Issuu on Google+


RADI O TEBI! RADI SESE O TEBI!

"Ova brošura je nastala uz pomoć Evropske unije. Publikacija ne sadrži formalno saopštenje i ne predstavlja nužno službeni stav Evropske unije."


Naslov:

RADI SE O TEBI! Brošura

Izdavač: Asocijacija za demokratski prosperitet – Zid (ADP – Zid) Za izdavača: Igor Milošević Autor: Mirela Rajković Korektura: Žana Bukilić Štampa: Štamparija 3M Makarije d.o.o. Tiraž: 3000 primjeraka Štampano u Podgorici, Crna Gora, Septembar 2013


SADRŽAJ SADRŽAJ..............................................................................................1 UVODNA RIJEČ....................................................................................3 STICANJE RADNOG ISKUSTVA..........................................................4 EVROPSKO ISKUSTVO.......................................................................4 1. Apprenticeship – zasniva se radni odnos..........................................4 2. Traineeship – ne zasniva se radni odnos..........................................4 Traineeship: - kao dio politike aktivnih mjera zapošljavanja mladih...........................5 - kao obavezni ili fakultativni dio akademskog kurikuluma....................5 - na otvorenom tržištu rada....................................................................5 - kao obavezna praksa za sticanje zvanja ili licence.............................5 - Transnacionalni internship...................................................................5 IZVODI IZ EU ISTRAŽIVANJA..............................................................6 STICANJE RADNOG ISKUSTVA U CRNOJ GORI...............................7 1. Radni odnos u svojstvu pripravnika...................................................7 2. “Stažiranje”........................................................................................8 3. Stručno osposobljavanje...................................................................9 4. Volonter prema posebnom ugovoru o volonterskom radu...............10 5. Volonter pripravnik u sudstvu...........................................................11 6. Radna praksa u preduzećima i organizacijama / internship............12 7. Radna praksa tokom studija / internship.........................................13 8. Trans-nacionalni Internship.............................................................13 MINIMUM KVALITETA........................................................................14 ZAŠTITI SVOJA PRAVA .....................................................................15 MREŽA MLADIH UNIJE SLOBODNIH SINDIKATA CG......................16 ASOCIJACIJA ZA DEMOKRATSKI PROSPERITET – Zid...................17

5


6


UVODNA RIJEČ

Jer ako: • •

MOŽDA OVA BROŠURA NIJE ZA TEBE!

• • • • •

imaš ispod 18 godina; ne želiš da koristiš programe kao što su stručno osposobljavanje, radna praksa, internship, traineeship ili da budeš volonter/ka pripravnik; te ne zanima kako da zaštitiš i ostvariš svoja radna prava; ne želiš da napreduješ i da se profesionalno razvijaš; ne želiš da se izboriš za sebe, svoje mjesto i status na tržištu rada; te ne zanima tvoja budućnost i stvari koje se svakodnevno dešavaju oko tebe; su ti rekli: “ćuti, naćićemo nešto preko veze, danas su teška vremena”, a ti misliš da su u pravu.

Uštedi sebi vrijeme i nemoj ovo čitati. Samo je nemoj bacati, jer je u tvom interesu da vodiš računa o životnoj sredini, pa je zato dodaj nekome kome treba. Tako će ti dan početi sa jednim dobrim djelom. Imaš i drugu opciju, sačuvaj ovu brošuru, možda ti ipak jednom zatreba, ko to zna. Ako si sve suprotno od gore navedenog, čitaj dalje, informiši se, aktiviraj se

7


STICANJE RADNOG ISKUSTVA Mi smo potpuno svjesni da ti je jako teško da nakon školovanja dobiješ prvi pravi posao. Poslodavci traže radnike sa iskustvom, CV ti nije baš popunjen, nisi siguran/na u sebe da stečeno znanje možeš bez problema primijniti u praksi, a pored svega toga napolju te čeka velika konkurencija.

RADI SE O TEBI!

Moraš biti spreman/na da stvar preuzmeš u svoje ruke i da iskoristiš sve mogućnosti koje će ti pružiti priliku da se radno osposobiš i stekneš praksu u oblasti kojom se baviš.

KAKO RADI OVA BROŠURA Ova brošura je informativnog karaktera i namijnjena je svim mladim ljudima koji su trenutno angažovani ili planiraju da se angažuju na nekom od programa kao što su stručno osposobljavanje, radna praksa, internship ili su možda volonteri-pripravnici, angažovani po posebnom ugovoru o volonterskom radu ili spadaju u grupu pripravnika i stažista. Ukoliko si se prepoznao/la među ovim redovima i ukoliko imaš bilo kakvih nedoumica u pogledu tvojih radnih prava ili prirode tvog angažmana kreativni tim mladih ljudi Asocijacije za demokratski prosperitet - Zid i Unije slobodnih sindikata Crne Gore i ti stoji na raspolaganju. Ova brošura je samo jedna u nizu aktivnosti koje ćemo realizovati u svrhu stvaranja što povoljnijih uslova za tvoj profesionalni razvoj. Zato budi dio tima i aktiviraj se u davanju predloga i pokretanju inicijative.

8

Osnovna svrha angažmana kroz koje stičeš radno iskustvo je da se poveća tvoja zapošljivost i da se osposobiš za prvi pravi posao kroz pažljivo planiran program osposobljavanja.

