Slovenska uzajamnosti ili ideja da su Crnogorci dio srpskog naroda, u njegovom shvatanju apsolutno ne postoji. Koncept crnogorskog junaštva otvoreno ironizuje. Crnogorci su lijeni i sebični, prema srpskim vojnicima često i neprijateljski nastrojeni a njihovo junaštvo je izmišljotina, koja postoji valjda jedino u pričama. “Sva briga o domaćinstvu tamo leži na bedrima žena, dok muškarci traže društvo muškaraca, u kojem isprazno brbljaju o nekakvom junaštvu i zidaju kule u vazduhu. Posao ili zanat većina Crnogoraca smatra za sramotne i nedostojne muškarca.”369 Snabdijevanje vojske koja se povlačila je davno propalo i nabavljanje namirnica je vojnicima predstavljalo veliki problem. Houžvic je sreo grupu čeških kuvara, ali zemljaci mu nisu dali ništa za jelo i još su ga otjerali. Nabaviti hranu od domaćeg stanovništva bilo je takođe komplikovano. Crnogorci nisu primali srpski novac, te su vojnici bili prinuđeni da veš i dijelove opreme razmijene za hranu. Tako je svako, prema autoru, “prodavao sa sebe komad po komad da bi na kraju ostao odjeven u dronjke. Često je dolazilo do burnih scena jer su ih Crnogorke ucjenjivale na neviđen način”.370 Crnogorci su nastojali da vojnicima naplate smještaj koji su im pružali. Houžvic je u vrijeme katoličkog Božića, na nekoliko dana bio smješten u privatnoj kući, da bi se makar malo oporavio. Vojnici koji su se povlačili su tako došli u priliku da se susretnu s ispoljavanjem tradicionalnog crnogorskog patrijarhalnog mentaliteta koji im je očigledno bio potpuno tuđi. To se završilo tragično. Naime, vojnici su naveče “po srpskom običaju” proklinjali “sve živo i mrtvo, sve što im je palo na pamet i što ih je sustiglo u njihovoj nesreći, uključujući i kralja Petra”. Češki dobrovoljac se ugledao na njih i prokleo svog vladara, cara Franja Josipa. “Crnogorka je začula moju primjedbu, te se okomila na mene kako je majka božija dala Franji Josipu krunu na glavu, i da ona neće dozvoliti da u njenoj kući neko psuje Franja Josipa, jer bi je sigurno sustigla nesreća”. Srbi su pokušali da umire ženu, ali ona je “izjavila da taj što se izrugivao Franji Josipu, mora smjesta napustiti njenu kuću, a ako ne ode, da će nam je ona zapaliti iznad glave”.371 369
Isto, 115. Isto, 113. 371 Isto, 123. 370
184