike, što može da bude veliki problem za Srbiju ukoliko želi da ide putem održivog rasta. Sprečiti parafiskalna zahvatanja iz privrede U slučaju rasta budžetskog deficita, smatra PKS, važno je da postoji prostor za njegovo vraćanje u granice dozvoljene fiskalnim pravilima. „Čini mi se da je od pitanja izdavanja garancija za javna preduzeća mnogo bitnije da postoji adekvatan mehanizam kontrole potrošnje budžetskih korisnika iz tzv. sopstvenih prihoda“, kaže Miloš Bugarin. Ova potrošnja može da dovede do povećanja deficita konsolidovanog budžeta. Osim toga, sa aspekta privrede, to može stvoriti pritisak za povećanje raznih taksi i naknada koje privreda plaća, i da se kroz rast parafiskalnih zahvatanja poveća ukupno poresko opterećenje privrede. To se ne sme dozvoliti. Na sastanku premijera Srbije Mirka Cvetkovića sa misijom MMF-a bilo je reči o sprovođenju dogovorenih mera fiskalne politike, budžetu za 2012. godinu, makroekonomskom okviru za 2012. godinu, kao i nizu strukturnih reformi koje je Srbija u prethodnom periodu sprovela. Savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je tim povodom da će se Vlada Srbije striktno držati okvira budžeta i da iznos datih garancija i iznos izdatih obveznica države neće prekoračiti okvire koji bi mogli da ugroze stabilno funkcionisanje države u periodu do rebalansa budžeta M.S.

broj 70

Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinu

Poslovni čovek godine Miroljub Aleksić Predsedniku ,,Alko grupe’’ Miroljubu Aleksiću, u Privrednoj komori Srbije uručeno je priznanje za poslovnog čoveka godine (2011) dok je Kompaniji NIS dodeljena Zlatna plaketa kao  kompaniji godine

P

redsedniku ,,Alko grupe’’ Miroljubu Aleksiću, u Privrednoj komori Srbije, uručeno je priznanje za poslovnog čoveka godine (2011) dok je Kompaniji NIS dodeljena Zlatna plaketa kao kompaniji godine. Oni su i laureati tradicionalnih priznanja ,,Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinu’’, koje je dodelio žiri Kluba privrednih novinara Srbije. U kategoriji poslovni potez godine, priznanje je uručeno izvršnom direktoru kompanije  ,,Nektar’’, za kupovinu slovenačkog ,,Fruktala’’, Bojanu Radunu, dok je mladi menadžer godine generalni direktor PKB-a Rajko Mandić, a za Banku godine proglašena je ,,Komercijalna banka’’. Priznanje Poslovnom čoveku godine uručio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović koji je istakao da su uspešne kompanije merilo uspeha ekonomije jedne zemlje. Priznanje za kompaniju godine NIS uručila je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.  Plakete i priznanja ,,Menadžer godine’’ dobio je i Ljubomir Ilkić iz preduzeća ,,Simpo ŠIK Kopaonik’’ u Kuršumliji za održivost domaće proizvodnje, dr Milan Zdravković iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, za inovativnost u proizvodnji povrtarskih hibrida i Radovan Ilić, direktor – IKG www.pks.rs

,,Guča’’ – koncern ,,Farmakom’’, za razvoj livarstva. Priznanje je dobio i Dagan Lončar direktor Zemlrroadničke zadruge u Beški, za očuvanje i razvoj zadrugarstva, Vaso Lekić, direktor preduzeća ,,Fudlend’’ za zapošljavanje žena iz seoskih krajeva, Boban Banković iz građevinskog preduzeća ,,Banković’’ Crne Trave za upošljavanje građevinske operative. Isto priznanje uručeno je Radoljubu Vidiću, direktoru Lukovske banje, za društvenu odgovornost i direktoru Matematičke gimnazije u Beogradu Srđanu Ognjanoviću za ulaganje u obrazovanje.  Na predlog novinara koji prate kulturu, žiri je odlučio da priznanje  ,,Menadžer godine’’ pripadne i Draganu Bjelogrliću za afirmaciju srpske kinematografije. Žiri je odlučio da zlatno pero, koje se tradicionalno  dodeljuje za privredno novinarstvo pripadne novinarima Suzani Lakić iz ,,Blica’’ i Nataliji Sekulić iz ,,Pressa’’. Žiri KPN je konstatovao da je u godini, koju je obeležila kriza u evrozoni, ali i nepovoljni uslovi privređivanja na domaćem tržištu, bilo i svetlih primera, kako među firmama tako i među pojedincima, koji su pokazali da su spremni da se uhvate u koštac sa svim vrstama izazova B.G.


broj 70

22

ANALIZE

Ekonomski trenutak Srbije

Šest odsto firmi planira proširenje Trenutno svako treće preduzeće ne isplaćuje redovno zarade zaposlenima, a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu, privrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009, kada je udar krize bio najjači

Č

itava evrozona ulazi u blažu recesiju, a to će se neminovno odraziti i na Srbiju, i ovo će biti teška godina. Očekivanja privrednika najgora su u poslednje dve godine, pokazala je najnovija anketa biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Privrednici očekuju pad prodaje u naredna tri meseca, rast rizika u poslovanju, visok nivo nelikvidnosti, kao i ponovni nedostatak sirovina iz uvoza, kao najveći problem u poslovanju. Dakle, ekonomski tokovi u zemlji ne ohrabruju, jer imamo pad industrijske proizvodnje koji se nastavlja, a očekuje se i rast cena proizvoda i inputa u narednom periodu. U 2012. godinu privreda Srbije ušla je sa silaznim trendom u prerađivačkoj industriji, te će tako najvažnije oblasti u prerađivačkoj industriji imati veliki problem da se u ovoj godini uzdignu do rezultata iz prve polovine 2011. godine. Takođe, pokazali su veliki pesimizam i po pitanju priliva stranih investicija, rečeno je u beogradskom Ekonomskom institutu.

Stagniranje poslovne klime Poslovna klima ne samo da se nije promenila u poslednjih godinu dana nego se čini da srednjoročno stagnira. Gotovo da nema države u Evropi koja je manje konkurentna od Srbije. Uz to, predstoji nam tri godine negativnog saldo priliva i odliva sa inostranstvom. Koordinator istraživačkog projekta u Ekonomskom institutu Stojan Sta-

menković ocenjuje da će minus u tekućem saldu biti oko 2,5 milijardi evra, što mora da se pokrije stranim direktnim investicijama i doznakama iz inostranstva. On dodaje da smo u 2011. godini imali priliv od 1,6 milijardi evra, koliko je „Delez” platio „Maksi”, a slična investicija, kako kaže, potrebna nam je i ove godine. „Strane direktne investicije iznosile su pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je minimum koji moramo da održimo u narednih nekoliko godina. Ako se to ne desi, nivo deviznih rezervi će pasti, a to bi dovelo do nerealnog pada vrednosti dinara, što sa sobom vuče inflaciju. Postoje dva rizika za rušenje fiskalne discipline u 2012. godini, a to je da deficit državnog budžeta bude veći od planiranog i da bude probijena granica javnog duga od 45 odsto bruto društvenog proizvoda

(BDP) Srbije, do kraja prve polovine ove godine. Smatram da je prihodna strana budžeta precenjena, pre svega, očekivani prihodi od poreza na dodatu vrednost”, upozorava Stamenković. On još ističe bojazan da će u naredne tri godine uslediti „negativni saldo dugoročnih novčanih odliva u inostranstvo, po osnovu veće otplate kredita”, odnosno da će otplate kredita biti veće od uzimanja novih pozajmica. Stamenković još navodi da je kod nas, trenutno, stopa servisiranja dugova (odnos plaćanja kamate i glavnice) oko 35 odsto, a da je prema prihvaćenim evropskim standardima ta granica 25 odsto. On ocenjuje da tako visoka stopa može biti prisutna godinu ili dve, ali ne duže, i dodaje da je zbog takvih očekivanih kretanja moguć minus u kreditnom saldu. Stamenković podvlači da se sa reformama ne sme više čekati, ukazujući na još

Nezaposlenost 24,4 odsto Prema podacima iz ankete Republičkog zavoda za statistiku, od proleća do jeseni 2011. godine bez posla je u Srbiji ostalo više od 40.000 ljudi. Podaci su još alarmantniji kada je reč o celokupnoj populaciji od 15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla 24,4 odsto. Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužini traženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijaju pragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži od četiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zaposlenje, a čak 13,4 odsto duže od jedne decenije pokušava da se zaposli. Bez obzira na to što se signal za uzbunu, kada je o ovome reč, odavno upalio, iz Vlade zasad nema efikasnijih mera kojima bi se negativan trend zaustavio. Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan, konstatovano je i tokom pregovora sa MMF.

www.pks.rs


ANALIZE

23

broj 70

uvek prisutne velike troškove države. Kao primer navodi da mi danas imamo preko 150 agencija, a najveći broj agencija u jednoj evropskoj državi je 22! Ekonomista Stojan Stamenković ocenjuje da je uredba o ograničavanju marži za određene prehrambene proizvode retrogradna, te da bi mogla dovesti do rasta zaliha i sužavanja asortimana ponude u trgovinama. Dakle, to je birokratska,a ne tržišna mera. Takvi potezi nikada nisu rešili probleme.

Stabilan izvoz, stabilna proizvodnja Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić naglašava da nema stabilnog rasta proizvodnje bez stabilnog rasta izvoza. Ona dodaje da je za privrednike velika neizvesnost ta što se ne zna šta će biti s kursom dinara. Po njenim rečima, privrednicima je potreban predvidljiv kurs, kako bi mogli da planiraju proizvodnju. Nema povećanja zapošljavanja dok ne dobijemo stabilan privredni rast. „Generalno gledano, još uvek je izraženo prisutan problem nelikvidnosti preduzeća, kao i otežan pristup kapitalu. Blizu 50 odsto preduzeća izjasnilo se da imaju taj problem, što ih navodi na pretpostavku da će doći do rasta cena proizvoda i inputa. Na takve zaključke navode i očekivanja rasta cena vezanih za naftu i naftne derivate, dešavanja na berzi, kao i kretanja cena metala”, kaže Vidosava Džagić. Potrebno je da se kvalitetno pripremimo za krizu. Samo zdravo fiskalno upravljanje može obezbediti rast industrijske proizvodnje (lane je bio dva odsto), dok je zabeležen pad prerađivačke industrije do jedan odsto. Iako je Evropska komisija pohvalila ekonomsku stabilnost u Srbiji, domaći privrednici su pesimistični zbog rasta broja nezaposlenih.

Evropska komisija u najnovijoj ekonomskoj analizi navodi da su srpske devizne rezerve stabilne i da je Srbija u sve većoj globalnoj neizvesnosti, održala makroekonomsku stabilnost. Međutim, Republički zavod za statistiku objavio je da je u drugoj polovini 2011. godine porastao broj nezaposlenih. „Od početka poslednje krize bez radne knjižice u privatnom sektoru ostalo je 170.000 radnika, a u velikim preduzećima 100.000 radnika”, kaže Milan Knežević iz Unije poslodavaca Srbije. Trenutno, svako treće preduzeće ne isplaćuje redovno zarade zaposlenima, a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu, privrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009, kada je udar krize bio najjači. Ekonomista i urednik MAT-a Vladimir Vučković ističe da je nastavljeno širenje trgovinskog deficita Srbije i u prošloj godini, uz nastavak trenda stagniranja izvoza i blagog rasta uvoza. Najviše zabrinjava slaba tražnja, slabo se očekuju strane investicije, dok se inflatorna očekivanja povećavaju. Visinu inflacije u www.pks.rs

2011. godini od sedam odsto opredelila je deflacija na kraju 2011. godine koja je iznosila 0,7 odsto, za šta je najzaslužnije pojeftinjenje voća i povrća. „Ukupan izvoz Srbije u 2011. iznosi oko 8,4 milijarde evra, uz godišnji rast od 15 odsto, a uvoz 14,3 milijarde evra i stopu rasta od 14 odsto. Nije dobro što svaki novi mesec donese jednu novu pesimističnu notu kada je reč o industriji, izvozu i uvozu”, podvlači Vučković. „I poslednja anketa, vođena među privrednicima krajem 2011. godine, pokazala je da praktično nije bilo gorih očekivanja privrednika u poslednje dve i po godine”, rekao je Vučković. Kao odgovor na krizu privrednici navode i potrebu da se izvozi na nova tržišta. „Mislim da je pored stranih direktnih investicija, koje nije realno očekivati u većem obimu u vreme krize, jedini način zaustavljanja tog negativnog trenda i unapređenje viših oblika saradnje na tržištima kao što su Rusija, Belorusija i Kazahstan, kao i zemlje s kojima Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini”, ističe Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije B. Gulan


broj 70

24

AKTUELNO

Zakoni

Počela primena Zakona o privrednim društvima Smanjenje troškova preduzeća, povećanje odgovornosti direktora i ukidanje upravnih odbora, bolja zaštita manjinskih akcionara i efikasnije korporativno upravljanje, samo su neke novine Zakona o privrednim društvima, koji počinje da se primenjuje u februaru

Z

ahvaljujući novim odredbama Zakona, trebalo bi da srpska privreda od 2012. godišnje uštedi oko 100 miliona evra, jer su ukinute brojne zastarele procedure. Naime, usvajanjem izmena Zakona o privrednim društvima primenjeno je oko 80 preporuka iz sveobuhvatne reforme propisa (SRP) za olakšavanje poslovanja u Srbiji. Pomoćnik Registratora privrednih subjekata

u Agenciji za privredne registre (APR) Katarina Stamenković izjavila je da je cena dosadašnjih naknada za registraciju privrednih subjekata ostala ista, ali i da je uvedeno nekoliko novih naknada koje ranije nisu postojale, a sada proističu iz odredbi novog Zakona o privrednim društvima i Zakona o postupku registracije u APR. Povodom početka primene odredwww.pks.rs

bi ovih pravnih akata od 1. februara, Stamenković je navela da će za korisnike usluga APR biti uvedeno i nekoliko elektronskih usluga, kao što je elektronski izvod iz Registra, čija će cena biti pristupačnija od „papirne” forme ovog dokumenta, jer će zahtev za izdavanje moći da se pošalje iz kancelarije ili s kućnog računara. „Za većinu procedura, kakve su učešće na tenderima,


AKTUELNO

konkursima, registracija službenog vozila, preduzetnik ili predstavnik firme mora da ima izvod iz APR i on se prilikom dolaska momentalno dobija u APR i košta 1.700 dinara. Međutim, sada se uvodi novina da se taj izvod može dobiti u elektronskom obliku i on košta 800 dinara”, navela je Stamenković.