EVROPSKO ISKUSTVO U Evropi postoje 2 različita oblika angažmana koji mladim ljudima pružaju mogućnost da steknu radno iskustvo i da se stručno osposobe za određeni posao.

1. Apprenticeship - zasniva se radni odnos U nekim državama EU postoji tzv. dualni sistem stručnog obrazovanja, koji se jednim dijelom dešava u obrazovnim institucijama, a drugim dijelom na radnom mjestu u nekoj firmi. Apprenticeship, podrazumijva zasnivanje radnog odnosa što sa sobom nosi i potpisivanje posebnog ugovora o radu. Osnovna svrha apprenticeship-a jeste da se mladi stručno osposobe i da za to dobiju određenu kvalifikacija ili zvanje. U Evropi je apprenticeship, većinom zastupljen u zanimanjima trećeg stepena stručne spreme, međutim ima primjera programa za visokoškolce, koji su većinom ograničeni na administraciju.


2. Traineeship - ne zasniva se radni odnos Traineeship je oblik radnog angažmana bez zasnivanja radnog odnosa, gdje mladi ljudi imaju priliku da se stručno osposobe za određeni posao i samim tim steknu radno iskustvo koje će im pomoći da povećaju svoju zapošljivost i postanu konkurentni na tržištu rada. Zapošljivost – povećanje kompetenci (znanja, vještina i stavova) za obavljanje određenog posla, što pojedinca čini konkurentnijim pri traženju posla na tržištu rada. Zapošljavanje – stupanje u radni odnos. U okviru traineeship-a postoji podjela na podgrupe koja je izvršena po osnovu mjesta i načina organizovanja obuke i to na: a) Traineeship - kao dio politike aktivnih mjera zapošljavanja mladih; Ovaj tip traineeshipa se odnosi na sve programe koje država sprovodi kao dio realizacije aktivnih mjera zapošljavanja. U ovom slučaju država je posrednik između poslodavaca i mladih koji se prijavljuju na program obuke. Ovakvi programi su regulisani posebnim zakonima ili uredbama koje propisuje država i od zemlje do zemlje se razlikuje obim prava koje mladi imaju prilikom korišćenja ovakvih programa. b) Traineeship - kao obavezni ili fakultativni dio akademskog kurikuluma; Evropski fakulteti stvaraju partnerstva sa raznim institucijama i kompanijama kako bi svojim studentima obezbijedili mogućnost da stečeno znanje primijne u praksi i da se stručno osposobljavaju. Fakultet je posrednik između poslodavaca I studenata, a ovakvi programi za studente mogu biti obavezni, kako bi se položio određeni ispit, ili opcioni kako bi imali prakticnu nastavu.

Zakonska regulativa, za ovaj vid angažmana, ukoliko postoji, propisana je Zakonom o visokom obrazovanju, u kome je ostavljena opcija za traineeship. Iako nema precizne regulative koja eksplicitno određuje prava i obaveze studenata i organizatora osposobljavanja, ovi angažmani spadaju u red onih najbezbjednijih gdje je narušavanje prava mladih na najmanjem nivou. c) Traineeship - na otvorenom tržištu rada; U Evropi postoji praksa, da velike kompanije otvaraju posebna mjesta za mlade koji žele da se stručno osposobe na određenim pozicijama. U ovom slučaju ne postoji nikakav posrednik između poslodavca i mladih. Ovaj vid angažmana bilježi najveći broj zloupotreba od strane poslodavca, s obzirom na činjenicu da ne postoji zakonski okvir koji reguliše ovaj tip obuke. d) Traineeship - kao obavezna praksa za sticanje zvanja ili licence; U svim EU zemljama postoje određene profesije za koje postoji zakonska obaveza za odrađivanje obuke, kao dijela obaveznog stručnog usavršavanja. Tu spadaju pravo, arhitektura, profesorski/učiteljski poziv, računovodstvo i sl. Ova obuka je preduslov za dobijanje dozvole / licence za bavljenje ovim profesijama. Angažmani ovog tipa su obično dobro regulisani posebnim zakonima, međutim problem se može javiti u lošoj primjeni regulative što direktno vodi vidu ekspolaticije mladih kao jeftine radne snage.

9


e) Transnacionalni internship; Širom EU postoji evidencija porasta popularnosti trnsnacionalne radne mobilnosti. Upravo su evropski programi mobilnosti, Leonardo da Vinči i Erasmus kreirani da podstaknu mobilnost radne snage u Evropi.

Pored ovih programa koje kreira EK, postoje i studentska udruženja AIESEC i IAESTE koja omogućavaju mladima sticanje radne prakse u inostranstvu. Prava i obaveze mladih i organizatora osposobljavanja su precizno definisani samim programom, što obezbjeđuje veću sigurnost u pogledu njihove zaštite radnih prava.

