Студент магазин

Page 1

омладински

Магазин

МАРТ/АПРИЛ 2011

б

даје

ак · из

римeр

тан п еспла

ената

студ Савез

ада

У СВОМ

Беогр

ФИЛМУ

ВАМО:

АН И

ДЕТАЉ

М

ЕТВРТО

АЈ О Ч ЗВЕШТ

Бранислав

ЛЕЧИЋ

К

Д

НУ СТУ

У - ДА АПРИЛ

РИ · ОТК А Т А Н Е

ОС

АТИ И П

УДИР АКО СТ

Ц

ИЈАНА

ОТАР ТАТИ Р

Ратко

БОЖОВИЋ

Веља

ПАВЛОВИЋ ЈОВАНОВИЋ

у осталим улогама ИГОР ПАШТИ музички састав БРУС ВЕЈН политиколог МАРТИН ФРИК

С пецијал са 39. ФЕСТА

Сања

смотра филмова међународног фестивала у Београду



У ИЗДАЊУ ЧАСОПИСА ПРЕДСТАВЉАМО: ISWiB 011 међународна студентска недеља у Београду од

10. - 17. јула 2011.

4

ДАН СТУДЕНАТА прича о 4. априлу, Жарку Мариновићу и авангарди покрета студената 6 ЉУДИ КОЈИМА СМО БИЛИ ВАЖНИ ЗЛАТИБОРСКИ СЕМИНАР

задужбинари који су помагали Универзитет

о високом образовању и студентском организовању

8 10

РЕДАКЦИЈА: Главни и одговорни уредник: Јасмина Бибановић Помоћник главног и одговорног уредника: Петар Протић

КА АКТИВНИЈЕМ УЧЕЊУ имплементација учења оријентисаног на студента

11

МОБИЛНОСТ СТУДЕНАТА пројекти којима повећавате шансе за боље образовање

12

ВЕЉА ПАВЛОВИЋ - НОВИНАР о својој професији и изазовима у њој

14

Уредништво: Андрија Маслаћ (Филм) Миљан Стојановић (Универзитет) Миле Лацковић (Спорт) Јована Стоканић (Друштво)

ПРЕКО СРБИЈЕ ДО ДОКТОРАТА политиколог Мартин Фрик на стажу у Београду

16

Технички уредник: Ранко Марковић

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ е - развој Учитељског факултета из Београда

16

НАЈСТУДЕНТ: ИГОР ПАШТИ један од најуспешнијих студената свих времена

17

ЕКОЛОШКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ Сања Јовановић, амбасадорка животне средине

18

ОПРОШТАЈ ОД ГОРДАНА РАНИТОВИЋА in memoriam великом новинару

19

КО СУ ПРАВЕ ВОЂЕ У СРБИЈИ о томе да ли су политичари лидери или шарлатани

20

ДРУШТВО МЛАДИХ ХУМАНИТАРАЦА “Ротари” клубови као отворене институције 21 КАНЦАЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ пројекти и кампање за системска решавања проблема

22

СРБИЈА У “ФОРМУЛА СТУДЕНТ’’ ТАКМИЧЕЊУ остварење снова конструктора

24

ПОГЛЕДИ БРАНИСЛАВА ЛЕЧИЋА релације између позоришта и нас

25

ЗДРАВСТВЕНИ УГАО детаљније о проблемима рака грлића материце

26

НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА усмерене ка здравијем животу и превенцији болести студената

27

THE BEST OF FEST избор са 39. међународног филмског фестивала

28

РЕЧ О “СРПСКОМ ФИЛМУ” Андрија Маслаћ: ‘‘С. Ф.’’ као контраверза и вредност

31

БРУС ВЕЈН - МУЗИКА ВИШЕГ КАЛИБРА “бетмен” екипа у походу на успех

32

РАТКО БОЖОВИЋ О НАРОДНОМ МУЗЕЈУ реконструкција: мера наше (не)културе 33 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД до формуле и тениса преко фудбала и баскета, by М. Лацковић 34 ГОЈКО КАЧАР КАО УЗОР иако га доживљавају као плејбоја он ипак остаје скроман

35

ЦЕНА НАЈСКУПЉИХ КОПАЧКИ шта одређује статус најбољих фудбалера света

36

ТАБЕЛА СТУДЕНТСКЕ ЛИГЕ ПРВЕНСТВО СТУДЕНАТА БЕОГРАДА ЗА ШКОЛСКУ 2010/2011.

37

ФЕЉТОН “СТУДЕНТ”- а

38

чланак из 1983, преминулог Гордана Ранитовића

ПИСМО ИЗ СТУДЕЊАКА омладински живот из прве руке

38

Редакција: Даниела Шашић, Кристина Давидовић, Владимир Смуђа, Вукоје Влачић, Драгана Миловановић, Јована Срећковић, Марија Радовић, Живана Луковић, Марија Јанковић Графички уредник: Милош Батрићевић Лектура: Марина Квржић Штампа: ‘’Ђурђевдан’’ Аранђеловац ‘’СТУДЕНТ’’ Лист београдских студента, Балканска 4/4, Београд Телефон: 011/26-86-997 Е-пошта: student.magazin@gmail.com Публикација је бесплатна и њен садржај је заштићен. Коришћење материјала дозвољава се само уз оверену сагласност аутора.


Реч уредника

Март-Април 2011. године

Верујте, није намештено то да овај, редизајнирани број „Студент“-а угледа светлост дана са првим данима пролећа. Како се време пролепшавало тако је за чланове редакције, и мене, остајати у затвореном простору представљало све већи изазов. Но, одолели смо искушењу :-) 4. април, Дан студената, биће одлична прилика да се опробате у свим ваннаставним активностима, а за најбоље су припремљене и награде. Врменска прогноза обећава да ће терени бити попуњени до последњег места. Питамо вас ко су „праве вође у Србији?“ Прочитајте текст, можда се и препознате. „Здрав човек има стотину жеља, а болестан само једну - да оздрави...’’ каже једна наша народна. Да ли постоји изговор који би био довољно добар да не одете на лекарски преглед? Повешћемо вас на путовање око света на коме ћемо победити муцање, одиграти плес црног лабуда и ишчупати се из кањона и сандука. Свако ће рећи да је „у свом филму“. Али, да ли је заиста тако??? Да ли теби драги читаоче реченица: „сви смо ми кројачи своје судбине“ звучи помало истрошено и застарело??? И, да се баш у тренутку када завршаваш своју „креацију“ појављује „гостујући шнајдер“ да само једним преправљеним шавом из корена промени концепцију замишљеног. И док се ти свом снагом бориш да то твоје мало парче прошивене тканине изгледа што оригиналније, схватиш да све време обрађујеш мит о Сизифу.

ISWiB 011 (INTERNATIONAL STUDENT WEEK IN BELGRADE 2011) 10. – 17. ЈУЛ 2011 “COMMUNICATION IN ACTION!”

04

У периоду од 10. до 17. јула 2011 године, под мотоом “Communication in Action!” у престоници Србије ће се одржати јубиларни, пети по реду - ISWiB 011. ISWiB 011 реализује омладинска, невладина, непрофитна организација “Светски омладински талас”, која је уједно и идејни творац пројекта. ISWiB 011 је највећи студентски фестивал у југоисточној Европи који окупља преко 200 студената из целог света и састоји се из едукативног и културно - забавног дела. У оквиру едукативног програма 200 студената ће бити распоређено у 11 интерактивних радионица које носе називе у складу са темама које се у оквиру њих обрађују: • ДЕБАТА • НЛП • ГРАФИТИ • МЕДИЈИ • ПР & МАРКЕТИНГ • АКТИВИЗАМ МЛАДИХ • ФОТОГРАФИЈА • ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ • НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА • ФИЛМ • ТЕАТАР У оквиру радионица студенти ће слушати едукативна предавања и учествовати у реализацији креативних задатака. Едукативни део програма обухватиће и отворено предавање, као и панел дискусију на којој ће о проблемима комуникације у савременом друштву дискутовати неки од најеминентнијих представника домаћег друштвеног живота. У оквиру забавног дела ISWiBa 011 студенти ће бити у прилици да упознају Београд, његову културу, знаменитости и ноћни живот, кроз богат културно - забавни програм који ће бити организован. Кроз једно-недељну размену знања, ставова и искустава као и кроз сусрет бројних нација, вера, обичаја и култура ISWiB 011 промовише идеју о постојању “грађанина Европе и Света” и подстиче конституисање јединственог света младих људи који у циљу стварања бољег друштва комуникацију претварају у акцију. Право учешћа на ISWiBu имају сви

студенти који студирају на европским универзитетима и при том прођу процес селекције. Партципација износи 90 евра за иностране студенте и покрива трошкове хране и смештаја, као и материјала неопходног за учешће у радионицама. За домаће студенте партиципација износи 45 евра и не покрива трошкове смештаја. Апликациони формулар попуњава се на сајту www.iswib.org. Рок за пријаву учесника је 01. Април. “Belgrade Calling!” www.iswib.org


УНИВЕРЗИТЕТ

International Student Week in Belgrade 2011 ISWIB 011 – BELGRADE CALLING! У периоду од 10. до 17. јула 2011 године у престоници Србије ће се одржати јубиларни, пети по реду, ISWiB (International Student Week In Belgrade). ISWiB 011 ће окупити преко 200 студента из свих делова света. Мото овогодишњег ISWiBa је “Комуникација у акцији!” (“Communication in Action!”). ISWIB 011 КАО МАЛИ ЈИБИЛЕЈ

SWIB – ЗВЕЗДА БЕОГРАДА У циљу промовисања идеје о постојању „грађанина Европе“ и „грађанина света“ који не познаје међу-државне, етничке, верске и кутурне баријере ISWiB у главном граду Србије окупља преко 200 младих људи из свих делова света. Кроз једно-недељну размену знања, идеја, ставова, обичаја и култура студенти европских универзитета стварају основу за креирање јединствене базе младих људи који ће у циљу стварања бољег друштва у коме ће живети комуникацију претворити у акцију. У години за нама ISWiB 2010 окупио је преко 200 студената из 45 земаља Европе и света. Растући значај и популарност ISWiBa показује и преко 15 000 посетилаца на „Сајму држава“ и пратећем MTV концерту као најистакнутијем догађају фестивала. Такође, преко 600 пријава у процесу селекције и више од 100 медијских објава у најеминентнијим домаћим медијима, као и дугорочна сарадња која је успостављена са MTV Србија иду у прилог стварању бренда ISWiBа. Значај и перспективу ISWiBа препознали су и други те су организацију ISWiBа 2010 помогле и бројне државне и градске институције попут Скупштине Града, Министарства омладине и спорта, Секретаријата за привреду, Секретаријата за омладину и спорт, Општине Палилула, као и Канцеларија за младе града Београда, Агенција за европске интеграције и сарадњу са удружењима. Агенција за европске интеграције и сарадњу са удружењима на измаку 2010 године први пут је доделила награду „Звезда Београда“ носиоцима најбољих пројеката нецивилног сектора који су у претходној години реализовани уз подршку градских институција, при чему су имали за циљ обогаћивање културног живота Београда, решавање проблема његових житеља и заштиту и унапређење људских и мањинских права. „Светски омладински талас“ (СОТ), омладинска, невладина и непрофитна организација која је идејни творац и реализатор ISWiBа један је од добитника ове престижне награде. Признање за рад и успех који је на овај начин уручено СОТу уједно ствара обавезу да ISWiB 011 засија попут истинске звезде

ПРИЈАВИ СЕ! У оквиру културно – забавног дела инострани студенти ће бити у прилици да упознају Београд, његове знаменитости, културу, обичаје али и богат ноћни живот као једну од главних атракција српске престонице. Циљ овог неформалног дружења јесте стварање јединственог света младих људи који не познају границе, поштују различитости и теже стварању дугорочне платформе намењене размени знања, идеја и искустава. Право учешћа на ISWiBu 011 имају сви студенти европских универзитета који прођу кроз процес селекције. Партципација износи 90 евра за иностране студенте и покрива трошкове хране и смештаја, као и материјала неопходног за учешће у радионицама. За домаће студенте партиципација износи 45 евра и не покрива трошкове смештаја. Апликациони формулар попуњава се на сајту www.iswib.org. Рок за аплицирање је 1. Април. Осим што носи мото “Комуникација у акцији!”, с обзиром да је 011 позивни број за престоницу Србије, ISWiB 011 већ самим називом асоцира на комуникацију. У складу са напред наведеним формиран је и промотивни слоган овогодишњег ISWiBa који гласи “Београд зове!” (“Belgrade calling!”). Коначно, “Београд зове” све заинтересоване студенте да својим учешћем и присуством допринесу да ISWiB 011 оправда, сада и званичан епитет, звезде у успону! www.iswib.org

Март-Април 2011. године

Од 2006 године, када се као пилот пројекат први пут одржао, и у складу са симболичним мотоом „Crossing Borders“ окупио око 30 студената европских универзитета ISWiB је из године у годину растао да би данас постао један од највећих студентских фестивала у југоисточној Европи. После „Изазова промена“ („Challenge of Changes“), борбе против нетолеранције („Do We Tolerate Intolerance?“) у 2011. години акценат је стављен на растући значај свих видова комуникације у савременом друштву. ISWiB 011 одржаће се под мотоом „Комуникација у акцији!“ („Communication in Action!).

су кроз целокупан програм ISWIBa – како кроз његов едукативни, тако и кроз културно – забавни део. Језгро едукативног дела чине интерактивне радионице које носе називе у складу са темама које обрађују : Дебата, Графити, ПР & Маркетинг, Фотографија, Нуклеарна енергија, Театар, НЛП, Медији, Активизам младих, Заштита животне средине и Филм. Студенти су, у складу са сопственим преференцијама, распоређени у наведених 11 радионица у оквиру којих слушају едукативна предавања и решавају креативне тадатке. Да би квалитет радионица био подигнут на највећи могући ниво исте су оутсоурцоване бројним партнерским организацијама из земље и иностранства. Неке од њих су : Open Communication (Дебата), AIAT - Association of Environmental and Planning Engineers (Заштита животне средине), Зелена омладина Србије (Нуклеарна енергија), Marketing Workshop (ПР & Маркетинг), Wave magazine (Медији), AEGEE (Активизам младих). Едукативни део програма обухватиће и отворено предавање, као и панел дискусију у којој ће учешће узети неки од најеминентнијих представника домаћег јавног живота.

“КОМУНИКАЦИЈА У АКЦИЈИ” ISWiB 011 одржава се под мотоом “Комуникација у акцији!” (“Communication in Action!”). Тако, нит комуникације, њени проблеми, историјат и савремени појавни облици провучени

05


УНИВЕРЗИТЕТ

Март-Април 2011. године

Дан студената Студенти, углавном, знају за студентске журке које се у свим домовима одржавају 4. априла. Већина њих, ипак, не зна по чему је овај датум значајан. На страну то што је на тај дан рођен Ђура Даничић, Војислав Илић, те убијен Мартин Лутер Кинг, овај датум се на Универзитету у Београду обележава као Дан студената. Иако неки студенти сматрају 17. новембар својим празником ( Међународни дан студената), 4. април се декларисао као дан сећања на један ружан догађај из 1936. године. Наиме, тог дана су студенти Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице отпочели генерални штрајк против надирања фашизма у нашу земљу и против владе Милана Стојадиновића. Већ првог дана штрајка полиција је на Медицинском факултету убила студента права пореклом из Црне Горе, Жарка Мариновића. Мариновић је са исказивањем својих револуционарних ставова почео још као средњошколац, а његова активност је до пуног изражаја дошла управо у горе поменутим мартовским демонстрацијама. У борби против напредних студената, владајућа компромитована елита одлучује да уведе универзитетску полицију. То је дубоко увредило и многе професоре, који су се солидарисали са студентима. Осокољени подршком, студенти развијају своју активност, а у априлу 1936. године, она прераста у Априлски штрајк,

који је истовремено захватио све универзитете. Првог дана штрајка, један број необавештених студената је присуствовао предавањима, али су већ наредног дана сви студенти били обавештени путем штрајкачких стража, летака, билтена... За то време, београдска полиција је мобилисала све своје снаге, након чега покушава да заузме универзитетске зграде. Пошто нису успели, напали су студентске страже. Најтрагичнији напад се одиграо испред зграде Републичког института Медицинског факултета, где је један припадник полиције напао студента права Јована Шћепановића. Приликом покушаја његове одбране, Жарко Мариновић је добио два мучка ударца каменом у леђа од стране једног колеге супротних погледа на свет. Том приликом, Мариновић је погинуо, и тако постао симбол студентске борбе. Након Жаркове смрти студенти се додатно уједињују и након 25-одневног штрајка, успевају да повуку одлуку о завођењу универзитетске полиције и смене ректора. Нови ректор Драгослав Јовановић је прихватио студентске захтеве. То би била прича о 4. априлу као Дану студената, и Жарку Мариновићу као авангарди студентског покрета.

УСТАНОВА СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР БЕОГРАД

Свим студентима Универзитета у Београду

06

честитамо Дан студената


03.04.2011. Поводом ДАНА СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ АКУД «ШПАНАЦ» приређује велики концерт у Дому синдиката од 20 часова. У програму ће учествовати Ансамбл народних игара и песама, Академски хор, Оркестар народне музике, солисти.. Гости програма су Акадмески ансамбл «ВИЛА» из Новог Сада. www.spanac.org.rs У организацији Установе Студентски центар ‘’Београд’’, Савеза студената Београда и Савеза студената студентских домова поводом ДАНА СТУДЕНАТА ОРГАНИЗУЈУ : ИЗБОР ЗА НАЈБОЉЕГ СТУДЕНТА И ГЛАС – КВАЛИФИКАЦИЈЕ СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА ПРОГРАМ ФИНАЛНЕ ВЕЧЕРИ Велика сала Дома културе у Студентском граду са почетком у 19 часова. наступ извођача такмичења за ‘’и глас’’ –финално вече проглашење победника свих спортских такмичења и додела награда проглашење најбољег студента сваког дома и додела награда проглашење победника и глас и додела награда за прва три места.

05.04.2011. ПОВОДОМ ДАНА СТУДЕНАТА Савез студента Београда организује монокомедију “О, какав диван дан” у извођењу глумице Весне Пећинац. Представа ће се одиграти у Сали Хероја на Филолошком факултету са почетком у 20 часова. Улаз је слободан за све студенте уз индекс.

04.04.2011. Поводом ДАНА СТУДЕНАТА 04.04.2011. ФСФВ (ДИФ) у сарадњи са ССБ-ом организује хуманитарни турнир под називом „НАСТАВИ ТРАДИЦИЈУ“ на Кошутњаку. Циљ турнира је добра забава, дружење, као и хуманост. Учествовањем на турниру помажемо реновирању фискултурне сале гимназије у Краљеву, која је оштећена земљотресом. 1.ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИГРЕ: (мах. 5 особа по екипи- М, Ж или мешовита екип.) (кружни метод- игре без граница) • БАЦАЊЕ КАМЕНА • НАДВЛАЧЕЊЕ КАНАПА (МЕДИЦИНКА) СА РАМЕНА • ХОДАЊЕ ШТУЛАМА • СКОК У ДАЉ • ТАКМИЧЕЊА ПРЕЦИЗНОСТИ • ТРКА У ЏАКОВИМА НАБАЦИВАЊЕ КАРИКА 2. СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА • Фудбал (М, Ж или мешовита екипа) • Баскет (М, Ж или мешовита екипа) • Одбојка (М, Ж или мешовита екипа) • Орјентиринг Одиграва се у шуми на Кошутњаку. Стаза, односно мапа стазе добијате при акредитацији за турнир. Реквизите обезбедјује организатор турнира. • Стони тенис Индивидуално или дубл (ако је екипно од Вас зависи да ли је мм/мж или жж). Дубл- зависи од броја пријављених • Отворени крос ДИФ- а Кошутњачка шума, “стаза здравља” 3. „УМ ЦАРУЈЕ СНАГА КЛАДЕ ВАЉА” • Шах • Обарање руку Турнир почиње од 10 часова на Кошутњаку на ФСФВ-у (Благоје Паровића 156), а акредитација (котизација симболичних 200 дин. по особи) екипа је од 09 часова. Пријаве екипа се врше на поменути мејл и најкасније 48 сати пре турнира се примају пријаве. Позивамо Вас да будете део ТРАДИЦИЈЕ... Све додатне информације, питања и сугестије шаљите на e-mail: stud.parlament@fsfv.rs

Март-Април 2011. године

07


УНИВЕРЗИТЕТ

Март-Април 2011. године

Људи којима смо били важни Задужбинарство у Србији има дугу традицију. Бројни знаменити и имућни Срби су своју имовину завештали Универзитету у Београду. Према подацима из децембра 1939. године Универзитет је располагао са 75 задужбина и фондова. Задужбине и фондови намењени су најчешће за награђивање студентских стручних и научних радова, помагање сиромашних студената и студентских установа, за студентске стипендије, специјалне научне сврхе и опште универзитетске потребе. Најстарији регистровани фонд је Фонд за подизање Ботаничког врта који је основан 1890. године. У току Другог светског рата имовина универзитетских задужбина је претрпела велике штете – бројне зграде су срушене, другима је опала вредност, а новчани фондови су се гасили због обезвређивања новца. Дуго времена након Другог светског рата Универзитет није имао право управљања својим задужбинама и фондовима. У складу са важећим законским прописима Универзитет је од 1997. године до данас обновио рад 11 задужбина и 3 фонда и улаже велике напоре за враћање ових задужбина. РАД СУ ОБНОВИЛЕ СЛЕДЕЋЕ ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДОВИ: • • • • • • • • • • • • • •

Задужбина Љубице Здравковић; Задужбина Рада и Милана Вукичевића; Задужбина Драгољуба Маринковића; Задужбина Глише и Марије Ракић; Фонд Олге и Милана Панића; Задужбина Гашић Живана; Фонд “Потпоручник Борко Никитовић”; Фонд Милана Стевановића Смедеревца; Задужбина Влајка Калинића; Задужбина Луке Ћеловића Требињца; Задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића; Задужбина Веселина Лучића; Задужбина Ђоке Влајковића; Задужбина Светозара Видаковића и жене Магдалене.

