RAZUMETI MOZAK

36 - 1.1. „Abe­ce­da“ mo­zga

se raz­mo­tre ne­ke „isti­ne” do kor­po­ra­cij­skih re­flek­sa da se od­bra­ne po­sto­je­će po­zi­ci­je, čak i upar­lo­že­na bi­ro­kra­ti­ja. Broj­ne su pre­pre­ke tran­sdi­sci­pli­nar­nom na­po­ru da se stvo­ri no­vo po­lje, ili čak skrom­ni­je da se iz no­ve per­spek­ti­ve osmo­tre obra­zov­ne te­me. Ovo pred­sta­vlja de­li­ka­tan pro­blem „me­nadž­men­ta zna­nja“. Kon­struk­ti­van skep­ti­ci­zam ne mo­že na­ško­di­ti i sva­ki ino­va­ti­van pro­ je­kat na­ći će se u ne­kom tre­nut­ku po­zi­ci­ji „K”, i tra­ži­ti put da iza­đe iz „Zam­ka“.

Upr­kos po­te­ško­ća­ma, po­sto­ji put: da ci­ti­ra­mo Lao Cea: „Put je cilj.” Šta­vi­še, sa­me ne­u­ro­na­u­ke ne­na­mer­no stva­ra­ju obi­lje „ne­u­ro­mi­to­va“ za­ sno­va­nih na ne­ra­zu­me­va­nju, lo­šim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma i čak is­kri­vlja­va­nju is­tra­ ži­vač­kih re­zul­ta­ta. Ovi mi­to­vi, ko­ji se uvre­že u jav­no­sti pu­tem me­di­ja, mo­ra­ju se uoči­ti i raz­ot­kri­ti. Oni po­sta­vlja­ju mno­štvo etič­kih pi­ta­nja na ko­ja se u de­ mo­krat­skom dru­štvu mo­ra od­go­vo­ri­ti pu­tem po­li­tič­ke de­ba­te.

Mo­že­mo se za­pi­ta­ti da li je (ma­kar sred­njo­roč­no) pri­hva­tlji­vo, u bi­lo ko­joj re­flek­si­ji na obra­zo­va­nje, ne uze­ti u raz­ma­tra­nje ono što je po­zna­to o mo­zgu ko­ji uči. Da li je etič­ki ig­no­ri­sa­ti po­lje re­le­vat­nog i ori­gi­nal­nog is­tra­ži­va­nja ko­je ba­ca no­vo sve­tlo na fun­da­men­tal­no raz­u­me­va­nje obra­zo­va­nja?

Kog­ni­tiv­ne funk­ci­je Iz­u­ča­va­ne na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma, kog­ni­tiv­ne funk­ci­je ba­šti­ne po­stig­nu­ća mul­ti­di­sci­pli­nar­nog is­tra­ži­vač­kog po­du­hva­ta. Iz tog raz­lo­ga, kom­ple­men­tar­no, ne­u­ro­na­u­ke, kog­ni­tiv­na ne­u­ro­na­u­ka i kog­ni­tiv­na psi­ho­lo­gi­ja na­sto­je da raz­u­ me­ju ove pro­ce­se.

Kog­ni­ci­ja se de­fi­ni­še kao niz pro­ce­sa ko­ji omo­gu­ća­va­ju ob­ra­du in­for­ma­ci­ja i raz­voj zna­nja. Ovi pro­ce­si na­zi­va­ju se „kog­ni­tiv­nim funk­ci­ja­ma”. Me­đu nji­ma, vi­še kog­ni­tiv­ne funk­ci­je od­go­va­ra­ju naj­slo­že­ni­jim pro­ce­si­ma ljud­skog mo­zga.

One su pro­iz­vod po­sled­nje fa­ze evo­lu­ci­je mo­zga i uglav­nom su sme­šte­ne u kor­tek­su, ko­ji je po­seb­no vi­so­ko raz­vi­je­na struk­tu­ra kod lju­di (vi­de­ti Dru­go po­gla­vlje).

Pri­me­ri ovih funk­ci­ja od­re­đe­ni su aspek­ti per­cep­ci­je, pam­će­nja i uče­nja, ali i je­zi­ka, mi­šlje­nja, pla­ni­ra­nja i do­no­še­nja od­lu­ka.

Kva­li­te­tan i zdrav ži­vot Po­put dru­gih or­ga­na ljud­skog te­la, mo­zak naj­bo­lje funk­ci­o­ni­še ka­da se ži­vi zdra­vo. U sko­ra­šnjim stu­di­ja­ma po­sma­tran je uti­caj is­hra­ne i fi­zič­ke ak­tiv­ no­sti na ce­re­bral­ne spo­sob­no­sti i po­seb­no na uče­nje. Re­zul­ta­ti po­ka­zu­je da ba­lan­si­ra­na is­hra­na do­bri­no­si raz­vo­ju i funk­ci­o­ni­sa­nju mo­zga, ujed­no spre­ Raz­ume ­ ­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju