Page 1

За омјене! пр БИЛТЕН ГРАДСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ БАЊАЛУКА

Снага СДС-а Скупштина Српке демократске странке која је одржана 13. априла 2014. године у Бијељини трасирала је пут ка дефинитивној побједи на предстојећим октобарским изборима. Јасне и недвосмислене поруке које су саопшти-

ли предсједник Младен Босић и остали страначки прваци, потврдили су опредијељеност странке да се суочи са бројним изазовима који се налазе пред народом и Републиком Српском. Бијела књига, у чијој изради су учествовали

аpril / мaj 2014.

Бијељина, 13. април 2014. године Скупштина Српске демократске странке

бројни еминентни стручњаци из редова Српске демократске странке, а у којој је садржана пројекција изласка из тешке економске и социјалне кризе, потврда је доброг пута на којем се налази Српска демократска странка. Никола Селаковић,

потпредсједник Српске напредне странке, својим присуством и недвосмисленом подршком СДС-у дао је додатну енергију овом импозантном скупу. Дефинитивно-до побједе!


Савез за промјене Савез за побједу 30. април 2014. године, дан када је у Бањалуци конституисан Савез за промјене и потписана Декларација о основама политике будућег дјеловања великог броја опозиционих политичких партија и 40 различитих удружења, невладиних и синдикалних организација, остаће по свему судећи , упамћен као датум када су ударени темељи нове власти која ће преузети управљање Републиком Српском након октобарских избора у БиХ. „ Доласком на власт, Савез за промјене ће одмах процесуирати носиоце криминала и корупције у Републици Српској и одузети незаконито стечену имовину. Јавно ћемо

објавити све афере, тајне уговоре и њихове актере који су проузроковали штету од више милијарди конвертибилних марака по Републику Српску и њене грађане“, само је дјелић из програма Савеза. Младен Босић, предсједник Српске демократске старнке, која је стожер овог блока и сам је указао на значај формирања Савеза за промјене оцијенивши га кључним политичким догађајем у Републици Српској, јер најављује нове политичке процесе и долазак нове, одговорније власти, која ће у епицентар свог дјеловања, поред реченог, ставити економију, оживљавање привреде и социјалних питања грађана Републике Српске. Народу треба правде и посла! До избора је остало још 5 мјесеци. Прикључи се!

Обезбиједити минимум социјалне заштите Објезбјеђивање минимума социјалне заштите грађана Бања Луке, један је од задатака који би морао бити на самом врху приоритета сваке озбиљне и одговорне власти. С обзиром да то у Бања Луци није случај, поготово када се зна да највећи број наших суграђана грца у биједи и неимаштини, Ресорни одбор за социјалну заштиту Градске организације Српске демократске странке Бања Лука, утврдио је акциони план унапређења социјалних права, те породичне и дјечије заштите. Лела Јошић, предсједница овог Одбора, је у изјави за БАЊАЛУКАПРЕС истакла да се залаже за покретање иницијативе за доношење Закона о комори у убласти социјалне заштите, формирање Завода за социјалну заштиту као и увођење сертификације професионалаца запослених у социјалним установама, те промоцију концепта цјеловитог учења и усавршавања и организацију семинара и едукација које би имале обавезујући крактер. „Нама је у овом моменту неопходна израда социјалне карте становништва, као основе за оперативне планове за задовољење

- Подршку младим брачним социјалних потреба становништва, која би се дорађивала сваке паровима при куповини прве четири године. Исто тако, зала- стамбене јединице и с тим у вези жемо се за увођење субвенција осигурање права сваком дјетету за обезбјеђење бесплатног град- на дјечији додатак, ског превоза лицима старијим - Увођење у правни живот од 65 година која се налазе у Институције социјал-ног минимустању социјалне пома и требе те увођење бес- Доношење новог платних уџбеника Породичног закона који за дјецу и бесплатно мора бити усклађен са школовање, и то првенмеђународним конвествено из оних поронцијама и другим дица које су социјално међународним инструнајугроженије. Ми моментима који имају за рамо развијати дух циљ очување породице социјалне солидари хуманијег модела жиЛела Јошић ности и с тим у вевота унутар саме порози обезбиједити правну регулативу за признавање права на једнократну новчану помоћ радно способним незапосленим лицима“, појаснила је Јошићева. Када је ријеч о Сектору породичне и дјечије заштите, Ресорни одбор за социјалну заштиту СДС Бањалука ставља у први план: - Креирање демографске политике која ће афирмисати рађање дјеце, обезбјеђење запослења младим брачним паровима и институционалну припрему младих за брак и одговорно родитељство,

дице. Један од задатака и циљева одговорне социјалне политике, а на којима инсистира Српска демократска странка, свакако је и промоција тзв. нулте толеранције на све облике насиља у породици и породичној заједници.


