Page 1

PARTIZAN - SPARTAK 37. kolo Superliga Srbije, četvrtak, 17. 5. 2018, 19h


UVOD U poslednjem, 37. kolu prvenstva Srbije za sezonu 2017/18, naš današnji gost je ekipa subotičkog Spartaka koja je u nedelju izborila plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope pobedom nad direktnim konkurentom, Radničkim iz Niša. Od našeg poslednjeg programa, Partizan je odigrao dve utakmice, jednu u Kupu Srbije, protiv Čukaričkog u polufinalu, i drugu u pretposlednjem kolu Superlige, na Voždovcu.

u prvom meču i šansa za osvajanje utešnog trofeja, čime bi se koliko – toliko časno okončala sezona.

Prošle srede Partizan je izborio plasman u finale Kupa Srbije, četvrti put uzastopno! Ako u finalu Partizan bude savladao Mladost iz Lučana (pobedili Mačvu u polufinalu) biće to treći uzastopni trofej Partizana u ovom takmičenju, a ukupno petnaesti trijumf u nacionalnom kupu. Drugi meč polufinala bio je jedan od retkih ove sezone, osim evropskih okršaja, koji je u sebi nosio naboj, energiju sa tribina (15.000 gledalaca) i euforiju. Veliki ulog je bio u pitanju – plasman u finale kupa posle nedopustivih 2-4

dan neuspeh i totalni raspad sistema. Ipak, Saša Ilić, kapiten koji je zagazio u 41. godinu života, rešio je utakmicu golom u 90. minutu, za ogromnu radost navijača Partizana, za spas sezone (bar za sada) i ostanak Đukića na klupi, pa makar za još nekoliko mečeva.

Partizan je u prvom poluvremenu promašio penal (Danilo Pantić), ali je tokom celog meča imao inicijativu. Antonov je u 66. minutu doveo naš tim u prednost, iako to nije bilo dovoljno. Smenjivali su se napadi, najzapaženiji u redovima Partizana bio je Đorđe Ivanović, ali sve je mirisalo na još je-

Tako je trasiran put u finale, a gde će se ono igrati, ostaje nepoznanica. Sumanuta odluka da finale bude odigrano u Surdulici trebala bi biti promenjena, ako u domaćem fudbalu i FSS-u ima još nekog sa gramom


mozga. Zaista je skandalozno da ljudi kojima je u opisu posla da se bave propagandom i napretkom domaćeg fudbala, smeste finale u malo mesto van svih komunikacija, sa stadionom od 3.500 mesta, uz činjenicu da bi finale prenosila televizija koju ne može da gleda ogromna većina građana Srbije. Pokušavam da zamislim da Fudbalski savez Engleske finale Kupa smesti u Kolčester, ili da nemačka fudbalska asocijacija finaliste njihovog kupa pošalje na meč odluke u Paderborn. Ne ide mi. Jer, tamo ne odlučuju sitni, burazerski i politički interesi, već logika fudbala i ljudi koji ga vole. Četiri dana posle polufinala Kupa Srbije, Partizan je odigrao pretposlednji meč u Superligi i opet se obrukao. Sa „šarenim“ sastavom doživljen je poraz od Voždovca u gostima, uprkos vođstvu Partizana od 1-0. Za razumeti je da opadne entuzijazam posle raspleta Superlige i gubitka šampionske trke. Ali, kako objasniti da entuzijazma u našoj ekipi nije bilo ni u odlučujućim utakmicama, protiv Plzena u gostima, protiv Crvene zvezde u komšiluku? Uopšte, čitavo proleće je odigrano na skandaloznom nivou. I nije toliki problem što je titula izgubljena. Već što je izgubljena na nikad lakši način, bez ispaljenog metka, uz nedostatak discipline, lagodan pristup utakmicama, uz mnoštvo kikseva, poraza i nerešenih igara. Sramno je da Vojvodina nikoga u plej-ofu ne može da pobedi osim Partizana, da Partizan ima sedam nerešenih mečeva na svom terenu uz jedan poraz, da zaostaje trenutno 17 bodova iza Zvezde (posle podele bodova!). Đukić odavno ne liči na trenera i vođu ekipe, već na kapetana kojem brod besciljno luta morem, udara u hridi a njemu je baš

