Issuu on Google+

Tako|e, kola~ predstavqa samog Hrista Gospoda koji je Hleb @ivota. Za sutra{wi dan spremamo crno vino, dve sve}e (veliku i malu, po mogu}stvu vo{tane) i slavsko `ito (koje se sprema od `ita uz dodatak drugih plodova - –oraha, suvog gro`|a i sl.)

Da li se slavsko `ito sprema za svaku slavu?

U na{em narodu pogre{no ka`u da se slavsko `ito ne sprema za svetog Iliju i za svetog arhangela Mihaila “”’zato {to su oni `ivi. Ovo je velika gre{ka jer se slavsko `ito ne sprema za pokoj du{e Svetiteqa, ve} u slavu i ~ast wegovu, a u spomen umrlih na{ih srodnika. Svi Svetiteqi su `ivi u Hristu Gospodu, pa se i `ito sprema za svaku slavu.

Na dan slave Odlazak u crkvu Rano ujutru odlazimo u crkvu na svetu Liturgiju. Sa sobom nosimo slavski kola~, `ito, vino i malu sve}u koju stavqamo u `ito i kasnije palimo prilikom rezawa kola~a. Toga dana bi trebalo da se svi uku}ani (ili barem doma}in) pri~este svetim Tajnama Hristovim, naravno, uz prethodnu pripremu postom i svetom tajnom pokajawa i ispovesti. Rezawe kola~a Po zavr{etku svete Liturgije sve{tenik se~e na{ kola~ i preliva ga vinom. Onda svi zajedno okre}emo kola~ i pevamo crkvene pesme. Po zavr{etku, sve{tenik lomi kola~ sa doma}inom, i pritom mu ka`e: Hristos je me|u nama! a doma}in odgovara: I jeste i bi}e! i tako tri puta. Slavski ru~ak Kada do|emo ku}i doma}in pali slavsku sve}u tako {to se prekrsti i poqubi je. Ona gori celog dana i simboli{e svetlost Hristove nauke. Kada nam do|u gosti na slavski ru~ak (ili ve~eru), posle ~estitawa slave, prekrste se i poslu`e slavskim `itom. Posle molitve (tropar Svetiteqa koga slavimo) pristupamo trpezi (sa molitvom i ustajemo sa trpeze). Po starom obi~aju, doma}in ne seda za trpezu iz po{tovawa prema Svetitequ koji mu je toga dana glavni gost. Kada spremamo posna a kada mrsna jela za slavu? Vrlo je va`no da slavska trpeza bude u skladu sa danom u koji se slava padne. Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne te godine u sredu ili petak, OBAVEZNO se sprema posna trpeza. Veliki je greh pred Bogom i pred na{im Svetiteqem, da u te dane spremamo mrsna jela da bi smo {to vi{e ugodili gostima. Toga dana treba pre svega da umilostivimo i da ugodimo na{em najva`nijem gostu– Svetitequ.

Da li treba da slavimo i onda kada smo u nekoj du{evnoj tuzi (smrtan slu~aj u porodici, materijalna beda i sl.)? Slava je pre svega jedan duhovni doga|aj. Najva`nije je rezawe kola~a, a sve ostalo je stvar voqe i mogu}nosti. Dakle, spremawe jela, zvawe gostiju i veseqe uop{te nisu uslov da se Krsna slava proslavi kako treba. Zbog neshvatawa smisla Krsne Slave, u na{em narodu postoji pogre{no mi{qewe da u smrtnom slu~aju ne treba da slavimo slavu. Upravo je onda va`no da re`emo slavski kola~, jer kada sve{tenik ~ita molitve za na{ napredak, on to ~ini i za pokoj du{a na{ih umrlih srodnika, a molitva i milosr|e su jedino {to mo`emo da u~inimo za upokojene. Kako se prenosi slava? Slava se prenosi sa oca na sina kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz o~eve ku}e. Te, prve godine, sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci ~etvrtinu slavskog kola~a i ~estitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kola~a svojoj ku}i i deli ga sa svojom porodicom. Slede}e godine sin samostalno slavi slavu.