APPRENTICESHIP vs. TRAINEESHIP TRAJANJE

2 – 4 godine

2 – 12 mjeseci

UGOVOR PRAVNO POTVRDA STRUČNA SPREMA

O radu regulisano zvanje ili licenca Većinom III ili IV stepen stručnog obrazovanja, ali postoje i pozicije za visokoškolce u administraciji Akreditovan u instituciji koja je posrednik; Uvijk komponenta formalnog obrazovanja

O stručnom osposobljavanju zavisi od članice do članice EU sertifikat ili uvjerenje visoko obrazovanje

Program

10

Postoji kao dio interne politike organizatora osposobljavanja i institucija može, ali pretežno nije posrednik


IZVODI IZ EU ISTRAŽIVANJA Motivacija mladih za radni angažman bez zasnivanja radnog odnosa (traineeship): 77% unapređenje CV-ja; 42% da provjere da li im se sviđa rad na određenom radnom mjestu; 34% da nauče više o organizaciji/kompaniji instituciji koja organizuje program; 23% da osjete pravi život zaposlenih (radni ambijent, međuljudski odnosi); 19% jer nisu našli posao; 14% jer je obavezni dio studija; Kako dolaze do angažmana: 25.9 % 18.5 % 32.7 % 4.5 % 3.1 % 15.3 %

Internet; ponuda od strane fakulteta; spontano apliciranje u specifičnim organizacijama; regrutovani kroz program za talente; program Vlade; preko kolega, prijatelja, poznanika;

Nadoknada: 51 % korisnika je imao pokrivene troškove, ali 45% od ovog broja nije sa tim moglo da podmiri dnevne troškove. Finansiranje tokom angažmana u inostranstvu: 55% se finansiralo kroz podršku roditelja 9% putem stipendije; 26% putem ušteđevine z ate svrhe; 10% imali su dodatni posao, pola radnog vremena tokom angažmana.

11


STICANJE RADNOG ISKUSTVA U CRNOJ GORI

1. RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA

Zavisno od programa, sticanje radnog iskustva u Crnoj Gori je djelimično/nepotpuno regulisano, a ima i programa koji nisu zakonski regulisani (npr. internship na otvorenom tržištu). Ne postoji jasna podjela različitih oblika angažmana koji za cilj imaju sticanje radnog iskustva, a pored toga ne postoji ni jedinstvena terminologija koja se koristi kao naziv za specifične oblike obuke. To u prvom redu predstavlja barijeru u regulisanju ovog polja, a samim tim i dovodi do zabune korisnike, koji u tom slučaju ne znaju koja im prava i obaveze proističu iz koje vrste angažmana. Kod nas postoji 8 pojavnih oblika angažmana koji za cilj imaju sticanje radnog iskustva, a koji se mogu svrstati takođe i neku od evropskih podjela na traineeship i apprenticeship. Na početku je bitno da znaš razliku između: RADNI ODNOS – “odnos po osnovu rada između zaposlenog i poslodavca koji se zasniva ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom”. NE ZASNIVA SE RADNI ODNOS – ne potpisuje se ugovor o radu, već ugovor o osposobljavanju i sl.

Kod korišćenja ove aktivne mjere zapošljavanja radni odnos se zasniva na određeno vrijeme sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u određenom stepenu školske spreme. S obzirom na činjenicu da se u ovom slučaju zasniva radni odnos, ovaj tip angažmana bi se svrstao u evropski apprenticeship. Šta kaže zakon? Ova vrsta angažmana je regulisana Zakonom o radu, član 39. Pripravnici zasnivaju radni odnos na određeno vrijeme od 6, 9, ili 12 mjeseci, što u prvom redu zavisi od stručne spreme (srednja, viša i visoka stručna sprema). Pripravnički staž se produžava u slučaju odsustva sa rada zbog: privremene spriječenosti za rad po propisima o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju i porodiljskog odsustva. Šta dobijaš? • • • • •

Naknadu u iznosu od 80% od pune plate za određenu poziciju, Sleduju te sva prava iz opštih propisa o radu, što podrazumijeva i radni staž; Planirani program osposobljavanja za određenu poziciju; Pravo da polažeš stručni / državni ispit; Mentora koji prati tvoj rad.

Trebaš znati / Vodi računa … • •

12

Da imaš ugovor na određeno; Da trebaš iskoristiti pruženo vrijeme da se stručno osposobiš i naučiš posao, jer ne znači da ćeš dobiti zaposlenje na mjestu gdje odrađuješ pripravnički;


• • •

Pripravnički je obavezan samo za rad u javnim institucija, dok ti za biznis sektor nije neophodan Trebaš biti svjestan/na da se stručni ispit razlikuje od institucije do institucije, tako budi obazriv/a prilikom izbora mjesta gdje odrađuješ pripravnički; Informiši se o svom statusu čitanjem Zakona, Opšteg kolektivnog ugovora i pravilnika koji regulišu pitanje pripravnika;

2. “STAŽIRANJE” Stažiranje je termin koji se koristi u oblasti zdravstva, a koji se odnosi na pripravnički staž u zdravstvu. Stažiranje se obavlja po posebnom programu napravljenom za te svrhe. S obzirom na različite mogućnosti odrađivanja pripravničkog staža u zdravstvenim ustanovama (vidi Šta zakon kaže?) ova vrsta angažmana se može svrstati u evropski apprenticeship (kada se zasniva radni odnos) i traineeship kao dio obaveze za sticanje zvanja/licence. Šta kaže zakon? Stažiranje je regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti čl. 83 – 85, dok su pojedini oblici stažiranja regulisani Zakonom o stručnom osposobljavanju (vidi: odeljak o stručnom osposobljavanju) i Zakonom o volonterskom radu. Bliži uslovi, dužina trajanja i program stažiranja, kao i uslovi polaganja stručnog ispita su bliže definisani posebnim pravilnikom koje je pripremilo Ministarstvo zdravlja. Prema pravilniku u zdravstvu postoji 3 različita tipa stažista:

stručnom osposobljavanju – u Evropi odgovara traineeship-u koji je obaveza za sticanje zavanja/licence); c) Stažisti volonteri (Zakon o volonterskom radu – u Evropi odgovara traineeship-u koji je obaveza za sticanje zavanja/licence). “Zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su pripravnički staž ili dio staža obavili u inostranstvu, Ministarstvo može, na njihov zahtjev, priznati pripravnički staž ili dio staža, pod uslovom da program obavljenog pripravničkog staža u inostranstvu bitno ne odstupa od programa pripravničkog staža donesenog na osnovu ovog zakona.” Šta dobijaš? • • • • •

