škim putopisima iz tog perioda u stvari Crnogorci koji su odložili nekad neizbježne handžare, često se dijametralno razlikuju. Već su i neki od starijih autora, na primjer Vitjeslav Halek koji je Crnu Goru posjetio u kratkom periodu relativnog mira polovinom 60-tih godina, pružali dokaze o tome da Crnogorci nijesu samo odvažni ratnici, već takođe i vrijedni zemljoradnici.220 Takvo mišljenje krajem 19. vijeka imao je i Vratislav Černi, po čijem putopisu su Crnogorci jednako dobri na bojnom polju kao i na “njivicama koje obično nijesu veće od plesnih sala naših seoskih kafana, ali su obrađene kako treba i sa svih strana kamenom ogradom od vjetra zaštićene. Tu se stranac može naučiti poštovati Crnogorca ne samo kao junaka i ratnika, već i kao marljivog zemljoradnika. Koliko znoja i rada je trebalo da se ta oskudna zemlja, sakupljana po pukotinama stijena, ‘nanese u kapama’, da bi porodicu mogla prehraniti i kuću održati. Svaki klas kukuruza, svaki krompir ovđe je predstavljao bogatstvo i poslasticu, koju sebi može malo ko dozvoliti. Postoje i takve njivice na kojima nema više od dvadesetak klasova kukuruza, i koje liče na cvjetne leje u našim baštama.”221 Na sličan način Crnogorce je opisao krajem vijeka i Jozef Holeček. Kao što je bilo tipično za njega, crnogorsko ratarstvo na neplodnom kraškom terenu povezao je sa slovenstvom: “Mučan je to posao, ali slovenska ljubav prema zemlji, podstaknuta prijekom potrebom, ga savlada”.222 Mišljenje geografa Viktora Dvorskog se od oba prethodna autora potpuno razlikuje i s njima indirektno polemiše kad konstatuje: “U cjelini gledajući u Crnoj Gori nema volje za radom, samo stranac koji ne poznaje situaciju tokom svoje površne posjete govori o marljivosti ljudi, domaća inteligencija govori nešto potpuno suprotno”.223 Viktor Dvorski analizuje crnogorsku situaciju kritično, bez romantičarskih tendencija i nadovezivanja na idealizovanu sliku slovenskih junaka. Iako je i njegov pogled na Crnogorce i Crnu Goru pretežno pozitivan, neke aspekte crnogorskog društva opisao je potpuno dru220
Vidi Vítězslav Hálek: Cestopisy. Články z let 1861-1874. Praha, 1925.
221
Vratislav Černý: Z Nikšiče do monastýru Morače. Horská cesta přes planinu Lukavicu a hory Rovačské. Praha, 1896, 5. 222 Josef Holeček: Na Černou Horu a Černá Hora koncem věku. Praha, 1899, 175. 223 Viktor Dvorský: Ekonomickogeografické studie z Černé Hory. Praha, 1907, 34.
124