p
rocenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je očigledno ono što je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše Italijane, koji su u tim projektima najdalje otišli. Najznačajniji resurs, kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji oko 900 lokacija na kojima se mogu podići hidroelektrane snage od 100 kilovata do 10 megavata. Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom električnom energijom, nivoom energetske efikasnosti iz 70-tih godina prošlog veka, priče o štednji i korišćenju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao, sem reklamerskog za pojedine interesne i političke grupe. Razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u procesu strateškog planiranja energetskog razvoja, raznim povlasticama i subvencijama stimulišu građane i privredu da proizvode i koriste solarne sisteme. Što se tiče primene solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjače Nemačka, Grčka i Austrija. Gde je tu Srbija ? rbija je priču o održivom razvoju počela pre tri godine kada su mnogi mislili da će ekonomska kriza ugroziti održivi razvoj i njime treba da se bavi bogati svet. U međuvremenu Francuska je odustala od poreza na emisiju štetnih gasova, a predsednik SAD Barak Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujuće zakone u vezi sa ovim pitanjem. Kada bismo hteli da odustanemo od održivog razvoja ne bismo mogli to da uradimo, ne samo zbog toga što postoji obaveza u procesu evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, već zato što su teme koje pokrivaju održivi razvoj veoma važne za
u s
bolji život u Srbiji.
•
a
nalizom stručnjaka i volontera tehničkog tima za energetsku efikasnost koji su učestvovali u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana grada Kragujevca, glavni problemi koji utiču na životnu sredinu su niska energetska efikasnost zgrada, rad kotlova na ugalj, niska energetska efikasnost saobraćaja i industrije kao i nepostojanje ekonomskih preduslova za štednju energije. Planiranim aktivnostima predviđeno je stvaranje povoljnog ekonomskog okruženja za štednju energije.\
p
roglašavanjem 2011-te za Godinu šumadijskog sela, Grad Kragujevac dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naša sela i ovdašnji agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadašnjih napora da se sugrađanima u ruralnim sredinama pokaže kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, već naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru u selo da još više ulaže. Godina Šumadijskog sela biće obeležena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradiće se nešto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica dobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo područje Zapadnog Balkana, stvoreni su preduslovi da se bolest besnila iskoreni sa naših područja. Oralna vakcinacija divljih životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju planirano je da se za 6 meseci celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi.
o
Ekolo{ki i energijski antagonizmi--------------------------------------- 4
• "Zelena struja" iz energetskih bisera----------------------------------18 • Razvoj solarnih sistema u Srbiji-----------------------------------------26 • Put odr`ivog razvoja------------------------------------------------------40 • Energetska slika Kragujevca--------------------------------------------56 • Godina {umadijskog sela-----------------------------------------------70 • Besnilo je smrtonosna bolest-------------------------------------------78