Zakon reguliše i materiju preduzetnika Ona je dalje podsetila kako nove odredbe Zakona o privrednim društvima donose značajne novine sa kojima privredni subjekti treba da se upoznaju. „Zakon je zadržao četiri osnovne pravne forme privrednih društava, ali reguliše i kompletnu materiju preduzetnika koji su do sada bili regulisani Zakonom o privatnim preduzetnicima. Taj zakon više nije na snazi, osim u delu koji se odnosi na ortačke radnje i te odredbe će se primenjivati do 2013”, kazala je Stamenković. „Pored toga, ovaj Zakon je potvrdio da se registruje samo pretežna delatnost, a ne i dodatne”, rekla je Stamenković i dodala da će svi osnivački akti koji budu dostavljeni APR biti javno objavljeni na internet stranici Agencije. „Predviđeno je i uvođenje nove adrese za prijem pošte, koja može da se razlikuje od adrese sedišta. Te adrese mogu da se registruju i one će biti javno objavljene na internet strani APR. Važna novina je i da nema više obavezne upotrebe pečata”, dodala je. Zakon je odredio i visinu osnivačkog kapitala, koja je za društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) smanjena sa 500 evra na 100 dinara, dok je samo za akcionarska društva iznos povećan na tri miliona dinara, a rok za uplatu pomeren je na 1. januar 2014. „Sto dinara je zaista ispravna cifra, jer su se pojavile neke informacije u javnosti da je to greška i da je reč o 100.000 dinara. Dakle, nije greška, to je minimalni ulog”,

25

broj 70

rekla je Stamenković, dodajući da je novina i to da uplata kapitala nije obavezna pre osnivanja društva, već je to moguće učiniti u rokovima predviđenim osnivačkim aktom. Stamenković je istakla da se izmena za preduzetnike sastoji u tome da je sada uvedena mogućnost da naslednici preminulog preduzetnika i članovi njegovog porodičnog domaćinstva mogu da preuzmu radnju i nastave da obavljaju delatnost, a to se čak može izvršiti i na osnovu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine već za vreme života vlasnika radnje. „Dakle, uvedena je mogućnost prebacivanja, odnosno preuzimanja preduzetničke radnje, što ranije nije bilo moguće”, objasnila je Stamenković.

Dozvoljeno pretvaranje duga u ulog Inače, Zakon o privrednim društvima pooštrava i odgovornost direktora, jer je jasno precizirano na koji način se sankcioniše povreda dužnosti. Detaljnije je propisana i nadležnost sudova. Ukidaju se i upravni odbori, a ostavljena je mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja. Kod akcionarskih društva ukinuta je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva, predviđena su javna i ona koja to nisu. Kod društva sa ograničenom odgovornošću isključeno je ograničenje broja članova koje društvo može da ima, ukinuta je knjiga članova društva, a uvedena evidencija članova. Izmenjen je i način sticanja sopstvenih udela – pravo preče kupovine pripada isključivo članovima društva, ali ne i samom društvu, dozvoljeno je pretvaranje duga u ulog, a takođe, kao i kod akcionarskih društava, ostavljena je mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja Nada Mitrović www.pks.rs


broj 70

26

ENERGETIKA

Tržište maziva u Srbiji

Visokoprofitna roba za preživljavanje Tržište maziva u Srbiji, kao i u regionu, smanjuje se za 14 odsto godišnje, pri čemu su proizvođači i distributeri prinuđeni da nude nerealno niske cene, što ih dovodi u finansijsku krizu, jer ne mogu da pokriju troškove, kaže predsednik Grupacije za maziva Mile Stojilković

T

ržište maziva u Srbiji, kao i u regionu, smanjuje se u proseku za oko 14 odsto godišnje, pri čemu su proizvođači i distributeri prinuđeni da nude nerealno niske cene, što ih dovodi u finansijsku krizu, jer ne mogu da pokriju troškove. U 2012. godini očekuje se dalji pad tog tržišta, dok se oporavak i blago povećanje za 1,6 odsto očekuju od 2014. godine. Od nekada visokoprofitnih proizvoda, maziva su postala roba za preživljavanje. Probleme u ovoj oblasti za „Korak” osvetljava predsednik Grupacije za maziva mr Mile Stojilković. Pomenuli ste da je stanje na tržištu maziva Srbije bolje nego ranije i da siva ekonomija više nije najvažniji problem. Zašto? Velike promene, izazvane raspadom SFRJ, ratovima i sankcijama, stvorile su pogodnu atmosferu za pojavu falsifikovanih maziva, šverca, lažnih deklaracija kod uvoza, izbegavanja plaćanja akciznih i poreskih obaveza i drugih pojava koje su ozbiljno ugrozile kompanije koje se profesionalno i regularno bave ovim poslom. Za vrlo kratko vreme registrovano je više desetina proizvođača maziva koji su se ovim poslom bavili na najprimitivniji način. Veliki broj „divljih” proizvođača bili su najveći faktor ovakvog stanja na tržištu maziva. Uvođenjem akcize na maziva, koja je iznosila 55,00 dinara po kilogramu, stvoreni

su uslovi za pojavu sive ekonomije. Cena takvih proizvoda bila je nekoliko puta niža. Radi rešavanja problema, u PKS formirana je Grupacija za maziva, sa više od 30 proizvođača maziva, distributera i zastupnika inostranih proizvođača, kao i eksperata u oblasti maziva. Oni su predložili niz aktivnosti, među kojima ukidanje akcize na maziva, kontrolu izdavanja dozvola za uvoz baznih ulja i aditiva preduzećima koja ne ispunjavaju uslove za proizvodnju maziva i uvođenje licenci za obavljanje delatnosti. Takođe, pojačanu kontrolu kvaliteta prilikom uvoza, donošenje tehničko-tehnoloških propisa procesa proizvodnje i trgovine mazivima, reviziju odobrenih dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa maziva, onemogućavanje dampinga stranim kompanijama i stalne akcije carinske i finansijske kontrole i tržišne inspekcije. Osim toga, urađen je i objavljen u

Službenom glasniku „Pravilnik za maziva” kojim su definisane neophodne analize za utvrđivanje kvaliteta maziva. Uvedena je kontrola kvaliteta maziva prilikom uvoza i proizvoda koji se prvi put puštaju na tržište Srbije. Još se radi na uvođenju licenciranja proizvođača, kao i na utvrđivanju minimalnog nivoa kvaliteta maziva, radi zaštite potrošača. Ključan uspeh donelo je ukidanje akcize, koja je iznosila 55,00 din/kg, čime su mnogi „garažni proizvođači” izgubili interes da se bave ovom delatnošću. Od nekadašnjih pedeset i više proizvođača, sada u Srbiji imamo desetak. Iako siva ekonomija i dalje postoji, aktuelnija je problematika plaćanja „ekološke takse” i briga o iskorišćenim (rabljenim) uljima, njihovo prikupljanje i tretman. Ranije se procenjivalo da oko trećinu tržišta Srbije pokrivaju „sumnjivi” proizvođači. Kakva je sada situacija?

Koliko je, prema procenama i raspoloživim podacima, tržište maziva u padu u odnosu na prošlu godinu? Prema podacima kojima raspolažem, može se reći da je 2005. godine u Srbiji prodato oko 45.000 tona maziva i 3.000 tona antifriza, u 2006. oko 50.000 tona maziva i 4.500 tona antifriza, u 2007. godini postignut je maksimum: 53.000 tona maziva i 5.000 tona antifriza. U 2008. godini počinje pad: 45.000 tona maziva i 4.200 tona antifriza, u 2009. oko 38.000 tona maziva i 3.500 tona antifriza, u 2010. oko 34.000 tona maziva i 3.000 tona antifriza i u 2011.godini minimum: 31.000 tona maziva i 2.500 tona antifriza.

www.pks.rs


ENERGETIKA

Nekada najveći proizvođač maziva, ne samo u Srbiji već u regionu, „Rafinerija nafte Beograd”, zbog loše privatizacije beleži stalan pad. Brend „Galaks” sve ređe se primećuje na tržištu i ako se ne preduzmu konkretni potezi, bojim se da ćemo o ovom nekada vrlo uspešnom preduzeću, pričati u prošlom vremenu. Još postoji veliki potencijal, ali nedostaje strategija. „Fabrika Maziva Kruševac” poslednjih godina brzo je napredovala i prerasla u lidera sa oko 30% učešća na tržištu Srbije, ali zbog loše privatizacije i velikih finansijskih problema, naglo posustaje u liderstvu. „NIS Gaspromnjeft“, odnosno Direkcija za maziva pod brendom „Nisotek“, nakon privatizacije, krupnim koracima napreduje ka liderskoj poziciji. S obzirom na potencijal koji poseduje i zahvaljujući dobroj strategiji, uspeh je siguran. Ostali manji proizvođači beleže ili stagnaciju, ili pad plasmana. Od stranih proizvođača, najveći deo tržišta Srbije i dalje zauzima „Rafinerija Modriča”, zatim „Mobil”, „Prista oil”, itd. Danas se uvoze bazna ulja iz Irana, Ukrajine, niske cene, neproverenog kvaliteta. Na tržištu maziva Srbije već se oseća i žestok pritisak inostrane konkurencije, poznatih svetskih brendova. Svetske kompanije, uz smanjenje cena maziva, visokim kvalitetom i različitim propisima postaju veoma snažni konkurenti domaćim proizvođačima maziva. Prema proceni stručnjaka, kriza će se produbljivati sve do 2014. godine, nakon čega sledi oporavak, ali vrlo spor, tako da ćemo tek 2020. godine imati potrošnju maziva kao u 2008. Zašto su podaci o tržištu maziva, proizvodnji, distribuciji, uvozu i izvozu, teško dostupni? Pretpostavljam da je razlog taj što pojedine kompanije smatraju da time otkrivaju svoje poslovne tajne koje će konkurencija da zloupotrebi na razne načine. Naravno,

27

pogrešno se tumači, jer to su samo statistički podaci koji ne predstavljaju poslovnu tajnu. Svi bi voleli da imaju podatke o tržištu, a to se ne može bez osnovnih podataka. Kako prepoznati falsifikovano motorno ulje? Ako potrošač posumnja u loš kvalitet ulja, kome može da se obrati? Veoma je teško utvrditi i prepoznati falsifikovano motorno ulje bez laboratorijskih analiza. Falsifikatori etiketa i ambalaže su toliko vešti da se vizuelno teško može primetiti razlika. Falsifikovano ulje se takođe veoma teško može vizuelno otkriti. Samo laboratorijskim ispitivanjima kvalitet ulja se potvrđuje. Međutim, dešava se i to da laboratorijska analiza pokaže dobre rezultate ulja iz kantice, ali se u eksploataciji u motoru, kad dostigne radnu temperaturu, falsifikovano ulje brzo raspada i dovodi do zaribavanja motora. Šta su prvi pokazatelji ugroženosti motora zbog korišćenja falsifikovanih motornih ulja? Najčešće se primeti da merač temperature ulja pokazuje pregrevanje motora, zatim pad pritiska motornog ulja ili uključivanje signalnog www.pks.rs

broj 70

svetla pada pritiska. Treći pokazatelj je povećana buka, odnosno drugačiji zvuk motora i sporiji start. Curenje ulja na zaptivkama ukazuje da to ulje ne poseduje aditiv koji obezbeđuje kompatibilnost sa zaptivkama, a otežano pokretanje motora u zimskim uslovima ukazuje na nedostatak aditiva koji obezbeđuje snižavanje tačke tečenja ulja ili indeksa viskoznosti. Pojava korozije nastaje zbog nedostatka aditiva za zaštitu od korozije. Usled nedostatka aditiva protiv penušanja ulja dolazi do pojave pene koja vrlo nepovoljno utiče na podmazivanje, a osim toga, ubrzava oksidaciju ulja. Nekvalitetno bazno ulje brzo isparava na radnim temperaturama motora, dok oštećenja ventila i bregastih osovina nastaju zbog upotrebe ulja sa aditivima koji pri sagorevanju stvaraju velike količine pepela. Kako se zaštiti od falsifikata? Vrlo jednostavno! Treba kupovati ulja od proverenih i pouzdanih proizvođača i distributera. Ne treba dozvoliti da zbog ušteđenih nekoliko desetina dinara napravite havariju koja će vas koštati nekoliko desetina hiljada dinara, a vrlo često i više Nada Mitrović


broj 70

28

privrednici

Biomelem SOUL INCLUSIVE

Kontinuitet je totalni prioritet Način preživljavanja morao sam da pretvorim u poslovnu politiku, kaže Zoran Ilić, osnivač „Biomelema”, i predlaže da se preduzetnici udruže i izgrade jedinstven brend VSP – vrhunski srpski proizvod

