Prikazi
kulturi koju karakteriše najpre motiv opstanka, ovakva refleksivnost je neobična i tim vrednija.A taj svet i ta stvarnost se u ovom romanu raskrivaju kao kavez manipulacije i gole sile, u kom vlast drže zaista i samo oni kojima krajnji i zapravo jedini argument leži u snazi oružja. Pobuna protiv ovakvo strukturisane moći, kao jedina moguća pobuna iz jedne dekadentske perspektive, jeste u anarhizmu i demonologiji, koji atakuju na samu legitimnost poretka, njegovu simboličku srž, osnov njegove simboličke moći. Snaga i provokativnost “Ogladala za vampira” nije u njegovoj nenormativnoj leksici i karnevalskim uprizorenjima, već o znanju dubinskih struktura na kojima počiva svet kao jedna projektovana stvarnost samonametnutog ropstva. Ta struktura se reflektuje sredstvima žanra i jedne lavirintske modelizacije sveta, koja je sasvim u duhu kako dekadentske tradicije, tako i dominantnih kibernetičko-holografskih traganja za najpribližnijom mogućom slikom savremene stvarnosti. Željni smo pobune i avanture, jednog istinskog prevazilaženja sopstvenih granica, za koje ni sami ne znamo kako smo ih i na koji način umesto u tačke dodira pretvorili u rešetke. Zbog toga nam se ovaj roman valjda i sviđa. On se sviđa pre našoj nemoći nego moći, pre slabosti nego nadi, ali šta s tim? To smo mi, a ovo je samo roman. Dopustimo mu da to bude. Opustimo se i ne kvarimo. Čitajmo.
__ 140 __