Page 1

Nafora Nafora je osve}en hleb koji se vernicima deli na kraju svete Liturgije. To je podse}awe na prve hri{}anske ve~ere qubavi - agape, gde se posle bogoslu`ewa zajedno ve~eralo, pevale se duhovne pesme i delila milostiwa. Nafora se uzima na slede}i na~in: polako, u redu, prilazi se sve{teniku ili episkopu koji deli naforu. Kad se do|e na red, pobo`no se prekrsti, celiva se ikona, krst u ruci episkopa, zatim se na dlan leve ruke prekrsti desni dlan, sve{tenik ili episkop stavqa na desni dlan par~e nafore i tada se sve{tenom licu celiva ruka (ako se nismo pri~estili). Nafora se ne uzima levom rukom niti samo u prste, nego na dlan desne ruke. Nafora se direktno sa desnog dlana stavqa u usta, vode}i ra~una da se ni jedna mrvica ne ispusti.

Sve}e Najboqe je sve}e paliti pre ili posle bogoslu`ewa, da se hodawem kroz hram ne bi ometala slu`ba i pa`wa vernika. Ako se na bogoslu`ewe zakasni, treba sa~ekati da se ono zavr{i, a nikako paliti sve}e dok ono traje. Posebno je velika greš{ka to è~initi u hramovima gde su sve}æwaci napred, ispred Carskih dveri. Taj prostor je rezervisan samo za sveš{tenosluž`iteqe i hodawem u blizini soleje i Carskih dveri mi ometamo vrš{ewe bogoslu`ewa. Kada se sve}e kupe, odlazi se mestu gde se one pale vode}i ra~una da se le|a ne okre}u oltaru ili sve{teniku u toku ka|ewa. Crkva je propisala mesto gde se sve}e pale. To su prete`no ~iraci (sve}waci) pri ulasku u crkvu sa desne strane. Negde su oni ispred Carskih dveri. Ima i mesta van hrama gde su ura|ene posebne prostorije za to. ^esto vernici pitaju gde se pale sve}e za "`ive" a gde za "mrtve". To pitawe Crkva je odredila re~ima: "Svi su ž`ivi i svi su jedno u Hristu Isusu" - nema razlike gde }emo paliti sve}e za zdravqe i spasewe a gde za upokojene, jer nema mrtvih u Gospodu (zato se i pale sve}e za pokoj wihovih du{a). Uobi~ajeno je, i to nije pogre{na praksa, da se na gorwim ~iracima pali za zdravqe i spasewe bli`wih, a na onim dowim za pokoj du{a. Kako se pale sve}e? Prekrsti se, celiva se sve}a i nameni se za koga se pali (na primer: "”Ovu sve}u za zdravqe i spasewe moga brata Jovana, Gospode, pomiluj i spasi"” ili “"Ovu sve}u za pokoj du{e moga dede Nikole"). Treba napomenuti da se sve}e NE pale za Gospoda, Presvetu Bogorodicu i svetiteqe kako šje to negde potpuno pogre{an obi~aj. Sve}e se pale za na{e bli`we - za wihovo zdravqe i spasewe, i za pokoj du{a umrlih. Gospodu se molimo da pomiluje i spase na{e bli`we i nas same i da pomene du{e upokojenih nam srodnika. Presvetoj Bogorodici i svetiteqima se obra}amo da se zauzmu za nas pred Gospodom (na primer: "Presveta Bogorodice, moli se Gospodu da pomiluje i spase mog brata Jovana" ili "Sveti Jovane Krstitequ, moli se Gospodu za mene gre{nog").

U molitvi treba pre svega tra`iti Carstvo nebesko da nas Gospod pomiluje i spase (vidi Jevan|eqe po Mateju, glava 6, stihovi 31-34). Li~ne `eqe i potrebe na{e Gospod ve} zna i da}e nam ono {to je dobro za na{e spasewe. Ako se ne ispuni ne{to {to `elimo, to je sigurno zbog toga {to je tako boqe za nas. Zato uvek treba na kraju molitve re}i "Neka bude voqa Tvoja, Gospode." Mnogi pitaju koliko sve}a treba upaliti. Najboqe je kupovati sve}e od ~istog voska: boqe je upaliti jednu vo{tanicu za sve, nego vi{e parafinskih sve}a za svakog za koga se molimo. Ipak, sve zavisi od na{eg materijalnog stawa i od ponude sve}a u hramu. Va`no je naglasiti i to da sve}e treba kupovati u crkvi jer je time poma`emo. To se odnosi i na druge crkvene predmete (ikone, sve}wake, kandila, tamjan, kwige itd.)