Власт расипала новац и кршила законе Интервју: мр Бошко Чеко главни ревизор јавног сектора РС у периоду 2000-2012. година Од краја 2000. године, када је именован на чело Главне службе за ревизију јавног сектора РС, па до краја 2012. године, када му је истекао мандат главног ревизора, Бошко Чеко је потписао 646 извјештаја финансијске ревизије. Само 26 одсто ревидираних субјеката (или њих 170) добило је позитивно мишљење, 46 процената (или 294) добило је мишљење са резервом, док је 28 одсто ревидираних субјеката (или њих 182) од Главне службе за ревизију добило негативно/уздржано мишљење... БАЊАЛУКАПРЕС: Који су највећи недостаци, које сте уочили приликом поменутих ревизија? Чеко: Најприје, констатовали смо одређене неправилности приликом изградње аутопута Бањалука-Градишка. На примјер, на дионици КлашницеМаховљани, дужине 5,73 км, уговорена вриједност радова од 43 милиона марака, бројним уговорима и анексима, увећана је на преко 129 милиона КМ. Проста математика каже да је један километар те дионице коштао чак 22,5 милиона марака! Међутим, менаџмент „Путева РС“ није прихватио извјештај Главне службе за ревизију, бранећи претходнике, који су склапали уговоре и анексе тих уговора. Приликом расправе у Народној скупштини РС, огромна већина посланика подржала је извјештај о неправилностима приликом изградње поменуте дионице аутопута, али до сада нико није одговарао за очигледне пропусте у домену склапања уговора и њихових анекса.

Главна служба за ревизију је, потом, утврдила и неправилности приликом изградње и пословања Палате предсједника РС, на основу којих је тужилаштво поднијело оптужницу против генералног секретара предсједника Српске, који је у судском процесу и осуђен. Даље, утврдили смо прекршаје у провођењу процедура, прописаних Законом о јавним набавкама, током изградње и набавке опреме за Административни центар Владе Српске. Подсјећам да је изградња овог комплекса финансирана кредитом, у укупном износу од 204 милиона марака, а од тог износа на набавку опреме утрошено је преко 28 милиона КМ, за коју није проведен поступак набавке, како је то предвиђено Законом о јавним набавкама. Морам да наведем и случај ревизије Министарства за породицу, омладину и спорт, у вријеме док је министар био Проко Драгосављевић. Наиме, због великих одступања у трошењу буџетских средстава и бројних неправилности, Главна служба за ревизију дала је изразито негативно мишљење на финансијски извјештај овог министарства, а Одбор за ревизију Народне скупштине РС провео је јавно саслушање. Међутим, умјесто да буде санкционисан због огромних пропуста, поменути министар је награђен тако што је постављен за директора ЈП „Службени гласник РС“! Такође, ревизори су утврдили неправилности у раду и пословању Инвестиционоразвојне банке и фондова у њеном

саставу, потом Геодетске управе за имовинско-правне послове, „Шума Српске“, „Електропривреде РС“, „Жељезница РС“ и „Пошта Српске“. На основу свих уочених неправилности, може се закључити да је буџет Републике Српске, у претходним годинама, оштећен за веома велики износ. БАЊАЛУКАПРЕС: Каквим се све махинацијама тадашња власт служила како би „испеглала“ пословање министарстава и јавних предузећа?... Чеко: Навешћу један примјер... У Извјештају о ревизији Консолидованог извјештаја о извршењу буџета и буџетских корисника за 2009. годину, ревизија је констатовала да није исправно приказан дефицит републичког буџета за ту годину, чији је кумулативни износ био најмање 1,11 милијарди марака. Чим је овај извјештај објелодањен, тадашњи министар финансија, Александар Џомбић, почео је да минимализује и негира налазе ревизора путем писаних и електронских медија. Колико ми је познато, овај извјештај никада није разматран на некој од сједница Народне скупштине РС. Наглашавам да је тај извјештај требало да буде разматран у изборној години, у којој је - послије општих избора за премијера Српске предложен и изабран управо бивши министар финансија. Њему, наравно, није ишло у прилог да се у републичком парламенту расправља о овом извјештају, због утврђеног огромног дефицита и других неправилности. БАЊАЛУКАПРЕС: Да ли сте икада били изложени политичким или било каквим другим притисцима да „фризирате“ поједине ревизорске извјештаје? Чеко: Може се слободно рећи да сам од почетка до краја мандата био под сталним притисцима, и то извршне власти, позиције, појединих медија и невладиних организација, те руководстава ревидираних субјеката. Позиција је ревизији замјерала изношење у јавност утврђених недостатака и пропуста у раду Владе, њених министарстава, институција, предузећа или јединица локалних управа, на чијем су челу били, углавном, кадрови владајућих странака. Тадашњи премијери Српске су утврђене неправилности у прекорачењу буџета, ненамјенско трошење буџетских средстава, утврђивање и исказивање дефицита, непоштовање прописа... често коментарисали непристојним и увредљивим ријечима на мој рачун. Ипак, најдрастичнији притисак Владе РС, односно Министарства финансија, на мене догодио се 2009. године, а повод је био негативно мишљење ревизије о пословању и финансијским извјештајима ИРБ-а и фондова у саставу те банке за 2008. годину.