svejedno kako će se ta avantura završiti. Kontrolu nad ekipom izgubio je odavno, kako drugačije objasniti nedostatak taktičke discipline i bezvoljnost ekipe, a oni datiraju još od jeseni, kada smo započeli seriju remija? Nejasna su njegova tumbanja ekipe, nesposobnost da nekim igračima odredi pravo mesto u timu, očigledan nedostatak umeća da motiviše ekipu. Način kako Partizan igra čitavog proleća nije ništa drugo nego srozavanje klupskog ugleda. Možda Đukiću nije bitno da li ćemo sezonu završiti na -7 ili -17, ali navijačima jeste. I nikakav trofej, pa ni onaj kojem se nadamo u Kupu Srbije, ne sme da bude alibi za ovako sramna izdanja ekipe. To je dobar deo gledalaca i poručio Đukiću posle meča protiv Čukaričkog, uprkos prolasku u finale. Naravno da trener nije jedini krivac (Ivice, kako si?) ali od nekoga se mora početi. Nadamo se da će igrači Partizana podići pehar finala Kupa Srbije, i da će već narednog momenta Miroslav Đukić zauvek postati deo Partizanove prošlosti. Za početak...


FK Partizan

2. CUCIN Luka 1998. O 3. TAWAMBA Leandre 1989. N 4. VULIĆEVIĆ Miroslav 1985. O 5. BOŠNJAK Strahinja 1999. O 7. TOŠIĆ Zoran 1987. S 10. JANKOVIĆ Marko 1995. S 14. VAKULKO Jurij 1997. S 15. MARKOVIĆ Svetozar 2000. O 16. ZDJELAR Saša 1995. S 18. IVANOVIĆ Đorđe 1995. S 20. SOUMAH Seydouba 1991. S 21. JEVTOVIĆ Marko 1993. S 22. ILIĆ Saša 1977. S 23. OSTOJIĆ Bojan 1984. O 26. MILETIĆ G. Nemanja 1991. O 27. KOSOVIĆ Nebojša 1995. S 29. RADIN Milan 1991. S 30. MITROVIĆ Milan 1988. O 33. ANTONOV Nemanja 1995. O 44. ĐERLEK Armin 2000. S

51. OŽEGOVIĆ Ognjen 1994. N 55. PANTIĆ Danilo 1996. S 61. JOVIČIĆ Marko 1995. G 72. UROŠEVIĆ Slobodan 1994. O 73. MILETIĆ R. Nemanja 1991. O 88. STOJKOVIĆ Vladimir 1983. G 99. JOVANOVIĆ Đorđe 1999. N Šef stručnog štaba ĐUKIĆ Miroslav Stadion JNA kapaciteta 32.710 Osnovan: 04.10.1945. Klupske boje: crno-bele Najveći uspesi: 27 titula, 14 puta pobednik Kupa, pobednik Superkupa Jugoslavije 1989, pobednik SE (Mitropa) Kupa 1978, finlista Kupa evropskih šampiona 1966.


FK Spartak

1.Bojan JOVIĆ 1982. G 2. Filip JOVIĆ 2000. O 3. Noboru SHIMUA 1993. O 4. Branimir JOČIĆ 1994. S 5. Dejan KERKEZ 1996. O 6. Nemanja TEKIJAŠKI 1997. O 7. Luka PAVLOVIĆ 1999. N 8. Vladimir TORBICA 1980. S 9. Nemanja NIKOLIĆ 1992. N 10. Stefan MILOŠEVIĆ 1995. O 11. Milan LUČIĆ 1999. N 12. Miloš OSTOJIĆ 1996. G 14. Nemanja MATIJEVIĆ 1999. S 15. Nemanja GLAVČIĆ 1997. S 18. David DUNĐERSKI 1999. S 19. Stefan ŠORMAZ 1999. N 21. Andrija VUKČEVIĆ 1996. O 23. Mile SAVKOVIĆ 1992. S 24. Vanja VUČIĆEVIĆ 1998. N 25. Ivan DOKIĆ 2000. G

26. Filip VOROTOVIĆ 1998. N 28. Ognjen ĐURIČIN 1995. N 29. Bojan ČEČARIĆ 1993. N 30. Aranđel STOJKOVIĆ 1995. O 33. Janier Mauricio MEDINA VALDEZ 1995. S 35. Chekihou DIENG 1993. S 40. Nemanja ĆALASAN 1996. O 66. Nikola POPOVIĆ 1997. O 70. Sava PETROV 1998. N 96. Ivan LUČIĆ 1996. G Šef stručnog štaba Vladimir GAĆINOVIĆ Gradski stadion kapaciteta 13.000 Park Rajhl Ferenca, Subotica Osnovan: 21.04.1945. Klupske boje: plavo-bele Najveći uspesi: finalista domaćeg Kupa 1961/62 i 1993/94, četvrto mesto u prvenstvu 2009/10