Odevawe Odevawe mora biti pristojno kada se ide u crkvu sve~ano, skromno i ~isto. Mu{karci u hram ulaze gologlavi, a `ene pokrivene glave. Neprikladno je u hram dolaziti u trenerkama, patikama, papu~ama, {ortsevima, kratkih sukawa ili suvi{e otkrivenog tela. Ne dolikuje `enama da u hram dolaze u pantalonama, upadqivo na{minkane i sa ru`om na usnama, naro~ito kada treba da se pri~este. Tako|e je vrlo je ru`no videti trag ru`a za usne na osve}enim ikonama u hramu.

Davawe priloga Svako ko je kr{ten jeste ~lan Crkve Hristove, bez ~ijih svetih tajni i molitvoslovqa ne mo`e da dobije spasewe. Kao {to Crkva mora da ima razumevawe prema svome kr{tenom ~lanu, tako i kr{ten ~ovek mora da ima obaveze prema svojoj Crkvi. On treba da na|e svoje mesto u woj kao u svom drugom domu i da se upita {ta je u~inio za svoju Crkvu kao zajednicu vernih. Sam Gospod Isus Hristos je od vernika tra`io da poma`u jedni druge radi op{teg napretka i blagostawa tako da je jo{ u prvim hri{}anskim zajednicama postojala praksa davawa priloga. Dakle, svako treba da poma`e Crkvu prema svojim mogu}nostima.

Izlazi po blagoslovu W.P. Episkopa ni{kog G.G. Irineja Izdaje: Mladi Pravoslavac, Pirot e-mail: mladipravoslavac@yahoo.com

Znamewe, Pirot

e-mail: perovicz@gmail.com Crte`: Hram Ro`destva Hristovog u Pirotu

Pona{awe vernih

u hramu

Bo`ijem ao {to ki{a uzrokuje da seme raste, tako crkvena bogoslu`ewa ja~aju du{u za ~iwewe dobrih dela. Sv. Jefrem Sirin Hram ili dom Bo`iji je najsvetije mesto na zemqi u kome se okupqaju vernici, ~lanovi Hristove Crkve, na zajedni~ku molitvu. On je obitavali{te slave Bo`ije i vojske nebeske, mesto gde se veli~a i slavi ime Bo`ije, vr{i najsvetija `rtva Hristova - sveta tajna Evharistije (Liturgija) i gde vernici bivaju u~esnici spasonosnih darova koje im u ime Gospoda Isusa Hrista daju za to posve}ena sve{tena lica. Sveto bogoslu`ewe je, po


re~ima svetog Jovana Kron{tatskog, "uzajamno slu`ewe Boga qudima i qudi Bogu... slatki razgovor ~oveka sa Bogom, slavqewe Boga i molba za svoje potrebe...". Hram i bogoslu`ewe su neišscrpno vrelo blagodati Bo`ije. Vrelo iz koga se na{e du{e hrane, poje, ~iste i sna`e, išscequju, osve}uju i sa Tvorcem sjediwuju, zato i zahtevaju od nas specifi~no pona{awe. I pored toga {to ve}ina vernika, koji dolaze u hram na molitvu, zna kako se treba pona{ati, prime}eno je da ima dosta takvih koji to ne znaju ili to ~ine nespre tno. Kako se prekrstiti, gde upaliti sve}u, kako se pri~estiti i primiti naforu? Hajde da se svi zajedno podsetimo i nau~imo.