Тадашњи министар финансија, са својим сарадницима, покушао је усмено да утиче на Главну службу за ревизију да промијени мишљење о извјештајима ИРБ-а, а када ти притисци нису дали резултат, предложио је Влади РС да усвоји „Смјернице за поступање институција јавног сектора РС са Нацртом извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора РС који садрже негативно мишљење“. Овај документ је објављен у „Службеном гласнику РС“ бр. 52, од 17. јуна 2009. године, и он је - у ствари - својеврсни притисак на рад и независност Главне службе за ревизију, јер је преко њега извршна власт, односно Влада и Министарство финансија, сугерисала јавним институцијама како да поступају са нацртима извјештаја Главне службе за ревизију у случајевима када постоји неслагање одговорног лица институције о значајним питањима, која су утицала на негативно мишљење, дато у нацрту извјештаја. Овакво понашање власти је незабиљежено у модерној пракси. Приликом разматрања Извјештаја о активностима и пословању Главне службе за ревизију јавног сектора РС за 2008. годину на сједници Народне скупштине, одржаној 10. и 11. новембра 2009, владајуће странке су дале велике примједбе на рад ревизора и то све због негативног извјештаја о раду ИРБ-а. Под притиском власти, овај извјештај није усвојен на Народној скупштини РС, иако су га прихватили сви скупштински одбори. Као куриозитет, навешћу да нико од посланика, у својој дискусији, тада није навео шта је то било погрешно или нетачно у извјештају Главне службе за ревизију!

ПРЕМИЈЕРОВ САВЈЕТ У вријеме „афере“ са негативним мишљењем ревизије о пословању и финансијским извјештајима ИРБ-а и фондова у саставу те банке, тадашњи предсједник Владе РС, Милорад Додик, изјавио је да „неће усвајати нити давати подршку мојим извјештајима на Народној скупштини РС“, те да ако хоћу да се усвоје и подрже моји извјештаји, „треба да оснујем своју странку, која ће усвајати извјештаје на Народној скупштини РС“. Мислим да је овим све речено о односу власти према запосленима у Главној служби за ревизију јавног сектора РС, који независно, часно и поштено раде свој посао - истакао је Бошко Чеко.


Високо образовање у Републици Српској Проф. др Бранко Блануша Куда иде високо образовање у Републици Српској? Посматрајући стање у овој области, може се закључити да ова област, са једне има врло значајну улогу у друштвеној заједници, а са друге да постојећа власт нема дефинисану стратегију када је у питању Универзитет и високо образовање. У сектору високог образовања постоји знатан број заинтересованих страна, али и сложених и често међусобно дивергентних очекивања која долазе и из академске заједнице, али и изван ње. Садашња политика у овој области није ни јасно дефинисана, ни конзистентна, нити са одговарајућом стратегијом у овој области. Стога, пробаћемо у најкраћем да представимо значај ове области у друштваној заједници, тренутно стање и приједлог мјера за побољшање ситуација у овој област. У најкраћем, Универзитет представња синтезу етичке, образовно-васпитне и научно-истраживачке функције, те је као такав од изузетне важности за свако друштво. На Универзитету се производе , по дефиницији, струковно и интелектуално оспособљени кадрови. Ту се постижу највиши етички и морални стандарди, који се проносе на нове генерације. Универзитети, заједно са институтима носе одговорност за научно-истраживачки рад као погонску снагу сваког друштва.

Каква је ситуација у области високог образовања сада? Посматраћемо неколико значајних аспеката који дефинишу стање у области високог образовања, законска регулатива, настава и наставно-научни кадар, научно-истраживачки рад, финансирање високог образовања и сардања са тржиштем и окружењем. Иако постоји Закон о високом образовању у Републици Српској и низ уредби и правилника који третирају ову проблематику, може се рећи да међу њима не постоји конзистентност, а често се сусреће противрјечност између појединих чланова правилника и Закона. Настава на свим универзитетима у Републици Српској изводи се по принципима Болоњске декларације, али је то далеко од онога што чини основу студија по овим принципима. Наведимо само недостатак акредитације високошколских институција, организацију Катедри на универзитету, мултидисциплинарне и интердисциплинарне студије, провођење мјера за осигурање квалитета, мобилност студента и наставника и сл. Овдје се морају споменути и бројни приватни факултети и универзитети, који производе кадрове којих има превише на тржишту раду, а често су упитни њихови квалитет студија, те знања, вјештине и компетенције

Имамо идеју и визију

вом гдје су дошли до закључка да већина локалних мјештана чак и не зна гдје се налази мјесна заједница. Наиме, некада су на овом подручју постојале четири мјесне заједнице, али доласком владајуће странке тај избор је сведен на двије, с тим да се МЗ Лазарево 1 налази у веома лошем стању и није функционална. „Ово је проблем о коме изгледа нико неће да мисли. Није коректно да постоји само једна мјесна заједница у великом насељу као што је Лазарево и да не може да пружи услуге које би требала. Барака МЗ Лазарево 1 настала је још ‘70их година, прошлог вијека и свима је логично да је треба санирати и омогућити да постане функционална и олакша живот овом живљу овдје,“ истакао је др Слободан Гајић предсједник Подручног одбора „Сјевер 2“ Градске организације Српске демократске

