Руска реч #11 by Russia Beyond

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

ruskarec.ru

Погледи

Војска

Павел Астахов: Зар није срамота да нам одводе децу?

Каква су та наша браћа Срби?

Нуклеарни кнез и његова верна дружина

СТРАНА 2

СТРАНА 3

Број 11, 27. фебруар 2013.

PRESS PHOTO

Политика и друштво

СТРАНЕ 4–5

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Велики отаџбински рат Русија је 2. фебруара обележила 70 година од победе Црвене армије у бици код Стаљинграда

Заокрет у светској историји МИХАИЛ МОРДАСОВ/FOCUS PICTURES

У БРОЈКАМА

74% губитака немачка војска претрпела је у борби са СССР-ом, три пута више него у борби са свих других 25 земаља заједно

Стаљинградска битка је била један од најстрашнијих и најкрвавијих окршаја у историји човечанства и преломна тачка Другог светског рата и целе савремене светске историје У западној литератури се могу видети покушаји фалсификације према којима се одлучујући преокрет у рату није десио на Волги, него у — северној Африци. ГЕНЕРАЛ МАХМУТ ГАР ЕЈЕВ

Било је у Другом светском рату и других победа совјетског оружја, и оне су по стратешким резултатима и нивоу војне вештине биле веома успешне. Зашто се онда међу њима посеб-

фалсификују историју и да преправе ток Другог светског рата рата на папиру. По завршетку рата у западној литератури су се појавиле тврдње да најзначајнија прекретница у Другом светском рату није била Стаљинградска битка, него победа савезничких трупа код Ел Аламејна. Савезници су код Ел Аламејна заиста однели велику победу која је битно допринела коначном слому заједничког непри-

но издваја победа код Стаљинграда? Поводом 70-годишњице ове битке није наодмет мало размислити о томе. У интересу науке и развоја међународних односа требало би да се ратна историја ослободи од духа конфронтације, и да се научна истраживања подреде интересима дубоког, правичног и објективног тумачења Другог светског рата, поготово Стаљинградске битке. Ово стога што би поједини желели да

Путовања Куршска превлака, музеј природних зона

јатеља. Међутим, у војностратешком смислу треба имати у виду да је Стаљинградска битка вођена на огромној територији од 100 хиљада квадратних километара, а операција код Ел Аламејна у релативно уском појасу афричког приморја. Код Стаљинграда је у појединим фазама битке са обе стране учествовало преко 2,1 милион људи са преко 26 хиљада топова и минобацача, 2,1 хиљада тенкова и преко 2,5 хи-

Интензитет и жестина ових двеју битака уопште се не могу поредити. Код Ел Аламејна је нацистички блок изгубио 55 хиљада људи, 320 тенкова и око хиљаду топова, док су код Стаљинграда губици Немачке и њених савезника (Италије, Румуније, Мађарске и Хрватске) били 10–15 пута већи, а заробљено је око 144 хиљада људи. И губици совјетске армије

љада борбених авиона. Немачка команда је на Стаљинград послала 1 милион и 11 хиљада војника, 11290 топова, 675 тенкова и 1216 авиона. Код Ел Аламејна је Ромелов афрички корпус имао свега 80 хиљада војника, 540 тенкова, 1200 топова и 350 авиона. Битка код Стаљинграда трајала је 200 дана (од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943), а борба код Ел Аламејна 11 дана (од 23. октобра до 4. новембра 1942).

НАСТАВАК НА СТРАНИ 7

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Чудо земље ћилибара У близини Калињинграда налази се чудно место, прекривено дрвећем у облику петљи, легендама о племену које је гризло вратове вранама и највећим покретним пешчаним динама Европе. КУЛЬТУРА.РФ

Калињинградска област има 90% светских залиха доступног ћилибара

чев од брезових шума до пешчаних дина, да су јој научници дали назив „музеј природних зона“. И све се то налази на уском појасу земље који у свом најширем делу достиже 3,8 km, а у најужем свега 400 m. Али зато је дужина појаса 98 km, а нешто мање од половине налази се на територији Русије. Иза тога је гранични прелаз и литванска граница. Немогуће је да човек прође овим путем а да га не омами специфична магија.

GEOPHOTO

Куршска превлака (може се срести и облик „Курска превлака“) је национални парк у коме се на изузетно малом простору налази неколико сасвим различитих светова. Овде је природа толико разноврсна, по-

ГОСТ ИЗ КОСМОСА ЧЕБАРКУЉСКИ МЕТЕОР

НАСТАВАК НА С ТРАНИ 8

САМО НА RUSKAREC.RU

Економија

Технологија

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

Жестока борба: виски против вотке. Да ли ће гост из Шкотске победити векове традиције?

Јотафон, руски одговор на изазове паметних телефона: смартфон и читач књига са два екрана

RUSKAREC.RU/ 19713

RUSKAREC.RU/19641

15. фебруара су на Урал пали остаци огромног метеора који је изгорео у атмосфери. Према проценама руских научника, експлозија је ослободила енергију једнаку експлозији 100–200 килотона ТНТ-а, што је око 10 пута јаче од нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму. Ударни талас је оштетио око 4000 зграда у Чељабинској области. Повређено је преко 1000 људи.

Политика и друштво

РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

УКРАТКО

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ПАВЕЛ АСТАХОВ

Интеграција БРИКС-а

За Русију без сирочади

На самиту БРИКС-а, који ће се одржати 26–27. марта у Дурбану, лидери Русије, ЈАР, Кине, Индије и Бразила размотриће могућност оснивања јединствене банке, сталног пословног савета и „виртуелног секретаријата“ организације, то јест Интернет-портала у чијем ће затвореном делу министри пет земаља моћи да воде поверљиву преписку.

„ЗАКОН ДИМЕ ЈАКОВЉЕВА“: СВОЈЕ

АНА НЕМЦОВА

Павел Астахов је човек који има контроверзну мисију — да једном за свагда заустави усвајање руске деце од стране Американаца. Штавише, он жели да се у потпуности спрече сва усвајања у иностранству зато што сматра да су таква усвајања „срамота“ за Русију. Почетком фебруара Астахов је именован за саветника председника РФ. У време када је руска власт одлучила да забрани усвајање деце у САД, крајем 2012, око 1.000 америчких породица већ је било започело процедуру за усвајање. Нови закон је добио име по Дими Јаковљеву, малишану који је умро од срчаног удара у Вирџинији, пошто га је његов усвојитељ оставио више сати у паркираном аутомобилу на великој врућини. После тога, брижни „тата“ је платио скупог адвоката и суд га је ослободио сваке кривице. „Закон Диме Јаковљева“, донет због великог броја случајева суровог опхођења са руском децом у САД и невероватно благих казни додељених од стране локалног правосуђа, изазвао је на Западу буру негодовања и „бриге“ за руску децу. Закон је протумачен као мера којом руска власт кажњава децу због политичких циљева. У ексклузивном интервјуу за RBTH Павел Астахов објашњава позицију Русије по овом контроверзном питању. RBTH: Један од главних аргумената аутора закона којим се

забрањује усвајање деце у САД била је немогућност праћења руске сирочади кад једном доспеју на тло САД. Власница ранча из Монтане, Џојс Стеркел, изјавила је за дневни лист „Комерсант“ да би Вас примила када бисте је љубазно замолили. Знате да је њу дубоко узнемирило то што сте њен ранч описали као „логор за децу“? Искрено говорећи, ја тај интервју нисам прочитао, али могу да замислим шта је све рекла како би одбранила своју репутацију. Један руски конзул посетио је њен ранч 2010. и видео је да тамо живи 30 деце, укључујући и 10 сирочади из Русије. Колико ми је познато, родитељи плаћају власници ранча око 4.000 долара за свако дете. Она води веома уносан посао — добија и државне субвенције за свако дете, што јој доноси и до 120.000 долара месечно. Имамо копије докумената из периода од пре осам година па све до данас о деци која су на њен ранч долазила из усвојитељских породица које нису желеле да их даље одгајају. Нека деца су се вратила усвојитељима, нека су завршила у затвору за малолетнике, а нека су смештена у психијатријске установе.

До сада је руску сирочад усвојило преко 60.000 америчких парова. Велико интересовање Американаца за руску децу и бес који је изазвала забрана даљег усвајања објашњавају се „великим избором и лаком доступношћу деце европске расе“

ИТАР ТАСС

Павел Астахов говори о својој мисији да се прекине са усвајањем руске деце у иностранству и корацима предузетим да Русија више не буде „донатор сирочади“.