Naknadu u visini od 80% punog iznosa zarade za određenu poziciju i sva prava i obaveze koji proističi iz ugovora o radu - stažista pripravnik; Naknadu u visini od 50% od prosječne plate u Crnoj Gori za prethodnu godinu I sva prava I obaveze koji proističu iz ugovora o stručnom osposobljavanju - stažista na stručnom osposobljavanju; Naknadu troškova proisteklih iz obavljanja stažiranja (prevoz, hrana, oprema za rad) - stažista volonter; Planirani program osposobljavanja za određenu poziciju I mentora koji prati tvoj rad; Pravo da polažeš stručni;

Trebaš znati / Vodi računa … • •

a) Pripravnici (zasniva se radni odnos - u Evropi odgovara apprenticeship-u); b) Po programu stručnog osposobljavanja visokoškolaca (Zakon o

13

Po kom osnovu si primljen na stažiranje (vidi: sta kaže zakon) jer od toga zavisi koja prava i obaveze te sleduju; Ukoliko si angažovan/a preko ugovora o stručnom osposobljavanju ili posebnog ugovora o volontiranju, stičeš uslov za polaganje stručnog ispita, ali ne stičeš nužno i uslov za dobijanje specijalizacije jer je ona namijnjena samo stažistima koji su zasnovali radni odnos (vidi gore: tipovi stažista);


• •

Stažistima koji nisu u radnom odnosu (stručno osposob. i stažisti - volonteri) Ministarstvo može odobriti specijalizaciju za potrebe ministarstva i/ili potrebe odgovarajućih republičkih organa uprave, fakulteta zdravstvenog usmjerenja, naučno -istraživačkih ustanova i pravnih lica koja obavljaju proizvodnju i promet ljekova i medicinskih sredstava; Tvoj mentor mora da bude delegiran od strane ustanove gdje obavljaš stažiranje i mora da ima najmanje 2 godine iskustva u samostalnom radu i minimum istu školsku spremu kao ti; Informiši se o svom statusu čitanjem Zakona i pravilnika koji regulišu pitanje stažista;

Šta kaže zakon? •

Tokom trajanja stručnog osposobljavanja prema Zakonu, u odnosu na tvoja prava, obaveze i odgovornosti, shodno se primjenjuju opšti propisi o radu, ukoliko ovim zakonom to drugačije nije uređeno, što znači da te sleduje i odmor. Izuzetak je pravo na zdravstveno osiguranje i doprinose, koje ostvaruješ kao nezaposleno lice; U slučaju odsustva zbog privremene spriječenosti za rad po propisima o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju i porodiljskog odsustva ne sleduje te novčana nadoknada, ali se po tvom povratku nastavlja osposobljavanje za koje regularno dobijaš naknadu.

3. STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE

Šta dobijaš?

Krajem prošle godine Vlada je pokrenula program stručnog osposobljavanja visokoškolaca, koji je počeo da se realizuje od januara ove godine, a na kome je angažovano preko 4000 mladih u raznim institucijama/kompanijama/NVO.

Program traje 9 mjeseci i ovaj vid angažmana je regulisan Zakonom o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem. Program stručnog osposobljavanja predstavlja Aktivne mjere zapošljavanja koje Vlada realizuje u funkciji povećanja zapošljivosti mladih u CG što je na evropskom nivou komplamentarno traineeship-u kao dio Aktivne politike zapošljavanja. Aktivne mjere zapošljavanja u CG su propisane Zakonom o zapošljavanju, a bliže su definisane u Akcionom planu zapošljavanja. Tu spadaju informisanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja, posredovanje u zapošljavanju, profesionalna orjentacija, finansiranje zarade pripravnika, podrška samozapošljavanju, subvencije za zapošljavanje, obrazovanje i osposobljavanje odraslih, profesionalna rehabilitacija teže zapošljivih lica, javni rad, stipendiranje i druge mjere usmjene na povećanje zaposlenosti odnosno smanjenje nezaposlenosti.

• •

Ovaj program predviđa naknadu u visini polovine prosječne plate u Crnoj Gori. Nakon završetka programa od 9 mjeseci stičeš uslov za polaganje stručnog/državnog ispita; Stičeš neophodna znanja i radno iskustvo u određenoj oblasti, kao i interpersonalne vještine za rad u kolektivu;

Trebaš znati / Vodi računa … • • •

• •

14

Ne zasnivaš radni odnos, što znači da ti ne ide radni staž; Potpisuješ ugovor o stručnom osposobljavanju, a ne ugovor o radu; Ako si koristio/la program stručnog osposobljavanja u trajanju od 9 mjeseci, ne možeš zasnovati radni odnos u svojstvu pripravnika (vidi gore: pripravnički). Ovo se jedino ne odnosi na zanimanja koja podrazumijevaju polaganje stručnog ispita za rad u sudu, advokaturi, državnom tužilaštvu, kod javnog izvršitelja ili notara. Stručni/državni ispit, nije isti za sve institucije, tako da vodi računa prilikom odabira mjesta za odrađivanje osposobljavanja; Stručno osposobljavanje, ne znači da ćeš sigurno dobiti zaposlenje, jer je to instrument da stekneš radno iskustvo i postaneš konkurentniji/na na tržištu rada;


• •

Iskoristi vrijeme provedeno na osposobljavanju da se obučiš za posao, stekneš praksu u određenoj oblasti i predstaviš se poslodavcima; Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog Zakona obavlja inspektor rada; Ukoliko ne znaš kako da se obratiš inspekciji, pravna služba Mreže mladih Unije slobodnih sindikata je tu da ti pomogne oko procedure i da te zastupa ispred poslodava ukoliko to želiš.