ЗАДУЖБИНА ЉУБИЦЕ ЗДРАВКОВИЋ Средства Задужбине: Улична зграда у улици Синђелићева 26 у Београду, Врачар и дворишна зграда. Средства Задужбине се користе за материјално помагање студената Универзитета у Београду. ЗАДУЖБИНА РАДА И МИЛАНА ВУКИЧЕВИЋА Средства Задужбине: Кућа и 7 зграда у улици Ресавској 9 у Београду, Врачар и кућа и дворишна зграда у улици Рузвелтова 20, у Београду, Врачар. Средства Задужбине ће се користити за унапређивање рада Завода за здравствену заштиту студената; партиципацију у трошковима лечења и опоравка студената, здравствено просвећивање студената и запослених на Универзитету, учешће у финансирању пројеката чији је предмет истраживања здравље младих, посебно студентске популације; унапређивање здравства запослених на Универзитету и друге облике помоћи које утврди Одбор задужбине. ЗАДУЖБИНА ДРАГОЉУБА МАРИНКОВИЋА Средства Задужбине: Зграда у улици Булевар Краља Александра 26 у Београду, Врачар. Средства Задужбине се користе за: унапређивање рада

08

Завода за здравствену заштиту студената; партиципацију у трошковима лечења и опоравка студената, здравствено просвећивање студената и запослених на Универзитету, учешће у финансирању пројеката чији је предмет истраживања здравље младих, посебно студентске популације; унапређивање здравства запослених на Универзитету и другe обликe помоћи које утврди Одбор задужбине. ФОНД “ПОТПОРУЧНИК БОРКО НИКИТОВИЋ” Оснивачи: Српска православна црква, Универзитет у Београду, Војска Србије и родитељи. Као млади Гардијски официр, потпоручник Борко Никитовић изгубио је живот у Вуковару, 16. октобра 1991. године, у својој 23. години живота, жртвујући себе да би спасао своје војнике. За несебично жртвовање и испољену храброст одликован је посмртно орденом за храброст. Ради очувања имена, лика и дела потпоручника Борка Никитовића, 1993. године, основан је Добротворни фонд са седиштем у ректорату Универзитета у Београду који извршава постављене задатке средствима донатора. Фонд сваке године награђује најбољег ђака основне школе из Пожеге, најбољег ученика Војне гимназије у Београду, најбољег студента Војне академије у Београду, најбољег студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, најбољег студента Универзитета у Београду и стипендира посебно талентоване студенте који немају довољно средстава за школовање. ФОНД МИЛАНА СТЕВАНОВИЋА СМЕДЕРЕВЦА Средства Задужбине: Зграда у улици Теразије 39 у Београду, Стари град. Средства Задужбине се користе за подстицање развоја менаџмента, као и других научних дисциплина чији је предмет унапређење трговине, а које се изучавају на Универзитету у Београду. ЗАДУЖБИНА ВЛАЈКА КАЛИНИЋА Средства Задужбине: Зграда у улици Светогорска 12 у Београду. Средства Задужбине се користе за помагање одличних студената Економског факултета слабијег материјалног стања у облику стипендија, усавршавања у земљи и иностранству, набавке уџбеника, литературе и других средстава потребних за студирање и усавршавање, помагања установа и организација у области студентског стандарда и других облика помоћи које утврди Одбор задужбине. ЗАДУЖБИНА МИЛИВОЈА ЈОВАНОВИЋА И ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА Оснивач: Даница А. Јовановић, тестаментом од 22. 5. 1933. године. Средства Задужбине: Зграда у улици Андрићев венац 12 у Београду. Средства Задужбине се користе за награђивање студентских радова из области правних и економских наука, као и за помагање студената на студијама у земљи и иностранству. ЗАДУЖБИНА ВЕСЕЛИНА ЛУЧИЋА Средства Задужбине: Зграда у улици Ђорђа Јовановића 5 у Београду, Стари град и зграда у улици Гундулићев венац 39, угао Ђуре Ђаковића 30 у Београду, Стари град. Средства Задужбине се користе за награђивање научних


радника на Универзитету у Београду, као и награђивање књижевних остварења појединаца.

у Европи и његов капитал процењивао се на више од милијарду долара.

ЗАДУЖБИНА ЂОКЕ ВЛАЈКОВИЋА

Нажалост, национализацијом и експропријацијом је већина задужбина одузета Универзитету, а доста непокретне имовине и хартија од вредности нестало је у Другом светском рату. И поред решења о обнављању рада задужбина и фондова, Универзитет поседује само седам задужбина и један фонд, али се очекује да ће се Законом о денационализацији решити повраћај ове имовине и обновити рад свих задужбина. Захваљујући поклонима нових задужбинара и после Другог светског рата на Универзитету у Београду основани су фондови из којих се, у складу са циљевима, стипендирају и награђују студенти: Фонд „Сестрe Булајић”, Фонд „Mr ph ЉубицеЦиге Војтех Драгићевић и ing. oecc Николе Драгићевића”, Легат Данице и Ивана Феофилактова, Фонд Потпоручника Борка Никитовића и Фонд Косте Мигрића. Последњих година Универзитет у Београду чини напоре да обнови дух задужбинарства и промовише своје активности везане за обнову рада задужбина како би утицао на формирање свести о значају доброчинства српских задужбинара, због чега је Универзитет основао Фонд Нови добротвори Универзитета у Београду. Успоставља се евиденција национализоване имовине у намери да се појача притисак на власти да спроведу реституцију или да на примерен начин обештете Универзитет у Београду.

Оснивач: Ђока Влајковић, пуковник, тестаментом од 8. 11. 1878. године. Средства Задужбине: Зграда у улици Влајковићева 5 у Београду. Средства Задужбине се користе за помагање општих потреба Универзитета у Београду, у области високог образовања и науке. ЗАДУЖБИНА СВЕТОЗАРА ВИДАКОВИЋА И ЖЕНЕ МАГДАЛЕНЕ Средства Задужбине: Зграда у улици Господар Јевремова 55 у Београду, Стари град. Циљ Задужбине: Практично образовање средњошколских наставника. Средства Задужбине се користе за израду програма за иновацију знања; издавање приручника и друге потребне литературе и друге облике остваривања циљева, које утврди Одбор задужбине. РАД ЗАДУЖБИНА У ПРЕТХОДНОЈ ГОДИНИ Једном годишње одржава се свечана додела стипендија и награда из средстава задужбина – за 2010. годину организована је 14. маја. Универзитет на овај начин чува успомену на своје велике добротворе који су оставили имовину свом народу, чиме су овековечили своје име и остали у памћењу генерацијама студената и професора. Задужбинарство у Србији има веома богату традицију. Поклањањем имовине свом народу помагали су привреду, здравство, школовање и културу. Тако је пре Другог светског рата Универзитет у Београду приходовао средства од 77 задужбина и 11 фондова. Захваљујући добротворима, најчешће имућним грађанима, који су знали да је писменост једног народа његово најјаче оружје и услов опстанка, битно је побољшана материјална основа Универзитета у периоду између два светска рата. Тада је Универзитет у Београду био један од три најбогатија Универзитета

Задужбине са којима смо вас упознали, расписују сваке године конкурсе за помоћ студентима Универзитета у Београду. Рок за подношење пријава је од 20. октобра до 15. новембра 2011. године. Додатне информације заинтересовани кандидати могу добити на Универзитету у Београду - Сектор за старање о имовини Универзитета, задужбина и фондова, на телефон 3207-426 и на сајту www.bg.ac.rs. Миљан Стојановић

Март-Април 2011. године

09


УНИВЕРЗИТЕТ

Реформа високог образовања и студентског организовања ТРАДИЦИОНАЛНИ СЕМИНАР НА ЗЛАТИБОРУ

Март-Април 2011. године

Савез студената Београда је крајем 2010. године , традиционално организовао Националну студентску конференцију на Златибору, која је већ надалеко и нашироко позната, највише због квалитетне радне атмосфере (али врло често чујемо да је многима овај петодневни боравак на планини најлепши и најишчекиванији догађај у години). На тај начин, ССБ окупља представнике свих студената из земље и региона, професоре и чланове националних представничких тела (Министарство просвете, Националног

савета за високо образовање, Студентски центар ...) у циљу реформисања високог образовања и идентификовања области за унапређење. Ове године конференција се састојала из два дела. Тема првог дела конференције била је “Упоредна анализа високог образовања и студентског стандарда у региону”, а друга тема се бавила проблемима везаним за наш (сада већ чувени) Темпус пројекат “Улога студентских представника и студентских организација у процесу доношења одлука у високом образовању “, у оквиру кога је ССБ пуноправни члан конзорцијума, и носилац једног радног пакета. На конференцији је присуствовало око 200 студената и то: чланова Студентских парламената (Универзитет у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару, Сингидунум, “Мегатренд”), чланови студентских организација (Савез студената Београда, Студентска унија Србије, БОКУ), СКОНУС, СКАССС и студенти представници из земаља у региону. Била нам је част да на шестодневном скупу угостимо и министра просвете, проф. др Жарка Обрадовића, председника Националног савета за високо образовање, проф др Срђана Станковића, проректорку Универзитета у

10

Београду, проф др Неду Бокан, председницу Националног савета за науку и технолошкии развој и председницу ХЕРЕ тима, проф. др Веру Дондур, председницу Одбора за квалитет Универзитета у Новом Саду, проф др Зорану Лужанин и чланове конзорцијума ТЕМПУС пројекта, проф. др Ружицу Максимовић (координатора пројекта), проф др Веру Марковић (контакт особа Универзитета у Нишу), проф др Радојку Крнета (контакт особа Универзитета у Крагујевцу)

Проф др Жарко Обрадовић, министар просвете поздравио је све присутне наставнике и ученике и изразио задовољство због ангажовања свих студентских представника и најзначајнијих институција високог образовања у активностима пројекта и пожелео добру сарадњу током наредне три године, колико траје овај ТЕМПУС пројекат. Уз то, као израз његове жеље да допринесе скупу, министар је предложио и дозволио свим присутнима да поставе питања о свим спорним сегментима реформе високог образовања. Тако је он одговорио на двадесетак различитих питања и дискусије су продужиле састанак са предвиђених 30 минута на 2 сата. Многи проблеми високог образовања су испливали и темељно смо разговарали о њима. Након поздравног говора проф др Жарка Обрадовића, позабавили смо се подробно темама конференције, а проф др Ружица Максимовић и остали чланови конзорцијума изнели су своје виђење сарадње која треба да се успостави на пројекту. Том приликом смо утврдили који су то све проблеми који постоје у погледу студентских представника (да не кажемо лидера) и њиховом деловању у оквиру институција високог организовања. Као главне проблеме, студенти су навели недовољно промовисање студентских организација и Студентских парламената, мешање политике

у студентске организације путем активиста, чланова Парламената (најдискутованији проблем), недовољно искуство и неслога студената приликом преговарања са Министарством просвете, неповерење студената у студентске организације. Добри резултати не истичу, и лоша је повезаност универзитета у Србији... Сложили смо се да се не може забранити да политички активан студент буде члан било које студентске организације јер ће то проузроковати скривање политичког опредељења. Закључили смо и да студенте који нас представљају пред Министарством треба додатно едуковати кроз тренинге и курсеве комуникологије, презентације и преговарања како би што боље представљали студенте и изборили се за одговарајуће студентске одлуке. Уз то, студенти би требало да буду повезани кроз ЕВО портал (Евалуација високог образовања) који се развија на свим факултетима и универзитетима у Србији. Детаљне закључке можете прочитати на нашем сајту и у извештају за Европску комисију. Кристина Давидовић, ПР ССБ-а


Имплементација учења оријентисаног на студента-проакција, реакција, АКЦИЈА! „ЧОВЕКА НЕ МОЖЕШ НИЧЕМУ НАУЧИТИ. МОЖЕШ ГА САМО ПОДСТАЋИ НА ОТКРИЋЕ УНУТАР СЕБЕ.“ ГАЛИЛЕО ГАЛИЛЕЈ Учење оријентисано на студента (УОС) представља начин размишљања али и културу унутар високошколске установе. То је приступ учењу, широко подржан конструктивним теоријама учења. Карактерише се иновативним методама предавања које имају за циљ да промовишу учење у комуникацији са професорима и другим предавачима и које представљају студенте као активне учеснике сопственог процеса учења, јачајући способности решавања проблема, критичког и рефлективног размишљања. УОС има широку основу у конструктивизму, као теорији учења, која се темељи на идеји да ученици морају конструисати и реконструисати знање како би учили ефективно . Учење је најактивније када, као део активности, ученик искуси стварање значајног производа. УОС такође делује и као трансформативно учење које подстиче процес квалитативне промене ученика у оквиру активног процеса трансформације, фокусиране на побољшање и јачање ученика, развијајући његове критичке способности. За боље разумевање УОС, дефинисано је девет принципа на основу којих УОС функционише: 1. УОС захтева трајни рефлективни процес. Део философије УОС-а нас учи да не постоји само један УОС стил који може остати примењив кроз време, већ се професори, студенти, и институције морају констнтно освртати и анализирати предавања, учење и инфраструктурне системе, у циљу утврђивања да су планирани резултати учења у оквиру курсева достигнути, и да студенти успешно развијају критичко и рефлективно размишљање, као и вештину решавања проблема. 2. УОС не нуди унифицирано решење. Кључни концепт УОС-а јесте схватање да су сви професори, сви студенти и све високошколске интитуције различите. С тога УОС је приступ учењу који захтева структуре које подржавају све различитости у процесима предавања и учења. 3. Студенти имају другачије начине учења. УОС препознаје различите педагошке потребе студената. Неки уче боље кроз грешке, други кроз практична искуства. Неки студенти боље уче ишчитавањем литературе, док други морају да дискутују на одређене теме градива, како би лакше разумели. 4. Студенти имају различите потребе и интересе. Сви студенти имају потребу функционисања ван учионице. Неки су заинтересовани у културне активности, неке занима спорт или студентско организовање. Студенти могу имати децу или се могу суочавати са психолошким изазовима, болестима или посебним друштвеним потребама. 5. Избор је основна ставка у ефективном УОС-у. Студенти желе да уче разлчите ствари, с тога би, сваки студијски програм, требало да понуди прихватљиве изборе. Учење може бити отрганизовано у слободнијем маниру, пратећи тренд уметничких академија и факултета, или у традиционалном оквиру. 6. Студенти имају различита искуства и претходна знања. Учење треба да буде прилагођено животу и професионалном искуству. Уколико студент већ поседује одређена знања у оквиру компјутерских технологија, сувишно је учити га поново истом. Уколико студент поседује вештине истраживача и са лакоћом се сналази у овој области, требало би му помоћи у савлађивању теоријског начина рада. 7. Студенти би требало да преузму контролу над својим учењем. Студентима треба пружити прилику да учествују у креирању часова и плана рада, као и у евалуацији истих.

Студенте треба схватити као активне партнере који имају јасно формирано мишљење о начину на који би желели да високо образовање функционише. 8. УОС се односи на „омогућавање“, а не на „причање“. Овакав приступ омогућава студенту да активно учествује у настави, размишљајући о темама градива, процесуирајући, анализирајући, синтетишући, критикујући, примењујући и решавајући потенцијалне проблеме. 9. Учење захтева сарадњу између студената и наставног особља. Партнерство између студената и наставног особља, у креирању наставног оквира, је од есенцијалне важности за правилно функционисање УОС-а.

Студентска унија Србије, у оквиру ТЕМPUS SIGMUS пројекта, организује конференцију на тему „Имплементација учења оријентисаног на студента-проакција, реакција, АКЦИЈА!“. Конференција је планирана за 05.04.2011, са почетком у 10 часова, на Авали, а идеја пројекта је промовисање УОС-а на универзитетима у Србији. Поред министра просвете и науке, Жарка Обрадовића, на конференцији ће учествовати и наши цењени професори, председник Националног савета за високо образовање, проф. Др Срђан Станковић, продекан за наставу Универзитета у Београду, проф. Др Неда Бокан, представник Србије у BFUG (Bologna Follow-Up Group), проф. Др Вера Дондур. Гости из Пољске ће нам представити систем УОС-а на Пољском Отвореном Универзитету и исказати ставове студената и наставног особља, засноване на досадашњим искуствима примене УОС-а. Конференција је и корак напред у сарадњи Студентске уније Србије и Савеза студената Београда, па ће и колеге Александар Јовић и Кристина Давидовић, представити своја виђења УОС-а на Универзитету у Београду и у оквиру ТЕMPUS пројекта. Након конференције, у поподневним сатима, планиран је рад у оквиру три радне групе, на теме: 1. Креирање оквира истраживања о нивоу садашњег препознавања УОС-а и имплементације истог на универзитетима у Србији, 2. Стварање УОС приручника, са освртом на истоимени приручник Студентске уније Европе, 3. Стварање Стратегије промовисања и имплементације УОС-а, на Универзитетима у Србији. Учење оријентисано на студента даје врло широк простор сарадњи студената и наставног особља. Сарадња је неопходна у циљу стварања бољег наставног окружења и лакшег усвајања знања. Са надом да ће УОС пронаћи значајно место и у високом образовању Србије, позивамо вас да активно подржите идеју и својим учешћем допринесете бољем разумевању и примени УОС-а. За све дпдатне информације можете контактирати Студентску унију Србије, путем е-mаil-a na office@sus.org.rs. Координатор ресора за међународну сарадњу, Студентска унија Србије Невена Вуксановић Март-Април 2011. године

11


УНИВЕРЗИТЕТ

Мобилност студената

Март-Април 2011. године

Успостављање, неговање и развијање сарадње са другим универзитетима у земљи и иностранству, као и са међународним организацијама које се баве високошколским питањима, било је и остало трајно опредељење Универзитета у Београду. О томе јасно сведоче закључени билатерални уговори, о сарадњи са већим бројем иностраних универзитета, на готово свим континентима. Универзитет одржава билатералне везе са већим бројем иностраних универзитетских удружења, пружа подршку за учешће у Tempus и CEEPUS програмима, међународним конкурсима за доделу средстава за научна истраживања и развој образовног процеса, набавку материјалних средстава за унапређење високошколске наставе, остварује редовне контакте и сарадњу са струковним удружењима, као и са удружењима за размену студената ради обављања летње и стручне праксе, као што је IAESTE и другим. При Универзитету у Београду делују Токио и ITO фондације из Јапана. ITO фондација додељује стипендије за усавршавање у Јапану најбољим студентима постдипломских студија, док је Токио фонд Универзитета у Београду основан из средстава која је истоимена јапанска фондација 1988.год. поклонила Универзитету. Из ових средстава се стипендирају најбољи студенти постдипломских студија са факултета друштвених

наука. Циљ донатора је да пружи подршку студентима који показују изванредне резултате на студијама и при реализацији пројеката у земљи и иностранству. Универзитет у Београду сарађује и са WUS-Austria који такође пружа значајну подршку у остваривању међународне сарадње. Појам мобилности студената подразумева остваривање дела студијског програма (један или више семестра) на неком страном универзитету. Мобилност може бити организована у току основних и постдипломских студија. Предности студената који су били један део свог образовања на мобилности су вишеструке. Поред неизбежног стицања бројних познанстава и упознавања других култура, студенти уче страни језик, стичу нова искуства и, најважније од свега, имају много веће шансе за запошљавање како у земљи, тако и у иностранству. Постоје два типа мобилности за студенте, разменa и full degree seeking. Размена студената подразумева да студенти у току својих студија на Универзитету у Београду, један или више семестра проведу на неком страном универзитету. У пракси то изгледа овако: ви сте студент друге године основних академских студија и добијате прилику да одете негде, на размену, у току треће године. Требали бисте да за време размене пратите и полажете испите који су еквивалентни испитима које бисте слушали у том истом семестру или години, да нисте отишли на размену. Ово је битно, јер ако положите све испите док сте на размени, кад се вратите на матични свој универзитет, признаће вам се положени испити (уместо еквивалентних) и

12

ви ћете наставити студије, али не тамо где сте стали, кад сте кретали на размену, него нпр. ако сте трећу годину провели на размени, ви кад се вратите уписујете четврту годину (под условом да сте положили одговарајуће испите). Самим тим, не губите ништа, а можете много да добијете. Full degree seeking подразумева ситуацију у којој се пријављујете да постанете студент неког страног универзитета. У овом случају не постоји потреба за сличностима испита, али је предуслов да већ имате неку диплому високог образовања. То значи, ако сте дипломирали на Универзитету у Београду, можете се пријавити за мастер или докторске студије на неком од страних универзитета. У овом случају, ви више нисте студент Универзитета у Београду, него сте у потпуности студент тог страног универзитета који вам на крају издаје и диплому, за разлику од размене где диплому издаје Универзитет у Београду, са додатком, да сте одређени део студија провели на страном универзитету. Erasmus Mundus је програм подршке сарадњи и мобилности у високом образовању кроз промовисање најквалитетнијих европских мастер и докторских студија. Програм има за циљ унапређење квалитета високог образовања и међукултурног разумевања кроз сарадњу са партнерским земљама (земље које нису чланице ЕУ). Њиме се жели повећати атрактивност и препознатљивост европског високог образовања широм света и Европска унија, као један од центара изузетности. Конкретније речено, програм функционише тако што студентима и наставно-научном особљу из свих земаља света даје могућност уписа тј. укључивања у постдипломске студије на високо-школским институцијама Европске уније и обратно. Европска унија обезбеђује стипендије како за држављане партнерских земаља који су примљени на Erasmus Mundus мастер и докторске студије у земљама Европске уније, тако и за ЕУ држављене који ће студирати на партнерским универзитетима. Сви Erasmus Mundus мастер и докторски програми воде ка добијању двоструке или вишеструке дипломе, пошто је студирање на бар два универзитета унутар конзорцијума обавезно. ПРОГРАМ ERASMUS MUNDUS СЕ САСТОЈИ ИЗ ТРИ АКТИВНОСТИ: Акција 1: Erasmus Mundus мастер (акција 1А) и докторске (акција 1Б) студије које представљају централни део Erasmus Mundus програма. Мастер и/или докторски програми организују се унутар конзорцијума састављених од високошколских институција у барем три различите ЕУ и/или партнерске земље. Програми подразумевају студирање на најмање две од три понуђене високошколске институције што води ка добијању двоструких, вишеструких или заједничких диплома. Акција 2: Erasmus Mundus сарадња (раније “Erasmus Mundus Спољни прозор – External Cooperation Window). Акција 2 подржава пројекте којима се успоставља сарадње међу ЕУ и партнерских високошколских институција са циљем извођења што већег броја мобилности (студентских и наставно-научног особља). Пројектима се предвиђа додела стипендија за учеснике размене из партнерских и ЕУ земаља. Висина стипендија зависи од претходно дефинисаних


приоритета партнерских земаља, затим нивоа студија или међусобних договора партнера. Акција 3: Ширење атрактивности Erasmus Mundus подржава и пројекте чији је циљ ширење доступности, атрактивности и уопште информација о европском образовном простору. Кључни аспект је интернационализација високог образовања и међусобно признавање квалификација са партнерским земљама. У овој акцији поред високошколских могу учестовати и остале институције – јавна и приватна предузећима која имају активну улогу у области високог образовања. Новина у другој фази програма је то што у оквиру ове акције партнерство могу чинити најмање 3 институције из ЕУ и 2 из партнерских земаља.