J

a sam preduzetnik, radim ono što me inspiriše, kaže s ponosom Zoran Ilić, osnivač i direktor firme „Biomelem”, čuvene po spreju protiv opadanja kose – revitabion. Preduzimljivost je u slučaju ovog privrednika spojila porodičnu tradiciju, koja je garancija kvaliteta, i razumevanje savremenih zakona tržišta, tako da se proizvodi firme „Biomelem” reklamiraju na RTS-u u kontinuitetu već 22 godine. Čukundeda Zorana Ilića, Austrijanac Julius Šringer, bio je poznavalac i stručnjak za lekovito bilje, o čemu svedoče njegove knjige, iz vremena kada su knjige bile važne i retke. Julius je došao da živi u Srbiji, a njegova ćerka Roza Marija Šringer udala se za Cvetka Ilića i dobili su sina Josifa Ilića. Josif je Zoranov deda. „Ljubav prema lekovitom bilju na mog dedu preneo je njegov deda Julius. Pored svog zanata, on se celog života bavio i sakupljanjem bilja. Imao je veliki broj narodnih lekova koje smo koristili u porodici. Neke od svojih recepata poklonio je „Galenici”, a recepture koje su više bile kozmetičke ostavio je u porodici”, kaže Zoran Ilić.

Gubljenje tržišta zbog politike Ilići su rešili da porodično iskustvo i znanje pretvore u porodični biznis, 1989. godine. Otvorili su jednu od prvih privatnih proizvodnji kozme-

tike, nazvali je „Biomelem”, a prvi proizvod koji su plasirali na tržište bio je revitabion sprej protiv opadanja kose, seboreje i peruti. Za godinu dana „Biomelem” je prvo zanatska radnja, a potom preduzeće koje je uspelo da revitabionom pokrije celo tržište SFRJ. Izgledalo je da kombinacija dobrog proizvoda, na koji nije stigla ni jedna reklamacija, i odličnog TV marketinga počinje da stvara američku biografiju. Ali, ne insistiraju privrednici bez razloga na važnosti ambijenta za privređivanje. „Devedesetih smo počeli da gubimo tržišta, prvo Slovenije, pa Hrvatske i Bosne. Uradili smo ateste i krenuli u Češku, Slovačku i Bugarsku, a zatim i Francusku – kolevku kozmetike. Uspeli smo da dobijemo ateste za revitabion i aktiv plus šampon. Počeli smo s prodajom, ali u periodu od 1996. do 1999. godine samo smo pokrivali troškove. Novac koji smo investirali, otvaranje firme i atesti samo u Francuskoj koštali su 70 000 maraka, i veliki trud koji smo uložili, zaustavljeni su posle bombardovanja”, kaže Zoran Ilić. „Biomelem” je bio kandidat za takmičenje u Briselu za malo preduzeće koje je najviše puta palo i uspelo da se digne, ali Ilić je odbio da iz prijave izostavi činjenicu da su zbog političkih dešavanja na Balkanu i bombardovanja NATO gubili www.pks.rs

tržišta. „Ja sam ekonomski nacionalista”, kaže Ilić i objašnjava kako je uvek uspevao da ispliva iz teškoća. „Kvalitet! Ogromna upornost! Srbija je zemlja večite revizije. Ono što uradi jedna generacija, izbriše se još tokom života te generacije. Zato mislim da u Srbiji treba da se bavimo kontinuitetom, da nam je kontinuitet totalni prioritet”. Svoj „ekonomski nacionalizam” Ilić definiše kao aktivnost na tome da se ljudi motivišu da proizvode. I da ne odustaju. „Pribegli smo ozbiljnom gerila marketingu. S malim budžetima uspevamo da budemo konkurentni u sektoru u kome su multinacionalne kompanije najjače”.

Podrška ženskom preduzetništvu Svakome je očigledno da su najjače multinacionalne kompanije osvojile tržište šampona i kozmetike u Srbiji. A „Biomelem” u toj oblasti opstaje i uspeva. Svi se sećaju reklamnog slogana „Ah, gubim kosu”. Potom su prešli na navijačko „Za jake dlake”. Pošto je revitabion bio prvenstveno namenjen muškarcima, pre dve godine pokrenuli su konkurs za najlepšu kosu, s ciljem da ohrabre žene da se bave biznisom. Danas su dve, od 18 zaposlenih u „Biomelemu”, po-


privrednici

bednice prošlogodišnjeg takmičenja. Jer, nije se tražila samo dama s najlepšom kosom, već i obrazovana, pametna žena sa idejama. A nagrada je bila – stalni posao. „Mislim da je ovo socijalno odgovorno”, kaže Ilić. „Ove godine odlučili smo da podržimo žensko preduzetništvo. Ne možemo da zaposlimo 10 žena, ali možemo da sklopimo ugovore sa nekoliko firmi kojima ćemo da uputimo učesnice konkursa, možemo da sklopimo ugovore o honorarnom radu. Takođe, ove godine smo tražili i žene s poslovnim idejama i odabraćemo nekoliko koje će ove godine dobiti mogućnost da rade s nama. Žensko preduzetništvo moramo da podržimo, pre svega zbog toga što su u prethodnih 20 godina žene bile izdržljivije i svesnije od muškaraca koji su političarili, gubili vreme i čekali da se nešto promeni. Ništa neće da se promeni ako mi sami nešto ne promenimo”, određen je Zoran Ilić.

Organik proizvodi za izvoz Kad je pre četiri godine rešio da „Biomelemove” proizvode iz apoteka premesti u markete, Ilić je uvideo šta sve nedostaje malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Osim distribucije, koju smatra najvećim problemom, uvideo je da ni u izvoz mali i srednji iz Srbije ne mogu pojedinačno. Sami ne možemo ni na istok, ni na zapad, smatra Zoran Ilić. Sarađujući sa dobavljačima sa Rtnja, Vlasine, Zlatibora i Fruške gore, dosetio se da se može zajednički napraviti proizvod koji bi obeležavao četiri strane Srbije i nazvati ga 4S. U pitanju su prvi organski šamponi proizvedeni u Srbiji, koje Ilić smatra osnovom za širenje organske kozmetike i za promociju bio i organik proizvoda, kozmetike, čajeva i hrane iz Srbije. „Ne možemo da se takmičimo s velikim kozmetičkim kućama, ali ove proizvode možemo skupo da prodamo na zapadu”. Paralelno, treba da se radi i promocija Srbije kao turističke destinacije,

29 gde još postoji čista voda, zdrava hrana i dobri uslovi za najzdraviji sport na svetu – hodanje. Poslovni partneri i prijatelji iz celog sveta su mu potvrđivali da nigde nisu tako gostoljubivo i „s dušom” dočekani kao u Srbiji, a opet, Ilić zna da u Srbiji nema ni jednog ol inkluziv (all inclusive) hotela. I tako se iskristalisala deviza „Soul inkluziv” (Soul inclusive), kojom bi potencijalnim turistima jasno rekli šta u Srbiji mogu da nađu, a čega na atraktivnim turističkim destinacijama nema. „To je način da u svetu promenimo mišljenje o Srbiji. Naše gostoprimstvo i gostoljubivost je naša najveća komparativna prednost. Mi kao privrednici možemo na ovaj način da menjamo mišljenje o Srbiji, nezavisno od političara”, kaže Iilić. Da bi se sve ovo ostvarilo, potrebno je udruživanje privrednika. Da bi prevladao tradicionalni srpski otpor prema udruživanju, počeo je da osmišljava i realizuje projekat VSP – vrhunski srpski proizvod . Na pitanje kako da se ujedinimo, Ilić odgovara: ovako, i pokazuje proizvode dizajnirane u bojama Crvene zvezde i u bojama Partizana. Biomelem i danas radi i s jednima i drugima. Oko projekta VSP – vrhunski srpski proizvod, Ilić je započeo saradnju sa PKS. Prvo je uradio simbol s kojim mogu da se identifikuju i najstari-

www.pks.rs

broj 70 ji građani Srbije, i najmlađi, ovi koji hoće u Evropsku uniju. I posle godinu dana, od saradnika je dobio ideju: zvezda. Pod tim prepoznatljivim simbolom mala i srednja preduzeća iz Srbije mogla bi da se udruže i da zajedno nastupaju na stranim tržištima, ali i u Srbiji, gde su stigli veliki trgovački lanci kojima je teško konkurisati. „Potreban nam je distributivni sistem za sva mala i srednja prduzeća u okviru VSP. Želimo da male radnje integrišemo u VSP sistem, da u velikim marketima dobijemo kornere VSP, a na isti način bismo VSP ponudili i dijaspori. VSP može da postane prepoznatljiv brend i za srpska pića, proizvode iz oblasti kulture i sportske opreme. Svako zarađuje na svom proizvodu, ali svi zajedno gradimo brend. Mi u Srbiji ne treba jedni drugima da budemo konkurenti nego partneri, da radimo zajedno”. Zoran Ilić planira da sa PKS održi seminar za proizvođače iz oblasti kozmetike i zdrave hrane i da im predstavi projekat VSP, koji definiše kao način da se stvori grupa konkurentnih proizvoda koji mogu da budu izvozno orijentisani. Konkurentnost je ključna stvar danas na tržištu, a Srbija može da bude konkurentna samo novim idejama i originalnošću, smatra Ilić Mirjana Stefanović


broj 70

30

INDUSTRIJA

Klanična industrija

Životinjski otpad – korisna sirovina Velika količina otpada koji se svakodnevno stvara u klanično-prerađivačkoj industriji u Srbiji i predstavlja velikog zagađivača životne sredine, može se zbrinuti proizvodnjom komposta i preradom otpadnih voda

O

vo su dva najpovoljnija rešenja za neškodljivo uklanjanje animalnog otpada u Srbiji, dok su neke druge poslovne mogućnosti, proizvodnja biogasa ili biodizela od otpada, još teško ostvarive, zaključeno je na završnoj konferenciji projekta „Upravljanje otpadom u klanično-prerađivačkoj industriji u Srbiji”, koji je PKS pokrenula u saradnji sa Ambasadom Norveške i norveškom agencijom IDN. „Prema procenama, u Srbiji se godišnje napravi oko 250.000 tona klaničnog otpada, u koji spada otpad iz klanica i uginule životinje. Sistem upravljanja otpadom u zemljama u razvoju pokazuje niz problema, uslovljenih tehničkim i finansijskim faktorima”, kaže savetnik u Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Nenad Budimović. Otpad u klanično-prerađivačkoj industriji predstavljaju sporedni proizvodi životinjskog porekla koji se, kao organska materija, brzo razgrađuju u spoljašnjoj sredini, stvarajući gasove neprijatnog mirisa, ostale produkte raspadanja, zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a takva mesta postaju staništa pasa lutalica, glodara, lešinara i insekata. „U Srbiji postoje dve fabrike otvorenog tipa za preradu životinjskog otpada, koje prerađuju sve tri kategorije životinjskog otpada, razvrstane na osnovu veterinarsko-sanitarnih zahteva”, ukazuje

Budimović. Fabrika „Žibel” nalazi se u Bačkoj Topoli, a „Napredak” u Ćupriji. Preostali kapacitet fabrika za preradu životinjskog otpada predstavljaju postrojenja zatvorenog tipa, kakva imaju veliki proizvođači mesnih proizvoda, među kojima su „Karneks” Vrbas, „Juhor” Jagodina, „Turković” Sjenica i drugi.