Омогућити лакши живот локалном становништву Постојање адекватне и функционалне мјесне заједнице у којој би се завршавао већи број свакодневних захтјева, становништву Лазарева 1 и Лазарева 2 много би значило. На подручју ових Мјесних заједница живи више од 15 000 становника. Попут већине грађана Бањалуке и цијеле Републике Српске, велики број становништва живи на ивици сиромаштва. О онима који готово свакодневно обијају прагове Бироа за запошљавање, беспредметно је и говорити. Активисти Градског одбора СДС-а, Подручни одбор “Сјевер 2,” недавно су анализирали ситуацију у ове двије мјесне заједнице и разговарали са локалним становништ-

Издавач билтена БАЊАЛУКА ПРЕС је ГО СДС Бања Лука. Адреса: Јована Дучића 23а/25 (круг "Чајавецa") Телефон: 051 211 947, Факс: 051 217 848

којима располажу свршени дипломци. Премда број наставника на универзитетима расте, можемо рећи да је стање незадовољавајуће и у погледу броја, али често и квалитета наставног особља. Уписна политика је стихијска и не уважава реалне потребе и планове друштва и тржишта рада. Наведимо да се на појединим студијским програмима Универзитета у Бањој Луци школују студенти, чије је запошљавање упитно и у наредних 10 година. Научно- истраживачки рад је на ниском нивоу. Директно улагање врло мало (далеко од препоруке од 6% БДП), међународна сарадња недовољна, сарадња са тржиштем у окружењу слаба и несистематична. Финасирање јавног високог образовања представља посебан проблем. Један дио трошкова финансира се из буџета, а други дио из властистих прихода. Политика финансирања је неконзистентна и мијења се из често. На јавним универзитетима не постоји дефинисана реална цијена школовања за годину/студент, за одређени студијски програм. Треба рећи и да за неке факултете на јавним универзитетима постоји проблем одговарајућег простора, као и да недостају студентски домови. Улагања у опрему на факултетима постоје, али се и то чини стихијски и несистематично. Један од великих проблема је и то што владајућа политика гледа на Универзитет као на трошак, а не као на партнера који мора бити укључен у државне пројекте, реформске процесе, креирање стратегија и политика. Градски одбор Српске демокретске странке и Ресорни одбор за високо образовање је на основу детаљне анализе стања предложио и низ мјера које је потребно преду-

странке Бањалука.. Већина становника овог дијела највећег града у Републици Српској сматра да би Мјесна заједница као облик непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи, требало да грађанима пружи остваривање заједничних интереса и потреба. Као примјер наводе податак, да становници Лазарева 1, у улицама Савска, Моравска, Дунавска немају још увијек ријешену канализацију ни расвјету. Уколико би се направио нови објекат МЗ Лазарево 1, становници овог насеља лакше би рјешавали проблеме са којима се сусрећу. „Наша идеја је да од Мјесне заједнице направимо функционални административни центар, да лица у пензији не морају ићи у град како би добили родни лист или неки други битан документ, да пријаве шта се треба увести, поправити у насељу а не овако да су

зети у области високог образовања. То су: Израда стртегије развоја високог образовања; Довршетак процеса акредитација универзитета; Регулисање односа јавног и приватног високог образовања; Развој инфраструктуре и изградња неопходних нових објеката; Стварање потребних услова за академски рад, укључујући простор, опрему и ефикасан менаџмент; Модернизација концепта финансирања високог образовања; Успостављање ефикасног система за унапређење кадровске структуре, задржавање постојећих и ангажовање нових кадрова; Анализа постојеће уписне политике и провођење реформе; Развој међународне и међууниверзитетске сарадње; Стварање законских и материјалних претпоставки за већу мобилност студента и академског особља; Стварање материјалних услова и провођење системских мјера за унапређење научно-истраживачког рада; Повезивање и сарадња универзитета са привредним субјектима из окружења; Јачање улоге Универзитета као снажног ослонца државе у реализацији њених стратешких опредјељења.

препуштени сами себи. Додао бих и још, да бисмо у склопу мјесне заједнице отворили и мјесто гдје би се пензионери могли дружити, мјесто на ком би се дјеца могла играти, и још доста активности које би свака мјесна заједница требала да пружи локалном становништву“, истакао је Гајић. Просторије МЗ Лазарева 1 тренутно користи и борачка организација ове општине, која, сигурно заслужује боље услове за рад и већу подршку градских власти.

Руинирани објекат МЗ Лазарево

www.sdsrs.org


За омјене! пр аpril / мaj 2014.