Циљна група 3: држављани земаља западног Балкана који су у специфичној ситуацији (избеглице, азиланти, интерно расељено становништво, социјално угрожено становништво итд). BASILEUS PROJECT – ВАЖНА НАПОМЕНА Студентима који конкуришу за стипендије у оквиру Ерасмус Мундус пројекта, BASILEUS, се напомиње да је неопходно да, током процеса валидације конкурсне документације у Међународно одељење Универзитета у Београду (Студентски трг 1, канцеларија 23), донесу и потврду о уписаној години студија. Наставно и академско особље прилаже потврду о запослењу на неком од факултета/ института Универзитета у Београду.

BASILEUS пројекат (Balkans Academic Scheme for the Internationalization of Learning in cooperation with EU universities) обезбеђује финансирање академске мобилности из земаља Западног Балкана у земље ЕУ и обрнуто. Партнерство у оквиру BASILEUS пројекта обухвата 8 ЕУ универзитета и 12 универзитета из региона Западног Балкана. У КОЈИМ АКАДЕМСКИМ ДИСЦИПЛИНАМА? Пројекат BASILEUS је отворен за мобилност у свим академским областима. Студенти сами треба да пронађу студијске програме страних универзитета који им одговарају преко интернет страница жељених универзитета. ЗА КОГА ЈЕ ОТВОРЕН ПРОЈЕКАТ BASILEUS? Студенти и наставно и административно особље свих партнерских универзитета, како из земаља Западног Балкана, тако и земаља ЕУ, могу се пријавити за стипендије. Стипендије су у износу од 1.000 ЕУРА до 1.800 ЕУРА, месечно, за студенте (зависно од нивоа студија) и 2.500 ЕУРА за особље. Поред наведених стипендија, у потпуности су покривени трошкови школарина и здравственог осигурања. Такође добитници стипендија добијају и једну повратну авионску карту. Трајање мобилности је један или више семестра за студенте и један месец за особље. ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ: 1 ИЛИ 2 СЕМЕСТРА МОБИЛНОСТИ Мастер студије: 1 или 2 семестра мобилности или целе мастер студије. Докторанти: 6 или 10 месеци периода мобилности или целе докторске студије. Постдокторанти: 10 месеци периода мобилности. Наставно особље (настава, обука или истраживање): 1 месец периода мобилности. Административно особље: 1 месец периода мобилности. Циљне групе студената (Target groups) СТУДЕНТИ СУ ПОДЕЉЕНИ У ТРИ ЦИЉНЕ ГРУПЕ КОЈЕ ЈЕ ОДРЕДИЛА ЕВРОПСКА КОМИСИЈА: Циљна група 1: студенти и наставно особље регистровани на једном од универзитета - чланица BASILEUS конзорцијума. Овде спадају студенти који се пријављују на размену у току основних или постдипломских студија, као и студенти који се пријављују на целе мастер, докторске или постдокторске студије, а још увек немају диплому тј још увек студирају на Универзитету у Београду. Циљна група 2: држављани земаља Западног Балкана који су стекли једну од високошколских диплома на било којем од универзитета Западног Балкана (из BASILEUS конзорцијума или изван њега) и пријављују се за целе мастер, докторске или постдокторске студије.

JoinEU-SEE пројекат обезбеђује стипендије за размену студената на свим нивоима студија и особља (наставног и административног) између универзитета Западног Балкана и Европске Уније. Такође постоје стипендије за стицање дипломе мастер, докторских или постдокторских студија на неком од партнерских универзитета из ЕУ. Студенти и особље Универзитета у Београду могу се пријављивати само за универзитете из ЕУ. ЦИЉНЕ ГРУПЕ СТУДЕНАТА (TARGET GROUPS) Студенти су подељени у три циљне групе које је одредила Европска комисија: Циљна група 1: студенти који похађају наставу на неком од факултета Универзитета у Београду и који се пријављују за размену у оквиру пројекта. Овде спада и наставно и административно особље Универзитета у Београду. Циљна група 2: држављани земаља Западног Балкана који су тренутно регистровани на једном од универзитета Западног Балкана који није члан конзорцијума или студенти који су стекли једну од високошколских диплома на било којем од универзитета Западног Балкана (из JoinEU-SEE конзорцијума или изван њега) Циљна група 3: држављани земаља западног Балкана који су у специфичној ситуацији (избеглице, азиланти, расељено становништво, итд). КАКО СЕ ПРИЈАВИТИ? Информације о универзитетима можете пронаћи на њиховим интернет страницама (кликом на назив жељеног универзитета отвориће се нови прозор са страницом универзитета). Списак свих контакт адреса можете наћи на сајту JoinEU-SEE. Студенти Циљне групе 1 могу да се обрате Сектору за међууниверзитетску и међународну сарадњу на Универзитету у Београду.

Март-Април 2011. године

13


Март-Април 2011. године

ПРЕКЛАПАЊЕ И РАЗЛИКЕ У ОДНОСУ НА ПРОЈЕКАТ BASILEUS За студенте: Студенти истовремено могу конкурисати и у BASILEUS-у и JoinEU-SEE програму, али у случају да буду прихваћени за оба програма морају се одлучити за један од њих. Студенти који су већ добили BASILEUS стипендију могу се пријавити за учешће у JoinEU-SEE програму, али НЕ НА ИСТОМ НИВОУ СТУДИЈА. За наставно и ненаставно особље: Наставно и ненаставно особље које је већ било на размени у оквиру BASILEUS-а може се пријавити за учешће на JoinEU-SEE програму, али не у истој школској години. За разлику од програма BASILEUS, програм JoinEU-SEE захтева од свих студената који иду на размену да већ у току пријаве унесу попуњен уговор о учењу - списак предмета које планирају да похађају, односно ако имају два избора, уговоре о учењу за оба универзитета. Важно је напоменути, да ова активност захтева подршку академског координатора, тј. професора који студенту даје писмо препоруке. Уговор о учењу мора бити потписан и печатиран од стране департмана и декана односно продекана на факултету. Модел плана рада за наставно и административно особље мора бити потписан од стране департмана и декана, односно, продекана на факултету. НАПОМЕНА О ПОТВРДИ О ЗНАЊУ ЈЕЗИКА Координатор пројекта JoinEU-SEE (Универзитет у Грацу), препоручује студентима који немају сертификат о знању језика, а који је потребан за пријаву да ураде тест у приватним школама језика или TOEFL-тест, у зависности од захтева универзитета који су изабрали. Студенти би требало да провере са универзитетом који су одабрали, каква потврда о знању језика се од њих тражи (нпр. неки универзитети траже да студент приликом пријаве достави сертфикат о знању језика TOEFL, док други прихватају било који сертификат о знању језика). Знање језика земље домаћина је пожељно, али није услов за пријаву. Пожељно је контактирати универзитет, који је домаћин, ради детаљнијих информација.

CEEPUS програм је програм академске размене студената и професора из Средње и Источне Европе који је започео 1993.год. Програм се заснива на међународном споразуму чије су потписнице Аустрија, Албанија, Бугарска, Црна Гора, Чешка, Хрватска, Македонија, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија и Србија. Основна обележја програма: Студентска размена се одвија у оквиру мрежа универзитета. Свака од мрежа има одређени број циљаних предмета. Сарадња се одвија на основу кореспонденције института и факултета појединих универзитета који су активни у истом предметном подручју. Услови: Студентске стипендије укључују ослобађање од плаћања школарине, смештај, исхрану и одређену новчану накнаду. Износ новчане накнаде зависи од државе у коју студент путује. Пријаве се врше онлине, а пре пријаве студенти треба да се консултују с координатором за CEEPUS у својој држави. ДЕТАЉНИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ Програм CEEPUS руководи Министарство просвете, тако да се подробније информације могу наћи на wеб страницама Министарства, као и на страницама програма CEEPUS. КОРИСНИ ЛИНКОВИ Претраживач стипендија Европске Уније за студенте Западног Балкана www.s4wb.eu Национална TEMPUS канцеларија www.tempus.ac.rs DAAD www.daad.rs Фондација Краља Бодуена www.kbs-frb.be Миљан Стојановић

Пример добре праксе

14

„Академска мрежа Србије”, јавна комуникациона установа, одржала је у просторијама Рачунског центра Универзитета у Београду радионицу безбедности на тему „GЕANT 3/NA3/ T3 – Campus Bеst Practisе”. Предавачи и учесници радионице били су администратори и securitu – консултанти свих академских установа у Србији. Као пример добре праксе, на радионици, истакнут је Учитељски факултет Универзитета у Београду – члан Удружња е-Razvoj. ICT систем, мрежна инфраструктура Учитељског факултета, са недавно имплементираним VoIP телекомуникационим системом (гласовна комуникација путем IP-протокола) реномиране компаније Avaya, истакнути су као најквалитетнији на Београдском Универзитету. Напоре и жеље Учитељског факултета у развоју ICT система препознала је и компанија Microsoft, такође члан удружења е-Razvoj, доделивши Учитељском факултету партнерски статус IT Академије. Учитељски факултет је једини друштвени факултет који је од компаније Microsoft добио овај статус. Председник радне групе за Интернет у удружењу е-Razvoj и власник и директор компаније YUTRO.com, Саша

Милашиновић, одржао је предавање о примењеним сигурносним концептима на Учитељском факултету у Београду, као и о „Правилнику о коришћењу ICT система” који је Учитељски факултет донео и усвојио још 2005. год. а који се, и данас, наводи као квалитетан пример документа тог типа за академске установе. У склопу предавања представљени су и конкретни планови за будући развој Учитељског факултета, када је ICT у питању. Проширење постојеће мреже, придруживањем друге зграде, као и повезивање удаљених локација у јединствени ICT систем, само су неке од идеја како да се постојећи систем учини још бољим. Више о овој теми, као и о другим аспектима коришћења ICT технологије у образовању учитеља и васпитача, на предстојећој Конференцији Удружења е-Razvoj, говориће проф. др Александар Јовановић, декан Учитељског факултета у Београду и члан удружења е-Razvoj, која ће се одржати 25. марта 2011.год. у свечаној сали општине Стари град са почетком од 9:00 часова. Миљан Стојановић


ИНТЕРВЈУ

Борба за професију „НОВИНАРСТВО ЈЕ БИЛО, МИСЛИМ ДА ЈЕ И ДАНАС, ПРОФЕСИЈА ЗА ЉУДЕ КОЈИ ИМАЈУ СНОВЕ, КОЈИ ЖЕЛЕ ДА МЕЊАЈУ СВЕТ, КОЈИ ХОЋЕ И СЕБЕ ДА ПОПРАВЕ И ДА НАПРЕДУЈУ.“

15

Март-Април 2011. године

Веља Павловић је уредник културног програма Студија Б и аутор емисија о култури, од којих су најпознатије „Ниво 23“ и серијал емисија о монасима „Духовници“. После више од тридесет година проведених у новинарству, још увек се са ентузијазмом бори за независност своје професије. Веља Павловић: Новинарство је било, мислим да је и данас, професија за људе који имају снове, који желе да мењају свет, који хоће и себе да поправе и да напредују. Мене је фасцинирало то што је новинарство тако отворено да може човек да иде до тих највиших литерарних висина јер су многи велики књижевници, добро, и мали, били новинари у почетку и у неком периоду свог живота. Осим тога, новинар може да преокрене, да поправи своју околину. Наравно, није без значаја и то што новинар има једну врсту, није баш авантуристичког, али занимљивог живота – може пуно да путује, да упознаје људе, најлакше оне који му се свиђају. Сећа се својих почетака у Студију Б као периода доказивања старијим колегама. Шта је најважније што је тада научио? В.П: Ја сам овде конкретно схватио да морам да се ослоним на себе, на своје снаге, на своју храброст, своју способност, на сопствену радозналост и могућност да ја нешто пронађем, да закључим, да истражим. Сваког дана из почетка радите, из почетка се доказујете и нема тих тема које можете рутински да радите, то и није новинарство, то је онда лоше новинарство. Пракса те научи да си сам, да мораш да кренеш и да радиш. Ја се сећам кад сам дошао у редакцију првих месеци – јер они су мене оставили овде после праксе да радим хонорарно – један део тих уредника, колега, био је за мене, да не кажем - одушевљен, а један део је мислио „ко пусти овог овде, види како спава“. Човек наметне себе, то је у свим професијама. Свако има свој стил, само треба да пронађе енергију, да из себе породи, да обликује из себе самог и околину на тај начин да његов стил, његов карактер буде потребан или да буде признат. Створио је себи име бављењем људима „невидљивим“ широј јавности. Још на радију је почео да се бави црквеним темама, „поготово зато што су биле забрањене“. В.П: Владало је једно опште мишљење да су то неке бабе и деде будаласте по манастирима. Много тога има истог у нашем свакодневном животу и кад сам почео да одлазим у манастире видео сам да се сваки манастир разликује,

онда је занимљиво чути шта они мисле, како они живе. Људи не воле да мењају, знате, људи не воле ново. То је нешто у људском карактеру – склоност томе да се ништа не мења, нек’ иде по истом, а ја опет другачије себе терам. Наравно да сам и ја вероватно склон томе, али не дам себи да се опустим, да заспим, да терам исто и онда сам, ето, и уз помоћ њих проналазио нове теме, нов начин, нову димензију интервјуа, разговора. Мислим да није тешко наћи добре саговорнике, паметне људе који су ван главних токова медијских појављивања, те које нико не интервјуише, а они то заслужују. Мислим да они који се стално појављују у медијима, да имају савести и памети, не би толико били у медијима. Има она моја максима још из гимназије, Вергилије је ваљда то рекао, каже „то што није просто, постаје просто чим га светина прихвати“. У „Нивоу 23“ позива оне које лично сматра добрим саговорницима, „паметне људе који су ван главних медијских токова, оне које нико не интервјуише, а они то заслужују“, охрабрује их да испричају своје приче. В.П: После оволико година рада, имам неки систем и знам шта би требало, шта не би. Можда једна од карактеристичних ствари чега се чврсто држим јесте да се не расправљам са гостом, да се не свађам. Нисам ја дошао ту њега да научим памети. Ако сам га већ звао, онда сам добро размислио зна ли он шта да каже или не, и онда га пустим да прича и нема разлога да се ја ту сад истичем, да ја нешто као боље знам. Можда нешто чак и боље знам код понеког, али то апсолутно није битно. То није поента мог посла. Управо због свог специфичног схватања професије, суочава се са притисцима са различитих страна сматра да су новинари доста ограничени друштвеним и политчким ситуацијама. Због тога је борба непрестана, али лакша са годинама. В.П: Ови директори данас, то више нико уопште не размишља о програму, сви се понашају као гувернери неких прекоморских сила који су послати да раде само за газду или краљицу тамо негде и уопште их не занима ни програм, ни култура, било шта што није директно везано за политику, партије и рекламу газде. Ја мислим овде ако Ђилас сними филм, то ће одмах да буде филмска кућа, сви ће ту да се баве филмом. Док шефови из градске скупштине не пишу књиге, њих ни не занима да праве емисије о књигама. Можда је то и нормално, није овај Студио Б мој, ја нисам купио ни „Београђанку“ ни оне камере горе, па морам мало да видим како власник хоће, док то не крши морал или правила професије. Новинар никад не сме да пристаје на уцене, на услове које власници дају. Стално идемо према нечем што је слободније и боље него што је било пре. Човек се бори тако што не да да га компромитују. Нису они баш блесави да ти забране „не може ово“, него ти понуде „иди на пут у Будву седам дана“, у том часу те склоне од репортаже која њима наноси штету. Сви то знамо и видимо. Има и овде тих новинара који само путују негде, а ништа не значе новинарски.


Март-Април 2011. године

Сматра да новинари због своје привилегије да упознају најпаметније људе свог доба имају обавезу да оставе нешто вредно иза себе, за будуће генерације. В.П: Сад, ја сам стварно у мом времену видео Гостушког, па Душка Радовића, Небојшу Ђукелића. Већина тог материјала није ни сачувана, овде се никад ништа није чувало, али има мојих успомена, сећања. Онда има ствари које су они мени говорили, али као „ово није за интервју“, а они знају да сам ја новинар и онда сам ја схватио доста брзо да они то говоре баш зато, да ја то једног дана кажем. Као што је био рецимо монах, Јустин Савлички се звао, он је био игуман манастира Савина доле у Боки Которској. Он је мени после интервјуа, кад смо завршили снимање, јако пуно причао и стално говорио „ово није за интервју, али ето да знаш“. Шта ја имам да знам, видео сам га тад први пут у животу, и последњи. Очигледно да је хтео да остави да ја неком испричам. И испричао је пуно ствари, имам то негде записано - ето, рецимо, то бих волео да

објавим. То је пример, има још пуно таквих ствари које сам ја чувао, које ја знам, а није објављено. Не верујем да бих се ја дидактиком бавио. Ако то што ја напишем неком помогне и буде му за наук или за уџбеник, то би било феноменално, али бар да га разоноди. Има та обавеза, да остане записано. Истиче да млади новинари треба да разбуђују старије, иако за њих сада има мање места због тога што су култни омладински часописи угашени. В.П: Знате, ни овим новинарима какав сам ја, старим је л’, није лако да раде без младих новинара. Нису старији увек будале и конзервативни, али треба их подсетити, боцнути, мање постају осетљиви. Човек уз године и праксу стекне једну врсту рутине која постаје мање осетљива. Млади су много више осетљиви, много брже виде, много више их боли то што не ваља, а стари се навикну па могу да трпе - треба их опомињати. разговарла Драгана Миловановић

Преко Србије до доктората МАРТИН ФРИК – ПОЛИТИКОЛОГ НА СТАЖУ У БЕОГРАДУ

‘’СРБИЈА ЋЕ САМА ОДРЕДИТИ СВОЈУ УЛОГУ У ЕВРОПИ И НАДАМ СЕ ДА СУ СРБИ СВЕСНИ СВОЈЕ ИЗУЗЕТНЕ ВРЕДНОСТИ, С ОБЗИРОМ НА ЊИХОВУ ПРОШЛОСТ И ИСКУСТВО.’’ ХВАЛА ТИ ШТО СИ ПРИСТАО ДА ГОВОРИШ ЗА НАШ ЧАСОПИС. МОЖЕШ ЛИ, НАЈПРЕ, ДА НАМ СЕ ПРЕДСТАВИШ У ПАР РЕЧЕНИЦА. Зовем се Мартин, имам двадесетшест година. Из места сам Форарлберг у западној Аустрији, близу тромеђе Швајцарске, Немачке и Лихтенштајна. На докторату сам при Сен Гален Универзитету у Швајцарској. Моја област су политичке науке са фокусом на јавни менаџмент. Магистирао сам у аустријском Инсбруку.

За то сам веома заинтересован. Наравно да је за мене, као политиколога, ово погодно место. По мом мишљењу, репутација Србије је генерално много гора у односу на актуелно стање. Свакако, има пуно проблема. У поређењу са Америком, где сам живео неко време, могу да кажем да и у појединим државама САД-а има исто толико проблема колико у Србији. Ако не и више. Напокон, Србија ће сама одредити своју улогу у Европи и надам се да су Срби свесни своје изузетне вредности, с обзиром на њихову прошлост и искуство. А посебно што њихово становиште да либерални капитализам није једина опција, може да заинтересује Европу. У сваком случају, српски политичари мораће да делају још паметније на међународној сцени.

ОПИШИ НАМ СВОЈЕ ПУТОВАЊЕ У НАШУ ЗЕМЉУ.

И ЗА КРАЈ, КАКО ДОЖИВЉАВАШ БЕОГРАД, СРБИЈУ, ЉУДЕ?

Овде сам први пут стигао пре две године. Све зато што ми је бивши шеф у Астрији, иначе Србин из Хрватске, непрекидно говорио о Црвеној Звезди и томе како је потребно да видим ‘’прави’’ Балкан, макар једном у животу. После неког времена ми је било доста те полемике па сам једноставно дошао, у септемрбу 2009. Још једном сам дошао у мају 2010, на дерби меч између Звезде и Партизана и, наравно, да се видим са једном фамозном Српкињом коју сам, у међувремену, срео.