„Proteklih godina primetno je povećanje broja zaklanih grla u klanicama, što je pozitivno, jer su tako kontrolisani i izvori otpada. Prema podacima za 2010. godinu, od 436.000 zaklanih goveda, 174.000 je zaklano u klanicama, a od 5,7 miliona svinja, u klanicama je obavljeno 1,8 miliona svinjokolja”, naveo je Budimović. Veliki problem

Izvesna saradnja sa Norvežanima Norvežani su zainteresovani za saradnju sa Fabrikom za preradu životinjskog otpada u Bačkoj Topoli i Ćupriji i očekuje se konkretna saradnja. Inače, fabrika u Bačkoj Topoli prva je te vrste u Srbiji koja je dobila dozvolu za izvoz u Evropsku uniju. Izvozni proizvodi su im brašno od hidrolizovanog perja i mesno-koštano brašno za ishranu kućnih ljubimaca i riba, kao i tehnička mast, kao sirovina u proizvodnji sapuna. U „Žibelu” ove godine planiraju izgradnju nove fabrike za preradu životinjskog otpada druge kategorije, pa će kapacitet za preradu obuhvatiti oko 1.200 tona kombinovanog otpada.

www.pks.rs


31

INDUSTRIJA

i dalje predstavljaju leševi uginulih životinja na farmama i individualnim gazdinstvima, jer se ne „tretiraju” ni na koji način. Nalazi studije, izrađene na uzorku preduzeća i opština, pokazuju da su domaći proizvođači uglavnom delimično rešili problem otpadnih voda hemijskim tretmanom, odnosno da poseduju sopstvene peći za spaljivanje čvrstog životinjskog otpada. Međutim, sudeći po izraženim potrebama za dalji razvoj, neophodno je unapređenje postojećih postrojenja, instalacija i poboljšanje uslova za prečišćavanje otpadnih voda. Na primer, „Sim impeks” u Beloj Palanci prevozi otpad u Ćupriju, novosadska „Neoplanta” skladišti otpadne vode u taložnici, dok čvrsti otpad odvozi u Bačku Topolu, „Mrkšićevi Salaši” u Itebeju isporučuju otpad prve i druge kategorije fabrici „Proteinka” u Somboru, a treću kategoriju zrenjaninskom „Prekonu”, dok „Zlatiborac” u Mačkatu ima najveći problem sa odlaganjem oko 30 tona kostiju svakog meseca. Projekat je obuhvatio i „snimak” situacije u lokalnim samoupravama u Srbiji. U sedam opština problemi su slični, uglavnom je neophodna stručna profesionalna pomoć u određivanju količina otpada i podizanje pogona za adekvatnu preradu. Opštine su zainteresovane i za saradnju sa norveškim kompanijama kroz pilot projekte, koji bi podrazumevali izgradnju sabirnih centara za privremeno odlaganje. Projekat je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, sa oko 25.000 evra. Predstavnici domaćih firmi smatraju da su norveške kompanije kroz ovaj projekat ponudile dobra, celovita rešenja srpskim firmama, od rešenja problema tretmana otpadnih voda, preko proizvodnje biogasa, do kompostiranja klaničnog otpada u obliku đubriva N. Mitrović

broj 70

Srpska poljoprivreda – rezultati i očekivanja

Suficit srpskog agrara povećan za devet odsto Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2011. ostvarila izvoz od oko dve milijarde i 700 miliona dolara, što je za preko 20 odsto više nego 2010. godine, navodi savetnik predsednika PKS Vojislav Stanković, pozivajući se na najnovije podatke RZS

B

ilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2011. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od dve milijarde i 696,6 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od 20,3 odsto u odnosu na rezultate iz 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,9 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od milijardu i 382,1 miliona dolara veća je za 33,4 odsto od ostvarenog u 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,1 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2011. godini, takođe ima rast od 9 odsto i iznosi milijardu i 314,5 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 195,1 odsto, kaže savetnik predsednika PKS Vojislav Stanković, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Najviše izvozimo kukuruz i šećer Neuobičajeno visokim uvozom robe poljoprivredno-prehrambenog porekla tokom decembra 2011. godine (u vrednosti od 314,2 miliona dolara), u značajnoj meri relativizovan je izuzetno optimalan trend koji su imala dva pomenuta sektora tokom cele 2011. godine. Najvažniji proizvodi agrarnog powww.pks.rs

rekla u izvozu, u 2011. godini su: kukuruz žuti u vrednosti od 422 miliona dolara, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 156,3 miliona dolara, malina roland – smrznuta u vrednosti od 101,6 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 82,4 miliona dolara, jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 81,6 miliona dolara, jabuke sveže u vrednosti od 62,1 milion dolara i pivo od slada u bocama od jednog litra u vrednosti od 60,3 miliona američkih dolara. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 731,8 miliona dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa „nekonkurentnih” proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 102,6 miliona dolara, banane sveže u vrednosti od 39,2 miliona dolara i pomorandže slatke, sveže u vrednosti od 26 miliona dolara, a po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 301 milion dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1,5 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 209 mi-


broj 70 liona dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1 odsto). „Spoljnotrgovinska razmena proizvodima agrarnog porekla bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije učestvuju sa oko 48 odsto u izvozu Srbije proizvodima agrarnog porekla, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, gde je Srbija plasirala oko 46 odsto od ukupno ostvarene vrednosti izvoza agrarnim proizvodima”, navodi Stanković.

Optimizam i u 2012. Srpski agrar će i 2012. godine obezbediti dovoljno kvalitetne hrane za domaće potrebe i izvoz proizvoda više faze prerade, istaknuto je na 46. Savetovanju agronoma Srbije na Zlatiboru. Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine u Vladi Srbije Miloš Milovanović naglasio je da se sve čini

32 kako bi poljoprivreda bila privlačna privredna grana od koje se može živeti, dok je najbolji dokaz za to činjenica da je u 2012. agrarni budžet značajno povećan, čak za 50 odsto, što iznosi četiri odsto budžeta Srbije. „Sve činimo kako bi se povećala proizvodnja za bolje i kvalitetnije snabdevanje domaćeg tržišta, ali i za veći izvoz roba iz viših faza prerade”, kazao je Milovanović. Prema njegovim rečima, moramo naći nova tržišta, što je moguće više koristiti područja i zemlje gde Srbija ima potpisane sporazume o izvozu bez carina, a otvaraju se i nova tržišta kojima je potrebna hrana, kao što je Afrika. Kako je istaknuto na Zlatiboru, i u izuzetno teškoj prošloj godini poljoprivreda je postigla veoma dobre rezultate i obezbeđeno je dovoljno hrane za domaće tržište i izvoz. Borislav Kobiljski, direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koje je i organizator savetovanja, istakao je da ova na-

www.pks.rs

INDUSTRIJA

učna institucija izvozi znanje i semena u 31 zemlju s ciljem da se taj broj poveća. Izvoz je prošle godine iznosio više od 13 miliona dolara, a i ove godine će biti značajno povećan. Prema njegovim rečima, za više od sedam decenija postojanja, u ovom institutu stvoreno je oko 1.000 raznih sorti semena i hibrida. Hibrid suncokreta stvoren u ovom institutu, u svetu se seje na tri miliona hektara, a u Srbiji zauzima 130.000 hektara. Pomoćnik ministra prosvete i nauke u Vladi Srbije Tibor Sabor istakao je da se u Srbiji sve više novca izdvaja za nauku, s ciljem dobijanja kadrova koji su potrebni domaćoj privredi. Dekan Novosadskog poljoprivrednog fakulteta Milan Krajinović istakao je da je srpska agrarna nauka danas najsnažnija na Balkanu i uspešno se nosi sa svetskim institucijama G.B.


33

studije

broj 70

Studija o restrukturiranju preduzeća – Srbija 2012

Srpske firme u bankarskim stegama Srpski menadžeri restrukturiranje sprovode kroz smanjenje troškova i otpuštanje radnika, a neophodno je najpre strateško, sistemsko restrukturiranje, pa tek onda finansijsko, poručio je izvršni partner za jugoistočnu Evropu „Roland Berger Strategy Consultants” Vladimir Preveden

P

rezentujući rezultate „Studije o restrukturiranju preduzeća – Srbija 2012”, predstavnici konsultantske kuće „Roland Berger” istakli su da firme u Srbiji, koje mnogo više nego firme u svetu koriste kredite banaka, moraju da se okrenu drugim izvorima finansiranja, među kojima je interno finansiranje, kroz sopstveni profit, ekviti finasiranje, spajanje sa drugima da bi se ojačala baza i sličnim izvorima. Studija je obuhvatila uzorak od oko 600 direktora i menadžera širom sveta, a od toga oko 30 iz Srbije. Anketirane su male, srednje i velike firme, od finansija do robe široke potrošnje i industrije. Ključni nalazi studije pokazuju da su kompanije u Srbiji koje su iskoristile krizu za restrukturiranje, očigledno ojačale. Na pitanje da li su preduzeli mere restrukturiranja radi podizanja konkurentnosti, polovina srpskih menadžera rekla je da je preduzela mere, a oko 70 odsto smatra da su te mere znatno unapredile konkurentnost njihovih preduzeća. „Inače, oko 60 odsto kompanija u Srbiji svoju konkurentnost ocenilo je kao visoku, što je bilo iznenađujuće”, rekao je Preveden. Međutim, studija je pokazala da pojam restrukturiranja u Srbiji, kao i u čitavoj regiji, nije jasno definisan. Ono ne podrazumeva samo finansijsko restrukturiranje i ne započinje njime, već treba da mu prethodi strateško i sistemsko restrukturiranje poslovanja. Osim toga, fleksibilizacija troškova, kao in-

strument restrukturiranja, mnogo se manje koristi u Srbiji nego u CIE (35 odsto naspram 60 odsto u CIE). „Strateško” planiranje u kome se postupno otpušta deset odsto zaposlenih u prvom krugu, pa još deset u drugom, nije restrukturiranje. Neophodna je realna ocena tržišta, pravaca njegovog razvoja, pozicije firme na tom tržištu, a potom plan kako će preduzeće pozitivno poslovati na takvom tržištu. Studija je pokazala i da su u Srbiji menadžeri (60 odsto) mnogo spremniji da preuzmu rizik nego u Zapadnoj Evropi (21 odsto),

što pokazuje da ne posluju po unapred pripremljenom konceptu i da su skloniji intuitivnom odlučivanju. Uz prekomernu spremnost na rizik, nedostatak kvalifikovane radne snage najviše ometa rast kompanije. „Jasno je da čekanja više nema, moramo da nađemo pravu strategiju, kako bi što više kompanija iz krize izašlo ojačano. Moramo raditi mnogo na sistemskom restrukturiranju i pronalaženju prave tržišne niše da bismo preživeli vreme u kojem smo i da bismo pravili kompanije za novi biznis posle krize”, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić. Prema njenim rečima, kompanije u Srbiji suočavaju se s padom tražnje, konkurentnosti i tržišnog učešća, rastom nelikvidnosti i troškova proizvodnje kao i pritska poverilaca. Uz Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju još nisu završena podzakonska akta, da bi se mogao implementirati u celosti. U raspravi je istaknuto da najveće probleme u Srbiji predstavlja to što javni sektor nije reformisan i nedostak kvalifikovane radne snage N. Mitrović

Šta učiniti? Oko 46 odsto kompanija u Srbiji ne očekuje pravi oporavak 2012. godine, dok oko 26 odsto veruje da će promet njihove kompanije dostići pretkrizni nivo tek 2013. Kriza je pomogla da čak 70 odsto kompanija u Srbiji poveća konkurentnost. Za poboljšanje situacije neophodno je odrediti strukturne mere, osigurati slobodan tok novca i usmeriti se na potrebe kupca.

www.pks.rs


broj 70

34

REGIONI

Ratko Filipović, predsednik Privredne komore Vojvodine

Ulaganje u poljoprivredu je dobra investicija Privreda Vojvodine je organski deo privrede Srbije, pa deli i njenu sudbinu. Potrebne su mere, kako bi se zaustavila negativna kretanja. Ulaganje u poljoprivredu mora biti shvaćeno kao investiranje, a ne kao potrošnja za preduzimanje mera koje bi povukle našu privredu napred.”