СЕРГЕЈ ПОНОМАРЈОВ

ПРОБЛЕМЕ ЋЕМО РЕШИТИ САМИ

Путин потписао нови закон против пушења

Павел Астахов, опуномоћеник председника РФ за права деце

сви се међусобно разликују, што у највећој мери зависи од области у којој се налазе. На пример, стање у сиротиштима у Нижегородској и Владимирској области горе је него у Калушкој области. То стање веома зависи од става локалног губернатора, као и од његове савести. Председник Законодавне скупштине Калушке области Виктор Бабурин чини све да пронађе породицу за свако сироче. Због тога су се многа њихова сиротишта већ затворила.

Руским посланицима у Државној Думи описали сте неке од најдраматичнијих случајева усвајања у САД.Ипак,америчке породице су током протеклих 20 го дина усвојиле више од 60.000 деце из Русије и многа деца су на тај начин добила шансу за бољи живот. Истовремено, у западним медијима се сиротишта у Русији представљају као „гулази“. Лично сам посетио 1022 сиротишта, јаслица и интерната, и

Какву алтернативу имају сирочад у Русији? Једина прихватљива алтернатива је да се за свако дете пронађе породица, било усвојитељска, било она из које су потекли. Мој циљ, идеја коју заступам, зове се „Русија без сирочади“. Прошле године смо успели да нађемо породице за стотине деце и да затворимо

скоро 100 сиротишта. Многа од тих места имају изузетно лоше услове за смештај младих. Деца живе попут затвореника у логорима, при чему 99% њих има рођаке, тетке, баке и деде који не могу да их издржавају због ниских прихода. Наша истраживања показују да 75% родитеља који напуштају децу то чине зато што живе у премалим становима без икаквих прихода. С друге стране, 84% напуштене деце има живе родитеље којима су одузета родитељска права. Дошло је време да се систем гради од темеља, а не од крова — односно да се за такве родитеље пронађе посао и да им се обезбеди медицинска нега ако су болесни. Постоје ли неки државни про јекти који нуде значајну финансијску помоћ за руске усвојитељске породице? Министарство образовања и науке, које је надлежно за поступке усвајања у Русији, повећало је финансијску помоћ за породице које усвајају децу са посебним потребама са 13.000 на 100.000 рубаља (3300 долара). То јесте једнократна помоћ, али је износ знатно увећан. Инострани медији и владе су оштро критиковали забрану усвајања... А ко ће нам судити? Волео бих да је забрана усвајања за Американце донета још 2010, када је једна „мајка“ из САД свог усвојеног сина, Артјома Савељева, послала самог авионом назад у Русију. Добијам вели-

Случај Диме Јаковљева Харисону је претило 10 година затвора за убиство без предумишљаја. Али, 17. децембра 2008, скупи адвокат и амерички суд ослободили су брижног „тату“ било какве кривице. „Закон Диме Јаковљева“, који од 1. јануара 2013. америчким грађанима у потпуности забрањује усвајање деце из Русије, добио је име у знак сећања на овог дечака.

PRESS PHOTO

Двогодишњи Дима Јаковљев, сироче из Псковске области, умро је 8. јула 2008. када га је његов амерички усвојитељ, Мајлс Харисон, оставио 9 сати у закључаном аутомобилу. Према проценама стручњака, температура у унутрашњости аутомобила остављеног на сунцу могла је достићи и целих 54 степена. Дечак је умро од гушења и прегревања организма.

Случај Максима Кузмина

PRESS PHOTO

Убрзо по ступању „Закона Диме Јаковљева“ на снагу, у САД је умрло још једно усвојено дете из Русије: у јануару 2013. у Тексасу је погинуо трогодишњи Максим Кузмин. Према прелиминарној верзији, усвојитељка Лора Шато је на дан смрти сурово пребила дечака, а пре тога му је дуго давала јаке антипсихотике, лекове који се користе у лечењу

шизофреније. Надлежне службе САД о овоме нису обавестиле руске колеге и у Русији се за трагедију сазнало тек у фебруару, из умрлице коју је неко случајно нашао у америчким новинама. У истој породици се налази и Максимов млађи брат, Кирил. Власти државе Тексас су одбиле захтев Русије за повратак Кирила Кузмина у Русију.

ки број писама критике. Али постоји једна руска изрека: „Тенкови се не боје блата“. Мој посао је да се по свим регионима борим против оних који игноришу проблеме које имамо са сиротиштима, против корупције и људи који зарађују крадући од сиротишта. Да ли сматрате да и Европљанима треба забранити усвајање деце из Русије? Нико не одводи сирочад из Фран цуске, Норвешке или Швајцарске. Ниједна држава у Европи не дозвољава да се њена деца одводе у Америку. Европљани нису одобравали улазак Румуније у Европску унију због става те земље у вези са усвајањем деце у иностранству. Зашто би Русија била донатор сирочади? Ми смо велика земља, поштујемо себе и не зависимо ни од кога. За време кризе 1990-их дозволили смо да се наша деца усвајају у иностранству. Али време је да се с том праксом заврши. Ја сам лично против тога да странци усвајају нашу сирочад. „Закон Диме Јаковљева“ не би ни био потписан да ја нисам пријавио влади како у нашим сиротиштима има све мање деце. Како данас стоје ствари? Колико има сирочади у Русији? Различити извори пружају различите податке. Да ли је истина да породице у Русији нерадо усвајају озбиљно оболелу децу и да су сада, због новог закона, многа деца са посебним потребама осуђена да остану у сиротиштима? У Русији имамо око 653.000 сирочади: од тог броја њих 522.000 живи у породицама, око 20.000 сирочади узраста 16–17 година живи у посебним домовима, док 105.000 живи у сиротиштима. Новинари често користе погрешне статистичке податке. Или пронађу неки појединачни пример који користе како би нас критиковали — на пример, у ту сврху искористе неки случај детета са посебним потребама. Могу да вам наведем случајеве у којима су руске породице усвојиле децу са Дауновим синдромом. Нас нападају зато што не дајемо странцима да усвајају нашу децу са посебним потребама. Али зар није срамота да дозволимо да нам одводе болесну децу! Своје проблеме можемо да решимо и код куће уз помоћ државних програма. Такође, проналазимо државне фондове за одлазак деце на лечење у иностранство у случају да у Русији нису доступне одговарајуће процедуре.

PHOTOXPRESS

Новим антидуванским законом, најстрожијим у историји земље, предвиђена је потпуна забрана пушења у образовним и здравственим установама, у установама културе, у спортским и продајним објектима и у државним институцијама. Закон ступа на снагу 1. јуна 2013. Осим тога, 2014. ће почети да важе и нова ограничења продаје дуванских производа, као и потпуна забрана њиховог рекламирања.

Обнављање косовских цркава

Током посете Србији члан комитета Државне Думе за међународне послове Александар Карељин изјавио је да Русија намерава да издвоји средства за рестаурацију православних споменика на Косову и да планира да у тај подухват укључи рестаураторе из Русије. Русија је већ издвојила 2 милиона долара за обнову објеката православне баштине на Косову преко УНЕСКО-а. Та средства су досад већ у потпуности искоришћена.

