Page 1


Друштво српско – руског пријатељства Братство www.srpbratstvo.org


ЗБОРНИК ИЗЛАГАЊА са прве Конференције о статусу руског језика у Републици Српској

Издавач Друштво српско – руског пријатељства Братство Талијанског батаљона Матеоти 5 srb-rus_bratstvo@mail.ru www.srpbratstvo.org За издавача предсједник Друштва СРП Братство Рајко Ћулибрк Лектура и коректура Александра Весић Слог, прелом и дизајн корица Владимир Пејић Тираж 100 примјерака Штампа

Графопапир

Јеврејска 30, Бања Лука


ЗБОРНИК ИЗЛАГАЊА са прве Конференције о статусу руског језика у Републици Српској

Бања Лука 2013.


Овај Зборник посвећујемо свим поштоваоцима и познаваоцима руског језика, са надом да ће велика руска ријеч наћи свој пут до срца оних који су је заборавили.

«Нация, не помнящий своего прошлого, не имеет будущегою.» (Народ који се не сјећа своје прошлости, нема ни будућности.) Ключевский В. О.


САДРЖАЈ

1. Предговор . . . . . . .

7

2. Истраживање о положају руског језика у Републици Српској, 2. Друштво српско – руског пријатељства „Братство“ . .

9

.

.

21

4. Излагање испред Руског културног центра „Русский мир“

.

23

3. Излагање испред Амбасаде Руске Федерације у БиХ

5. Катедра за руски и српски језик и књижевност Филолошког факултета .. у Бањој Луци - из интервјуа са проф. др Душком Певуљом . 27 6. Излагање на тему Руски језик у савременом свијету и његов значај, Паневропски универзитет „Апеирон“ . . . .

29

7. Закључак . . . . . . .

35


ПРЕДГОВОР

З

борник излагања са Конференције о статусу руског језика у Републици Српској настао је на основу радова изложених на истоименој конференцији 27. јуна 2013. године у Бањој Луци. Зборник одражава основну идеју конференције, став у погледу теме, однос према руском језику, а надасве, визију како вратити руском језику мјесто које му припада у образовном систему Републике Српске. Мотив за одржавање конференције био је вишеструк и садржавао се у потреби да се јавности представи тренутни статус руског језика, али и нужности да се у оваквом јавном иступу еминентних стручњака укаже на потребу изучавања нама сродног језика, као и да се на увид ставе резултати спроведеног истраживања. Република Српска има довољно научног и стручног кадра у различитим областима проучавања језика, али и значајан научни потенцијал у виду студената, који су заинтересовани да кроз науку о језику, кроз обавезне радове и нека самостална истраживања, очувају културно и језичко наслеђе, чији велики дио обухвата и руски језик. Основна замисао ове Конференције и, посљедично, Зборника, садржавала се у идеји да млади људи путем анкетирања добију релевантне податке који свједоче о тренутној заступљености, заинтересованости и расположењу према руском језику међу младима на подручију Републике Српске. Уз помоћ еминентних стручњака и познаваоца руског језика и културе пред собом имамо документ који свједочи о разноврсности истраживања, квалитету радова и озбиљности обраде теме. Осим различитих методолшких приступа према теми, Конференција је кроз процес преиспитивања о статусу руског језика, наметнула и тему о односу према сопственом културном наслеђу. Области истраживања покривају анализу познавања, присутности, сродности, положају, потреби, корисности познавања и заступљености руског језика. Проведено истраживање из ове области и приступ истом упућује на поузданост и примјењивост добијених резултата. Управо из тог разлога Зборник радова свих учесника у Конференцији представља увјерљив доказ какав је статус руског језика и шта се све може учинити да би његов положај у образовном систему Републике Српске био бољи. Приступ овој теми био је надасве истраживачки и показао је колики је степен преплитања и блискости српског и руског језика. 7


Уколико Зборник радова који је пред Вама подстакне како научно – стручну јавност, тако и релевантне представнике Министарства просете и културе РС, на систематичнији и продубљенији однос према руском језику, циљ организатора Конференције ће бити испуњен. Захваљујемо се свима који су допринијели настанку овог Зборника: ауторима, уреднику, рецензентима и лектору. Са посебном захвалношћу морамо поменути ангажовање и учешће Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини на овом пројекту. Посебно се захваљујемо Руском културном центру „Русский мир“ на несебичној подршци, те Универзитету у Бањој Луци, Универзитету у Источном Сарајеву, Заводу за запошљавање РС, Паневропском универзитету „Апеирон и средњим школама на територији града Бања Луке на несебичној помоћи око спровођења анкете. Велико хвала спонзору Конференције, „Лада – ауто“, на финансијској помоћи око израде и издавања Зборника.

Бања Лука, 27. 9. 2013.

8

Организатор


ИСТРАЖИВАЊЕ О ПОЛОЖАЈУ РУСКОГ ЈЕЗИКА У

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Друштво српско-руског пријатељства „Братство“ из Бањалуке спровело је истраживање о положају руског језика у Републици Српској. Истраживање се састојало из два дијела - прикупљање статистичких података од релевантних институција о руском језику и анкетно истраживање. Што се првог дијела тиче, у сусрет су нам изашли и тражене податке доставили Министарство просвете и културе Републике Српске, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Универзитет у Источном Сарајеву, Паневропски универзитет Апеирон и Завод за запошљавање Републике Српске. Други дио, анкетно истраживање, спроведено је на узорку од 835 испитаника, првенствено младих људи, методом анонимне анкете. Циљ овог истраживања био је да се утврди у каквом положају се налази руски језик у Републици Српској, као и какав је однос младих према овом језику. Руски језик припада источној групи словенских језика, а потиче од прасловенског језика који је настао у првом миленијуму. На основама источнословенског, то јест староруског језика, у 14. и 15. вијеку настаје савремени руски језик. Њиме данас говори око 500 милиона људи у свијету, а нешто преко 160 милиона људи се изјашњава да им је руски језик матерњи. Због тога је руски језик 1999. године проглашен за четврти језик по распрострањености у свјетским размјерама, док је као матерњи језик заузео седмо мјесто. Руски језик је званични језик Руске Федерације, као и Бјелорусије, Казахстана и Киргизије, а такође је један од шест службених језика у Уједињеним нацијама (поред енглеског, француског, шпанског, кинеског и арапског). Као међународни Дан руског језика, широм свијета, обиљежава се шести јун - дан када је 1799. године у Москви рођен велики руски пјесник Александар Сергејевич Пушкин, за којег се сматра да је оснивач модерног руског књижевног језика. Руским језиком су написана највећа и најпознатија књижевна дјела, која ће увијек бити и остати дио велике свјетске баштине, а сва писмена достигнућа, у свјетским размјерама, преводе се на руски језик, што свједочи о значају који овај језик има у данашње вријеме. 9


СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ИНСТИТУЦИЈА

На основу података добијених од Министарства просвете и културе Републике Српске, у школској 2012/2013. години у 33,6%, односно 59 од укупно 187 основних школа, руски језик се изучава као други страни језик, који је обавезан предмет од шестог разреда. Од укупно 98 828 ученика основних школа, само њих 9 632 изучава руски језик, што износи свега 9,7% од укупног броја основаца у Републици Српској. Наставу руског језика у основним школама реализује 85 наставника, од чега је њих 64, односно 75,3% верификовано, а настава се спроводи у 511 одјељења. У истој школској години, у 42%, односно 37 од укупно 88 средњих школа, изучава се руски језик као други страни језик и он има статус изборног предмета. Од укупно 49 490 ученика средњих школа, њих 5 776 изучава руски језик, што износи 11,7% од укупног броја средњошколаца. Наставу руског језика у средњим школама реализује 36 наставника у 648 одјељења. На Универзитету у Бањој Луци, на Филолошком факултету постоји студијски програм руског и српског језика и књижевности, на којем је у академској 2012/2013. години уписано 33 студента, а на „руским предметима“ анагажована су три професора. На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву такође постоји студијски програм руски и српски језик и књижевност на којем су запослена три наставника, а на појединим факултетима овог универзитета руски језик се изучава као изборни предмет. На Филолошком факултету Паневропског универзитета Апеирон у Бањој Луци на студијском програму за руски језик запослено је пет професора и пет сарадника, а овај програм у академској 2012/2013. години студира 52 студента. На осталим факултетима руски језик се изучава као један од шест страних језика, а све по избору студената, којих на овом универзитету има укупно 65. У вријеме када је вршено истраживање на евиденцијама Завода за запошљавање налазило се једно лице, наставник руског језика (ВШС). 10


АНКЕТНО ИСТРАЖИВАЊЕ

Друштво српско-руског пријатељства „Братство“ из Бањалуке спровело је анкетно истраживање о положају руског језика у Републици Српској у периоду марта и априла мјесеца 2013. године. Истраживање је спроведено у средњим школама на подручју града Бањалуке и факултетима Универзитета у Бањој Луци на узорку од 835 испитаника методом анонимне анкете. Циљна група истраживања били су, првенствено, млади људи, а сам циљ овог истраживања је да се утврди у каквом положају се налази руски језик у Републици Српској, као и какве су склоности, преференције и жеље младих према овом језику. Као што је већ речено, овим истраживањем били су обухваћени млади људи, укупно њих 835, од чега је било 38,8% испитаника мушког пола и 61,2% женског пола (графикон 1).

Графикон 1: Полна структура испитаника

11


Што се тиче старосне структуре испитаника, 28,6% чине испитаници старости до 18 година, 65,3% испитаници у распону од 18 до 23 године, а тек 6,1% чине испитаници старији од 24 године (графикон 2).

Графикон 2: Старосна структура испитаника

У испитивању је учествовало највише студената и они чине 53% испитаног тијела, затим средњошколци који чине 44,5% испитаника, а тек 2,5% чине радници и остали (графикон 3). Овакви подаци били су очекивани на основу старосне структуре испитаника.

Графикон 3: Структура занимања испитаника

12


На питање да оцјене колико добро познају руски језик, 2,3% испитаних се изјаснило да одлично познаје овај језик, врло добро 9,7%, недовољно 20,9%, а чак 67,1% се изјаснило да не зна руски језик (графикон 4).

Графикон 4: Самооцјењивање испитаника о познавању руског језика

Међутим, иако је било 12% оних који су оцјенили да одлично и врло добро познају руски језик, на питање колико у руском алфабету има слова, само је њих 9,6% знало тачан одговор, односно да руски алфабет има 33 слова (графикон 5).

Графикон 5: Оцјене испитаника о познавању руског алфабета

13


Занимљив је податак да је 31,7% испитаних потврдно одговорило на питање да ли се у њиховој школи, односно на факултету, учи руски језик, али је само њих 15,8% одговорило да је учило руски језик у току свог образовања (графикон 6).

Графикон 6: Сусрет са руским језиком у току образовања

На питање шта за њих представља руски језик, 68,6% анкетираних испитаника је одговорило да руски језик за њих представља језик сродан српском језику, страним језиком га сматра 26,9% испитаних, а за њих 4,5% руски језик представља нешто друго (графикон 7).

Графикон 7: Шта руски језик представља за испитанике

14


Иако га већина сматра језиком сродним са њиховим матичним језиком, још више анкетираних, њих 86,7%, сматра да се руски језик налази у занемареном положају у односу на остале стране језике у Републици Српској, као што су енглески, њемачки, италијански и француски. Од преосталих 13,3% испитаних, само 1,9% сматра да је руски језик у повлаштеном положају у односу на наведене језике, а осталих 11,4% да је у равноправном положају (графикон 8).