P

rivreda Vojvodine je organski deo privrede Srbije, pa tako vojvođanska preduzeća dele sudbinu cele države. Kriza koja traje od 2008. godine nije zaobišla preduzeća u Srbiji, a preduzeća nisu zadovoljna zaštitom koju dobijaju od države. O tome kuda ide vojvođanska privredna, govori predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović. Ocenjujući aktuelnu situaciju, on kaže: „Posle pokretanja i intenziviranja ukupne privredne aktivnosti početkom prošle godine, u drugoj njenoj polovini došlo je do slabljenja i postepenog usporavanja. Primera radi, industrijska proizvodnja od januara do kraja septembra 2011. godine, u odnosu na 2010. godinu imala je rast od 2,5 odsto. Međutim, pred kraj 2011. godine došlo je do usporavanja tog rasta, pa očekujemo da će mere koje se donose stvoriti drugačiji privredni ambijent. Plašim se da novi talas krize može da ,pojede’ rezultate postignute u prethodnom periodu. Iako smo ušli u predizbornu godinu, privrednici moraju preko komorskog sistema da se zajednički bore

Kakav je stav Komore, koje mere treba preduzeti da bi se efekti krize ublažili? Cilj komorskog sistema mora biti povećanje efikasnosti, smanjenje korupcije, povećanje broja učesnika na tenderima, smanjenje parafiskalnih opterećenja koja ugrožavaju poslovanje. Za odbranu od ovog talasa krize potrebne su kratkoročne i dugoročne mere. U prvom redu, trebalo bi da u 2012. godini održimo postojeću privrednu aktivnost s rastom od 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda u celoj državi, mada postoje i analize da će taj rast biti samo jedan odsto. Moramo pripremiti i jasan plan za novo investiranje. Mislim da će tu veliku ulogu da odigra Razvojna banka koja već postoji u Vojvodini, a uskoro se očekuje i njeno osnivanje za celu Srbiju. Značajna mera mora da bude i uvođenje korporativizma u javnom sektoru, što će biti prvi korak njegove depolitizacije i osnova za neophodno smanjenje javne potrošnje. Kakav privredna ambijent predviđate u 2012? Privredu Srbije, a samim tim i Vojvodine, u ovoj godini očekuwww.pks.rs

je više teškoća nego što ih je bilo lane. Zbog veoma složene situacije u svetu, 2012. godine će biti mnogo teže. U zemlji ima dosta planiranog što nije realizovano, a tek početkom 2013. godine mogu se očekivati neki reformski koraci. Moramo da shvatimo da smo i u izbornoj godini, pa se zato i ocenjuje da u ovoj godini neće biti gotovo ništa od reformi. Moramo otvoreno da kažemo da smo lane ostvarili proizvodnju za kakvu imamo veliki spoljnotrgovinski deficit i dodatno se zadužili u zemlji i svetu. Pri tome, javna potrošnja, koja je glavni razlog problema u Srbiji, ne da nije smanjena ve�� naprotiv –povećana je. Ako izbori budu u maju, u najboljem slučaju na jesen ćemo imati novu Vladu, pa će njoj trebati još pola godine da napravi temeljan program. Otuda je i realno očekivati da će tek sledeće godine početi te dugo očekivane reforme. Čekajući to vreme, moramo sve da učinimo da što bolje uslove poslovanja dobije 20.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Kako je privatizacija uticala na vojvođanska preduzeća? Vlada Vojvodine ulaže maksimalne napore da pomogne preduzećima koja su loše prošla u tom proce-


REGIONI

su. Za mnoga preduzeća ta pomoć kasno stiže, pa će veliki broj njih kroz stečaj otići u likvidaciju. Na šta privrednici mogu da računaju u narednom periodu? Moram da kažem da su izvoz i proizvodnja hrane nosioci pozitivnih pomaka u Vojvodini. Očito je da hrana kao resurs u kriznim vremenima najmanje oseća udare. Ako treba da ocenim 2012. godinu, mogu da kažem da se očekuje usporenje inflacije (lane je bila oko sedam odsto) i da na kraju 2013. godine bude 5,6 odsto. Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih deset meseci 2011. godine imao je region Vojvodine – 36,8 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region – 45,7 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. U ovoj godini očekuje se i prosečan kurs dinara od 103 dinara za evro, koliko bi evro trebao da vredi i na kraju godine. To je značajno da se zna, kako bi privrednici mogli da planiraju svoje poslovanje. Očekuje se da će Srbija u ovoj godini privući milijardu evra direktnih stranih ulaganja, a u narednoj godini da to bude 1,5 milijardi evra. U ovoj godini očekujem da će monetarna politika biti donekle redefinisana, da neće imati samo jedan cilj – ciljanu inflaciju, već i kreiranje novčane mase. Kakvi su bili dosadašnji rezultati u Vojvodini? U Vojvodini je prošle godine ostvareno oko 211,4 miliona evra investicija, kroz koje je otvoreno više od 5.200 novih radnih mesta. Preko projekata VIP fonda u 2011. godini u stranim kompanijama otvoreno je oko 2.500 novih radnih mesta u Vojvodini, od čega je njih 1.000 već počelo da radi, a ostale posao čeka u ovoj godini. Narednih godina očekuju se investicije od oko 830 miliona evra, od kojih

35 će veći deo biti realizovan u ovoj godini. Ostvarivanjem tih projekata moglo bi biti otvoreno još oko 7.500 radnih mesta. Ukoliko Srbija u martu 2012. godine dobije status kandidata za članstvo u EU, to će biti ,,vetar u jedra’’ investicijama. Ukoliko taj status i ne dobijemo, mislim da to neće naročito negativno uticati na investitore. Inače, po veličini prošlogodišnjih investicija u Vojvodini, vodeća je bila Italija (sa oko 24,9 miliona evra), a sledi Nemačka (sa 22,2 miliona evra), Danska (17 miliona evra) i Slovenija (sa 16,8 miliona evra). Ako se posmatraju ukupni rezultati, trenutno je u Vojvodini Nemačka najveći investitor, jer na ovom području deluje najviše njenih kompanija (lane su zaposlile oko 1.200 radnika). Agrar je najveća uzdanica Vojvodine. Šta tu treba raditi? Osnova je da se mora menjati pogled na ovu delatnost, a to je da ulaganje u poljoprivredu ubuduće mora biti

broj 70 shvaćeno kao investiranje, a ne kao potrošnja! Dakle, neophodan je sveobuhvatan zaokret u odnosu na poljoprivrednu proizvodnju. Prioritet se mora dati utvrđivanju postojane, održive, konzistentne agrarne politike na državnom nivou. Strategiju razvoja poljoprivrede, kao obavezujući dugoročni akt, treba da donese Skupština. Agrarni deo republičkog budžeta ne bi smeo da bude manji od pet odsto ukupne godišnje projekcije, a za narednih pet godina trebalo bi da stigne i do 10 odsto. To znači da je budžet već u ovoj godini trebalo da bude oko 48 do 50 milijardi dinara. Dobro je što je povećan za 47 odsto i sad je oko 30 milijardi, pa će se prema najavama veći deo utrošiti za stočarstvo koje je na niskim granama. Uz to, moramo menjati zemljišnu politiku koja mora biti usmerena ka onim gazdinstvima koja mogu biti konkurentna sa agrarnim sektorom EU, posebno posle 2014. godine, kada skoro potpuno nestanu carine B.Gulan

Komorski sistem Komorski sistem u Vojvodini je ozbiljna institucija, organizovana poput gotovo svih privrednih komora u centralnoj Evropi i takav model organizovanja je vrlo dobar, ističe Filipović. U našem društvu neophodne su reforme svih institucija, pa i komore, pre svega zato što smo proteklih godina prešli s planske na tržišnu privredu. U ovom trenutku ne možemo biti zadovoljni reformisanjem komorskog sistema u Srbiji, jer je u toj oblasti donet Zakon koji preskače određene faze, neophodne da se ta reforma obavi, a da komora ostane u svojoj funkciji. Komorski sistem nam je neophodan za kvalitetno vođenje ekonomske politike zemlje, pre svega u obezbeđivanju neophodnih kontakata državnih organa i preduzeća i okupljanja privrednika, kako bi se čuo njihov glas, za dobrobit čitave zajednice. Jedan od najvećih problema je taj što je postojećim zakonskim odredbama predviđeno slobodno, umesto obaveznog članstva u komorama od 2013. godine. Članstvo bi moralo da bude obavezno, zbog uspešnog vođenja ekonomske politike zemlje i stvaranja ravnoteže između interesa društva u celini i interesa biznismena. Najbolji primer za pouku je Slovenija, koju je praktično komorski sistem uveo u EU. Posle toga je nova vlast donela Zakon o slobodnom članstvu u komorama, što nije dalo željene rezultate, i sad se radi na ponovnom uvođenju obaveznog članstva.

www.pks.rs


36

broj 70

REGIONI

Prvi Centar za bezbednu hranu u Srbiji

Leskovac dobija školu HACCP-a Projekat Regionalne privredne komore Leskovac omogućio je da 17 polaznika dobije sertifikate da ispunjavaju uslove da prenose svoje znanje drugima u centru za obuku škole HACCP- a, koja će septembra 2012. godine zaživeti u Leskovcu. Biće to prva i jedina škola te vrste u Srbiji

S

vesna značaja uvođenja HACCP sistema koji obuhvata niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane, Regionalna privredna komora Leskovac, još tokom 2006. godine, zajedno sa partnerom iz Slovenije, uz finansijsku podršku Evropske agencije za razvoj, sprovela je projekat edukacije privrednika za uvođenje ovog standarda. Obuku je prošlo sedamdesetak privrednika. Nakon toga, pedesetak firmi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga uvelo je HACCP standard. Pet godina kasnije Regionalna privredna komora sprovodi projekat „Stručne veštine koje obezbeđuju i daju bezbedne prehrambene proizvode, zaštitu potrošača i kompetitivnost Zapadnog Balkana (HACCP škole izvrsnosti)”, koji predstavlja svojevrsni nastavak projekta sprovedenog 2006. godine. U okviru ovog projekta predviđeno je dalje stručno usavršavanje ljudi koji su prošli osnovnu obuku vezanu za HACCP implementaciju, a sve u cilju obuke kadrova zbog namere osnivanja HACCP škole u Leskovcu za područje Republike Srbije. Tako će Leskovac postati prvi grad u Srbiji koji će dobiti školu HACCP sistema. Njen zadatak biće dalja obuka kadrova u cilju uvođenja i primene standarda. Nosilac projekta je Institut za kvalitet i metrologiju iz Slovenije, a na njegovoj realizaciji uključeni su i Institut za aplikativnu biotehnolo-

giju iz Slovenije, Institut za istraživanje hrane iz Slovačke, Evropski regionalni okvir za saradnju iz Grčke, Fondacija za edukaciju i razvoj iz Makedonije kao i Privredna komora Sarajevskog kantona iz Bosne i Hercegovine. Finansira ga Evropska komisija. Obuku je prošlo 24 polaznika , a njih sedamnaestoro dobilo je sertifikate o tome. Uverenje je potvrda da raspoloživim znanjem ispunjavaju uslove da prenose svoje znanje drugima u centru za obuku – školi HACCP, koja će septembra 2012. godine zaživeti u Leskovcu. Biće to prva i jedina škola te vrste u Srbiji. Trening koji je sproveden, omogućiće svršenim polaznicima koji su dobili zvanje HACCP eksperta da implementiraju standard o bezbednosti hrane u organizacijama koje ga ne poseduju. Takođe, oni će moći da kontrolišu primenu standarda i usavršavaju usvojene forme proizvodnje, koji se tiču higijenskih uslova i drugih kritičnih tačaka. Važenje

www.pks.rs

sertifikata ograničeno je na dve godine. Učesnici su prošli 110 sati obuke. Predavači su bili vrsni stručnjaci iz Slovenije, Slovačke, Grčke, Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, među kojima i prof. doc. Petar Raspor iz Slovenije, jedan od najvećih svetskih eksperata iz te oblasti. Lista onih koji su prošli ispit biće objavljena javno. Na taj način, privrednici kojima su potrebni konsultanti za standard moći će da ih kontaktiraju i angažuju. Aleksandra Krumpak, direktorka Instituta za aplikativnu biotehnologiju iz Slovenije, jedna je od najzaslužnijih što će Leskovac dobiti svoj Centar izvrsnosti. Ona je istakla značaj obuke za implementaciju HACCP-a, jer je unapređenje znanja s jedne i njegova primena u proizvodnji s druge strane, neophodan preduslov prodaje srpske hrane na evropskom tržištu, koji Srbija tako puno želi Sonja Conić


REGIONI

37

broj 70

Pet decenija Regionalne privredne komore Kraljevo

Ljudi uvek nađu nove puteve Obeležavanje 50 godina Regionalne privredne komore Kraljevo počelo je sastankom dosadašnjih predsednika i generalnih sekretara

R

PK Kraljevo zastupa interese 5.300 privrednih društava i oko 16.000 radnji iz devet opština Raškog i Moravičkog okruga. Ranije je ovo poslovno udruženje pokrivalo i Rasinski okrug, pa je bilo jedno od najvećih i privredno najznačajnijih u SFRJ. Obeležavanje jubileja 50 godina postojanja, RPK Kraljevo počela je 17. januara ove godine, sastankom pet dosadašnjih predsednika i četiri generalna sekretara. Pozdravljajući ih, Mladomir Novaković, aktuelni predsednik RPK, rekao je da komorski sistem s relativnim uspehom ispunjava zadatak da bude kanal kroz koji će udruženi privrednici lakše menjati uslove koji im smetaju u radu i poboljšavati poslovnu klimu. Novaković je ocenio da su sedamdesete godine prošlog veka bile najuspešnije za privredu ovog kraja i cele nekadašnje Jugoslavije i da Srbija, zbog ra-

tova i sankcija, kasni 20 godina za većinom nekadašnjih socijalističkih zemalja. „Tranzicija iz socijalističke u tržišnu privredu nije dala očekivane rezultate, jer privatizacija nije odrađena na najbolji način”, rekao je Novaković i naglasio da je veliki deo kapitala, koji je stvaralo nekoliko generacija, otišao u potrošnju. Najstariji živi predsednik RPK Dragoslav Aleksić (93), koji je na čelu ovog udruženja bio od 1967. do 1977. godine, podseća da je u to vreme privredni rast bio desetak odsto godišnje. Aleksić, koji je bio direktor „Industrije mesa 22. juli”, ipak smatra da „ne treba da upadamo u pesimizam”. „Kroz istoriju su se menjali režimi, ali ljudi su uvek nalazili nove puteve. Ja sam uveren da ovo područje sa svojim banjama, gradovima i ljudima, nije reklo zadnju reč. Ima još mnogo www.pks.rs

mogućnosti”, zaključio je Aleksić. Milojko Veljović, koji je na čelu RPK Kraljevo bio sredinom šezdesetih i koji se pominje kao začetnik „malog privrednog čuda” Gornjeg Milanovca, smatra da je u to vreme samostalnost opština od centralne vlasti bila veća. „Mi smo radili u sigurnijem i boljem vremenu, nego generacija ljudi koji sada rade u komorama, jer oni su nasledili veliko propadanje. Najvažniji je program – šta se želi postići, a onda i ljudi koji to umeju da naprave”, poručuje Veljović. O kvalitetu kadrova RPK Kraljevo svedoči i Zorica Petković, koja je 30 godina radila u Komori, bila prvi sekretar Udruženja poslovnih sekretara Kraljeva, prvi predsednik Udruženja poslovnih skretara Srbije i prvi predsednik Udruženja poslovnih sekretara Jugoslavije M.S.