ФСБ: Пораст геополитичког притиска у 2012. Директор Федералне службе безбедности РФ Александар Бортников изјавио је да је „прошле године дошло до интензивирања геополитичког притиска на Русију од стране САД и њених савезника, који и даље посматрају нашу државу као једног од противника на међународној сцени“.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

РУСКА РЕЧ

Погледи

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

РУСКИ РЕГАН И АМЕРИЧКИ ГОРБАЧОВ Борис Межујев ПОЛИТИКОЛОГ

уторак је 44. председник САД Барак Обама говорио о стању у земљи у свом годишњем обраћању пред Америчким конгресом. Овај говор се обично држи у јануару на заједничкој седници оба дома Конгреса. Међутим, у години инаугурације говор председника се пребацује у фебруар. У говору шефа државе није било ничег толико сензационалног. Била су додуше два интригантна наговештаја. Уочи самог наступа кроз медије су процуриле информације да ће Обама посветити велики део свог говора нуклеарном разоружању. Међутим, ништа сличног у говору председника није било. Друга важна ствар која се очекивала ипак се догодила. Обама по први пут није наступио као ујединитељ, нити као зачетник бескрајних компромиса, него као доследни либерал и жестоки противник конзервативне републиканске већине . Он је захтевао повећање пореза, инсистирајући на очувању важних социјалних програма, затражио је ограничење слободног приступа оружју, наводећи имена неких од жртава Другог амандмана, и најзад — као вероватно најважније — обећао је да ће 2014. повући трупе из Авганистана и тиме је заправо подвукао црту након дванаестогодишњег „рата против глобалног тероризма“. Не само што је Обама рекао да Ал Каида или било која друга организација са сличним циљевима више не прети САД, председник је јасно истакао и да Сједињеним Државама није потребна некаква нова војна интервенција ради разрачуна-

НИЈАЗ КАРИМ

Обами Путин не одговара као што Горбачову није одговарао Реган. Лидер наше државе има сјајну могућност да преузме улогу руског Регана, да не одбацује руку ослабљеног партнера вања са „терористичком претњом“. На основу појединих Обаминих изја ва могло се чак закључити да ће притисак на сиријски режим бити искључиво дипломатског карактера и да мешање у грађански рат у Либији подржавањем побуњеника

не представља преседан за слично решавање сиријске ситуације. Другим речима, Обама је отишао сувише далеко. Стога не чуди то што је изазвао мржњу неоконзервативаца и империјалиста у земљи, као и оних који су се ван Америке уздали у њену помоћ. Да ли су разлог за то „на кредит“ додељена Нобелова награда за мир или лична уверења шефа Беле куће, у сваком случају изгледа да Обама заиста заслужује титулу „америчког Горбачова“, коју су из неког разлога престали да истичу управо онда када су се појавили прави разлози за такво поређење. Аналогије су заиста невероватне. Горбачов је повукао вој-

ску из Авганистана у петој години свог мандата, Обама намерава да учини исто — такође пет година после своје прве инаугурације. Горбачов је предложио смањење нуклеарног капацитета чинећи низ једностраних уступака Сједињеним Државама. Обама не прави баш такве уступке — а и ко би му то дозволио? — али он наставља и чак иницира за њега нимало једноставан дијалог са Москвом о смањењу наоружања. Обами очигледно Путин не одговара превише, као што ни Горбачову Реган није био погодан. Реган се увек трудио да види у Горбачову дубоко религиозног човека, а не секуларног марксисту. Није искључено да је и за Путина Обама прете-

рано либералан, у смислу да је превише секуларан. Исто тако мислим да он има много разлога да буде опрезан са Обамом и да сумња да је то његово „ресетовање“, које све више личи на нашу „перестројку“, само фина фасада. Реганово републиканско окружење је у почетку на исти начин прихватало Горбачова. Као што у својој изванредној студији „Побуна Роналда Регана“ пише амерички политички новинар Џејмс Ман, сви гуруи тзв. реализма — и Кисинџер, и Никсон, и генерал Скоукрофт — сви они који су лако налазили заједнички језик са конзервативним Брежњевом, сви су упозоравали Регана да се чува младог и популарног Горбачова и да не улази са њим у далекосежне преговоре. А посебно да не подлегне злослутном шарму либералног генералног секретара. Реган је одбацио све те савете, извршио је револуцију у свом личном окружењу и ушао у зближавање са Горбачовљевим СССР-ом, да би на крају победио у Хладном рату и бацио непријатељску велесилу на колена. Данас Путину такође са свих страна саветују да се чува наводно страшних провокација од Обаме који се „повлачи“, подстичу га да у његовом „повлачењу“ препозна лукав и вешт маневар који ће, уколико му попусти, одмах довести до пропасти Русије и успона на власт „прљаве“ опозиције. Интересантно је то што су неки од тих који се данас толико „плаше“ Обаме још јуче предлагали „попустљивост“ према Бушу Млађем као „мањем злу“ у односу на демократски савез Сороша, Фукујаме и Бжежинског. Толико смо се плашили неке нове „перестројке“ код нас, да нисмо веровали у могућност да

се она деси преко океана, условљена истим разлозима због којих се десила и у СССР-у — империјалним преоптерећењем, захтевима да се смање војни расходи како би се решили актуелни економски и социјални проблеми. Дошли смо до тренутка када ни Америка „нема више где“ па је време да се мало „повуче“ да не би заглавила у бесконачном рату за привидни бескрајни мир, чија илузија све више нестаје. То не значи да САД очекује територијални распад и потпуни економски колапс. Ради се само о привременом повлачењу на унапред припремљену позицију, а не о паничном бекству, у шта смо ми претворили наш „период друштвеног преуређења“ током 1990-их. Данас лидер наше државе има сјајну могућност да преузме улогу руског Регана. Да не одбацује испружену руку ослабљеног партнера који не оклева да призна своје слабости и проблеме. И ако бисмо пустили машти на вољу, могли бисмо да америчког председника обаспемо огромним таласом свеопште љубави из Русије, ако ни због чега другог барем због тога како би постао... више наклоњен нашој земљи и предусретљивији њеним интересима. Колико би за Русију била корисна „обамаманија“ може се најлакше закључити на основу тога какву су корист имале Америка и Европа од „горбиманије“ која их је својевремено обузела. Наравно, Русија није у стању да воли из интереса, тако да лицемерја не може бити. Потребна су искрена осећања, али колико би нам она данас била од користи? Борис Межујев је филозоф, политиколог и коуредник портала „Terra America“.

КАКВА СУ ТА НАША БРАЋА СРБИ? Владислав и Јулија Петрович ПУТОПИСЦИ

а тврдњом да су „Руси и Срби браћа заувек“ („Русские и сербы — братья навек“) сложиће се скоро сваки Србин. Исто се може рећи и за већину Руса. Србија је једна од малобројних земаља на свету у којој се увек обрадују гостима из Русије. Али каква су та наша браћа Срби? Руси воле Србе, између осталог, зато што су православци, и зато што су управо Руси Србима помогли да се ослободе турског јарма крајем 19. века, али и због спортских успеха бројних фудбалера, кошаркаша, одбојкаша и тенисера са Балкана, који су у Русији праве звезде. Многи у Русији све људе из бивше Југославије по навици називају „Југословенима“. То је остатак из совјетске прошлости, када су Југословени долазили у СССР да студирају или раде, и када нико није правио посебну разлику између Хрвата, Срба и Словенаца.

Дакле, каква су та наша браћа Срби? Сваки Рус који дође у Србију најпре се зачуди српском гостопримству. Сваком госту ће, чак и при званичним сусретима, одмах понудити да попије воду, кафу или сок. Не вреди одбијати, чак ни из учтивости: домаћинима је задовољство да послуже госте па их одбијањем не треба увредити. Срби ће вам увек стиснути руку при сусрету. Не рукују се само мушкарци, већ и жене, што у Русији није уобичајено. Руске жене се најчешће само усмено поздрављају. У Србији увек треба пружити руку и особи женског пола. По нашем мишљењу, овај гест као да брише границе и сваки даљи контакт чини лакшим и срдачнијим. Већина Срба више воли кафу него чај. Пију много кафе! Међутим, у Србији се на то брзо навикнете: и после пете шољице у току дана ретко кад боли глава. Ако сте дошли у госте на ручак, немојте се зачудити када вам и пре и после ручка понуде да попијете кафу.

ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ

Срби једу калоричну храну која брзо засити. У њиховој кухињи је много јела од меса и пуно разних пецива. Млади Срби после ноћног изласка у дискотеку највише воле да нешто на брзину „прегризу“ у некој од пекара које раде нон-стоп, а има их скоро на сваком ћошку. Па ипак, на улицама нећете видети много гојазних људи. Такав је тај чаробни балкански генотип. Можда је ствар и у томе што су Срби права спортска нација. Један од најбољих доказа за то је Београдски маратон на коме се окупи најмање пола града! Често се чини да Срби негују неку врсту култа хране. Ако у гостима не поједете све, домаћин ће се увредити. Зато се наоружајте стрпљењем и немојте одмах навалити на разноврсно предјело, јер вас очекује неколико главних јела. Затим, наравно, следи десерт, а то је често домаћа торта. Срби много воле да причају о политици. Има много анегдота о томе да су таксисти најбољи локални политиколози. Треба

рећи и то да приче о политици иду, што би Срби рекли, „од Кулина бана“. На крају се, по правилу, све своди на исто: сада је све веома лоше, али „биће боље“. Многи обични људи су политички ангажовани. На зидовима се могу видети графити попут „Косово je Србиja“. На многим местима су излепљени плакати који нешто подржавају или критикују. У слободно време Срби радо посећују кафиће или дискотеке. Економска ситуација у земљи није баш најбоља, али се новац за провод увек нађе. Срби се поносе тиме што су Срби. Поносе се својом историјом и својим прецима, почев од светог Саве, оснивача аутокефалне српске цркве, и цара Стефана Душана, за време чије владавине је Србија достигла врхунац своје средњовековне моћи. Поносе се и својим савременицима, рецимо, великим проналазачем Николом Теслом или познатим тенисером Новаком Ђоковићем. Многи Срби одлазе да живе и раде у иностранству, али че-

Србија је једна од малобројних земаља на свету у којима се увек обрадују гостима из Русије зну за отаџбином. Носталгични су, па је зато за њих све што је српско увек најбоље. Без обзира где тренутно живе: у Русији, у Аустралији или у Канади, чувају своју националну и верску традицију. Србима је још својствена изузетна љубав према деци, и ту не мислимо само на жене, него пре свега на мушкарце. Сасвим је уобичајено видети крупне,

ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

снажне људине како се нежно играју са својим малишанима. То је заиста диван призор. Таква су наша браћа Срби: отворени, импулсивни, борбени и искрени. Можда ћете ви о њима стећи другачији утисак. Наша представа о Србима је управо оваква, а били смо на Балкану и у Србији неколико десетина пута. Надамо се да вас ни Срби ни Србија неће разочарати, јер је то једна од малобројних земаља на свету у којој се увек искрено обрадују гостима из Русије. Владислав и Јулија Петрович су руски новинари-путописци и дописници РИА „Новости“.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА

EDITOR@RUSKAREC.RU

РУСКА РЕЧ

Војска

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

БУДУЋНОСТ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ РФ КОМАНДАНТ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, АДМИРАЛ ВИКТОР ЧИРКОВ, ГОВОРИ О БУДУЋНОСТИ РУСКЕ ФЛОТЕ И СПРЕМНОСТИ РУСИЈЕ ЗА САВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ СТРАТЕШКОГ НУКЛЕАРНОГ ОДВРАЋАЊА

НУКЛЕАРНИ КНЕЗ И ЊЕГОВА ВЕРНА ДРУЖИНА У борбени састав Ратне морнарице ушла је прва стратешка ракетна подморница пројекта 955 класе „Бореј“, названа по оснивачу Москве, кнезу Јурију Долгоруком. ВИКТОР ЛИТОВКИН

Два важна догађаја обележила су дан уочи Нове 2013. године. Оба су се одиграла у граду Северодвинску у Архангелској области, у „Северној фабрици машина“ („Севмаш“). У борбени састав Ратне морнарице РФ ушла је прва стратешка ракетна подморница пројекта 955 класе „Бореј“ (10.

јекта, која ће носити име „Светитељ Николај“ и бити нешто дужа од својих претходница. Повећање дужине подморнице је врло важан детаљ, захваљујући коме ће подморница

јануара 2013. је уведена у оперативну употребу) са 16 стратешких ракета „Булава-30“ (SS-NM-30 по западној класификацији), од којих свака носи 6–10 вишеструких нуклеарних бојевих глава са независно усмереним пројектилима. Подморница је добила име по оснивачу Москве, кнезу Јурију Долгоруком. Истог дана је извезена из фабричке хале и поринута подморница „Владимир Мономах“, трећа по реду подморница овог типа. Ускоро ће отпочети изградња нове, четврте стратешке ракетне подморнице истог про-

Потреба за моћном и ефикасном ратном морнарицом схваћена је на најозбиљнији могући начин „Светитељ Николај“, као и подморнице које ће се градити после ње, уместо садашњих 16

Нуклеарна подморница класе „Бореј“

По речима команданта Ратне морнарице Русије, адмирала Виктора Чиркова, основу руских снага такозваног стратешког одвраћања чине поменуте подморнице, као и нуклеарне подморнице пројекта 885М класе „Јасен“ (прва таква подморница је „Северодвинск“ и она 2013. треба да ступи на борбено дежурство), модернизоване нуклеарне подморнице пројекта 949М класе „Гранит“ (том типу је припадао „Курск“, који је потонуо у Баренцовом мору), као и тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 11442 „Орлан“ (којима припада командни брод Северне флоте — крстарица „Петар Велики“). „Поред десантног носача хеликоптера стране производње [француски ‘Мистрал’] основица таквих снага у будућности треба да постане носач авиона нове генерације“, рекао је адмирал. Он је објаснио да за разлику од претходних генерација тешких крстарица које су истовремено и носачи авиона — као што је брод „Адмирал Кузњецов“ — то треба да буде потпуно нов универзални ратни

носити 20 ракета „Булава-30“ са вишеструким бојевим главама које имају независно усмерене пројектиле. И шифра пројекта је измењена, тако да није више 955, него 955А. Све остало ће бити слично као и на већ изграђеним подморницама. Ако се има у виду да је „Александар Невски“ (друга по реду подморница пројекта 955 класе „Бореј“) укотвљена у кругу „Северне фабрике машина“ и чека пријем у борбени састав Ратне морнарице, а да је „Владимир Мономах“ већ извезен из бродског хангара на тестирања на пристаништу и у пловидби, то значи да ће у наредне три-четири године поморске стратешке нуклеарне снаге Русије добити четири подморнице са укупно 68 ракета. До 2020. у „дружини кнеза Долгоруког“ треба да буде осам таквих подморница са укупно 148 ракета „Булава“. Оне ће се придружити стратешким подморницама пројекта 667 БДР „Калмар“ (Delta III) и 667 БДРМ „Делфин“ (Delta IV) које су већ у борбеном саставу Ратне морнарице Руске Федерације.

брод великог депласмана. Његово главно оружје ће бити пилотирана и беспилотна (роботизована) борбена средства, која делују у ваздуху, на површини мора, под водом, а вероватно и у космосу. Ефикасност примене ових бродова одређиваће се присуством авиона за радиолокационо осматрање и навођење, као и извиђачких и јуришних беспилотних летелица. Командант Ратне морнарице је подвукао да стварање таквих бродова не подразумева само конструисање и изградњу носача авиона. „Предвиђено је стварање свеобухватног поморског комплекса носача авиона, у који ће поред самих бродова ући и базе са неопходном инфраструктуром (укључујући и социјалну компоненту), а такође летелице, центар за припрему бродских посада и група морнаричке авијације, као и други елементи. Основа за формирање поморског комплекса носача авиона требало би да буде створена

ИТАР ТАСС/НИКОЛАЈ КОРОЉОВ

КАЛЕИДОСКОП ГЛОНАСС РАКЕТЕ X-38, РАКЕТА КОЈУ ВОДЕ РУСКИ САТЕЛИТИ

ИТАР ТАСС

Ловац пете генерације Т-50-4 узлеће са аеродрома у Комсомолску на Амуру на руском Далеком Истоку. Нови авион је обавио свој први дугачки лет, од Комсомолска на Амуру до Московске области.

PRESS PHOTO

АВИОНИ Т-50, ЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ПРЕЛЕТЕО ЦЕЛУ РУСИЈУ Русија од Нове године поседује ракете које за навођење користе домаћи сателитски систем ГЛОНАСС. Ракета Х-38 је предвиђена пре свега за нове авионе пете генерације.

ХЕЛИКОПТЕРИ НОВИ „АЛИГАТОРИ“ У ЈУЖНОМ ВОЈНОМ ОКРУГУ ЈВО ускоро добија преко десет борбених хеликоптера Ка-52 „Алигатор“. Прва партија ће бити достављена још овог месеца. Максимална висина лета Ка-52 је 5500 m, а стопа успона 10 m/s.

РУСКА РЕЧ

Војска

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ИТАР ТАСС

У БРОЈКАМА

23000000000 рубаља (око 770 милиона долара) кошта једна подморница класе „Бореј“. Ове подморнице се праве у „Северној фабрици машина“

148 интерконтиненталних балистичких ракета „Булава-30“ треба да се нађе у „дружини кнеза Долгоруког“ до 2020.