Графикон 8: Положај руског језика у РС у односу на остале језике

Што се тиче оцјене присутности руског језика у Републици Српској, 8,7% испитаних сматра да је руски језик довољно присутан, а тек 0,5% да је веома присутан. Од 90,8% осталих анкетираних, чак 65,6% сматра да руски језик није довољно присутан, 10,5% да није уопште присутан у Републици Српској, а осталих 14,7% није знало да одговори на ово питање (графикон 9).

Графикон 9: Оцјене испитаника о присутности руског језика у РС

15


За сфере присутности и одсутности руског језика, оцјенама од један (најприсутнији) до шест (најнеприсутнији), испитаници су оцјенили да је руски језик најприсутнији у сфери економије (оцјена 1 - 21,2% гласова), а најнеприсутнији у приватној сфери (оцјена 6 - 28,8% гласова) (табела1). СФЕРА/ОЦЈЕНА

1

2

3

4

5

6

Неважећи гласови

Медији

17,2%

12%

12,5%

11,5%

12,5%

24%

10,3%

Култура

15,4%

16,4%

16,6%

10,7%

10,3%

6,1%

24,5%

Образовање

11,9%

12,8%

16,4%

11,8%

11,3%

6,6%

29,2%

Економија

21,2%

10,1%

11,2%

14,6%

6,1%

5,8%

31%

Политика

5,9%

10%

9%

10,6%

15,5%

8,6%

40,4%

Приватна сфера

8,2%

4,8%

4,8%

4,8%

7%

28,8%

41,6%

Табела 1: Сфере присутности руског језика у РС

На питање колико је корисно знати руски језик у данашње вријеме, чак 90% анкетираних смтара да је корисно познавати руски језик, од чега 19,4% сматра веома корисним, а 70,6% сматра корисним, али не и пресудним. Од преосталих 10%, скоро њих половина, односно 4,8%, сматра да познавање руског језика није нимало корисно, док осталих 5,2% није знало да одговори на постављено питање (графикон 10).

Графикон 10: Корисност познавања руског језика

16


Као разлоге због којих је корисно знати руски језик, испитаници су у првом реду навели економске разлоге, као што су запослење, пословање и слично. Таквих испитаника је укупно 42,7%. Образовање, као разлог познавања руског језика, навело је 35% анкетираних, језик и књижевност 12,5%, познавање руске културе (музика, филм и слично) 7,9%, а 1,9% испитаних је навело остале разлоге (графикон 11).

Графикон 11: Разлози познавања руског језика

Такође, испитаници су оцјеном од један до шест оцјенили корисност познавања руског и других страних језика (оцјена 1 је за најкорисније, а оцјена 6 за најнекорисније познавање неког страног језика), при чему су оцјенили да је, по корисности, познавање руског језика на трећем мјесту (оцјена 3 - 27,4% гласова), док прво мјесто припада енглеском језику (оцјена 1 - 82,1% гласова), а друго њемачком језику (оцјена 2 - 56,9% гласова). Италијански језик се налази на четвртом мјесту (оцјена 4 - 31,2% гласова), а француски на петом мјесту (оцјена 5 - 27,8% гласова) (табела 2). ЈЕЗИК/ОЦЈЕНА

1

2

3

4

5

6

Неважећи гласови

Руски

7%

11,5%

27,4%

17,8%

22%

7,2%

7,1%

Енглески

82,1%

4,7%

1,2%

1%

1,1%

5,3%

4,6%

Италијански

1,2%

6,5%

26%

31,2%

19,8%

3,4%

11,9%

Њемачки

2,9%

56,9%

10%

5,5%

6,1%

1,9%

16,7%

Француски

0,6%

4,4%

19,8%

24,4%

27,8%

3,4%

19,6%

Остали

3,4%

2,8%

1,2%

1,9%

5,8%

61,4%

23,5%

Табела 2: Оцјена корисности познавања руског и других страних језика

17


На питање да ли желе да уче руски језик, од укупно 835 анкетираних испитаника, њих 54,7% је навело да жели да учи руски језик, док то не жели 20,4% испитаника, а осталих 24,9% су неопредјељени (графикон 12).

Графикон 12: Жеље испитаника поводом учења руског језика

Међутим, и поред великог броја заинтересованих испитаника да уче руски језик, са могућношћу похађања курса руског језика у њиховом граду, упознато је тек 29,2% (графикон 13).

Графикон 13: Упознатост са могућношћу похађања курса руског језика

18


На питање да ли руски језик треба увести као предмет у школе, односно на факултете на којима се не изучава, 61,2% испитаника су се изјаснили да руски језик треба увести као предмет, док 16,2% сматра да то не треба учинити, а преосталих 22,6% су неопредјељени (графикон 14).

Графикон 14: Руски језик треба увести као предмет у школе, односно на факултете

Као најбоље начине за промоцију руског језика у РС, чак 61,4% испитаних навело је да је најбољи начин за промоцију руског језика образовни систем. Остали видови за промоцију руског језика према испитаницима су следећи: већа присутност у медијима - 16,4%, кроз промовисање руске културе - 16,3%, кроз већу економску присутност - 3,3%, већи политички утицај - 1% и остали начини промоције - 1,6%.

Графикон 15: Начини промоције руског језика у РС

19


ЗАКЉУЧЦИ ИСТРАЖИВАЊА

Иако би се на основу свих података могло извући доста закључака, као најзначајнији издвајају се: 1. млади у Републици Српској имају жељу да уче руски језик и сматрају да га треба увести као предмет у школе и на факултете; 2. млади недовољно познају руски језик, јер је недовољно заступљен у образовном систему Републике Српске; 3. најбољи начин промоције руског језика, према мишљењу испитаника, је кроз образовање и образовни систем; 4. за младе је познавање руског језика корисно, прије свега због пословних разлога и овај језик је, по њиховом мишљењу, највише присутан у економској сфери; 5. испитаници су руски језик позиционирали на треће мјесто по корисности познавања страних језика.