broj 70

38

REGIONI

Predsednica RPK Požarevac Milica Mitković

Komore pomažu malima da rade s velikima Inicijativa RPK Požarevac da se pomogne dosadašnjim dobavljačima „Ju es stila” kako bi rešili moguće probleme usled promene vlasništva nad smederevskom železarom, samo je jedna od aktivnosti te Komore u službi malih i srednjih preduzeća

P

remijer Srbije Mirko Cvetković potpisao je s predstavnicima američke kompanije „Ju es stil” ugovor o otkupu Železare Smederevo, kojim je država Srbij a postala vlasnik te kompanjie. Najveći kupci i dobavljači „Železare Smederevo” zatražili su od Privredne komore Srbije da što pre organizuje sastanak s novom upravom železare o budućoj saradnji, a inicijativa je zvanično stigla od Regionalne privredne komore Požarevca. Sastanak se organizuje s ciljem da se vidi kakva će biti nova politika rada železare, šta će se dešavati sa već ugovorenim poslovima, na koji način će funkcionisati saradnja u budućnosti. O odnosima privrednih giganata kakav je „Ju es stil” i regionalne komore, kao i o uticaju promena u tim firmama na opštu sliku poslovanja regiona, razgovarali smo sa Milicom Mitković, predsednicom RPK Požarevac. Verovatno doprinos Regionalne komore „Ju es stilu” nije onoliki koliki je bio njihov doprinos Komori Požarevac, ali članarina koju oni uplaćuju u službi je razvoja malih i srednjih preduzeća koji su bili dobavljači „Ju es stila”. Komora je realizovala projekat koji je finansirala EU, čijim posredstvom je pedesetak firmi na ovom području uvelo sistem upravljanja kvalitetom. Većina njih bili su dobavljači

„Ju es stila”. Firma „Dumako” bavi se prevozom. Rekli su im da bez sertifikata o sistemu kvaliteta ne mogu sarađivati. Tu obuku prošli su i „Mitrašinović” iz Smedereva, „Čelik” iz Velikog Gradišta i mnoge druge koje sarađuju sa „Ju es stilom”. Tako ova velika kompanija indirektno, kroz članarinu, pomaže razvoj malih firmi s kojima posluje. Mi sarađujemo sa svima, a velike firme koriste usluge Komore onoliko koliko oni misile da im je potrebno, mada veliki češće koriste usluge Privredne komore Srbije, koja ima veće kapacitete. Požarevački Region je u nekoliko prethodnih godina bio u suficitu, delom i zahvaljujući velikom izvozu koji je ostvarivao „Ju es stil”. Da li i dalje očekujete suficit? Za prvih devet meseci imamo blagi suficit, i ja sam optimista da će rezultati biti isti i kad se obrade podaci za celu 2011. Tu je „Ju es stil” najviše doprineo izvozu, ali to je firma koja najviše i uvozi na našem području. Naša poljoprivreda ima suficit na nivou Srbije, ali mi je žao što ovaj region nije više zastupljen u izvozu prehrambenih proizvoda, jer smo ranije bili poznati po tome. www.pks.rs

Fabrika specijalne opreme „Goša” iz Simićeva, član RPK Požarevac, proglašena je izvoznikom godine. Fabrika specijalne opreme iz Simićeva zapošljava 250 ljudi, ima ugovor s firmom „Šving- Šteter” i 100 odsto svoje proizvodnje izvozi u Nemačku, a odatle po svojim ćerka-firmama u svetu. To je firma iz metalskog sektora, proizvode autobeton miksere, silose i druge čelične konstrukcije. Osnovana je kao deo nekadašnjeg „Gošinog” sistema, kasnije je privatizovana, a potom su se proširili i kupili u Žabarima firmu „Petar Drapšin”. „Goša” iz Simićeva lepo sarađuje sa Regionalnom komorom. Učesnici u projektu „Centar za povećanje konkurentnosti MSP u pograničnom regionu” obuku na CNC mašinama obavljali su u „Goši” Simićevo i u firmi „Metek” u Smederevu. I „Metek” je kvalitetna firma, vlasnik je Belgijanac, zapošljava preko 100 ljudi, a interesantno je da oni u Smederevu imaju i sektor za projektovanje i programiranje sa ekipom mladih inženjera. Projekte dostavljaju u Belgiju, a 95 odsto proizvodnje izvoze prvo u Belgiju u matičnu firmu, a zatim i po svetu. Kakav je odziv privrednika i preduzetnika na obuke koje organizujete u RPK?


39

REGIONI

Osim obuke na CNC mašinama, za ljude iz metalskog sektora da nauče da rade na elektronskim mašinama, imali smo obuke za osnivanje malih i srednjih preduzeća, o menadžmentu i marketingu u malim i srednjim preduzećima, za kompjutersku pismenost, kako poslovati pomoću franšize, za poslovni engleski, ali i za rumunski jezik, jer su u pitanju obuke iz projekta prekogranične saradnje s Rumunima. Kroz obuke je prošlo oko 3000 ljudi. Za 28 odsto smo prebacili plan. U junu prošle godine završili ste projekat „Poslovno povezivanje u mrežu u skladu sa najboljom praksom EU”. O čemu se tu radi? O klasterima. Radili smo po privrednim granama. Posebno smo držali obuke za metalsku, za drvnu, za prehrambenu industriju, za zanatlije, primarne poljoprivredne proizvođače, za cvećare. Kod nas je metalski sektor razvijen, zahvaljujući nekadašnjem „Gošinom” kompleksu i „Ju es stilu”. Mislili smo da će ljudi iz tog sektora najbolje prihvatiti ideju udruživanja u klastere. Ali, u toj oblasti naišli smo na najveći otpor prema udruživanju. A najviše interesovanja pokazali su ljudi vezani za prehrambenu industriju, ugostiteljstvo i cvećari. Cvećari su bili najmasovniji i najviše su se interesovali za udruživanje u klastere. Verujem da će posle naših obuka cvećari biti prvi na našem području koji će formirati klaster. S obzirom da se ovaj region nalazi na granici, imate dobru prekograničnu saradnju s Komorom za industriju i trgovinu iz županije Karaš-Severin iz Rešica u Rumuniji. Kakvi su rezultati susreta privrednika? U prethodnih 5–6 godina bilo je više susreta privrednika u Požarevcu, Temišvaru i Rešici. „Supe-

rior” iz Velike Plane, zahvaljujući toj aktivnosti Komore, uspostavio je saradnju u Rumuniji, pa sada imaju svog agenta u Krajovi koji za njih vrši prodaju semena. Institut „Goša” iz Smederevske Palanke uspostavio je saradnju sa institutom iz Temišvara i ta saradnja se širi. Proizvođači baštenskog nameštaja iz Petrovca na Mlavi „Strugara MiM” uspostavili su dobru saradnju s proizvođačima drvene građe iz Rumunije. Firma „Molte Banato” iz Rešice, koja se bavi proizvodnjom testenine, u procesu je pregovaranja sa firmom „Pertu” iz Požarevca o saradnji na polju konditorske industrije. Firma „Uče” iz Vranova u Rumuniju vrši izvoz komposta za proizvodnju šampinjona. Sve je to nastalo kao plod susreta privrednika. Region koji pokriva RPK Požarevac ima najveći procenat gastarbajtera. Kako možete da ih motivišete da ne ulažu novac u velike kuće, već u proizvodne delatnosti? Najviše gastarbajtera ima iz Braničevskog okruga, manje iz Podunavskog. Sad se već u Austriji, Italiji, Nemačkoj, rađa druga, pa i treća generacija. Nažalost, mnogi se ispisuju iz knjige državljana Srbije i upisuju se u knjige zemalja u kojima žive. Velike kuće, nažalost, stoje prazne. Sve koji se obraćaju Komori, mi usmeravamo da ulažu u proizvodnju. Obratio nam se čovek iz Ždrela,

broj 70 koji 20 godina radi u Švajcarskoj i ima halu od 560 kvadrata, da ga mi savetujemo šta treba da proizvodi. Savetovala sam ga da on tamo gde radi, a radi u velikoj švajcarskoj firmi, pokuša da dogovori da za njih proizvodi neki deo. Tako su uradili vlasnici firme „Atlantik 2”, koja se bavi proizvodnjom PVC stolarije. Lepo im ide, jer proizvode za gazdu za koga su radili u Austriji. Celu proizvodnju izvoze. I sadašnji vlasnik Banje Ždrelo sa suprugom je radio 30 godina u Švajcarskoj. Uložio je kod Paraćina u kapacitete za proizvodnju gasa, a potom kupio i banju. Napravio je hotel, sistem bazena, apartmane, zapošljava ljude. Svi su dobili, i opština Petrovac, i okolni poljoprivredni proizvođači, a jedan broj meštana se odlučio da kuće koje su pravili pretvore u smeštajne kapacitete za seoski turizam. Vlasnik ima nameru da se širi. To je dobar primer ulaganja sredstava zarađenih u inostranstvu. Ljudi iz Kučeva koji su u Nemačkoj radili 12 godina u pekarstvu, preneli su to i ovde. Imaju dva prodajna objekta. Sin vlasnika jedan deo svog godišnjeg odmora obavezno provede radeći kod bivšeg gazde u Nemačkoj, da bi savladao novine koje su tamo došle u pekarstvu i to posle preneo u svoju proizvodnju. Sa njima je lako razgovarati, jer su oni usvojili koncept po kome se radi u Evropi. To je moj savet: ono što radiš tamo, preseli ovde Mirjana Stefanović

Zadruge Stig ima ima oko 160000 hektara obradivih površina, Podunavlje oko 100000 hektara. Sada je sva zemlja u rukama individualnih poljoprivrednih proizvođača. Problem je što su se zadruge na ovom području pogasile u procesu tranzicije. Trebalo bi osnovati specijalizovane zadruge, stočarske, cvećarske, i ne moraju da postoje u svakom selu. Može da postoji jedna vinogradarska zadruga za ceo smederevski kraj. Zadruge su klasteri. Postoje u celoj zapadnoj Evropi. Obnovu zadruga treba da pomognu Mnistarstvo, Zadružni savez i fakulteti. A Komora će pomoći.

www.pks.rs


broj 70

40

sa pks na sajam

ELDI d.o.o korporacija, Niš

Počasni član svetske direkcije za biznis-inicijativu Planovi ELDI korporacije zasnovani su na korišćenju alternativnih izvora obnovljive energije, kao što su sunčeva i energija vetra, uz ostvarenje najvažnijeg cilja – ušteda električne energije

E

ldi korporacija iz Niša, svetski lider u proizvodnji konvektora, predstavlja primer za ugled u poslovanju na bazi inovacija. Proizvela je solarna energetska kolica „Eldi solar”, koja prikupljaju čistu energiju sunca i pretvaraju je u električnu. „Eldi solar” predstavlja mobilni sistem za napajanje električnom energijom, koji se može koristiti u vikendici, pored reke, na njivi, u polju – svuda gde je nedostupna energija iz javne mreže. „Solarna energetska kolica predstavljaju kutiju u kojoj su smeštena dva akumulatora i solarni panel koji fotonaponsku solarnu energiju pretvara u električnu, a preko elektronike sprovodi u akumulatore”, objašnjava inženjer elektronike Milorad Rančić, vlasnik kompanije „Eldi” u Nišu, čije inovacije i patenti upravo čine deo proizvodnog programa tog preduzeća. Naziv preduzeća, koji predstavlja skraćenicu od ELektronika za Domaćinstva i Industriju, oslikava njegovu osnovnu delatnost i ukazuje na pokretača inovacija. U uslovima elektroenergetskog sistema ograničenog kapaciteta koji dugo nije povećavan, niti propisno održavan, zbog čega je dolazilo do čestih raspada sistema i restrikcija, nastajale su inovacije koje su postale osnov proizvodnog programa „Eldi korporacije”. Kao potvrda izuzetnog vizionarstva, uz ostvarenje kvaliteta, pouzdanosti, štedljivosti, eksploatacije obnovljive energije i doprinosa smanjenju globalnog zagrevanja, došla su i

mnogobrojna međunarodna priznanja i nagrade. Na svoj 15. rođendan, 2006. godine „Eldi” je nagrađen zlatnim trofejom i sertifikatom za kvalitet proizvoda u Ženevi, iako se u tom periodu poslovalo u izuzetno teškim ekonomskim uslovima. Nagradu je dodelila svetska agencija za biznis-inicijativu (Business Initiative Direction), sa sedištem u Madridu i predstavništvima u Njujorku, Parizu, Frakfurtu, Londonu i Ženevi. Juna iste godine „Eldi” postaje počasni član te direkcije, s pravom glasa i biva proglašen svetskim liderom u proizvodnji konvektora. Godine 2007. nagrađen je i proizvod „Elditerm” Internacionalnom zvezdom za kvalitet, a u martu 2010. firma dobija Zlatnog

www.pks.rs

orla za kvalitet, koju dodeljuje Madridski biznis-časopis. Svi „Eldijevi” proizvodi, kojih ima oko 20, imaju atest ovlašćenih institucija, a Eldijev konvektor je jedini proizvod na Balkanu koji ima i atest međunarodne asocijacije za urbanu ekologiju. Energija se svuda u svetu proizvodi u ograničenoj količini, iz obnovljivih izvora, zbog čega Eldi svoj proizvodni program zasniva na uštedi te energije, ne zapostavljajući potrošnju iz obnovljivih izvora. Planovi „Eldi korporacije” zasnovani su na korišćenju alternativnih izvora obnovljive energije, kao što su sunčeva i energija vetra, uz ostvarenje najvažnijeg cilja – ušteda električne energije Nada Mitrović