REZIME SEZONE 2017/18

OD MAGLOVITOG ŠTITARA DO SUNČANE VALENSIJE Sezona na čijem se kraju nalazimo bez ikak-

gao da dođe na klupu Parnog valjka. U jed-

ve sumnje bila je izuzetno zanimljiva, burna

nom trenutku, činilo se da je ustoličen Ilija

i puna kontroverzi. Valjak je zaribao negdje

Stolica, poznat i po tome što je 6. maja 2017.

na “zemljanom štitarskom putu” JSL-a, ali je

godine poput Svetog Georgija proburazio zlu

dugo i prilično ponosno vozio po “sunčanoj

crvenu aždaju i spriječio nepravdu biblijskih

Valensiji”- Ligi Evrope. Da li će, sem prolje-

dimenzija, da zvezda na čelu sa Srđanom

ća u Evropi nakon 13 godina, biti ukrašena i (ne)bitnim trofejom pobjednika kupa, saznaćemo 23. maja, nakon finala protiv Mladosti

Obradovićem bude šampion ove zemlje. Ipak, taj transfer se, iz nekog razloga izjalovio, a u naše živote ponovo je uplovio Miroslav

iz Lučana.

Đukić. I sam, kao i sezona koja je iza nas, kon-

Kadrovske promjene

gog, pogotovo mlađeg navijača asocirao na

Nismo kako treba ni „odmamurali“ Milenkovićev gol za duplu krunu u sezoni 2016/17, a iza ugla nas je sačekala vijest da Partizan ostaje bez trenera Marka Nikolića, tvorca tog, zbog okolnosti u kojima se dogodilo, istorijskog ostvarenja. Zvanično, „Šef“ je dobio od Videotona ponudu koja se ne odbija, nezvanično, nije imao više snage da se rve u blatu u kome se komšije (naj)bolje snalaze, jer im je ono prirodno stanište. Odlučio je da ode kao apsolutni pobjednik.

troverzna pojava. Na jednoj strani, on je mnonajlepršaviji fudbal koji je gledao uživo, a na drugom polu nalazile su se činjenice da se u prošlosti deklarisao kao zaljubljenik u pogrešne boje, što je, moglo bi se reći i potvrdio kad je na polusezoni 2007/08 klub ostavio bez trenera a tim pred prvo proljećno kolo, derbi, bez Tošića i Žuke (bili su mu neophodni za domaći susret sa Lučanima). Na talasu euforije iskazane kroz narodnu krilaticu „Slavićemo mjesec dana duplu krunu Partizana“, malo ko se osvrtao na istinu da Đukić vrlo teško verbalno artikuliše svoje misli, da u karijeri nije

Predugi dani do početka kvalifikacija za LŠ

osvojio niti jedan trofej i da mu je želudac isu-

uglavnom su prolazili u licitiranju ko bi mo-

više slab za ljute zaprške iz kuhinje „Madere“.


Rokada i pretumbavanja bilo je i u svim lini-

važnije od same igre: odlazak Leonarda, do-

jama tima, kako pred početak, tako i tokom

lazak Sume, život&priključenije majora Pavla

sezone. Ekipu je napustila “osovina“ igrača

Đurišića...

najzaslužnijih za duplu krunu. Najvažniji igrač odbrane, mladi Nikola Milenković otišao je u Fiorentinu a kao zamjena doveden je iskusni Miletić, a nešto kasnije i Mitrović. Na sredini terena, na kraju polusezone otišao je Everton, a doveden je Saša Zdjelar. U navali, otišao je Leonardo, a kao njegova zamjena, i više od toga, kao Mesi(ja) lično, kupljen je Sejduba Suma. Postao je prvi igrač u istoriji za koga je Partizan dao toliki novac, “uzevši ga ispred nosa zvezdi”, pa s toga možda i ne čudi što je pravo sa aerodroma izveden na travnjak JNA da u 2PM, na romantičnih 37 celzijusa žonglira i šutira na prazan gol dok nije zanemoćao od vrućine i fizičke nespremnosti. Nakon dvomeča sa Videotonom i derbija, otišao je, uz Leonarda, najveći proizvođač golova prethodne sezone, Uroš Đurđević... Zimovanje u Evropi nakon 13 godina