Molitva svetom Nikoli O, sveblagi o~e Nikolaje, pastiru i u~itequ svih koji sa verom pribegavaju tvome zastupni{tvu, i usrdnom te molitvom prizivaju, brzo pohitaj i izbavi stado Hristovo od vukova koji ga rastr`u; i svetim molitvama svojim ogradi i sa~uvaj svaku hri{}ansku zemqu od pobuna, zemqotresa, najezde tu|inaca i me|usobnog rata, od gladi, poplave, po`ara, pokoqa i iznenadne smrti; i kao {to si se smilovao na tri ~oveka {to su bili u tamnici, i izbavio ih od careva gneva i pose~ewa ma~em, tako se smiluj i na mene koji sam u tami grehova umom, re~ju i delom, i izbavi me od gneva Bo`ijeg i ve~ne kazne, da bi mi, zbog tvoga posredovawa i pomo}i, i zbog Svoga milosr|a i pomo}i, Hristos Bog podario da tih i bezgre{an `ivot pro`ivim u ovome svetu, i da me izbavi stajawa s leve strane, a udostoji sa svima svetima stajawa s desne strane, amin.

izlazi po blagoslovu W.P. Episkopa ni{kog G.G. Irineja Mladi Pravoslavac - podlistak broj 2 izdaje: Mladi Pravoslavac, bilten hrama Ro`destva Hristovog u Pirotu adresa: ul. ]irila i Metodija br.1 e-mail: mladipravoslavac@yahoo.com

Sveti Nikola Kao pravilo vere i obraz krotosti, u~iteqa uzdr`qivosti, pokazala te je istina stvari stadu tvome; Zato si stekao smerno{}u uzvi{ewe, siroma{tvom bogatstvo, o~e, prvosve{teni~e Nikolaje, moli Hrista Boga da se spasu du{e na{e.


@itije svetog Nikole

Pesme svetom ocu Nikolaju

6. / 19. decembar Sveti Nikolaj je veliki svetiteq Hristove Crkve. Wegova svetost se nazirala jo{ od ranog detiwstva. Prilikom kr{tewa, on je u krstionici tri sata stajao sam, bez i~ijeg pridr`avawa, {to je nagove{tavalo wegovu revnost u ispovedawu imena Bo`ijeg. Tako|e je, sredom i petkom odbijao maj~ino mleko do zalaska sunca. Kao dete pokazao je veliku obdarenost, izu~avao je svetsku mudrost ali ga je najvi{e privla~ilo Sveto Pismo i najvi{e vremena je provodio u hramu Bo`ijem. Kad je malo poodrastao roditeqi su ga poslali kod strica Nikolaja, episkopa u Likiji, koji je brzo uvideo brojne vrline koje su krasile wegovog bratanca. Sveti Nikola je bio nezlobiv, krotak, srce mu je bilo puno qubavi prema svima, svima je pra{tao i svaka wegova re~ bila je mudra. Kao takav on biva rukopolo`en za |akona uz radostan usklik svih prisutnih: Dostojan je! a kasnije i za prezvitera i to ba{ onda kad je Crkva Hristova bila quto gowena a ~in sve{teni~ki zahtevao veliku qubav i veru u Boga. Posle rukopolo`ewa, novi pastir se jo{ vi{e predao vrlinskom `ivotu, postu i molitvi, milosr|u, razdav{i svo imawe svojih roditeqa siroma{nima ne zadr`avaju}i ni{ta za sebe. Tada se ispuwava `arka `eqa svetiteqa da ode u Svetu Zemqu. Poklonio se Hristovom Grobu, svetoj Golgoti, ~asnom drvetu Krsta Gospodweg (gde su mu se vrata hrama sama otvorila) i svim svojim bi}em po`eleo je da ostane na ovom svetom mestu. Ali voqa Gospodwa je bila druga~ija, Bog nije hteo da li{i svoje stado prisustva ovog bri`nog pastira pa mu je zapovedio preko an|ela da se vrati u ota~astvo. Vrativ{i se, sveti Nikola je primio episkopski ~in. Sa velikom odgovorno{}u brinuo je za du{e poverene mu od Boga. Svoje podvige posta, molitve i bdewa je udvostru~io, a svojom jakom verom i qubavqu pomagao i pou~avao narod, pa je broj vernih stalno rastao. Kao episkop bio je veliki braniteq vere pravoslavne. Vodio je veliku borbu sa nevernicima i krivovernicima. Na prvom Vaseqenskom saboru (325 godine) je razobli¨~io Arijevu jeres i pritom je rukom udario ovog jeretika, zbog ~eëga je bio udaqen sa sabora, ali ubrzo i vraææÆÐðžš}ÆÈŠÐŽžðšæè¸en, jer su se nekolicini arhijereja javili sam Gospod i Presveta Bogorodica i objavili im svoje blagovolewe ka svetom Nikoli.ðð Jo{ za `ivota svetog Nikolu su smatrali svecem, jer je jo{ onda ~inio brojna ~uda svojim molitvama, pomagao je svima koji su ga prizivali u nevoqama, i samim svojim prisustvom je me|u qude unosio mir i utehu. Upokojiv{i se u dubokoj starosti on je nastavio da poma`e verni narod, ~ine}i jo{ ve}a ~uda sve do dana dana{weg, svima koji ga sa verom prizivaju u pomo}.