Kako se pravilno krstiti? Kad se mi Pravoslavni hri{}ani obra}amo Gospodu Bogu, osewujemo se krsnim znakom. Sve sve{štene radwe i sve molitve u Pravoslavnoj Crkvi po~èiwu i zavr{avaju se znakom krsta, koji ~ine kako prisutni na bogoslu`ewu, tako i oni koji slu`e. Krsnim znamewem izra`avamo svoju veru i prizivamo pomo} Bo`iju. Krstimo se ovako: Tri prsta desne ruke - palac, ka`iprst i sredwi prst sastave se vrhovima ujedno i ravno, dok se mali i domali prst saviju uz dlan. Sa tako sastavqena tri prsta desne ruke dodirujemo sredinu ~ela posve}uju}i Bogu svoj um (da bismo svagda ispovedali Gospoda) i govorimo: "U Ime Oca". Zatim spustimo ruku u visinu pojasa, posve}uju}i Bogu svoje srce (da bismo Gospoda qubili) rekav{i: "i Sina". Zatim dodirujemo prvo desno pa onda levo rame, posve}uju}i Bogu svoju snagu (da bismo ~inili {to je dobro) govore}i: "i Svetoga Duha". I prekrstiv{i se tako, na kraju ka`emo: "Amin" {to zna~i, "neka tako bude!" Krste}i se ovako mi izra`avamo: - Veru u jednoga Boga u Trojici - Oca, Sina i Svetoga Duha i - Pouzdawe u pomo} Gospoda na{eg Isusa Hrista, koji nas je spasao Svojim stradawem na krstu Prime}eno je da veliki broj qudi ne ume da se prekrsti. Gre{i se tako {to krste}i se u brzini ne dodirnemo pravilno deo tela koji bi trebalo. Tako umesto da se dodirnu ramena pri izgovarawu"i Svetoga Duha"Æ pogre{no se dodiruje dowi deo grudi. Na taj na~in se ne osewuje krstom, ve} obrnutim krstom, koji je simbol nepomjanika. Zato se treba osewivati krsnim znamewem polako i sa paž`wom uz izgovarawe Ære~i "U Ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha".Æ Tako|Ðe se de{ava da desna ruka kojom se krstimo nije pravilno name{tena - pa se mo`e videti da se qudi pogre{no krste celom {akom ili jednim prstom, umesto sa tri prsta.

Kako ulazimo u hram Bo`iji? Ulaze}i u sveti hram prekrstimo se pobo`no uz blagi naklon i izgovorimo re~i: "U}i æu u Dom Tvoj, pokloni}u se sa strahom hramu Tvome svetome..." i idu}i tiho i ne~ujno ka celivaju}oj ikoni, stanemo ispred we, prekrstimo se, zatim, napravimo dva poklona, celivamo ikonu i jo{ jednom se poklonimo, uvek izgovaraju}æi pri svakom poklonu: "Bo`e, milostiv budi prema meni gre{nome/gre{noj i pomiluj me". Zatim se poklonimo prisutnima desno i levo i stanemo na odgovaraju}u stranu hrama desno mu{karci, levo ž`ene, a ispred stoje deca. Pojci stoje za pevnicom ili u neposrednoj wenoj blizini ako je nedovoqno velika. Polo`aj desne ruke prilikom osewivawa krsnim znamewem

gledawem pojedinih vernika, razgovorom, smehom i sl. Molitve se izgovaraju u sebi. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako da ne bi ometao pojce. Jo{ je boqe da se takav prikqu~i pevnici. Diskretno se pazi na sve{tenikove radwe: kada se on prekrsti i kada se u molitvi ili pesmi pomiwu imena Oca i Sina i Svetoga Duha krstimo se i mi. Svojim pona{awem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidqiva senka, a nikako prime}en ili zapa`en. Nadmeno pona{awe fariseja u hramu Gospod je osudio, a pohvalio je skromno drž`we i skru{enu molitvu carinika. Prilikom izlaska iz hrama, opet se na isti na~in celivaju ikone, iza|e se na vrata hrama, tiho i ne~ujno, ponovo se okrene prema unutra{wosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.