Додатак


ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА ГРАДСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СДС БАЊА ЛУКА - РЕФОРМА ЛОКАЛНЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ 1. ЛОКАЛНА САМОУПРАВА Територијална организација сваке државе почива на основним облицима јединица локалне самоуправе. Величина јединица локалне самоуправе зависи, у великој мјери, од традиције, али и од улоге, коју јединице локалне самоуправе имају у цјелокупном државном функционисању. Босна и Херцеговина наслиједила је из претходне државе – Југославије такву територијалну организацију, која је подразумијевала постојање општине, као основне јединице локалне самоуправе, коју је сачињавао град са околином, која му природно припада. Оваквом организацијом, сеоско подручје се демографски празнило, интегришући се у градове, који су се брзо ширили, без одговарајуће структуре и организације која би задовољила потребе својих грађана. Подјела државе Босне и Херцеговине на ентитете, довела је и до специфичности на локалном нивоу. Наиме, ентитетима су припали градови са околином, која је, као посљедица ратних дејстава опустошена. То је узроковало масовно помјерање сеоског становништва ка градовима, што је довело до низа демографских, економских и других неправилности у развијању јединица локалне самоуправе. Општине у Републици Српској су монотипске и све су са истим обимом овлашћења и надлежности. Категорија града предвиђена је и Законом о локалној самоуправи Републике Српске, али само мали број јединица (укупно 4) има такав статус. Ипак, овлашћења града, не разликују се од овлашћења општина. На превазилажење постојећег несклада између општина и градова, Републикa Српскa покушала је утицати формирањем листе развијености општина и градова. Као критеријуми за оцјену развијености јединица локалне самоуправе, постављени су: остварени буџет по становнику, просјечни исплаћени бруто износ плате по становнику, број незапослених у односу на број становника, густина насељености, итд. Проблеми који су стално присутни у функционисању локалне самоуправе у Републици Српској, имају узрок у дистрибуцији великог броја обавеза општинама, коју не прате одговарајућа овлашћења општина, нити одговарајући извори финансирања њиховог обављања.

1. Овлашћења и надлежности јединица локалне самоуправе ЦИЉ: Унапређење механизма преноса на јединице локалне самоуправе надлежности над обављањем послова од локалног значаја Процес јасног разграничења надлежности између централне и локалне власти и преношење овлашћења са цен-

тралних државних органа на локалне, незначи умањивање значаја централне власти. Напротив, оптимално остваривање развојних задатака изискује транспарентну и смислену сарадњу између различитих нивоа власти. ЦИЉ: Реформисање улоге мјесних заједница у обављању локалних послова Положај мјесне самоуправе треба озбиљно размотрити, а питања њеног правног статуса, органа, администрације, финансирања, чвршћег односа са јединицама локалне самоуправе, јавност рада и улоге грађана у месној самоуправи, треба свеобухватније и детаљније уредити Законом о локалној самоуправи, или усвајањем посебног закона о мјесној самоуправи. Осим бољег уређивања месне самоуправе, неопходно је ојачати улогу месне заједнице у рјешавању конкретних питања и у ангажовању грађана у пословима од мјесног значаја, унапредити њене организационе и финансијске капацитете, али и ојачати систем контроле и надзора јединица локалне самоуправе над њеним функционисањем. Најновији Закон о измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи Републике Српске предвиђа формирање мјесних заједница као облика непосредног учешћа грађана у обављању локалних послова. У том смислу, извршено је усклађивање законских одредаба са одредбама Европске конвенције о локалној самоуправи, која налаже да „послове од локалног значаја обавља она власт која је грађанима најближа“. Међутим, кључно питање – питање финансирања мјесних заједница, ипак није детаљније регулисано законом, већ само статутом јединице локалне самоуправе. ЦИЉ: Боља међуопштинска сарадња у циљу веће ефикасности у обављању локалних послова Закон о локалној самоуправи Републике Српске само дјелимично регулише могућност сарадње између општина и градова, док се питањем сарадње између локалних и републичких органа, уз дужност републичких органа да поштују аутономију локалних, уопште и не бави. Законом је потребно изричито регулисати, као обавезну, сарадњу општина и градова у рјешавању појединих питања, као што је питање отпадних вода, очувања околине и слично. Као мањкавост у организацији локалне самоуправе у Босни и Херцеговини и Републици Српској, према Процјени Конгреса локалних и регионалних власти Европе (CLRAE) наводи се, између осталог, нејасна расподјела мандата између различитих нивоа власти. Јединице локалне управе су „премале, и/или имају границе које спречавају ефикасну примјену њихове надлежности“.

2. Унутрашња организација органа локалне власти Неопходно је усвојити пакет закона којим би се уредила питања радних односа у органима локалне самоуправе и плате службеника на локалном нивоу. Нови правни оквир треба да успостави такав систем вредновања рада запослених, који у општинској управи подстиче професионализам на професионалним позицијама, примјеном јасних критеријума запошљавања и напредовања, заснованог на учинку. Плате у локалној администрацији треба да буду тако одређене, да се путем система зарада стимулише рад по учинку и награђују резултати постигнути у раду.


Овлашћења градоначелника Законом су прешироко постављена, што се негативно одражава на право грађана да остварују своја права. Такође, због контроле јавне потрошње, на локалном нивоу је неопходно спроводити политику оптимизације броја запослених у локалној управи. Постојећи систем за одређивање максималног броја запослених није адекватан јер се не заснива на доброј методологији. Зато треба, сарадњом Владе и јединица локалне самоуправе, дефинисати нову методологију која ће омогућити израчунавање оптималног броја запослених у органима локалне самоуправе, која ће уважавати различитости појединих јединица локалне самоуправе (величина територије, број становника, броја корисника услуга јединице локалне самоуправе, нивоа њене развијености, итд.). Број запослених у органима локалне самоуправе, требало би ускладити са кретањем поменутих критеријума, или са растом функција које је потребно обавити, или са потребама грађана у конкретној локалној заједници.