Град је занимљив, и сигуран сам да ће за неколико година Београд постати европски ‘’хот сити’’, посебно за младе, као што је Берлин, тренутно. Примећујем предострострожност код људи у сусрету са странцима, али то је можда због тога што не говорим добро језик. Имам високо мишљење о младим женама, не само због изгледа, већ се чини да су врло образоване и амбициозне. Понекад ме узнемире предрасуде о, на пример, ‘’Западу’’. Мислим да имам пуно заједничког са Србима, као и са Шпанцима или Ирцима. Изненађује ме што људи моје генерације стално помињу како им је бомбардовање било најбољи период у животу. И, морам да кажем, заиста волим српску кухињу и пића.

ЧИМЕ СЕ ОВДЕ ТРЕНУТНО БАВИШ? Спроводим независно истраживање за свој докторски рад. Од јануара сарађујем на пројекту са немачким ГИЗ-ом, који се бави економским развојем општина у источној Србији.

16

КАКО КОМЕНТАРИШЕШ ПОЛИТИЧКА ЗБИВАЊА КО Д НАС?

разговарао Петар Протић


ИНТЕРВЈУ

Игор Пашти, најстудент

Март-Април 2011. године

Завршивши факултет физичке хемије са просечном оценом десет Игор Пашти ће остати упамћен као један од најуспешнјих студената Универзитета у Београду. Са двадесет четири године постаје сарадник у настави на свом факултету где и данас ради, али и учествује у различитим пројектима. Некада, како за себе каже, озбиљан спортиста, а данас срећно ожењен, поносни власник мачора Стекија, Игор својим примером показује да се марљив рад и залагање ипак могу исплатити.

У ЧЕМУ СЕ ОГЛЕДАЈУ ПРЕДНОСТИ, А У ЧЕМУ МАНЕ ПОЛОЖАЈА НЕКОГ КО ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ ДОЂЕ ДА СТУДИРА У БЕОГРАД?

ЗАШТО БАШ ФИЗИЧКА ХЕМИЈА?

Не улазећи у статус науке у Србији и гледајући генералну слику науке у свету, више нико не може да остане цео животна једном месту и да се са њега не макне. Усавршавања су неопходна, инструментација је прескупа и ниједан факултет или институт не може себи да приушти да има сву опрему која му је потребна за неометено бављење науком. Из тог разлога видим себе на релацији између Србије и факултета/института у другим земљама који могу да пруже комплементарне услове рад и стицање нових знања.

Мислим да је физичка хемија савршено објединила моја итересовања и то ми је био једини логичан избор. Сам факултет даје одређену ширину којом још мали број факултета може да се похвали и могућност за рад у различитим пољима. Мислим да је усаглашеност мојих интересовања и програма студија заправо била кључна за успешно студирање и мислим да би тиме требало да се води сваки будући студент који бира факултет на који ће се уписати. БОЛОЊА ИЗ ТВОЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ? Болоња је добра идеја која би требала да униформише високо-школске ситеме великог броја универзитета и омогући мобилност студената. И то је одлично. Наравно, тумачење те идеје може да буде различито. Поредећи претходни систем и Болоњу, несумњиво је да је раније било много једноставније, првенствено наставницима, али се бојим да је исти случај и са студентима.

Свакако мислим да је лакше онима који студирају у свом граду. Неко ко долази на студије са стране мора да води рачуна о много више свари од студената који су из тог града. Поред тога студент који долази из провинције лако може да буде заслепљен могућности које пружа нови (велики) град. ВИДИШ ЛИ СВОЈУ БУДУЋНОСТ У СРБИЈИ?

KАДА БИ МОГАО ДА ВРАТИШ ВРЕМЕ ДА ЛИ БИ БИЛО ШТА У ЖИВОТУ УРАДИО ДРУГАЧИЈЕ? Мислим да сам већину ствари урадио добро. Када погледам уназад једино што бих сада урадио другачије су докторске студије, мислим да би их одрадио мало опуштеније и дао себи више времена да их завршим. раѕговарала Јасмина Бибановић

ТВОЈА АСОЦИЈАЦИЈА НА СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. То зависи од онога што се сматра под “студентским животом”. Мислим да треба јасно да се разграничи студирање од остатка. У том смислу студентске организације могу да помогну да се глас студената чује на већима матичних факултета и универзитета.

17


ИНТЕРВЈУ

Еколошки поглед на свет

Март-Април 2011. године

ИНТЕРВЈУ СА

САЊОМ ЈОВАНОВИЋ, АМБАСАДОРКОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Еколошка питања у развијеним земљама света досегла су ниво идеје у којој је свест људи о заштити животне средине подигнута на ниво на ком је екологија постала игра. У Енглеској се може ићи у школе направљене од лучких контењера док се Шведској могу видети зидови од камења који су спојени по принципу слагалаца. Да би се у Србији досегао овај степен екологије потребно је доста времена, средстава и ангажовања стручних људи како би се успоставила еколошка равнотежа. Сања Јовановић, иначе студент књижевности из Новог Сада, крајем прошле године постала је Амбасадор екологије. Ангажованошћу и оптимизмом Сање и њених колега из невладиног сектора спроведене су многе еколошке акције на којим је велики број људи кроз волонтирање дао свој допринос. САЊА, КОЈИ СУ ТВОЈИ ЦИЉЕВИ КАО АМБАСАДОРА ЕКОЛОГИЈЕ?

Фотографија: Марков Игор

Да доприносем изградњи чистије, здравије и одрживе животне средине у земљи, региону и планети. Да покажем колико је екологија битна, првобитно енергетска ефикасност. И сама живим према неким еколошким стандардима, вегетаријанац сам, сепаришем отпад, путујем карпулингом, користим штедљиве сијалице итд. Такође, учествујем на разним трибинама и семинарима за новинаре у овој области, тачније бавим се консултантским услугама. Највише се бавим климатским променама, чак сам извештавала са климатског самита у Копенхагену 2009. Желим да покажем људима да је то вероватно најприоритетнији глобални проблем.

18

ДА ЛИ СИ УПОЗНАТА СА РАДОМ СТУДЕНАТА У ОБЛАСТИ ЕКОЛОГИЈЕ И КОЛИКО ЈЕ ТО ПИТАЊЕ СТУДИЈА, А КОЛИКО ТА АКТИВНОСТ ПОДРАЗУМЕВА САМОСТАЛНУ ИНИЦИЈАТИВУ ВАН ФАКУЛТЕТА? Мислим да нису сви студенти екологије активно укључени у решавање проблема животне средине. Студентске организације доста раде на том питању. У Новом Саду сигурно јер сам упозната са њиховим радом. Ипак, мислим да је битнија самостална иницијатива и укључивање у студентске и невладине организације. КОЛИКО ЈЕ ЕКОЛОГИЈА СТВАР КУЛТУРЕ И ОБРАЗОВАЊА, А КОЛИКО ПОЛИТИКЕ? ШТА НАЈВИШЕ ДОПРИНОСИ УЗДИЗАЊУ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ? Колико заиста можемо да будемо здрави и да се осећамо добро када живимо у загађеној, нездравој средини? Јесте данас модерно живети према еколошким стандардима али је несумњиво и ствар културе. Покушавам свакога да подучим да не баца смеће и купи за собом, једино што бацам је органски отпад и занимљиво је кад бацим негде нпр кору од банане да се распадне па ме неки бледо гледају. Такође, екологија је и ствар политике. Уколико нема закона који регулишу ову област тешко и да ће сви грађани прихватити еколошке стандарде. СА ДРУГЕ СТРАНЕ, СА ОБЗИРОМ

ДА СЕ НЕКОЛИЦИНА ВАШИХ ПРОЈЕКАТА

ЗАСНИВА НА ДОБРОВОЉНОМ УЧЕСТВОВАЊУ, ТЈ ВОЛОНТИРАЊУ, ДА ЛИ ЈЕ ТО ДОВОЉНО ДА СЕ ЕКОЛОГИЈА ПОДИГНЕ НА ВИШИ СТУПАЊ. ИЛИ СУ ЗА ТО, ИПАК, ПОТРЕБНА ВЕЛИКА УЛАГАЊА ДРЖАВЕ И ДРУГИХ ФОНДОВА?

Довољно је у домену подизања свести код грађана и ситног побољшања средине у којој живимо. Наравно да је битно и да држава ради на том проблему. Прошле године сам била на конференцији на којој је Божидар Ђелић изложио националну стратегију за улагање у сфере привредних грана у Србији, медју којима је била и екологија, која је је тад била


на седмом од девет места. ДА ЛИ ЈЕ ТО НЕЗАВИДНО МЕСТО У ЦИЉУ ПОБОЉШАЊА ЕКОЛОШКЕ СФЕРЕ У СРБИЈИ? Јесте, јер је у свету питање глобалног загревања међу прва четири места. Уосталом, уколико ћемо у ЕУ морамо регулисати питање животне средине онако како је то регулисано у земљама ЕУ. Приоритетно улагање, о ком се говорило у разради плана националног улагања у заштити животне средине подразумевало је и улагање у пројекат чистије производње, који је концепт заштите животне средине у индустрији, где би, претпостављам, одлазила већина пара из буџета. На крају, шта ће остати за пројекте чишћења обале Дунава, депонија у Београду, развијања система за рециклажу и решавања других проблема? ЗАНИМА

МЕ ШТА ТИ МИСЛИШ О ОВОМ КОНЦЕПТУ И ДА ЛИ ПОСТОЈЕ

ПРИОРИТЕТНИЈИ ПРОБЛЕМИ И КОЈИ СУ ТО ПРОБЛЕМИ? ЊИХОВОМ РЕШАВАЊУ И ДА ЛИ ПОСТОЈЕ СРЕДСТВА У

КО УЧЕСТВУЈЕ У СРБИЈИ ЗА ЊИХОВА

РЕШАВАЊА?

Средства у Србији постоје и што се мене тиче проблем глобалног загревања је на првом месту. На томе раде Министарство за заштиту живботне средине, Агенција за заштиту животне средине, РХМЗ итд. Имамо приличан број људи који заиста знају шта раде. Оно што је битно а то је да што пре почне да се улаже у обновљиве изворе енергије а за то је потребно доста улагања. Наравно, постоје механизми зашто безболнија улагања али то је сад већ друга прича.

ДА ЛИ СТУДЕНТИ МОГУ ДА СЕ УКЉУЧЕ У РЕШАВАЊЕ ТИХ ПРОБЛЕМА И НА КОЈИ НАЧИН? КОЈЕ СУ ТРЕНУТНО АКТУЕЛНЕ АКЦИЈЕ ? Акције зависе од тога у којој организацији је студент активан. Оне се могу пронаћи на интернету и сваки волонтер је добродошао. Што се моје организације тиче, волонтерског центра Војводине, ми стално имамо еколошке радионице, организујемо волонтерске кампове са тематиком животне средине, организујемо пројекције филмова и дискусије тако да се увек нешто ради. Познато је да Нови Сад, већ више година, има контењере за рециклажу. ШТА МИСЛИШ ДА ЈЕ ДОПРИНЕЛО ЊИХОВОЈ РЕАЛИЗИЦИЈИ ? Сама иницијатива Града да буде чист. У почетку је било смешно јер је исти камион односио сепарисан отпад али се ствари мењају на боље. Уосталом, већина грађана овде пази где баца смеће. ДА ЛИ СУ ДОГАЂАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ЕКОЛОШКА ПИТАЊА ДОВОЉНО МЕДИЈСКИ ПРОПРАЋЕНИ? Јесу, али често нису приоритет због других тема. Рецимо, што се тиче самита у Копенхагену, једино је 202ка заиста пропратила самит. На Б92 је ишла реклама о Хопенхагену а РТС је у оквиру ОКО магазина предстваио самит колико се сећам. Мислим да је то највише што је урађено по питању извештавања о глобалном проблему. разговарала Јована Стоканић

ИН МЕМОРИАМ

ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ЈЕ ПРЕМИНУО ГОРДАН РАНИТОВИЋ, НЕКАДАШЊИ УРЕДНИК СТУДЕНТА

Мр Гордан Ранитовић, рођен 22.02.1959. године у Доњим Горачићима код Сјенице. Економски факултет је завршио у Београду, где је и магистрирао. Био је председник Књижевног клуба Универзитета у Београду и уредник нашег “Студент”-а. Радио је седам година у Тањуг-у , а касније и у РТС-у, где је такође био и уредник Информативног програма и Програма за дијаспору. Објављивао је текстове у Студенту, Књижевној речи, писао је за бројне радио и ТВ емисије.... Био је и аутор и уредник научног магазина НТП ( наука, технологија, привреда). Основао је и Клуб привредних новинара Србије, у оквиру кога је и покренуо школу новинарства КПН-а. Ранитовић је као председник овог удружења био један од водећих новинара у привреди и уредник првог магазина ЛИДЕРИ - ВИЗИЈА СТВАРАЛАЦА. Памтићемо га и као песника, великог и успешног организатора многобројних културних, привредних и других манифестација... Редакција Студента и овом приликом изражава најдубље саучешће породици Ранитовић и Клубу привредних новинара Србије. Гордане, хвала на подршци коју си нам указивао. Почивај у миру. Редакција “Студент’’-а

Март-Април 2011. године

19


ДРУШТВО

Март-Април 2011. године

Ко су праве вође у Србији? Водећи се неким теоријама из науке као што је психологија, неким питањима. Што се тиче финансија, ту су најосетљивији и по мишљењима неких њених теоретичара и практичара, а самим тим и најзатворенији, док је отвореност по питању свако може постати вођа. Прикладно те теорије се називају херојства, храбрости, властитих доприноса великој ствари ситуационим, и оне кажу да сваки појединац, ма колико био и сличних особина, максимална. повучен или неспособан у одређеним ситуацијама, може О непосредном контакту је јалово говорити са становишта постати вођа. Самим тим што га је неко поставио или се обичног грађанина. Непосредни контак са лидером сам некако обрео на том месту, он почиње да се понаша странке или по којим послаником, а који је ту зарад нашег, као вођа; издаје наређења, одређује задатке и очекује општег интереса, је обичном свету тешко успоставити. С послушност. Али не мења се само његово понашање, већ и друге стране, непосредни контакт међу „интелигентим“ и понашање, сада нових, његових подређених. Они, сада, од „екстравертним политичарима“ је још једна мистерија за њега очекују понашање какво се очекује од некога за кога се мале људе, слична оној како су настале пирамиде. Имамо каже да је вођа; да преузме одговорност, пружа неопходне неку представу, малецку идеју о томе како су оне саграђене информације, доприноси добрим односима у групи и сличне али не и целу слику. врсте понашања. Трећа карактеристика јесте доминантност, под којом се Тачно је да се описана ситуација може применити на велики у овим приликама подразумева жеља за престижом и број ситуација из стварног света, из Србије да будемо моћи. Нема потребе поставити питање да ли је ова врста прецизнији. Ако бисмо упоредили особине које се обично доминантности изражена код наших политичара. Додуше, приписују вођи, политичком или не, колико би данашњи мало прикривена лицемерним мотивима за бољитак крем политичке сцене Србије добио плусева а колико друштва, али ту је и неумитно обитава у прикрајку њихових минуса; колико су подобни данашњи политичари Србије за намера. вође једне нације? Самопоуздање је наредна особина. Ова карактеристика често Једна од првих, особина која се приписује вођама јесте се назива и маскулиност. Било како било, самопоуздање интелигенција. Вођа мора да поседује неке способности или сигурност у себе је нешто што је без изузетка присутно од којих свакако узвишен ниво интелигенције спада на у цртама личности сваког политичара који хода сценом прво место. Таквим широким појмом у позоришта наше политике. Сви су они психолошкој литератури се подразумева, убеђени у своје речи, или бар добро МА ЛИ ИНТЕЛГИЕНЦИЈЕ МЕЂУ изигравају убеђеност, сваки слог одише на првом месту способност апсртактног мишљења. У другу групу спадају СПРПСКИМ ПОЛИТИЧАРИМА сигурношћу, добром основом, постољем одређења по којима је интелигенција које нуди ништа друго до успех даље способност за учење, док у трећу да је ВО ПИТАЊЕ НЕОДОЉИВО надградње. интелигенција способност за сналажење Интерперсонална сензибилност ПОДСЕЋА НА ОНО ИМА ЛИ је предзадња карактеристика у новим ситуацијама. Ако бисмо се упустили у авантуру приписивана вођама, и то у смислу процењивања српских политичара по ЖИВОТА У СВЕМИРУ способности тачног оцењивања туђих свим трима тачкама, могли бисмо да намера, мотива и осећања. Да ли је један закључимо да они свакако имају способност апстрактног просечан политичар, оличен у председницима водећих мишљења, додуше у форми иностраних кредита и странака Србије, способан да процени шта је наредни корак вишеструког задуживања земље, али га имају. Интелигенција његовог „колеге“? Још једно неодољиво питање без тачног као способност за учење није се дала прилепити за наше одоговора. Да ли он то само уме ваљано да предвиди будуће политичаре. Способност за учење на старим грешкама је околности услед дугогодишњег искуства и већ потврђене нешто што у домаћој политици није познато, то је феномен интелигенције, или је све то само ствар простог договора, који вечито бива заборављен у прошлости. А што је у руковања изван видокруга јавности? прошлости не дира се, ваља само гледати напред, ка извесној Као последња карактерна црта вођа људске заједнице заједници, тачније унији која је својесврсно светло на крају наводи се мања конзервативност. Каже психолог Ман, од кога тунела, и која нуди толике могућности да их је немогуће смо позајмили ову класификацију, да вође имају тенденцију побројати. Као трећу тачку одређивања интелигенције, да буду мање конзервативни од својих следбеника, да буду сналажење у новим ситуацијама доста је тешко појмити у флексибилнији, прилагодљивији и да умеју да слушају и нашим околностима. Грађани Србије су се током година другу страну приче, а затим процене, шта је то што ваља кризе и несташице прилично лепо извештили да од ничега чинити. Насупрот, наравно, конзервативним подређенима стварају нешто, од не бића биће, али и политичари су који се слепо држе идеологије, идеје или пак вође да им каже развили један механизам мигољења да је немогуће a не шта је ваљано а шта не. Да ли Српски политичари слушају признати им да је трећа тачка својство ако не и суштинска једни друге, или блебећу како им дође при томе обавезно не карактеристика просечног српског политичара. У негативној обраћајући пажњу на оно шта говори онај други? Ја ћу бити конотацији, наравно. дрска и прихватићу се другог понуђеног одговора. Екстравертност је још једна особина, поред интелигенције, Напослетку, ако је вођа неко ко је интелгентан, екстравертан, која се приписује вођама, у смислу отворености, доминантан, сигуран у себе, поседује ноту интерперсоналне комуникативности, непосредности контакта и слично. сензибилности као и мању конзервативност, намеће ми се Политичарни наше мале земље јесу комуникативни, а питање да ли су тренутни актери српске политичке сцене нарочито је та комуникативност изражена током изборих прави лидери или само шарлатани случајно набасали на кампања. У тим периодима историје немогуће је а не место вође и раде само оно што им се каже? придодати им ту карактеристуку, која је мрска већини људи. Даниела Шашић Српски политичари јесу отворени, али до извесне мере и по

И

?

О

: ?

20


Друштво младих хуманитараца ли је вама клуб пријао, односно да ли сте ви пријали клубу. ПРЕТПОСТАВЉАМ

ДА ЈЕ ПОТРЕБНО ПОКАЗАТИ И ЖЕЉУ ЗА УЧЕШЋЕМ У

ХУМАНИТАРНИМ АКЦИЈАМА.

Тако је. Да ли ћете бити изабрани за члана зависи и од тога да ли показујете вољу да учествујете у таквим акцијама или не. Значи, потребно је да имате то у себи. Уколико се, пак, деси да стварно желите да у томе учествујете, али немате времена, постоји и могућност да останете пријатељ клуба и учествујете само када вама одговара.

ГОСПОДИНЕ СОВРАН, МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ НЕШТО ВИШЕ О НАСТАНКУ ПРВИХ ‘’РОТАРИ’’ КЛУБОВА?

Многи од нас нису сигурни шта је то ротаријанство. Званични статут ‘’Ротари Интернешенел-а’’ каже да је то највећа волонтерска организација на свету. Још већа непознаница јесте постојање ‘’Ротаракт’’ организације у којој функционишу млади ротаријанци, односно они са мање од 30 година. Ту, свакако, може бити и студената који, попут Дуње Вујанић, могу да постану ротарактовци.

‘’Ротари’’ организација је настала у Сједињеним Америчким Државама пре нешто више од сто година. Тада се скупио одређени број људи и основао први ‘’Ротари’’ клуб како би били друштвено активни и међусобно се помагали. То су биле остварене личности, успешне у својим областима и оно што им је требало јесте да се баве хуманитарним радом.

ДУЊА, КОЈИ СУ ТВОЈИ МОТИВИ ЧЛАНСТВА У ‘’РОТАРАКТ’’ КЛУБУ? Пре свега хуманитарни. Ретко ко ће се одлучити да сам уради неку хуманитарну акцију, док када вас има двадесет или тридесет предност је у томе што се све лакше организује, много је забавније и засигурно ће акција успети. Зато што смо сви различити и свако од нас понешто другачије може да учини. Код нас у клубу, рецимо, имамо мађионичара, и када правимо хуманитарне акције за децу и идемо по домовима, та деца добијају диван програм. Ја то сама никада не бих могла да им пружим. Због тога сам се и прикључила. СМАТРАШ ЛИ ДА СУ КОНТАКТИ КОЈЕ СИ НАПРАВИЛА У КЛУБУ ЗНАЧАЈНИ?

А КАКО СТВАРИ СТОЈЕ КАДА ЈЕ РЕЧ О СРБИЈИ? У нашој земљи постоји преко шестдесет ‘’Ротари’’ клубова. И готово да у сваком граду постоји барем један клуб. КОЛИКО СУ ОНИ АКТИВНИ, И У ЧЕМУ НАЈВИШЕ?