20 ракета „Булава-30“ са независно усмереним пројектилима носиће „Светитељ Николај“ и све будуће подморнице пројекта 995А

Свечано поринуће нуклеарне подморнице „Јуриј Долгоруки“ у бродоградилишту у Северодвинску

до 2020“, рекао је Чирков. По речима команданта, основицу површинских снага Ратне морнарице у даљој и ближој поморској зони поред великих бродова чиниће још и фрегате и корвете пројеката 22350, 20380 и њихове модификације. Један део тих бродова управо се гради на бродоградилиштима у Санкт Петербургу и Калињинграду. „Њима ће на смену доћи бродови са модуларном конструкцијом, опремљени широким спектром роботизоване опреме“, рекао је адмирал. По

се у приобалним зонама извршавају помоћу бродова и других снага и средстава: противподморничких, противминских, противбродских и минополагачких дејстава, као и пружања артиљеријске подршке десанта и копнених групација на приморским правцима“, саопштио је командант ратне морнарице РФ. Чирков је појаснио да се корвета третира као „огледни“ брод са гледишта преласка на модуларну конструкцију бродова већег депласмана. Пла-

његовим речима, основни брод океанске зоне треба да постане разарач новог пројекта који поседује велики ударни и одбрамбени потенцијал, укључујући и значајан антиракетни потенцијал. Командант је такође саопштио да ће први брод на коме се реализује овакав приступ бити перспективна корвета за заштиту водног подручја. „Већ се ради на пројекту тог брода. Планирано је да се брод оспособи за максимално свеобухватан комплекс задатака који

роботизованих система, а такође на разраду специјалне дубинске опреме која се спушта пре свега са подводних носача различите врсте и намене“. У другој етапи развоја (од 2021. до 2030), по његовим речима, „предвиђен је завршетак стварања и увођење у оперативну употребу оружја које функционише на новим физичким принципима, као и стварање перспективних образаца наоружања поморских снага опште намене наредне генерације“. Истовремено, поморска авија-

нирано је да се са корвете за заштиту водног подручја тај приступ модуларности и комплексној роботизацији борбених система морнарице касније прошири на друге бродове и да се тако формира карактер будуће флоте. Адмирал је направио врло занимљив приказ развоја ратне морнарице. Рекао је да ће „после 2020. моћи да се прогнозира прелазак на веома разгранату производњу нуклеарних аутономних подводних апарата без посаде, као и морских

ција треба да се наоружа морнаричким авионима за радиолокационо осматрање, беспилотним летелицама базираним на бродовима, а такође перспективним комплексом бродске авијације. По речима команданта Ратне морнарице, „у том периоду ће бити остварен прелазак на опционо пилотиране ваздухоплове, између осталог на авијацију створену на бази савремених пилотираних авијацијских комплекса, и биће спроведена замена ваздухоплова старог авиопарка перспективним мултифункционалним обрасцима авијацијске технике и ударних средстава, укључујући и беспилотне летелице“. Наравно, прилично је тешко говорити о ономе што ће бити после 2020. године. У међувремену, јасно је да је у Русији потреба за моћном и ефикасном ратном морнарицом схваћена на најозбиљнији могући начин. © РИА „НОВОСТИ“

На полигону у Ахтубинску се у јулу–августу 2013. очекује пробно лансирање нове руске хиперсоничне ракете. Пројекат је под ознаком тајности и њене карактеристике су углавном непознате.

LORI/LEGION MEDIA

ХИПЕРСОНИЧНЕ РАКЕТЕ ТЕСТИРАЊЕ РАКЕТЕ КОЈА ЛЕТИ ПЕТ ПУТА БРЖЕ ОД ЗВУКА

НУКЛЕАРНИ ВОЗОВИ ПОВРАТАК СТРАШНИХ ОКЛОПНИКА НА ШИНАМА?

ТЕНКОВИ РУСКИ ТЕНКОВИ ОСТАЈУ ЛИДЕРИ СВЕТСКОГ ТРЖИШТА Експонат совјетског железничког ракетног комплекса 15П961 „Молодец“ са интерконтиненталном балистичком ракетом 15Ж61 (РТ-23 УТТХ). Експерти сматрају да Русија може обновити ову технику.

Т-90 (на слици) тренутно је најмодернији тенк руске производње. Према лиценцном уговору са руском војском, Индија ће за потребе својих оружаних снага произвести 1000 борбених тенкова Т-90С.

РУСКА РЕЧ

Економија

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Авио-превоз Лоукостом до Русије?

Увећање производње сунчевог метала

ИТАР ТАСС

Русија спада у срећне земље које испуњавају планове увећања обима производње злата

ВИКТОР КУЗМИН

Прошлог лета је светску колекцију необичних природних скулптура од злата обогатио проналазак из Сибира. Златни грумен масе 1,1 kg у облику срца пронађен је у Лено-Витимској златоносној провинцији, која представља златни Елдорадо Иркутске области — огромног сибирског региона, иначе петог по производњи овог племенитог метала у Русији (који се у руском назива још и „сунчев метал“ због своје боје, а и сам руски, тј. словенски назив „золото“ потиче од индоевропског „sol“ — Сунце). Највећи произвођач злата у Русији је сибирски Краснојарски крај. У првих пет такође спадају и Амурска област, Чукотски аутономни округ и Република Саха (Јакутија) — региони руског Далеког Истока. Да нема тако посебан облик, овај златни грумен вероватно не би постао толико познат — пошто то ни изблиза није најкрупнији проналазак, а његова маса се просто утапа у мору злата које се годишње произведе у Русији (по проценама негде око 231 тону на основу резултата из 2012). Ипак, овакви проналасци свакако радују руске власти, које у доста сложеној ситуацији на светским финансијским тржиштима и у условима валутне нестабилности константно увећавају количину злата у међународним резервама Русије. Почетком 2007. те резерве су биле само 402 тоне, док је укупна количина до 1. октобра 2012. нарасла на 933 тоне. Може се са великом сигурношћу претпоставити да ће се са увећањем залиха злата у руским трезорским резервама (ЗВР) наставити и у овој години. Уосталом, ова година ће по свој прилици бити тринаеста по реду у којој ће се продужити тренд непрекидног годишњег раста светских цена злата, који

се јавио одмах са уласком у нови миленијум. Банкарска групација „Goldman Sachs“, на пример, предвиђа раст једне унце злата у другом кварталу 2013. на 1825 долара са садашњих 1690. Прошле године су цене злата порасле за 7%. Основа за поновни раст цена у 2013. је, међутим, прилично нестабилна. Један од главних фактора раста је прелазак на исплату златом приликом испоруке енергената из Ирана у Турску, као и повећана тражња Индије за

Једна од ретких земаља где потрошња злата није смањена, већ је насупрот томе порасла, јесте Русија. Коначних података за целу прошлу годину још увек нема, али за првих 9 месеци пораст је био у распону 6–7%, процењује Богомолова. Парадокс овакве ситуације у Русији је у томе што чисто злато није постало средство акумулације капитала — за физичка лица улагање новца у куповину златних полуга није погодно. Порези су превисоки, а мали раст цена не може да на-

Руски и словенски назив „золото“ потиче од индоевропског корена „sol“, који означава — Сунце

Укупна количина злата у међународним резервама Русије 1. октобра 2012. је износила 933 тоне

овим племенитим металом. Индијски произвођачи накита се боре да увезу злато пре повећања пореза на увоз које се планира ове године, саопштава швајцарска банка „UBS“. Остали разлози раста су шпекулативне природе. Скоро све развијене земље прошле године су смањиле потрошњу овог племенитог метала, истакла је Валентина Богомолова, виши аналитичар за метале и руде финансијске компаније „УРАЛСИБ Кепитал“.

домести обавезне фискалне накнаде држави. Међутим, куповина накита представља нешто сасвим друго. За оне имућније накит је пре свега добар начин сигурног улагања новца у периоду нестабилности долара и евра. Што се тиче производње, на основу својих годишњих резултата Русија сигурно спада у оне срећне земље које испуњавају планове увећања обима ископавања и производње злата. За 11 месеци 2012. руске компаније

SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA

Русија је у 2012. повећала производњу злата и заузела четврто место у свету после Кине, Аустралије и САД. Уз такву динамику у 2013. Русија може претећи и САД.

су успеле да повећају општи резултат за 4,9%, односно на 203,28 тона, каже се у извештају Савеза златарских индустријалаца РФ. Званична статистика „Росстата“ наводи још вишу вредност — 8,3%. Може се закључити да је Русија достигла четврто место у свету, престигавши Јужноафричку Републику и сасвим се приближила нивоу производње злата који је у 2011. био остварен у САД (према руским проценама — око 233 тоне). Огроман део руске производње злата представља експлоатација рудних резерви — 182,72 тоне (увећање од 6,3%), затим злато у својству споредног производа — 14,5 тона (раст од 11,6%). Скоро за трећину (31%) смањена је секундарна производња злата — од ломљеног злата и отпада (на 6 тона), што потврђује чињеницу да се у Русији капитал често чува у виду предмета од злата. Расту производње овог племенитог метала су допринели скоро сви највећи „златни“ региони Русије — Краснојарски крај, затим Иркутска, Чељабинска и Магаданска област. Увећање производње злата у Русији ће се највероватније наставити и у 2013, у том случају се може десити да Русија престигне САД. „Део пројеката је већ реализован, а други део је још увек у фази развоја. У 2012. је производња злата у Русији порасла за 8,3%, али је тај раст био претежно условљен повећањем производних капацитета постојећих налазишта“, истакао је аналитичар финансијске агенције „Инвесткафе“ Андреј Шенк. У 2014. би највеће икад откривено лежиште злата у Русији „Наталка“ (далекоисточна Магаданска област) требало да уђе у процес експлоатације. Ово налазиште је откривено у време Другог светског рата, али се због његове удаљености од инфраструктуре дуго није радило на његовом развоју. Сепарациони комбинат „Наталкински“ (ГОК) ће годишње прерађивати 10 милиона тона руде и производити 15–20 тона злата. Заједно са њим се гради и рударско постројење на суседном златном налазишту „Павлик“ које има сличну геолошку структуру. Очекује се да ће оно давати још 6–7 тона злата годишње. Међутим, нестабилна ситуација на финансијским тржиштима, као и велика променљивост самог тржишта злата спречила је да се оствари низ планираних великих пројеката у Русији. Није дошло до спајања групација „Пољус“ и „Полиметал“, и није спроведена ниједна иницијална јавна понуда (IPO) акција рударских и металуршких предузећа. Влада још увек није објавила лицитацију за Сухој Лог — једно од највећих лежишта злата у Русији, а милијардер Михаил Прохоров није продао свој удео (од 37,8%) у Групацији „Пољус“.

За имућније накит је начин сигурног улагања новца у периоду нестабилности долара и евра

КОМЕРСАНТ

Племенити метали Русија спада у ретке земље које увећавају своје златне резерве

Крах „SkyExpress-а“ и „Авианове“ могао се лако предвидети

Лоукостери на крилима „Аерофлота“ Годину дана после банкрота два лоукостера у Русији се поново припрема обнављање нискотарифног авионског превоза. Овог пута лоукостер оснива „Аерофлот“. МАРИЈА СИМОНОВА РБК МАГАЗИН

Није прошло много времена откако су банкротирале компаније „SkyExpress“ и „Авианова“. Крах лоукостера у Русији могао се предвидети од самог почетка, када је 2006. одбегли олигарх Борис Березовски основао SkyExpress, а затим и 2008, када су инвестициона компанија „А1“ и амерички фонд „Indigo Partners“ најавили почетак летова компаније „Авианова“. Крах је био неминован из неколико разлога. Прво, у нашој земљи нема јефтиних аеродрома. Према подацима компаније за консалтинг „Leigh Fisher“, „Шереметјево“ заузима 12.место у свету по висини аеродромских такси. Овај аеродром је готово четири пута скупљи од аеродрома у Хонгконгу. Због тога отприлике 17% цене авионске карте чине трошкови аеродромских услуга. Друго, није јефтино ни поседовање флоте и њено одржавање. На то се троши 22% њене укупне вредности. Најпопуларнији авион лоукостера је Airbus A320 у варијанти са 180 седишта, јер троши мало горива. Међутим, у Русији је за такву модификацију уведена заштитна царина која заједно са ПДВ-ом износи 42%. Због тога је сваки авион, према подацима које износи бивши руководилац „Авианове“ Ендрју Пејн, скупљи за 10 милиона долара. Треће, закон обавезује авиокомпаније да путницима обезбеде бесплатни комплет услуга, на пример храну у току лета. Према оценама експерата, увођење наплате за пртљаг довело би до уштеде од 5–7%, а продаја карата које није могуће вратити омогућила би снижење цене авиокарата за целих 10%. Све руске авиокомпаније су 2011. на унутрашњим линијама имале губитак од преко 25 милијарди рубаља, а лоукостери су пропали. Бивши генерални директор компаније „SkyExpress“ Марина Букалова недавно је испричала новинарима да компанија није могла да обезбеди потребан приход. По њеним речима, акционари су изгубили око 80 милиона долара. „Авианова“ је затворена са дугом од 38 милиона долара. Пејн са своје стране децидирано тврди да је банкрот био непосредна последица конфликта између акционара и да ништа друго није било у питању: једноставно, компанија „А1“ није подржа-

вала идеју улагања додатних инвестиција и ширења авионске флоте. Сада се „Аерофлот“, највећа руска авио-компанија, спрема да започне нову еру руских лоукостера. То је крајем октобра изјавио генерални директор „Аерофлота“ Виталиј Савељев. Компанија разматра неколико варијанти пројекта нискобуџетног авио-превозника. Један од њих би био основан на бази компаније-ћерке „Донавиа“, а други би био створен од нуле. „Донавиа“ би у нову компанију унела и целокупно своје наслеђе у виду старих летелица, тако да ће бити тешко остварити максимално ниске трошкове. У другој варијанти би нова компанија била базирана у Подмосковљу, имала би 11 нових авиона Airbus A320 и линије које би повезивале милионске градове. „Само крупан пројекат може да буде довољно ефикасан. Ми рачунамо на 15% удела на тржишту цивилне авијације“, каже наш сабеседник у „Аерофлоту“. По његовим речима, цена карата у појединим правцима може да се спусти отприлике за 30% ако влада изађе у сусрет и предузме низ неопходних мера, тј. ако дозволи, изме-

Московски аеродром „Шереметјево“ је готово четири пута скупљи од аеродрома у Хонгконгу ђу осталог, наплату за пртљаг и ангажовање страних пилота. У „Аерофлоту“ се о овоме говори са оптимизмом. „Ми се сада налазимо у јединственој ситуацији. Имамо могућност да себи прилагодимо тржиште, јер ми формирамо тај сегмент. Циљна група нашег лоукоста су људи који живе у једном граду, а раде у другом, затим навијачи, чести посетиоци разних догађања и манифестација, као активнија омладина“, објашњава извор листа РБК. Има смисла да се у Русији оснивају лоукостери, сматра Дми триј Савицки, партнер компаније McKinsey & Company. „Један од најважнијих задатака је створити привлачан производ и убедити путника да одустане од лета преко компаније на коју је навикао и да преседне на авион нове компаније, у коме су често седишта помало тесна и у коме нема топлог оброка за време лета. То се може постићи или веома ниским ценама, или пажљивим одабиром мреже авионских линија, или суперуспешним маркетингом“, објашњава експерт.

РУСКА РЕЧ

Историја

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Срби у руској историји Српски реформатор руског образовања у време Катарине II

Српски педагог Фјодор Иванович Јанкович де Миријево је крајем 18. века бриљантно спровео дубоку реформу народног образовања и увео у руске школе таблу и креду, систем „живог предавања“ и забрану физичких казни. ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА

За време владавине царице Катарине Велике у Русији је започело доба такозваног просвећеног апсолутизма. Катаринине просветитељске идеје биле су усредсређене на васпитавање „нове врсте људи“, која би постала социјална база за

Јанкович де Миријево је још 1785. предложио заједничко васпитавање деце мушког и женског пола европски тип развоја земље. За постизање тог циља царица је морала пре свега да створи систем ширег народног образовања. Ради формирања новог образовног система у Русију је био позван један српски педагог. То је био Фјодор Иванович Јанкович де Миријево (1740/41, Сремска Каменица, тадашња Аустро-Угарска – 1814, Руска

Империја). Он је преко двадесет година радио на унапређивању руског народног образовања и бриљантно спровео дубоку, изузетно обимну и свестрану реформу. Још пре свог доласка у Русију Јанкович де Миријево је успео да се афирмише као врхунски реформатор образовања. По завршетку правног факултета на Бечком универзитету ступио је у службу као секретар код Темишварског православног епископа Вићентија Јовановића Видака, да би 1773. у истом том Темишварском Банату Јанкович де Миријево био постављен за првог учитеља и директора народних школа. Радећи као директор народних школа које су похађали многи Срби он је успео да усклади нови аустријски систем школовања са традицијом словенског становништва. Управо то његово искуство је било пресудно за Катарину Велику када је одлучила да реформише руски образовни систем по угледу на аустријски. Руску царицу је са новим системом упознао цар Јосиф II. Он јој је и препоручио Јанковича као човека који добро зна руски језик и који се већ бавио реформом школа, укључујући и школе које су похађали Словени.