2. ИМОВИНА И ФИНАНСИРАЊЕ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВE ЦИЉ: Јачање финансијске аутономије локалне самоуправе, пораст удјела изворних прихода јединице локалне самоуправе у њеним укупним приходима Једна од кључних претпоставки за успјешно функционисање локалне самоуправе јесте њено адекватно финансирање. Постојећи систем локалне самоуправе у Републици Српској треба да се заснива се на концепту да локалне власти имају право на одговарајуће изворе финансирања и да средствима добијеним из ових извора могу слободно располагати, у оквиру својих законских овлашћења. Члан 9. Европске повеље о локалној самоуправи предвиђа да јединице локалне самоуправе треба да имају право, у оквиру опште државне економске политике, на довољна финансијска средства којима могу слободно располагати у оквиру своје области. Осим тога, финансијска средства локалних власти, треба да одговарају обиму њихових задатака, одређених уставом и законом. Финансијска средства јединица локалне самоуправе треба да, бар једним дијелом, потичу од локалних пореза и такса, чији степен саме одређују јединице локалне самоуправе, у границама закона. Средства која се преносе јединицама локалне самоуправе не треба да имају карактер намјенских средстава, нити се додјелом тих средстава може угрожавати дискреционо право локалних власти да политику воде у оквиру својих овлашћења. Јединице локалне самоуправе у Републици Српској карактерише висок ниво зависности од прихода који им се пребацују са виших нивоа власти, тако да немају могућности да утичу на висину кључних извора финансирања, осим на локалне таксе и накнаде. Јединице локалне самоуправе треба да имају у свом власништву, те да користе и располажу имовином у складу са законом и интересима становништва. За обављање послова државне управе, односно послова који су пренесени у надлежност јединицама локалне самоуправе, у буџету ентите-

та обезбјеђују се средства. Средства се из ентитетских буџета обезбјеђују за материјалне трошкове и за плате службеника локалне власти. Дио средстава јединица локалне самоуправе у Републици Српској треба да потиче од локалних такса и накнада за које би локалне власти требале имати овлашћење да одређују њихову висину. Садашње стање указује на то да су јединице локалне самоуправе у Републици Српској далеко од тога. Буџет великог броја локалних заједница задовољава само потребе финансирања оперативних трошкова, и то за интервентно рјешавање социјалних проблема, за здравствену заштиту, комуналне услуге и слично. Буџетска средства мањих и руралних средина најчешће су једва довољна за финансирање основних трошкова функционисања општине, док се за финансирање развојних пројеката од локалног значаја не могу издвојити значајнија средства из овог извора. Република Српска не познаје Закон о финансирању јединица локалне самоуправе, који имају све државе у региону, због чега је, у циљу подстицања децентрализације, неопходно инсистирати на доношењу овог закона. Финансирање јединица локалне самоуправе дефинисано је одредбама Закона о локалној самоуправи, али само начелно, иако је финансирање јединица локалне самоуправе материја, која захтијева засебну законску регулативу. Посебно важан аспект учешћа грађана у процесу доношења одлука унутар локалне заједнице је расподјела финансијских средстава у буџету локалне заједнице. Наиме, евидентно је да од алокације средстава у буџету локалне заједнице, увелико зависи и остварење потреба чланова заједнице. Грађанска партиципација у процесу формулисања буџета само се теоријски остварује директно, путем захтијева и приједлога за финансирање појединих пројеката и потреба, који се упућују општини или граду. Пракса партиципативног буџетирања у РС различита је од општине до општине, и од града до града. Проблеми недостатка информација о самом процесу, непостојање тзв. грађанског буџета, односно приједлога буџета формулисаног тако да је разумљив свим грађанима и уз одговарајућа објашњења, недостатак повратних информација, свођење партиципативног буџетирања на пуке консултације, као и проблеми мањкавости транспарентности у одабиру пројеката, који су тренутно евидентни у Републици Српској, смањују мотивацију грађана за учешћем у доношењу одлука локалне заједнице. Европска повеља о локалној самоуправи иницира омогућавање локалној самоуправи приступа тржишту капитала, како би њени органи власти могли узимати кредите за своје капиталне инвестиције. Европска повеља о локалној самоуправи залаже се и за право јединица локалне самоуправе да имају сопствену имовину. Ипак, примјера ради, Закон о грађевинском земљишту Републике Српске предвиђа да грађевинско земљиште може бити, или у приватној, или у државној својини, док је јединица локалне самоуправе овлашћена само на управљање градским земљиштем. Као посљедица таквих законодавних рјешења, јединице локалне самоуправе редовно се заобилазе у поступку додјеле концесија. Од важећег Закона о локалној самоуправи Републике Српске, очекивало се да ће довести до стварања бољих усло-


