__MAIN_TEXT__

Page 1

Аутор : Ана Павловић, педагог


ДОБРА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – УСПЕШАН ЧАС Планирање наставе је саставни део стручног усавршавања наставника, а припрема за час инструмент успешног рада наставника. Планирање наставе обухвата: 1. планирање садржаја (шта ће се радити на часу) 2. дидактичко-методичку организацију, тј. технологију рада (како ће се радити на часу). Сваки наставник треба да има писану припрему за час. Припрема служи наставнику да се он подсети и води час. Час је интерактивни однос између ученика, наставника и наставних садржаја који се, по правилу, остварује у временском трајању од 45 минута.


Компоненте наставникове припреме за час


Припрема ученика за час обухвата психофизичку припрему, као и обнављање претходно обрађеног градива. Такође, припрема обухвата и припрему наставног материјала, као и припрему домаћих задатака.


Општа припрема наставника обухвата и упознавање са ученицима, односно разредом, тј. са психофизичким могућностима ученика, као и са нивоом њиховог предзнања из предмета сличног садржаја. Такође, наставник се упознаје и са индивидуалним склоностима и способностима ученика, интересовањима и мотивацијом за рад и учење. За овај део припреме, наставник поред личних запажања, користи и мишљења својих колега, одељењских старешина, школских педагога и психолога, као и податке из писаних докумената (дневници, записници, резултати тестова и разних такмичења).


Припрема наставника за час


Писана припрема за час треба да садржи:                        

назив школе, име и презиме предметног наставника, разред и одељење, образовни профил, назив наставног предмета, редни број часа, назив наставне теме (модула), назив наставне јединице, циљ (исход) часа, задатке часа (образовни, функционални, васпитни задаци) тип часа, облике рада, наставне методе, наставна средства, корелацију са другим предметима и у оквиру предмета, активности ученика, активности наставника, наставни објекат, литературу за ученике, литературу за наставнике, структуру часа (уводни, главни и завршни део часа), изглед табле, вредновање успешности часа (евалуација и самоевалуација), прилози (наставни листићи, задаци за самосталан рад ученика).


ЦИЉ (ИСХОД) ЧАСА се односи на степен знања која ученици треба да савладају изучавањем одређеног предмета - оно што желите да постигнете на часу, знања која желите да на крају часа ученици усвоје. Амерички методичар Бенџамин Блум је дефинисао 6 категорија сазнајних циљева, и то: 1. знање, 2. схватање, 3. примену, 4. анализу, 5. синтезу, 6. евалуацију.


Класификација ЗАДАТАКА НАСТАВЕ: - Образовни (материјални) задаци – односе се на знање (стицање знања, упознавање, разумевање, примену знања, формирање појмова и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: упознати, усвојити, стећи, разумети, научити, проширити, формирати... - Функционални (формални) задаци – односе се на развијање способности (интелектуалних, вербалних, практичних, психомоторних и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: развити, оспособити, усавршити, формирати, увежбати, навикавати... - Васпитни задаци – односе се на усвајање и развијање основних васпитних вредности (моралних, естетских, физичких, радних и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: формирати,навикавати, развијати...


ТИП ЧАСА зависи од задатака наставног часа и може бити дефинисан као: - уводни час (први час који се држи на почетку школске године), - обрада новог градива (не препричавати уџбеник, већ га тумачити, наводити нове примере, постављати смислена питања, користити очигледна наставна средства, тражити сличности и разлике, изводити закључке, активирати ученике), - вежбање, - утврђивање (нпр. решавање рачунских задатака, час лабораторијског вежбања...; 20-40% од укупног броја часова), - проверавање и вредновање знања (може се вршити фронтално, групно или индивидуално; начини: усмена, писмена, практична провера знања), - систематизација (обично се врши на крају школске године).


