Issuu on Google+

ГрадКојиЈеСачуваоДушу САВСКИ МОСТОВИ


Поштовани читаоци

Пред вама се налази први, тематски број публикације чији је једини циљ да Вам испуни очи и подсети Вас на чињенице које често заборављамо. Први број посветио сам мостовима Града који је сачувао душу преко реке Саве и њиховим градитељима који су спајањем обала повезали људе, њихове обичаје и културу. Одабрао сам серију фотографија снимљених у смирај дана или по ноћи желећи да нагласим богатство колорита. Молим Вас да своје утиске запишете и пошаљете на : mrankovicmeister@gmail.com

Септембар 2013. Мирослав Љ Ранковић

Публикација: ГрадКојиЈеСачуваоДушу - Савски Мостови Аутор: Мирослав Љ Ранковић Фотограф: Мирослав Љ Ранковић https://www.facebook.com/GradKojiJeSacuvaoDusu http://miroslavrankovic.in.rs/index.htm Тел: 066 94 94 244


Садржај

Мост преко Аде страна 4 Нови железнички мост страна 8 Поглед са Кошутњака страна 14 Савски мост страна 18 Стари железнички мост страна 22 Бранков мост страна 24 Газела страна 26


5 Most na Adi je most sa kosim zategama. Dugačak je 929 metara, ima šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina mosta je 45,04 metara. Pilon mosta visok je 200 metarai sa njega se pružaju zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona je 376 metara.


6


Most na Adi je drumski i šinski most u Beogradu koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukarica. Most je predviđen kao deo beogradskog unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Godine 1923, arhitekta Đorđe Kovaljevski je uradio prvu urbanističku skicu Beograda sa mostom preko Ade Ciganlije. Ovo je najuzvodniji beogradski most preko Save (unutar užeg gradskog područja) i povezuje novobeogradske blokove i Topčider, preko bloka 69 i Careve ćuprije, u blizini koje je izgrađena semaforizovana raskrsnica koja je povezana sa Bulevarom vojvode Mišića. Jedini pilon ovog mosta izgrađen je na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most prelazi preko rukavca kod brodogradilišta i završava se kod Ulice Jurija Gagarina. Idejno rešenje most a da la je slovenačka firma „Ponting“, pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič. Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od s t ra ne s t ruč no g ž irij a k o j i m j e predsedavao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta. Takođe, to rešenje je podržalo i Društvo arhitekata Beograda, ocenivši ga kao savremeno i bitno za budući izgled Beograda

5


9


10


5 N o v i ž e l e z n i č k i mos t je že le z ničk i mos t pre ko reke Save u Beogradu. Izgrađen je u sklopu rekonstrukcije beogradskog železničkog čvora (tzv. rešenja "Prokop"). Most je dvokolosečni na oko 250m uzvodno od starog železničkog mosta. Most ima ukupnu dužinu od 1.928m, od čega su prilazi na desnoj obali 579m, prilazi na levoj obali 791m i centralni deo iznad Save i zimovnika 558m. Izgradnja mosta je obavljena u periodu 1975-1979. godine . Prilazne konstrukcije na levoj obali su kont inua lni nosači od pred napregnuto g betona raspona 45m izuzev dva raspona od po 61m iznad široke gradske saobraćajnice. Na desnoj obali su prednapregnute betonske konstrukcije raspona 63+755+63m, koje se nastavljaj u na armiranobetonske konstrukcije raspona 35+38,5+38,5+35m. Tako je dobijen kontinualni nosač na sedam oslonaca sa glavnim rasponom od 253,7m pridržanim sa kosim kablovima ovešanim o dva pilona. Glavni raspon premošćuje korito reke Save, a raspon od 85m ulaz u zimovnik na novobeogradskoj strani. Krajnji stubovi su od armiranog betona, a ostali su izrađeni od čelika. Fundiranje je na armiranobetonskim kesonima i bušenim šipovima. Poprečni presek mosta sastoji se od dva glavna nosača sandučastog poprečnog preseka koji su međusobno povezani ortotropnom pločom, sa upuštenim limom za 90cm u cilju formiranja korita za zastor. Službene pešačke staze širine 1m, nalaze se pored glavnih nosača. Piloni koji su postavljeni u osama glavnih nosača iznad stubova na levoj i desnoj obali reke, imaju visinu od 52,49m od glavnih nosača i povezani su poprečnom ruglom pri vrhu ankerovanja kablova. Širina pilona je konstantna 1.940mm, a druga dimenzija se smanjuje ka vrhu u nagibu od 5%. Kosi kablovi su od četiri čelična užeta, koje je sastavljeno iz snopa paralelnih žica prečnika 7mm (u zavisnosti od tražene nosivosti ima ih od 240 do 290 komada). Projekat je uradila kompanija "Mostprojekt" iz Beograda, a glavni i odgovorni projektanti su akademik prof. dr. Nikola Hajdin, diplomirani inženjer građevine i Ljubomir Jeftović, diplomirani inženjer građevine.