U narednom kolu LŠ kampanje žrijeb nam je dao cigane iz Pireja U prvoj utakmici, nakon nekoliko početničkih grešaka, poraženi smo 1:3, dok je u Grčkoj, uz prilično dobru igru izboren častan, ali za prolaz dalje nedovoljan remi od 2:2. Ko zna šta bi bilo da golmanu Kljajiću nije “zasmetao reflektor”, i da je Janković bio malo prisebniji pred sam kraj... Automatski smo se našli u poslednjoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope, gdje smo ponovo sreli Marka Nikolića, s tim što smo sada bili na suprotnim stranama. Dakle, Partizan-Videoton. U prvom meču, u mučnoj atmosferi, (odjekivala je samo pjesma grupe gostujućih navijača, jer su Partizanu, zbog kazne UEFA, podršku mogli da pruže samo novinari i službena lica) bilo je 0:0. Protivnik nije impresionirao, ali samo zahvaljujući Vladimiru Stojkoviću koji nas je pojačao pred ovaj

U prvom kolu kvalifikacija izvukli smo Buduć-

dvomeč, ostalo je “duplo golo”, i nada da će u

nost, i uz mršavo izdanje u dvomeču (2:0, 0:0)

Mađarskoj biti bolje. I bilo je! Skoro savršena

prošli dalje. Činilo se tih dana da je sve bilo

utakmica naše ekipe, taktički trijumf Đukića,


Kada je reč o učinku Sejdube Sume u dresu Partizana, treba svakako imati u vidu i statistiku. A ona pokazuje da je Suma nastupio tek na 31 od 55 do sada odigranih utakmica Partizana u sezoni, znači oko 55%.  Suma je jedan od onih igrača kojeg je najviše pogodio Đukićev trend tumbanja ekipe i zamene jednih istih igrača u momentu kada ekipi ne ide. Tako je Suma najčešće bio “prvi pik” za slanje na klupu.  Suma je samo 7 puta odigrao svih 90 minuta (od toga tek 4 u prvenstvu)! Osam puta je ušao sa klupe i 16 puta je počeo meč a kasnije bio zamenjen! Pri tom, nijednom nije bio u prilici da veže u nizu tri cele utakmice po 90 minuta! Postigao je pogotke na gostovanjima protiv Olimpijakosa i Videotona i još tri prvenstvena (Javor, Radnik, C.zvezda) Tačno je da se mnogo više očekivalo od njega, ali ruku na srce, Sejduba Suma nije imao preko potreban kontinuitet kako bi utisak o njegovim mogućnostima bio definitivan.

šenost i nesmotrenost naših fudbalera, koja bi mogla biti dovedena u vezu i sa lošom kondicijom. Usledilo je gostovanje u Albaniji, sa pritiskom koji nije isključivo bio posledica fudbalskih stvari, jasno je i zbog čega. U jednoj “mrtvoj” utakmici, imali smo šansu da damo gol, ali je ćelavi Miletić pogodio stativu, a Suma promašio pobjedu, pa je ostalo 0:0. Pred poslednja tri kola, računica je jasna, sa dvije domaće pobjede, Partizan ide dalje. Tako je i bilo. Tošić i Tavamba potvrdili su da smo kvalitetniji i bolji tim od Skenderbega, a Ožegović je glavom dao gol nakon predivne akcije Jankovića, Tavambe (strijelca prvog gola) i Pantića za 2:1 protiv Jang Bojsa, za prvo evro prezimljavanje nakon onog koje je 2005. u Dnjepropetrovsku ovjerio Miroslav

uz fenomenalnog Đurđevića. Veličanstvenih

Radović. Poraz u poslednjem kolu u Kije-

4:0 za Partizan, za namirenje (sa kamatom!)

vu nije bio bolan, iako bolno visok (4:1), jer je

duga iz 1984, i još jednu “grupu” LE.

kuglica sa imenom FK Partizan već bila spre-

A u grupi: Jang Bojs, Skenderbeg i Dinamo Kijev. Provejavao je optimizam, i u takvim

mna za izvlačenje na žrebu šesnaestine finala Lige Evrope.