No 70 February 2012 Year XII www.pks.rs

ARBITRATION ON BEHALF OF BUSINESS MILICA MITKOVIĆ president of RCCI Požarevac: Chambers support SMEs to work with bigs

ZORAN ILIĆ founder and director of Biomelem: Continuity is total priority


42

No 70

event

Macroeconomic policy for 2012 – 2016

Businesses demand thorough reforms The Serbian economy has been suffering the crisis for 20 years now, and the only possible way to be overcome is by thorough economic reforms, estimated the members of the Managing Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia at the sitting held in the later December of the previous year

The previous 2011 will be known for the unstable recovery of the financial and economic crisis. We must not wait the elections, but we must solve the burning issues, is the message sent by the businessmen upon the presentation of the measures of the macroeconomic policy for 2012 – 2016. Since this year is going to be full of challenges due to the bad macroeconomic trends and very small chances for the recovery of the domestic demand, and the projected GDP of 1.5 percent is brought in question, pointed out the president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin. It is necessary to

reduce the public spending, to sustain the macroeconomic stability and to stop the negative trend in the main sectors.

Business in 2011 The vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Vidosava Džagić presenting the current economic trends, pointed out that a growth of the gross domestic product (GDP) was below the expected values in 2011. The GDP in 2011 grew thanks to the investments and exportation, while the domestic final spending was reduced. The non-liquidity of www.pks.rs

the economy is still the biggest problem, despite of the Government’s measures. The survey on the labour force conducted in April 2011 indicates that the unemployment rate reached 22.2 percent and is one of the highest in Europe. The inflation rate amounted to 8.1 percent and is among the highest in Europe, too. The volume of the industrial production in October 2011 recorded a drop in 16 fields if compared with the same period of the previous year. The positive effects on the GDP growth and sustainability of the economy has the exportation, although the participation of the Serbian exportation in the global


43

event

export is still irrelevant. The inflow of the investments recorded in the real sector in the last two years might have positive influence on the growth of the export in the following period, pointed out the vice-president Džagić.

Short-term measures for 2012 Although the Law on restructuring of enterprises was adopted in 2011, the bylaws have not been passed and the tax laws have not been changed yet. It has been three years now that the businesses demand overall reforms of the taxation system. They also ask for the system for efficient protection of creditors, the financial discipline, then solutions to the problem of the insolvent enterprises and big companies being in restructuring process as well as the reforms of the labour market and education system. The reduction of the parafiscal burdens on the economy, the credit lines stimulation for the economy and decrease of the price of the capital are the main measures leading to the recovery. The vice-president Džagić underscored that in 2012 the main risks for the Serbian economy are a modest economic growth in the EU member-states and the fiscal and financial uncertainty. On the other hand, as the internal risks appear high inflation, over-debt, instability of the foreign exchange rate, non-liquidity and increasing unemployment rate. The vice-president emphasises that possible political instability as the result of the deepened crisis in Kosovo, the election campaign and nonEU candidate status might appear as the particular risk. Džagić said that the combination of the monetary and fiscal policy measures should reduce the inflation, while the National Bank of Serbia needs to prevent all big oscillations of the foreign exchange rate and all

negative influences on the competitiveness of the economy. The businessmen expect that the new Law on deadlines for settlement of debts will arrange the payment of the debts particularly because it refers to the public and private sectors.

Fiscal and monetary policy measures Džagić warned that the non-liquidity is still high and that all measures brought by the Government in the previous period have not provided any solution to this problem and it is like that because these measures were for removing of the consequences, but not the causes. The non-liquidity is the long lasting systematic problem which the crisis only made deeper, pointed out she and emphasised that average period for the payment of debt is increasing and in August 2011 was near 132 days. She also said that the result of the reduction of the economic activities and increase of the grey economy is the decrease of fiscal incomes and increase of the budget deficit from

No 70 the projected 4.1 percent of GDP to 4.5 percent whose coverage meant new debts. The participation of the foreign debt in the projected GDP in 3Q amounted to 75.6 percent which is very close to the debt of 80 percent, and according to the criteria of the World Bank it is too high, Džagić pointed out. Speaking about the positive trends in the year which is behind us, she pointed out that the export reached the level as it was before the crisis and it will have positive influence on a GDP growth and sustainability of the economy. To solve the issue of the non-liquidity it is necessary to implement the Law on deadlines for settlement of debt, then to set up all new debts and to define the plan for their payment. The state plays the main role in this issue. The enterprises should be divided into two groups – non-liquid enterprises in the field of processing industry and the enterprises which invested in the real estates. Such enterprises make a pressure on the state and banks to cover their business failures. Yet it is necessary to provide the assets for the investments in the

Debts Total amount of the internal debt is unknown. Indirectly according to the data on the debt of the public sector it has been estimated that it amounts to 4.5 billion RSD, while the public enterprises own to the private subjects near 30 billion RSD. On the other side, the economy and citizens own to the public enterprises around 120 billion RSD. According to the data obtained from the Ministry of Finances total of 11 public enterprises ask from the businesses 78.5 billion RSD and own them near 15.4 billion RSD. According to the National Bank of Serbia in September 2011 there were 62 234 companies with the blocked accounts with total value of 182 billion RSD. In the first nine months 2011 the public debt was increased by 2.6 billion euro or by 4.8 percent of the GDP. The public foreign and public internal debt increased at the same extent – by 1.3 billion euro respectively. The increase of the public debt resulted in a growth of its participation in the GDP to 46.7 percent.

www.pks.rs


44

No 70 infrastructure which recruits the domestic building industry, the export-oriented production, the agriculture and energy. It is necessary to establish the Development Bank, to build the infrastructure for the private-public partnership and concessions, to mend the policy of financing local, regional and national projects not being in the function of stimulating the production and investments for the export and the creation of new jobs. However, it is necessary to establish the system for the estimation of the results of the spent public assets, to increase share of the agrarian budget for 2012 to 5 percent minimum and to define the long-term policy of the agriculture. On the other hand, it is necessary to reduce the expenditures by the abolition of the administrative costs and to reduce parafiscal burdens on the economy.

Long-term measures for 2012 – 2016 The macroeconomic policy for 2012 – 2016 must be based on the reduction of public spending up to the level in the countries with the similar growth rate, or with the participation of near 35 percent in the GDP. It is necessary to make the strategy for overall reforms of the public sector with dynamic plan of the realisation and control of the effects. The priorities are the reform of the pension system, public enterprises, the introduction of the corporate management, restructuring and privatization and PJP investment model, the taxation system. The great number of insolvent enterprises and big companies being in restructuring process might cause the reduction of the employment rate and because of this it is necessary to carry out the reforms of the labour market and education system, too Nada Mitrović

event

Third sitting of the CCIS Assembly

Chamber system justified itself In the first nine months of 2011 the Chamber of Commerce and Industry of Serbia went far beyond the volume of its activities planned for the whole year, said the president Miloš Bugarin at the sitting of the CCIS Assembly where the most successful companies and individuals were awarded

T

he third sitting of the CCIS Assembly, being presided over by Marko Ćulibrk, was organized with a view to discussing the current economic trends, which were presented by the vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Vidosava Džagić. She pointed out the main characteristics of business climate in 2011, the possible risks in 2012, the framework of the short-term measures for the following year as well as the bases for new macroeconomic framework by 2016, which was adopted at the 17th sitting of the

Managing Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia. The CCIS president Miloš Bugarin presented the Report on work of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia in the first nine months of 2011 and stated that the CCIS went far beyond the volume of its activities planned for the whole year. Although we could be satisfied with this volume of activities, all efforts put to make the economic system more competitive and compatible with the EU standards, and to remove all administrative obstacles and reduce the busi-

CCIS Assembly president Marko Ćulibrk and CCIS secretary general Goran Jevtić

www.pks.rs


event

ness costs have not provided the expected results because of the resistance of the administration and rejecting the vital overall reforms in the country, said Bugarin at the sitting of the CCIS Assembly held on 23rd December 2011. All activities of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia are directed in three main strategic aims , and the most dominant were those referring to the representing and protection of the interests of its members both at the national and international level. Therefore, total of 1683 activities were organized, which makes up even 49.46 percent of total activities of the CCIS in the first nine months of 2011. The second strategic aim concerning the structural adjusting of the economy and improvement of the business climate, which concerns the increase of investments, production and exportation. This aim was realised through 1547 activities, which makes up 45.98 percent of all activities. The reorganization of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia and transformation of the chamber system in Serbia was the essential issue of the 154 activities. In the first ten months there were 16 000 persons participating in some of the activities organized by the CCIS, which was an average 1600 persons monthly, underscored the CCIS president Bugarin. When it comes to the creation of the regulatory framework, the CCIS notified the opinions and proposals on 37 laws in the field of economy to the relevant ministries. Out of that number the 22 proposals were discussed at the public debates and the opinions on 90 bylaws were submitted, too. Having in mind the importance of the Law on public procurement, the CCIS nominated its representative in the working group for the elaboration of the draft to the amendments to that Law. The president of the Chamber of

45

Commerce and Industry Miloš Bugarin particularly emphasised the importance of two meetings which the representatives of the SME sector had with the Prime Minister of the Republic of Serbia. The Chamber of Commerce and Industry of Serbia, in collaboration with the National Assembly, organized the first Serbian Parliament of Enterprises with a view to conducting business dialogue between the economy and power, and on that occasion 22 conclusions were adopted, said the president of the CCIS. As far as the reorganization of the CCIS and the chamber system on a whole, Bugarin pointed out the significance of the meeting of twelve European chambers with mandatory membership, where the CCIS signed the Declaration titled ‘From acceptance to regular procedure’. Before the adoption of the Report on work of the CCIS for 2011, the president of the Belgrade Chamber of Commerce and Industry of Serbia Milan Janković said that the CCIS and the chamber system of Serbia justified itself and that the following year should be focused on the activities to preserve it. The working program of the CCIS www.pks.rs

No 70

for 2012 was presented by Mihailo Vesović, vice-president of the CCIS, who underscored that three key goals will be the base of all operations as well as that the reorganization of the CCIS and transformation of the chamber system will be one of the essential issues. Our goal is to fight for the Law on Chambers of Commerce, whose implementation starts on 1st January 2013, it does not come into force, but as of 2013 the CCIS and the system of the regional chambers of commerce throughout Serbia to be a part of the public-legal European chambers with the mandatory membership, said Vesović. The members of the CCIS Assembly unanimously adopted the Working program of the CCIS for 2012. They also elected the new vice-president of the CCIS Miroslav Miletić, who was the former general manager of the Bambi-Banat Concern and former president of the CCIS Assembly. At the ceremonial part of the CCIS Assembly the most successful companies and individuals in 2011 were awarded by the Chamber of Commerce and Industry of Serbia M.N


No 70

46

interview

Interview: president of International Commercial Arbitration Gašo Knežević

Arbitration on behalf of business

Arbitration is a method of solving commercial disputes in front of the persons who are not the state judges, but eminent and trustful people being left to settle down their disputes by themselves, says Gašo Knežević, president of the International Commercial Arbitration

T

he International Commercial Arbitration within the Chamber of Commerce and Industry of Serbia dates bask to 1947, and for those 65 years it has settled down thousands of commercial disputes and decisions being very successfully carried out both in the country and abroad. That the International Commercial Arbitration with the Chamber of Commerce and Industry of Serbia guarantees the businessmen objective resolving of the disputes proves the names on the list of arbitrators. The arbitrators are eminent professors, lawyers and experts in the field of economy, they could be domestic and foreign residents, and the existing list of Serbian Arbitration is made up of 42 percent of domestic and 58 percent international residents. The reputation of the president of the International Commercial Arbitration with the CCIS Gašo Knežević, professor at the Faculty of Law in Belgrade, instills the additional confidence in this institution.