12


Projektno rešenje trebalo je da pored estetskih zahteva gradskog mosta ispuni i funkcionalne uslove provođenja trase pruge kao i ostale uslove propisane detaljnim urbanističkim planom. U pogledu zahtevanog plovnog gabarita najpre je zahtevano da iznosi u centralnom rasponu 150m sa 7,5m, a zatim je izvršena korekcija s time što je ostavljena mogućnost i za rečni stub u plovnom putu (fundiran u rečnom koritu) sa dva plovna gabarita širine od po 100m. U cilju iznalaženja rešenja za glavnu mostovsku konstrukciju, urađeno je osam modela. Izdvojila su se dva; plitak uklješteni luk i greda sa kosim zategama; oba sa glavnim rasponom od oko 250m. Za glavni projekat je izabran most sa kosim kablovima zbog malog procentualnog učešća fundiranja i kolovoza u zastoru po celoj dužini mosta (smanjenje buke), pri sličnoj proračunskoj vrednosti izvođenja kao i estetike. Ovakvo rešenje u vidu železničkog mosta sa kosim kablovima, u vreme izgradnje, predstavljalo je jedinstveno rešenje u svetu.


15


16


Popularna “Ski staza” na Košutnjaku nudi predivan pogled na Grad koji je sačuvao dušu i njegove mostove. U vreme najvećih vrućina na padini je veoma priatno zbog hladovine i vetrića koji neprekidno pirka.


19


prek

za d

reke okto post

saob odre reko bi se


21

Savski most je najmanji most koji služi za putni saobraćaj u Beogradu. Pored putnog saobraćaja ko njega prelaze i tramvaji. Most je dugačak oko 430m dok je raspon između dva glavna stuba 157m. Most ima po jednu traku drumska vozila koje u isto vreme koriste i tramvaji. Most je sagrađen za vreme okupacije tokom 1942. godine, jer je tada jedini most preko e Save (most kralja Aleksandra) bio srušen. Most je od miniranja, od strane nemačkih nacista, 20. obra 1944. godine spasio beogradski učitelj Miladin Zarić. Tramvajske šine na mostu su tavljene 1984. u sklopu izgradnje tramvajske pruge do Bloka 45 na Novom Beogradu. Most je više puta obnavljan. Poslednja rekonstrukcija je započela 13. oktobra 2007, a drumski braćaj je preko njega obnovljen 31. marta 2008. iako rekonstrukcija nije potpuno završena (stubovi i eđeni radovi na čeličnoj konstrukciji koji mogu da se obavljaju dok je most u funkciji)[4]. Tokom onstrukcije 2007/2008, kolovozne trake na samom mostu, ali i njegovim prilazima su proširene kako e povećala protočnost saobraćaja i postavljeno je dekorativno osvetljenje.