ва за остваривање интереса грађана. Ипак, низ позитивних ефеката овог закона, изостао је усљед неодговарајуће редакције појединих норми овог закона. ЦИЉ: Локална управа дефинисана добрим законским оквиром, орјентисана према корисницима услуга, ефективна и ефикасна у свом дјеловању, отворена и одговорна према својим грађанима Да би се ово постигло, потребно је да локална самоуправа буде организована по следећим принципима: Децентрализација Професионализација Партиципација грађана Транспарентност рада Одговорност

ТРАНСПАРЕНТНОСТ Принцип транспарентности треба да обезбиједи пуну јавност активностима локалне самоуправе, те отвореност и одговорност свих њених сегмената, у правцу јачања повјерења грађана у локалну самоуправу. Транспарентност омогућава непосредно укључивање јавности, односно грађана у рад и контролу рада органа локалне самоуправе, а у циљу постизања његовог већег квалитета. Осим тога, транспарентност рада локалне самоуправе, непосредно је средство за борбу против корупције на локалном нивоу. Транспарентност, као принцип организовања органа локалне самоуправе, предвиђена је одредбама Закона о локалној самоуправи Републике Српске. Међутим, законом би требало прописати да локалне власти морају јавно објављивати информације о утрошку средстава из буџета града или општине, који прелазе 1.000 КМ, уз обавезу навођења појединачних фактура, исплате донација, расхода, плаћања за робу и услуге, кредитне биљешке преко 1.000 КМ, као и уз навођење трансакција са другим државним органима. Локалне власти би требале да објављују детаље о сваком уговору, налоге за куповину, оквирни споразум, или било који други правни основ трансакције буџетских средстава, која прелази 1.000 КМ. За сваку појединачну ставку расхода, информације које би морале бити јавно објављене, требале би бити: датум настанка расхода, одјељење локалне власти која је направила расход, ко је корисник расхода, сажетак сврхе расхода. За сваки уговор морали би бити објављени следећи подаци: надлежно одјељење органа локалне самоуправе, назив и број споразума, опис робе или услуга које су предмет уговора, име или назив добављача, износ који се уплаћује, односно износ средстава који су неопходни за испуњење уговора који закључује јединица локалне самоуправе, као и то да ли је уговор закључен као резултат упућене понуде, или је закључен након спроведеног тендера. У локалној управи нужно је наставити дјелотворно управљање квалитетом, кроз примјену јасних правила за пружање услуга, те примјеном правила за транспарентност у раду, односно провођењем механизама нулте толеранције према корупцији. Саму управу треба још више приближити грађанима интензивнијим развојем електронске управе и интернет сервиса.

ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА Децентрализација је принцип, који се односи на процес преношења одређених овлашћења са централног на локални ниво власти, уводећи професионализам и модернизацију у раду органа локалне власти. Стварање и обезбјеђивање услова за децентрализован и професионализован систем локалне самоуправе представља приоритетни задатак свим нивоима власти, који је неопходно остварити у што краћем временском периоду. Слабе јединице локалне самоуправе и њихова оријентисаност ка централној, односно републичкој власти, не иду у прилог грађанима – што је већа централизација локалне власти, мање је учешће грађана у вршењу послова локалног карактера. Низак степен учешћа грађана у процесима одлучивања води одлукама које не одговарају стварним потребама заједнице. Законом је неопходно пренијети на јединице локалне самоуправе све послове који се тичу локалних потреба грађана, а не само регулаторне и услужне, како је то сада.

ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА Закон о локалној самоуправи Републике Српске не предвиђа изричито нити детаљније професионализацију као принцип организације органа локалне самоуправе. Ово отвара проблем политизације кадрова у органима локалне самоуправе, а који је присутан у пракси. Политичка заступљеност у руководећем или административном кадру треба да уступи мјесто стручном квалитету, професионалности, брзини и успјешности у извршавању повјерених послова. Само на овај начин локална власт може адекватно одговорити на потребе грађана локалне заједнице.

ОДГОВОРНОСТ Одговорна локална власт је она власт која је спремна пред својим грађанима да оправда свој рад, при чему грађани дају коначну потврду постигнутих резултата тог рада. Под одговорношћу локалне власти подразумијева се одговорност начелника и руководилаца у јавним службама и администрацији локалне самоуправе за законитост рада и креирање политике јавних служби. Овај принцип представља тежњу локалних власти за сталним побољшањем њиховог рада, у смислу доношења квалитетнијих одлука за заједницу. У Закону о локалној самоуправи Републике Српске предвиђена је материјална и дисциплинска одговорност вршилаца власти у органима локалне самоуправе.

