način učenja se zahteva od svakog studenta. Njihova predavanja su interesantna, interaktivna i kreativna. Moji profesori su meni bili idoli koje i danas cenim i poštujem jer su me naučili da pravilno analiziram stvari i da iznosim svoja mišljenja sa dokazima. Ta analiza je najpotrebnija kada dostignete menadžment poziciju, bez toga ne možete napredovati i ne možete nastaviti da učite. Kada učite bez razmišljanja onda se ne razvijate u svakom pogledu i postajete neprimetni. Kada pričamo o praksi, mladi se ljute što hoteli ne žele ničemu da ih nauče osim restoranskih usluga. Smatram da je restoranska usluga kod nas jedna od najboljih (u to sam ubeđena). Imamo odlične konobare u poređenju sa zapadom. Zato treba to njihovo znanje iskoristiti. Biti izvrstan konobar ili barmen je jedan od najtežih zanata. Tu dobijate spretnost, vežbate memoriju i odmah se vidi da li brzo razmišljate. Ali, kada pričamo o ostalim odeljenjima, kao što je recepcija, tu se još razvijamo. Na recepciji je potrebno mnogo finese, strpljenja i osnovno poznavanje svih ostalih odeljenja. Na recepciji se radi nekoliko stvari odjedanput, ali iz različitih oblasti. Pre “Metropol Palace” radila sam u jednom drugom hotelu u Beogradu. Imala sam mogućnost da vidim kako se mladi obučavaju. Menadžeri nemaju strpljenja, ne znaju da objasne stvari i ne interesuje ih da pokažu kako se nešto radi. Sa druge strane imate mlade koji nemaju entuzijazma, ne vuku druge kolege za rukav da im objasne neke zadatke, ne bore se za znanje i hodaju kao da su uspavani. Ima dobrih radnika ovde u Srbiji, ali treba ih prepoznati, i konstantno gnjaviti da vas obučavaju i „krasti“ njihovo znanje. Industrija Hotelijerskog menadžmenta u Srbiji se još uvek nije razvila (ovo je početna faza gde tek sada novi hoteli počinju da se otvaraju) i nemamo ljude sa internacionalnim iskustvom. Da bi radio sa gostima iz raznih zemalja, moraš da putuješ i upoznaješ druge kulture, jedino tako ova industrija može da napreduje i da stvara stručan kadar mladih. Ja urgiram sve privatne i državne institucije Srbije da pronalaze mladim studentima hotelsku praksu na zapadu. Ne pričam samo o Grčkoj i Crnoj Gori. Sve je moguće, samo treba uložiti mnogo truda i vremena da se to ostvari.
Takođe, mladi treba da se probude. Budite zainteresovani za bilo šta što radite. Radite dok učite, ustajte na vreme i stvorite dobre radne navike. Završavajte ispite na vreme, uvek radite više nego što je očekivano i tek onda promene dolaze. Ne treba se stalno buniti jer ništa vas ne sprečava da sami pokrenete neke stvari u svom životu. Lenji i nesposobni ljudi mogu samo sebe da krive, a ne da stalno krive ratove i politiku. Na zapadu je praksa najvažnija, u bilo kojoj struci, jer moraš da primenjuješ teoriju u praksi. Na zapadu, su mladi vredni i rade sve što im se kaže jer znaju da će im to biti dobro za budućnost. Sistem prakse je tamo razrađen. Hoteli imaju priručnike za obuku (training manuals) sa kojim obučavaju nove ljude, dok ovde to ne postoji. Na zapadu morate da nađete vremena da obučite novog kolegu, ali i taj na praksi mora da se probudi i da pokaže entuzijazam. Na zapadu se ne misli o parama kada ste na praksi ili kada započinjete. Poenta je ući u dobar hotel i tu se pokazati. Pare dođu kao nagrada za dobar rad. To je razlika, ovde je to obrnuto. U Srbiji ljudi hoće pare sa najmanje truda i rada, jer smatraju da im to pripada kada završe fakultet.
Koliki značaj pridajete neformalnom obrazovanju? Kursevi su odlična stvar, ali treba voditi računa kako se predaju. Ako ste nešto naučili, onda je sve dobro. Učiti i memorisati zbog parčeta papira je glupost. Ali, učiti nešto da biste stvarno naučili je prava stvar. Puni smo diploma, a prazni u razmišljanju i radnom iskustvu. To je problem. 31