23

Stari železnički most je jedan od dva železnička mosta preko reke Save u Beogradu. Ovaj most je prvobitno izgrađen 1884. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu stajao je najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i Zemun. Taj most je otvoren 20. avgusta 1884. godine, stajao je na šest kamenih stubova i bio je dugačak 462 metra i težak 7.200 tona. Srušen je u Prvom svetskom ratu, obnovljen 1919. godine i ponovo srušen 1941. Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata, u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje Novog železničkog mosta, 1979. godine. Dugačak je 350, a visok 13 metara. Preko njega saobraćaju vozovi između Srema i beogradske Glavne železničke stanice. Most je poslednji put rekonstruisan 1986. godine, uz manje popravke 1995. i 1996. godine, a za 2009. godinu planirana je zamena 10 drvenih železničkih pragova sintetičkim.


Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji naših preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje 1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na dve pešačke staze po 3m. Na ovom mostu prvi put kod nas je primenjena savremena kolovozna tabla to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav konti nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beog doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometa radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12m i sa dve pešačke staze širine po 3m, po demo rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5m, i ostavljena je uzvodna pešač je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Branko zaštitne trake od po 0,7m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25m, postavljan je na novoj mostovsk srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente. Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni no 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obli proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila.


Brankov most (Most bratstva i jedinstva) premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Brankov most je po obimu saobraćaja drugi most po važnosti u Beogradu (posleGazele). Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m. Građenje je počelo jula 1930. godine, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. godine. Ukupna dužina mosta iznos ila je 474 m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), te je služio relativno kratko. Most je u ovom periodu nosio i nezvanični naziv – Zemunski most. Na stubovima i oporcima starog visećeg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pušten je u saobraćaj novi drumski most Most se tokom perioda socijalizma zvanično zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

SR Nemačke u periodu 1953.gornjem pojasu širine 12m sa u vidu ortotropne ploče, kao i inualni sistem. Petnaest godina grada na levoj obali Save, te je ala saobraćaj tokom izvođenja ontaži nizvodne pešačke staze, čka staza širine 2,8m, a deo nje ove ulice širine 10,5m sa dve koj konstrukciji tako da ležišta osač preko tri polja raspona iku je završen 1979[1]. Most u

25


Gazela je najprometniji beogradski most iznad reke Save. Dnevno preko njega pređe više o tovan za oko 40.000. Građen je od 1966. do 1970. kao deo gradskog auto-puta i auto-puta Bratstv ondašnje republike SFRJ - Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Rekonstrukcija mosta je trajal Most je kombinacija grede i luka, dugačak 332 m, a širok 27,5 m. Ukupna širina kolovoza je 10m sa razdvojnicom od 1,5m). Delom dužine mosta postoje i dve pešačke staze širine po tri metra. Gazela se iznad Save izdiže 22,8m tokom srednjeg vodostaja. Glavni projektant Gazele je bio profesor Građevinskog fakulteta Milan Đurić. Ime mu je dao Đorđe misije za gradnju mosta, on je rekao „ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku“. Televizija Beograd je direktno prenosila ispitivanje nosivosti mosta. Gradnju mosta je izvelo preduzeće „Mostogradnja“ iz Beograda, u sradanji sa preduzećem „Goša“ i Most je otvoren 4. decembra 1970. u prisustvu Josipa Broza Tita i Branka Pešića. Most je projektovan za prelazak oko 40000 vozila dnevno, a njim sada prolazi oko 165000 vo


od 165.000 vozila iako je most projekvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže la u više faza 2010-2012. godine 21,8m (po tri trake u oba smera, širine .

e Lazarević, predsednik konkursne ko-

iz Smederevske Palanke.

ozila dnevno.

27


www.miroslavrankovic.in.rs www.facebook/GradKojiJeSacuvaoDusu


Savski mostovi gradkojijesacuvaodusu