najavama pozicionirani smo odmah iza Dina-

Na žrebu, “kako smo se nadali, dobro smo se

ma. Dovedena su i nova pojačanja: povratnik

udali”. Odlično, rekao bih. Viktorija Plzen u

Tošić, Antonov, Mitrović i Ognjen Ožego-

poređenju sa “alama i vranama” kojima smo

vić, oko čijeg se transfera podiglo i najviše

mogli da dopadnemo šaka, bila je izuzetno

prašine, budući da je još jedan sa statusom

prihvatljiva. Ekipa sa kojom smo mogli i mo-

podnosioca molbe za oprost ružne prošlosti.

rali da se nosimo, i koju smo itekako mogli

Startni remi (1:1) u Bernu dao je za pravo svima koji su vjerovali da možemo dalje. Takvo vjerovanje dobilo je na intenzitetu u poluvremenu (2:0) meča sa Ukrajincima (opet prazan stadion zbog kazne), ali je raspoloženje ra-

da prođemo. Pokazao je to i sam dvomeč. Nakon što smo golom Tavambe poveli, i imali šansu za 2:0, povukli smo se, i primili gol. Istina, gol koji je postignut iz očiglednog ofsajda, ali ko to sad pamti, koga je briga, i šta mijenja?

pidno opalo nakon katastrofalnih drugih 45

Revanš u Češkoj bio je definitivno jedna od

minuta i poraza od 2:3. Čini se da je više od

najlošijih utakmica sezone. Malokrvno, bez-

očajnog norveškog sudije Sven Odvar Moena,

voljno, bezidejno, da ne upotrebim i neke teže

ovakvom ishodu kumovala uplašenost, smu-

kvalifikacije. “Bez ispaljenog metka” propu-


stili smo šansu da produžimo ovosezonsku

10 pobeda. Osim Crvene zvezde koja ima čak

evro-bajku i položili oružje pred timom koji

16 trijumfa kod kuće više od nas pobeda na

nam, čini mi se, to nije ni tražio, već samo pri-

svom terenu imaju i Čukarički 12, odnosno

hvatio ponuđeni poklon i svladao nas sa 2:0.

Radnički, Spartak i Napredak po 11.

Titula izgubljena već na polusezoni

Niti jedan od tri dvoboja sa njima mi nismo

Za razliku od evropske epizode, koja se mora okarakterisati kao jedna od najslavnijih Partizanovog serijala pod UEFA okriljem ikad, sezona u domaćoj borbi za bodove bila je dijametralno suprotna. Najkraće i najkulturnije rečeno, za zaborav! Mnogo je faktora uticalo na to da dva kola prije kraja prvenstvene trke, prvoplasirani ima 14 bodova više od Partiza-

dobili. U dva okršaja u rupi bilo smo znatno lošiji, pogotovo u ovom poslednjem, i to će, za mene, ostati ogledalo Miroslava Đukića u njegovom drugom mandatu na našoj klupi. Na JNA, u decembarskom derbiju, konačno nam je, prvi put since 1995, suđen penal, ali nije dosuđen i ofsajd iz koga su ovi izjednačili. Bilo bi previše?!?

na, i to nakon podjele bodova pred plej of.

Vojvodinu smo dobili samo jednom od tri

Onaj ko je mislio da će se u Ljutice Bogdana

puta, a sreća koja nam se osmjehnula u av-

išta prepustiti slučaju nakon prošlosezonskog

gustu u Novom Sadu (Ostojić u ‘89. za 0:1),

epiloga, grdno se prevario. Prevario se izgle-

narugala nam se u decembru u Beogradu

da samo onaj ko je pomislio da je Đukić kadar

(Kojašević u ’86 za 1:1, uz sudijsku krađu u

da ipak sasvim solidan igrački kadar valjano

korist crven.,pardon, Vojvodine). 29. aprila

“našpanuje” za borbu protiv zvezde i njenih

2018. na “Karađorđu” poraženi smo sa 2:1 od

satelita, za borbu koja je bila i biće uvijek ne-

nikad slabijih Novosađana, uz evro gol Marka

što mnogo više od sporta. Umjesto “11 pit bu-

Jankovića.