Грб рода Јанкович де Миријево био је уврштен у Пети део Општег грбовника племићких родова Руске Империје, стр. 136. Према Грбовнику, породица се, спасавајући се од османлијске најезде, 1459. преселила у Мађарску, где је постала чувена по храбрости у ратовима против Турака и у више наврата за то добијала награде двора

Јанкович де Миријево 1782. долази у Русију, а 7. септембра исте године постављен је за сарадника-експерта у новоформирану Комисију народних школа. У суштини, то звање није у потпуности одражавало његову реалну улогу, јер је на њега пао практично сав терет предстојећег рада. Он је имао задатак да састави општи план новог школског система, да организује учитељску школу, да преведе и преуреди приручнике за учитеље. Све ове задатке Јанкович де Миријево је успешно обавио. У организовању школског живота Јанкович де Миријево је велики значај придавао благонаклоним односима између учитеља и ученика. Он је био присталица живог предавања насупрот схоластичким и механичким методама које су у то време биле раширене. Касније је његова методика поред народних школа проширена и на духовне и војне школе. Са циљем да се ученицима што успешније усађује љубав према бављењу науком, у школама је на инсистирање Јанковича де Миријево забрањено телесно кажњавање. Поред тога, управо он је у руске школе увео коришћење табле и креде, захваљујући којима је наставни процес постао прегледнији. Јанкович де Миријево је 1785. саставио упутство за руководства приватних пансионата и

Прве странице руског „Буквара“ који је саставио Јанкович де Миријево

школа. Једна од тачака упутства садржала је у то време врло слободоумну дозволу да се заједно васпитавају деца мушког и женског пола. И поред тога што су власници обавезивани да за дечаке и девојчице обезбеде засебне просторије, ипак је реформаторов предлог изгледао сувише либералан и ускоро је био уклоњен из упутства. Услед реформаторске делатности српског педагога у Русији је отворено преко 200 нових школских установа. Под његовим надзором и уз његово непосредно учешће издато је преко 10 школских уџбеника, међу којима су били „Буквар“, „Обрасци и упутство за лепо писање“ и „Светска историја“. Те књиге су постале основа за нови фонд уџбеничке литературе, који је припремљен специјално за руске школске установе. Делатност Јанковича де Миријево у Русији није се сводила само на спровођење просветне реформе. Одмах по доласку изабран је у прву плејаду чланова Руске Академије, где је учествовао у састављању првог једнојезичког речника руског језика. Поред тога, по налогу царице Катарине, Јанкович је приредио обновљено и прилично допуњено издање „Упоредног речника свих језика и дијалеката“, чији је аутор био енциклопедиста Симон Палас. У

Јанкович де Миријево и његова реформа

Фјодор Иванович Јанкович де Миријево. Непознати сликар према оригиналу Д. Г. Левицког из 1790-их. © Институт руске литературе Руске академије наука (Пушкински дом)

ЧИЊЕНИЦЕ О ЈАНКОВИЧУ ДЕ МИРИЈЕВО

Српски облик имена овог педагога је Теодор Јанковић. У руским изворима се искључиво среће облик Фјодор Иванович Јанкович де Миријево (Фёдор Иванович Янкович де Мириево). Он сам се најчешће потписивао просто као „Јанкович“. Такође, у литератури ван Русије среће се и облик Јанковић-Миријевски.

Током спровођења своје образовне реформе, Јанкович де Миријево је сам бирао и обучавао прве учитеље за народне школе. Лично је тестирао младе људе који су желели да се посвете учитељском звању, упознавао их са школским методима и постављао их на одговарајуће радно место у зависности од њихових индивидуалних способности.

За заслуге у реализацији реформе образовања царица Марија Терезија је Јанковичу 1774. уз презиме додала „де Миријево“: Миријево је тада било село поред Београда које је по наследству припадало породици Јанковић.

Царица Катарина Велика је 1791. поклонила Јанковичу село у Могиљовској губернији и исте године га је уврстила у руско племство. За време цара Павла I, Катарининог наследника, Јанкович је добио пензију у висини од тада огромних 2000 рубаља, а додељена су му и имања у закуп у Гродњенској губернији.

речнику се упоређује 279 језика: 171 азијски, 55 европских, 80 афричких и 23 америчка. И поред свих обавеза, Јанкович де Миријево је за само две године успео да заврши тај посао. Претерани напори су потпуно исцрпели умне и физичке

силе овог реформатора, и 1804. године Јанкович де Миријево је одлучио да напусти службу. Умро је десет година касније, 22. маја 1814. Сахрањен је на Лазаревском гробљу Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу.

Стаљинград и заокрет у светској историји су били велики и ненадокнадиви: погинуо је 478.741 војник. Па ипак, наше жртве нису биле узалудне. Неупоредив је и војнополитички значај поменутих догађаја. Стаљинградска битка је вођена на главном ратном попришту Европе, где се одлучивао исход рата. Операција код Ел Аламејна одвијала се у Северној Африци, тј. на споредном ратишту, тако да је она могла имати само посредан утицај на ток рата. У то време је цео свет помно пратио управо догађаје у Стаљинграду, а не у Ел Аламејну. Велики порази и огромни губици Вермахта код Стаљинграда нагло су погоршали војно по литички и економски положај Немачке и изазвали су у њој велику кризу. Примера ради, код Стаљинграда су губици Немачке у тенковима и аутомобилима били равни њиховој шестомесечној производњи у немачким фабрикама,

губици у топовима су били равни четворомесечној, а у минобацачима и ватреном оружју — двомесечној производњи. Да би надокнадила тако велике губитке, немачка војна индустрија је морала да ради на граници могућности. Нагло се осетио и велики недостатак људства. Катастрофа на Волги приметно је утицала и на морално стање Вермахта. У немачкој армији се повећао број дезертера и војника који су отказивали послушност командирима, а учестали су и ратни злочини. После Стаљинграда је немачки војни суд својим војницима изрицао знатно више смртних казни. Хитлерови војници нису више били тако истрајни у борбеним дејствима, почели су да се боје напада са крила и опкољавања. У једном делу политичког и војног врха испољило се опозиционо расположење према Хитлеру. Победа Црвене армије код Стаљинграда потресла је војни врх Немачке, изазвала потиштеност њених савезника, посејала

У БРОЈКАМА

Мултимедијални материјал о Стаљинградској бици ruskarec.ru/staljingradska_bitka

800.000 војника изгубила је Немачка само код Стаљинграда, 7 пута више него на целом Афричком фронту током целог рата

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

У Стаљинградској бици живот је изгубило преко милион совјетских војника и цивила панику и проузроковала нерешиве противречности у њиховом табору. У жељи да се спасу од предстојеће катастрофе, власти Италије, Румуније, Мађарске и Финске почеле су да траже повод за иступање из рата

и игнорисали су Хитлерова наређења о упућивању трупа на совјетско-немачки фронт. Од 1943. се Црвеној армији не предају само поједини војници и официри, него читави одреди и јединице румунске, мађар-

ске и италијанске војске. Заоштравају се односи између Вермахта и савезничких трупа. Потпуни слом нацистичке армаде код Стаљинграда допринео је отрежњењу владајућих кругова Јапана и Турске, и

њиховом одустајању од уласка у рат против СССР-а. Успеси Црвене армије код Стаљинграда и касније у зимским операцијама 1942–1943. утицали су на све већу међународну изолацију Немачке. Совјетске власти су 1942–1943. успоставиле дипломатске односе са Аустријом, Канадом, Холандијом, Кубом, Египтом, Колумбијом и Етиопијом, а поново су успоставиле и раније прекинуте дипломатске везе са Луксембургом, Мексиком и Уругвајем. Све то говори да је управо битка код Стаљинграда сломила кичму Вермахту и означила почетак потпуног преокрета у Другом светском рату у корист антихитлеровске коалиције. Боље речено, Стаљинград је омогућио да дође до тог преокрета. Генерал Махмут Ахметович Гарејев је председник Војне академије, доктор војних и историјских наука и учесник Другог светског рата.

