U broju koji je uslijedio iza toga objavljena je opširna analiza procesa. Autor analize, V. Švihovski, konstatovao je da je profesor Masarik u austrijskom parlamentu “na briljantan način raskrinkao proces koji je država nastojala falsifikovati”. Agent Nastić je prema tom članku bio angažovan od strane austro-ugarske države da bi produbljivao nesuglasice između Srbije i Crne Gore. Nastić je u Beogradu djelovao u društvu crnogorskih emigranata “od kojih su mnogi mrzjeli despotskog crnogorskog vladara knjaza Nikolu i samo čekali na povoljnu priliku da se osvete za proganjanje liberala”. Nastić je ubjeđivao crnogorske emigrante da pripreme atentat i dao im je na raspolaganje eksploziv, “ali je onda svojim svjedočenjem omogućio crnogorskim reakcionarima da osude niz najboljih Crnogoraca na duge godine teškog zatvora”. Kasnije je crnogorski premijer priznao cetinjskom dopisniku novina Národní listy,310 da je Nastić za svoje obavještajne službe od crnogorske vlade dobijao platu.311 Nastić je optužio nekoliko značajnih ličnosti iz srpskoga političkog života (tadašnjega prijestolonasljednika Đorđa, pa čak i samoga kralja Petra I) da su podržavali nastojanja da se ubije crnogorski knjaz, što je dovelo do prekidanja odnosa između te dvije dinastije. Nakon toga je Nastić prodao knjazu Nikoli Statut jugoslovenske revolucionarne organizacije, a Nikola ga je, kako je objasnio Masarik, predao bečkoj vladi. Nastić je svoj postupak opravdavao time što “nije htio dozvoliti da najbolji Jugosloven – junački knjaz crnogorski bude ubijen.”312 U istom broju Adolf Černi je ponovo komentarisao optužbe koje su protiv njihovog časopisa iznosile novine Národní listy. Dok su dnevne novine Čas (koje su bile bliske Masariku, a za koje je o crnogorskoj problematici pisao i sâm A. Černi) analize crnogorske političke situacije objavljivane u časopisu Slovenský přehled označile kao izvanredne, Národní listy ih je oštro kritikovao, tvrdeći da su pisane tako “kao da ih čitaju samo idioti”. Klerikalni katolički list Čech je podržao stajalište koje su zastupali Národní listy, ali je očito da je o cijeloj polemici 310
Kao dopisnik Národních listů iz Crne Gore u to doba je radio kapelnik dvorskog orkestra František Vimer. 311 V. Švihovský: “Historie záhřebského procesu (proces proti Adamu Pribičevićovi a jeho 52 soudruhům, obviněných z vlastizrady).” In: Slovanský přehled, XII., 1909-1910, 19. 312 Isto, 20.
158