ОБЛИК РАДА на часу зависи од наставниковог приступа, узраста и састава ученика и природе наставне грађе. Постоје 4 облика рада, и то: 1. фронтални (истовремени, упоредни рад наставника са свим ученицима у одељењу под истим радним условима – наставник исто градиво излаже, објашњава, демонстрира свима истовремено), 2. индивидулани (облик у коме сваки ученик у одељењу самостално ради задатак уз одговарајућу помоћ наставника, и то: као наставников рад са појединцем, сви ученици раде исте задатке или раде различите задатке – погодан облик за лабораторијске или експерименталне методе, рад на тексту или графичким радовима и сл.), 3. групни (облик рада у којем се одељење дели на групе које, свака за себе, остварују постављене задатке и о резултату обавештавају одељење; наставник даје упутства, расподељује задатке, усмерава рад и пружа подршку), 4. рад у паровима (прелазни облик, од индивидуалног ка групном; може се организовати као инструктивни рад (бољи ученик излаже садржај лекције слабијем) или као заједничко учење или стваралаштво (бира се садржај, одређује време и средства за рад).


НАСТАВНА МЕТОДА је начин или поступак који се примењује ради остваривања неког циља. Најчешће се користе: 1. Вербалне методе: - монолошка (усмено излагање – предавање, приповедање, описивање, образлагање и објашњавање); - дијалошка (слободан разговор – уобичајена вербална комуникација са ученицима; дискусија – полемика, дебата или расправа, постављање питања и супротстављање мишљења аргументима). 2. Решавање проблема – хеуристички приступ (наставник поступно води ученике кроз процес откривања приликом решавања проблема). 3. Рад на тексту, писани и графички радови (коришћење уџбеника и шире литературе, полупрограмираног и програмираног материјала, текстова; илустрације - цртежи, дијаграми, графици, шеме; самостални писани и графички радови ученика – школски писмени задаци, контролне вежбе, тестове, реферати и сл.). 4. Демонстративна (приказивање модела, шема, скица, појава, стања, активности, филмова, разне пројекције и друго).


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: 5. Практични рад и радионица (лабораторијски, експериментални, различите врсте практичних вежби и радионица). 6. Игровне активности (стваралачке, уметничке, драмске, логичке и друге игре, као и задаци отвореног типа у језичком, логичко-математичком, телесно-кинестетичком, визуелно-просторном, музичком и емоционално-социјалном домену). 7. Истраживачки рад ученика (увођење ученика у поступак научног истраживања на сопственом истраживачком пројекту). 8. Комбиновани рад (истовремено коришћење различитих метода).


НАСТАВНА СРЕДСТВА су основни инструменти наставног рада којима се служе и наставник и ученик, чиме се потпомаже разумевање и усвајање садржаја наставе и учења. Деле се на: 1. Текстуална (штампани и писани текстови). 2. Визуелна (предмети, фотографије, слике, цртежи, карте, шеме, дијаграми, симболи итд.). 3. Аудитивна (шумови у природи, музички и тонски ефекти, звучни ефекти итд.). 4. Аудио-визуелна (средства са текстом, музиком и звуцима: филмови, ТВ емисије, видео снимци (клипови), настава уз помоћ рачунара, пројектора и др). 5. Мануелна (разноврсни алати, машине, инструменти, апарати, препарати, предмети, материјали и др.). 6. Помоћно-техничка (разноврсне табле, столице, апликатори, показивачи и др.).


АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА дефинишу шта наставник ради за време часа како би подстакао ученике на активно усвајање знања, умења и вештина. Нпр: иницира ученичке одговоре, објашњава, илуструје, изводи закључке, проверава разумевање градива, помаже ученицима у раду и сл. АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА дефинишу очекиване активности ученика кроз које ће активно учествовати у раду на часу. Нпр: повезују појмове, уочавају, изводе закључке, дискутују и сл.


Сценарио часа


ЧАС СЕ САСТОЈИ ИЗ ТРИ ФАЗЕ, И ТО: 1. УВОДНИ ДЕО ЧАСА (5-10 минута) 2. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (20-30 минута) 3. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (10-15 минута)


Уводни део

Главни део

Завршни део

УВОДНИ ДЕО ЧАСА траје 5-10 минута. - Треба да буде што интересантнији. - У уводном делу часа наставник јасно истиче ЦИЉ ЧАСА. - Упознаје ученике са темом која ће се обрађивати или градивом које ће се увежбавати (краћи преглед онога што ће радити на часу). - У циљу подстицања интересовања ученика, наставник може да исприча неки занимљив детаљ или анегдоту у вези са темом, покаже илустрацију и сл. - Наставник може да упути ученике да унапред прочитају текст из уџбеника, чланак из часописа или са интернета, погледају ТВ емисију. - Може задати припремне задатке практичне природе: да нешто направе код куће или посматрају неки процес и изнесу своја запажања. - Наставник указује на важност садржаја коју ће учити и практичну примену у свакодневном животу. - Обнављањем и повезивањем садржаја претходно наученог градива, наставник уводи ученике у нову наставну јединицу, тако што проверава знање градива на које се „наслања“ нови садржај.


Уводни део

Главни део

Завршни део

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА траје 20-30 минута. - Током ове етапе ученици, под руководством наставника, усвајају нове чињенице, на основу њих формирају нове појмове и закључке и тако стичу нова знања, умења и вештине. - Поступно се излаже нови садржај, осмишљено повезује, наводе примери, демонстрира, доносе закључци, уче правила или се практично примењују. - У овом делу часа је врло важно пробудити и одржати пажњу и заинтересованост ученика. - Главни део часа се заснива на: * саопштавању чињеница, * показивању појава, * објашњавању физичких закона, извођењу формула, * уопштавању и извођењу закључака.


Уводни део

Главни део

Завршни део

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА траје 10-15 минута. - Наставник врши рекапитулацију часа, тако што кратким питањима (или неком другом техником) проверава разумевање и савладаност градива. - Наставник указује ученицима на суштину материје (сажето указује на битне елементе) или исправља пропусте уколико их је било. - Даје повратну информацију ученицима о њиховим активностима за време часа и о томе шта су запамтили и како су разумели. - Задаје домаћи задатак са потпуном инструкцијом, који је унапред испланиран и припремљен.


ВРЕДНОВАЊЕ УСПЕШНОСТИ ЧАСА (ЕВАЛУАЦИЈА И САМОЕВАЛУАЦИЈА) Кроз ЕВАЛУАЦИЈУ ЧАСА се разматра протекли час, резултати, атмосфера. Помаже наставнику да унапреди будуће часове. Може се вршити на крају часа са ученицима (помоћу анкетних листића нпр.) или кроз стручни педагошко-инструктивни надзор од стране директора, стручних сарадника или просветног саветника. САМОЕВАЛУАЦИЈУ ЧАСА врши сам наставник након одржаног часа, где ће на крају крају припреме исписивати своја запажања и коментаре о успешности часа, као на пример: проблеми који су настали и како су решени, следећи пут ћу другачије урадити/променити, општа запажања.


ТРУДИТЕ СЕ ДА ВАМ ПРИПРЕМА БУДЕ КОРИСНА И ПРАКТИЧНА, А НЕ ПУКО ПИСКАРАЊЕ НА ПАПИРУ. ОДРАДИТЕ ЧАС ПРЕМА ПЛАНУ, АЛИ УВЕК ИМАЈТЕ НА УМУ ДА СЕ НЕЋЕТЕ УВЕК МОЋИ ДРЖАТИ ПЛАНА У ПОТПУНОСТИ.


Пример/идеја за могући изглед писане припреме часa

1. ЕР М И Р П


2. Р МЕ И ПР


3. ЕР М ПРИ


4.

ЕР М И ПР


5. Р МЕ И ПР

Profile for Медицинска школа

Припрема наставника за час  

Припрема наставника за час  

Profile for 00464
Advertisement