РУСКА РЕЧ

Путовања

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Чудо земље ћилибара НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Овде се буквално на сваком километру указује потпуно нов призор: белогоричне и црногоричне шуме, бескрајне колоније птица и пешчане дине. У 9. веку је овде живело паганско племе Курона по коме је превлака и добила име. Тада је она била прекривена шумом, а како легенда каже, Курони су се клањали стогодишњем дрвећу хватајући се у коло и играјући око њега. Шума је за њих била светиња. Један од првих хришћанских мисионара, прашки епископ Војцех Адалберт, платио је главом што је крочио у свету шуму. Затим су у 12. веку на превлаку дошли Викинзи којима је шума служила само као материјал за прављење лаганих и брзих викиншких бродова. Али и даље је ова света шума остала очувана. Опасност се над њом надвила тек у 16. веку, када су на ову територију дошли Пруси. Испочетка су овде долазили у лов пруски краљеви и властела, а затим је почела брутална сеча стабала дуж читаве превлаке. Последице су биле катастрофалне: на измаку 18. века песак је затрпавао села и путеве, претварајући превлаку у пустињу. Људи су постепено напуштали ова места. Пруска влада је затим донела одлуку о пошумљавању ове територије, а убрзо су дошли и научници, геодети и дендролози. Тако је почела битка за Куршску превлаку која траје све до данас. Имена многих људи који су у њој учествовали очувана су у разним називима као што су дина Ефа и Милерова узвишица. Њихов несебични труд се након 150 година коначно исплатио: песак је заустављен, а шуме спасене. Куршска превлака, заједно са делом Источне Прусије и градом Кенигсбергом, после Другог светског рата је припала

Куршска превлака

Језеро Лабуд Клајпеда

Куршска превлака се од 2000. године налази на листи светске баштине УНЕСКО-а као међународно (руско-литванско) културно и природно добро. У Европи не постоји географска област која би се могла поредити са Крушском превлаком по димензијама, дужини и висини дина, лепоти пејзажа и богатству флоре и фауне.

Клима

„Краљевски борик“

Прелазна, од приморске до умерено-континенталне

У 16. веку превлака је постала краљевско ловиште. Национални парк је основан по указу краља Фридриха Вилхелма I.

У просеку дана годишње:

180-185

60-70

кишовито сунчано облачно

Најмистериозније и најтајанственије место на Куршској површина националног превлаци. Велики парка број стабала у овој 6627 m2 шуми је искривљен или изувијан у облику Орнитолошка станица „Фрингила“ петљи. Основана почетком 20. века. Налази се на путањи сеобе птица. Калињинград Бави се прстеновањем птица и проучавањем њихових миграторних путева. Fringilla Латински назив за зебу, најраспрострањенију птицу на Куршској превлаци.

село Морско

село Рибарско Ефова дина Једна од највиших дина (62 m) добила је назив „Ефова“ у част шумарског стручњака Франца Ефа, који је свој рад посветио проучавању и стабилизовању покретног песка.

Врх Милера

снег

Највиша тачка Мочварне дине. Осматрачница се налази на 44,4 метра надморске висине.

400 m најужи део

село Лесно

максимална ширина 400 м

Село Лесно

Рељеф превлаке Велики низ пешчаних дина плажа

вештачка заштитна дина

обала Куршског залива

еолска зараван

с. Морско

У близини овог насеља ширина превлаке је само 400 метара. Ту се налазе хотели и продавнице. Насеље је од плаже на балтичкој обали удаљено 10 минута хода.

с. Рибарско

зона националног парка

ниво мора посебно заштићене зоне

дужина руског дела Куршске превлаке 48.000 m

Састав дрвне флоре у шумама Куршске превлаке

с. Лесно

сива фока

Црвена књига

„Пруски голубови“

бели бор

црна јова

бреза

планински бор

Совјетском Савезу. Кенигсберг је постао Калињинград, а област — Калињинградска. После распада СССР-а остала је у саставу Русије као ексклава која нема копнену везу са остатком земље. Совјетски дендролози

смрча

кримски бор

банксов бор

су продужили борбу за овај драгуљ биосфере. И данас локални ентузијасти, музејски радници, научници и волонтери из целе Русије раде на томе свакодневно, покушавајући да сачувају овај крхки

усукани бор

остале врсте

Курони (племе које је насељавало ову област) су по тлу ширили рибарску мрежу са мамцима. У току дана у њу би ухва тили и до стотинак птица. Тада су посебно умешни људи, „гризачи“, вранама прегризали вратне пршљенове. На тај начин оне би остајале живе и по неколико дана, али паралисане. Део улова Курони су износили на пијацу. Пошто би вране очерупали и одрезели им ноге и главу, продавали су их као „голубове“. Тако је настао израз „пруски голубови“.

екосистем који одваја Куршску лагуну од Балтичког мора, његову необичну шуму, пешчане дине и птичја гнезда. Од 2000. године Куршска превлака се налази на листи светске баштине УНЕСКО-а.

Како доћи Из Москве до Калињинграда најлакше је доћи авионом (повратна карта купљена на време може коштати само 150 евра) или возом (повратна карта кошта 60 евра или више). Воз до Калињинграда пролази територију Белорусије и Литваније.

Санкт Петербург Москва Калињинград

ALAMY/LEGION MEDIA LORI/LEGION MEDIA

зофа у историји, Имануел Кант. Калињинградска област је данас најзападнија тачка Русије и један од њених економски најуспешнијих региона. Област поседује 90% светских залиха ћилибара и у њој је смештена команда Балтичке флоте РФ.

рибе – 2

поточна пастрмка

птице – 20

сисари – 1

Легенда о витезу Хенрику

Не рачунајући оближњи Калињинград, на самој Куршској превлаци постоји много пансиона, туристичких база и хотела свих категорија. Сви се они налазе у селима на превлаци (погледајте графикон). Цена за ноћ се креће од 10 до 200 евра у зависности од комфора и доба године. Ипак, Куршску превлаку ћете најбоље доживети као будете камповали у природи.

препоручује

ПИШИТЕ НАМ

Где одсести

Кант, ћилибар и ратна морнарица

орао белорепан

Легенда каже да је на Куршској превлаци средином 14. века живео Хенрик фон Кунцен, витез и шумски разбојник. Он је био паганин и маштао је да оживи религију старих Пруса. Сваког хришћанина који би доспео на његов посед он је убијао и приносио на жртву својим боговима. Живео је од пљачке, као и многи витезови у то време. Али једног дана, док се враћао из разбојничког похода, Хенрик наиђе на необично лепог младића који је јахао коња црног као угаљ. Младић му обећа да ће му открити златне и дијамантске ризнице, само ако пође за њим. Одмах кренуше, али младић је јахао све брже и Хенрик га је једва сустизао. „За име Бога, стани!“ Кад чу ове речи, младић се окрете. Лице му је било изобличено. Он са негодовањем процеди кроз зубе: „Ипак си се спасао! Знај да сам ја ђаво и дошао сам да се обрачунам с тобом. Али имао си среће.“ Хенрик паде на земљу као мртав, а кад предвече дође к себи, није више могао да се смири. Ускоро се обратио у хришћанство.

Из Калињинграда се до Куршске превлаке може доћи аутобусом 593 (Калињинград–село Морско) са преседањом у Зеленоградску. Линија пролази дуж целе превлаке, а пут траје око 4 сата. Цена карте је 6 евра по особи.

На Куршској превлаци се налазе највеће покретне пешчане дине у Европи: неке су високе и по 60 метара

Калињинград (некадашњи Кенигсберг) и његова околина ушли су у састав СССР-а и Русије 1945. Пре тога је то био део немачке покрајине Источна Прусија, чији је главни град постао чувен као место у коме је живео и радио један од највећих фило-

Језеро типа лагуне, одвојено од Куршског залива ниским пешчаним спрудом и формирано од једне увале залива.

„Шума која плеше“

„Шума која плеше“ се сматра највећим чудом Куршске косе

Арктичка хроника О чудесним местима руског Крајњег Севера у нашој рубрици ПУТОВАЊА

facebook.com/ ruskarec

Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!

http://ruskarec.ru/20067

twitter.com/ ruskarec радио Глас Русије на српском језику

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

http://serbian.ruvr.ru

editor@ruskarec.ru