4. VOLONTER PREMA POSEBNOM UGOVORU O VOLONTERSKOM RADU

• •

orar ili platu i sve to treba biti definisano u posebnom ugovoru o volonterskom radu; Organizator volontiranja je dužan da te osigura od posledica povreda na radu ili profesionalnih oboljenja I da ti uruči kopiju o osiguranju u roku od 3 dana od početka tvog rada; Da ti se u volontersku knjižicu upiše volonterski rad koji si obavio/la.

Šta dobijaš? • •

Stičeš radno iskustvo I upoznaješ se sa radnim okruženjem; Stičeš uslov za polaganje stručnog ispita;

Posebni ugovor o volonterskom radu je otvorio mogućnost za sticanje radnog iskustva izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu kroz čl 12a. Ovaj oblik angažmana za sticanje radnog iskustva je komplamentaran evropskom Traineeship kao obaveza za sticanje zvanja/ licence.

Trebaš znati / vodi računa:

Šta kaže zakon?

Ugovor o volonterskom radu može da se zaključi i sa licem koje želi da se stručno osposobi i stekne posebna znanja i vještine za rad u svojoj struci. Ovaj vid angažmana se priznaje kao radno iskustvo i kao uslov za polaganje stručnog ispita. Možeš raditi do 40 sati nedeljno;

• •

Tvoja prava su: • • • •

Da sklopiš ugovor o volonterskom radu; Da u pisanom obliku dobiješ opis volonterske usluge koju ćeš obavljati za poslodavca; Da ti se odobrava opravdano odsustvo tokom volontiranja (smrt člana porodice, zdravstveni problem, davanje krvi it.) Sa poslodavcem trebaš unaprijed ugovoriti troškove za obavljanje volonterskog rada (npr. prevoz, obrok), što ne podrazumijeva hon-

15

Opet da ponovimo … ovo po definiciji nije volontiranje već neplaćeni rad; Ne zasnivaš radni odnos, već potpisuješ ugovor o volonterskom radu; Prije početka volontiranja ugovori sa poslodavcem troškove prevoza I obroka, kako ne bi bio/la u minusu; Po usvojenom Zakonu o volonterskom radu nije dozvoljeno “volontirati” u profitnom sektoru tako da je protivzakonito ukoliko ti neko nudi ugovor o volontiranju kod “privatnika”.


Problematika terminologije: Na osnovu UN I EU dokumenata, volontiranje samo po sebi podrazumijeva istovremeno postojanje 4 elementa koja ga karakterišu a to su: • • • •

Da se aktivnost obavlja slobodnom voljom; Da je to neprofitna i neplaćena aktivnost; Da je aktivnost za dobrobit zajednice ili šire grupe ljudi; Da je to radna aktivnost u koju se ulažu trud, znanje i vještine;

Ukoliko nije zadovoljen samo jedan od ova 4 elemnta onda to nije volontiranje. U ovom slučaju je u Zakonu o volonterskom radu napravljena šteta volontiranju ubacivanjem čl. 12a koji omogućava “volontiranje” u institucijama kao mogućnost sticanja radnog iskustva. Složićeš se da ovaj vid “volontiranja” sigurno nije aktivnost koja se realizuje za dobrobit zajednice i šire grupe ljudi, već samo za tvoju ličnu korist, a po nekad nije baš ni odraz tvoje slobodne volje, nego već nepostojanje izbora da na neki drugi način stekneš radno iskustvo. Trebaš znati da je Volontiranje vid aktivne participacije građana, a ne poseban oblik radnog angažmana. Ovaj vid radnog angažmana, koji je smješten u Zakonu o volonterskom radu, trebao bi se izmjestiti I nazvati OBAVEZNA NEPLACENA PRAKSA ILI RAD za sticanje uslova za polaganje stručnog ispita. Dakle ni nazivi kao što su stažista volonter ili volonter pripravnik nisu terminološki ispravni (vidi: stažisti i volonteri pripravnici) i treba ih mijenjati u budućnosti.

5. VOLONTER PRIPRAVNIK U SUDSTVU Ukoliko si iz pravničke struke postoji mogućnost da se angažuješ kao volonter pripravnik u sudu. Ovaj oblik angažmana je regulisan Zakonom o sudovima čl. 117 a potpada pod evropski traineeship kao obaveza za sticanje zvanja ili licence. O preblematici koja je vezana za sam termin volonter – pripravnik smo iscrpno govorili u prethodnom odeljku. Šta zakon kaže? • • •

Predsjednik suda propisuje broj volontera pripravnika koji se primaju na osposobljavanje; Program traje od 1 - 2 godine; Pravilnikom su definisani bliži uslovi rada I obučavanja volontera pripravnika.