ПАРТИЦИПАЦИЈА ГРАЂАНА У ВРШЕЊУ ВЛАСТИ Један од основних препрека учешћу грађана у вршењу власти на локалном нивоу представља јака централизација у Републици Српској и врло мали напори да се постигне децентрализација, која би, првенствено била у корист грађана Републике Српске. Слабе јединице локалне самоуправе и њихова оријентисаност ка централној, односно републичкој власти, не иду у прилог грађанима – што је већа централизација


локалне власти, мање је учешће грађана у вршењу послова локалног карактера. Закон о локалној самоуправи Републике Српскене регулише могућност сарадње јединица локалне самоуправе са облицима организовања грађана у форме цивилног друштва, као нпр. са невладиним организацијама. 1. Јединице локалне самоуправе као покретачи локалног економског развоја ЦИЉ: Повећање улоге јединица локалне самоуправе у стварању повољнијег привредног амбијента у градовима и општинама Да би јединице локалне самоуправе преузеле функцију покретача локалног економског развоја, потребна је даља изградња одговарајућег институционалног оквира локалне власти за бављење економским развојем. Један одпредуслова за адекватно обављање послова из дјелокруга локалног економског развоја јесте реорганизација организационих јединица за локални економски развој. Оне треба да буду главни извори информација за улагаче и привредне субјекте - о слободним локацијама, броју и структури радне снаге и доступним средствима. У градовима и општинама треба провести регулаторну реформу и укинути непотребне прописе који успоравају пружање услуга привреди и грађанима. Тамо гдје то већ није урађено, неопходно је инвеститорима формирати лако доступне мултифункционалне услужнецентре, који су важно средство за убрзавање поступка издавања потребних докумената. Предузетници су база локалног привредног развоја, због чега је потребно узети у обзир њихове ставове. Због тога се они морају сматрати партнером у припреми и спровођењу локалне стратегије развоја. Подршка развоју предузетништва представља кључну компоненту подстицања локалног развоја. Повећано предузетништво доводи до пораста пореских прихода у локалним буџетима, који се могу користити за нове инвестиције у инфраструктуру, или у развојне пројекте. Потребно је извршити реструктуирање Развојне агенције сваког града у Републици Српској у сервис за инвеститоре и предузетнике, која би се бавила: • одржавањем редовних контаката са локалним предузетницима, из чега се може стећи бољи увид у њихове потребе и проблеме, што би требало имати у виду приликом формулисања локалне развојне стратегије; • усмјеравањем инвестиција у физичку инфраструктуру, као начин повећања вриједности и атрактивности локације, која је у власништву јединице локалне самоуправе, те разматрањем могућности алтернативних извора финансирања (ЕУ фондови, јавно-приватна партнерства и сл.). Стварање индустријске зоне са уређеном инфраструктуром, привукло би пажњу и домаћих и страних предузетника; • увођењем е-управе, односно увођењем електронских система у свим сегментима управе, гдје год је то могуће. Тиме би се смањила и корупција и непотизам; • иницирањем поједностављења процедура, те минимализовања времена и трошкова, потребних предузетницима за прибављање различитих дозвола и одобрења;

• пружањем савјета и подршке око финансирања предузећа; • пружањем информација предузетницима о финансијским средствима која су им доступна, као и олакшавањем предузетницима приступа капиталу локалне заједнице, у виду малих кредитних или бесповратних програма подршке. Критерији за додјелу овакве подршке морали би бити постављени у складу са локалним циљевима развоја; • израдом и примјеном мјера за привлачење домаћих и страних инвеститора – као што су локалне пореске олакшице које би предузетницима, под одређеним условима понудила локална заједница. • иницирањем промоције предузетничке културе – локалне власти могу значајно да допринесу промоцији предузетничке културе мјерама као што је додјела награде за успјешно предузетништво. Награде се могу додјељивати за најуспјешнијег младог предузетника, или за најуспјешнију предузетницу, или за најуспјешније предузеће, орјентисано на извоз. Осим тога, медијско промовисање успјешних локалних примјера предузетништва, добар је начин развоја свијести грађана о предузетништву; • Иницирањем локалних медијских кампања, као облика подршке локалним предузећима, путем активности које промовишу куповину локалних производа. Британски магазин „FDI Intelligence“, који је дио познатог „Finacial Times“-а традиционално расписује конкурс „Европски градови и региони будућности“, којим се бирају најбоље дестинације за стране директне инвестиције. Као критеријуми за ову награду, разматрају се: економски потенцијали, људски ресурси, трошковна исплативост, инфраструктура, квалитет живота и бизнис клима. На овај начин се пружају информације онима који промовишу свој град, као и онима који траже локацију за развој посла, или анализирају трендове. Локална заједница којој је у циљу стварање повољне предузетничке климе, као приоритет у формирању стратегије развоја, требала би имати у виду и тежњу за испуњавањем наведених критеријума, који и те како интересују потенцијалне инвеститоре и предузетнике. ЦИЉ: Јака и одговорна јавна комунална предузећа Коначно, један од основних предуслова за ефикасно планирање и остваривање стратешких пројеката локалног економског развоја јестеуспостављање система који ће гарантовати добру комуникацију и сарадњу између локалних органа и јавних комуналних предузећа, како у планирању улагања, тако и у провођењу инфраструктурних пројеката. Зато је посебно важно унаприједити координацију локалних органа са јавним предузећима, јер су заједнички одговорни за локални развој, планирање и привлачење инвестиција у локални економски развој.

Бањалука ПРЕС (Број 2 / април-мај 2014)  

Билтен Градске организације СДС Бања Лука

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you