20


ИЗЛАГАЊЕ ИСПРЕД АМБАСАДЕ

РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

П

У БИХ

оштовани даме и господо, гости Kонференције о статусу руског језика у Републици Српској. Пре свега желела бих пренети свима Вама поздраве Амбасадора Русије у БиХ господина Александра Боцан Харченка, као и дипломатског особља Амбасаде, поводом отварања ове значајне културне манифестације. Хтела бих Вам искрено рећи колико ми је драго да присуствујем овом научном скупу! Неколико реченица бих посветила делатностима Амбасаде. Један од наших главних задатака и приоритета је промовисање руског језика, руске културе, науке и свега тога, што повезује српски и руски народ. У том погледу захваљујући и нашим напорима, у септембру прошле године, у Бањалуци се отворило представништво фондације „Руски мир“ на челу с директорицом г-ђом Наталијом Милаковић, која се такође бави повећањем интересовања према Русији, привлачењем што више људи, укључујући чак и најмлађе у своје пријатељско друштво. Што се тиче наше Амбасаде, ми пружимо помоћ свима који желе студирати у Русији. И то се не оноси само на проучавање руског језика, него и на предмете из свих врста науке. Сваке године Министарство образовања и науке додељује неколико стипендија за бесплатно студирање у Руским федералним високошколским установама на степен бакалавра, специјалиста, магистра, стипендије за постдипломске студије (аспирантура, интернатура, ординатура, докторантура), те за додатно стручно образовање. Већ дуго времена радимо са Паневропским универзитетом „Апеирон“, откуд увек проистиче тежња ка сарадњи. За студенте-русисте из „Апеирона“, као и из других института, ова стипендија је добра пракса и могућност кориштења свог знања у будућем раду. Ове године смо добили више апликација него што имамо мјеста, што још једанпут говори о интересовању становника РС-а према Руској Федерацији. Друга опција је летња школа руског језика Института Пушкин за професоре и преводиоце, односно за оне који већ добро знају руски језик, али који би желели да се стручно усавршавају. Школа траје мјесец дана и предлаже читав низ занимљивих програма за различите нивое и потребе специјалиста. Сигурна сам да ће њихово стечено искуство бити од велике користи за науку српског ентитета. 21


Осим тога, код нас постоји врло добра традиција – ревија руског филма. Широм РС приказујемо класику и новитете кинематографије на руском језику, али са титловима. То није изузетна могућност само за познавање руске стварности, али и за преглед филма на језику оригинала. Изаберемо вјечне теме које су блиске и прихватљиве за српски народ – вредност људског живота и рат, поглед на судбину своје отаџбине и самоопредељење у модерном свету. Уз филмове експонирамо изложбе посвећене обележавању неког историјског догађаја, например, задњи пут то је била 70-годишница Стаљинградске и Курске битаке. Увек су нам пуне сале пријатеља руске културе и љубозналаца. Наравно, у будућности Амбасада неће прекидати свој рад на промовисању руског језика, узимајући у обзир конструктивно искуство других земаља. Заинтересовани смо за повратак руског језика у програме основних и средњих школа и факултета ентитета. На крају хтјела бих да захвалим организатору Конференције, Друштву српско-руског пријатељства „Братство“ и лично господину Рајку Ћулибрку, предсједнику организације. Надам се да ће наш научни скуп дати велики допринос за односе два наших народа.

22


ИЗЛАГАЊЕ ИСПРЕД РУСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

„РУССКИЙ МИР“

П

оштовани скупе, Част ми је да вас поздравим у име Руског културног центра «Русский мир», који се налази у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Према подацима које је на Светском конгресу сународника у СанктПетербургу изнела председник Санкт-Петербуршког државног универзитета и председник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности Људмила Вербицкаја руски језик говори пола милијарде људи у свету, и тако се он налази на трећем месту, одмах после кинеског и енглеског језика. Данас, руски језик се предаје у више од сто земаља. Према речима Вербицкој, мења се расположење према Русији и на њу се у многим државама како истиче гледа не као на проблем и опасност, већ као на могућност узајамно корисне економске сарадње. Управо због економског фактора интересовање за руски језик расте како у свету, тако и у балканском региону. Али, када говоримо о интересовању за руски језик у Србији и Републици Српској, треба да истакнемо да на то утичу и ближе везе услед православне вере, историје, културе и сродности језика. Узимајући у обзир све то, изненађује та чињеница да је руски језик недовољно заступљен у образовном систему Републике Српске. Данас, овде, окупили су се они, који воле Русију, којима је руски језик животни позив. Сматрам да се позитивни помак у погледу веће заступљености руског језика и његовог озбиљнијег изучавања може постићи само ако ујединимо рад сви ми који на неки од начина промовишемо вредности руске културе. На том путу, Руски културни центар «Русский мир», представља једну од повезница која руски језик приближава грађанима Бањалуке и Републике Српске. Фондација «Русский мир» је основана 21. јуна 2007. године од стране председника Руске Федерације. Знамо да «Русский мир» у преводу на српски значи Руски свет. 23