Šta dobijaš? • • • •

Stičeš radnu praksu u sudu; Suprotno praksi u ostalim institucijama, volonterima – pripravnicima u sudovima je godinu dana kraći rok za sticanje mogućnosti izlaska na pravosudni ispit; Jasno definisan program rada i mentora; Mogućnost da te nakon godinu dana prime u radni odnos u svojstvu pripravnika (zasnivanje radnog odnosa vidi gore).

Trebaš znati / Vodi računa … • •

16

Ne postoji novčana naknada za volontere pripravnike; Ne zasnivaš radni odnos, ne ide ti staž.


Zakon po ovom pitanju nije usaglašen sa Zakonom o volonterskom radu koji primarno reguliše oblast volontiranja pa je time vrlo upitna i zakonitost primjene ove odredbe.

Trebaš znati / Vodi računa … •

6. RADNA PRAKSA U PREDUZEĆIMA I ORGANIZACIJAMA - INTERNSHIP

U Crnoj Gori neka preduzeća imaju praksu da ponude određeni broj pozicija za stručno osposobljavanje mladih.

Ove pozicije su većinom oglašene na njihovim sajtovima, što znači da ne postoji posrednik izmedju poslodavaca i korisnika, već se mladi samostalno prijavljuju za ponudjene pozicije. Ovaj oblik angažmana mladih se može svrstati u evropski traineeship na otvorenom tržištu rada. Šta kaže zakon? •

Ne postoji zakonska regulative za radnu praksu na otvorenom tržištu.

Šta dobijaš? • • • • •

Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Sticanje interpersonalnih vještina za rad u većim kolektivima; Imaš izuzetnu priliku da se predstaviš i nametneš poslodavcu; Testiraš svoju kompetitivnost na tržištu rada, jer za svaku poziciju trebaš da se izboriš svojim kvalitetima i da imaš dobre prezentacione vještine; Novčanu naknadu, ukoliko postoji dogovor između tebe i poslodavca.

• •

Ovi programi nisu Zakonski regulisani, što znači da nemaš zakonsko uporište za ostvarivanje radnih prava, ukoliko ti se narušavaju, čak ni u slučaju ako imaš interni dogovor sa poslodavcem o tvojim pravima i obavezama; Ovo je oblik angažmana u kome postoji najveći broj zloupotreba od strane poslodavca u smisli, korišćenja kandidata kao jeftine ili besplatne radne snage, mada ovo zavisi od poslodavca do poslodavca; Budi slobodan/na da se u pregovorima sa poslodavcem izboriš za minimum kvaliteta programa (vidi dolje: odeljak minimum kvaliteta); U slučaju dolaska inspekcije rada, bićeš tertian kao da radiš na crno, ali ti nećeš trpjeti pravne posledice, već će ih trpjeti tvoj poslodavac; Po isteku ovih programa, nisi u mogućnosti da polažeš stručni ispit, sem u slučaju revizije.

7. RADNA PRAKSA TOKOM STUDIJA - INTERNSHIP U Zakonu o visokom obrazovanju studentima je ostavljena mogućnost da se prijave na programe za sticanje radne prakse – internship tokom perioda studiranja. Fakultet u saradnji sa organizacijama/institucijama/ preduzećima, planira program osposobljavanja. Ovaj vid ongažmana odgovara evropskom traineeship kao dio akademskog kurikuluma. Šta kaže zakon? •

17

Zakon o visokom obrazovanju daje mogućnost fakultetima da organizuju programe za sticanje praktičnog iskustva studenata u okviru akademskog kurikuluma.


zakonodavstvu, već funkcionišu po osnovu Zakona zemlje organizatora i/ili međunarodnih sporazuma.

Šta dobijaš? • • • • • •

Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Sticanje interpersonalnih vještina za rad u većim kolektivima; Imaš izuzetnu priliku da se predstaviš i nametneš poslodavcu; Testiraš svoju kompetitivnost na tržištu rada, jer za svaku poziciju trebaš da se izboriš svojim kvalitetima i da imaš dobre prezentacione vještine; Novčanu naknadu, ukoliko postoji dogovor između tebe, fakulteta i poslodavca; Imaš priliku da se upoznaš sa strukturom i procesom rada institucija / organizacija / kompanija u kojima se osposobljavaš i prepoznaš pozicije koje odgovaraju tvojim kompetencama.

Trebaš znati / Vodi računa … • •

Ovi programi imaju zakonsko uporište u Zakonu o visokom obrazovanju, međutim ne postiji precizna regulativa u pogledu osvarivanja radnih prava mladih i njihovih obaveza prema poslodavcu; Iako ne postoji precizna regulativa o pravima i obavezama mladih koji sun a praksi, ovaj vid angažmana ipak spade u red najkvalitetnijih i najbolje organizovanih, sa minornim stepenom zloupotrebe jer u planiranju programa učestvuje fakultet; Kod radne prakse koja je dio akademskog kurikuluma, poslodavac i fakultet, kao potencijalni posrednik između studenata i poslodavaca, mogu dogovoriti međusobna prava i obaveze.

