2.1. Članak A - 223
da sedete rodimanjespremnoda napreduje.Očito su korisne intervencije ko je minimiziraju ili uklanjaju negativne posledice nedostataka u ishrani, pos ledice neurotoksina i zaraznih bolesti, kakva je rubeola (Shonkoff and Philli ps, 2000). Sinaptogeneza i sinaptički gubitak – Neki spekulišu da bi se više sinapsi očuvalo, kadabi postojali viši nivoistimulacije i obogaćenja uperiodu do treće godine, i ovo bi koristilo svojdeci. Mnoštvopoizvoda (električnih, mehaničkih i nutritivnih) i programa reklamira se tvrdnjama da povećavaju inteligenciju beba. Ne postoje dokazi za ove tvrdnje (Bruer, 1999a i b;Goswami, 2004, 2005). Sa druge strane, nedostatak osnovnog kontakta sa ljudima i materijalnim okruženjem, k ao u težim slučajevima zlostavljanja i zanemarivanju, očito je štetno zadecu (Rutter and O’Connor,2004). Društvena kognitivnost i emocionalna regulacija – Sposobnost dece predškolskog uzrasta da prate pouzdanost informacija koje primaju često je podcenjivana, jer deca poklanjaju svojepoverenje sa adekvatnom selektivno šću (Koenig and Harris, 2005). Sve više istraživanja pokazuje da mala deca pouzdano informišu o svojim iskustvimairazumevanju. Mada tek počinjemo da razumemo kompleksnost društvene kognitivnosti i društvene interakcije (Davis, 2004), odgovori na nova pitanja o poreklu i količini poverenja male dece punudiće solidnijunaučnuosnovu za rane programeintervencije. Osetljivi periodi –Iako opservacije prvih studija Vizela (Weisel)i Hjubela (Hubel) – o vizuelnoj deprivaciji kod mačića – nemaju implikacije za interv encije uranom detinjstvu, moguće je dapostoje periodimogućnosti uranom detinjstvu kada određeni razvoj treba da se dogodi. Neko kasnije hvatanje ko raka u promenjenim okolnostima, takođe, može biti moguće. Postojanje ose tljivih perioda za usvajanje i razvoj jezika dokumentovano je u psihološkim istraživanjima. Ipak, neuronaučni dokazi o osetljivim periodima u ljudskom razvoju su trenutnoograničeni. Složenost okruženja–Istraživanja Grinhauta i saradnika (Greenhouth et al., 1972,1987) pokazuju dasloženost okruženja utiče na mozgove pacova – onikoji suodrasli u složenim okruženjimabilisu puno bolji u učenjuzadataka ulavirintu. Mada zagovarači programa intervencija u ranomdetinjstvupozi vaju na „obogaćeno“ okruženje, direktni dokazi nisu još dostupni. Potrebno jerazmotriti meruu kojoj dobronamerni roditelji i nastavnici okružuju decu mnoštvom svetlih, dinamičnih objekata, igračaka i sprava kako bi pospešili učenje. Dok ekstremna sredinska i senzorna deprivacija može, jasno je, biti štetna, obogaćeno okruženjene unapređuje nužno razvojmozga (Blakemore and Frith, 2005). Neuronska plastičnost – Rezultati u ovoj oblastisu relevantni jer pokazuju da rani razvojni i programi intervencije u detinjstvu ne moraju da preuzmu Razumeti mozak: Rođenje nauke o učenju