ШТА ЈЕ ТО РУСКИ СВЕТ? Руски свет – то је, пре свега, сама Русија у којој живе људи различитих националности, вероисповести и убеђења, које спаја иста историја и заједничка будућност. Такође, Руски свет – то су грађани Русије који живе широм света, емигранти из Русије и њихови потомци, а то су и грађани других држава који говоре на руском језику, уче или предају руски језик, као и сви они који воле Русију. Такву слику Руског света имамо у лику Фондације «Русский мир» овде у Бањалуци. Као своје примарне циљеве, Фондација убраја популаризацију руског језика, који је национално благо Русије и важни елемент руске и светске културе, као и подршку програму учења руског језика у Русији и свету. Навела бих да Руски центар представља међународни културни пројекат, који је покренула фондација «Русский мир» у сарадњи са водећим светским образовно-просветним организацијама. Руски центри фондације «Русский мир» отварају се с циљем да популаризују руски језик и културу, као важне елементе светске цивилизације, да подржавају програме учења руског језика у иностранству, да развијају међукултурални дијалог и учвршћују разумевање и сарадњу међу народима. Руски центри нуде приступ културно историјском и литерарном наслеђу Руског света, методици и пракси руског образовања, савременим стваралачким идејама и програмима. Центри организују своју делатност на принципима отворености, јавности и толеранције. Руски центар – то је ресурсни центар, који пружа приступ научним, методичким и образовним информацијама из Русије. Руски културни центар «Русский мир» у Бањалуци отворен је 6. септембра 2012. године, што је 87. центар тог типа у свету а први у Републици Српској и Босни Херцеговини. Руски центар у Бањалуци поседује библиотеку са око 1.000 наслова и преко 100 дискова са мултимедијалним, аудио и видео материјалом. Центар у својој понуди пружа и бесплатан приступ електронским верзијама централних руских средстава јавног информисања, руским интернет ресурсима. У нашој библиотеци можете наћи * * * * * * 24

Приручнике и енциклопедије, Књиге о руском језику, књижевности, култури и историји, Дела руске књижевности, Уџбенике и помоћна средства на ЦД и ДВД, Аудио књиге, Игране и документарне филмове.


АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА Почевши од октобра 2012. године у центру отпочели да се изводе курсеви руског језика за одрасле. Настава се одвија у 2 нивоа – А1 (4 групе) и А2 (2 групе). Број полазника ове школске године је 90. Курсеви трају 8 месеци, односно 2 семестра, у сваком семестру по 48 академских часова. Следеће године планирамо исти или чак већи број полазника. Планирамо увести следећи ниво Б1. Са поносом можемо констатовати да је ове године први пут у Републици Српској и Босни и Херцеговини у сарадњи са Руским домом из Београда и Центром сертификационог тестирања Државног института руског језика Пушкин омогућено за наше полазнике, као и за остале заинтересоване, полагање званичног државног сертификационог испита за стицање међународно признатих сертификата Руске Федерације. Испити су одржани 16. јуна. Испите је одржала госпођа Јелена Корчагина, начелник центра сертификационог тестирања Института руског језика Пушкин, која је уједно и аутор уџбеника за учење руског језика, од којих неке користимо и у настави. («Приглашение в Россию» 1 и 2.) С посебним задовољством истичемо да су у наставу укључении и најмлађи. Дечја школа руског језика састоји се од 3 групе. Прва група су деца предшколског узраста, за које је руски матерњи језик. Сви знамо да многа деца наших сународника, које живе у иностранству, говоре матерњи језик слабије од својих вршњака које живе у Русији и сходно томе циљ наставе у овој групи је управо – одржавање и побољшање нивоа владања руским језиком. Другу групу сачињавају деца предшколског узраста из РС. Настава се одржава у облику игре према методици Домана. Трећу групу сачињавају деца нижег школског узраста (8-12 година) из РС, а у настави комбинујемо класичне уџбенике, видеофилмове и сл. У нашој школици деца не само да уче руски језик, већ и културу, традицију и обичаје Русије. Имали су и неколико наступа, где су у народним ношњама изводили народне руске песме и игре. Поред курсева за ову непуну годину постојања Руски културни центар промовисао књиге руских савремених и класичних писаца, одржавао манифестације поводом државних руских празника, вечери руске песме и руског филма. Посебно бих хтела споменути и остварену сарадњу са Државним универзитетом из Нижњег Новгорода. 25


ПЛАНОВИ У наредном периоду, поред наставка реализације већ започетих активности, планирамо да уведемо и нове садржаје који би требали значајно допринети повећању интереса за изучавање руског језика, што би многима приближило географски тако далеку, а за многе блиску и бајковиту Русију, створило позитивно мишљење о Русији. Наш задатак, не само Руског центра, него и средњих и високих школа у Републици Српској, да омогућимо свим заинтересованим да добију квалитетно знање руског језика, да што више науче о Русији. Искрено верујем да ћемо уз помоћ и подршку свих вас у томе успети.

26


КАТЕДРА ЗА РУСКИ И СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ФИЛОЛОШОГ ФАКУЛТЕТА