Мислим да је значајно, пре свега, нешто друго. Мени је јако лепо да знам да ћу једном недељно, сигурно бити у друштву људи који су образовани, пристојни и културни. Што ћу седети са њима и дружити се. Тако, наравно, стварате и контакте, али ипак то није примарно.

Народ треба да буде свестан да ‘’Ротари’’ организација у Србији годишње уради преко 500 хуманитарних акција, и то је главна активност. Дакле, од септембра па до јуна месеца, сваки дан се уради по једна хуманитарна акција.

НА

KО СВЕ МОЖЕ БИТИ ‘’ПРЕПОРУЧЕН’’, ОД СТРАНЕ ЧЛАНОВА, ДА ПОСТАНЕ РОТАРИЈАНАЦ?

КОЈИ НАЧИН СЕ МОЖЕМО ДЕТАЉНИЈЕ ИНФОРМИСАТИ О МЛАДИМ

РОТАРИЈАНЦИМА?

Постоји званични сајт ‘’Ротари Србија’’, где можете отићи и видети детаље о свим клубовима који постоје. Па и то где и кад састају. Можете и телефоном позвати клуб. Дакле, све је доступно. КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ЧЛАН ‘’РОТАРАКТ’’ КЛУБА? Постоји могућност да вас неко препоручи. Такође, могуће је да сами позовете и питате можете ли да присуствујете неком састанку. Ви гостујете неко време у клубу, упознајете се са људима и после одређеног времена се гласа о томе хоћете ли бити примљени за члана или не. У зависности од тога да

У чланство примамо све који су успешни у својим областима. Ми имамо естрадне уметнике, глумце, певаче, инжењере, докторе, оперске певаче, правнике, економисте. Дакле, само је битно да је тај неко у својој области бољи од других, да он може клубу и друштвеној заједници да помогне. Ротари клуб је, ипак, елитистичко друшто. Није политичка партија па да ми радимо на томе да имамо што више чланова. Циљ је да имамо што већи број квалитетних чланова. разговарао Петар Протић

21

Март-Април 2011. године

Ротарактовци су, сходно позицији у којој се налазе, под патронатом ‘’Ротари’’ клубова. Члан једног од њих, Дарко Совран, иначе председник Европског састанка подмлатка ротаријанаца (РЕМ 2011) помогао нам је да отклонимо неке недоумице.


Март-Април 2011. године

ПРОЈЕКТИ

Kанцеларијa за младе Са циљем да се побољша положај младих у Београду и да се на потребе младих одговори конкретним мерама и пројектима у мају 2009. године је основана Канцеларија за младе Градске управе града Београда. Отварањем Канцеларије за младе Београд је отворио врата младима. То значи да преко ове Канцеларије млади могу на једноставан начин да остваре контакт са градском управом, добију неку информацију, покрену неку иницијативу, траже подршку, поставе питање или укажу на неки проблем. Посао Канцеларије је да заједно са градским секретаријатима ради на системском решавању проблема младих. Наш посао је да будемо сервис младим Београђанима. Радећи по моделу који постоји у земљама Европске Уније и региона, Канцеларију води тим младих људи који заједно са волонтерима имају вршњачки приступ проблематици младих. Канцеларија за младе Градске управе града Београда до сада је осмислила и спровела у дело различите пројекте и кампање, значајне за положај младих у Београду, њихово усавршавање и запошљавање, али и едукацију о безбедности у саобраћају и стварање општих знања о савременом друштву и начелима на којима оно почива. ПРОЈЕКТИ:

22

Сајам пракси - У организацији Канцеларије за младе, крајем новембра 2009. одржан је први Сајам пракси који је постелило преко 10.000 младих, а 75 компанија учесника доделило је хиљаду пракси. Кампања за Сајам пракси је тада освојила награду за непрофитну кампању на такмичењу Удружења економских пропагандиста Србије (УЕПС) 2009. године. Сајам пракси је 2010. године окупио преко 100 компанија учесника, а посетило га је преко 15.000 људи. Награда ни овај пут није изостала па је тако Канцеларија за младе награђена у категорији Јавне институције у организацији Форума пословних лидера* и СМарт Колектива.

Сајам пракси је конципиран као годишња манифестација на којој велики број компанија, организација и установа упознаје дипломце са могућностима похађања професионалне праксе код њих. Осмишљено ја да Сајам пракси попуни празнину која је у Србији постојала између манифестација на којима се матуранти упознају са могућностима студирања, попут Сајма образовања и Сајмова запошљавања на којима се нуде различите могућности запослења. Сервис Волонтери Београда оформила је Канцеларија за младе Градске управе града Београда у мају 2010 године. Основна идеја сервиса је да подстакне волонтеризам, активизам и толеранцију код младих, и да повеже младе који желе да своје време проведу помажући и чинећи добра дела, са установама и институцијама којима је таква помоћ потребна, као и да овим институцијама укаже на драгоцену помоћ коју им ови млади људи могу понудити. Сервис “Волонтери Београда” окупља 800 младих волонтера, што је висе него задовољавајући број обзиром да сервис постоји непуних 8 месеци. Међу пријављеним волонтерима има средњошколаца, студената свих година факултета, дипломираних студената који вишак свог слободног времена приликом тражења посла желе корисно да утроше, али и запослених младих људи који мало свог слободног времена желе да поклоне некоме коме ће то заиста значити. У току је прикупљање нових понуда, а прве су већ постављене на сајту www.volonterbeograda.rs, у делу “Шта радимо?”. Планира се да их ове године буде још више, те позивамо све заинтересоване нове волонтере да се пријаве попуњавањам упитника кликом на поље “Пријави се”, након чега ће бити позвани на обуку, као и наше старе волонтере да редовно прате волонтерске вести и списак позиција који ће бити редовно ажуриран. Такође, позивамо све институције, установе, орагнизације и све оне којима би помоћ наших волонтера добро дошла, да нам се обрате са идејама за сарадњу на мејл: volonteri@beograd.co.rs.


Безбедност младих у саобраћају - Или возиш или пијеш – Пројекат „Безбедност младих у саобраћају“ има за циљ унапређење безбедносне културе младих у саобраћају. Пројекат у фокус ставља превентивну политику и активности које су везане за едукацију младих. Циљна група којој се обраћамо су млади возачи узраста од 18 до 22 године. Први пут у једној кампањи за безбеднији саобраћај у Србији, саопштавају се веома директне поруке о изразито тешким последицама саобраћајних незгода. Превентивне поруке су усмерене ка младим људима у циљу превенције вожње у алкохолисаном стању. Кампања се спроводи путем медија и кроз директну комуникацију са младим људима. У акцију су се укључили и ноћни клубови где промотери кампање упозоравају на фаталне последице вожње под дејством алкохола. Циљ Канцеларије за младе је да се у наредном периоду још више установа прикључи овој кампањи у циљу повећања свести код младих о опасностима вожње у алкохолисаном стању. Инфо центар – Канцеларија за младе у априлу 2011. године покреће Инфо центар за младе чија је основна сврха пружање услуга информисања младих. Овај сервис ће бити место где ће се прикупљати све информације од значаја за младе из различитих области. Услуге инфо центра су бесплатне.

неограничено кретање кроз 30 евроспких земаља, а добијене карте могу се искористити до краја године. Канцеларија за младе је у сарадњи са телевизијом Студио Б покренула емисију „Хоћу да знаш“ која се емитује суботом од 12:05 часова и у репризним терминима понедељком и средом. Емисија је едукативног карактера и бави се проблемима младих Београђана. Свака епизода обрађује теме попут мобилности младих, екологије, образовања, стручног оспособљавања, волонтеризма итд. Такође, у свакој епизоди ће бити представљани млади, талентовани и неафирмисани уметници или научници,даваћемо савете за јефтина путовања, као и предлоге за квалитетно провођење слободног времена. Биће представљени и пројекти које Канцеларија за младе спроводи на месечном нивоу. Ова емисија је део пројекта побољшања информисаности младих. Овим пројектом желимо да учинимо доступним све информације које би биле од интереса за све младе људе у Београду и на тај начин их подстакнемо на веће учешће и иновативне активности у друштвеном животу.

ЗА ПРВУ ГОДИНУ ПЛАНИРАНО ЈЕ: • одржавање бесплатних часова рачунара • Одржавање бесплатних часова енглеског језика • Одржавање обуке за писање ЦВ-ја • Бесплатна правна помоћ • Предавања на теме које су актуелне код младих Интеррејл – Канцеларија за младе други пут за редом додељује бесплатне Интерраил карте за младе између 18 и 30 година. Карте ће покривати путовање у непрекидноим трајању од 15 дана трасама Интер-рејл железнице. Интеррејл карта је флексибилна возна карта која омогућава

Март-Април 2011. године

23


ПРОЈЕКТИ

Пут ка светском такмичењу аутомобилских конструктора

Март-Април 2011. године

СРБИЈА УЛАЗИ У ‘’ФОРМУЛА СТУДЕНТ’’ ТАКМИЧЕЊЕ Сама идеја потекла је од колеге Хровоја Новака (студента Техничког факултета у Ријеци) који је приликом посете нашег колеге Младена Лисинца њиховом факултету, предочио чињенице везане за светско такмичење у конструисању аутомобила (болида формуле) које организује Друштво Аутомобилских Инжењера (SAE) у Енглеској, као и многим престоницама аутомобилске индустрије широм света попут Хокенхајн-Немачка, Сао Паоло-Бразил, Фиорано-Италија... Колеге из Ријеке су већ учествовале на овом такмичењу и самим тим понудили су нам помоћ у нашем укључивању у исто. Ово такмичење има традицију од преко 30 година, и од тад се такмичило преко 400 универзитета широм света, са тенденцијом раста броја такмичарских екипа. Узевши у обзир чињеницу да Универзитет у Београуду и Србија, током целукупног такмичења никада није имала своје представнике, по повратку колега Младен и ја смо окупили тим, састављан од студената не само на основу знања стеченог на факултету већ и ван њега, тј практичног знања. Име тима које ће бранити боје Машинског факултета, Универзитета у Београду и Србије је “ ДРУМСКА СТРЕЛА - ROAD ARROW”. Комплетну идеју изложили смо шефу Катедре за моторна возила који нам је том приликом дао пуну подршку, и предложио колегу са катедре за ментора. Касније смо наставили пут ка осталим катедрама и Деканату МФ-а од којих се очекује сагласност. За потребе овог пројекта, као и подстицаја студената да са факултета изађу богатији и са практичним знањем, основали смо удружење “Студентска Техничка Такмичења”, које смо уз писмену дозволу проф. др Невенке Жаркић Јоксимовић пријавили на адресу Ректората УБ, приликом регистрације (АПР). У јануару смо се пријавили за такмичење у пројектној документацији (Design event, Cost report, Business presentation) које се у јулу 2011. одржава у Силверстону у Енглескоj. Потврду о пријему на такмичење добили смо два дана касније када смо и званично постали први и једини представници Универзитета у Београду и Србије. Други део такмичења одржаће се на пролеће 2012. године за који ћемо комплетно израдити први Српски аутомобил (болид формуле). Током свог припремног периода били смо у комуникацији са колегама из Ријеке, са којима смо за 21. фебруар договорили посету њиховом Техничком факултету и “Riteh racing team-у” који је 2009. учествовао на такмичењу ‘’Формула студент’’. Током те посете, која не би била реализована без велике помоћи ЈП Ласта, са Факултетом техничких наука

24

Универзитета у Рјеци разменили смо идеје и искустава у подручју ‘’Формула Студент’’. Састанку су присуствовали ‘’Road Arrow Team’’, Универзитета у Београду и ‘’Riteh racing team’’, Универзитета у Ријеци. Учествовали смо у стручној радионици ‘’Riteh racing team-а’’. Програм посете био је следећи: 23. Фебруар - Пријем код проректорке проф. др. сц. ПријићСамаржија Презентација ‘’Road Arrow Team-а’’ на Техничком факултету у 13 часова Одржана предавања: проф. др Саша Зеленика - Презентација лабораторија за микро и нано технологије и предавање о њеној примјени. проф. др Владимир Медица - Предавање о погонима која се користе у ‘’Формули Студент’’ такмичењима. проф. др Домагој Ланц - Предавање о практичној примјени техничке механике при изради болида за ‘’Формула Студент’’ такмичење. проф. др Божо Смољан - Предавање о кориштењу лабораторија за топлинску обраду при изради болида за ‘’Формула Студент’’ такмичење. асистент Горан Грегов - Предавање о прецизним мерењима у ‘’Формули Студент’’. асистент Сањин Фућак - Предавање о калориметријским бомбама у одређивању огрјевне моћи и ласерским технологијама. асистент Катарина Кнафељ - Предавање о термовизији у моторској индустрији. асистент Дарио Иљкић - Предавање о избору материјала за изградњу болида. Одржане су и две радионице са сврхом размене идеја и искустава у ‘’Формула Студент’’ такмичењу у све три класе. На радионицама су учествовали ‘’Riteh racing team’’ и ‘’Road Arrow Team’’, као и сви заинтересовани студенти. Такође, одржане су презентације ‘’Riteh racing team-а’’ о досадашњим такмичењима на којима су учествовали, као и презентација о оснивању и даљим циљевима ‘’Road Arrow Team-а’’. Презентације су се одржале на Техничком факултету уз присуство свих заинтересованих наставника , студената и декана, а попратили су их и локални медији. Наш домаћин испред хрватског ‘’Формула студент’’ тима био је студентски правобранитељ Универзитета у Рјеци, Зоран Кнежевић. Извештава Ранко Стојановић, члан првог Српског тима


КУЛТУРА

РЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ПОЗОРИШТА И НАС РАЗГОВОР СА

БРАНИСЛАВОМ ЛЕЧИЋЕМ Када се говори о комуникацији, углавном се помисли на ону вербалну. Али на њој почива и уметност. У театру понекад нисмо свесни да и сами учествујемо у представи, апсорбујући живу реч мистичним контактом. О магији позоришта и облицима комуникације у њему, разговарали смо са глумцем Браниславом Лечићем.

Позориште је много стара прича. Од кад је човека увек је било оних који су или желели да забаве децу или да забаве одрасле. Или да нешто испричају једним другим језиком, а не оним који је само говорни али се, наравно, реч и ту подразумева. Од пећинских цртежа па надаље, увек је било ритуала који су били и магијски, а не само забавни. Призивање кише, призивање духова који ће благосиљати добар род, а ту је присутан и лов, и остале ствари. Дакле, комуникација које се дешава уживо у позоришту има нечег магијског, харизматичног и ритуалног. Она је, вероватно, зато посебна и због тога је институција позоришта вечна и она ће опстати у сваком добу. Јер људи воле да представљају живот, да га сабијају у мале форме, а то су драме које од почетка до краја имају своју причу којом терају гледаоце да, уствари, на једно кратко време од сат и по, два, прођу сопствени живот или нечији туђи који им, са много идентификације, помаже да сагледају свој. ЗНАЧИ ЛИ ТО ДА ЈЕ ОДЛАЗАК У ПОЗОРИШТЕ МНОГО НЕПОСРЕДНИЈИ ОБЛИК КОМУНИКАЦИЈЕ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИ? Комуникација у театру јесте нешто директно и живо, јер се ради о људима који нису с филмског платна. У питању су људи који тог тренутка изводе ту драму. И онда гледалац, с том чињеницом, на потпуно други начин перципира оно што му се са сцене шаље, а то су људске судбине; и хумор и трагичност и сви облици комуникације када је у питању препознавање људског понашања. УПРАВО ЗБОГ ТЕ ДИРЕКТНОСТИ КОЈА СЕ У ПОЗОРИШТУ ОСТВАРУЈЕ, МОЖЕ ЛИ ГЛЕДАЛАЦ БИТИ ИЗМАНИПУЛИСАМ ПРЕДСТАВОМ? Свака комуникација, без обзира да ли она има предзнак уметничке или да је под формом уметности, она може бити и манипулација. Неке гране у уметности или правци који се појаве у времену и простору намерно покушавају да човека инструментализују како би га пробудили, да би га усмерили. Најгоре је када вештине контакта и комуникације бивају злоупотребљене. То се често дешава у политици, то се дешава и у неким историјским тренуцима када се снагом, харизмом, речитошћу, магијом или неким концептом може људска природа завести. То мање више сви примењују, али у демократији је то препознатљивије јер се одмах разлаже из чега је састављена порука, због тога што постоји озбиљна интелектуална конкуренција, па је то ипак систем који је пре у могућности да раскринка манипулацију.

Мени је то изузетно узбудљиво зато што ви у комбинацији писац, редитељ, глумац и у завршници гледалац, можете да направите један магијски круг у коме гледалац, а да и није свестан тога, учествујући у представи, када изађе осећа се или боље или не тако добро. Јер има и представа које нарушавају мир како би се човек запитао о чему се ради. Али, углавном, добија се једно животно искуство сабијено у тачку и, свакако, су добре оне представе које провоцирају и које у том контакту и комуникацији стварају провокацију. КОЛИКО ЈЕ БАВЉЕЊЕ ГЛУМОМ ОКРЕПЉУЈУЋЕ ЗА САМЕ ГЛУМЦЕ? Добро је проћи кроз искуство глуме јер тиме као човек ослобађаш своје скривене потенцијале. На крају крајева, научиш боље да говориш, усмереније да мислиш, мање да правиш гримасе и да млатараш рукама не би ли нешто доказао. Научиш се мери. А Шекспир је готово у свакој драми поменуо меру као идеал. У сваком случају, комуникација кроз позориште обогаћује људску природу, карактер и душу. Уосталом, позориште као магијска делатност или савремена црква заправо комуницира са оностраним, али и са оним метафизичким у нама.

Март-Април 2011. године

ГОСПОДИНЕ ЛЕЧИЋУ, ХВАЛА ВАМ ШТО ГОВОРИТЕ ЗА ‘’СТУДЕНТ’’. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ, КАДА ЈЕ ПОЗОРИШНА УМЕТНОСТ У ПИТАЊУ, О КАКВОМ ВИДУ КОМУНИКАЦИЈЕ ГОВОРИМО?

У КОЈОЈ МЕРИ ПРОВОКАЦИЈА МОЖЕ ДА БУДЕ ОКРЕПЉУЈУЋА ПО ГЛЕДАОЦА КОЈИ БИВА ‘’УВУЧЕН’’ У ПРЕДСТАВУ У ТОЈ МРЕЖИ ВИШЕ УМЕТНОСТИ (ОД ПИСАНЕ ДО ГЛУМАЧКЕ) КОЈЕ ЗАЈЕДНО ЧИНЕ ЈЕДНУ ПРЕДСТАВУ?

КОМУНИКАЦИЈА КОЈА СЕ У ТЕАТРУ ЈЕСТЕ ПАР ЕКСЕЛАНС МИСТИЧНА ПА СЕ У ТОМ СМИСЛУ МОЖЕ УПОРЕДИТИ СА ОДЛАСКОМ У ЦРКВУ. ДА ЛИ ЈЕ И ЗА УМЕТНИКЕ БАВЉЕЊЕ ПОЗОРИШТЕМ СПЕЦИФИЧАН ВИД РЕЛИГИОЗНОСТИ? Што се тиче односа између цркве и позоришта, ја мислим да је суштина вере глумца гностичка. Она није традиционално ритуална као што је то случај са црквом где се те поделе, па чак и доктрина, много круће доживљавају и не изневеравају; где постоји нека врста а приори поверења у то што је речено, записано и што се кроз човека еманира. Мислим да је позориште гностичка вера. Паралалено се верује, надахнути су аутори и глумци, јер не би иначе могли да ураде то што раде, да не постоји виши хуманистички закони и принципи који их воде да се баве уметношћу зарад људи и зарад продубљивања људског духа. С друге стране постоји скепса, сумња у све оне вредности и поставке које је човек сазидао и направио. Дакле, као да имамо две шине по којима воз иде при чему је вера једна шина, сумња друга., а тај воз зове се живот и духовна будност. И у том судару, који у суштини није ништа друго до један креативни судар, глумци могу и да посумњају у све како би ојачали веру, а не да би је порушили. разговарао Петар Протић

25


ЗДРАВЉЕ

Март-Април 2011. године

Рак грлића материце – тихи убица Ружне ствари се увек дешавају другима. Немам времена. Ко ће да се гура и чека на ред у Студентској поликлиници. Имам страх од белих мантила. Који још изговор можете наћи? Упркос томе што рак грлића материце споро напредује и постоје релативно једоставне и доступне методе за његово дијагностификовање, свака 2 минута једна жена у свету умре управо од овог рака. То га ставља на неславно друго место по учесталости карцинома коџена. Да трагедија буде још већа, то је врста рака који се може веома лако спречити када се открије на време. Србија је рекордер у Европи поброју ново откривених случајева рака грлића материце. Забрињава податак да тек свака пета Српкиња иде на редовне прегледе код гинеколога.