Evropska unija ima razvijen program transnacionalnog internship pod nazivom Leonardno da Vinči, koji Crnoj Gori još nije dostupan za korišćenje. U ovaj tip angažmana spade i internship preko studentskih organizacija AIESCE, AEGEE i sl. Šta kaže zakon? •

Šta dobijaš? • • • • • •

U transnacionalni internship spada svako sticanje radne prakse u inostranstvu. U ovaj tip angažmana se može svrstati i internship/traineeship u međunarodnim organizacijama u CG, s obzirom na činjenicu da u oba slučaja angažmani nemaju Zakonsko uporište u Crnogorskom

Radno iskustvo u multikulturnom okruženju; Upoznavanje rane culture zemlje domaćina; Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Imaš mogućnost učenja poslednjih trendova u oblasti kojom se baviš; Sticanje interpersonalnih vještina za rad u većim kolektivima; Testiraš svoju kompetitivnost na internacionalnom tržištu rada, jer za svaku poziciju trebaš da se izboriš svojim kvalitetima i da imaš dobre prezentacione vještine.

Trebaš znati / Vodi računa … • •

8. TRANS-NACIONALNI INTERNSHIP

Zavisi od zemlje u kojoj obavljaš radnu praksu, kao i od tipa programa na kome si.

• •

18

Informiši se koja su ti prava i obaveze na programu koji pohadjaš; Informiši se da li naknada koju dobijaš može pokriti tvoje mjesečne troškove u zemlji domaćinu; Raspitaj se o kompaniji/organizaciji za koju apliciraš; Istraži šta nudi kompanija/organizacija u koju želiš obaviti praksu.


MINIMUM KVALITETA

Da bi jedan program za sticanje radnog iskustva bio kvalitetan u startu treba zadovoljiti neki minimum kriterijuma koji to osiguravaju.

Moraš biti svjestan/na da mjesto na kome si angažovan/a bez zasnivanja radnog odnosa ima sve elemente koji će ti obezbijediti kvalitet učenja i osposobljavanja za određenu profesiju.

U Crnoj Gori ne postoji dokument koji definiše okvir kvaliteta, međutim Evropski omladinski forum (krovna organizacija za zagovaranje interesa mladih na evropskom nivou) je pripremio i predstavio ovaj dokument mladima i evropskim institucijama. U osnovi, kvalitetan program je onaj koji ispunjava svoju osnovnu svrhu, a to je učenje i sticanje vještina i iskustva za obavljanje određenog posla. Program je kvalitetan ako tokom angažmana: • • • • • •

• • •

Radiš posao koji je iz oblasti za koju si školovan/na, a koji si svojom voljom prihavtio/la; imaš razvijen program osposobljavanja i tačno znaš kada, šta i zbog čega učiš; imaš mentora koji prati tvoj rad i koji želi sa tobom da dijeli znanje i informacije; imaš supervizora koji nadgleda rad tvog mentora; imaš obezbijeđen prostor za rad (sto, stolica, kompjuter itd.); nisi posmatran/a kao jeftina radna snaga i ne predstavljaš zamjenu za plaćenu radnu snagu, što bi značilo da nisi raspoređen/a na poziciju koja pokriva poslove koje niko od zaposlenih ne zna da radi (ovo bi značilo i da nemaš mentora kome bi se mogao/la obratiti za pomoć); Imaš zagarantovana sva prava koja proističu iz opštih propisa o radu; ne sjediš besposlen/a sa mislima “šta ja radim ovdje?”. Imaš radni ambijent i okruženje koje je podržavajući za tvoje učenje;

19

Nema narušavanja tvog profesionalnog i ličnog dostojanstva i ne trpiš mobing.


ZAŠTITI SVOJA PRAVA Kao što si i sam/a mogao/la primijetiti, iako imaju slične ili iste nazive, postoje različite vrste radnih angažmana koji su, sa jedne strane zakonski regulisani, dok postoje i oni koji uopšte nisu regulisani ali se javljaju u praksi. Nezavisno od stepena regulisanosti svaki od ovih angažmana, ukoliko nije kreiran sa lošim namjerama, za tebe predstavljaju jednu izuzetnu mogućnost da se predstaviš poslodavcu i da povećaš svoju konkurentnost na tržištu rada kroz sticanje novih znanja I vještina. Izuzetno je važno da se prije prihvatanja svakog angažmana, kao pravi aktivni građanin/ka informišeš o stepenu tvojih prava i prirodi angažmana koji si prihvatio/la, kako bi izbjegao/la sve nedoumice i loša iskustva. Ukoliko ti je potrebno više informacija o tvojim pravima ili imaš još nekih nedoumica u vezi sa tipovima radnog angažmana, možeš nas kontaktirati:

SOS telefon: 067/ 657-880

Mladi Na strucnom OsposobljavanjuRadi Se O Tebi

Da li znate? U Sloveniji su upravo studenti iz sekcije mladih sindikata uspjeli da odbrane zakon o penzionom osiguranju jer su bili svjesni da će oni biti ti koje će u budućnosti pogoditi odredbe tog Zakona. Svojim aktivizmom su se izborili protiv smanjenja obima prava koje je nalagao novi Zakon. Dobro se raspitaj šta potpisuješ i gdje se angažuješ, jer RADI SE O TEBI, a ti sam/a trebaš da biraš i kreiraš svoj put.