У БАЊОЈ ЛУЦИ

К

ИЗ ИНТЕРВЈУА СА ПРОФ ДР ДУШКОМ ПЕВУЉОМ

атедра за руски и српски језик и књижевност, Филолошког факултета, почела је са радом школске 2012/13 године. Пошто смо одобрење са потребним лиценцама за рад добили нешто касније, пријемни испит је обављен крајем септембра мјесеца, а 10. октобра је започео са радом одсјек за руски и српски језик и књижевност. Важно је напоменути да је то двогрупа и да је пракса нашег факултета да са тим, новооснованим катедрама, за које немамо довољно кадра, а које се тичу страних језика, направимо двогрупу. Уколико се тај одсјек буде развијао онако како ми планирамо, кроз неколико година ћемо добити самосталан одсјек за руски језик и књижевност, што је наш циљ и потреба друштва. Као што смо очекивали и процјењивали, интересовање за овај студиј је било заиста велико. Уписано је 30 студената, а скоро је дупло било заинтересованих, тј. било је око 60 кандидата на пријемном испиту. Практично, за једно мјесто су конкурисала два кандидата. И даље, по оним информацијама које добијамо, интересовање за руски језик постоји и то је нешто што нас заиста радује и што је једно оправдање више том нашем опредјељењу да покренемо овај одсјек. На нама лежи велика одговорност и питање како засновати одсјек на прави начин. Биће врло важно изабрати прве асистенте, а они ће највјероватније бити из ове прве генерације. Тек онда ће се моћи говорити о томе какав је овај одсјек у стручном и предавачком смислу. Наша намјера је да то буде на једном квалитетном нивоу. Да ли ћемо у томе успјети, судиће, кроз неко вријеме, неко други. У овом тренутку, у својим редовима, имамо професора Драгана Копривицу из Никшића, који је на ширем српском простору афирмисан као веома угледан професор руског језика, те фонетике и фонологије руског језика. Такође је веома важно напоменути да имамо лектора који је изворни говорник рускога језика. Дакле, у овим првим семестрима је стављен акценат на учење руског језика. Такође, велико интересовање за наш одсјек, влада и међу професорима из Русије, који су изразли велику жељу да дођу овдје код нас. Дакле, то ће се сигурно реализовати. Сигурно је да нећемо бити инертни, јер нам је заиста стало да сваки студент, који студира на одсјеку за руски и српски језик, оде у Русију бар један семестар и да тамо, у говорној средини, усаврши руски језик. Наиме, сама идеја за отварње катедре за руски језик постоји од када постоји „стари“ Филозофски факултет. Ми смо 1999/2000 године одржали пријемни, гдје се, нажалост, пријавило врло мало кандидата и некако је тада замрла идеја о оснивању овог студијског програма. Међутим, усљед муњевитих промјена 27


које су се десиле почетком 20. вијека, поновне афирмације Русије као свјетске силе, наше спољнополитичке преорјентације, поновне повезаности са Истоком и нашим словенским свијетом, поново је оживјела та идеја. Морам рећи да се у посљедњих пет година интензивно размишљало о отварању одсјека за руски језик, јер је он веома важан за србистику. Србистика је изњедрена из славистике, а главна дисциплина славистике, због своје величине и утицаја, јесте русистика. Оно што је парадокс је ометање од стране ресорног министарства, што је нонсенс сам за себе. Било је неког неразумног одлагања, јер је претпрошле године, бар што се тиче дијела који смо ми требали да урадимо, све било спремно за отварање студијског програма. Дакле, неке специјалне помоћи нисмо имали ни од кога, напротив ометали су нас. Сматрам да до тог није требало да дође, по некој логици ствари. Подршка се очекује у будућности, јер нам несебичну подршку пружа руски амбасадор, на чему смо му јако захвални. Увјерени смо да је нашој средини нужно потребна афирмација руске културе и језика, јер у овом тренутку, њено запостављање се више тиче неке наше опште друштвене инертности и залуђености Западом, што ја лично не подржавам. Дакле, то је резултат непоштовања сопствене културе, језика и традиције, јер је руски језик у једном историјском раздобљу био и наш књижевни језик. Степен преплитања и блискости наше културе са словенским културама, а највише са руском, је такав да је можда право питање зашто смо уопште икада укидали руски језик. Наравно да није уреду што се толко чекало, као ни то што се руски језик престао изучавати на нашим катедрама и факултетима, али сам увјерен да је пред нама доба велике афирмације руског језика и књижевности, те благотворног руског културног и цивилизацијског утицаја. Кад је био изражен, тај утицај, он је био потврда нашег словенског и српског идентитета, јер једино у нашој средни, у нашим геополитичким околностима, афирмација руског језика и културе не значи потирање, него напротив, потврђивање и нашег српског језика и културе.

28

Морам признати да не знам тачно какав је статус руског језика у средњим школама, мада мислим да је изучавање минорно. Све се то ослања на ову нашу причу о једној несређеној ситуацији. У суштини, без познавања руског језика, не можемо знати ни свој језик. Увјерен сам да ће се руски језик на велика врата вратити у наше основне и средње школе, управо због огромне руске литературе, утицаја те земље у свијету и везе са нашим језиком и културом. Као неко ко је и сам учио руски језик током школовања, искрено желим да се то деси, али како су промјенљиве и ћудљиве прилике овдје на Балкану, а специјално међу нама Србима, како у нашем друштву нема константи и како чешће радимо у корист наше штете, него користи, не бих се смио упуштати у никакве далекосежне прогнозе. Међутим, како сада ствари стоје, мислим да ће руски језик бити враћен у школе.


РУСКИ ЈЕЗИК У САВРЕМЕНОМ СВИЈЕТУ

И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ ФАКУЛТЕТ ФИЛОЛОШКИХ НАУКА ПАНЕВРОПСКОГ

УНИВЕРЗИТЕТА »АПЕИРОН« БАЊА ЛУКА

П

оносни смо што је Паневропски универзитет »Апеирон« међу првима у Републици Српској препознао да руски језик није само језик руског народа, већ и језик међународних комуникација у савременом свијету и који заузима све већи међународни значај. Број људи у свијету који руски језик сматра матерњим језиком прелази цифру од 200 милиона, од којих око 130 милиона живи на територији Русије. Руски језик карактерише и глобална заступљеност. Поред држава насталих распадом Совјетског Савеза, све већи број људи у свијету зна руски језик. Према неким истраживањима он заузима 4 мјесто у свијету – иза енглеског, кинеског и шпанског језика. Русија је имала, а и данас има велики политички, економски и културни утицај на друге народе. На његов положај утицали су не само историјски и савремени геополитички фактори, него и социјално-економска и научно-техничка достигнућа нације, њене културне тековине, образовни систем, те низ других фактора. У вези са интернационализацијом науке и кориштењем високих технологија, руски језик се нашао у орбити глобалне информативне, превасходно писмене размјене као научни језик. Један је од многобројних језика, укључених у глобалну мрежу средстава масовних информација. Он успјешно наступа на свјетској сцени као језик посредник, преузимајући функцију преношења не само стриктно садржајне, него и националноспецифичне стране достигнућа других народа и језика, који су од општег значаја. Деведесетих година прошлог вијека дошло је до критичних измјена у погледу заступљености руског језика у земљама Централне и Источне Европе. Избацивањем руског језика из обавезног програма школа и универзитета, добио је статус факултативног предмета и изгубио је на значају. Последњих година се стање донекле стабилизовало. Све већи број студената бира руски језик као други страни језик. Примјетан је пораст интересовања за учење руског језика код будућих економиста, менаџера, правника и студената умјетности. За руски језик опет почињу да се интересују они који узимају учешће у развоју веза са Русијом и у реализацији међународних пројеката. 29