За спречавање рака грлића материце основу чини редован, безболан гинеколошки преглед током кога се узима брис са грлића који се потом посматра под микроскопом у циљу проналажења абнормалних ћелија. Рано откривање и лечење почетних промена и раних стадијума спречавају и до

ШТА ЈЕ ТО РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ? Рак грлића материце је малигна промена која се дешава на спољњем ушћу грлића. Старосна заступљеност рака грлића материце показује типичан пораст после25година, са врхом учесталости код жена старости од 45 до 65 година. Наследни факторни је од пресудног значаја. Рак грлића материце се обично споро развија. У преканцерозној фази, ћелије грлића се постепено мењају одблаго до изузетно не правилног стања, што је познато као дисплазија грлића. Ове промене се могу открити Папаниколау тестом. Захваљујући томе, лечење се започиње пре негошто се рак грлића развије. КОЈИ СУ УЗРОЦИ? Узрок рака грлића материце није јасан, али постоје докази који кажу да су промене у ћелијама грлића повезане са одређеним типовима хуманог папилома вируса – ХПВ (који изазива полне брадавице). РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ У • • • •

БРОЈКАМА:

У СРБИЈИ ОД РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ГОДИШЊЕО БОЛИ 1.000 ЖЕНА СВАКОГ ДАНА УМРЕЈЕ ДНА, А О БОЛИЧЕТИРИ ЖЕНЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ОТКРИЈЕ СЕ ОКО 1.400 НОВИХ СЛУЧАЈЕВА СРБИЈА ЈЕ РЕКОРДЕРУ ЕВРОПИ ПО БРОЈУ НОВООТКРИВЕНИХ СЛУЧАЈЕВА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

• У СРБИЈИ СВАКА ПЕТА ЖЕНА ДОЛАЗИ РЕДОВНО НА ГИНЕКОЛОШКЕ ПРЕГЛЕДЕ.ВАЖНО ДА СЕ ТАЈ БРОЈ ПОВЕЋА. • ДЕВОЈКЕ УЗРАСТА ОД 19. ДО 25. ГОДИНЕ ТРЕБАЛО БИ БАР НА СВАКЕ ДВЕ ГОДИНЕ ДА ПОСЕТЕ ГИНЕКОЛОГА, А НАКОН 25. ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ. • РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ СЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РЕДОВАНИМ ГИНЕКОЛОШКИМ ПРЕГЛЕДИМА

• СЛУЖБА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУЖЕНА НАЛАЗИ СЕ У КРУНСКОЈ 57 ,НА ДРУГОМ СПРАТУ. АМБУЛАНТА ГИНЕКОЛОГИЈЕ НАЛАЗИ СЕ У СТУДЕНТСКОМ ГРАДУ – НОВИ БЕОГРАД. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА ТЕЛЕФОН (011)2433 986 (КРУНСКА 57) И (011)26 01 437 ( СТУДЕНТСКИ ГРАД (И БЛОК))

КОЈИ СУСИМПТОМИ? Рак грлића материце не изазива увек симптоме. Међутим, код неких жена, јавља се неуобичајно вагинално крварење, посебно после сексуалних односа. Како се рак даље развија, симптоми укључују: воденаст, крвав вагинални секрет непријатног мириса, бол у карилци и бол приликом сексуланог односа.

26

МОЖЕ ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ СПРЕЧИТИ ?

80% случајева рака грлића материце у развијеним земљама. Многе земље сузапочеле са вакцинацијом девојака тинејџерског узраста против ове врсте рака. Тај програм је, међутим, тек у повоју, а вакцина не штити од свих могућих случајева овог обољења. Тачан узраст у коме се препоручује вакцинација креће се између 12 и 15 година. Жене које имају мање од 26 година, а већ су сексуално активне могу имати корист од ХПВ вакцинације, али у знатно мањој мери, а да корисност вакцине код жена старијих од 26 година још није потврђена и да су додатна истраживања у току. Важно је информисати жене да нема показатеља да ће вакцинација имати било какав ефекат на постојеће абнормалности Папаниколау бриса и да оним женама, које већ имају абнормалне брисеве, треба објаснити да још увек нема доказа да ће вакцина у том случају имати терапеутски ефекат. КАКО СЕ ЛЕЧИ? Када је рак ограничен само на грлић, а особа је млада и има жељу да рађа, могуће је одстранити само оболели део грлића. Већином се и грлић и материца одстрањују (хистеректомија). Ако се рак прошири она друге органе, потребна је терапија радијацијом, а понекад и хемотерапија. КАКВЕ СУ ПРОГНОЗЕ? Ако се рак проширио ван грлића, болест је фатална код 4 од 10 жена. Међутим, када се дијагноза рака грлића постави и болест лечи у раној фази, скоро све жене се потпуно опораве. Др. Вељко Петровић


Недеље здравља у организацији Савеза студената Београда и брзог начина живота студената. Студенти често занемарују на први поглед ситне здравствене проблеме, што због неинформисаности о последицама тих проблема тако и због финансијског фактора. Информисаност односно недостатак исте је велики проблем међу студентском популацијом када је реч о здрављу и животним навикама. Највећи проблем јесу заблуде које владају межу студентима поготво када је реч о полно преносивим болестима и болестима зависности. Током наредних пет недеља студентима града Београда ће бити представљени унапред обезбеђени попусити на услуге наших партнера у овом пројекту у наредних 6 месеци за све студенте који у њихове објекте дођу са индексом. Савез студената Београда ће у оквиру овог пројекта организовати и низ едукативних трибина на којима ће студенти од врхунских стручњака моћи да сазнају нешто више из области: 1. Офталмологије 2. Стоматологије 3. Болести зависности 4. Полно преносивих болести 5. Нутриционизама 6. Рекреативног спорта

OČNA KUĆA LENSOPTIC

STOMATOLOSKA ORDINACIJA “IVADENT”

NALAZI SE U CENTRU BEOGRADA U ULICI SVETOGORSKA 50 ,DRUGI SPRAT.

U STROGOM CENTRU

NUDIMO VAM

SKA

SPECIJALISTIČKE PREGLEDE ZA NAOČARE,

KONTAKTNA SOČIVA, OBUKU ZA BEZBEDNO RUKOVANJE KAO I KONSULTACIJE-SAVETE IZ OFTALMOLOGIJE.

KOMPLETAN ASORTIMAN OPTIČKIH PROIZVODA JE U NAŠOJ PONUDI,MEKA I POLUTVRDA KONTAKTNA SOČIVA,DIOPTRIJSKA PLASTIKA SVIH INDEXA I ZAŠTITA,NAOČARE I RASTVORE ZA ODRZAVANJE. ZADOVOLJSTVO NAM JE DA VAM PONUDIMO NAŠE OFTALMOLOŠKE USLUGE I PROIZVODE PO FANTASTIČNIM CENAMA UZ VAS STUDENTSKI

INDEX. ISKORISTITE SVOJU ŠANSU POKLONITE VAŠIM OČIMA NAJBOLJE.. ŠESNAEST GODINA ISKUSTVA PONOSNO STOJE IZA NAS.. INFORMIŠITE SE NA TEL

011/323-60-29 ILI NA WWW.LENSOPTIC.COM

POPUSTI I POGODNOSTI ZA STUDENTE : • BESPLATNI PREGLEDI ZA NAOČARE I SOČIVA UZ KUPOVINU U NAŠIM PRODAVNICAMA

• POPUST ZA POLUTVRDA (GAS PERMEABILNIH) SOČIVA OD 15% • POPUST ZA MEKA SOČIVA OD 10% • POPUST ZA MEKA SOČIVA U BOJI OD 20% • POUPUST ZA DIOPTRIJSKE OKVIRE OD 15% • POPUST ZA DIOPTRIJSKA STAKLA I PLASTIKU OD 15% • BESP ESPLATNU E SPLATN T U UG UGRADNJU US STAKALA TAKA TA KALA LA I SER SERVIS RVI V S NA NAOČARA AOČ OČAR ARA A

10

Март-Април 2011. године

Анализом истраживања рађених на студентској популацији као и спровођењем сопствених истраживања на студентима факултета и високих струковних школа у Београду дошли смо до закључака о слабој свести студената у областима везаним за здраву исхрану, превенцију болести и здрав зивот уопште. Наиме, студентски живот је веома стресан и често пун великих промена и без константности у испуњавању основних човекови потреба као што су сан и исхрана. Што доводи до болести зависности, полно преносивих болести али и повећане гојазности, кардиоваскуларних болести, проблема са кичменим стубом и других болести обично не карактеристичних за младе. Узроке можемо поделити у три категорије: 1. Недовољна физичка активност 2. Нередован и нездрав начин исхране 3. Не предузимање превентивних мера Недовољна физичка активност је најчешће последица недостатка времена и свести о значају исте али у зимском периоду проблем може бити и финансијске природе јер су чланарине у теретанама и фитнес центрима ван домашаја студентског буџета а термини су салама за групне спортове су често недоступни због великог интересовања и цене. Нередован и нездрав начин исхране је последица како неинфромисаности о потребама сопственог организма тако

BEOGRADA (SKADARLIJA) NA ADRESI SKADAR-

U SVOJOJ PONUDI SADRZI SVE VRSTE USLUGA SAVREMENE

STOMATOLOGIJE. DO ORDINACIJE JE LAKO DOCI IZ BILO KOG DELA GRADA.

VELIKO NAM JE ZADOVOLJSTVO DA IMAMO PRILIKU DA PONUDIMO SPECIJALNE POPUSTE STUDENTIMA SVIH UNIVERZITETA I VISOKIH SKOLA. SACUVAJTE ZDRAVLJE I LEPOTU VASIH USTA I ZUBA I POSETITE RADNO VREME ORDINACIJE JE RADNIM DANIMA OD 12H-20H.

NAS.

ZAKAZIVANJE NA TELEFONE 060 3341-671 I 011 3341-671. KVALITET I STRUCNOST SU NA PRVOM MESTU, A NASA NAJBOLJA REKLAMA SU ZADOVOLJNI PACIJENTI. OCEKUJEMO VAS!

CENE NAJČEŠĆIH USLUGA ZA STUDENTE U STOMATOLOŠKOJ ORDINACIJI “IVADENT” • • • • •

UKLANJAJE KAMENCA I POLIRANJE...........1000 DIN RUTINSKO VADJENJE ZUBA......................1000 DIN BELE PLOMBE (JEDNA POVRSINA)............1000 DIN BELE PLOMBE (DVE POVRSINE)................1400 DIN BELE PLOMBE (TRI POVRSINE)..................1600 DIN

STOMATOLOŠKA ORDINACIJA “IVADENT” NUDI 20% POPUSTA NA SVE OSTALE USLUGE UKLJUČUJUĆI PROTETIKU I BELJENJE ZUBA. TAKOĐE U SARADNJI SA CURAPROX®-OM OBEZBEĐENI SU POKLONI ZA NOVE PACIJENTE.

27


маниФЕСТација

THE BEST OF FEST

Март-Април 2011. године

ИЗБОР СА 39. МЕЂУНАРОДНОГ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА. STORY BY: АНДРИЈА МАСЛАЋ & ЈОВАНА СТОКАНИЋ Одржан између 25. фебруара и 6. марта у три београдске сале (четири ако рачунамо и репризни програм у Кинотеци), Фест нас је повео на 39. путовање око света. Скоро две недеље покушавали смо да са нашим јунацима превазиђемо културне баријере између народа и народности; да се споменемо свих диктатора, холокауста и ратних траума Афганистана Ирака и Либана; ишчупамо се из кањона и сандука; победимо муцање, одиграмо црног лабуда и видимо самог Шејтана лицем у лице, на крају… оставши запитани шта смо то ново и драгоцено научили? За оне који су га пропустили ево нашег прегледа, па нек закључак донесу сами CORIOLANUS/КОРИОЛАН Режија-Ралф Фајнс Својим редитељским дебијем, али и присуством на свечаном отварању 25. фебруара у Сава центру легендарни бард светског глумишта започео је 39. смотру фестивалске 2010. године. Дуго смо чекали видети наш Београд у његовој визији, али нажалост општи је утисак да је Фајнс овога пута иако неоспорно бриљантан у улози Кориолана себи задао превелики задатак прихвативши се режије шекспировог комада, која је у његовим рукама изгубила компас и завршила тек као прилично разочаравајући покушај. И поред свега тога редакција Студента му и даље држи палчеве и жели срећу у наредним пројектима.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: INCENDIES/ЗГАРИШТА Režija-Denis Vilnev Важди Муавад канадски писац либанског порекла, у свом позоришном комаду “Scorched” свесно је модификовао историју и географију отаџбине подредивши их сопственој визији о универзалности људске трагедије у једном вечном и непролазном рату. Визуелна адаптација Дениса Вилнева можда не досеже пун потенцијал који је сценарио носио са собом, али јесте филм за памћење. “Згаришта” прате епску одисеју близанаца Симона и Жане неименованом блискоисточном земљом у покушају да испуне последњу вољу своје мајке Нарвал Маруан и пронађу оца и брата за које до тренутка њене смрти нису ни знали. Истовремено, кроз флешбекове открива нам се трагична прича Нарвалине младости. На тренутке спора и компликована нарација, као и радња подељена у две временске паралеле захтевају посебно стрпљење и пажњу гледалаца, али потресни и шокантни расплет јесте једна од најмоћнијих анти-ратних порука које су икада биле ухваћене магијом целулоида. За класу снажнији од добитника оскара данског “In a better world/У бољем свету”, ”Згаришта” су један од најбољих филмова овогодишње смотре.

28

LA CUISINE FRANCAISE Уз признање да су омиљени френцх аутхеурс аутхеура овог теxта изостали са Феста, домаћим франкофилима указаћемо на три наслова, свесни да би било неправедно посебно фаворизовати било који од њих. “Злочин из љубави/Crime d`amour” је лабудова песма покојног олд тајмера Алана Корнеа - драма/трилер о сукобу две пословне жене (сјајне Кристин Скот Томас и Лудвин Сење) и истовремено студија похлепе, каријеризма и бескрупулозности данашњег бизнис света. “Сарин кључ / Elle`s applait Sarah” Жила Пака Бренера, користи стратегију временских паралела слично “Згариштима”, покушавајући да оживи трагедију холокауста преиспитавши овога пута учешће и кривицу француске стране. ”О боговима И људима/Des hommes et des dieux”, најгледанији француски филм прошле године и другопласирани у Кану, бави се судбином католичких монаха пострадалих у Алжиру средином 90-тих, суочавајући нас са горућим проблемом француског друштва - могућношћу коегзистенције са муслиманским комшијама. Можда превише транспарентан и тривијалан у својој политичкој поруци, аутор Гзавије Буво је чини се испустио прилику да истакне дубљи духовни смисао вере и страдања које превазилазе историјске околности и живе заувек у нашој колективној свести, уклопивши се тиме нажалост у опште осредњу слику читавог фестивала. 127 HOUR/127 САТИ VS BURIED/ЗАКОПАН Режија-Дени Бојл вс Родриго Кортес Чини нам се да је постојао мали референдум код критичара и публике обзиром да су се у релативно кратком временском периоду појавила два филма са сличним премисама, али са суштински различитим редитељским приступом. Субјективно, autheur ovog teksta bi se opredelio za “Buried” уз голему задршку и упозорење да се ради о pleasure guiltu, односно да сам уживао у његовом ритму и атмосфери искључивши добар део сивих ћелија и тврдоглаво прогледавши кроз прсте на нека поприлично глупава решења у заплету. Ово је тек штос од филма, далеко од минималистичког есеја сличног Хичкоковом “Конопцу”, са којим га неки залуђеници пореде. Дени је са друге стране још једном показао завидно редитељско умеће, али је досадњикави “127 hours” међу слабијим ставкама његовог магнум опуса, вероватно само лакши тренинг између “Slumdog millionaire” и неког новог ремек-дела којим ће нас ускоро (надамо се) обрадовати. RED HILL/РЕД ХИЛ Режија-Патрик Хјуз Млади аустралијски полицајац по имену Шејн Купер тражи и добија премештај из великог града у сеоску средину не би ли са својом бременитом женицом побегао од анксиозности урбане џунгле. Међутим, као што то обично бива, баш првог дана његове нове службе у освиту надолазеће олује, луди


Абориџин Џими Конвеј бежи из затвора и враћа се у родно место зарад наплате једног заборављеног дуга. Симпатични Хјузов ози вестерн и поред подношљивог скакутања кроз клишее пружа нам једну од ретких жанровски чистих задовољстава овог Феста. Конвеј, већи од живота са својим полу-спаљеним лицем, јесте упечатљиви (анти)херој, интензитета Chigurha из “No country for old men”, a завршни обрт упућује на размишљање колико се тога у међурасним односима land down under-а заиста променило током свих ових векова. TRUE GRIT-ЧОВЕК ЗВАНИ ХРАБРОСТ Режија-Итан и Џоел Коен Римејк помало заборављеног вестерна који је својевремено Џону Вејну донео првог и јединог оскара, представља нам браћу Коен у разочаравајуће осредњем и обичном мејнстрим издању. Тек са наговештајима класичне ишчашености чувеног тандема, ово је тек солидно одрежирана зихерашка причица о 14-годишњој девојчици која кроз пријатељство са робусним ловцем на уцењене главе тражи освету за смрт свога оца. Бриџисова глума је мора се признати умешан прелаз између омажа Вејновом стилу и сопственог доприноса Кокбрновом лику, а малена Хејли Стајнфелд јесте име на које ћемо у будућности сигурно морати да обратимо више пажње. И поред свега тога чак и овакви медиокритетски Коени пре су наш оскаровски избор и препорука у односу на муцаве краљеве и луцкасте балерине. BIUTIFUL/ПРЕЛЕПО Режија-Алехандро Гонзалес Инариту Горко, болно и трагично, пре су речи које вам могу пасти на памет када о њему размишљате. Чисти и огољени живот у свој својој несавршености и конфузији, отелотворен у монументалној изведби једног од највећих глумаца нашег времена. Фестовски љубимац Инариту оживљава своју најсмелију и најинтимнију замисао до сада-саткану од сировог материјала : крикова и шапутања, морског хука и стробовске светлости, Бардемових суза, зноја и крви у његовој потрази за љубављу и искупљењем кроз кошмарно понирање тамном страном најлепшег града на свету, коју до сада нисмо ни могли али ни желели да видимо. Незаобилазно! I SAW THE DEVIL/ВИДЕО САМ ЂАВОЛА Режија-Џи-вон Ким Ко данас ка истоку не гледа тај сунца не види, те зато удахните дубоко И спремите се јер Џи-вон Ким (Tale of two sisters, A bittersweet life), један од најталентованијих корејских редитеља, сервира порцију стопроцентне освете, саспенса и макабризма која ће вас натерати да се нервозно врпољите у столици, кријете поглед и френетично гризете прсте. Ова трилерчина о серијском убици (Мин-сик Чои) што након егзекуције слатке и трудне веренице главног јунака (Бјунг-хун Ли) бива изложен садистичкој осветничкој игри истог у виду серије напада, јесте напети сукоб карактера у савршеној Кимовој режији и бруталној изведби два најбоља корејска глумца који уздижу површни и (на моменте) банални сценарио до позиције једног од најнапетијих филмова године. Руку на срце “Devil” је за оцену слабији од било ког дела Чан-вук Парковог осветничког доктората,

или рецимо сјајног “Chasera”, али свеједно га издвајамо из традиционално мршаве азијске понуде уз констатацију да ни Китанов “Outrage”,или Чои Хоков “Detective Dee” нису ни мало разочарали. THE AUTOBIOGRAPHY OF NICOLAE CEAUSESCU/АУТОБИОГРАФИЈА НИКОЛАЕА ЧАУШЕСКОГ Режија-Андреј Ујица Као домаћим гледаоцима најзанимљивије и за идентификацију најлакше из овогодишње документаристичке понуде издвојићемо ово комшијско суочавање са рецентном прошлошћу. Аутор Андреј Ујица монтирањем архивске грађе и склапањем делова историје у заокружену слику, успева да нам један истројски догадјај још једном исприча на потпуно другачији начин. Ујица своју причу измешта изван поитичких конотација и историјских чињеница које су обележиле владавину Николаја Чаушеског. Он не ставља у фокус самог јунака већ га третира као последицу тог времена приближивши нам тиме слику о њему као о само још једном владару кога је поразила сопствена тиранија. Почињући од краја, од суђења, редитељ од филма прави судницу, а од народа пороту у којој је он главни сведок. НЕПРИЈАТЕЉ Режија:Дејан Зечевић Бићемо апсолутно тенденциозно пристрасни и мотивисани чистим филмофилским патриотизмом када вам у нашој препоруци по питању регионске кинематографије укажемо на ово дело. Можда делује преурањено бити толико оптимистчан, али као да нам неколико наслова из последњих година наговештавају да за српску кинематографију долазе бољи дани и могуће је повратак времена у коме ће она поново бити на светској мапи. Зечевићев жанровски цроссовер, сјајно усликан и солидно одрежиран, са интригантном причом и слојевитим ликовима, потврђује да наша надања и нису толико беспредметна,односно да српски филмови напокон почињу наликовати светским хитовима.