Sveto Pri~e{}e

Pona{awe na bogoslu`ewu Ulaskom u sveti hram i zauzimawem svoga mesta, priberemo se i udubqujemo u smisao molitava i pesama koje se proiznose, ~uvaju}i se svakog razgovora i rasejanosti. Trudimo se da zaboravimo sve ovozemaqske brige u nastojawu da iz hrama iza|emo duhovno boqi i ~istiji nego {to smo u{li u wega. Dok traje bogoslu`ewe, ne {etamo po hramu, ne palimo sve}e, ne celivamo ikone, ne tiskamo se, ve} pa`qivo i pobo`no pratimo slu`bu i nastojimo da ono bude {to lep{e i sve~anije. Ukoliko neko iz odre|enih razloga ne mo`e da stoji celu slu`bu, mo`e u odre|enim momentima bogoslu`ewa i sesti. Obavezno stojimo, priklowene glave, za vreme ~itawa svetog Jevan|eqa, u toku malog i velikog vhoda, na re~i: "Glave svoje Gospodu priklonimo", "Mir svima" i za vreme ka|ewa. Tada, kao i za vreme propovedi, gde se ko zatekao tu i stoji dok se ta radwa ne zavr{i. Posebno treba da smo pa`qivi na svetoj Liturgiji za vreme ~itawa Jevan|eqa, pojawa Heruvimske pesme (poje se "Iž`e Heruvimi"), izno{ewa svetih Darova, ~itawa Simvola vere, pojawa "Dostojno i pravedno", molitve Gospodwe - "O~e na{", osve}ewa i pretvarawa svetih Darova (kada se poje "Tebe pojem"), na re~i: "Sa strahom Bož`ijim i verom pristupite" itd. Za vreme molitve noge su sastavqene a ruke se spuste niz telo, nipo{to se ne stavqaju iza le|a ili u xžepove. Tako|e, pazimo da ne navla~imo na sebe greh svojim nepristojnim pona{awem, `vakawem `vaPolo`aj ruku ka}e gume, upadqivim

pri uzimawu blagoslova i nafore

Najuzvi{enija i najsvetija sveta tajna jeste Sveta tajna Pri~e{}a. U woj se ~ovek potpuno fizi~ki i duhovno sjediwuje sa Hristom. Vino i hleb u Pri~e{}u su istinsko Telo i Krv Hristova. Zato se za primawe svetog Pri~e{}a hri{}anin mora pripremiti na najdostojniji na~in. Sedam dana se posti strogi post, bez uqa, dakle na vodi. Deca i bolesnici mogu i mawe, sa odobrewem i blagoslovom nadle`nog sve{tenika, odnosno duhovnika. Svetu tajnu Pri~e{}a primaju samo oni koji su kr{teni i koji su se postom, molitvom i pokajawem o~istili, pred sve{tenikom ispovedili, i na taj na~in se pripremili za sjediwewe sa Gospodom. Ko se nedostojan pri~esti, bez ove pripreme, taj, prema upozorewu svetog apostola Pavla, gre{i pred Bogom i na sud sebi prima sveto Pri~e{}e (1. Kor. 11, 27-29) Jutro uo~i Pri~e{}a (od pono}i), ne uzima se ni{ta od jela i pi}a, niti se pu{i. Na vozglas sve{tenika : "Sa strahom Bo`ijim i verom pristupite", verni koji su se pripremali za Pri~e{}e prilaze dverima i ~itaju molitvu pre Pri~e{}a "Verujem Gospode i ispovedam". Pristupaju prvo deca, pa mu{karci i na kraju `ene. Kada se pristupa svetim Tajnama NE krsti se da se rukom ne bi zaka~io putir i sveti Darovi prosuli, {to je veliki greh. Ruke treba spustiti uz telo i re}i svoje kr{teno ime. Usta se otvore da bi sve{tenik mogao uneti sveto Pri~e{}e u wih i ne zatvaraju se dok ne izvadi ka{i~icu. Pri~e{}e se ne uzima, ono se dobija. Nakon primqenog Pri~e{}a se tako|e ne krsti iz gore pomenutog razloga, ne celiva se sve{teniku ruka, niti ikone da ne bi ~estica svetih Darova spala sa usana. Zatim se uzima nafora i sa~eka se kraj svete Liturgije. Ako se neko pri~esti na Bo`i}, Vaskrs, ili na koji drugi mrsni dan, toga dana se ne posti, ali se vodi ra~una da se ne pretera u jelu i pi}u. Posti se samo onda kada se pri~e{}šæuje na posnom danu.

Понашање у храму Божјем  

Conduct in Orthodox Christian Temple, Orthodox Pamphlet, Млади православац, Билтен храма Рождества Христовог, Пирот, Србија, православни час...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you