RAZUMETI MOZAK

140 - 1.6. Raz­ot­kri­va­nje „ne­u­ro­mi­to­va“

Šta je „ne­u­ro­mit“?

Na­u­ka na­pre­du­je pu­tem po­ku­ša­ja i pro­ma­ša­ja. Te­o­ri­je se kon­stru­i­šu na osno­ vu po­sma­tra­nja, ko­je dru­gi fe­no­me­ni po­sle po­tvr­đu­ju, mo­di­fi­ku­ju ili po­bi­ja­ju: dru­ ga te­o­ri­ja, kom­ple­men­tar­na ili kon­tra­dik­tor­na pret­hod­noj, stva­ra se i pro­ces se na­sta­vlja. Ovaj tr­no­vit put na­u­ke je ne­iz­be­žan, ali ima i svo­je ma­ne. Ne­ke hi­po­te­ze ko­je su se po­ka­za­le kao ne­va­že­će ipak osta­vlja­ju tra­go­ve i ako oni za­o­ku­pe ma­štu, na­sta­ju „mi­to­vi“. Ova uve­re­nja mo­gu se is­ko­re­ni­ti na­u­kom, ali po­ka­zu­je se da če­sto, upr­kos sve­mu, tvr­do­gla­vo is­tra­ja­va­ju i pre­no­se se jav­no­sti pu­tem ra­znih me­di­jia.

Ne­u­ro­na­u­ka je ne­mi­nov­no uple­te­na u ovaj fe­no­men. Ne­ki iz­ra­zi na en­gle­ skom je­zi­ku ovo po­tvr­đu­ju: „smi­sao za bro­je­ve“ („num­ber sen­se“), na pri­mer, po­ti­če iz is­tra­ži­va­nja ne­mač­kog ana­to­mi­ste i psi­ho­lo­ga, Fran­ca Jo­ze­fa Ga­la (Franz Jo­seph Gall, 1758–1882). Ana­li­zi­ra­ju­ći gla­ve osu­đe­nih ži­vih kri­mi­na­la­ ca i di­sek­ci­jom mo­zgo­va pre­mi­nu­lih, Gal je usta­no­vio te­o­ri­ju fre­no­lo­gi­je: ne­ki po­se­ban ta­le­nat pro­iz­ve­šće rast mo­zga, a mo­zak će po­ti­ski­va­ti kost i is­kri­vi­ti lo­ba­nju. Gal se hva­lio da opi­pa­va­njem gla­ve mo­že da raz­li­ku­je kri­mi­nal­ca od po­šte­nog čo­ve­ka, oso­bu „ za ma­te­ma­ti­ku“ od oso­be „za li­te­ra­tu­ru“. Fre­no­lo­gi­ ja je, u me­đu­vre­me­nu, odav­no pre­va­zi­đe­na, za­pra­vo dis­kre­di­to­va­na. Uisti­nu, ne­ke obla­sti mo­zga je­su spe­ci­ja­li­zo­va­ni­je od dru­gih i ima­ju od­re­đe­ne funk­ci­je.

Ali, na­su­prot re­gi­o­ni­ma ko­je je Gal mi­slio da je uočio, reč je o funk­ci­o­nal­nim spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma (po­put stva­ra­nja sli­ka, pro­iz­vod­nje re­či, ose­tlji­vo­sti na do­ dir itd.), a ne o mo­ral­nim oso­bi­na­ma po­put do­bro­te, bor­be­nost i slič­no1.

Sa­ma na­u­ka ni­je je­di­na od­go­vor­na za po­ja­vu ova­kvih mi­to­va. Če­sto je te­ ško raz­u­me­ti ni­jan­se re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja, a još te­že pro­to­ko­le i me­to­do­lo­ške de­ta­lje. Ipak, ljud­ska pri­ro­da če­sto je za­do­volj­na br­zim, jed­no­stav­nim i ne­do­ smi­sle­nim re­še­nji­ma2 - čak u nji­ma uži­va. Ovo nu­žno vo­di u po­gre­šna tu­ma­če­ nja, upit­ne eks­tra­po­la­ci­je i, ge­ne­ral­no, u stva­ra­nje po­gre­šnih ide­ja3.

U ovom po­gla­vlju ana­li­zi­ra­mo, je­dan po je­dan, glav­ne mi­to­ve ko­ji pri­pa­ da­ju na­u­ci o mo­zgu sa po­seb­nom pa­žnjom na one naj­re­le­vant­ni­je za me­to­de uče­nja. Za sva­ki mit, iz isto­rij­ske per­spek­ti­ve će­mo ob­ja­sni­ti ka­ko je ide­ja za­ če­ta i za­tim će­mo da­ti pre­gled tre­nut­nog sta­nja na­uč­nih is­tra­ža­va­nja u da­toj obla­sti. Iro­nič­no, ne­ki mi­to­vi su, za­pra­vo, ko­ri­sti­li obra­zo­va­nju ta­ko što su da­li „oprav­da­nje“ za di­ver­zi­fi­ka­ci­ju. Ali, oni uglav­nom ima­ju ma­nje sret­ne po­sle­di­ ce i za­to mo­ra­ju bi­ti raz­ot­kri­ve­ni.

1

Gal je ta­ko­đe pret­po­sta­vio da po­sto­je obla­sti po­god­ne za je­zi­ke i arit­me­ti­ku.

Ma­sov­ni me­di­ji uti­ču na mnje­nje i po­seb­no su sprem­ni na pre­ko­mer­na po­jed­no­sta­vlji­va­nja (o ovo­me vi­de­ti Bur­di­je (Bo­ur­di­eu), On Te­le­vi­sion, New Press, 1998).

2

Ni na­uč­ni­ci ni­su imu­ni na ovu ten­den­ci­ju. Iako se oče­ku­je da bu­du ri­go­ro­zni u svo­joj obla­sti, ka­da se obra­ća­ju pu­bli­ci ko­ja je da­le­ko od nji­ho­vih is­tra­ži­va­nja, pod­leg­nu ljud­skim ma­na­ma i su­bjek­tiv­nim i emo­ci­o­nal­nim uti­ca­ji­ma.

3

Raz­ume ­ ­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju