tema
VAROOZA PČELA
V
arooza je parazitarno oboljenje odraslih pčela i pčelinjeg legla, a njegov uzročnik je parazit iz grupe grinja. Raširena je na gotovo svim kontinentima. U našoj zemlji nemamo ni jedno pčelinje društvo slobodno od ovog parazita. Zauzima veliki procenat u ukupnim gubicima i smanjenju prihoda u pčelarskoj proizvodnji. Poznato je da pčelinja zajednica u kojoj se varoa ne tretira uginjava te je redovna borba s ovim parazitom postala deo savremene pčelarske prakse. Dr Nada Plavša Naučni institut za veterinarstvo »Novi Sad»
KLASIFIKAcIjA PARAZITA
Grinja (Varooa jacobsoni, Oedemans,1904) pronađena je na azijskoj pčeli (Apis cerana) na ostrvu Javi i sve do nedavno smatralo se da je to ista vrsta kao i Varooa destructor (Anderson i Trueman, 2000). Premda su varoe iz različitih populacija naizgled jednake, njihov parazitizam na evropskoj pčeli (Apis mellifera) se značajno razlikuje. Varooa jacobsoni je još uvek ograničena na azijsku pčelu (Apis cerana) kao jedinog domaćina. Na azijskoj pčeli postoji 18 haplotipova u grupi ovog parazita, od kojih su samo dva prešla na evropsku pčelu i proširila se po svetu. Oba pripadaju vrsti Varooa destructor. Razlike između ove dve vrste varoa su u veličini, reproduktivnim karakteristikama te u strukturi mitohondrijalne DNA (mt DNA) sekvence gena citohrom oksidaze I (CO-I). Varooa destructor je veća od Varooa jacobsoni. Samo Varooa destructor sposobna je da nanosi štetu pčelama. Život ovog parazita u aktivnoj sezoni traje između 20 i 60 dana, a zimi 6 - 8 meseci. Varooa destructor je prvi put unesena u Evropu (prostor bivšeg SSSR) 1965. godine, a u Srbiji je prvi put utvrđena 1976. godine kod Dimitrovgrada.
RAZVOj PARAZITA Od jAjA dO OdRASLE jEdINKE
Odrasla ženka varoa napušta odraslu pčelu i zaražava radilačku ćeliju 20 časova pre pokla-panja ili trutovsku oko 40 časova pre poklapanja pri čemu veći afinitet ima prema radilačkoj i to za 8 - 10 puta. Kada uđe u ćeliju, pada na dno ćelije i uroni u pripremljenu hranu za razvoj pčelinje larve. Nakon poklapanja, pčelinja larva se ispruži i hrani se preostalom hranom, prilikom čega se varoa oslobađa i penje na larvu. Vrlo brzo se priprema za produkciju jaja i njeno razmnožavanje se mora završiti u poklopljenom
Varoa leglu (12 dana radilačko ili 15 dana trutovsko). Nakon poklapanja ćelije, varoa traži pogodno mesto za polaganje prvog jajeta, najčešće na prednjem delu ćelije. Kad varoa položi jaje, pričvršćuje ga na zid ćelije sa prednja dva para nogu, drži oko 20-30 minuta i zatim ga napušta. Varoa polaže jaja približno svakih 30 sati i potomci dostižu zrelost jedan za drugim. Mužjak prvi sazreva. Mužjak je polno sazreo kada je i prva ženka zrela, kada počinje parenje i ono se obavlja sve dok ne odraste sledeća ženka. Izvan ćelije mužjak ne može da preživi i on uginjava unutar ćelije. Razmnožavanje varoe se završava onog momenta kad pčela izlazi iz ćelije. Veoma je teško pratiti pojedinačno parazita i nemamo pravi podatak koliko reproduktivnih ciklusa može imati jedna ženka u svom životnom veku, iako je to veoma važno za procenu razvoja populacije. Po izlasku mlade ženke varoe, zajedno sa pčelom iz ćelije, ona u roku od 4 do 13 dana traži novu ćeliju u kojoj će položiti jaja. Razmnožavanje varoe je veoma intenzivno, tako da jedna odrasla varoa u roku od 150 dana umnoži i preko 1.400 potomaka, a ako se razmnožava isključivo u trutovskom leglu broj potomaka može biti i preko 6.000 (Dražić i sar., 2004).
POSLEdIcE VAROE
Uticaj varoe pojedinačno na pčelu i pčelinje društvo u celini je višestruko. Varoa se hrani sišući hemolimfu pčele, ali koristi i hranu namenjenu pčelama. Ako pčelinju larvu napadne samo jedna varoa ona je lakša za 6,6%, dok je kod napada šest i više varoa, larva lakša za 25%, tada se rađaju oštećene pčele koje brzo uginu (De Jong, 1983). Životni vek napadnute pčele je skraćen, a trutovima je smanjena sposobnost parenja. Negativan uticaj uočava se i na Varooza pčela
341