Даћемо неке статистичке податке о учењу руског језика у свијету:

На руским факултетима студира огроман број странаца, највише из земаља: •

Сјеверне Европе (Данска, Норвешка, Финска, Шведска у периоду од школске 2005/06 године до 2010/11 укупно 4.880 студената)

Западне Европе (Аустрија, Велика Британија, Њемачка, Грчка, Шпанија, Италија, Холандија, Француска – укупно у истом периоду 23.797 студената)

• Из Азије (највише из Кине и Јапана – укупно у истом периоду 95.891 студент) •

Из земаља Сјеверне Америке и Океаније (Канада, Нови Зеланд, САД – у истом периоду 8.906 студената), што показује велику заинтересованост за учење руског језика у свијету.

Последњих година су се у Њемачкој, Шпанији, на Кипру, у Грчкој и Португалији појавиле велике групе људи – бивших совјетских држављана, чији је матерњи језик руски. Усљед пораста броја туриста из Русије, у многим земљама се организују курсеви руског језика за запослене у услужним ђелатностима и хотелијерству. 30


У Израелу се формирала бројна заједница људи чији је матерњи језик руски. Тамо овај језик има прилично широку употребу у свим сферама живота, те је за око шестину становништва руско-хебрејски билингвизам постао реалност. У земљама Африке руским језиком владају углавном дипломци руских факултета. Таквих је на десетине хиљада у афричким земљама. У неким земљама (Египат, Мали, Сенегал и друге) руски језик се предаје у појединим школама и факултетима. На америчком континенту постоје двије прилично бројне групе становника који говоре руски језик: имигранти из руске империје, из СССР-а, Русије и стручњаци који су се школовали на совјетским или руским факултетима. У Сјеверној Америци живи преко 1,5 милион људи који руски језик сматра матерњим. У земљама Латинске Америке руски језик знају превасходно они који су завршили руске факултете, као и рускојезична дијаспора. Руски је током више од 20 година био најзаступљенији страни језик на Куби, гђе и данас њима влада велики број Кубанаца. У цјелини узев, данас је најразличитијим облицима учења руског језика у иностранству обухваћено око 14 милиона људи – на Балтику 12 милиона и на другим континентима око 2 милиона. Процес интернационализације корпорација из Русије, након благе задршке усљед свјетске економске кризе 2008-2009 године, наставио је свој раст. Подаци ЕУ показују да су током последње деценије директне инвестиције из Русије порасле за 16 пута и имају стабилан темпо раста, што је Русију довело на 14 мјесто по обиму извоза директних инвестиција (2000.г. заузимала је 28.мјесто). Ово је један од изузетно значајних фактора пораста интересовања за учење руског језика. Информациона вриједност језика директно је пропорционална количини и квалитету информације, изложене на датом језику у оригиналним и преведеним публикацијама, као и погодности да се говорници другог језика користе њиме. За руски језик се може рећи да га одликује висок степен информативности, то јест способност да у свом систему чува максимално искуство комуникације и лексичке продуктивности, провјерених средстава и могућности за изражавање и преношење мисли. Чувајући своју аутохтоност и идентитет на огромном простору и током многих вјекова, руски језик је у себе уткао и богатства језика Истока и Запада, тековине грчко-византијског, латинског и старословенског језичког наслеђа. Али, главни извор његовог развоја и обликовања јесте стваралаштво

31


руског народа – више генерација руских научника, културних посланика, књижевника, учинило је да је руски језик постао високоразвијен, уређен, богат, стилски издиференциран, историјски избалансиран свјетски језик. У погледу савремене међународне политике, руски језик се, као средство пословне комуникације, налази на свјетском нивоу. Спада међу најразвијеније језике свијета, захваљујући развијеној граматичкој и лексичкој семантици, посједовању специјалне терминологије, постојаности општеприхваћених стандарда и тд. Посебно је важна чињеница да се руски језик може користити практично у свим сферама живота свјетске заједнице. Ту спадају како наука и техника, тако и најразличитије информације, а умјетничка и научна литература на руском језику већ давно је добила свјетско признање. Све нас формира и језик, и култура која је у њему утемељена, а коју смо наследили од многих генерација наших предака. Ми не бирамо ни матерњи језик, ни властиту културу, нити мјесто и вријеме рођења. Рођењем језик одмах почиње да чини своје, дајући нам представу о свијету, о људима, о систему вриједности. Jезик – то није лично, већ заједничко власништво. То је моћно оруђе које масу људи обликује у етнос, а он, опет, формира нацију путем очувања и преношења културе, традиције, друштвене самосвијести. Ми, запослени на Паневропском универзитету, заједно са нашим студентима и менаџментом Универзитета, поносни смо на чињеницу да Паневропски универзитет »Апеирон« поред осталих 5 факултета у свом саставу од школске 2009/10 године има и Факултет филолошких наука, са студијском групом Руски језик у трајању од 8 семестара. Поред осталих страних језика за која су студенти нашег Универзитета исказали жељу да уче на ФПН, ФПЕ, ФЗН, ФСН и ФИТ, а то су енглески, њемачки, италијански, грчки, словеначки, од 2003/04 школске године руски језик као страни сваке године учи између 60 и 100 студената. На студијској групи Руски језик тренутно студира 52 студента и с поносом можемо рећи да су то најбољи студенти нашег Универзитета. Боравећи у Русији на размјени студената у времену од 1 до 2 семестра наши студенти су постигли завидне резултате.