И НАРАВНО ПОБЕДНИК: MAJKE/МОТХЕРС Режија-Милчо Манчевски Жири 39. међународног филмског фестивала у саставу - Горан Паскаљевић -председник, немачка критичарка Барбара Лори де Шаријер, њена америчка колегиница Дебора Јанг, као и српска Дубравка Лакић- одлучио је да победник такмичарског програма “Evropa van evrope” буде наш стари другар и у Бг-у радо виђен гост Милчо Манчевски. Будући велики фанови “Before the rain-a” ostaćemo овога пута критички неми поводом његовог последњег дела (јер ко смо ми да испитујемо одлуке жирија), али и стамени у нади да ће нам Милчо у футуру напокон доставити нешто по квалитету довољно близу поменутом наслову. На крају, уз шапат како би можда вредело да погледате турски филм “Мед”, остављамо вас да копкате, преиспитујете и згражавате се над нашим избором, филмофилујући се између рокова. Али…не претерујте. Autheuru је бар фебруарски пропао како би погледао све филмове и ово вам написао. Зато памет у главу! До следећег Феста Writen and directed by: Андрија Маслаћ Март-Април 2011. године

29



КРИТИКА

Три лоша убише Милоша ИЛИ НЕКОЛИКО

ЗАКАСНЕЛИХ РЕЧИ О

СРПСКОМ ФИЛМУ приликом коришћен углавном је био разлог гнушања већине гледалаца . Филм, односно филмови које бад боy Вукмир снима углавном заокружују све „болештине“ на које су по форумима указивали душебрижници. Међутим, ако заиста добро размислимо,(а то нам је одувек лоше ишло) можемо ли заиста рећи да је ово нешто што жели да нас Србе, по ко зна који пут свету прикаже као болесне, или се заправо ради о једном врло проницљивом расклапању тог мита? Вукмиров мета филм снима се у Србији, али је финансиран споља, тачније планиран је за инострану дистибуцију, што ће рећи у Србији га нико неће гледати- он је од почетка био намењен страном (претпоставља се западном аудиторијуму). Из те перспективе поменуте „болештине“ јесу оно што свет (запад) очекују и ЖЕЛЕ да од нас виде. У њиховом поимању ствари најужасније замисливе сцене (попут фамозног неw борн порна), догађају се у стварности,али тамо... далеко на језивом Балкану,или другим ратом погођеним подручијма,никако у комшилуку. Морамо се дакле запитати- колико је у нашој (филмској) средини оних који су, налик Вукмиру тај мит годинама свесно хранили крвљу и колико смо сами заслужни за његов живот? Колико је оних који су продавање сопствене беде као бренда, претворили у економску условљеност наше новије продукције, а чије сценарије Сф крваво пародира. Такође не можемо а да не признамо како је брутални садржај тог сценарија, нажалост, дубоко утемељен у нашем фолклору и језику. Прелиставши у глави славне и омиљене српске псовке, и повезавши их са сценама Сф-а схватићемо да готово ниједна није изостављена. Вулгарне реплике које су до сада постале основ за комуникацију са публиком овде, уместо језиком бивају речене сликама што Сф заправо чини “Голим српским ручком”,или још боље “Голом српском псовком”- оним тренутком када ужаснути схватимо шта нам се то свакодневно налазило на врху језика, екрану тв пријемника,компа или… биоскопском платну. На крају стоји да је Сф иако филозофски заокружен, професионално урађен у сваком смислу, ипак производ фрустрације и мржње његових твораца револтираних стањем у нашој кинематографији, пре него плод њихове стваралачке љубави. Парадоксално тиме он свој домаћи неуспех претвара у успех. Сф је прављен за празне биоскопске сале,за контроверзе и забране. Прављен је како би доказао да овде нико тај “неw борн”, или било шта друго неће схватити као метафору, симболику, нити ће под крвљу Ане Сакић препознати сцену на којој се заснива идеологија у коју се већина његових мрзитеља куне. Он је једно опростајно фуцк yоу сценаристе и редитеља на њиховом замишљеном путу у неку инострану утопију, а истовремено и одговор на оно болно питање с`почетка текста-умемо ли ми да гледамо? Хмм… НЕ! Да је другачије...била би ово нека друга земља; Сф никада не би био ни снимљен, а ми би смо после толико српских, или анти-српских,ваљда... са љубављу,или из љубави снимали неке старе добре и толико нам потребне... филмове.

Март-Април 2011. године

Много пре светске премијере у Тексасу, али и пре него је први скринер био даунлоудован са интернета ово остварење постало је предмет исцрпних дебата по разним форумима и претендент на титулу најшокантнијег домаћег филма свих времена. Сада, када се сва проливена крв (и још по која телесна текућина) осушила, преостало нам је да и ми дамо свој суд поводом једноставне дилеме нашег просечног уживаоца 7-ме уметности. Српски филм-апсолутно болесничко ђубре... или ипак, нешто много више од тога? Без задршке, страха, са одсуством сваке сумње,опредељујемо се за ово потоње. Српски филм (у даљем теxту Сф), заслужује посебно место у историји наше кинематографије. Сф је филм који за неко озбиљније тумачење, подразумевајући ту и потпуно негативну критику захтева посвећеног и образованог гледаоца, из чега на жалост произилази једно друго, много теже и болније питање – има ли међу нама баш пуно таквих? Поседује ли Србија мимо критичарско- интелектуалне мудросерске елите, макар у овом корпусу будуће академске гарађанштине којој се обраћамо довољно људи са елементарном филмском писменошћу? Знамо ли ми у ствари да гледамо- питао нас је јасно и гласно момак по имену Срђан Спасојевић. Ако је „Порно банда“ М. Ђорђевића била филм о позицији уметника у нашој реалности, онда је Сф између осталог својеврсни есеј о односу гледаоца према оној другој, за Србе одувек проблематичнијој биоскопској збиљи. Естетска, филозофска, идејна намера његових твораца, због чега се он (не у рогобатном националистичком кјучу) чак и може назвати „анти-српским“, била је да се у сваком погледу погази оно што је насловна синтагма до данас подразумевала: жанровску неупућеност, идејну импотентност, продукцијски фушерај. Своју причу Сф развија у оквирима жанра – грађење ликова, дијалози, иконографија, екстремна количина насиља – имају дубоку утемељеност у дугој историји хорора и експлоатацијског филма. Довести у питање вредност овог дела само због тога што се служило средствима која су у свету одавно позната и призната више је него јасан показатељ наше гледалачке инфантилности. Управо на ову тужну особину симболички указују и његови први кадрови у којима видимо збуњеног синчића главног протагонисте Милоша како гледа очев порнић захтевајући објашњење. Било би занимљиво да је сценарио свесно пошао у неком другом правцу и да се до краја остало у дечијој визури (на којој се авај већина публике беспомоћно заглавила), али преласком на визуре одраслих, превасходно Милоша, а потом Марка и Вукмира, аутори, користећи метафилмски језик, разматрају последице веровања, стварања или досезања филмских (или неких других) митова и митоманије уопште. У том смислу три мита стоје у њиховом фокусу. Први, мит о Милошу као ултрапотентном балканском порно супермену главни је покретач радње. Ради се наравно о евокацији оног старијег добро нам познатог мита о истоименом косовском јунаку чије су манифестације понекада инспирисале слободољубиве, а понекада, зарад своје виталности, искале крв невиних. Други, филмскотелевизијски мит о срећној и функционалној српској породици суочава нас са размишљањем о могућности њеног постојања изван ртс-овско павићевског тамног вилајета. Анализа трећег-мита о Србима као а приори девијантној и патолошкој нацији,односно инструментарији који је том

Андрија Маслаћ

31


ПРЕДСТАВЉАМО

Састав ‘’ Брус Вејн ‘’ - музика вишег калибра

Март-Април 2011. године

СА ПУНО ТАЛЕНТА И МАШТЕ, КАКВЕ ИХ ЈЕ БОГ ДАО, ГРАДЕ СВОЈЕ ГНЕЗДО НА НАШОЈ МУЗИЧКОЈ СЦЕНИ

32

Момци из бенда Брус Вејн су нам открили свакојаке пикантерије из својих професионалних живота. Нажалост, даље од тога нисмо смели да идемо, јер нас је био страх на шта бисмо могли да набасамо. Елем, уз чашицу разговора са расположеном “бетмен” екипом смо сазнали, на пример, да су настали у граду Ваљеву, далеког, 2008. лета Господњег, да је назив бенда, Брус Вејн, био продукт блиставих умова, који су под дејством алкохола, разговарали, претпостављам, о смислу живота и животу у Холивуду. Првобитну поставу чинили су Филип Станић (вокал), Милован Милиновић (гитара), Александар Јанковић (бас гитара), Владислав Фроги Михаиловић (бубањ), Марко Вуковић Шећер (пратећи вокал и усна хармоника) и Александар Томашевић Апач (пратећи вокал). Током ове три године, бенд је претрпео низ промена, које су изнедриле екипу са којом смо водили разговор: Иван Бранковић (вокал), Александар Стојковић (гитара), Александар Јанковић (бас гитара) и Дарко Златановић (бубањ). Наравно, сваки од момака из поставе се бави и нечим са стране, пошто се од љубави и уметности у нашој земљи не живи. Дакле, Иван Бранковић је запослен у издавачком

предузећу “Отворена књига”, Александар Стојковић студира на ФДУ, има свој музички и студио и кафану “Г спот” на Тошином бунару. Његов имењак, али Јанковић, студира на Рударско - геолошком факултету, а Дарко Златановић се бави аудио и видео монтажом у фирми “Инфо Биро”. Сходно свему наведеном, није нам тешко било да закључимо да се ови вредни момци суочавају са огромним проблемима око усклађивања сопствених обавеза, али кажу да их велика љубав према музици држи на окупу и нагони да дају све од себе како би успели у остварењу својих “српских” снова. Проблем који апостофирају, као проблем, који им, на сву муку, задаје додатне проблеме, јесте немогућност да се афирмишу на радио станицама, јер, како кажу, једино је радио “202” радио станица која се труди да нешто уради, док остали медији једва обраћају пажњу на целокупну андерграунд културу. Ето и бесплатне рекламе за радио “202”. Иначе, Брус Вејн се не “забија” у неки конкретан правац, већ момци свирају оно што им прија, а рекли су нам, да највеће узоре виде у групама, као што су Рамонси, Прл Џем, Нирвана, БазКокс, Хладно пиво, Азра, Забрањено пушење... На својим наступима су се, испрва, бавили највише Рамонсима (пошто су почели као трибјут бенд), а сада од њих убаце тек по нешто као зезање на свиркама. Познати су и по свом чувеном “Бамби миксу”, који траје око 5 минута, а у ком се налази 6 делова песама чије је заједничко да садрже

сличне мелодије и исти ритам. Као и све озбиљне поставе, тврде да је комуникација са публиком јако значајна. Воле да пред најављивање своје ауторске песме испричају неку

занимљивост везану за песму, али и да искористе сваку смешну ситуацију у публици, како би освојили и неки додатни поен, пре свега, када су у питању припаднице лепшег пола. Сву пажњу публике окрећу ка себи када на почетку наступа на бину излазе праћени неком популарном тематиком из филмова или када на крају наступања за то вече певач стоји на једном од појачала или неком другом узвишењу, том приликом изводећи “Keep on rocking in the free world”. Своју изражену предузимљивост и ангажовање потврдили су учешћима на бројним фестивалима до сада, као што су ваљевске“ Априлијада” (где су, уједно, и први пут насупали као Брус Вејн), “Тешњарске вечери”и “Скај фест”, затим, ту је, “Еко фест” у Бачкој Паланци, “Batlle fest for the beer” у Београду, “Демо фест” у организацији Чорба кафеа, као и многи други. У њиховој организацији била је свирка “Towel ДАy” у част ДАгласа Адамса (писца “Аутостоперског водича кроз галаксију”, у клубу Циклон, пролећа прошле године, затим весели маскембал за Ноћ вештица, такође у Циклону, док су у Ваљеву, били организатори свирке “Underground united” у августу 2010.године. Остварују тесну сарадњу са бендовима “Звучни зид”, “SQMY”, “Filthy cathouse”, “Монера”, а били су и предгрупа момцима из бенда “Збогом Брус Ли”. Стварно, свака част! На тренутно стање на нашој музичкој сцени нису хтели да се осврну, јер кажу да ту освртања нема и да је “једина жива позорница у Србији проклети турбо фолк и несрећни вируси плагијаторизма који обитавају нашом такозваном сценом”. Под шатором би засвирали и запевали, само под условом да их задовољава број нула који им се нуди, што је, сложили смо се, врло професионално. Младима у Србији поручују да је једино још сарму могуће спасити, те да се таквог подухвата можемо прихватити само ако при руци будемо имали добру сланину, пошто “само сланина самрму спасава”, рече Брус Вејн. Наступају на разним локацијама, које нису хтели да набрајају, те су нас замолили да у тексту наведемо интернет адресе на којима сви заинтересовани могу детаљније да се информишу о њиховом кретању, што смо ми и учининли: www.myspace.com/brucewaynepunk и www.facebook.com/BruceWaynePunk. Момци, само напред!!! разговарао Вукоје Влачић


НА МАРГИНИ

Народни музеј - мера наше (не)културе ИНТЕРВЈУ СА

РАТКОМ БОЖОВИЋЕМ Народни музеј у Беграду, једна од најзначијних установа културе, налази се у деветој години реконструкције због чега све већи број генерација не може да осмотри своје културно наслеђе на прави начин. О извориштима овог проблема, за ‘’Студент’’ говори социолог Ратко Божовић.

ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ МУЗЕЈ ТОЛИКО ДУГО НЕАКТИВАН БРИНЕ СВЕ КОЈИ БИ ГА ПОСЕТИЛИ ПА ОНИ МАХОМ БИВАЈУ РАЗОЧАРАНИ. ТО ОСТАВЉА И ПРИЛИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ОБРАЗОВАЊЕ НОВИХ ГЕНЕРАИЦИЈА. КАКО ВИ ТО ПОСМАТРАТЕ?

Ми имамо на окупу све могуће предрасуде. О томе шта јесмо или шта су други у односу на нас. О томе шта је наша вера у односу на друге вере. Шта је наш однос према мањинском или другачијем мишљењу. Затим, шта је наше мишљење о ономе што су посебне потребе тј потребе посебних људи. Према томе, разлика се овде не толерише нарочито и то је још један од наших проблема. Сем тога, наш поглед на културу је неадекватан. Читава ствар је у томе што ми никад нисмо схватили културу као битну чињеницу наших живота јер се њено место одређивало искључиво из простора политике где је, наравно, битан политички интерес и политичка борба. Све је подређено политичкој страсти која није усмерена ка вредностима и култури.

У МУЗЕЈУ СЕ НАЛАЗИ ВРЕДНА КОЛЕКЦИЈА ФРАНЦУСКИХ ИМПРЕСИОНИСТА. ЈОШ ПРЕ ДЕСЕТАК ГОДИНА БИЛО ЈЕ РЕЧИ О ТОМЕ ДА УСЛОВИ У КОЈИМА СЕ НАЛАЗЕ ТЕ СЛИКЕ НИСУ АДЕКВАТНИ, И ДА БИ ИХ ТРЕБАЛО ВРАТИТИ ФРАНЦУСКОМ НАРОДУ. ЗАШТО ИМАМО ТАКАВ ОДНОС ПРЕМА КУЛТУРНИМ ВРЕДНОСТИМА?

разговарао Петар Протић

Март-Април 2011. године

То је парадигма наше запуштености и нашег односа према култури, јер тамо где би култура била претпоставка за све остало тако нешто се не би могло догодити. Али, ето, то је део приче о томе где нам је култура и где смо ми у потреби да све буде у знаку запуштености. Од медијске до сваке друге.

СА СЛУЧАЈЕМ МУЗЕЈА БИ МОГЛА ДА КОРЕСПОНДИРА ТЕЗА ДА СУ СРБИ НАРОД КОЈИ КАД ЗАПОЧНЕ ПАМЕТНУ СТВАР НЕМА СНАГЕ ДА ЈЕ ЗАВРШИ. ШТА НАС, У НАШЕМ МЕНТАЛИТЕТУ, СПРЕЧАВА ДА ДАМО ВИШЕ ЗНАЧАЈА ПАМЕТНИМ ЗАМИСЛИМА?

Јер нема адекватног односа према стварности. Тамо где има адекватног односа према стварности, па онда и према култури и културним вредностима таква ситуација би била немогућа, као што сам већ поменуо. Просто речено, не би се могло десити да вредне слике чаме у депоима, а да не буду изложене. И не би се, коначно, могло догодити да толико дуго један музеј за јавну комуникацију, буде затворен. ОВИХ

ДАНА ЈЕ, У ПОЛИТИЧКИМ КРУГОВИМА, НАЈВАЖНИЈА БИЛА

ВЛАДЕ КОЈА ЈЕ ЗАВРШЕНА У КРАТКОМ ПЕРИОДУ. КАДА НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ЊЕГОВА РЕКОНСТРУКЦИЈА МОГЛА БИ ДА ПОТРАЈЕ ДОДАТНИХ ПЕТ ГОДИНА. У КОЈОЈ СМО МИ МЕРИ КУЛТУРНО ОСВЕШЋЕНИ? РЕКОНСТРУКЦИЈА ГОВОРИМО О

Ми нисмо уопште у мери, ми смо без мере, и начина. О тој теми се не може говорити ни равнодушно ни начином на који политичари о томе говоре. Они само причају о својим позицијама на власти са доста емоција и жестине, са потребом да се реши питање тих позиција. А културне проблеме могу да одлажу колико год хоћете јер их доживљавају као нешто небитно или маргинално. У суштини, то је један структурални проблем како се одавно разуме и где је место културе и где је место култувисаности ових људи.

“Читава ствар је у томе што ми никад нисмо схватили културу као битну чињеницу наших живота јер се њено место одређивало искључиво из простора политике где је, наравно, битан политички интерес и политичка борба.”

33


СПОРТ

Спортски преглед

Март-Април 2011. године

Даме и госпођо (имитирам Шојића прим.аут.), у овом броју Студента, што се домаће и светске спортске сцене тиче, морали смо да направимо неки консензус. Обзиром на околности, као што вам је познато, нисмо дуго издали часопис. Зато смо Вам овде, укратко срочили шта је било најважније од почетка 2011. до данас. А вести је било много, тако да не замерите ако нешто пропустимо. Дорадићемо док се уиграмо у следећем броју. ( Леми Вицколаћ, спортски уредник). ФУДБАЛ

ТЕНИС

Када је у питању најважнија споредна ствар на свету, у овом периоду је далеко важније ко је кога појачао током зиме него ли резултати утакмица. Опет су се трошиле баснословне цифре. У центру пажње, овај пут је био Роман Абрамович, који је довео Фернанда Тореса из Ливерпула и Давида Луиза из Бенфике. Босанац Един Џеко је појачао редове Манчестер Ситија, а као замену за Ел Ниња, Ливерпул је довео Суареза из Ајакса и Керола из Њукасла. Тако је релативно незапажено прошао долазак Антонија Касана у Милан, иако је он једно од звучнијих имена. У очајничкој потрази за нападачем, Мурињо је позајмио од Ситија Емануела Адебајора, који се ( барем за сада) препородио у Реалу. Такође је забажен био и прелазак Дарена Бента из Сандерленда у Астон Вилу, иако су ови други слабије пласирани на табели. Наши су углавном доводили нове странце ( Тејго, Адија, Евандро, Борха...), а жалосно је да је најзвучније име прелазног рока буде тренер који је једва успео да избори профи лиценцу пре почетка првенства... И поред мањка искуства, за добро српског фудбала, пуно среће желимо Роберту Просинечком на клупи Црвене Звезде. Како ће се одразити ови трансфери на резултате тимова, видећемо наредних месеци... КОШАРКА За разлику од фудбала, у кошаркашким круговима, ово доба године протиче углавном у знаку НБА лиге и Ол-стар викенда. Новајлије су добиле њихове годину дана искуснује колеге са 148:140. Сличним резултатом ( 148:143), Запад је победио Исток. Све љубитеље кошарке је изненадила мало чвршћа одбрамбена игра обе екипе, обзиром да је то ипак ревијална утакмица у којој се

34

звезде иживљавају. За најкориснијег играча је проглашен Коби Брајант. У међувремену, на такмичењу у закуцавањима победио је Блејк Грифин, закуцавши преко аутомобила. Стефан Кари је проглашен за највештијег плејмејкера у такмичењу вештина, а Џејмс Џонс је победио у такмичењу брзог шутирања тројки легендарне тројкаше Пола Пирса и Реја Алена. Следи борба за места која воде у плеј-оф, а до краја сезоне, помно ћемо пратити преговоре о евентуалном лок-ауту. У Европској кошарци, Србија опет води главну реч. На жалост, по немилим догађајима. Наиме, Душан Ивковић поднео је оставку на место селектора репрезентације, па је нејасно да ли ће сав квалитетан рад овог искусног стручњака пасти у воду. У сваком случају, надамо се да ће Теодосић, Крстић, Величковић и остали момци видети срећан завршетак ове афере.

Након освајања ‘’салатаре’’, уместо да славимо, дуго смо пратили кампању за место председника ТСС. Срђан Ђоковић, отац нашег најбољег тенисера Новака, износио је низ оптужби на рачун Бобе Живојиновића. Како из неких разлога нико није хтео да буде Живојиновићев противкандидат кога би Ђоковић подржао, добили смо новог старог председника. А тенисери су наставили да побеђују што у личним, што у репрезентативним такмичењима. Само нека тако наставе!!! ФОРМУЛА 1

Иако немамо нити једног представника у овом спорту, много је медијске пажње привукао ових месеци. Наиме, старт овог такмичења је морао бити одложен. Принц Бахреина Салман бин Хамад бин Иса Ал-Калифа, је решио да до даљњег одложи прву трку ове сезоне, јер је сматрао да његова земља тренутно има преча посла, тако да ће шампионат почети 27.марта трком за ВН Јапана на стази Сузука.


Узор = Гојко Качар РАНИ ДАНИ. На страну што је дебитовао за Лале у првој нам лиги са само 16 година. Није она толико јака... Гојко Качар је једноставно рођен да игра фудбал. Додуше, његова фамилија је била далеко познатија по боксу. Тадија и Слободан су били наши боксерски шампиони. Ипак, добро је што се посветио фудбалу и успео. Већ у другој сезони је често добијао шансу, дао два гола. У трећој је постао стандардан... И тако даље...

2 гола од укупно 5... До самог финиша. Онда је за 2 минута постигао 3 гола. Давао их је како је стизао. 2 ногом, 3 главом. На крају, резултат на Омладинском стадиону СрбијаМађарска 8:0. Већ у следећем колу, мали Наполеон је морао да га позове. Дебитовао је против Казахстана, и од тада је стандардан.

ЕКСПЛОЗИЈА

КОНАЧНО ПОСТАДЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ Ако је мени све то било ( пре)довољно, на жалост, Клементеу је Качар и даље морао да се доказује. И очигледно му то није тешко пало. На утакмици младе репрезентације против Мађара, бриљирао је. Током утакмице је постигао

СКРОМАН ДЕЧКО Не знам колику улогу има то што од малена није играо за тим са изразито шампионским амбицијама, али наш јунак је није марио за то што је сјајним партијама протеклих сезона скренуо пажњу фудбалске Европе на себе. Напротив, остајао је у Херти иако је за њега интересовање раније показивао чак и Алекс Фергусон. Није му било важно ни то што је прерастао тај клуб. Наставио је да игра за њих све док прошле сезоне нису испали из Бундеслиге. Тек тада је прешао у Хамбургер, иако је могао да оде у Фиорентину, где би код Синише Михајловића био стандардан... Овако и даље хара по Немачкој.

Март-Април 2011. године

Пета му (полу)сезона у којој је експлодирао није била тако давно. Партизан је имао веома моћне појединце у лику Тошића, Јоветића, Дијаре... А занимљиво да у тренутку у који се тренутно враћам, први стрелац лиге није био управо овај последњи ког сам навео. У ствари, није чак био ни шпиц. Играо је, углавном, задњег везног, мада је могао да одигра на било којој позицији, само да није са леве стране терена. Јесте, мислим баш на њега. Ипак, веровао сам да је то само одраз лоше одрађених припрема екипа које су биле лак залогај за Војводину и младог Качара. Знао сам да је то талентован играч, али исто тако су ме иритирали хвалоспеви наших спортских новинара. Да би стварно доказао класу, морао се доказати и против већих тимова од свог. И дошло је на ред и то 12. коло. Воша је дошла на ЈНА. Од самог старта је деловало као да ће опет да се докаже моја теорија о необјективности спортских новинара. Партизан је повео голом Дијаре већ у првом минуту. Врло брзо Јоветић је постигао и други гол за Гробаре, те се изједначи са нашим херојем броја. Само 2 минута касније, голман Божовић се већ опустио, и кренуо да дрибла најбољег фудбалера Војводине. Направио је фаталну грешку, а Качар је опет избио на прво место листе стрелаца. Партизан углавном ниже нападе покушавајући да се опет одлепи, али се Војводина сјајно бранила. Крајем полувремена, након једне полуакције, Качар поново добија одбијену лопту и тресе мрежу. Што се мене тиче, већ тада ми се доказао да је зрео за репрезентацију, али до краја утакмице, Гојко је још једном успео да изједначи разултат након гола Бамбија Тошића. Овај пут је ефектно главом матирао црногорског интернационалца на голу Партизана. Укратко, Гробари су доминирали, али је Качар сам успео да постигне колико сви они заједно. И до краја полусезоне је постигао више голова него свих претходних заједно. Берлинска Херта је била следећа дестинација. Одличан избор. Колико год да ми је Марко Пантелић живаца покидао, помогао му је да се експресно адаптира на Немачку и постане стандардан првотимац.

ПЛЕЈБОЈ Да је завршио у Фиорентини или Манчестеру, можда би се изборио са већим обавезама и одговорностима, а можда и не би. То вероватно никада нећемо ни сазнати, али једно је сигурно. Гојко је и даље фантастичан фудбалер, репрезентативац. А има времена и да искористи свој статус, и тренинзима изграђену фигуру. Ена Попов, Станија Добројевић, Цеца Ражнатовић, Наташа Беквалац, Јелена Мркић... Ово су неке од девојака са којима су га повезивали таблоиди. Вероватно је ту било доста величања ( ипак, таблоиди су то...), али Гојко је испао велики шмекер у очима јавности, и многи клинци би могли да почну да се угледају на њега ( што је и добро,.боље и он као спортиста и студент ТМФ-а у Новом Саду, него неки кримоиналац без основне школе). У једном од ретких интервјуа на ову тему ( вероватно и једином), изјавио је за Стори да је Ена једина са којом је у контакту и која му је долазила у Немачку, али да не сматра да су у вези, јер за једину везу признаје брак. Ако је тако, можда је био у “контакту” и са неком од ових девојака, а више није? Хм! Шта год да је истина, не желим више да му улазим у приватност. У сваком случају желим му све најбоље и не сумњам да ће добро одабрати кад и са ким ће се оженити. И уопште ме не би чудило да тада екстремно заблиста и освоји силне трофеје са клубом или можда репрезентацијом... Миле Лацковић

35


СПОРТ

Март-Април 2011. године

Ако бираш најбољег, сигурно баш ти конкуришеш за најгорег

36

“Избегавам дискотеке! Тамо раде саборе за фенси таборе што таворе уз напорне звуке мамурне. Нек’ ми не замере камере! Не фурам теорију завере, ал бре, волим кафане и тамбуре!” Ако ме је ма који Марчелов стих сјајно описао, то су баш ови цитирани. Волим кафане од онога дана када сам укапирао да нећу постати успешан фудбалер, и од туге сам почео да пијем. Дакле, две засигурно веома вољене ствари су ми фудбал и кафане. И сигурно мислите да обожавам да их спојим? Вала, никако! Сваки кафански селектор се веома “добро” разуме у фудбал. И нема шансе да није у праву! Зато и не волим да дискутујем са таквима о фудбалу, већ ми је много лакше да само климам главом ( можда је и ова колумна резултат мојих комплекса стечених у кафани...). Мада, да будем искрен, не би било лоше да такви мало замене неке коментаторе и “стручне” консултанте на ТВ-у. Ниво познавања материје је сличан, али су барем ови у кафани интересантнији и оригиналнији. Елем, једна од честих тема кафанских селектора јесте ко је најбољи фудбалер данас/ протекле деценије/свих времена. И увек се, зависно од времена, појаве два различита укуса који издвајају двојицу најбољих. Ако је данашњица у питању, обавезно Меси или Роналдо ( зализани керамичар прим.аут.). Ако се мисли на задњих 20 година - Зидан или Роналдо ( овај пут мислим на ћелавог буцка прим.аут.). Најчешћа расправа је, ипак, Пеле или Марадона. А колико сам само флоскула чуо у оваквим расправама... Па Меси је нижи па је зато бољи/гори. Роналдо је себичнији од Зидана па је зато бољи/гори. Марадона је освојио СП сам, а Пеле је имао Гаринчу, Жаирзиња, Ривелиња и остале. Али Марадона није водио здрав живот и зато је бољи/гори. Ма Пеле ни у сопственој земљи није убедљиво најбољи јер већина Бразилаца Гаринчу цени више.То су само најчешће фразе. Да не спомињем што се често јави неки контраш, па се сети да ова двојица нису били успешни тренери као Кројф или Бекенбауер ( који је чак играо ЛИБЕРА креатора игре са најповученије могуће позиције у фудбалу). Ако још поведемо причу о талентима који би вероватно били бољи од свих горе набројаних да их нису уништиле повреде ( наш Пикси је идеалан пример), или нису хтели да тренирају ( Дејо

Геније), расправама никада краја... Као што каже једна од ових флоскула која најчешће и завршава овакве расправе, никада нећемо сазнати да ли је Пеле бољи од Марадоне јер нису играли у исто време. Али хајде да пробамо да то некако пресликамо на данашњицу. Ипак је Кристијано припадник народа који је колонизовао Бразилце, а Лео је Аргентинац. Јесте да данашњи најбољи нису верне копије најбољих свих времена, али нешто ми говори да ће ме одвести до правог решења енигме. За почетак ћу занемарити статистике јер је познато да она много тога показује а ништа не открива. Увек се може оспорити сваки статистички податак. Али знам шта се не може оспорити. Чињеница да је најтежи трофеј за освајање, управо СП. Прво, не може свако да уђе у репрезентацију своје земље. Друго, и када дођеш до епитета стандардног репрезентативца, циклус шансе за освајање траје чак четири године. Значи ако оманеш једном, нећеш брзо добити прилику за поправни. Ако оманеш два пута, можда и не добијеш више прилику... Треће, од почетка квалификација, до самог финала, учествују репрезентације из свих делова света. Дакле, сложићете се да је легенда СП легенда фудбала. Последње СП нису обележила двојица најбољих. Аргентинац је имао наивног ( злобни ће рећи себичног) тренера, а Португалац није могао сам против Шпанаца. А у тој Шпанији све сами асови. Многи би у неком другом времену били на месту горе поменуте двојице. Инијеста, Ћави, Виља, Фабрегас... Сви склопљени у врхунски ТИМ. Знао сам да сам на правом путу! Закључак је да нико не може да победи у фудбалу сам. Морате поседовати добар тим ( а под тимом подразумевам и играче на терену и стручни штаб прим. аут.), па ако неко већини људи западне за око из тог тима, онда ће тај неко отићи у легенду. А ако и даље желите да знате ко је легенда свих легенди, вероватно ћете се запитати ко је легенда најбољег тима свих времена. А који је најбољи тим свих времена? Ето нове мистерије. Таман да је за Вас у следећем броју размотри Ваш, Миле Кафански селектор Лацковић


ПРВЕНСТВО СТУДЕНАТА БЕОГРАДА ЗА ШКОЛСКУ 2010/2011. ГОДИНУ Рукомет - Прва лига - студенти Табела после 4. кола Група А 1.

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

4

3

1

0

86:75

Група Б 7

1.

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗ.ВАСП.

5

4

1

0

110:83

9

2.

ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА

4

3

0

1

70:49

6

3.

СИНГИДУНУМ

4

3

0

1

84:64

6

4.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

4

1

1

2

79:76

3

5.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТА

4

1

0

3

49:70

2

6.

ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКА ШК.

5

0

0

5

0:50

0

2.

МЕГАТРЕНД

4

3

0

1

95:80

6

3.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

3

2

0

1

64:65

4

4. 5. 6.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ФАКУЛТЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

3

1

4

1

0

4

1

1

0

62:67

3

1

82:92

3

72:82

3 1 1

Рукомет - Друга лига - студенти Табела после 4. кола Група А

Група Б

1.

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

4

3

1

0

86:75

7

1.

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗ.ВАСП.

5

4

1

0

110:83

9

2.

МЕГАТРЕНД

4

3

0

1

95:80

6

2.

ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА

4

3

0

1

70:49

6

3.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

3

2

0

1

64:65

4

3.

СИНГИДУНУМ

4

3

0

1

84:64

6

4.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

3

1

1

1

62:67

3

4.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

4

1

1

2

79:76

3

5.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

4

0

1

3

82:92

1

5.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТА

4

1

0

3

49:70

2

6.

ФАКУЛТЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

4

0

1

3

72:82

1

6.

ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКА ШК.

5

0

0

5

0:50

0

Кошарка - Друга лига - студенти Табела после 4. кола Група А

Група Б

1.

ФАК. ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО

4

3

1

212:185

7

1.

С.Д. “КАРАБУРМА”

4

4

0

125:91

8

2.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ

3

3

0

140:111

6

2.

СТОМАТОЛОШКИ ФАК./ПАНЧЕВО

4

3

1

153:119

7

3.

ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ

3

3

0

157:124

6

3.

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

3

2

1

140:119

5

4.

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ У СПОРТУ

4

2

2

166:174

6

4.

ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА

4

1

3

113:130

5

5.

ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКА ШК.

4

0

4

128:178

4

5.

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

3

1

2

129:130

4

6.

ВИСОКА ШКОЛА ЗА И.К.Т.

4

0

4

175:208

4

6.

АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ

4

0

4

95:166

4

10

Група Г - (без резултата Факултета спорта)

Група В 1.

МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

4

4

0

222:154

8

1.

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

5

5

0

243:208

2.

МЕТРОПОЛИТАН - ФАК.ЗА ИНФОРМАЦ. ТЕХНОЛ.

5

3

2

198:202

8

2.

СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

4

3

1

212:185

7

3.

ВОЈНА АКАДЕМИЈА

4

3

1

204:184

7

3.

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗ.ВАСП.

5

2

3

221:234

7

4.

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКА.

6

1

5

248:289

7

4.

ФАКУЛТЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

4

1

3

179:186

5

5.

РАЧУНАРСКИ ФАКУЛТЕТ

4

2

2

166:168

6

5.

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

4

1

3

133:172

5

6.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ - УНИОН

5

1

4

203:247

6

6.

ФИЗИЧКИ ФАКУЛТЕТ

4

1

3

211:215

5

7.

С.Д. “СЛОБОДАН ПЕНЕЗИЋ”

2

1

1

73:70

3

7.

ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ

3

1

2

126:128

4

Футсалу - Друга лига - студенти Табела после 4. кола Група Б

Група А 1.

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ У СПОРТУ

1

1

0

0

4:2

3

1.

СД СТУДЕНТСКИ ГРАД - БЛОК 2

1

1

0

0

7:1

3

2.

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

1

1

0

0

3:2

3

2.

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

1

1

0

0

3:1

3

3.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

1

1

0

0

2:1

3

3.

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

1

1

0

0

2:1

3

4.

МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

0

1

1:2

0

4.

АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

0

1

1:2

0

5.

ФАКУЛТЕТ ЗА ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ

1

0

0

1

2:3

0

5.

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

1

0

0

1

1:3

0

6.

ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА

1

0

0

1

2:4

0

6.

РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

0

1

1:7

0

Група В

Група Г

1-2

ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ

1

1

0

0

3:1

3

1.

СД “СЛОБОДАН ПЕНЕЗИЋ”

1

1

0

0

4:1

1-2

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

1

1

0

0

3:1

3

2.

СД СТУДЕНТСКИ ГРАД - БЛОК 4

1

1

0

0

4:2

3

3-4

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАД.

1

0

0

1

1:3

0

3-4

ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

1

0

2:2

1

3-4

СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

0

1

1:3

0

3-4

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

1

0

1

0

2:2

1

5.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ/УНИОН

-

-

-

-

-

-

5.

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

1

0

0

1

2:4

0

6.

ФАКУЛТЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

1

0

0

1

1:4

0

Група Д 1.

СИНГИДУНУМ

1

1

0

0

9:1

3

2.

СД “КАРАБУРМА”

1

1

0

0

6:4

3

3.

МЕТРОПОЛИТАН

1

0

0

1

4:6

0

4.

ВИСОКА ШК. ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА

1

0

0

1

1:9

0

5.

УЧИТЕЉКСИ ФАКУЛТЕТ

-

-

-

-

-

-

Март-Април 2011. године

3

37


ФЕЉТОН

ПИСМО ИЗ СТУДЕЊ

АКА

Са поносом се подсећамо ЧЛАНКА ГОРДАНА

РАНИТОВИЋА ИЗ 1983. ГОДИНЕ, ОБЈАВЉЕНОГ У НАШЕМ ЛИСТУ

Март-Април 2011. године

ФРОЈДОВСКА ЛАБОРАТОРИЈА “Неки витални делови науке у нашој земљи постали су тешки болесник! Изоловали смо се од бурних токова научних догађаја у свету. Ова болест, на жалост, галопирајуће делује и на развитак производних снага, а тиме и на остваривање дугорочног програма економске стабилизације.” Ово су речи др Боре Петковског, изречене на недавној седници Савезног већа Скупштине СФРЈ, која је расправљала о актуелним згодама и незгодама научног рада у нас. Није било оних који се са дијагнозом Петковског нису сложили. Штавише, сви учесинци у расправи, од сталних делегата до гостију-научних радника, као да су се трудили да суморном мозаику дају што више тамних слика. На крају, пошто су силне сузе изливене закључено је по старом нашем делегатском обичају, да се до краја године (!) припреми

РЕЗОЛУЦИЈА о развоју и унапређењу научноистраживачког рада, којим би се указало на стање и проблеме у овој области и утврдила политика коју треба водити НИСКЕ КАТЕДРЕ

Није, међутим, савезна администрација једина “против” науке. Републичке, општинске и оурске су то неретко и још више. Како друкчије схватити толику гњаважу у договарању око договора о стратегији технолошког развоја и толику одбојност према иновацијамами проналасцима истраживача из наших радних организација и института. Просечнима паметни нису потребни. Штавише, могу само да им сметају и својом креативношћу ремет њихову устајалу инфериорност и угрожавају им болесну жеђ за влашћу. Просечнима су потребни само паметни који ће да играју како они свирају. Нажалост,

таквих “паметних” најчешће са титулама а не стварним знањем, такође има доста у органима власти. Они су често и креатори наше економске политике ( а посебно се брину о образовању, науци, реформи школства). Пошто место на лествици много више зависи од лукавства, вештине увлачења и гурања но од знања, онда је и јасно зашто су нам наука, привреда и друштво у целини данас на овако ниским гранама. “Тренутно, технолошки најразвијенији део света бежи нам за најмање стотинак година. Ми га не можемо стићи никако. Та је трка, нажалост, изгубљена заувек. Наша једина шанса је-недозволити да се тај раскорак и следећих деценија повећава Морамо се трудити својски да најразвијенији и кроз сто година опет буду испред нас један век, а не, рецимо три.” Гордан Ранитовић (1959 - 2011)

Доколица у Дому: Као поруке у боци до нас стижу текстови из “студењака’’

38

Шала

С почетка „правог“ живота

17. јун. Напољу предивних 27! Дан као створен за Аду, песак, блејање, шетњу, размишљање о мору, на главу наочаре за сунце и кроз њих свет још лепши. А овај опис и овакав неки призор је нешто јако болно за студента. Вредног студента, одговорног. Мислим, испитни рок је у јеку! Тако је и Милош мислио, затворио се у дом и није примећивао ни сунчан дан, ни да је близу прелепо вече, ни жамор студената у кругу Студењака. Не. Мора се учити. И затвори он очи, да се боље концентрише, али само види неке пешчане плаже, купаће костиме, хладно пиће и мисли како га згодна девојка маже маслиновим уљем по леђима. И тргне се. Таман на време, у прави час! 25. јуна, пред испит. Дође и тај дан. Писмено полагање, смарање, врућина напољу, нервоза, знање, незнање, све по мало и заврши он то. А резултате ће му на фаxу погледати најбољи другови, па ко други! Али... Милоша има на списку, али оних који су пали. Размишљају његови другови: „Па, што би морао то сад да сазна!? Да. Није тренутак. А и лето је, а он смарач, стално нешто учи, тек сад неће нигде излазити. Ма, рећи ћемо му да је положио, упис оцене је тек у септембру, а ми лепо сви заједно да запалимо на неки одмор. Да. Тако ћемо.“ Па, зар Коељо није рекао: „Свакога дана Господ нам дарује, заједно са Сунцем, један тренутак када је могуће изменити све што нас чини несрећнима.“ А ко ће још да размишља зашто је упис оцене теку у септембру и да проверава, па најбољим друговима се верује! И било је баш као што су замишљали. Летовање прође. Одмор прође. Милошу фале, значи, само још три испита за услов. То он мисли. Другови мисле да му кажу истину пред упис оцене... Није било занимљиво, верујте! Пропуштен септембарски рок за тај испит. Учење остала три, претешка. А да не помињемо душевно стање у тренутку сазнања истине и касније. Учи, али... није успео. Октобра 2 нема, мислим има само за оне којима фали један за услов или један за чишћење, немојте ме засмејавати! Епилог. Да ли је потребан!? Ваћ је било довољно болно. Без услова. Обнова године. Сто хиљада динара. Без права на студентски дом. Три најбоља друга, из слане воде, руке у сапуницу и пери аутомобиле! Барем је имао другове у шали, али и у збиљи, мада не тако занимљивој. Па, размислите како се шалите и са ким. Кад бисмо степеновали шале, ова би била високо на лествици грубих. Да, речима један човек може другога усрећити или отерати у очајање. и Андрић каже: „То је обично тако. Игра почиње смехом, а завршава се плачем или глувим и немим кајањем и жаљењем, што је горе од плача. И то важи за сваку игру.“ Ех, да су то знали раније... Јована Срећковић

Коначно пређох из стана у дом! Време је било да и ја осетим „прави” студентски живот! Хм, бар сам тако мислила… Соба, цимерка, менза, ма све је било као сто сам и замишљала, одмах схватате да нисам имала нереална очекивања! А онда је дошао „тежи” део, тачније, преживљавање. Једног јутра ме пробуди бука са аутопута и, не знам који ме ђаво натера, отворих очи на трен, видех нешто узнемиравајуће, али мозак није успео да региструје одмах шта су очи виделе, те опет, спокојно заспах. После пет секунди, стајала сам на кревету и гађала цимерку свим што ми је дошло под руку, не бих ли је пробудила, нисам имала намеру да јој разбијем главу, то је била несрећна околност. Наиме, имала је опасно чврст сан. У почетку сам водила рачуна да то буду лакши предмети, јастуци и слично, али она је имала баш чврст сан, те ми је и чврст предмет био неопходан да је пробудим. Моје скичање и вриштање је није дотицало, сумњам да би чула и сирене и топове заједно, таман да јој завијају и пуцају испод прозора. У тренутку кад јој је медвед катапултиран из моје руке скочио на главу, а рам за слике звекнуо у ногу, скочила је и зграбила кишобран, који се ту нашао за не дај боже – за прокишњавање или у овом случају – истеривање злих животиња које су грицкале мој доручак. Мој јунак, драга и неустрашива цимерка кренула је ка њима И таман кад сам помислила да ће пасти крв, она вешто завеза кесу са храном и избаци је напоље! Ха! Тек тако! Без страха и панике, у тренутку, решила је проблем, чак јој ни оружје (кишобран) није требало. Е, да, имала је искуства, тј. већ четири године је била у дому и знала је све цаке за протеривање разних животиња, које су, иначе, сасвим удобно одавно настањене по студентским домовима. Касније сам и сама постала „ловац”, али мислим да ће ме речи као што су „дератизација, дезинсекција и дезинфекција” прогањати још дуго кроз живот, али и подсећати на мог ментора, драгу и способну цимерку. Марија Радовић


Авала Установа студентских одмаралишта Београд честита свим студентима 4.април

Дан студената


САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОГРАДА

и СТУДЕНТСКА УНИЈА СРБИЈЕ ЧЕСТИТАЈУ СВИМ СТУДЕНТИМА 4. АПРИЛ ДАН СТУДЕНАТА

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378. 18 СТУДЕНТ : омладински магазин : лист београдских студената / главни и одговорни уредник Јасмина Бибановић. – 2003, бр. 50 (октобар) - . – Београд : Савез студената Београда, 2003 – (Аранђеловац : Ђурђевдан). – 30 cm Месечно. – Је наставак: Novi student = ISSN 1451-0243 ISSN 1451-656X = Студент (Београд. 2003) COBISS.SR-ID 109337868


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.