20


u r o

n a v i t

i d u

a e kr

b

A R

I D

b z i i

pr

E S

B E

! I

T O 21


• •

MREŽA MLADIH UNIJE SLOBODNIH SINDIKATA CG

Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) je osnovana 5.11.2008. i od tada u CG postoji pluralizam sindikata. USSCG je samostalna, demokratksa i nezavisna organizacija zaposlenih, u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih,ekonosmkih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. ULOGA: • •

• • • • •

Zaštita prava iz rada i po osnovu rada (pravno zastupanje pred poslodavcem ili sudskim instancama, savjetovanje, i sl.). Učešće sindikata u socijalnom dijalogu na svim, a naročito na nacionalnom nivou kroz učešće u radu socijalnih savjeta (nacionalnih i lokalnih) gdje se, izmedju ostalog, razmatraju pitanja i zakonski propisi koji se tiču ekonomsko-socijalnog položaja zaposlenih i gradjana. Kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora (opšteg, granskih i pojedinačnih), kojima se daje veći obim prava zaposlenima od onih utvrdjenih zakonom. Organizovanje protesta i štrajkova (generalnog štrajka i štrajka upozorenja), kao krajnjeg i legitimnog sredstva sindikalne borbe u zaštiti interesa zaposlenih. kao socijalni partneri, reprezentativni sindikati učestvuju u radnim grupama za izradu zakonskih rješenja koja se tiču svijeta rada, socijalne i ekonomske politike. Važna je uloga sinidkata u pitanjima koja se tiču procesa privatizacije, te procesima izrade socijalnog programa u preduzećima koja se privatizuju. Edukacija i informisanje članstva i zaposlenih;

Medjunarodna saradnja sa sindikatima i srodnim organizacijama. Unapredjenje polja zaštite na radu zaposlenih, posebno ranjivih grupa – žene, omladina, lica sa invaliditetom. Ne manje važna uloga sindikata ogleda se i u uzajamnoj solidarnoj pomoći medju članovima, obezbjedjivanje uslova za rekreaciju i odmor zaposlenih koji idu u prilog prevenciji radne invalidnosti, kao i doprinos poboljšanju položaja zaposlenih članova sindikata kroz pomoć u rješavanju stambene politike.

*Da bi sindikati mogli da pregovaraju na svim nivoima, moraju biti reprezentativni i u tom slučaju su poslodavci i država dužni da pregovaraju sa njima. Da bi sindikati bili funkcionalni i uspješni u svom radu, moraju u prvom redu imati brojnost, jedinstveno i solidarno članstvo, mogućnost kontinuirane edukacije svog članstva, prvenstveno rukovodioca kako bi gradili moderne centrale. Veoma je bitno da postoji kontinuirano informisanje članstva, da se razvija timski rad i duh, kao i efikasno reagovanje viših organa na potrebe nižih stupnjeva organizovanja. KONTAKT: Adresa: ul. Slobode 74/I, 81000 Podgorica Telefon/fax: (020) 232-315, (067) 418-991 E-mail adresa: usscg@usscg.me

22


Danas, ADP – Zid razvija projkte i servise u sklopu 6 programa na kojima je stalno angažovno osam zaposlenih i veliki broj volontera. Programi koje razvijamo su:

ADP-Zid

1. 2. 3. 4. 5. 6. Asocijacija za demokratski prosperitet – Zid (ADP – Zid) je organizacija civilnog društva osnovana 1996.g. u Podgorici. Naša vizija je društvo ravnopravnih i odgovornih građana okrenutih demokratiji, socijalnim vrijednostima i održivom razvoju. Naša misija je promovisanje i jačanje solidarnosti, odgovornosti i učešće pojedinaca i organizacija razvojem koncepta volonterizma i realizacijom društveno odgovornih i kreativnih programa na nacionalnom i međunarodnom niovu, koji doprinose razvoju građanskog društva i održivom razvoju zajednice. Započeli smo rad kao studentska organizacija zainteresovana za rješavanje problema studenata na Univerzitetu Crne Gore. Od tada organizacija se postepeno razvijala i rasla. Od početka svog rada, ADP – Zid razvija programe okrenute razvoju i društvenoj odgovornosti svih aktera u zajednici.

Volonterski servis Crne Gore; Razvoj zajednice; Društvena odgovornost; Mladi i aktivno građanstvo; Međunarodna saradnja i EU integracije; Legislative i razvoj civilnog društva.

Za više informacija dođi kod nas ili nam piši ili nas pozovi. KONTAKTI: Adresa: Ul. Gojka Radonjića 32 tel: (020) 207 130, (067) 210 848, (069) 073 381 e-mail: cbc@zid.org.me www.angazujse.info www.zid.org.me ADP-Zid realizuje projekat Zastita radnih prava mladih na trzistu rada kroz aktivne mjere zaposljavanja. Svrha projekta je ohrabrivanje donosioca odluka i nadlzeznih za realizaciju razlicitih programa radnog angazmana bez zasnivanja radnog odnosa, da unaprijede kvalitet osposobljavanja mladih i primijene evropske standarde u procesu kreiranja i sprovodjenja javnih politika u ovoj oblasti.

Svi programi koje realizujemo zasnovani su na principima nediskriminacije, cjeloživotnog učenja i jednakih mogućnosti za sve, kao i na vrijednostima koje afirmiše organizacija kao što su participativnost, inovativnost, kreativnost, solidarnost i aktivizam građana, naročito mladih.

23


Ovo je prostor za biljezenje razmišljanja, pitanja i nedoumica ____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________


Ovo je prostor za biljezenje razmišljanja, pitanja i nedoumica ____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________


Ovo je prostor za biljezenje razmišljanja, pitanja i nedoumica ____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________



Budi kreativan pri izboru! Radi se o tebi!