Page 1

ШКОЛСКИ СПОМЕНАР ОШ „БРАНКОРАДИЧЕВИЋ“ МАЛИ ЗВОРНИК

БРОЈ 3, МАРТ 2015.


Драги другари,

трећи број нашег часописа посвећен је пријатељству и љубави.

Љубав и пријатељство присутни су у животу свакога од нас. Љубав је једина ствар на свету коју не треба објашњавати, нити тражити разлоге за њено постојање. И пријатељство је љубав. Ако си неком потребан, ако ти не замера на ономе што кажеш или учиниш и ако му све твоје постаје важно, знај да те воли и да ти је пријатељ. Ако човек жели да има пријатеља он мора да га воли и верује у њега, јер без љубави и поверења нема искреног пријатељства. У правом пријатељству нема зависти и љубоморе, оних осећања која изазивају бол у срцу и немир у души. Пријатељска љубав је несебична, узајамна и никада не престаје, јер пријатељ је неко ко те потпуно разуме и воли онаквог какав јеси. Искрено пријатељство је чврсто и неуништиво. Имати пријатеља најлепша је ствар на свету, јер љубав и пријатељство чине чуда. Они нам дају крила и покрећу нас. Ваша редакција


Цитати о љубави и пријатељству -

Прави пријатељи ће увек бити уз тебе када их затребаш. Колико год је ретка истинска љубав још је ређе истинско пријатељство.

-

Пријатељство је иста душа која живи у два различита тела.

-

Судбина нам даје родитеље, пријатеље бирамо сами.

-

Многи људи ће пролазити кроз наше животе, али само прави пријатељи ће нас волети и оставити траг у срцу.

-

Пријатељство је љубав без крила.

-

Пријатељство се не бира – оно бива.

-

Љубав одолева времену које све отима.

-

Прави пријатељ је онај који те држи за руку а осети твоје срце.

-

Истина је да ће те људи повредити, само треба наћи оне који су

-

вредни тога. Човек може волети само оно биће за које је уверен да ће бити присутно када му затреба. Постоји неко зло међу људима које их спречава да се удружују и нагони их да између себе отварају понор. Једино љубав може да их натера да тај јаз премосте.

-

Боље је волети и изгубити, него никада не волети.

-

Љубав све побеђује.

-

Цвет не може да цвета без сунца, а човек не може да живи без љубави.

-


Валентина Ерић 4-2


Ања Средојевић 4-2

Ана Николић 4-2


Михаило 1-1

Сања Перић 4-1


Марија Гајић 4-1

Божидар Секулић 4-1


Теодора Ерић 4-1

Божидар Секулић 4-1


Мирослав Антић Плави чуперак Плави чуперак обично носе неко на оку, неко до носа, ал има један чуперак плави замислите где? — У мојој глави. Како у глави да буде коса? Лепо. У глави. То није мој чуперак плави, већ једне Сање из шестог „а”. Па шта? Видећеш шта — кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало-мало... па поцрвениш, па грицкаш нокте и кријеш лице па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш — а све којешта учиш. Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш нокте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке. Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака — правог јунака направи туњавка и неспретњака.


Бранко Радичевић Јадна драга

Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре, Нема сунца миленог, Нема мог. Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје? Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама!


Слатка мисли

Mисли моја слађана А о драгој мојој, Кад на руци млађана Лежаше на мојој, Кад јој срце куцаше Да пробије груди, Кад јој усна муцаше: „Та ево те туди!“ Кад ми оно весела Око врата паде, Кад сузица она врела Низ лице јој тећи стаде, Ох када се зарумене, Кад полете оно к мене Кâно зора белу дану Једва дочекану. — Мила моја, зоро моја, Сунце дану моме, О слађана мисли моја А о злату моме!


ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ

Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама.

Пабло Неруда: АКО МЕ ЗАБОРАВИШ Хоћу да знам једну ствар. Знаш како је то ако гледам кристални месец, црвену грану споре јесени у мом прозору, ако дотакнем уз ватру неопипљив пепео или изборано тело кладе, све ме одводи теби као да је све што постоји, мириси, светлост, метали попут малих барки што плове ка острвима твојим која ме чекају.


Е, па добро, ако мало-помало престанеш да ме волиш и ја ћу престати тебе да волим мало-помало. Ако ме одједном заборавиш не тражи ме јер бих те ја већ заборавио. Ако сматраш дугим и лудим ветар застава што пролази кроз мој живот и одлучиш да ме оставиш на обали срца у коме имам корена запамти да ћу тога дана, тога часа дићи руке ишчупати своје корене у потрази за другим тлом. Али ако сваки дан, сваки сат, пристанеш да ми будеш судбина с неумољивом слашћу, ако се свакога дана попне један цвет до твојих усана тражећи ме о љубави моја, о моја у мени се сва та ватра понавља, у мени ништа није угашено ни заборављено, моја љубав се храни твојом љубављу, љубљена, и све док живиш биће у твојим рукама не напуштајући моје.


Јован Дучић: СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ Гледаћу твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу. Ти си искра мога мача победнога; Сто музичких врела што брује и плаве; Поглед који хоће да сагледа Бога; Пехар из ког пијем страшно пиће Славе. Кроз тамну је пустош моје крило секло, Где сад сја твој покрет и твоја реч зари; И као да свему ти беше порекло, Сунце што ми откри место свију ствари. Све воде посташе за одсев твог стаса, Простор, да имаднеш душу зачуђену, Мир тамних долина за ехо твог гласа, Сунце да на свету бациш своју сену. Ти си као лађа с крупним једрилама, Што носи поднебља других копна; о, ти, Што се, неумитна, јави међу нама Да даш свој дах земљи и свој глас лепоти.

Школски споменар 3  
Школски споменар 3  
Advertisement