What is the relation between the Arbitration and courts like? The Arbitration is the private judiciary which has particularly been developing since the 20th century, as for the number of this kind of courts so for the number of disputes being resolved. It is the trend that big disputes exceeding one/two million euro have been resolved before the arbitration. Even in Serbia rarely it could happen that big disputes are resolved by the courts. The commercials have taken all worth from the competence of the courts and agreed on resolving all big disputes before the arbitration. The arbitration bodies are the civilization signs. The arbitration exists throughout European countries except in Albania. Once in the sociallyarranged countries the arbitration had been found within the chambers of commerce upon the WWII, because the chamber of commerce used to appear as the parastate body. On the other side, the arbitration now makes much effort to prove itself not being the para-state institutions. The arbitration could be the most productive only if it functions as non-state institution. If it would be the state institution, the arbitration and court would be equally treated. Many arbitrations in the West have been established within the chambers of commerce. For example, in Austria the biggest arbitration has been at the Chamber of Commerce, and in Germany, too. In Paris there is the International Chamber of Commerce which is a part of the World Business Organizawww.pks.rs

tion and it has the famous world arbitration. The biggest disputes have been resolved in France because the ICC has its head office in Paris. What are the chances for our Arbitration? The world takes our Arbitration with great respect and because of that it deserves the greatest confidence ever. The patriotism in our Arbitration has not been showed through the resolution of the disputes on our behalf, but objectively and in a way which does not spoils the cooperation between the parties in the procedure. The main idea of the Arbitration is to have neither a winner nor loser, but to enable the parties to continue to cooperate after that. The arbitration is turned to business. When singing the contract at what extent do the companies forecast the competence of our Arbitration? What are the companies doing that?


interview

As of 2000 the domestic arbitration has become more popular. The reason for this is a great number of privatization which ended up with the disputes. In the greatest number of privatization cases the arbitration clause has been included in the contract. Those disputes, which are now among the biggest in Serbia, are mostly resolved by the Arbitration. For four years now these disputes have been mostly resolved by the Serbian Arbitration, which is very good. The Agency for Privatization realized that it has the Arbitration at its hand, that this Arbitration enjoys the reputation and that it is far cheaper to settle down the disputes here in Belgrade than in Paris, Stockholm or Geneva. The Agency for Privatization has stated offering to its partners such clauses and they agreed with that. The number of the disputes on investments is increasing at the domestic arbitration? It is about the non-respect of the bilateral investment treaties by which of means the states take the obligation upon themselves that they will not abuse the investments coming from other countries. It is the protection which is at the edge between the public and private right, because the state host is being suited for it, for example, the nationalization to a foreign investor, or he/she is not treated as the domestic resident. The third type of the disputes is the concession. Out of these three types of the disputes only the disputes in the field of privatization process are getting to our Arbitration. It is like that because the agreement on investment protection contains the clause which obliges the parties or the states which represents them, to decide between the UNCITRAL Arbitration and Parisian ICC. When it comes to the concessions it involves the huge sums of money and because of that it is an obligatory to resolve these disputes in Paris.

47 The disputes could be resolved with the reconciliation of the parties. The reconciliation starts with negotiating and if it happens that the parties are reconciled then, these two parties conclude the agreement on conciliation and thus they redesign their relationship. It is the change of the relationship, because the parties have agreed. It is the result of the compromise. Only 10 percent of the disputes in Serbia are being ended with the conciliation, which is very small number, on the contrary of America where 90 percent of disputes has been finished with the reconciliation. What is the process like, if the conciliation is not reached? The tree-party tribunal arbitrates. The tribunal consists of varied nationals. The decision made is an obligatory. What is the reason for the businesses to choose the arbitration and not the court procedure? Unlike the court procedure, where the trial is open to the public, at the Chamber the trial is secret, because

No 70 the businesses could have secrets which they do not want to tell to the public, and the business relation between the partners could be a business secret. At the beginning of the following year the Law on Chambers of Commerce should be applied. How will it influence the International Commercial Arbitration? The voluntary membership arouses the fear of closing down the Chamber of Commerce and Industry. If something like this happens the Arbitration will be closed too. I am very concerned. If it would happen, it would not be good. The Arbitration is the civilization heritage. The destiny of the agreement which is being concluded with our Arbitration, does it mean that we have cheated on these people? Yet, I hope that the Chamber will survive. In Slovenia the Chamber was turned into a voluntary organization and it was almost closed, when they all realized the mistake and now they return the mandatory membership Mirjana Stefanović

Why Belgrade Arbitration Since 2000 our Arbitration has received between 15 and 25 disputes annually. What the business world finds attractive with our Arbitration is that within a year the same number of the disputes has been resolved too. The average duration for resolving a dispute in front of our Arbitration is 5.5 months. You get a final decision which does not go through revision. I do not know any arbitration that is more efficient than ours. I am a member of the ICC Court in Paris. When I submitted the report three years ago, the average duration of a dispute was eleven months and it was considered wonderful. Now three years later, it takes 5.5 months to resolve a dispute. The pace of resolving a dispute is the reason why many decide for the arbitration. The other reason is the neutrality. The third reason is the cost. The ICC in Paris, London, Swiss or American arbitrations are too expensive while in our country the price is favourable even for the domestic companies. There was the dispute worth 72 million euro and the expenditures of the process were 350 000 euro. For the same dispute worth 72 million euro the expenditures in Paris amount to one million euro, and the UNCITRAL costs two million euro.

www.pks.rs


No 70

48

analyses

Serbian economy

Six percent firms plan to enlarge their business Currently every third firm does not pay off the salaries to their employees, and only six percent firms plan to enlarge their business. Taking into consideration this the businesses expect this year to be as hard as 2009 when the hit of the crisis was the strongest

T

he eurozone slowly enters the recession, which will obviously influence Serbia, too. The forecasts of the businesses have been the worst for two years now and it proves the data of a survey published in the Macroeconomic Analysis and Trends (MAT). Therefore, the businesses expect a drop in sale in the following three months, a risk growth in business, high level of non-liquidity as well as the lack of imported raw materials. It is obvious that the economic trends in Serbia are not encouraging because there is a drop in the industrial production and a growth of prices of products and inputs. In 2012 the Serbian economy records falling down in the processing industry. The bad forecasts are expected in the inflow of the foreign investments, it has been said at the Belgrade Institute of Economics.

Business climate stagnation Not only has the business climate changed for a few last years, but it seems to stands still for a certain period of time. None of the European countries is less competitive than Serbia. In addition, Serbia will have negative balance of the inflows and outflows with foreign countries. The coordinator of the projects being carried out by the Institute of Economics Stojan Stamenković estimates that minus in the current balance will be

near 2.5 billion euro, which must be covered by foreign direct investments and the remittances. He adds that in 2011 the inflow of the FDI amounted to 1.6 billion euro, such similar investments is needed this year too. The foreign direct investments amounted to five percent of the gross domestic product (GDP), which is the minimum we have to sustain in the following few years. If it does not happen, the level of the foreign currency reserves will fall down and it will effect the value of the dinar currency and increase the inflation. There are two risks which might provoke disorder of the fiscal discipline in 2012, and they are that the deficit of the state budget could go beyond the projected figure and overrun the limit of the public debt of 45 percent of the GDP by the end of first half of this year. I think that the inflows in the budget are overestimated, particularly when it comes to the inflows from the value added tax, points out Stamenković. He also said that in the following three years Serbia could expect to have negative balance of the long-term outflow of capital because of higher paying back of the foreign loans. Stamenković also said that the relation of the principal and interest rate is near 35 percent, while according to the EU standards this limit amounts to 25 percent. He estimates that such high rate could be longer than two-three years and because of that it is possible to www.pks.rs

have deficit in the credit balance. Stamenković highlights that the reforms must not wait to be carried out. As a best example for it might serve the fact that currently there are over 150 agencies, while the biggest number of these agencies in one European country does not exceed 22. Stojan Stamenković estimates that the Regulation on limiting the margins for certain food products is retrograde and it could increase the reserves and shrink the offer of products in the retail stores. Therefore, it is bureaucratic and not market measure. The measures of this kind have never solved a problem.

Stable exportation, stable production The vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Vidosava Džagić emphasises that the stable production growth is impossible without a stable growth of exportation. She adds that the instability of the foreign rate is a challenge for the businesses. The businesses need stable foreign exchange rate so as to plan the production. More than a half of the firms emphasises the non-liquidity as their main problem, which also increases the prices of petrol and its derivates. The increase of the employment rate will not happen as long as we do not have a stable economic growth, says Vidosava Džagić.


analyses

We need to prepare ourselves for the crisis. Only healthy fiscal managing might ensure a growth of the industrial production. It used to be two percent, while a drop of one percent has been recorded in the processing industry. Although the European Commission congratulated Serbia on its stability, the domestic businesses are not happy with the growing unemployment rate. In its latest economic analysis the European Commission states that the Serbian foreign reserves are stable and that it maintained its macroeconomic stability despite of the increasing global uncertainty. However, the Republican Statistics Office published the data which indicate the increased number of the unemployed in the second half of 2011. Since the beginning of the crisis in the private sector total of 17 000 persons lost their jobs, and in big companies near 100 000 people, says Milan Kovačević from the Serbian Association of Employers. Currently every third firm does not pay off the salaries to their employees, and only six percent firms plan to enlarge their business. Taking into consideration this the businesses expect this year to be as hard as 2009 when the hit of the crisis was the strongest. An economist and editor-in-chief of the MAT Vladimir Vučković underscores that the trade deficit keeps spreading as well as the stagnation of exportation and slight growth of import. We are concerned for weakening demand and foreign investments, and increasing inflation. In 2011 the inflation rate of seven percent depended on deflation at the end of 2011 which amounted to 0.7 percent. Total export value in 2011 amounted to 8.4 billion euro with annual growth of 15 percent, while the importation value was 14.3 billion euro and growth rate was 14 percent. It is not good that every month brings us some new pessi-

49

No 70

Unemployment rate 24.4 percent The data obtained from the Republican Statistics Office show that from the spring to the autumn 2011 in Serbia total of 40 000 people lost their jobs. The data are getting more alarming when it comes to the whole population age 15 to 64. This sample indicates that the unemployment rate reached 24.4 percent. The most frightening is the duration of trying to find a job. Thus, the data show that 17.4 percent of the unemployed has been trying to get a job from four to six years. Only 0.3 percent of them have not yet started to seek a job, and 13.4 percent are those who try to find a job for more than a decade. The Government does not have efficient measures by which of means this negative trend would be stopped. In the talks with the International Monetary Fund it has been stated that the unemployment is the number one problem in the Serbian economy. mistic statistics in the light of industry, exportation and importation, says Vučković. Even the last survey conducted among the businesses in the late 2011 indicates that there has not been worse forecasts of the businesses for two and a half years now, says Vučković. To export to new markets might be a response to the crisis, the businesses state. I think that along with the foreign direct investments, which should

www.pks.rs

not be expected in any higher volume during the crisis, the only possible way to stop this negative trend and to improve advanced forms of cooperation on the market of Russia, Belarus and Kazkhstan, as well as with the countries Serbia signed the free trade agreement with, emphasises Miloš Bugarin, president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia B.G.


No 70

50

with ccis to fair

ELDI Corporation Niš

Honourable member of Global Business Initiative Direction All plans of the ELDI Corporation are based on the usage of alternative renewable energy resources, such are the solar and wind energy, with the aim to save electricity

T

he ELDI Corporation from Niš, the global leader in the production of convectors and at the same time the example of good business in the field of innovations, created the solar energy trolley EDLI Solar which collects pure solar energy and turns it into the electricity. The ELDI Solar is the mobile supplying system of electricity and it might be used in cottages, fields, in other words, wherever energy from the public network is not available. The solar energy trolley is the box with two batteries and solar panel which the solar energy turns into electricity and conducts it into batteries, explains Milorad Rančić, an engineer of electronics and owner of

the ELDI corporation, whose innovations and patents make up the production program of this company. The name of the company is the acronym for the Electronic for Household and Industry, and it discloses the main activity of the company. At the time of the electro-energy system with limited capacity which has been neither extended nor maintained properly, which caused many restrictions, we needed the innovations which later on became the base of the ELDI’s production program. Many international awards justify this exquisite visionary, quality, reliability, exploitation of renewable energy and contribution to the reduction of the global warming. On its 15th anniversary in 2006 the ELDI Corporation was awarded with trophy and certificate for the quality in Geneva, although at that time this company suffered difficult economic situation. The award was given by the Business Initiative Direction with its head office in Madrid and representative office in New York, Paris, Frankfurt, London and Geneva. In June of the same year the ELDI became the honourable member of the Direction with the right to vote and was announced for the global leader in the production of convectors. In 2007 the product Elditerm was awarded with the international quality star and in March 2010 the Madrid business magazine awarded this company with Golden Quality Earl. www.pks.rs

All ELDI products, some 20 of them, have been approved by the relevant institutions and ELDI convector is the only product in the Balkans being approved by the international association for urban ecology. The energy generation is limited all around the world, from the renewable energy resources, and this is the reason why the ELDI corporation bases its production program on the energy saving. All plans of the ELDI corporation are based on the usage of alternative renewable energy resources, such are the solar and wind energy, with the aim to save electricity Nada Mitrović



Časopis KORAK februar 2012 - broj 70