lova sa krvlju u očima”, kako je ekipa izgledala najvećim djelom prošle sezone, imali smo na terenu “11 Đukića sa konferencija za medije”: neprecizno, nejasno, smušeno, već viđeno, šablonski, i samo na trenutke, otresito, da ne kažem “dripački”. Bodove sa JNA nije odnosio uglavnom samo onaj ko za njih nije ni pitao, dok su komšiluk, naročito njegova

logistika,

bili, očekivano nepogrešivi, sa samo jednim

porazom

za čitavu sezonu!!! Partizan je na 18 mečeva kao domaćin zabeležio samo

Kada se ovome doda da je na JNA Napredak dva puta izborio remi, a da nas je u Kruševcu savladao; da smo izgubili u Nišu, da nas je i kući i na strani tukao Voždovac, da nas je pokrao Zemun na JNA,... teško da je uz najvećeg


tovo, i da ćemo ostati bez ijednog trofeja ove godine, pogotovo imajući u vidu koliko su se gosti prevrtali po terenu i ko ih sa klupe tome podučava. Međutim, pravda je ipak zadovoljena. Nakon odličnog udarca glavom Markovića, njihov golman vadi loptu bukvalno iz mreže, i ona uz dosta sreće dolazi do Jovanovića koji je iz drugog pokušaja ubacuje u srce peterca. Na nju natrčava niko drugi nego Saša Ilić, i ovoga puta je ubacuje u mrežu Za delirijum na stadionu, za ideanih 2:0, za spas sezone, koji će, iskreno se nadam, biti verifikovan osvajanjem trofeja u Surdulici (ili negdje drugo?) 23 maja 2018. godine. Zaključak rivala koji prosto ne gubi, moglo da bude dru-

Posle svega, nameće se zaključak da zasluge

gačije i bolje nego što jeste.

zbog evropskog zimovanja i nadamo se osvo-

Još korak do trećeg uzastopnog kupa

jenog kupa, ali i krivica zbog izgubljene titule mogu da se podijele između trenera, igrača i

Priču o ovogodišnjem kupu, počeću od kraja

uprave. Đukić je kriv što mu ekipa u najvećem

i tu je i završiti. Ne bez razloga. Naime, dru-

broju domaćih utakmica nije bila psihofizički

ga utakmica polufinala ovog takmičenja sa

spremna, i što je kao takva titulu praktično iz-

Čukaričkim, za mene lično je nešto najemo-

gubila već posle decembarskog derbija. Ono

tivnije i najupečatljivije iz ove sezone, mada je

što je najuočljivije, a takođe ide na Đukućevu

recimo svaki trijumf u Evropi objektivno imao

dušu, je da je „hemija“ u ekipi izuzetno loša. I

daleko veći rezultatski i finansijski značaj.

na terenu se vidi „ko koga gotivi, a ko sa kim

Dakle, nakon nesrećnog i nespretnog po-

ne priča“, što je nedopustivo.

raza na Brdu (2:4), došao je i dan revanša,

Zaslužan je najpoznatiji stanovnik „j*****g“

9.5.2018. godine. Na tribinama neočekivanih

Štitara za briljantan prolaz u grupnu, a zatim

15.000 ljudi uz odličnu atmosferu i pritisak

i eliminacionu fazu LE, ali je apsolutno kriv za

na koji gosti jednostavno nisu navikli. Pantić

sramno izdanje u Plzenu.

promašuje penal u 20 i nekom, i do 60 i nekog traje opsada gola gostiju, bez rezultata.

Uprava je zaslužna za dovođenje Stojkovića, Pantića, pa onda i Miletića, Zdjelara, donekle

I onda, Antonov odličnim udarcem za 1-0!

Tošića i Ožegovića... To su, uz Tavambu, igra-

Dobro je, ima vremena za drugi. Ima, ali pro-

či koji su, kad se sve sabere i oduzme, pružili

mašujemo, lopta neće u gol. Odlični Ivanović

najviše ove sezone. U zimskoj pauzi doveden

pokušava, a nešto kasnije Sale Ilić u ‘86. pro-

je i najbolji igrač domaće lige, Đorđe Ivanović

mašuje zicer “a la Real na JNA”. Nema onog

iz Spartaka, koji nakon početnog perioda

među nama ko tad nije pomislio da je sve go-

adaptacije i „traženja“, pokazuje da zna fud-


bal. Uz grobarski pedigre, to bi moglo da ga

ne odigra kako je zamislio, svoj fokus pre-

promoviše u jednog od glavnih protagonista

bacuje na gestikulacije, priču, prebacivanja

naredne sezone.

saigračima, itd. Čini se da je došlo do uzaja-

Da li je dovođenje Đukića na klupu dobar ili

mnog zasićenja, pa bi bilo vrlo korisno da po-

loš potez? Pod kojim uslovima je to učinjeno?

traži i pronađe drugu sredinu.