32

• • •

У школској 2010/11 години по два семестра су провела 2 наша студента у Липецку на Државном педагошком универзитету, У школској 2011/12 години 2 студента су боравила по два семестра на Универзитету РУДЕН у Москви, 2 студента на Државном педагошком универзиту у Липецку, У школској 2012/13 један студент је боравио један семестар на Московском државном универзитету, а по два семестра на Државном институту »Пушкин« у Москви још увијек се налазе 3 наша студента,


• •

На пут се спремају крајем августа 2013.г. на период од 2 семестра још 9 наших студената на Државни универзитет у Санк Петербургу, У периоду од 4.8. до 25.8.2013. наша два студента ће боравити у Москви на Московском државном обласном универзитету у љетној школи које су наши студенти добили као наградно путовање.

Учешћа наших студената на такмичењима и конференцијама нису прошла незапажено: • • •

На Интернационалној лингвокултуролошкој љетној школи под називом »Словенски свијет – јединствена култура« која је одржана у августу 2011.г. у Сунчевом бријегу у Бугарској, под покровитељством Владе Руске Федерације, наши студенти су освојили завидно друго мјесто. Поред учења руског језика у склопу ове манифестације је одржан и фестивал, на коме су учествовали 36 студената из свих словенских земаља, гђе су имали задатак да представе земљу из које долазе са свим народним обичајима – музика, фолклор, националне празнике, националну кухињу, пословице, изреке итд. Наша студенткиња Индиана Пејић је учествовала на 14. Међународној Руској научној конференцији младих научника, која је одржана 23.4.2013.г. са радом под називом »Компаративна лингвостилистичка анализа руско-српских пословица, изрека и фразеологизама«, који је штампан у Зборнику радова под називом »Актуелни проблеми руског језика и методика предавања«, Наша студенткиња Јелена Кузмановић је учествовала на Међународној научној конференцији на Државном универзитету »Ломоносов« са радом »Традиција и обичаји Босне и Херцеговине – Републике Српске«, на Међународној научној конференцији поводом свјетског дана волонтера са радом »Мрежа волонтирања у РС« и Међународној научно-практичној конференцији као студент глумац у представи »Ревизор«.

И на крају завршићу ово излагање ријечима Ане Ахматове:

Ми ћемо те чувати, Велика руска ријечи, Слободну и чисту. Нико неће моћи то да спријечи. Ми ћемо те пронијети, разгласити, Унуцима те дати, И од сваког освајача спасити. 33


ЗАКЉУЧАК

Ч

ињеница је да је истраживање о статусу руског језика у РС показало да постоји интерес да се руски језик изучава, али на жалост званичне институције показују одређену дозу незаинтересованости, што су потврдили недоласком на ову Конференцију. Сви учесници и гости на Конференцији су истог мишљења да је руски језик дио наслеђа и потреба, уз констатацију да је познавање руског језика не само корисно него и потребно. У данашње вријеме, када је ћирилична писменост угрожена са свих страна, долазимо до закључка да би увођењем руског језика, почев од основне школе, помогло да се ћирилица устали као писмо, које треба његовати и чувати. Запостављање руског језика је резултат непоштовања сопствене културе, језика и традиције, јер је руски језик у једном историјском тренутку био и наш књижевни језик. Резимирајући, закључујемо да једино шире схватање, које се више базира на култури памћења и његовања традиције, језика и културе, може учинити да запостављање дијела те традиције заувијек нестане. Језик је увид у културу једног народа, а ако он ћути, не може се чути. Култура једног народа тада остаје скривена и непримјетна. Да ли треба скривати богатство као што је руски језик? Засигурно не, јер уколико се то догоди сви ми ћемо остати сиромашнији за руску књижевност, традицију, руске црквене пјесме и романсе, хорове, за великог Шаљапина, Марка Бернеса и др. Руски језик откриће своју разноврсност свијету у разним облицима стваралаштва, а како звучи дубока, велика култура Русије открићете само учењем руског језика. Велики је број разлога због којих руски језик у Републици Српској треба вољети и проучавати, богатити властиту личност језиком на којем је формирана руска култура, развијена наука свјетских домета, на којем су написана највећа и најпознатија књижевна дјела, која ће увијек бити и остати дио велике свјетске баштине. Руски језик се брзо заволи и никада не престаје да се воли. То је језик који вишеструко враћа како у култури, тако у науци, умјетности и укупној духовности. Он богати сваког од нас понаособ, јер бити одан сопственом језичком наслеђу, чији велики дио заузима руски језик, је обавеза и потреба. Надамо се да ће се у будућности начин размишљања и однос према руском језику промијенити. 35


CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука 811.161.1(497.6 РС)(082) КОНФЕРЕНЦИЈА о статусу руског језика у Републици Српској (1 ; 2013 ; Бања Лука) Зборник излагања са прве Конференције о статусу руског језика у Републици Српској / Прва Конференција о статусу руског језика у Републици Српској, 27. јуни 2013.,Бања Лука. - Бања Лука : Друштво српско - руског пријатељства Братство, 2013 (Бања Лука : Графопапир). - 35 стр. : илустр. ; 21 цм Тираж 100. - Кор. насл.: Зборник излагања о статусу руског језика у Републици Српској. ISBN 978-99955-791-0-4 COBISS.BH-ID 4017944


Зборник излагања о статусу руског језика у Републици Српској  

Зборник излагања са прве Конференције о статусу руског језика у Републици Српској

Advertisement