Krsna Slava Od kada Srbi slave Krsnu Slavu?

Svjatitequ, o~e Nikolaje, Tvoja pomo} neka ne prestaje, Budi svagda blizu nas I ne odbi molbe glas: Pomozi nam, Pomozi nam! Mi slavimo danaske Svetiteqa Nikolu. Slavimo ga na dvoru, Da nas ~uva na moru. On }e nama pomo}i Da se rodi p{enica, Da se rodi p{enica, Da se hrane de~ica.

Da se pesma zaori, Da se ku}a veseli, Da se bele dvorovi, Da se pune torovi. Veli nama Svetiteq: Pomozite uboge, Al' da ne zna levica Kol'ko daje desnica.

Hvala, sveti Nikola, [to nas tako nau~i, Srpsku Slavu slavimo, Srpsko Ime ~uvamo.

Na{ŠŠi preci su po¨¨~eli da slave onog svetiteqa na ~iji dan su primili sveto Kr{tewe (odatle i naziv ²Krsna Slava²). Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju ni u turskom ropstvu, ni u brojnim ratovima i bedama, sve do vremena nesretnog komunizma, kada su se u Srbiji u mnogim domovima slavske sve}e ugasile. U dana{we vreme, Bogu hvala, mnogi `ele da se vrate svojim korenima, da opet slave svoju Krsnu Slavu i tako vrate Bo`iji blagoslov na svoj dom.

Za{to slavimo slavu? Svetiteq koga slavimo je na{ za{titnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidqivo ~uva i poma`e nam u svim na{im `ivotnim te{ko}ama. On je na{ `ivotni u~iteq, pa zato mi treba da se potrudimo da zadobijemo one vrline koje je on stekao `ive}i na zemqi i trude}i se da ugodi Bogu.

Kako da pravilno proslavimo svetiteqa? Va`no je da Krsnu Slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od na{ih starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se danas javqaju, kao {to su spremawe mrsnih jela u posne dane, neumereno kori{}ewe alkohola, ru`ne re~i i psovke, pu{ewe pored slavske sve}e i drugo, su vrlo {tetne. Boqe je da ne slavimo, nego da ovako vre|amo na{eg svetog Za{titnika i u~inimo veliki greh.

Priprema za slavu

Svetog oca Nikolaja ^etir strane sveta slave Ko viteza silne vere, Vere Bo`je, vere prave.

Svetla duha, ~ista srca, On hram be{e `ivog Boga; Narodi ga zato slave Kao sveca ~udesnoga.

Od kolevke Bogu predan Od kolevke sve do kraja; Pa proslavi i Bog wega Svetog vernog Nikolaja.

Bogat slavom Nikolaje On sve~are svoje voli, Pred prestolom ve~nog Boga Za wihno se dobro moli.

Za `ivota slavan be{e A po smrti jo{ slavniji, Mo}an be{e i na zemqi A sa neba jo{ mo}niji.

Blagoslovi, Nikolaje, Blagoslovi qude svoje, [to pred Bogom i pred tobom Na molitvi smerno stoje.

Sve}ewe vodice Na nekoliko dana pred slavu zovemo na{eg sve{tenika da nam osveti vodicu i donese Bo`iji blagoslov u dom. Za tu priliku treba da pripremimo posudu sa vodom, buket bosiqka, mawu sve}u, kadionicu sa `arom, tamjan, slavsku ikonu (koju postavqamo na isto~noj strani) i spisak uku}ana. Prilikom osve}ewa vodice, sve{tenik ~ita molitve za napredak svih uku}ana, kao i za pokoj du{a na{ih umrlih srodnika. Po osve}ewu, otpijamo od slavske vodice, a sa ostatkom spremamo slavski kola~ i kuvamo slavsko `ito. Na dan uo~i slave Na dan pred slavu mesimo slavski kola~ od ~istog p{eni~nog bra{na, kvasca i soli, bez ikakvih dodataka (mleka, jaja i dr.). Na kola~ se stavqa pe~at ISHS NIKA ({to zna~i: Isus Hristos pobe|uje), a mogu da se stave i razni ukrasi od testa. Slavski kola~ predstavqa na{ nasu{ni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo na `rtvu u slavu i ~ast na{eg Svetiteqa.


Свети Николај