Prosudite sami. Prvenstvena tabela govori

Ne bi bilo fer da se kao iznenađenja u pozitiv-

jedno, Liga Evrope i kup drugo, a lični utisak svakog od nas je nešto sasvim treće. Možda nam svima zajedno odgovor daju dani neposredno nakon okončanja sezone.

nom smislu ne istaknu Danilo Pantić i Leandre Tavamba. Prvi je dao značajan doprinos dobrim rezultatima u Evropi, i što je još važnije, „sredio je glavu“ u odnosu na prvi mandat

Potpuni promašaj predstavlja dovođenje

koga se svi ne baš sa radošću prisjećamo. Ta-

Sume, koji, iako strijelac u Grčkoj, Mađar-

vamba je sa druge strane, golgeterski potpu-

skoj i sa 11 metara na derbiju, apsolutno

no eksplodirao u LE, i iz Partizana dobio poziv

nije opravdao uloženi novac. Jedina pozitiv-

da nastupi za selekciju Kameruna.

na stvar osim pobrojanih golova, jeste spremnost da se fizički razračuna sa fudbalerima domaćina na stadionu „Rajko Mitić“, naročito ako se ima u vidu da tu spremnost nije poka-

Ono što je pozitivno, svakako je uvođenje u „roster“ nekoliko mladih igrača koji bi mogli da predstavljaju takmičarsku (i finansijsku)

zao više niko od igrača Partizana.

okosnicu kluba u narednom periodu: Sveto-

Najveće razočarenje osim Sume je Marko

nović. Uz Jurija Vakulka koji tek treba da do-

Janković. Nesporno raskošnog talenta i široke lepeze tehničkih mogućnosti, kako je sezona odmicala, dozvolio je da u prvi plan izbiju njegove slabosti, naročito na planu odnosa prema igri i publici. Ukoliko prvih par poteza

zar Marković, Armin Đerlek i Đorđe Jovabije pravu šansu i pokaže da ga Ševčenko nije uzalud hvalio, i Luku Cucina koji se oporavlja od povrede, eto temelja za buduće uspjehe. Mirko Vuković


NA DANAŠNJI DAN – 17. MAJ

Pre samo godinu dana, 17. maja 2017. odigrana je čuvena utakmica u Nišu u kojoj je Partizan slavio pogocima Đurđevića (2) i Leonarda i osvojio titulu u koju je samo dve nedelje ranije malo ko verovao. Navijači “crno-belih” koji su ispunili Čair napravili su atmosferu za pamćenje, a ekipa trenera Marka Nikolića koji je zbog suspenzije bio sprečen da sa klupe predvodi svoj tim, uzvrtila im je pobedom od 3-1 za 27. titulu. Interesantno je da je Partizan na današnji dan tokom godina odigrao deset prvenstvenih mečeva i zabeležio isto toliko pobeda, čak pet puta je bilo 3-1, triput 1-0

1970. Partizan – Bor 3-1 (Bjeković 3) 1972. Partizan – Vardar 2-1 (Bjeković 2) 1987. Partizan – Radnički Niš 3-1 (M. Đurovski 2, Vokri) 1992. Partizan – Rad 2-1 (Miletić, Vorkapić) 1997. Partizan – Proleter 3-1 (I. Tomić, Hristov, Ćirić) 2000. Radnički Niš – Partizan 0-1 (Duljaj) 2003. Partizan – Obilić 1-0 (Vukić)

i dva puta 2-1.

2008. Partizan – Hajduk Kula 1-0 (Dijara)

1959. Partizan – Hajduk 3-1 (Galić,

2017. Radnički Niš – Partizan 1-3 (Đurđević

Vukelić, Z. Čebinac)

2, Leonardo)

Program pripremili: Aleksandar Pavlović, Dušan Mihajilović, Mirko Vuković, Miroslav Bešlin, Goran Jovanović i Igor Todorović Foto: arhiva, FK Partizan, FK Spartak, M.Todorović, O.Bunić www.crnobelanostalgija.com

Partizan - Spartak, program, 17.5.2018.  

Program za utakmicu 37. kola Superlige Srbije između Partizana i Spartaka, 17.5.2018.

Partizan - Spartak, program, 17.5.2018.  

Program za utakmicu 37. kola Superlige Srbije između Partizana i Spartaka, 17.5.2018.

Advertisement